Svitanje 2018

ПОНОСНИ НА НАШЕ ИМЕ

2

ТАМАРА ИЛИЋ - ученик генерације шк. 2016/17. Тамара је током школовања пока­за­ ла да је свестрана, посвећена и одго­ ворна ученица, која је своју школу успешно представљала на многоброј­­ ним такмичењима и културним мани­фестацијама. Учествовала је у радионици у оквиру програма „Вин­ чина учионица 2015.“, на књижевним сусретима и научним трибинама, а успехе је низала освајајући награде на такмичењима из српског језика, физике, историје, математике. По­себ­но се истакла на Републичком так­мичењу из књижевности, када је два пута освојила друго место. Тамара успешно похађа XIII београдску гимнзију.

УНА БАЊАЛИЋ - спортиста генерације шк. 2016/17. Уна је несумњиво талентовано дете - успела је да помири љубав према учењу и спорту и оствари запажене резултате на оба поља. Нашој школи донела је дипломе са Књижевне олимпијаде, али и са бројних спортских такмичења. Спортом бави још од четврте године успешно тренирајући гимнастику и атлетику, а резултатима се истакла у пливању, где је на градском нивоу неколико пута освајала награде. Као ученица I београдске гимназије има много обавеза, али свакодневно проналази времена за своју велику љубав- пливање.

„Знање је моћ!“ Ф. Бејкон

резултати такмичења ‒ школскА 2017/2018. годинА СРПСКИ ЈЕЗИК Општинско такмичење I место Димитрије Николић, V 6 Теодора Ђорђевић, V 5 Теодора Спасеновић, VI 6 Симона Ђуровић, VI 6 Марија Васић, VI 5 Вања Вранић, VI 5 Михајло Марковић, VII 1 Елена Митровић, VII 5 Магдалина Тмушић, VII 3 Марија Ђорђевић, VIII 6 Јана Частван, VIII 4 Јана Самаиловић, VIII 4 Андрија Радојевић, VIII 6 II место Милица Ђачић, V 2 Калина Радојевић, VI 5 Катарина Гајић, VI 4 Миња Мијаиловић, VII 3 Ана Гогић, VIII 4 Лука Ђокић, VIII 2 III место Марко Чкркић, V 1 Ивана Драгичевић, V 2 Матеја Бабовић, V 2 Емилија Томић, VII 2 Марина Матијаш, VII 5 Матеја Шеха, VII 3

Мила Лаловић, VII 3 Јована Костадинов, VII 6 КЊИЖЕВНА ОЛИМПИЈАДА Општинско такмичење I место Магдалина Тмушић, VII 3 Елена Митровић, VII 5 Миња Мијаиловић, VII 3 Марко Митић, VII 2 Тамара Исаиловић, VIII 2 Лука Ђокић, VIII 2 Марија Ђорђевић, VIII 6 II место Милица Митровић, VII 1 Анђела Малобабић, VIII 4 Анисија Крстић, VIII 4 III место Теодора Петковић, VIII 3 Јана Самаиловић, VIII 4 Ана Гогић, VIII 4 Мирослава Симић, VIII 2 ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ I место (државно првенство у пливању) Беговић Бошко, VIII 1

Општинско такмичење I место VII и VIII р. (мушка екипа) рукомет II место V и VI р. (мушка екипа) - рукомет V и VI р.(мушка екипа) - фудбал VII и VIII р. (мушка екипа) фудбал III место V и VI р. (женска екипа) - фудбал VII и VIII р. (женска екипа) одбојка VII и VIII р. (женска екипа) кошарка VII и VIII р. (мушка екипа) кошарка МАТЕМАТИКА Општинско такмичење 3. разред II место Алекса Вамзер, III 4 III место Огњен Ђокић, III 1 Јана Василић, III 2 Новак Делија, III 1 Небојша Петровић, III 5 Похвала Вељко Јанковић, III 1

Вукашин Стевановић, III 1 Димитрије Суботић, III 2 4. разред II место Марко Ранђеловић, IV 5 III место Анђела Несторовић, IV 1 Похвала Лазар Стевановић, IV 6 5. разред I место Димитрије Марић, V 2 III место Катарина Вељковић, V4 Похвала Бранислав Живановић, V 6 6. разред Похвала Теодора Спасеновић, VI 6 Андријана Милошевић, VI 1 Миљана Ђорђевић, VI 1 7. разред I место Михајло Марковић, VII 1 Градско такмичење II место Димитрије Марић, V 2

СВЕТЛОСТИ МИ ДУША ХОЋЕ

3

На Савиндан Сваког Савиндана у нашој школи влада свечана и пријатна атмосфера, јер се сви њени ученици и запослени унапред радују традиционалној прослави великог празника, уз пригодну приредбу и резање славског колача који припрема домаћин славе. На овогодишњој свечаности за извођење драмског дела била је задужена учитељица Ивана Ћурчић са одељењем 3/5, док је сценографију, заједно са својим ученицима, осмислила наставница ликовне културе, Весна Деспот. Фолклорни састав одељења 1/5 извео је народну игру „Дивна“, а њихову тачку су припремиле учитељице Снежана Кандрач и Љиљана Јовановић. Поред химне Светом Сави, хор ученика старијих разреда извео је и две ауторске песме које је компоновала наставница музичке културе Александра Павићевић. Текст за песму „Из лозе Немањића“ написала је Уна Мијајлица, 6/1, а текст песме „Растао је дечак Растко“, Јагода Томић, 6/2. На литерарном темату поводом Савиндана награђени су радови ученика трећег разредаИлић Хелене и Квргић Страхиње.

Свети Сава - школска слава Свети Сава је био први српски просветитељ. Подигао је многе цркве и школе. Свети Сава је, такође, и школска слава. У Београду се налази храм Светог Саве. Он је најлепши украс нашег града и сви туристи и грађани га са поносом посећују. Имао сам прилику да га видим из авиона и мислио сам да је то најлепше и најсветлије место на целом свету. У мојој школи то је посебан дан. У школама се он слави на различите начине: у некима се ломи славски колач, у неким изводе приредбе, а у неким рецитују дела Светог Саве. У мојој школи се изводи приредба. Хор наше школе пева Светосавску химну. Свети Сава се слави 27. јануара. Он је био учитељ, просветитељ, подигао је многе школе, цркве, болнице... Ја са нестрпљењем чекам дан када ћу са другарима и учитељицом учествовати у припремама и извођењу приредбе поводом Светог Саве. Страхиња Квргић, 3/2

Саша Станишић, 6/1

Свети Сава школска слава Свети Саво, учитељу наш, круну си одбацио да би се замонашио за добробит свих нас. Судбину свог живота си донео, добар монах си постао. Добар савет знаш да даш, учиш децу и сиромашнима храну даш. Сваке године те славимо, твоју мудрост и љубав памтимо. Свети Саво, добар си баш, памет, доброту и знање си пренео на све нас. Хелена Илић, 3/6

4

НОВИ ДАНИ ‒ НОВА ДОСТИГНУЋА Најраспеванијe одељењe

Ове школске године одељење 4/2 освојило је трећу награду на Општинском такмичењу „Најраспеванија одељењска заједница“, које организују Пријатељи деце Чукарице. Честитамо распеваном одељењу и њиховој учитељици Љиљани Јовановић!

Државно првенство у пливању Првенство Србије у пливању за ученике основних и средњих школа одржано је 15.11.2017. године у Крагујевцу. Ученик наше школе, Бошко Беговић 8/1, у категорији леђно пливање, постигао је сјајан резултат и освојио прво место. Честитамо на овом великом успеху!

Наших пет величанствених Општина Чукарица је и ове године наградила своје нај­успешније ученике, који су на републичким так­ми­ чењима освојили прво, друго и треће место. Међу њима су и ђаци наше школе: Михајло Марковић (физика-1. место), Марија Ђорђевић (Књижевна олимпијада- 2.место и српски језик и језичка култура- 3.место), Јована Ковачевић (српски језик и језичка култура- 3. место), Тамара Илић (Књижевна олимпијада- 2.место), Алекса Петровић (шах2.место), као и њихови наставници: Вера Вранић, Мирјана Петровић Тешић, Лела Ра­до­­ше­вић, Алек­сандра Ђор­­ђе­ вић и Је­лена Василић Ву­­ч­­ ко­­вић. По­но­­­сни смо на сјајне резултате на­­ших ђака, који су веома успе­шни и на такмичењима из других пред­ мета.

Фестивал науке На наградном конкурсу ,,Не бацај на кеца, навике промени“, који је расписао Фестивал науке, ученици 2/4 наше школе су освојили 3. место. Награде су примили 16. 12. 2017. године на XI Фестивалу науке.

Млади шахисти Градско такмичење у шаху одржано је у ОШ „Милан Ракић“ на Новом Београду. Право наступа имали су сви учесници квалификовани са општинског такмичења. Екипу наше школе, која је заузела 12.место, представљали су: Петровић Алекса, Ђанковић Урош, Ћирић Андреј, Беочанин Лука, Ракић Лазар, Летуница Ана, Вељковић Елена. У појединачној конкуренцији ученика, на државно такмичење су се пласирали Петро­вић Алекса, 6/3 (1. место), Ђан­ ковић Урош, 6/1 (9. место) и Ђокић Бранислав, 2/3 (9. место). Чести­та­ мо нашим ђа­ци­ ма и на­став­ни­ци Алек­сандри Ђор­ ђевић на успеху и преданој борби.

Такмичење рецитатора У нашој школи је и овог пролећа одржано традиционално такмичење рецитатора, где су највише успеха имале Хелена Илић, 3/6 и Марина Матијаш, 7/6. У пратњи својих на­ ставница, Бранке Брадић и Марије Рудеж Јањушевић, представљале су нашу школу на Општинском такмичењу рецитатора у ОШ „Ми­ рослав Антић“. Освојивши друго место, Марина Матијаш је отворила пут ка даљим успесима!

НОВИ ДАНИ ‒ НОВА ДОСТИГНУЋА

„Говор је слика душе!“ Цицерон

Такмичење у беседништву Такмичење у беседништву у част проф. Љубице Копривице је одржано 20.12.2017. у КЦ Чукарица. Седморо наших ученика је наступало и беседило на различите теме са много успеха. Међу награђенима су Димитрије Николић, Риста Милутиновић и Анђела Наранчић, а запажени су били и остали полазници радионице беседништва: Ивона Илић, Јована Костадинов, Марина Матијаш и Елена Митровић. Наставница српског језика, Бранка Брадић, добила је награду за подстицај и ширење говорне културе. Честитамо свим учесницима и наставници Бранки!

5

За сунчану јесен живота У Градској општини Чукарицa, 6. 12. 2017. године, до­ дељене су награде најуспешнијим ученицима основних школа, који су учествовали на ликовно-литерарном кон­курсу Црвеног крста „За сунчану јесен живота“. У категорији најбољих литерарних радова ученика од петог до осмог разреда, награђене су и две ученице наше школеЕлена Деспинић, 5/6, која је освојила 1. место и Сара Вујић, 5/4 - 3. место. Ученицима који су на најбољи начин уче­ ствовали у промовисању бриге о старима, књиге и дипломе уручили су представници Црвеног крста Чукарица. Честитке ђацима и наставници Мирјани Петровић Тешић.

Успеси наших музичара На Републичком такмичењу у извођењу традиционалних песама за ученике основних и средњих школа, које се одржало крајем маја 2017. године у ОШ „Младост“ , ученицa Јана Максимовић освојила је прву награду, уз подршку наставнице Јасне Жугић. У дворани Дечјег културног центра, 23.10.2017.године, одржан је 22. Републички фестивал дечјег музичог стваралаштва „Деца композитори 2017“. Матија Павловић, ученик 6/1, одсвирао је своју трећепласирану композицију „Успаванку за кларинет“. Ослонац су му били другари из одељења, али и наставница Александра Павићевић. На интернационалном фестивалу „Angel Voice“, ученица Ленка Дакић, 8/1, освојила је сребро, а Јана Максимовић, 5/4, треће место у категоријама дуета и најбоље ауторске песме. Ученици обе смене су, уз подршку својих наставница, нашој школи донели много награда са такмичења „Златна сирена“. Честитамо им на успеху, али и на сталном учешћу у многобројним културним манифестацијама.

6

ОТВОРИ КРИЛА ЖЕЉНА ЛЕТА Домаћин такмичења Основна школа „Ђорђе Крстић“ је ове године угостила готово хиљаду најбољих математичара међу ђацима основних школа Београда. У организацији такмичења, на челу са Јеленом Воларов - директором школе и Александром Мишић- помоћником директора, било је ангажовано око 150 запослених, како би све протекло у најбољем реду. Ове године је наша школа била и домаћин Општинског такмичења из географије, где су ученици са својим наставницама, Миленом Манојловић и Биљаном Ристић, постигли запажене резултате. Поносимо се нашом школом, а такмичарима честитамо на постигнутим резултатима!

Зашто је моја школа другачија Све школе у Србији личе једна на другу, јер се углавном схватају као васпитно-образовне установе намењене стицању знања и вештина. Међутим, наша школа код својих ђака и запослених, кроз редовну наставу и ваннаставне активности, инсистира на развоју солидарности и хуманости. Ове године смо посебно поносни, јер имамо многе успешне акције за собом. У организацији Ђачког парламента, који већ годинама успешно води наставница грађанског васпитања Илинка Милетић, реализоване су ђачка журка, Новогодишњи вашар и продаја честитики за Дан заљубљених. Наставница разредне наставе, Снежана Ђорђевић, организовала је балетску представу ,,Лабудово језеро“, док су ученици старијих разреда учествовали у музичкој представи наставнице Јасне Жугић ,,Певајмо за Јовану“. Акцијама Црвеног крста увек се радо одазивамо. Захваљујући учитељици Селени Селенић, били смо део Трке за срећније детињство, где су медаље освојили Андрeа Трпески, Лазар Младеновић, Сара Бањалић и Андреј Бркић , а за Нову годину смо скупили преко педесет пакетића за угрожену децу. Прво полугодиште завршили смо скромним доприносом прослави 90-годишњице постојања највеће хуманитарне организације на општини Чукарица - Црвеном крсту. Музичким наступом талентоване Јане Максимовић и чланова оркестра школе, који су чинили Ивана Вељковић, Калина и Андрија Радојевић, а под руководством проф. музичке културе Јасне Жугић, показали смо шта заправо наша школа јесте. Она је што и свака друга школа у Србији, али, пре свега, подстицајна средина за будуће боље људе. Приредила Бранка Брадић, проф. српског језика

Ускршњи вашар Ђачки парламент ОШ „Ђорђе Крстић“ је 28. марта организовао традиционални ускршњи вашар, који је био прилика да ученици наше школе представе своје радове на тему предстојећих празника.

Књижевност и слепи Градска организација слепих Бео­ града своју активност „Књижевност и слепи“ представила је 16. новембра 2017. године у Галерији `73 на Бановом брду. Позив да учествују у радионици и говоре стихове омиљених песника радо су прихватили ученици наше школе: Марко Видаковић, Елена Деспинић, Бранислав Живановић, Николина Ћирић, Димитрије Нико­ лић и Петар Трифунов, као и на­ став­ница српског језика, Мирјана Петровић Тешић. Рецитовале су се песме Мирослава Антића, Владе Сто­ јиљковића, Петра Трифунова. Вече је протекло у изузетно топлој атмо­ сфери и пријатном дружењу.

ОТВОРИ КРИЛА ЖЕЉНА ЛЕТА

7

Нова опрема за фискултурну салу У оквиру акције „Опрема за 100 фискултурних сала у Србији“, коју спроводе Министарство омладине и спорта и Савез за школски спорт Србије, наша школа је добила две табле за кош са обручима, два рукометна гола, мрежу за одбојку и 40 лопти за колективне спортове. Донацију је уручио министар омладине и спорта, Вања Удовичић, који је заједно са државним секретарима, Предрагом Перуничићем и Дарком Станићем, чланом Општинског већа, Зораном Адамовићем и председником Спортског савеза Србије, Давором Штефанеком, посетио школу.

Посета Падагошком музеју Ученици осмог разреда су, 25.1.2018. године, посетили Педагошки музеј у пратњи наставнице историје, Весне Панић. Уз стручно вођење, ученици су обишли сталну поставку музеја и изложбу „Време када је детињство живело“. Кустос Педагошког музеја, Филип Трајковић, који је и аутор изложбе, провео је ученике кроз обе поставке. Након обиласка, уследила су бројна питања ученика, на које је кустос одговорао. На основу ове посете, реализован је и занимњив угледни час у кабинету историје.

Петаци у музеју књига

Посете САНУ

Ученици 5/1 су у октобру 2017. године посетили Музеј књиге и путовања у оквиру Удружења „Адлигат”, које се налази на Бањици. Радозналост и одушевљење су изазивали бројни експонати попут: књиге од пиринча, књиге на пергаменту из Етиопије, на штапићима од бамбуса из Кине, затим, књига - лепезе из Шри Ланке, „стрипа” старог 1200 година, књиге од палминог лишћа са корицама од људских костију из индонежанског племена Батак, најмање књиге на свету... Кроз занимљиву поставку их је водио оснивач удружења и путописац Виктор Лазић. Посебан утисак на Немању, Лазара, Елену, Ану, Анђелу, Мину, Нину, Хелену и учитељицу Смиљку Наумовић оставио је тајни пролаз који води у све дубље просторије чудесне библиотеке.

Ученицима шестог и седмог разреда наше школе пружила се јединствена прилика да посете Српску академију наука и уметности у Београду, 4. 10. 2017. године, као и њену Галерију у којој је поставка културног наслеђа Косова и Метохије. У пратњи наставнице Бранке Брадић и шефа протокола САНУ, имали су могућност да боље упознају ову културнo-историјску знаменитост у којој бораве најумније главе нашег времена. У сали за седнице присуствовали су пројекцији филма о Бранку Ћопићу, затим, посетили његову спомен-собу, легат научника Милутина Миланковића и легат вајарке Олге Јеврић. Схвативши улогу и значај ове институције, као и њених чланова, неки ученици су обећали да ће се вратити једног дана овом здању, али као њени академици. Ово истакнуто здање посетили су и ученици 5/1 са својом наставницом, Виолетом Стевановић, где су били у прилици да стекну нова знања о самој институцији, која је значајан део српске науке и уметности.

У Конаку кнегиње Љубице Наставница ликовне културе, Весна Деспот, са групом уче­ ника одељења 8/2, учествовала је у радионици „Фотограф и ја“, 29.12.2017. године. Радионица jе организована у Конаку кнегиње Љубице, а под покровитељством Музеја града Београда. Прича о селфи фотографијама била је веома корисна, а изложба фотографа Анастаса Јовановића, инспиративна и занимљива.

ОД ЧИТАЊА СЕ РАСТЕ

8

Млади амбасадори читања Програм Млади амбасадори читања покренут је у септембру 2017. као стална активност која члановима школске библиотеке пружа прилику да искажу свој доживљај прочитаних књига и да, на основу препорука вршњака, открију неке нове. Програм служи и као вршњачки мост између активних чланова библиотеке и оних које треба подстакнути да то постану кроз популаризаторске акције, које за њих организују учесници који су на почетку програма прошли основну обуку из критичке анализе књижевног дела и писања рецензије. За њих су организоване дискусије о књигама које су прочитали заједно, али и о онима које су читали појединачно. Као њихов резултат, настали су прикази обрађених књига у различитим формама и први број клупског билтена. Најактивнији чланови Клуба у протеклом периоду били су Алекса Петровић (6. разред), Елена Митровић (7. разред), Петар Трифунов (5. разред), Лена Лазовић, Филип Живановић, Новак Јанковић, Ива Николић и Христина Тмушић (4. разред). Млади амбасадори читања састају се два пута месечно у школској библиотеци. Водитељ Клуба је Александар Губаш, уредник блога Књигоскоп, посвећеног литератури за децу и младе. Крајем календарске године, Млади амбасадори читања штампали су први број свог билтена који се зове „Читалачке авантуре“. Из његовог садржаја преносимо неколико приказа савремених романа за децу.

Пас и његов дечак, Ева Иботсон Хал жели пса. Иако осим тога има све што пожели, није срећан. Коначно, за десети рођендан родитељи му поклањају пса. Међутим, кроз неколико дана га враћају, јер су га само позајмили из агенције. Хала то наљути, па од­ лу­чује да ослободи Флекија и побегне својој баби и деди у Нортамберленд. Девојчица Пипа жели да ослободи и остале псе из агенције „Твој љубимац“, па заједно крећу у велику авантуру, на крају које ће се сваки пас вратити у свој прави дом. У роману су сви ликови разрађени до детаља. Осим тога, читаоци могу наћи себе у неком од ликова. Прича је авантуристичка, подстиче машту и креативно размишљање.

Кћи трговца свилом, Сали Гарднер Радња овог романа једним делом се одвија у 17. веку, да би се преселила у вилинску земљу. Главна јунакиња, Коријандер, приповеда о свом одрастању у време пуританског Лондона. Мајка јој је умрла, а отац се оженио удовицом. Пошто је подржавао ројалисте, стигао му је налог за хапшење и морао је да побегне у Француску. Препуштена немилосрдној маћехи и њеном пријатељу Арајсу Фелу, Коријандер је свакога дана била мучена. Затворили су је у сандук и неко време је била у потпуној тами, све док се, неким чудом, није нашла у вилинској земљи, одакле је њена мајка. У том свету нема смрти и болести, али он крије зла друге врсте. Пошто принц Тиховило одбија да се ожени краљичином ћерком, зла краљица га претвара у лисца. Коријандер ће морати да се врати у Лондон да би пронашла сенку, како би избавила вољеног принца. Да ли ће јој то поћи за руком? Књига има савршених описа и представља занимљив спој историјског и фантастичног романа, који ће очарати све љубитеље енглеске литературе. Поред тога, књига је у мени пробудила саосећање са онима који остају сами на свету и свест о томе како нимало није лако остати добар ако су људи око тебе зли.

Елена Митровић, 7. разред

Алекса Петровић, 6. разред

Чарапокрадице, Певел Шрут

Читалачки фестивал

Чарапокрадице је узбудљив роман. Напи­ сао га је чешки писац Павел Шрут, који је освојио награду за нај­бољи дечји роман за 2010.годину. Говори о авантурама младог Хиклика. Писац на ко­мичан и разумљив начин описује догађаје. Књига представља људски живот на другачији начин. Мени се јако допала, јер је узбудљива и испуњена лепим илустрацијама.

Од заједничких активности чланова Клуба издвајамо Књигоскопов петодневни читалачки фестивал, који је организован крајем прошле године. У школској библиотеци постављена је продајна изложба на којој су представљена три реномирана домаћа издавача за децу и младе: Креативни центар, Одисеја и Урбан Ридс (Urban Reads). Из њихове богате продукције ученици­ ма наше школе представљени су одабрани наслови по препоруци Књигоскопа, специјализованог управо за књижевност за децу и младе. Школска библиотека је добила на поклон десет одабраних популарних романа за децу. Млади амбасадори читања били су веома активни током фестивала, а главну реч имао је водитељ Клуба, Александар Губаш, који је током фестивала имао интервју са члановима новинарске секције.

Петар Трифунов, 5. разред

Добар дан, да ли можете да нам се представите? Добар дан, ја сам Александар Губаш. Во­ дим један блог који се зове Књигоскоп и који се бави књигама за децу и тинејџере. Поред тога, сарађујем са разним издавачким кућама (фир­ мама које објављују књиге) и представљам њи­ хове романе за децу и младе. Које издавачке куће Ви промовишете? Тренутно, на овом читалачком фестивалу у школи „Ђорђе Крстић“ представљам издавачке

Добре књиге срцу драге - интервју куће Одисеја, Креативни центар и Урбан Ридс (Urban Reads). И друге издавачке куће имају лепе књиге за децу и тинејџере, али изабрао сам ове три, јер њих најбоље познајем и оне су објавиле пуно добрих књига о којима волим да причам. Да ли бисте могли да нам кажете нешто о тим издавачким кућама? Најстарија од њих је Креативни центар, који постоји већ скоро тридесет година. Они имају пуно књига, али ја тренутно представљам само њихове романе за децу. Креативни центар не објављује само књиге за децу, већ и за одрасле (родитеље и наставнике) и не објав­ љује само романе, већ и разне приручнике, уџ­бе­нике за школу, сликовнице и друге врсте издања. Одисеја постоји упола краће од Креа­ тивног центра. То је издавачка кућа која је спе­ цијализована за романе за децу, и то оне које су писали награђивани из Европе. Урбан Ридс постоји најкраће, око пет година. Ова издавачка кућа је специјализована за романе за тинејџере, и то, углавном, америчких аутора. Да ли је потребно да човек који се бави Вашим послом буде начитан?

Па јесте, у сваком случају, зато што мораш да познајеш оно о чему причаш. Неће деловати убедљиво ако причаш о књигама које ниси про­ читао и о којима знаш само оно што пише на последњој страни. Чули смо да имате Клуб младих чита­ла­ ца. Да ли можете да нам кажете нешто о томе? Да, водим један Клуб младих читалаца од 13 до 18 година, који се окупља једном недељно, а ове школске године се састајемо у књижари Кре­ативног центра, где причамо о књигама које смо прочитали, а идемо и по школама и библиотекама, да другој деци и младима представљамо наше омиљене књиге. Направили смо и један каталог са 40 књига за младе које препоручујемо, и који смо представили у не­колико градова у Србији. Тренутно преко Инстаграма организујемо гласање читалаца за најбољу књигу за младе у 2017. години. Да ли можете да нам препоручите неке књиге из ове три издавачке куће? Ови издавачи имају заиста много лепих књига, а ја ћу покушати да од сваког издвојим по једну, мени посебно драгу. Ту свакако спада

ОД ЧИТАЊА СЕ РАСТЕ Одисејина књига „Рико, Оскар и тајанствене сенке“. У њој се ради о дечаку који има проблеме у развоју и који заједно са својим другом покушава да открије једног отмичара деце. Ми гледамо свет кроз његове очи, па је то веома симпатична књига. Из Креативног центра обожавам књигу „Хедвига и МаксУлов“, у којој се ради о девојчици Хедвиги која је хтела да јој родитељи купе коња,

а они нису имали новца, па су јој купили једног тврдоглавог магарца, због чега су Хедвигу сви исмевали. Ауторка је у овој књизи успела да исприча догађај из угла осмо­годишњег детета. Из Урбан Ридса ми се свиђа књига „Скроз истинит дневник једног повременог Индијанца“, у којој се говори о петнаестогодишњем Индијанцу, који живи у резервату, где је окружен сиромаштвом и где

Лето без бриге проведи крај књиге

надимком, изостављају га из сваке игре, сваке „акције“, не зову га на прославу Нове године, подмећу му жабу у ранац, добија батине. Иван чак придобија Љубицу, па она постаје његова девојка. Ђука пролази кроз разна стања. Бесан је, љут, уплашен, жели да се склони..., али храбро одлучује да се супротстави највећем насилнику у школи. Покушава да му узвраћа истим ударцима, али то ништа не мења. Једног дана, Ђука скупља храброст да му узврати ударац „за сва времена“. Иде код директора како би му рекао да жели да похвали Ивана Рашића за нека дела и да жели да то уради пред целом школом. Директор, наравно, окупља целу школу, мислећи да је то један леп гест. Како Ђука стане пред микрофон, целу школу и дотераног Ивана Рашића са широким осмехом, почиње да прича о делима или, боље рећи, неделима великог насилника. О годинама злостављања. Сећањем пролазећи кроз све догађаје, почиње поново да осећа и проживљава све што је проживљавао годинама..., а онда говори нешто и о Љубици ... и пред целом школом говори да је она његова љубав. Иван је одмах избачен из школе, као и његов старији брат који му је све време био

На литерарном конкурсу Друштва школских библиотекара Србије „Лето без бриге проведи крај књиге“, Марија Ђорђевић добила је похвалницу за приказ књиге „Бити посебан“ Јелене Трајковић.

Бити посебан, Јелена Трајковић

Упознала сам једног посебног дечака, Ђуку Крстића. Ђука воли школу, поготово српски језик и воли да исправи неког у погрешном изговору. Заљубљен је у Љубицу, како он каже, „његову највећу инспирацију, једину љубав и највећу слабост“. Љубица је девојчица из друге смене, омиљена у друштву, воли науку, а са Ђуком се познаје још од вртића. Ђука често замишља своју и Љубичину децу, њихов дом и заједнички живот. У Ђукиној школи, највећи насилник је Иван Рашић. Сви га се боје и нико не сме да му противречи. Има моћ да окрене све друге ђаке против Ђуке. Једном, када је Иван погрешио у изговору, Ђука га је добронамерно исправио. Од тада га не само Иван, већ и сва остала деца задиркују, смеју му се, не поздрављају га, зову га ружним

9

постоји пуно проблема с алкохолизмом, али он успева да нађе свој животни пут. Хвала Вам на овом разговору и надамо се да ћемо се опет видети. Хвала и вама!

Ања Ћирић, Уна Савић и Амира Мина Битић, 5/3, чланови новинарске секције

Похвале и награде

подршка и пример... Књига „Бити посебан“ Јелене Трајковић, налик на дечју, једноставну књигу, говори о правим вредностима и о дечаку који је успео да свој живот у страху од обичног насилника, свима исприча. Дивим се Ђуки који је показао колико је морална снага важнија и вреднија од физичке. Дивим се Ђуки који је реаговао на насиље и своја осећања храбро поделио са нама. Ја сам сада богатија за још једног пријатеља, Ђуку Крстића. Надам се да ће и у стварном животу бити све више људи који ће се супротставити насиљу. Кроз ову књигу, научила сам да насиље није само физичко злостављање, већ и ситно задиркивање, исме­ вање, које је можда и теже поднети него модрицу. Али, ова књига не говори само о великом насиљу и храбрости, него и о великој љубави. На крају се испоставља да је и Љубица заљубљена у Ђуку, али да није имала храбрости да то призна. Ако се препознајеш у неком од ових ликова, „Бити посебан“ је књига за тебе, али и ако није тако, волела бих да странице ове моје књиге буду и твоје, јер, ко зна, можда ћеш се у њима ипак препознати.

Марија Ђорђевић, 8/6

Песнички сусрети деце и младих Чукарице

Да сам ја

На такмичењу младих песника из чукаричких основних школа, друго и треће место припало је нашим ученицима, Мирослави Симић (8. разред) у категорији старијих разреда за песму „Тајно место“ и Страхињи Квргићу (3. разред) за песму „Да сам ја бели коњ“.

Да сам ја бели коњ, јурио бих к′о авион, видео бих места многа, свуд би стала моја нога.

Тајно место Кад сам сама и знам да нико неће доћи, ја одем на моје место, где скријем се од несанице, ноћи, и слушам шуму веома често. Огледала на небу чувају ми тајне, тад осећам се сигурно и топло, без страха да спустим се у тамно гротло на љуљашци исплетеној од густе таме. Руже у врту одбројавају ми време, а музика у мени ствара немир. Кажу ми: одлети, дотакни свемир! Твој лет почиње, напусти тајно место и шуму коју слушаш тако често. И, нађи нови поток. Мирослава Симић, 8/2

Да сам ја бели коњ, јурио бих к′о камион, свашта би у мени било, шта год да је деци мило. Да сам ја бели коњ и да имам чудне моћи, носио бих децу многу, где год она желе поћи. Да сам ја бели коњ, јурио бих к′о авион, видео бих места многа, свуд би стала моја нога. Страхиња Квргић, 3/2

Приредила Весна Гошовић, школски библиотекар

10

КЊИГА ЈЕ ДА СЕ ЧИТА „Читање је најбоље учење!“ Александар Сергејевич Пушкин

Књиге су у моди - конкурс На конкурсу „Књиге су у моди“ Школски портал наградио је и нашу библиотеку комплетом књига за значајан обим активности у раду с децом у претходној школској години.

Књиге су у моди Свака књига је један велики свет. Уз њих откривамо природу, људе и маштамо о стварима које су нама недостижне. Такође, књиге нас могу научити штошта о животу. Тако је и мој добар друг почео да чита зато што се заљубио. Једне вечери, мој друг и ја враћали смо се с тренинга, када ми је рекао да је прочитао две књиге за само недељу дана. Његова изјава ме је јако изненадила и запитао сам се откуд толико интересовање за књижевност. Врло брзо сам добио и одговор. У његов живот ушла је девојчица која обожава да чита. Враћали су се сваког дана заједно из школе и она му је стално описивала различите књижевне јунаке и препричавала занимљиве догађаје о којима је читала. Он, неначитан, није могао ништа да каже, било му је јако тешко и био је збуњен. Током њихових шетњи углавном је ћутао и климао главом. Желео је да се и даље друже, али је био свестан да неће моћи да разговара са њом. А онда, једнога дана, пронашао је победничко решење. Најпре се учланио у библиотеку и почео интензивно да чита, ноћу. Из дана у дан речник му је постајао све богатији, а са речником расло је и самопоуздање. Почео је и мени да прича о Стефану и његовом „Мушком дневнику“, о Хајдук Станку и Јелици, о Нушићевој „Аутобиографији“, о Харију Потеру, о човеку чије се име не сме спомињати... Његово одушевљење било је заразно, па сам и ја прочитао неке од тих књига. Почели смо да један другоме препоручујемо књиге. Уживао сам у нашим разговорима јер сам се осећао као да улазим у неки други свет, који је био само наш. Тамо смо могли да побегнемо кад год би нам стварни свет досадио. Он је наставио, успешно, да шета са својом симпатијом. А када нас је један наш пријатељ питао шта је модерно, мислио је на патике, нас двојица смо у глас рекли: „Књиге су у моди!“ Димитрије Николић, 5/6

Сара Џој Ибенге, 4. разред

Емилија Шарац, 4. разред

Препоручила бих вам да прочитате књигу Јасминке Петровић „Све је у реду“ је књига за оне који имају четрнаест и више година. Понекада није лако бити млад, јер пуно проблема чека свакога од нас. Много је изазова, дилема, емоција, неспоразума. Јунаци ове књиге не пристају на таму. Подстичу нас да решавамо своје проблеме, да заједно са њима иза­беремо љубав уместо страха. Они тра­гају за новим даном, за сло­бодом. Књига је изложба животних слика људи различитих година: петна­есто­го­дишње Маје, шеснаестогодишње Силване, седамнаестогодишње Теодоре и осамнаестогодишњег Адмира. Сви они имају велике проблеме који их много боле. Постављају бројна питања која не желе да им дају одговоре: „Зашто моја бака заборавља? Први пут када је заборавила како се прави кох, ја сам плакала; први пут када је заборавила моје име, ја сам плакала.“ Свим јунацима одговори полако долазе. Сами схватају да је у реду. Схватају- све је у реду. Миа Симић, 8/2

Поводом сто двадесет пет година рођења нашег нобеловца, Иве Андрића, у библиотеци је организована изложба његових књига, на радост наших ученика и наставника.

„Остати равнодушан према књизи значи лакомислено осиромашити свој живот!“ Иво Андрић

ТРАГОМ ВЕЛИКАНА

11

„Умрети, а пролазност избећи- то је вечност!“ Лао Це

„Лепо је волети“ Дечји културни центар Београд, ин­ спи­­рисан делом и животом Мирослава Антића, расписао је Tрећи литерарни кон­ курс „Лепо је волети“. Тема овог конкурса била је љубав: према породици, човековој околини, љу­ бимцима, играчкама и наравно – први не­ ми­ри искрене ђачке љубави. На конкурс је стигло више од хиљаду песама ученика основних школа из Србије,

Писмо Мирославу Антићу

8.3.2018.

Поштовани песниче, Пре неки дан, добили смо задатак да про­читамо Вашу збирку песама „Плави чуперак“. Прво помислих да ће то бити још једна лектира коју ћу прочитати до неког одређеног дана и при том размишљати хоћу ли прочитано разумети, анализирати све песме на време, хоће ли ова лектира бити још једна у низу школских обавеза. Као што и сами у предговору ове збирке песама написасте, свако може про­ наћи барем једну Вашу песму у којој себе препознаје. Иако смо, већина мојих дру­ гова, а са њима и ја, после првог читања Ваших песама мислили да би се оне могле наћи у лектири неког нижег разреда, после заједничке анализе или размишљања о њима и њиховој садржини, то мишљење бива само предрасуда. У већини песама препознајем сво­ је вршњаке, а у некима, каква је на при­мер песма „Крила“, препознејем и себе. Та песма поручује да, ако хоћемо да одлетимо, треба да склопимо очи и верујемо у све што нам се чини чудно,

Македоније и Републике Српске. Песме је оцењивао стручни жири на чијем је челу био наш истакнути дечји писац Слободан Станишић. У среду, 14. марта 2018. године у Малој сали ДКЦБ-а, обележен је рођендан Мирослава Антића доделом диплома и награда најбољим младим песницима. Ученица наше школе, Николина Ћирић, 5/6, освојила је треће место. Поносни смо на нашу ученицу и њену наставницу Мир­ јану Петровић Тешић. јер ако много верујемо у нешто, можемо „одлетети“, односно постићи већину оно­ га што желимо. Најлепше је, како и песма каже, пронаћи крила у глави и облетети ,,маштом само за тренутак ви­сине“, јер маштање је неограничено, у машти је све могуће и све је дозвољено. Песму „После детињства“ можемо ра­­ зу­мети као растанак другара после осам година пријатељства, то јест, крај осмог разреда и полазак у средњу школу, скла­ пање нових пријатељстава, али и полако заборављање старих пријатеља. Та песма буди тугу због предстојећих догађаја. На основу анализе ових, али и других песама, схватам да сте Ви прави пријатељ деце који им, између осталог, објашњава да одрастање и љубав нису стра­шни, већ нормални, да сви морају проћи са једног на друго острво, из де­чаштва у младост. Некима се то деси за трен, а некима за деценију. Ја знам, за­хваљујући Вама, да нећу журити и да ћу са собом понети у свет одраслих мрву детињства која тако пуно значи. Хвала Вам што сте нас тако добро разумели! С поштовањем, Стефан Рукавина

Растао је дечак Растко Растао је дечак Растко, учио је, много знао, живот свој је подарио, целог себе роду дао. Учио је врло вредно у тишини манастира, тамо доби име Сава, српски монах- мудра глава.

Портрет Мирослава Антића Андрија Вукмировић, 5/3

Све га школе данас славе и сада се Богу моли: „Да живимо сви у слози Свети Саво, ти помози!“ Јагода Томић, 6/2

Прва љубав Док сам у први разред полазила, тебе сам угледала ја. Нисам ни сама знала шта, али према теби нешто сам осећала. Само о томе сам размишљала, ништа нисам знала тад, ноћу сам једва и спавала, а кад бих заспала, тебе сам сањала. Тек после неког времена, начисто сам полудела, све сам тада схватила: у тебе сам се заљубила. Нисам знала шта да радим нити шта да ти кажем, мислила сам, кад бих ти рекла, помислио би да лажем. Још неко време сам у себи задржала осећање то, а онда сам писмо написала теби и спустила га на твој сто. Када си писмо нашао и прочитао ти, толико ме је срамота било, мислила сам да ћу у земљу потонути. Тад си ми упутио значајан поглед и осмех блистав као звезда. Још увек памтим тај осмех сјајни, твој осмех сладак као мед. Николина Ћирић, 5/6

Свети Сава Из лозе славних Немањића потекла је умна глава, оде Растко Гори Светој да постане монах Сава. Књигама се посветио да би Србе просветлио, ницале су нове школе и данас их деца воле. Славни, драги учитељу, сва ти деца поручују: чуваћемо школе твоје, и ковати знање своје! Молимо се у твом храму, палимо за здравље свеће, најмудрију српску главу заборавити Срби неће! Уна Мијајлица, 6/1

НАШИ МАТУРАНТИ

12

8/1 Одељењски старешина - Александра Мишић, Маријана Јовић Лучић 1. Беговић Бошко 2. Велимировић Милица 3. Влајић Димитрије 4. Вуксановић Милица 5. Дакић Ленка 6. Ђорђевић Светомир 7. Илић Андрија 8. Марић Срђан 9. Милојевић Милица 10. Мишић Бојана 11. Опрешник Исидора 12. Оташевић Анђела 13. Павловић Алекса 14. Павловић Ирина 15. Пауновић Ива 16. Петровић Катарина

17. Ратковић Андреј 18. Ратковић Сергеј 19. Селаковић Андријана 20. Симић Невена 21. Славковић Војин 22. Стојановић Лука 23.Толић Милош

8/2 Одељењски старешина - Јелена Воларов, Весна Деспот 1. Андрејић Лука 2. Бежановић Мирјана 3. Видовић Лазар 4. Дервишевић Лука 5. Драмлић Душан 6. Ђокић Лука 7. Ђурић Марија 8. Ивовић Милица 9. Исаиловић Тамара 10. Келечевић Урош 11. Крстић Јана 12. Лукић Никола 13. Максимовић Јована 14. Маринковић Ана 15. Миловановић Ксенија 16. Пејовић Алекса 17. Петровић Александар

18. Петронић Стефан 19. Савковић Андријана 20. Симић Мирослава 21. Таири Суад 22. Трифуновић Вања 23. Трифуновић Тања 24. Ћулафић Ива 25. Чкркић Маша

8/3 Одељењски старешина - Јасмина Јанковић 13. Лукић Петра 14. Матић Марко 15. Милановић Лука 16. Миловановић Ана 17. Милутиновић Риста 18. Михаиловић Момчило 19. Пауновић Зорица 20. Петковић Теодора 21. Петровић Анђела 22. Потпара Ања 23. Продановић Лука 24. Трпески Марко

1. Алексић Лука 2. Балотић Марија 3. Бјелајац Милена 4. Божичић Стефан

5. Васиљевић Ксенија 6. Гагић Кристина 7. Газибара Алексанар 8. Ђачић Вељко

9. Ђурђевић Никола 10. Илић Ивона 11. Китановић Милош 12. Кујунџић Анђела

НАШИ МАТУРАНТИ

13

8/4 Одељењски старешина - Иван Старчевић 1. Антић Ања 2. Војводић Вања 3. Гачић Јован 4. Гогић Ана 5. Живановић Милица 6. Игњатовић Владимир 7. Јакишић Мила 8. Крстић Анисија 9. Малобабић Анђела 10. Мандић Војин 11. Пастор Јелена 12. Рутаљ Милица 13. Самаиловић Јана 14. Спасојевић Вук 15. Спасојевић Филип 16. Станковић Андреј

17. Стевић Николина 18. Тркуља Уна 19. Частван Јана

8/5 Одељењски старешина - Зоран Радовић 1. Влајић Лана 19. Цветић Стана 2. Ђорђевић Давид 20. Цупара Вукашин 3. Ђорђевић Петар 21. Чотра Сара 4. Ђорђевић Стефан 5. Јовановић Теодора 6. Јоксимовић Марија 7. Ковачевић Војин 8. Марковић Ива 9. Милићевић Иван 10. Милојковић Матеја 11. Недељковић Катарина 12. Павловић Лука 13. Радовановић Јована 14. Ревид Тара Луција 15. Ристић Лазар 16. Спасов Петар 17. Стајић Богдан 18. Станојевић Милица

8/6 Одељењски старешина - Јасна Жугић 1. Алексић Анђела 2. Вакиревић Вукашин 3. Влајић Анђела 4. Врбан Анђела 5. Гојковић Марко 6. Ђорђевић Марија 7. Јелисавчић Момир 8. Јовановић Теодора 9. Калмаревић Филип 10. Милетијев Стефан 11. Радојевић Андрија 12. Радуловић Сања 13. Стаматовић Нина 14. Томашевић Огњен 15. Томић Алекса 16. Шћекић Неда 17. Костадиновић Лука 18. Наранчић Анђела 19. Марић Михајло

14

ЂАЦИ ПРВАЦИ, ШКОЛА ВАС ЗОВЕ „Ко учитеља има за друга, његов је цео свет!“ Драган Лукић

Мали гости Малишани из ПУ „Свети Сава“ су крајем октобра са својим ва­ спитачицама гостовали у нашој школи и посетили час учитељице Снежане Селенић, час математике наставника Бобана Поповића, час географије наставнице Биљане Ристић, као и час музичке културе наставнице Александре Павићевић, која је организовала ову лепу посету. Будући прваци су се упознали и са местом које чува најлепше књиге- школском библиотеком, па су се у вртић вратили пуни лепих утисака. Још једно јесење поподне било је резервисано за креативан боравак предшколаца и њихових родитеља у ОШ „Ђорђе Крстић“, када су имали прилику да присуствују интересантно осмишљеним научним радионицама и да се упознају са будућим учитељима првог разреда. Стручни сарадници су са учитељима будућих најмлађих ђака посетили и десетак предшколских установа на Чукарици и том приликом присутнима представили све погодности за упис првака које наша школа има. Иначе, у ОШ „Ђорђе Крстић“ организован је и предшколски програм за две групе малишана из Вртића „Кошута“ .

Пријем првака Сваког првог септембра у нашој школи осећа се радост због нових почетака у учењу, склапању пријатељстава, одрастању, што је нарочито важно нашим најмлађим ђацима. И ове године, у школи је организована свечана приредба намењена првацима, њиховим новим учитељима, родитељима, бакама и декама, који нису скривали узбуђење и сузе радоснице. Свечаност су припремили ученици 4. разреда са учитељицама Татјаном Голијанин – Поповић и Ваљом Пантелић. На крају приредбе, присутне ђаке и њихове родитеље поздравила је директорка школе, Јелена Воларов, и пожелела им, уз успешно учење, много игре и дружења. Тако су прваци радосно започели своје школовање, у чему им свесрдно помажу учитељице: Јадранка Блашковић (1/1), Снежана Селенић (1/2), Селена Селенић (1/3), Татјана ГолијанинПоповић (1/4), Ваља Пантелић (1/5) и Снежана Кандрач (1/6).

СЛОВО ПО СЛОВО, РЕЧ ПО РЕЧ

15

Из наше редакције

Креативци на задатку

Чланови новинарске секције су и ове године припремили питања за најмлађе ђаке наше школе. Ево неких интересантних одговора ученика 1/2 и 2/1. Шта је то Дан школе?

- Тада славимо Ђорђа Крстића.

- То су први и последњи дан школе.

- Када славимо колико дуго смо били у школи.

- То је дан Св. Саве.

- Тада деца почињу да буду редовна у школи и да буду одговорна.

- То је када одеш у школу, па ти се учитељица обрадује, а онда зада неки задатак.

- Тога дана школа слави човека по којем је добила име. Ко је мађионичар?

- Он чини да ствари нестају.

- То је неко ко забавља бебе.

- Човек који има магију.

- То је аниматор.

- Онај што ствара голубове и смешне предмете.

- Човек који инпресује децу својим чаролијама. Шта је палата?

- Други назив за дворац.

- Тамо су живели краљ и краљица.

- Ту су живели стари људи у раније време.

- То је огромна богата зграда.

- Велика кућа у којој има много просторија.

- Палата је као једно царство или кула у којој људи живе. Ко је цар?

- То сам ја!

- Неко ко је уредан.

- Онај што је наређивао становницима.

- Цар фудбала.

- Он је вођа територије и војске.

- То је богаташ који има слуге и влада светом.

- Цар је најбољи човек.

Одељењски часопис 3/2, „Креативци“, бави се проучавањем различитих тема из области културe, историје, уметности, саобраћаја, спорта, биљног и животињског света... Ђаци су истраживали и открили нам ко су били људи чије име носи једна од улица на које гледа наша школа. Милан Спасић - рођен 1909. године у Београду, где је завршио основну школу Сергеј Машера Милан Спасић и гимназију као један од најбољих ђака. Завршио је и Поморску војну академију у Дубровнику као најбољи у класи, иако је био први питомац који није са приморја. Сергеј Машера - рођен је 1912. у Горици. Са Миланом Спасићем се упознаје 1929. године, приликом уписивања на Поморску академију. Заједно су, 1941. године, потопили брод „Загреб“, како га Немци не би заробили.

Била једном два јарца која су кренула преко моста. Један с једне стране, а други с друге стране. Један је помислио: ,,Не вреди да се тучемо. Идем ја другим путем.“ Тако он оде, а други пређе мост. Ленка Гигић

Тајна је оно што неком драгом кажеш и не желиш нико други то да зна. Највише се чувају тајне о љубави и симпатијама. Највише волим да делим тајне са мојом мамом и најбољим другом. Мами је увек драго када са њом делим своје тајне. Бриндић Лазар Тајна је нешто што не треба сви да знају. Тајне делимо са мамом, татом, братом, сестром и најбољим пријатељима. Могу бити срећне, тужне, љубљвне и зле. Када ти неко каже своју тајну, значи да има

поверења у тебе и да зна да је ти никоме нећеш рећи. Дуња Станојевић Тајна је нешто што неко не жели да ода никоме. Ако се ода тајна, онај чија тајна се ода биће љут и тужан. Јана Каран Тајна је нека реченица која је некоме веома битна.Тајну поверавамо само правим пријатељима. Ако пријатељи нису прави, осрамотићеш се. Када чујеш нечију тајну, осећаш се срећно. Нађа Несторовић

Басне у 2/3 испричане на нешто другачији начин Два јарца Лав и миш

Пас и његова сенка Био једном један пас. Имао је комад меса и носио га у зубима. Кад је стигао до једне баре, видео је свој одраз у води. Учини му се да је то други пас са већим комадом меса. Хтео је да га узме, али није. Лепо је прошао бару и појео своје месо. Реља Бига

Коњ и магаре

Путовали заједно коњ и магаре. Коњ је био преко мере натоварен и молио је магаре: ,,Можеш ли да понесеш мало терета?“ Магаре ни да чује. После неког времена, коњ издахну. Господар тад натовари сав терет на магаре, па и кожу угинулог коња. Сад магаре схвати, али касно, да је боље било да је послушало коња и да му је помогло. Лена Жарковић

Шта је тајна у 2/2...

Био једном један лав који је трчао преко миша. Миш се пробуди, ухвати лава и рече: ,,Што ме будиш? Сад ћу да те поједем!“ Лав га је молио да га не поједе и миш одустане од своје намере. После неког времена, миш се нађе у невољи. Ухватио се у мрежу и почео да скичи. Лав је то чуо и дошао. Прегризао је мрежу. Миш му се захвалио, а лав му рече: ,,Сад знаш да и велики могу помоћи малима!“ Петар Вуковић

Лисица и гавран Била једна лисица која је нашла велики комад сира. Стојећи на грани, држала је сир у устима. Гавран то виде и поче да је хвали: ,,Како имаш дивно крзно! Још само када би умела да певаш!“ Лисици се није свидело да поред толике своје лепоте има и неки недостатк, па отвори уста и поче да завија. Сир јој испаде, а гавран га узе. ,,Лијо, имаш и гласа и лепоте, али немаш памети!“ Јована Роквић

Када се тајна неком повери, он не сме да је ода.Она мора да се чува. Када ми је другарица Лена поверила тајну, никоме је нисам одала. Када би неко одао тајну, овај који му је рекаo осећао би се понижавајуће. Ерцег Јована Тајна је оно што је пуно вредно. Њу повераваш родитељима и најбољим при­ јатељима. Тајне су обично љубавне, тужне и срамотне. Стефан Димић

ПУН ЏЕП ЗЛАТНИХ СТИХОВА

16 Јесен

Рана јесен

Јесен нас врелине спаси, листове зелене златном бојом кроји, живот искуством и снагом краси, лепотом животном јесен боји. Још се сунце зраком јавља док јесењи ветар природу мази, јесен на лето печат ставља док корак жуто лишће гази. И киша некад крене с ветром, олуја кратка оголи гране, ал` опет ће сунце с чежњивом сетом, и живот иде даље, неће да стане! Јана Ковач, 5/5

Јесен

Рана јесен у злато одевена, оставља топло лето иза себе. Стижу нам хладнија времена, све драже нам је топло ћебе.

Јесен се, јесен жута, прострла преко пута.

Шарене пијаце спремне за зимницу, све чешће носимо кабаницу. Ђаци раздрагано крећу на наставу да започну школску годину нову.

У парковима цвеће вене, стазе су кишом натопљене.

Лето

Од годишњих доба да вам кажем, ето, ја највише волим Шарено је лишће поставила када дође лето. и на улице га оставила. Кад огреје сунце Птице селице лете ка југу, и дан се продужи, облаци се роје на сивом небу. радости ми много Лишће пада на све стране, Све ређе виђамо шарену дугу, свако лето пружи. а дечји носићи од ветра зебу. остале нам голе гране.

Ксенија Зечевић, 3/2

Уживам у свему што ми лето нуди, и увек у мени све најлепше буди. Једини је проблем, рећи ћу вам, ето, што ми брзо прође то прелепо лето. Милица Павић, 6/3

Јана Бојовић, 2/1

Бајке

I ученички закон

Кад стане јава и почне сан, у свету маште свиће дан. Принц и принцеза, крилати коњ и неки једнорог живе у њој. Вртови рајски, чудесне баште, чаробне шуме, као из маште. У бајци често живи змај он се брине за срећан крај. Постоје многе прелепе бајке, ал` најлепше су оне које причају мајке. Сара Вујић, 5/4

Учитељица Марија Учитељице, учитељице, волим Вас ја, Ви сте стварно учитељица занимљива. Плаве боје косе са наочарима је та, учитељица Марија. Учите децу сву како да рачунају, множење и дељење уче деца сва да би била паметнија. Бити добар друг врлина је права, то нас је научила учитељица Марија. Ви нас учите стварима разним, другарство је најважније и не треба да га згазим. Глаголи, придеви, именице и глаголска времена, учи то, сине, јер ће ти требати за сва времена. Правилно пиши, не гутај слова и изражајно читајтако то каже учитељица моја. Изрази са више операција, то је мојој учитељици добра комбинација. Довољно домаћег она нам даје, учи, вежбај и тако даље. Удахне дубоко кад се наљути она, а то је јако ретко јер смо ми деца добра. Учитељицу Марију волим ја и никада је не бих заменила. Хелена Илић, 3/6

Физика је наука велика, пуно мука, препрека. може забавна бити, а и стихове стварати. Омов, Њутнов, Кулонов закон, заслужују велики наклон. Од света су већи, сад ћемо Вам рећи: Тест из теорије у нама Милица Аксовић, 4. разред напон прави, нисмо вредни као мрави. Научићемо за следећи час, Један стари занат верујте у нас! Беше много старих заната, Молимо Вас, одложите ал` само један се тиче алата. тест, Без њега не би било секира, сабљи и био би то сјајан гест. Ученици 8/2 мачева!

Да, све је то направила рука ковачева. Ковач такође и потковице кује. Због њега се коњ далеко чује. А тек чврсте гвоздене капије, нико преко њих прешао није! Како бисмо ми супу јели и месо секли, да нису ковачи то гвожђе пекли? А како би мајстор поправио нешто? Да нема алата, то би било тешко. Све се ово правило од калаја, бакра и челика. То је за коваче била част велика. Ковач је својим радом, трудом и умећем направио све оно што данас приписујемо неком трећем. Стефан Јовановић, 7/4

Песма за одељење Ми смо весело одељење, са пуно разиграних другара, добри смо и сложни и то сваког дана. Када звоно зазвони, почиње наш час, на учење и знање учитељица позива нас. Она је добра, понекад и строга, има мио глас, милошћу и добротом утиче на нас. Сергеј Верч, 3/5

ПРИЧАМ ТИ ПРИЧУ

17

Стара породична кућа

Јана Василић, 3. разред

Кад полетим Најбоље се осећам када летим, кад зажмурим и гледам у беле тачкице које светлуцају у тами. То је све у мојим очима. Неко би рекао да бежим од проблема, од питања, а неко би рекао да ми је досадно. Ту има нечег више. За један лет ми не треба ни отворен прозор, ни тишина. Не треба ми чак ни небо на ком бих раширила своја крила. Потребна су ми осећања. Сва осећања – спокој, љубав, мир, туга...осећања. Летим и гледам људе. Мале људе, ве­лика срца. Пуно осећања. Могу да их осетим. Да осетим људе који су од по­ четка уплашени, ужурбани. Понекад је потребно да станете на минут. Размислите: „Куда? Где? Зашто?“ Да видите и чујете. Приметите ново гнездо на процветалом дрвету. Приметите да је ово још један дан који припада вама... Онда чујете симфонију ветра који ра­ зиграно додирује крошње дрвећа. Чујете спокојну тишину која тече рекама, кап по кап, отварање неба ка краткој бес­ коначности, свет који чини усклађено неса­вршенство... Видите особу испред себе. И она осећа, чује и гледа. Кад полетим, знам да ме проблеми чекају тамо доле, али ми буде лакше. Знам – и они ће одлетети. Миа Симић, 8/2

Сваки пут кад помислим на декин завичај Калуђеровиће, чежњиво се осмехнем, јер ми је неостварен сан био да упознам прабаку, како бих је научила да чита и пише. Прадека је погинуо у пожару пре мог рођења, палећи сено. Стара породична кућа налази се на великом имању, на врху планине. Непосредно у близини, постоји мноштво напуштених штала. Занимљиво је да се моји прабака и прадека нису могли скрасити у једној кући. Прво су живели у данашњој штали, па су сазидали већу једноспратницу, која је под вештим рукама мог деде и његове многобројне браће, обнављана. Саграђена је на косини, па јој је било тешко поставити темељ. Окречена је у бело, Петра Коцић, 3. разред с плавим оквирима прозора, подсећајући ме на грчке традиционалне куће. Кров је направљен од јарконаранџастих црепова са малим димњаком на врху. Улаз у ово старо напуштено здање је специфичан. Пошто не постоје унутрашње степенице којима бисте могли да се попнете, морате да кружите, док не стигнете до каменитих степеница ограђених црвеним гелендером. Главни улаз састоји се од надстрешнице која је застакљена непрозирним стаклом. Пошто је жива природа по целој сеоској области, део простора препун је чудних буба. Зато, трчећи прођем увек кроз њега. Чим уђете, запахне вас мирис давно печених пита, проја и бурека, што је знак да је то била домаћинска кућа. У поређењу са хладним пропланком, унутрашњост је била неизмерно топла, захваљујући смедеревцу. Поред врата је стајала метална судопера, а до ње сто за кафу са неколико дрвених неудобних столица. Поред је лежао кревет, прекривен дебелим слојем јоргана и чаршава, а онда витрина, кроз чије сам савршено прозирно стакло видела веома старе шољице за кафу. Чим уђете у суседну већу просторију у приземљу, сетно замишљате како су се за трпезаријским столом окупљали моји прабака и прадека са петоро деце. Могу да замислити колико су им шаљиви разговори били! А можда су чак и они били усмени певачи епских народних песама? У углу су постављена два уредно намештена кревета, изморена од коришћења. Тамо се налазио чак и фрижидер, који је, претпостављам, накнадно донет. Кад споља обиђете целу кућу и попнете се, већ поменутим, каменитим степеницама, нађете се на трему на којем се виде троје врата. Иза њих су готово исто намештене собе- у свакој се налазио кревет бео, металан, неудобан, а на поду су се простирали дебели оријентални теписи, који су се забадали у боса стопала као игле. Собе су биле комотне, простране и необично светле. Давно очишћени прозори били су покривени танким шареним завесама. Понегде се могао наћи и ноћни сточић. Колико год се собе проветравале, ту ће заувек владати утисак непроспаваних ноћи деце, уз неизбежан страх од вукова. Ентеријер и екстеријер куће нису толико важни, јер, ко хоће, може да је реновира. Али, оно што нико не може да уради је да избрише сећање на једно домаћинство, на једну породицу која никада више у пуном саставу неће бити на окупу. Шта ли је за мог деку био дом, уточиште које је сада напуштено? Колика је цена била преселити се у Београд и напустити родни крај? Колика је била цена оставити дом зарад лагоднијег живота? Елена Митровић, 7/4

Прича једне брезе

Толико дана, толико година је прошло, а ја самујем. Једини који ми праве друштво су пролазници. Свакога дана се нешто ново дешава. Стално виђам неке нове људе који про­ лазе и децу која се играју и пентрају по мојим гранама. Али, међу свим људима, увек бих препознала ону малу, плаву девојчицу. Она ми свакога дан прави друштво. Игра се и пење по мојим гранама, залива ме и украшава. Понекада и прича са мном. Увек ме је штитила од лоше деце, која су цепала моје лишће и ломила гране. Неколико месеци касније, дошла је и јесен. Лишће је почело да ми опада. Цео парк покрио је шарени тепих коме су се сви људи дивили. Кораци пролазника крцкали су под шареним лишћем док сам била загледана у даљину, чекајући да дође она девојчица. Кренула је у школу и заборавила на мене. Како је само време летело! Дошла је и зима. Беле, мекане пахуљице плесале су по целом небу. Природа се умирила. Није било ничега сем снега. Мирна и ућуткана, чекала Урош Бањалић, 4. разред сам је. Она није дошла. Ана Чогурић, 6/2

МОЈА МАШТА СМИШЉА СВАШТА

18

Руди и Нова година

Ученици 4/5

Мој сан Имала сам много снова ‒ лепих и ружних. Један ми је посебно драг. Сањала сам Земљу слаткиша. Када сам ушла у тaj чудесни свет, није било гравитације, већ сам леб­дела попут облака. Занимљиво је било што нисам само ја летела, већ су ту биле и живе лизалице, крофне, чоколаде, као и летеће палачинке. Колико год овај призор био забаван, драже би ми било да сам неким посластицама могла да се послужим. Ипак, пријало ми је необично дру­штво, па сам пожелела да се мало забавим. Домаћини ове несвакидашње земље су ме повели у разгледање разних занимљивости. Прво су ме од­вели у њихов забавни парк, где сам се возила палачинкама ‒ летећим тањирима и спуштала се низ жваке- тобогане. Чудесно искуство у земљи у којој су облаци били од балона жвака! Да бих стигла до кухиње из снова, морала сам да пређем шећерни мост који се простирао преко чоколадне реке. У кухињи сам пробала по­себан специјалитет ‒ шећерну вуну од карамеле, ваниле, јагоде... Наро­чит утисак на мене оставиле су многобројне пећине од разнобојних корнета у којима су становници живели. Испред сваког од њих, шаре­нела се башта у којој су цветале ванилице. Пожелела сам да пробам једну, али, на моје велико изненађење, уместо ванилице, у мојој руци нашао се будилник који ме је звао у школу. Била сам веома тужна што се завршио мој најслађи сан, који бих желела поново да сањам. Јана Василић, 3/2

У далекој земљи на Северном Полу, живео је Деда Мраз. Он није био сам. Живео је са Баба Мразицом, вилењацима и ирвасима. Ближила се Нова година и вилењаци су ужурбано паковали поклоне. Све је било у савршеном реду. Деда Мраз је обилазио вилењаке да види како напредују. Изненда, осетио је врто­ главицу, па је пао. Сви су били за­бри­нути. Однели су га код Баба Мразице, која је отворила древну књигу у нади да ће наћи лек. Открила је да Деда Мраз болује од грознице и да су лек три састојка: длака пегаза, боја дуге и дечији смех. По састојке је кренуо ирвас Руди. Баба Мразица му је дала три чаробна мехурића у које је требало да стави састојке. Прво је отишао у царство пегаза. Журио је да стигне до њиховог цара и пита га за помоћ. Цар је

био добар пријатељ, те му је с радошћу дао пегазову длаку. Руди је потрчао ка Небеском царству, које се налазило изнад облака. У њему је сијало сунце и падала је киша. Ту се нала­ зила највећа дуга на свету. Ирвас је узео мало дугине боје, па је кренуо даље. Руди је отишао у парк који је био пун деце. Она су се грудвала, санкала и правила Снешка Белића. Дечији смех и граја одзва­ њали су целим парком, па је ирвас пронашао и последњи састојак, дечији смех. Руди се брзо вратио кући. Сви су га радосно дочекали. Помешали су састојке и добили лек. Дали су га Деда Мразу, који је одмах оздравио и вратио се припремама за Нову годину. Деда Мраз је још много година делио поклоне и чинио децу срећном. Анђела Несторовић, 4/1

Ја као Ромео У књизи „Ромео и Јулија“ ја сам главни лик. Ускоро ће премијера и веома сам узбуђен. Нестрпљиво очекујем тај победоносни дан. За, отприлике, пет минута почиње представа. Морам да се смирим. Људи не смеју да примете да сам нервозан. Пошто нисам у првој сцени, имам још времена. Напокон улазим. Поред мене су Капулет, Монтеки и прелепа Јулија. Какве само очи има! Чини ми се да добро играм улогу. Тренутно смо на забави и плешем. Тибалдо, рођак супарника, ме чудно одмерава. Ускоро ће и њему доћи судњи час. Жао ми га је, али Шекспир је тако одредио. Јулија се поново враћа и говори да ме воли. Наш дијалог се наставља све док је не пољубим и изађем са сцене. Импровизација је чудо! Не свиђа ми се баш Парис, јер знам да жели да ми украде девојку. Крајичком ока опажам да смо публику довели до неизвесности. Протеран сам у Монтаву и чекам позив моје драге... Завршава се мој монолог и венчање Париса и Јулије почиње. Не смем то да допустим! На велико изненађење присутних, ускачем и одводим младу што даље. Сунчеви зраци нас обасјавају док трчимо срећни преко брда, планина, мора... Добијамо аплауз од публике, што значи да им се свидело. Родитељи су поносни на мене. Након овог искуства, јасно ми је да посао писца захтева доста труда и стрпљења. Није то нимало лако. Могу само да чекам још једно дело савременог уметника. Андрија Радојевић, 8/6

Милатовић Симеона, 3. разред

Чаробни штап

На врху планине налазила се кућица у којој су живели деда и унук. Њих двојица су имали само један другога и никога више на целом свету. Сиромашни, али ипак срећни. Једног јесењег, кишовитог дана, деда је са својим вучјаком Вучком и унуком кренуо да убере печурке, како би спремио нешто за вечеру. Слаба киша им није сметала. Деда је носио штап којим је лупкао по земљи и разгртао лишће. У једном тренутку, унук је угледао гранчицу која светли. Протрљао је очи јер је мислио да му се привиђа. При­ближио се дрвету и схватио да златножути штап светли. Чим га је подигао промрзлом руком, било му је топлије. Отрчао је до деде и показао му штап којим је додирнуо печурку. Истог тре­нутка, печурка је проговорила. Рекла им је дубо­ким гласом да се врате до дрвета које ће им рећи шта даље да раде. Дрво је раширило гране и зашти­тило их од хладноће и кише. Рекло им је, затим, да је штап његов поклон, јер је чуло за све њи­хове муке. Низ декино лице клизила је суза, али не од туге, већ од среће. Дрво им је казало и како једним додиром штапа трошну колибу могу претворити у прелепи дворац, па никада више неће бити ни гладни, ни жедни. Деда и унук се захвалише дрвету и кренуше својој колиби да ураде како им је речено. У трену се стара колиба претворила у прелепу кућу са предивном баштом. Од тада су живели срећно и задовољно све до краја њихових живота. Филип Швагер, 3/2

ЗАЈЕДНО СМО И ЛЕПШИ И ЈАЧИ

19

„Лепо је када си некоме потребан, када нешто зависи од тебе, када ти се неко обрати за помоћ, када умеш и можеш да помогнеш. То је један од првих доказа да си порастао.“ Душко Радовић

За сунчану јесен живота

За сунчану јесен живота

Буди ме уморно јесење сунце које покушава да ми да до знања да постоји још један његов зрачак који ће ми и овог јутра помиловати поспано лице и измамити осмех. Излазим на терасу не бих ли осетила његову топлоту и уживала у њој. Упијам последње топле зраке јесени и присећам се шареног и веселог лета. Из дубоког размишљања тргне ме шуштање и пуцкетање опалог сасушеног лишћа, а граја деце, која допире из мог дворишта, сваког тренутка све је гласнија. Испод разгранатог ораха погрбљени плавооки дека седе косе, на чијем лицу свака бора сведочи о умору и исцрпљености, сакупља зреле плодове. Понудила сам деди да му помогнем да сакупи орахе. Изма­мила сам му осмех на старо и смежурано лице, на којем се већ видела покоја кап зноја. Знала сам и зашто. Мој деда воли да му правим колаче и торте са орасима. Сваки опали орах мени је био успомена на протекло лето, а деди на лепе и ружне тренутке у животу. Свако од нас их је слагао у своју кутију сећања како би имао на шта да помисли или о чему да размишља кад дође сурова, дуга и хладна зима. Баш сваки орах деди је било тешко да га дохвати. Уживала сам помажући му и помислила како му желим вечито Михољско лето. Нека се радује овим јесе­њим топлим данима! Како суво лишће опада са дрвећа, тако и деди опада снага. Након што смо деда и ја покупили неколико килограма крупних ораха, дошло је време да почастим деду кафом и колачима од истих тих укусних плодова. Тако ја помажем свом деди. Јесен је доба старости. Сада је право време да својим декама и бакама скренемо мисли са окрутне зиме, да их обрадујемо нечим што нама представља ситницу, а њима велику помоћ и да им својом пажњом и љубављу јесен живота учинимо сунчаном. Елена Деспинић, 5/6

Када се родимо, ми смо као као мали лист на грани који се појави у пролеће. Кад уђемо у зрело доба, тај лист је већ порастао и целу крошњу дрвета је озеленио. Тада проживљавамо предивно лето. А онда исти тај лист почне да мења боју, из блиставозелене у жуту, и полако почиње да се суши. Стигла је јесен, доба у коме су сада наше баке и деке. Да им то доба не буде тако тешко, треба да бринемо о њима пружајући им сву своју љубав. Често, кад погледам кроз прозор своје собе, видим баку како ради и мучи се да спреми зимницу. Тада сиђем у двориште и помажем јој да испече паприке, да направи ајвар, исече купус за салату, скува џем. Она мени, као знак захвалности, увек исприча неку причу, да добар савет и укусан слаткиш. Ја њој не помажем само да спреми зимницу, већ јој помажем сваког дана. Ту сам ако треба да купим неки лек, да одем у продавницу, залијем цвеће. Постоји једна изрека која каже: „Кад си стар, ти си као мало дете и о теби неко треба да брине.“ А ја баш волим да проводим време са својом баком и да о њој бринем. Теодора Вилотијевић, 5/6

Моје одељење није мртво море

Другарство Оно што се дели и даје од срца, оно што се воли, од љубави што пуца. Оно што се пружа, а ништа не тражи, око тебе увек људи најдражи.

Алексић Јелена, 1. разред

Зимо, испуни ми жељу Зимо, испуни ми жељу да добијем пуно, пуно поклона.Толико поклона да ми никад не понестане.Те поклоне бих поделила са свима, па чак и са онима које не познајем. То желим зато што би тада сви били срећни. Дуња Суботић, 2/2 Са зимом нам стиже Нова година и Божић. Деда Мраз и Божић Бата доносе нам поклоне и испуњавају жеље.Моја велика жеља је да

Од детињства те прати, ослонац ти даје, па у једно срце пуно љубави стаје. Сергеј Верч, 3/5

сва деца имају топли дом, тату и маму који их воле. Имам и пуно малих жеља. Већина њих ми се оствари. Сада желим да ми рођендан што пре стигне и да га прославим са мамом, татом и другарима. Желим да прослава буде божанствена и да славимо најмање четири дана. Нестрпљиво чекам фебруар да видим да ли сам довољно јако пожелео своју жељу. Сава Милатовић, 2/2

Мртво море је површина на којој нема таласа. Исто се може рећи и за људе који ће и због најмање промене узвикнути: „Не таласај!“ Моје одељење није такво. Ми смо узбуркани океан. Међу нама има добрих спортиста и одличних ђака, али оно што је свима заједничко је љубав коју осећамо једни према дру­ гима. Свако од нас је јединствен и препознатљив по својим врлинама и талентима. Ми смо као јарбол који пркоси ветру, а једина ствар која нас на тренутак умири је школско звоно, долазак наставника и почетак часа. Улазећи у кабинет, галамимо и сви напори наставника да нас смири, бе­ зу­спешни су. Убрзо схватају да ове таласе није лако умирити. На часу нас насмеју другови увек спремни да атмосферу учине пријатнијом, па им се лако придруже и они који су увек мирни и тихи. Гледајући их, схватам да су неки ту да ме чврсто држе током олуја, неки да ми улепшају дан, а неки да одложе моје одговарање. Ради смо да чујемо нова мишљења и идеје, зато често дискутујемо. Ми смо један велики тим и при­ хватићемо све, само не уоби­чаје­ но. Наши таласи нису они који се завршавају на некој усамљеној пла­ жи. Они уносе промене, ударајући о стене, мењајући копно и будућност. Ката Грујић, 7/3

ДАН ЈЕ ДАНУ ПОУКА

20 „Иза сцене“

„Искуство поучава!“ Вергилије

Интердисциплинарни час „Иза сцене“ одржан је 24.11.2017. године у Свечаној сали наше школе и представљао је спој књижевности, музичке и ликовне културе. Непосредно пред премијерно извођење опере „Евгеније Оњегин“, настале по мотивима истоименог романа у стиху руског књижевника Александра Сергејевича Пушкина, учесници у стварању публици осветљавају дело са аспекта књижевности и музике и, истовремено, објашњавају какву улогу у представи имају сценографи, костимографи, глумци, сценаристи, редитељи... Овај занимљив и поучан час одржали су ученици 8/6 са својим наставницама Јасном Жугић, Јеленом Василић-Вучковић и Маријом Пановић.

Покондирена тиква

Мој дека је био трешња

Ученици 7/3 су, 14. 3. 2017. године, извели део комедије „Покондирена тиква“ Јована Стерије Поповића, под будним оком своје наставнице српског језика, Леле Радошевић. Ђаци су глумом и костимима успели да дочарају особине тумачених ликова: Мила Лаловић (Сара), Јована Петровић (Фема), Петар Станчевић (Василије), Неда Радовановић (Евица), Андреј Грубић (Јован), Лука Делија (Филозоф), Павле Николић (Митар). У представи су уживали многи наставници и стучни сарадници школе, а млађи ученици су се подсетили да је покондиреност велика карактерна мана.

Угледни час српског језика „Мој дека је био трешња“ одржала је током новембра наставница Виолета Стевановић у одељењу 6/3. Инспирисани темом дела, ученици су са наставницом посадили цвеће као симбол рађања живота. У часу су уживали ђаци 4/3 учитељице Аленке Пантић, психолог школе, Мирјана Костић, наставница енглеског језика, Лидија Митић.

Мали Принц

Свети Сава Крајем јануара 2018. године, у одељењу 2/4 одржан је интердисциплинарни час о историјском и духовном значају који је Свети Сава имао за српски народ. Час су одржале наставница верске наставе, Веселинка Дожић, и учитељица Снежана Ђорђевић.

Годинама је ,,Мали Принц“ Антоана де Сент Егзиперија неизоставна лектира за седми разред. Тада, као што план и про­ грам налажу, ученици са својим наставницима српског језика откривају слојевитост овог ромна и истичу његове поруке. Први пут су ученици једног одељења, 2.3.2018. године, имали при­ лику да истражују спој стварног и митског у овом делу. Захва­ љујући стручном вођењу учитељице Смиљке Наумовић, чији се магистарски рад бавио романом „Мали Принц“, ђаци 7/6 су могли да жанровски одреде дело, уоче троделну прстенасту ком­позицију, сазнају митолошко моделовање и истраже симболику романа.

ДАН ЈЕ ДАНУ ПОУКА ИТ караван „Паметно и безбедно“ ИT караван „Паметно и безбедно“, који је представљен у позоришту „Пинокио“, посетили су, крајем фебруара, ученици четвртог и петог разреда са својим настав­ницама Мирјаном Гргуровић и Јованом Асиповић. Гледајући, сазнали су много о безбедном понашању на ин­ тернету, а сама представа је изазвала оду­ ше­вљење због теме прилагођене дечјем узрасту, али и младих актуелних глумаца, који су дочарали шта све може да се деси ако се интернет користи непажљиво. На крају, деца су добила качкете, заставице и флајере са натписом „Паметно и безбедно“ и са лепим утисцима завршила ово путовање.

21

Green fest 2017.

Новогодишња представа

Ученици наше школе су, и ове године, са наставницом Илинком Милетић одржали ради­онице на Међународном фестивалу зелене културе. На веома креативан начин упознали су своје вршњаке са типовима пластичне амбалаже и њиховим дејством на организам. У другом делу радионице, посетиоци су сазнали какво је дејство алкохолних, енергетских и газираних пића на организам тинејџера. Захвахвалност исказујемо свим учесницима радионице, али и сталним предавачима, Петру Вит­ ковићу и Бојани Радосављевић, бившим, али стално присутним ученицима наше школе.

Радост због Нове године и њених ча­ ро­лија потрудило се да увелича одељење 3/2 , које је са својом учитељицом, Дани­јелом Ковачић, припремило празничну представу у којој су уживала како деца, тако и одрасли. Пригодним мелодијама хора ученика плаве смене, уз инструменталну пратњу Филипа Швагера на клавиру, Лазара Солунца на труби и Петра Гагића на бубњевима, дочарана је ова новогодишња бајка, у којој су своје занимљиве улоге успешно тумачили: Страхиња Квргић-сце­нарисата (Деда Мраз), Јана Василић (Нова година), Вук Николић (Стари пату­љак), Исидора Томаш (Патуљчица Сјаја), Симеона Милатовић (Патуљчица Маја), Сара Ивковић (Гоблиница Маша), Павле Миленковић (Гоблин Раша), Димитрије Суботић (Патуљак Козма).

Ученици 2/5

Угледни час хемије

Скајп у настави српског језика

Наставница хемије, Љиљана Ђурђевић, одржала је угледни час у одељењу 7/1 на тему „Прављење смеша и њихово раз­два­ јање“. Вежбама је присуствовала Мирјана Костић, психолог школе, која је имала при­лику да увиди мотивисаност ученика за рад док су активно учествовали у прав­ љењу хемијских смеша. Посебно је било интересантно гледати како настаје филтер папир. Извођењу оваквих огледа прет­ ходило је велико теоријско знање ученика.

Ученици 2/4 су, 22.2.2018. године, учили заједно са другарима из Хрват­ске. Иновативни час српског језика ,,Сејач среће“ одржале су преко скајпа учитељице Дубравка Николић из Брша­дина и Сне­ жана Ђорђевић из наше школе. Поред тога што су проширили знања, ђаци су стекли и нове другове. Договорили су се да ће сваког месеца преко скајпа имати заједничке часове и дружења.

Стручно усавршавање Запослени у ОШ „Ђорђе Крстић“ имају прилику да се редовно стручно усавршавају, похађајући бројне семинаре који се организују. „Обука за подизање дигиталних компетенција наставника“, „Сви наши идентитети“, „Стручни мобилни тим школе за децу и ученике са сметњама у развоју као модел подршке ИО“, само су неки од њих. Интересантан је био и семинар „Основе еTwinning-a”, када је, у организацији Тима за стручно усавршавање наше школе, наставницима представљен eTwinning портал. Презентацију је одржала Наташа Јерковић Ђукановић, амбасадор eTwinning-а за Србију.

Парк науке у Шапцу Крајем октобра прошле године, три­ десет ученика старијих разреда наше школе учествовало је у пројекту Посма­ трање, мерење и експерименти на апара­ турама у Парку науке у Шапцу. Ученици шестог, седмог и осмог разреда, у пратњи својих предметних наставница, Вере Вранић и Маријане Јовић Лучић, били су у прилици да посматрају и мере, изводе експерименте, запажају и бележе резултате, при чему су показали велику заинтересованост и радозналост, а и задовољство оваквом методом проучавања физике и сродних наука. Међу домаћинима је била и наша драга колегиница Љиљана Иванчевић, наставница физике, која нам је упутила позив за учешће, док је путовањe организовала ГО Чукарица.

ЈЕЗИК ЈЕ ХРАНИТЕЉ НАРОДА

22

„Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и украшавамо, дотле живи и народ: може се међу собом разумијевати и умно саједињавати; не прелива се у други, не пропада!“ Вук Стефановић Караџић

Међународни дан матерњег језика Како би скренуо пажњу на значај очувања матерњег језика и неговање језичке разноликости, Унеско је, 1999. године, за Међународни дан матерњег језика прогласио 22. фебруар. Језик треба да чувају сви његови говорници, а највећу одговорност међу њима имају наставници, ђаци и писци. Тим поводом, у библиотеци ОШ „Ђорђе Крстић“, организоване су радинице на којима су студенти Филолошког факултета ученицима трећег и четвртог разреда представили дела светске књижевности за децу, док се са ученицима другог разреда дружио Владан Зец, аутор Прича из Зоограда.

(Из школске библиотеке)

Вуков утук

Јесам сељак и око мене блиста

Варница као над наковањем ковача. Ја говорим из срца, не са листа. Говори и ти - па ко надјача! ... Говор чобана у ваш језик штури Ја ћу унети и капом и шаком, Слаба песника зваћу стихоклепцем. Ја кад што кажем биће јасно сваком Под Дурмитором, Романијом и Јастрепцем... Десанка Максимовић

Борба за српски језик Све до појаве Вука Стефановића Караџића (1787-1864), међу српски писцима постојала је неодређеност у коришћењу писма и језика. У употреби су били српскословенски, рускословенски, славеносрпски и народни језик, а ћириличо писмо је имало више од четрдесет знакова. Вукова борба за увођење народног језика у књижевност највећа је од свих које су вођене у историји наше културе. Захваљујући њој, основане су нове школе, штампарије, учена друштва, позоришта, часописи... У Вуковом родном месту данас постоји спомен-школа која носи носи његово име. Камен темељац положио јој је краљ Петар I Карађорђевић, давне 1907.године. Седамдесет година касније, ту почиње да се одржава манифестација Ђачки Вуков сабор- сусрети школа које носе Вуково име. Повод је Републичко такмичење из српског језика, које се сваке године у мају организује у Тршићу. Из Вуковог родног места у нашу школу традиционално стижу награде, које су резултат великог залагања ученика и њихових наставника за очување нашег језика.

Драги ђаче, За све што је Вук учинио теби и народу најбоље ћеш му се одужити ако наставиш његово дело. Бори се за писменост свога народа! Чувај лепоту речи и мудрост мисли свог језика! Ко ће други ако нећеш ти то учинити! (Из „ Вукове читанке“)

ПОНОСНИ НА НАШЕ ИМЕ

23

школскА 2017/2018. годинА ХЕМИЈА Општинско такмичење II место Душан Вељковић, VII 4 III место Стефан Рукавина, VII 5 Софија Јанковић, VII 6 Марија Ђорђевић, VIII 6 ГЕОГРАФИЈА Општинско такмичење I место Радмила Јокић, VII 1 Павле Пантић, VII 5 Јана Частван, VIII 4 Лука Ђокић, VIII 2

III место Виктор Милић, I 1 Андреј Лучић, I 6 Градско такмичење I место Николић Димитрије, V 6 Максимовић Јана, V 4 Ђуровић Симона, VI 6 Радојичић Стефан, I 4 Радојичић Јован, III 5 Анастасија Јефтић, IV 3 терцет Ивона Илић, VIII 3, Ксенија Васиљевић, VIII 3 и Ана Миловановић, VIII 3

II место Софија Јанковић, VII 6 Тијана Планић, VII 2 Алекса Шекуларац, VII 6 Aна Маринковић, VIII 2 Ана Гогић, VIII 4

II место Михајловић Уна, III 5 Маљковић Софија, VII 4

III место Миња Миаиловић, VII 3

I место (појединачно) Јеврић Кристијан, II Летуница Ана, IV 5 Беочанин Лука, IV 6 Ђанковић Урош, VI 1

МУЗИЧКА КУЛТУРА (Златна сирена) Општинско такмичење I место Радојичић Стефан, I 4 Радојичић Јован, III 5 Михајловић Уна, III 5 Максимовић Јана, V 4 (ин. прат. Бранислав Спасеновић, V 4) Николић Димитрије, V 6 Грубер Милица, VII 4 Чолак Тамара, VII 5 Ђуровић Симона, VI 6 Маљковић Софија, VII 4 Анастасија Јефтић, IV 3 Лара Ђорђевић, III 1 Ленка Дакић, VIII 1 (ин. прат. Матеја Бабовић, V 2) дует – Ленка Дакић, VIII 1 и Мирослава Симић, VIII 2 (ин. прат. Матеја Бабовић, V 2) терцет – Ивона Илић, VIII 3, Ксенија Васиљевић, VIII 3 и Ана Миловановић, VIII 3 II место Ива Пауновић, VIII 1 Анђела Кнежевић, VI 2 Лара Милић, VII 1

ШАХ Општинско такмичење

II место (појединачно) Ђокић Бранислав, II 3 Ћирић Андреј, III 1 Радовановић Михаило, V 5 III место (појединачно) Вељковић Елена, III 5 Босанац Тања, IV III место (екипно) Петровић Алекса, VI 3 Ђанковић Урош, VI 1 Вујућ Андреа, VI 1 Ћирић Андреј, III 1 Летуница Ана, IV 5 Ракић Лазар, V 1 Градско такмичење I место (појединачно) Петровић Алекса, VI 3 пласман на државно такмичење (IX место) Ђокић Бранислав, II 3 Ђанковић Урош, VI 1

I место Јана Частван, VIII 4 II место Андреј Станковић, VIII 4

Риста Милутиновић, VIII/3 Никола Ђурђевић, VIII/3 Вукашин Цупара, VIII/5

ФИЗИКА Општинско такмичење

ПЕСНИЧКИ СУСРЕТИ ДЕЦЕ И МЛАДИХ ЧУКАРИЦЕ Општинско такмичење

I место Михајло Марковић, VIII 1

II место Мирослави Симић, VIII/2

II место Душан Вељковић, VIII 4

III место Страхиња Квргић, III/2

Градско такмичење I место Михајло Марковић, VIII 1 II место Душан Вељковић, VIII 4 ПАНГЕА- математичко такмичење Пласман у други круг 3. разред Јана Василић, III/2 Алекса Вамзер, III/4 Никола Окиљевић, III/5 Небојша Петровић, III/5 Филип Ђуровић, III/5 Атина Мишић, III/5 4. разред Марко Ранђеловић, IV/5 Анђела Несторовић, IV/1 Лазар Стевановић, IV/6 Маша Станковић, IV/6 Сунчица Филиповић, IV/4 5. разред Димитрије Марић, V/2 Ања Ћирић, V/3 Мина Димитријевић, V/1 Ленка Миловановић, V/5 Илија Спасеновић, V/2 6. разред Теодора Спасеновић, VI/6 Андријана Милошевић, VI/1 Миљана Ђорђевић, VI/1 Ана Михајловић, VI/6 Калина Радојевић, VI/5

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК Општинско такмичење

7. разред Михајло Марковић, VII/1 Душан Вељковић, VII/4 Софија Јанковић, VII/6 Матеја Олујић, VII/1 Миња Мијаиловић, VII/3

I место Јана Частван, VIII 4 Андреј Станковић, VIII 4 Градско такмичење

8. разред Марко Трпески, VIII/3 Лазар Ристић, VIII/5 Андрија Радојевић, VIII/6

БИОЛОГИЈА Општинско такмичење I место Грујић Ката, VII/3 II место Радовановић Лена, VI/1 Грујић Јана, VII/3 III место Богнар Наташа, V/2 Вукосављевић Јован, VI/5 Милисављевић Хелена, VI/6 Малеш Сара, VI/4 Безбрадица Нађа, VI/5 Миловановић Саша, VII/6 Пејовић Алекса, VIII/2 ИСТОРИЈА Општинско такмичење II место Исидора Петровић, VII/6 III место Миљана Ђорђевић, VI/1 Лазар Ристић, VIII/5 НАЈРАСПЕВАНИЈЕ ОДЕЉЕЊЕ Општинско такмичење III место Одељењска заједница IV/2 РЕЦИТОВАЊЕ Општинско такмичење II место Марина Матијаш, VII/6 ЦРВЕНИ КРСТ „За сунчану јесен живота“ I место Елена Деспинић, V/6 III место Сара Вујић, V/4