Aleksandar Djordjevic 20. Maj u 12:10
КУЈ ЋЕ ДА МЕ ИЗДА? МЕАНО ПРОКЛЕТА БИЛА (за Манчу и Зоне) Свирџије сам чочеци да ми свирите И муку на срце лечка да смирите Лупа, оће из груди да ми искочи Душа иска вино, меанџијо точи Куде је онај песник, песму да склепа Песму од патњу што срце мојто цепа Од патњу што ко голем камик притиска Кад неког волиш и срце ти га иска Сузне очи њојну шефтелију влаже Мир немам, пијем, ал вино не помаже А чочек проклет на њу ме одма сети Пуста била меано с’г ћу теб клети Место њум у меану чашке целивам Пијах уђох а овден се с’м доливам И рањено срце чочеци ми солив А ти песнику писуј како се волив Како се волив њена и моја душа Писуј убаво нек чаршија слуша Да њојзин татко љубав голему трује За сирома момка неће ни да чује Јужни песник Александар Ђорђевић БЕМ ТИ ГРАМАТИКУ Викав неки да граматику не знаемо По цел дн се по пластеници маемо Е а кад би туј граматику знали Тија што викав од глад би се усукали Писмени се бунив викав пприка скупа А јадничко сељак главу да си лупа Буљи у небо, сам град да не падне Е ондак читава работа пропадне Мучил се сас орање сас дрљање Куј зна колко пут је бил на копање Да малечку дечицу своју израни Па вика „Сас граматику ме мани“ Баци писаљку узни мотику у руке Па да видиш какве су тој муке Тој што падежи мешам неје брука Живот на сељака голема је мука Па и с кога на њивче да оратим Ти бе школован не виш да се патим Неје лако данасне да биднеш сељак Док да трепнеш градинче изеа мрак Ил га слунце испржи док припица Па никое из земљу неће да ница Остави науке бидни сељак бар два дана Мотика неје страшна, неје рак рана. Јужни песник Александар Ђорђевић БОМБА ЏИНЧЕ ТЕРОРИЗАМ НА ЛЕСКОВАЧКИ НАЧИН Лесковчани несу баш сас мозак чисти И тешко си га на свет ако бидбев терористи Од малечко сас обуку крећев и тој у градинче Тг деда на уници показује како да садив џинче