2
ДУХ ЈЕ ЊЕГОВ ЗВЕЗДА НАД НАШИМ ШКОЛАМА
ОН ЈЕ БИО СЛАВАН СЛИКАР Ђорђе Крстић (1851– 1907)
Ђорђе Крстић – Бабакај
,,Црн, растављен од пољана зрачних, ту се Дунав о кланце разбија, лаки чун се као перце њија изнад стена и провала мрачних. Вали брује, но, над хуком речном, што с грмљавином око њега стиже, сам Бабакај суморно се диже, мрачни борац на бојишту вечном!” Војислав Илић ,,Бабакај“
Алегорија на I и II српски устанак
Свети Сава – школска слава
Рођен је у Старој Кањижи, где завршава основну школу. Гимназију је учио у Сремским Карловцима и Београду, а школовио наставља на Богословији. Изузетан цртачки дар и патриотске теме које је обрађивао привлаче пажњу краља Милана Обреновића, па се Крстић као државни питомац уписује на Академију ликовних уметности у Минхену, 1873.године. Ту је са успехом учио сликарство све до 1881. После три године, постаје члан Српског ученог друштва, а 1892. и почасни члан Српске краљевске академије. Прву самосталну изложбу приредио је 1880.године, а учествовао је на свим значајним изложбама, почевши од међународне у Минхену, 1883.године, преко светских изложби у Паризу све до прве југословен ске изложбе, организоване у Београду 1904.године. Ђорђе Крстић, заједно са Пајом Јовановићем и Урошем Предићем, сматра се најзначајнијим представником реализма у српском сликарству. Најплодније доба његовог стваралаштва свакако је раздобље између 1879. и 1883. године. У том периоду настаје читав низ његових знаме нитих слика. На студенцу (Гружанка) – настала је у Минхену, а у Србији је представљена на отварању галерије слика у Народном музеју у Београду, 1901.године. На овој слици доминантни су етнографски мотиви, али су итекако подређени начину ликовног компоновања. Мотив везује ово дело за земљу, одређену средину и време. Он слика на сочној, мркој, тамној позадини, пастуозно и широком четком, што оставља упечатљив утисак брзине и снаге. Својим тамним тоновима, њиховим хитрим и лаким хармонизовањем, Крстић је изазвао оправдано чуђење. Површине на његовим великим платнима прекривене су мрком пастом, осветљене само понегде бледим топлим окером, протканим зеленим и црвеним тоновима. Алегорија на I И II српски устанак је дело настало из инспирације коју је уметник добио поводом обележавања стогодишњице Првог српског устанка, али и ослобођењем од Турака уопште. Сложен садржај је представљен кроз низ симболичних призора који представљају српску историју од Косовског боја до краља Петра I Карађорђевића. На овој слици можемо видети сигурност Крстићевог цртежа, романтичарски приказ једне готово барокне сложене фигуралне композиције. Утопљеница, награђена медтаљом у Минхену, реалистичан је приказ страдања са јаком романтичарском идејом. Текст и илустрације: Сташа Станишић, Јована Буха, Јана Ђорђевић V1
Гружанка
3
Утопљеница
Свети Сава је био велики човек. Оставио је пуно трагова у нашој земљи и у свету. Његове поуке, мисли и добра дела била су од злата вреднија. Хранио је људе мудрошћу, уливао им поверење и наду. Он је био примеран у свему. Била му је важнија вера и молитва Богу него престо. Желео је да сви иду редовно у цркву, да помажу цркви и да се моле. Волео је правду, љубав и милосрђе. Одвлачио нас је од злобе и пакости. Волео је да види неког како чини добра дела, каје се, или моли Богу. Љутио би се када види неког како чини лоше, како је пун гордости и похлепе. Желео је да учи децу. Знао је да ће она, ако га слушају док су још мала, израсти у добре људе. Хтео је да будемо прави пријатељи, да се нађемо у невољи, да будемо искрени. Веровао је да у заједништву, љубави, пријатељству и с вером у Бога, можемо уништити свако зло. Надао се да решење никад нећемо тражити у свађи и освети. Само ако нас светлост доброте и вере одведе правим путем, можемо бити велики и добри попут Светог Саве. Кристина Спасовић IV5
Свети Сава Родио се у једном времену, родио се у једном народу, доживео славу непролазну Свети Сава у српском народу.
Ђорђе Крстић “Свети Сава благосиља Српчад”
Ана Миловановић, VII3
Свети Сава – школска слава
Божји благослов смо добили хиљаду година стар, најдужу српску причу испричали о Сави који је наш највећи дар.
Родио се принц Растко, на двору је остао кратко. Хтео је пуно знати, њему се дивила његова мати.
Свети Саво, света славо, ти си прве школе нама дао, омогућио нам море знања, да не живимо у мраку незнања.
Отишао је рано у зору, у манастир на Свету Гору. Постао је Свети Сава, велика српска слава.
Захвална су деца твоја, име твоје кличу. Живео нам Свети Сава! Живела нам школска слава!
Провео је пуно у храму, волео је мир и таму. Молитвама му се моле и сви га Срби воле.
Милица Ђачић IV2
Доротеја Ракић IV2
Круну није хтео, није хтео славу, али круна сама дође му на главу Сваког 27. јануара у нашој школи свечано се обележава Савиндан– школска слава. Тим поводом, ученици и наставници се заједнички потруде да присутним гостима приближе живот и рад Растка Немањића – Светога Саве. Ове школске године, драмска секција млађих разреда, коју воде учитељице Снежана Кандрач и Наташа Дувњак, обрадовала нас је пригодном приредбом, која је била замишљена као Светосавска академија из новијег времена под називом ,,Савиндан– некад и сад“. За музички део програма били су задужени хор старијих разреда и наставница музичке културе, Јасна Жугић, док је наставница ликовног, Весна Деспот, са својим ученицима осмислила сценографију и на оригиналан начин приказала град ски трг. Жито и славски колач припремила је домаћица славе, наставница Виолета Стевановић. На овогодишњем темату поводом Савиндана, најуспешнији су били радови ученица Доротеје Ракић IV2 и Кристине Спасовић IV5.
УСПЕСИ НАШИХ ЂАКА
УСПЕСИ НАШИХ ЂАКА
4
нАША МИА нА ФЕДЕМуС–у
,,МАЛИ ПјЕР“ Ученици наше школе су први пут ове године учествовали на ликовном такмичењу „Мали Пјер“, које је по себно било значајно за Ђачић Вељка, ученика 7–3. Освојивши 3. место на Општинском такмичењу, Вељко је отворио пут ка даљим успесима.
јАнИн вЕЛИКИ уСПЕХ
У Дечјем културном центру, одржан је 21. Републички фестивал дечјег музичког стваралаштва – „Деца композитори” ФЕДЕМУС 2016., под називом „Музика мог срца”. Публика је уживала у извођењу деце аутора из Панчева, Вршца, Крушевца, Лазаревац, Ваљева, Беочина, Апатина, Крагујев ца, Аранђеловца, Сремске Митровице и Београда. Ово је једини фестивал где деца учествују као композитори, аутори текста и извођачи. На ово годишњем фестивалу, нашу школу је представљала Миа Симић, ученица VII2. Њена клавирска композиција ,,Песма без речи” освојила је треће место.
Градско појединачно првенство уче ника основних школа Београда одржано је 18. марта 2017. године у Основној школи ,,Ђуро Стругар” на Новом Београду. Нашу школу представљало је тринаест такмичара, који су се јуначки борили до последњег потеза сваке партије. За уче нике од 1. до 4. разреда то је био завршни круг, а од старијих ученика на државно такмичење се пласирао Алекса Петровић V3, освојивши друго место. Овај успех је очекиван након освојених златних медаља на Отвореном првенству Вождовца и на Chess Fest–у.
ЗА СунчАну јЕСЕн жИвоТА
У просторијама ГО Чукарица, 16.12.02016.године, уручене су награде најбољим учесницима у активностима које је организовао Ватрогасни савез Чукарице. Захваљујући ангажовању ученика и њихових учитељица, у нашу школу је стигло пет пехара и медаља. Награђени су Вукашин Чордар II2, као командир мушке екипе која је на Општинском такмичењу освојила 3. место у ватрогасној вежби са брентачом и Јана Василић II2, као капитен женске екипе која је на Општинском такмичењу освојила 2. место у истој ватрогасној вежби. Учитељица Нада Секулић је заслужено добила захвалницу за учешће у такмичарским активностима. Овом резултату претходило је успех одељења II2 на Општинском такмичењу малих ватрогасаца, одржаном у ОШ „Бановић Стахиња“. Наша екипа је, иако најмлађа, изборила високо треће место. На ликовно – литерарном конкурсу ,,Мој пријатељ ватрогасац’’, пехаре и медаље су добили Саво Шолић II4, за освојено 1. место, Анамарија Марковић II4, за освојено 3. место и Матеа Копања II4, за освојено 4. место. Учитељице Снежана Кандрач, Тања Голијанин и Снежана Живановић су добиле захвалнице за залагање и учешће великог броја ученика њихових одељења на конкурсу. Честитамо свим ученицима и њиховим учитељицама на овом изванредном успеху.
Ученик наше школе, Немања Око лић VI–4, учествовао је на конкурсу „За сунчану јесен живота“ у организацији Црвеног крста Чукарице и освојио награду за написану песму.
За сунчану јесен живота ТРИ нАГРАДЕ нА РЕПуБЛИчКИМ ТАКМИчЕЊИМА Републичко такмичење „Књижевна олимпијада“ за ученике основних школа одржано је 15. маја 2016. годи не – на Филолошком факултету у Бе ограду за ученике 7. разреда, а у Кар ловачкој гимназији за ученике 8. разреда. На овом такмичењу нашу школу је представљало шест ученица, а најуспешније су биле Тамара Илић VII2, која је освојила друго место и Николина Ерцег VIII2 – треће место. У Тршићу је 28. маја одржано Републичко такмичење из српског језика и језичке културе. И на овом нивоу такмичења имали смо свог представника – Јована Ковачевић, ученица VII4, освојила је треће место.
нАјРАСПЕвАнИјЕ оДЕЉЕЊЕ
За сунчану јесен живота покушаћу да нађем пар дивота. Живот је кратак, али леп, некад је уман, а некад слеп.
МАЛИ вАТРоГАСЦИ
ватрогасац
Пролеће, лето, јесен, зима, човек кроз живот изворе среће има. Сваки успон и пад, човек се рађа млад. Јесен је обукла чизмице жуте, а баке и деке старе капуте.
Општинско такмичење ,,Најраспе ваније одељење” одржано је у ОШ ,,Браћа Јерковић“ у Железнику, под покровитељством Пријатеља деце Чу карице. Нашу школу представљало је одељење IV2, са учитељицом Сне жаном Селенић и наставницом музичке културе, Александром Павићевић и том приликом су освојили трећу награду.
АЛЕКСА – МЛАДИ ШАХИСТА
Јана Максимовић, ученица четвр тог разреда, победила је на престижном међународном фестивалу ANGEL VOICE, одржаном 20.10.2016.године. У такмичењу за најбољег певача и најбољу ауторску песму учествовала су деца из петнаест земаља. Јана се представила италијанском песмом ,,Caruso’’ и победила у конкуренцији од четрдесет шест финалиста у четири узрастне категорије. Поред награде за освојено 1. место, добила је и специјалну награду од турског члана жирија и позив да учествује на фестивалу у Бугарској 2017. године.
ТАКМИчЕЊЕ РЕЦИТАТоРА У нашој школи је и ове године одр жано такмичење рецитатора од првог до четвртог разреда. Жири је имао тежак задатак да међу многобројним талентованим учесницима изабере најбоље. Ипак, највише успеха су има ле Теодора Савић, ученица II4 и Ивона Илић, ученица VII3, које су нашу школу представљале на Општин ском такмичењу рецитатора у ОШ „Мирослав Антић“.
5
У јесен лишће пада са гране, а стари људи желе млађе дане. Покушавам да зауставим задњи воз, да им улепшам јесен скроз. За старе људе много ће ми бити жао ако њихов век с јесени буде стао. Немања Околић VI4
Ватрогасац је тај прави херој, знај. Кад невоља дођеч, у акцију с цревом пође. Камион и срце има да помаже људима. Страхиња Квргић II2
ДОБРО ДОШЛИ, ЂАЦИ ПРВАЦИ
НОВИНАРИ НА ЗАДАТКУ
6 ЂАК ГЕнЕРАЦИјЕ
Софија Ћурчић, ученица прве године Треће београдске гимназије, ђак генерације ОШ ,,Ђорђе Крстић“ за школску 2015/16. годину, посетила је нашу школу и новинарску секцију. Искористили смо прилику да је интервјуишемо. н (новинари): Колико је било лако или тешко стићи до титуле ђака генерације? С (Софија): За мене је било јако лако јер ми то није био циљ. Волела сам да се такмичим и учим, а титула је дошла као награда за сав уложени рад и труд. н : наброј успехе које си постигла. С: Највише успеха постигла сам из српског језика. Најдраже ми је било републичко так мичење у седмом разреду зато што је путовање у Тршић, где се и одржава такмичење, лепо искуство. Нису ми толико били битни резултати, већ то да смо отишли тамо и били део једне велике породице која воли и негује наш матерњи језик. Такође, једно од дражих такмичења било ми је републичко такмичење из биологије, јер смо обишли Биолошки факултет у Новом Саду. У осмом разреду сам учествовала на многим градским такмичењима, нпр. из српског језика, биологијe и енглеског језика. На свим тим такмичењима освајала сам друго место. Увек ми је фалио бод до проласка на виши ниво, али ја сам и тиме била задовољна. н: Поред школе, да ли си имала још неке активности којима си се бавила? С: У основној школи сам ишла на пливање седам година, ишла сам и на часове енглеског језика, а сада идем на глуму и то ми је једна од омиљених активности. н: Како ти је био испуњен један школски дан? С: Школски дани су били најлепши део мог детињства. Пријатна атмосфера у учионицама, наставници насмејани, а ја жељна знања. Када сам се спремала за такмичење, само дођем код наставнице Бранке и вежбам цео дан. Не идем ни на један други час. н: Поред свега тога, да ли си имала вре мена за дружење?
С: Било је људи који су се љутили сто нисам могла све да стигнем, али дружила сам се са онима који су били стрпљиви и истрајни. н: чију подршку си имала и колико ти је значила? С: Имала сам подршку родитеља, другара из разреда, разредне и предметних наставника. н: Колико ти је титула помогла да упи шеш жељену школу? С: Није ми толико помогла јер ту школу углавном похађају одлични ученици. н: опиши како си се осећала док си доби јала награде. С: Најлепши је осећај када ти јаве да идеш даље. То је осећај узбуђења који мора неко да осети да би био поносан на себе. Неколико пута ми се дешавало да штуцам на такмичењу из српског и то је био знак да радим добро. н: јеси ли имала непријтности у току такмичења и учења? С: Не. Учење ми је увек представљало за довољство, а такмичење провера мојих способ ности и амбиција. н: Да ли и сада, у средњој школи, имаш потребе да се такмичиш? С: Да, скоро сам била на градском так мичењу из биологије, а сада се спремам за градско такмичење из граматике српског језика. н: јеси ли некада била у прилици да пре писујеш на контролном или писменом за датку? С: Једном сам преписивала на контрол ном из музичког и једном док сам била код учитељице. На контролном из природе и дру штва преписала сам нешто од свог друга Луке Ђорђевића, а после ме је гризла савест десетак дана. И данданас то памтим. н: Који утсак носиш из основне школе? С: На почетку школовања осећала сам се као у џунгли, јер сам морала лавовски да се борим за своје место. То ме је и подстакло да будем боља. Било је много добрих људи који су хтели да ми помогну и којима могу и данас да се обратим за помоћ. Касније сам била опуштенија и сигурнија у себе. н: Какав ти је утисак о новој школи? С: Ђаци су врло амбициозни и, пошто нас наставници не знају, боримо се за своје место, али на врло културан начин. Сви раде због себе и нема зависти ни љубоморе. н: Имаш ли неки савет за ђаке наше школе? С: Требало би више да читате, иако вам то звучи досадно, јер књиге помажу да проучите људе и њихове карактере. Са тим разноликим ликовима ја сам научила да живим и сналазим се у животу. Развила сам многе способности и интересовања. Захваљујући дружењу са књи гом, мислим да сам и постала то што јесам. Разговор забележиле:
Ања Нишавић и Марина Матијаш VI6
7
оТвоРЕнА вРАТА ЗА БуДућЕ ПРвАКЕ И ЊИХовЕ РоДИТЕЉЕ
СПоРТИСТА ГЕнЕРАЦИјЕ Спортиста генерације за школску 2015/2016. годину ОШ ,,Ђорђе Крстић“, једногласном одлуком наставника, постао је ученик VIII2, Марко Ивезић. Захваљујући своме оцу који га је од најранијег детињства водио на утакмице и упућивао на спорт, Марко је већ са шест година почео да тренира фудбал и карате. У петом разреду основне школе, када је положио за зелени појас у каратеу, морао је да се определи којим ће се спортом даље озбиљно бавити. Победила је љубав према фудбалу, а није изостала ни подр шка родитеља. Марљиво је радио и тре нирао, тако да основну школу завршава као носилац Вукове дипломе и добитник више медаља које је освојио захваљујући учешћу на такмичењима за школу у спортовима као што су одбојка, рукомет, атлетика и, наравно, фудбал. Највише је поносан на успехе које постиже на турни рима у иностранству. Марко тренутно похађа Тринаесту бе оградску гимназију и тренира фудбал у ФК ,,011 Ада“. Сваки дан има тренинге, некада и два пута дневно, а викендом утакмице. Спорт му одузима много сло бодног времена, али Марко стиже и да изађе са друштвом и да се дружи. Тренутно учествује на такмичењима за своју школу за коју је већ освојио две медаље и планира трећу – из атлетике у априлу. Планови нашег младог спортисте су велики, а како сам каже: ,,Фудбал је мој живот. Надам се да ћу једног дана бити успешан фудбалер на кога ћете сви бити поносни“. Новинарска секција се нада да ће се ис пунити Марково жеље, а док не постане познат и славан, преостаје нам да цела наша школа здушно навија за Марка. Марко Ралетић и Лука Деспинић VI6
Будући прваци и њихови родитељи имали су прилику да, у децембру, посете нашу школу и учествују у активностима које су запослени за њих припремили: упознавање са учитељима, обилазак школе, научне радионице, креативни боравак, посета библиотеци... Гости који су дошли да посете радионицу хемије били су родитељи са децом која иду у вртиће „Кошута“, „Дечији клуб“, „Царић“ и „Бајка“. Седмаци и осмаци, чланови хе мијске секције, заједно су са малим демонстатором, Хеленом Илић из II6, извели десетак занимљивих огледа. Најмлађим гостима је посебно било интересантно што су и сами могли да учествују у овим активностима и кућама понесу сувенире – заставице, које су за њих направили старији другари– хемичари. Посећена је била и новогодишња радионица, коју су организовале учитељице Нада и Ивана.
ПРИјЕМ ПРвАКА И ове године наша школа је богатија за генерацију ђака првака, распоређених у шест одељења. Срдачну добро дошлицу им је пожелела директорка школе, Јелена Воларов, након чега су учитељице Розина Јовески, Јасмина Николић, Александра Пантић, Ивана Ћуковић, Десанка Мишковић, Снежана Ђорђевић, Весна Нишевић Мргић, Јелица Деспотовић, Јелена Чоловић и Снежана Радић повеле своје ђаке у нове радне победе.
Петлићу, певачу, сутра ме пробуди, Пре него што птице из гнезда поскачу, Пре деце и људи, Викни гласом јасним Први дан у школу да ти не закасним! Јелена Вељковић I5
Десанка Максимовић
Химна оШ „Ђорђе Крстић“ Он је био славан сликар, Свету на радост дао слике, Његово име носи школа Која рађа уметнике. Поносни на наше име, Поносни на наша јутра, Ђорђе Крстић звоном те зове Дођи за лепше сутра.
Наталија Миловановић I5
Нина Младеновић I5
Химну наше школе компоновала је наставница музичке културе, Александра Павићевић, а текст је написала ученица Лана Бјеговић. Химна је снимана у студију Асфалт у Филмском граду.
Она чува твоје тајне, Чак и када холови брује, Сваку срећу успеха својих Она пусти да свет чује. Хиљаде срца у њој куца, Безброј мисли у њој се роје, Ђорђе Крстић, наша школа, Успех и знање славе твоје!
8
ИЗ ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ живот од снова
Збирка дечјих песама „Живот од Снова” промовисана је почетком октобра у препуној сали Галерије 73 на Бановом брду. У збирци су објављене песме свих учесника такмичења Песнички сусрети деце и младих Чукарице 2015/16, међу којима и десет песама ученика из наше школе. У програму који је уприличен поводом књиге учествовали су представници Пријатеља деце Чукарице, дечји песници који су били у жирију такмичења и такмичари из различитих школа са наше општине. За музички део програма био је задужен дечји хор и оркестар Саше Костића. Посебно место у Галерији 73 имала је колекција од петнаестак збирки песама које су од 1996.године објављиване по завршетку такмичења. Ова вредна колекција књига власништво је наше школске библиотеке и сведочи о континуитету одржавања Песничких сусрета на Чукарици и учешћа ученика наше школе у том програму. Од ове јесени колекција је богатија за још једну књигу, чији је примерак добио сваки ученик који је учествовао у такмичењу.
ИЗ ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ
Песник је као дете
волим да читам
Општинско такмичење Песнички сусрети деце и младих Чукарице 2016. одржано је у организацији Пријатеља деце Чукарице. И ове године, домаћин такмичења била је наша школа, а гостима је до бродошлицу песмом „Карузо” пожелела наша Јана Максимовић, девојчица анђеоског гласа. Поред седамдесетак младих такмичара из ос новних школа Чукарице, песничко умеће показало је и десеторо наших ђака: Страхиња Квргић (2. разред), Христина Тмушић (3. разред), Николина Ћирић, Петар Трифунов и Јана Максимовић (4. разред), Јана Петровић, Душан Ћоровић, Вук Вукајловић, Исидора Петровић и Стефан Рукавина (6. разред). У жирију овогодишњег такмичења били су песници Милан Добричић и Дејан Матић. Треће место на Oпштинском такмичењу освојио је Петар Трифунов, ученик 4. разреда, песмом “О Жилу Верну”.
Радионица „Волим да читам”, у којој је учествовало тридесетак ученика шестог разреда, протекла је у знаку бајке. Најпре је Милица Јовановић, наша гошћа из Пријатеља деце Чукарице, увела ученике у свет маште тако што им је прочитала „Причу о дечјим играчкама” Лешека Колаковског. После разговора о прочитаној причи, учени ци су добили задатак да у малим тимовима деконструишу по једну бајку која је обележила њихово детињство. Судећи по продуктима њиховог рада, ученицима није било тешко да познате принцезе и принчеве иселе из њихових краљевстава и уселе у свет солитера, компјутера, мобилних телефона, осећања и снова савременог тинејџера.
одисејина одисеја Друга седмица децембра у школској библиотеци протекла је у знаку „Одисеје“. Нашу реномирану издавачку кућу и њена издања за децу и младе представио је Александар Губаш, уредник блога Књигоскоп и координатор читалачког клуба за младе Мрежа Б.О.О.К. Захваљујући познавању продукције издавачке куће за коју ради, стрпљењу и вештини говорења, Александар је из дан у дан пленио пажњу ученика. Његовој заводљивој причи о књигама нису одолели ни наставници, предшколци и њихови родитељи, и сви они који су се протеклих дана задесили у библиотеци. Ученици су били у прилици да по повлашћеним ценама купе најновије „Одисејине“ романе, али је цео догађај био много више од продајне изложбе. Био је то прави мали празник књиге, читања и причања.
Спасавање бајке Ученици трећег, четвртог и петог разреда учествовали су на такмичењу које је организовано поводом отварања Крокодокодила 2016, фестивала књижевности и илустрације за децу, који је одржан од 14. до 18. новембра у Дечјем културном центру Београда. Поред 18 ликовних радова, наши ученици су за фестивал припремили и осам ауторских бајки. Изложба дечјих радова пристиглих на такмичење отворена је првог дана фестивала. Главна приредба одржана је 16. новембра под називом „Како су Лола и Ивица спасли бајке”а у њој су учествовали дечји писци, илустратори, стрип цртачи, млади глумци позоришта Дадов, ученици из различитих београдских основних школа, међу којима је било и неколико ученица из наше са библиотекарком. У оквиру програма додељене су награде победницима. Иако међу победницима није било ученика наше школе, били смо задовољни што смо учествовали у спасавању бајке.
Црно–бела чукарица Ове године смо се придружили обележавању Децембарских дана Чу карице 2016. У галерији школе поставили смо изложбу црно–белих фото графија старе Чукарице, чији је аутор Томислав Грујичић и потенцијал ним посетиоцима упутили позив: Ако си Чукаричанин, било да си мали или велики, млад или стар, ро ђени или досељени, или те за Чукарицу везују успомене, људи и места која волиш, ово је изложба за тебе! На четрдесетак црнобелих фотографија видећеш како су Баново брдо и Жарково изгледали пре неколико деценија, а од њиховог аутора можеш чути занимљивости о по знатим чукаричким ули цама, местима, кућама и људима. Изложбу су, међу пр вима, организовано посе тили ученици трећег и седмог разреда са својим наставницама, а кроз изло жбу их је водио Томислав Грујичић, аутор фотогра фија и хроничар времена у којем су настале.
о жил верну Било је то јако давно, почетком деветнаестог века: гледао је столар млади свог потомка и човека. Мислио је отац тада да ће му син столар бити, али ће се преварити, другачије ће се збити. Младић не хтеде столар бити, желео је путовати, чекао је прилику за Африку или Америку. Једанпут замало да оде преко велике воде, али због оца остаде, јер родитељи увек неку бригу воде. Иако је оцу обећао да му то више на ум пасти неће, дечак ускоро на пут поново креће, овога пута с много више среће. Почео је да пише дела, необична и смела, у којима је машта папир улепшавала и необичним га догађајима испуњавала. Имао је моћ да предвиди какав ће неки изум бити, људи су му се смејали све док се у његове речи нису сами уверили.
наша библиотека Наша библиотека је лепа, светла је и велика, шарена је, весела је, и препуна разних књига.
оштро перце
У књигама бајке, приче и научне чињенице, све по реду смештене су у дугачке полице. На том месту често нађем мир и тишину неку фину, онда седнем, узмем књигу и осетим праву милину. Јана Максимовић IV4
Елена Петровић IV2
Жил Верн ускоро постаде познати писац и у научној тами најсветлији свитац. На крају се разболео и потпуно ослепео, али је и даље дела писао, која никад нико није дешифровао. Умро је с омиљеном књигом на грудима, а његова дела живе у другима, у онима који их и данас читају и у њима уживају. Петар Трифунов, IV6
9
Рад ученика V разреда
Оштро перце, пројекат Друштва школских библиотекара Србије, организује се од школске 2011/12. за ученике ос новних и средњих школа, с циљем побољшања читалачке културе и развијања информационе и медијске писмености ученика. Пројекат подстиче сарадњу међу ученицима, би блиотекарима и наставницима, као и међу школама, а има и такмичарски карактер. У његовој реализацији учествијују библиотекари и наставници разредне и предметне наставе. Сарадници пројекта су издавачке куће „Одисеја“, „Креативни центар“ и „Прпоплис букс“. У пројекту Оштро перце 2017.,учествовао је 61 ученик наше школе из одељења II1, II6, III3, IV1, IV2, IV6 и V6. Ликовни и литерарни радови ученика предати су у школску библиотеку у предвиђеном року, где су разврстани по категоријама које су прописане пропозицијама такмичења. Комисија за преглед и процену пристиглих радова одабрала је најкреативније, најмаштовитије и најооригиналније за сваки разред и у свакој категорији. Oдабрани радови учествоваће на такмичењу за Републичку смотру у априлу. Весна Гашовић, библиотекарка
10
КЊИЖЕВНИ ПОРТРЕТИ
ПОПУЛАРНА ЛИНГВИСТИКА Шта значи? живети на високој нози
Млатити празну сламу – Ударати по нечему – Причати у празно – То је никакав посао – Када немамо користи од тога што радимо, јер шта млатиш ако немаш сламу? Ништа. – То значи да неко нешто упорно покушава, али без напретка – Овај израз се користи за људе који се труде око нечега што нема важност или што није значајно. Млатити пра зну сламу ,такође, може да значи да неко побегне из неке невоље коју је направио.
– Живети на високој нози значи да неко има много пара и да га сви поштују, а може бити и обрнуто (као у „Покондиреној тикви“) – Бити у високом друштву – То значи да нека особа умишља да је најбоља – То је израз који се користи за некога ко је богат – На високој нози живи онај ко све види – Живети на високој нози значи живети ризично, јер тако човек може да падне и повреди се
СА ЊИ М А ј Е М ноГо Л ЕП Ш Е , оД РАСТА ЊЕ М ноГо Л А К Ш Е Сијамски близанци То су прави близанци или бар личе по понашању или изгледу – Израз указује на сличност – Мисли се на Ромула и Рема који су успели да преживе као мали у природи – То су јаки близанци – Можда кад неко много личи, али се и много свађа – Каже се за људе који личе једно на друго, али нису род – То су они који много личе као јаје јајету
Овако су на часу српског језика одговарали ученици 7/6, што је била одлична мотивација да се упознају са књигом нашег истакнутог лингвистичара, Милана Шипке – „Зашто се каже?“. Поред ове, лингвистичкој едицији припадају и „Приче о речима“, „Занимљива граматика“, „Испеци, па реци“. Ево шта о поменутим фразама каже аутор књиге. Израз празна слама у нашем језику означава нешто безвредно, нешто што се одбацује. Јасно је и зашто је то тако. Након вршидбе жита, кад се издвоји корисно хлебно зрно, остају само празни класови и сасушене жуте стабљике, које служе само као простирка за стоку. Отуда празна слама и означава нешто што ничему не служи. Ипак, поставља се питање зашто се каже млатити празну сламу! О каквом је „млаћењу“ овде реч? Одговор треба потражити у давно минулим временима, када се жито није врхало као данас– помоћу вршалица или комбајна. У стара времена жито се врхало на два начина– помоћу коња и млаћењем. Они који нису имали коња, пожњевено жито млатили су дужом глатком мотком – млатилом, и тако одвајали зрневље од класја. Овакав труд имао је свој пуни смисао, али млатити по већ овршеном снопљу – слами без зрневља, заиста је био посао без сврхе. По томе је и настао израз који значи „узалуд се трудити“, „бавити се нечим бескорисним“, а онда, и „говорити у празно, без смисла и сврхе“, „трућати којешта“. За људе који живе у изобиљу и раскоши, трошећи нештедимице новац на различите ствари које им доносе угодности, у нашем народу се каже да живе на високој (великој) нози. Према досадашњим истраживањима, овај израз води порекло из француског језика (vivre sur un grand pied), а у српски језик је пренесен много касније, највероватније преко немачког. Оно што је занимљиво, јесте да израз потиче из света моде. У 15.веку, у Француској и другим феудалним земљама западне Европе, владао је устаљен обичај да се сталешка припадност исказује и величином обуће. Тада су у моди биле ципеле са дугим врхом, који је могао бити различите дужине: за обичан свет пола стопе, за богаташе једну стопу, а за припаднике владајућег слоја– чак две стопе! Према томе, они који су били богати и моћни и буквално су живели „на великој нози“, што ће рећи да су носили велике ципеле. За Чанга и Енга данас ретко ко зна, али они су целом свету постали познати као сијамски близанци. Рођени су у Сијаму, данашњем Тајланду, пре нешто више од два века. Ови близанци су на рођењу били физички спојени– срасли једним делом груди. Због ове необичности стичу светску славу и заборављају своје сиромашно детињство. Заједно рођени, не растајући се ни тренутка, близанци су заједно и умрли– истога дана и готово у исти час. У нашем језику израз сијамски близанци означава блиску, нераздвојну повезаност две особе да би, каткад, сваки раскид значио и сигурну смрт за свакога од њих. Тај израз ушао је и у медицинску терминологију, па се сви случајеви „сраштених близанаца“ код нас и у свету управо Стеван Чворовић, III1 тако називају. Приредила Јелена Василић Вучковић
11
МИРоСЛАв АнТИћ (1932– 1986) рођен је у Мокрину. Осим књижевношћу, бавио се нови нарством, сликарством и филмом. За њега се каже да је песник првих љубави и великих животних истина, у шта нас и данас уверавају његове збирке „Плави чуперак“, „Гарави со как“, „Шашава књига“, „Насмејани свет“. Ја сам записао ове песме да ла кше дишете, да знате да имате негде у свету једног истинског прија теља који брине о вама друкчије него мама и тата, родбина или настав ници у школи... Моје песме нису песме, него писма сваком од вас. Оне нису у овим речима које читате, него у вама.
Вукашин Вакиревић, VII6
ДуШКо РАДовИћ (1922–1984) рођен је у Нишу. Био је песник, новинар и ТВ уредник. Најширој публици познат је по афоризмима којима је будио Београђане и који су објављени у три књиге „Београде, добро јутро“. Занимљиво је и да су неке од његових песама („Здравица“) постале хитови у из вођењу Дечјег хора „Колибри“. – Имати пријатеље, значи при стати на то да има лепших, памет нијих и бољих од вас. Ко то не може да прихвати, нема пријатеља. – Лепо је кад си некоме потре бан, кад нешто зависи од тебе, кад умеш и можеш да помогнеш, То је један од првих доказа да си порастао.
Андреа Вујић, V1
јовАн јовАновИћ ЗМАј (1833–1904) рођен је у Новом Саду. По занимању лекар, током це лог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних и дечјих часописа. Најзначајније Змајеве збирке песама су „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“– прва о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима. Чика Јова Змај први је у српској књижевности писао пе сме за децу. Из њих најмлађи чи таоци могу научити најважније животне лекције (како поштовати старије, помагати ближњима и радо вати се животу). Једна блага, топла речца пре ће ганут срца тврда, учиниће више него цео речник пун погрда!
Ђорђе Здравковић V1
ДЕСАнКА МАКСИМовИћ (1898–1993) рођена је у Рабровици код Ваљева. Писала је љубавне, родољубиве и песме за децу. За њу се каже да је песникиња топлог срца и дечје душе. Познате су збирке: „Зелени витез“, „Гозба на ливади“, „Тражим помиловање“, „Слово о љубави“ и друге. Мој први учитељ био је чика Недељко, друг мога оца, кога сам ја пре поласка у школу знала само као извесног чику. Али, уочи дана када сам пошла у школу, рекли су ми да он више није чика и морам да га зовем – учитељу. То ме је нео бично обрадовало. Једва сам чекала да уђем у разред и да му се тако обратим.
Кристина Панић, VII6
ј у БИЛЕј И СТЕвАн РАИчКовИћ (1928– 2007) рођен је у Нересници. Један је од највећих савремених срп ских писаца. Његове песме и приче највише говоре о љубави према природи и сетним осећањима. Че сто је писао о трави, води, сунцу, птицама, камену, тишини... Хвалио је слободу, чистоту и мир које нуди природа. Најпознатија књига му је „Камена успаванка“, а ове године навршава се деценија песникове смрти. Хвала сунцу за бол, славља, Што га пробуди и шум благ. Хвала свему што оставља По свету сен, у мени траг
МИЛоШ ЦРЊАнСКИ (1893– 1977) рођен је у Чонграду. Као ау строугарски војник учествовао у I светском рату. У Београ ду је студирао књижевност и тада почео да објављује иста кнута дела: „Лирика Итаке“, „Дневник о Чарнојевићу“, поему „Стражилово“... Био је уред ник листа „Идеје“ и професор у Панчеву и Београду, нама је, и након четрдесет година, најпознатији као аутор романа „Сеобе“. Кад светиљке сину и улице пођу у висину, у тами стојим ја. На свему што прође мој осмех засија.
вуК СТЕФАновИћ КАРАЏИћ (1787–1864) рођен је пре двеста тридесет година у Тршићу код Лознице. Сакупљао је народне песме, приповетке и друге умотво рине. Написао је прву граматику и први речник српског језика и усавршио азбуку. Изборио се да народни језик уђе у књижевност. У нашим је народнијем пјесма ма за нас најдрагоцјенија чистота и сладост нашега језика: кад би књижевници наши то познавали, онда не би кварили и грдили највећу драгоцјеност свога народа, свој народни језик, него би се трудили научити га из народнијех пјесама.
ИСИДоРА СЕКуЛИћ (1877– 1958) рођена је у Мошорину, пре тачно сто четрдесет година. Била је књижевница и прва жена члан Српске академије наука и умет ности. Као писац, преводилац и ту мач књижевних дела, понирала је у саму суштину српског народног го вора, сматрајући га културном смо тром народа. Писала је путописе „Писма из Норвешке“, приповетке „Хроника паланачког гробља“, књи жевне критике „Мир и немир“. Постоји васионска срећа која опредељује људе. Ако нисте вољени, узалуд ћете настојати да вас воле. Приредила Јелена Василић
Милош Китановић VII3
Сташа Станишић V1
Филип Калмаревић VII6
12
ДОБРО НАМ ДОШЛО СВЕ ОНО ШТО ЈЕ ИСПРЕД НАС VIII1
VIII2
VIII5 19. Јована Миленковић 20. Никола Мићковић 21. Олга Петковић 22. Ксенија Петровић 23. Никола Прокић 24. Тијана Радоњић 25. Сања Санковић 26. Стефан Санковић 27. Стефан Смиљанић 28. Андријана Стефано вић 29. Маја Ћировић 30. Сара Ћујић 31. Даница Шурлан
21. Горан Симић 22. Ива Сокић 23. Лука Сокић 24. Андрија Чабровић 25. Александар Чичек 26. Николина Чортан 27. Виктор Шобат
VIII6
17. Наталија Костић 18. Стефан Маљковић 19. Марија Марковић 20. Јелена Митић 21. Тамара Савић 22. Тамара Симић 23. Михајло Стојановић 24. Сузана Стојановић 25. Милош Тадић 26. Лука Тејић 27. Анастасија Филипо вић 28. Вукашин Чокић
Одељенски старешина Весна Стојановић 1. Анђела Александрић 2. Сања Арсић 3. Растко Врањковић 4. Насрин Ганим 5. Маја Данковић 6. Маша Дејановић 7. Александар Ђорђевић 8. Ђорђе Живковић 9. Вукашин Ивковић 10. Урош Ивковић 11. Анђела Јовић 12. Тамара Кључик 13. Небојша Корица 14. Катарина Лукић 15. Милица Марковић 16. Раде Миленковић 17. Николина Милосав љевић 18. Ана Мићић
Одељенски старешина Виолета Стевановић 1. Ива Атанасијевић 2. Ана Гутеша 3. Теодор Дакић 4. Алекса Ђаковић 5. Миша Ђурђић 6. Давид Захаријевић 7. Луна Зебић 8. Вељко Зоговић 9. Урош Јованић 10. Мила Јовић 11. Николина Маљковић 12. Милица Милутиновић 13. Наталија Николић 14. Милица Његовановић 15. Урош Обрадовић 16. Ирена Петровић 17. Слободан Петровић 18. Драган Радосављевић 19. Огњен Радочај 20. Катарина Радуловић
Одељенски старешина Мирјана Петровић Тешић 1. Лука Арамбашић 2. Давид Арифај 3. Милица Аџић 4. Тијана Балић 5. Гроздана Васић 6. Теодора Васић 7. Сања Ђорђевић 8. Тина Ђорђевић 9. Милан Ђорић 10. Андреја Ивић 11. Ивона Илић 12. Матеја Илић 13. Лана Јовановић 14. Јована Ковачевић 15. Огњен Ковачевић 16. Алекса Коркут
17. Урош Мијајлица 18. Тамара Миловановић 19. Ана Михајловић 20. Ања Несторовић 21. Игор Огњановић 22. Драган Перишић 23. Анђела Петров 24. Анастасија Петровић 25. Тијана Савић 26. Наталија Станић 27. Давид Бургић 28. Анђела Петровић 29. Филип Лутовац
Одељенски старешина Милева Радошевић 1. Вук Антић 2. Алекса Атанацковић 3. Јана Бабовић 4. Теодора Банчић 5. Уна Бањалић 6. Стефан Богнар 7. Алекса Васић 8. Филип Велимировић 9. Матеја Војиновић 10. Милан Вујаклија 11. Никола Вуковић 12. Маша Ђорђевић 13. Вељко Ђурић 14. Тамара Илић 15 Анђела Крсмановић 16 Ђорђе Крстић 17. Алекса Мајсторовић 18. Теодора Марић
VIII3
VIII4
Одељенски старешина Василија Јовановић 1. Марко Антонић 2. Анђелија Борковић 3. Јована Гајић 4. Миленица Грујић 5. Сузана Грковић 6. Тамара Дакић 7. Марија Дамјановић 8. Матија Ђорђевић 9. Анастасија Илић 10. Вукан Илић 11. Лазар Јанковић 12. Милица Јанковић 13. Бојан Ковачевић 14. Павле Лазић 15. Михајло Маричић 16. Стефан Матијаш
ДОБРО НАМ ДОШЛО СВЕ ОНО ШТО ЈЕ ИСПРЕД НАС 13
19. Јован Михајловић 20. Стеван Младеновић 21. Вујош Недељковић 22. Невена Николић 23. Теодора Новаковић 24. Андреј Ранисављевић 25. Огњен Росић 26. Сара Стојановић 27. Маркo Тодић
Одељенски старешина Лидија Илић 1. Вук Безбрадица 2. Лука Билановић 3. Тијана Бојовић 4. Јелена Брезичанин 5. Анђелија Васић 6. Софија Видаковић 7. Миња Дурковић 8. Петар Ђурђевић 9. Александра Ивановић 10. Ања Игов 11. Огњен Кнежевић 12. Алекса Костић 13. Лука Костић 14. Наталија Крстић 15. Урош Лазаревић 16. Александра Марковић 17. Јана Милић
18. Алекса Милошевић 19. Милица Г. Николић 20. Милица М. Николић 21. Огњен Нишавић 22. Петар Радојевић 23. Катарина Рајић 24. Вања Рогановић 25. Анђела Сладић 26. Огњен Тодоровић 27. Лука Ћоровић 28. Јан Власов 29. Александар Корјукин 30. Влад Уланов
НА ПУТУ ДО ДУГЕ
14
И ЗВЕЗДУ НА НЕБУ УСТРЕЛИ МЕЂунАРоДнИ ДАн ДЕчИјИХ ПРАвА
ПовЕЉА ЗАХвАЛноСТИ Дан Филолошког факултета Универзитета у Београду свечано је обележен 6. октобра пригодним програмом у Сали хероја. Декан факултета, проф. др Љиљана Марковић, под сетила је присутне да је Филолошки факул тет једна од највећих и најстаријих висо кошколских установа у Србији, која баштини традицију зачету у Лицеју 1838. године, и с поносом представила монографију Факултета, објављену поводом овогодишњег празника. На свечаности су истакнутим поједин цима и институцијама додељене повеље захвалности за сарадњу и учешће у пројек тима које је Факултет покренуо. Повељу за изузетан допринос и сарадњу у чувању и неговању српске културне баштине, добила је и наша школа. Овом догађају присуство вали су професори, студенти, амбасадори, представници министарстава, страних уни верзитета, а међу званицама биле су дирек торка наше школе, Јелена Воларов, и библи отекарка Весна Гошовић.
ДАнИ ЕвРоПСКЕ БАШТИнЕ У циљу обележавања манифестације Дани европске баштине, ученици ОШ ,,Ђорђе Кр стић”, у пратњи наставница Бранке Брадић и Јасне Жугић, посетили су Етнографски музеј и упознали се са једним делом традиције Срба. Одржана је и кратка приредба у просторијама музеја, када су ученици говорили и певали стихове из народне поезије. На приредби у свечаној сали школе ОШ „Ђорђе Крстић“, ђаци, родитељи и наставници могли су видети ритуалну игру додола, чути песму косача, упознати се са обичајем кићења невесте, уживати у песми соло певача и игри фолклорног ансамбла ,,Свети Ђорђе”. Публика је одушевљено поздравила труд наставница Бранке Брадић и Јасне Жугић, чланова новинарске секције, хора и оркестра, у жељи да се сачува народна традиција.
Софија Јанковић VI6
15
Поводом Међународног дана детета, који се обележава 20. новембра као дан када је донета Декларација о правима детета (1959), као и Конвенција о правима детета (1989), Вршњачки тим за борбу против насиља Основне школе „Ђорђе Крстић“ одржао је радионице у десет одељења трећег и четвртог разреда, које су биле посвећене правима детета, али и дечјим обавезама.
БИТКА ЗА ЗнАЊЕ Наша школа је ушла у програм ,,Битка за знање” и акцију ,,КОДиграње” коју реализује ФОНД Б92. КОДиграње је акција која има за циљ да све основне школе у Србији до бију довољан број наставних алата – мБот робота, уз помоћ којих ће деца моћи да уче да програмирају. Разумевање базичног про ЕРАТоСТЕн – грамирања, осим што је део описмењавања МЕЂунАРоДнИ ПРојЕКАТ за 21. век, учи децу логичком размишљању, У нашој школи је 22. марта изведен подстиче њихову креативност и, што је Ератостенов експеримент, као и у многим најважније, јача њихово самопоуздање. школама широм Европе у склопу ISE (Inspiring Science Education) пројекта. Ератостен је први израчунао обим Земље и то веома прецизно. Живео је у 3. веку пре нове ере и радио као управник Александријске библиотеке. Он је уочио да сенка коју баца штап усправно за боден у тло истог дана у години, тачно у подне, на два места удаљена око 800 км, није исте дужине. На основу тога је закључио да је Земља округла и израчунао њен обим прилично прецизно за то доба. У нашем експерименту уСПон ЕвРоПЕ требало је да, тачно у подне, када је Сунце Интердисциплинарни час из историје и у највишој тачки, измеримо дужину сенке музичке културе одржан је 20. октобра 2016. у усправног штапа дужине 1 метар. Затим је одељењу VII6. На овом часу, уз примену метода требало одредити удаљеност наше школе од активне наставе историје, ученици су кроз Екватора, одредити угао под којим сунчеви групни рад дочарали најзначајнија достигнућа зраци падају на тло и израчунати обим Земље. у друштву, науци, култури и уметности у Наша акција је успела, а ученици су имали раздобљу од 15. до 18.века. Својим излагањем, прилику да стечена знања из математике, уз музику Баха, Бетовена и Моцарта, вратили су географије и физике примене у конкретној нас у веома необично и динамично раздобље, ситуацији. Експеримент је извела наставница које је достигнућима и напретком умногоме физике, Маријана Јовић Лучић, са ученицима обележило и наше данашње – савремено доба. осмог разреда.
ДРужЕЊЕ СА оПЕРСКоМ ДИвоМ Нашу школу је ове године посетила пр вакиња Народног позоришта, мецосопран Наташа Јовић Тривић. У пријатној атмо сфери, оперска дива нам је отпевала арију ,,Хабанера” из опере ,,Кармен” Жоржа Бизеа. Пре извођења ове предивне арије, Наташа је испричала кратак садржај либрета и позвала присутне да погледају ,,Кармен”, која је на редовном репертоару Народног позоришта у Београду. У наставку часа, ученици су уживали у песми ,,Once upon a Dream” из ,,Успаване лепотице” и староградској песми ,,Тихо ноћи”. Наташин глас и непосредност, изазвали су дивљење свих ученика и при сутних наставника. Корепетитор опеској диви била је наставница музичке културе Александра Павићевић.
новоГоДИШЊЕ чАРоЛИјЕ На сцени у парку на Бановом брду, чукарички малишани песмом и игром призвали су праву чаролију долазећих празника. Општина Чукарица организовала је манифестацију за децу под називом ,,Чукаричке чаролије“, са жељом да се на најлепши начин испрати стара година. Нашу школу представљале су Мила Јовић VII3 и Ленка Дакић, VII1 које су, под стручним вођством наставнице Александре Павићевић, извеле три нумере.
Теодора Вилотијевић IV6
ПРоДужИ вЕК, уБАЦИ у ШТЕК У Свечаној сали општине Чукарица, одржана је завршна трибина пројекта „Продужи век, убаци у штек“, који Канцеларија за младе општине Чукарица партнерски спроводи са Центром за младе Чука и Хемијско–прехрамбено технолошком школом. Пројекат је имао за циљ да подстакне ученике средњих и основних школа да развију свест о важности очувања животне средине и правилног односа према електронском и електричном отпаду као опасном, чија количина у данашњим условима коришћења електронске и електричне опреме свакодневно расте. У оквиру пројекта реализовано је пет радионица у основним школама „Вук Караџић“, „Браћа Јерковић“, „Мирослав Антић“, „Уједињене нације“ и „Ђорђе Крстић“. Уручене су захвалнице за допринос у реализацији пројекта свим учесницима.
КЛуБ РоДИТЕЉА И нАСТАвнИКА
новоГоДИШЊИ вАШАР
Први оснивачки састанак Клуба родитеља и наставника ОШ “Ђорђе Крстић” одржан је 21.2.2017. године. Клуб воде наставни це Илинка Милетић и Снежана Ђорђевић, а његово оснивање је почетна активност пројекта ,,Партнерски за образовање”, који је намењен просветним радницима и родитељима, са циљем да се свако дете у школи осећа прихваћено и безбедно. Сматрамо да су породица и школа најважнији сту бови образовања и вас питања, и да између њих мора постојати добра кому никација и сарадња, што је основни мотив који нас је определио за укључење у овај пројекат.
Ђачки парламент ОШ „Ђорђе Крстић“ је 14. де цебра организовао традиционални Новогодишњи вашар. У овој хуманитарној акцији прикупљања по моћи за ученике наше школе, учествовали су бројни ђаци, родитељи и наставници.
Одељење
III1
16
ИСПЕЦИ ПА РЕЦИ ДЕЦИ
ИСПЕЦИ ПА РЕЦИ ДЕЦИ
КЕФАЛИЦА – СвЕЗнАЛИЦА Новинарска секција је Шта је поврће? посетила прваке и поста вила им нека питања. Ево – Здрава храна. – Витамини који треба да њихових одговорили. се једу. Шта је берберин? – Нешто здраво што ти – Фризер. уноси витамин Б1. – Неки плод са дрвета. – Када људи једу здраве – Парче дрвета. ствари за организам. – Кад се исече дрво и настане плод. – Храна са витаминима и – Цвет. минералима. – Човек који фарба. – Парадајз –Човек који шиша – Кад ти је мука. мушкарце. – Зачин. – Град. – Мргуд. – Певач – Џин. – Глумица – Нека врста бибера. Ко је био Ђорђе Крстић? – Сликар. – Писац. – Школа. – Текстописац. – Човек који је измислио ову школу. – Човек који је саградио ову школу.
Шта су пундравци? – Неки инсекти. – Што те тера да радиш свашта. – Када је дете немирно. – Деда Мраз их има. – Мала створења која кон тролишу мисли и нерви рају те. – Животиње. – Бубе. – Неки црви. – Кад те неко изнервира.
Шта је људска популација? – Популарност . – Доктор за неку болест. – Најбољи друг. – Песник. – Писац. – Становништво. – Човек. – Популација је нешто на ТВ–у. Шта је матура? – 8. разред – крај године. – Кад се заврши факултет. – Плес. – Средња школа. – Студирање. – Кад се нешто заврши. – Славље. – Четврти разред. – Контролни задатак. Ко је вук Караџић? – Азбука.. – Изабрао слова. – Фудбалер. – Песма. – Сликар. – Свети Лука. – Песник.
17
МАШТовИТИ оДГовоРИ нА ПИТАЊА у II2 Ко је редитељ? – Неко које главни. – Главни капитен. – Неко ко те чува. – Онај који снима филмове. – Кад је неко главни у фил мовима. – Редитељ је Дабл Џи. – Кад неко реди. – Онај који смишља пред ставе. – Директор филма. – Онај који говори шта ко ради. Шта је драма? – Драма је кад се беба дере. – Кад се неко срамоти. – Кад је неко уплашен. – Кад неко изгуби у нечему. – Нека свађа. – То је дијалог. – Кад људи глуме. – Кад се неко јако дере. – Кад се нешто деси на сцени. Новинари V5
А КЊИГА јЕ ДА СЕ чИТА... Чланови Библиотечке секције и велики број радозналих ученика наше школе имали су прилику да, и ове године, посете Сајам књига у друштву библиотекарке Весне Гошовић и наставница српског језика Бранке Брадић, Мирјане Петровић Тешић, Леле Радошевић, Виолете Стевановић, Јелене Василић Вучковић, како би уживали у обиласку штандова мно гобројних издавача дечјих књига.
Шта неко ради, па му кажемо да филозофира? • Ја мислим да то значи да неко превише захтева. (Петра) • Значи да кад мој друг каже да је видео вампира и духа како возе ауто. (Филип) • Неко даје своје мишљење. (Димитрије) • Нама учитељица стално говори „Не филозофирај“, па онда то значи да измишља неке нетачне разлоге. (Милица) • Да тестира игрице које требају да изађу. (Вук) • Ради то да превише машта. (Новак) • Да превише паметује. (Лара) • Мој друг када каже видео је диносауруса. (Вукашин) • Ја мислим да то значи када неко превише прича. (Симеона) • Да превише зна. (Душан) • Филозофира значи да се неко прави важан, паметан. (Исидора) • Када му ми кажемо да филозофира то значи да неко много хвали. (Сара) • Он првише измишља и превише прича. (Јана) • Кажемо му да смара. (Анђелија) • Да превише нешто коментарише. (Ксенија) • Неко превише брбља. (Страхиња) Шта је сатара? • Сатара је пустиња. (Анђела) • Сатара је прстен. (Јана) • Ја мислим да је то неко енглеско чудовиште. Изгледа као змија. (Павле) • Сатара је сат који сатара. (Сара) • Мислим да је то врста секире. (Душан) • Ја мислим да је сатара храна. (Симеона) • Ја мислим да је сатара скраћеница од сатараш. (Милица) • Ја мислим да је то ограда од прућа. (Петра) • Сатара је месарска секира. (Ружица) • Сатара је велики нож. (Петар) објасни изреку „Тресла се гора, родио се миш“. • Да је био земљотрес. (Петар) • То значи да се о нечему много прича, а од тога не буде ништа. (Ружица) • Ја мислим да то значи да кад урадиш нешто лоше изгубиш нешто важно. (Петра) • Био је земљотрес и неко се родио. (Вук) • На пример, ако се нервирамо онда касније схватимо да није требало да се нервирамо. (Димитрије) • Изрека значи да је нека земља у опасности јер су људи лењи. (Милица) • Ја мислим да миш не може да се роди у гори, па се затресла од чуда. (Лара) • То је када је земљотрес, али је толико важно да се не обазиру на то. (Душан) • Изрека значи да се неко дете родило у неком светском рату. (Сара) • То значи да се и од малога бића може велики уплашити. (Павле)
Цртежи одељења II2
ПРЕПоРуКА ЗА чИТАЊЕ • Словенска и српска митологија 1. Ивана Нешић, Зеленбабини дарови Ивана Нешић, Тајна немуштог језика 2. Весна Алексић, Каљави коњ 3. Урош Петровић, Пети лептир 4. Урош Петровић, Деца бестрагије 5. Миленко Бодирогић, Српска митологија I–IV • Tинејџерски узраст 1. Александар Секулов, Пустоловина на острву птица 2. Јасминка Петровић, Лето кад сам научила да летим 3. Јасминка Петровић, Ово је најстрашнији дан у мом животу 4. Весна Алексић, Дођи на једно чудно место 5. Б. Мазини, Р. Пјумини, Ћао, ти 6. Соња Ћирић, Роман у мојој глави 7. Алфонсо Круз, Књиге које су прогутале мог оца 8. Ко је овде луд (збирка прича савремених писаца) • Млађи школски узраст (4 – 6. разреда) 1. Тибор Секељ, Кумевава, син прaшуме 2. Дејан Алексић, Кога се тиче како живе приче 3. Дејан Алексић, Ципела на крају света 4. Дејан Алексић, Музика тражи уши 5. Гордана Тимотијевић, Свракин сат 6. Угљеша Шајтинац, Чарна и Несвет 7. Светлана Велмар–Јанковић, Књига за Марка 8. Бранко Стевановић, Авантуре Краљевића Марка 9. Весна Алексић, Лудвиг ван Моцарт 10. Славољуб Станковић, Чаробњак Дандруф и Изгубљена књига 11. Весна Алексић, Ловац на маслачке 12. Анђела Нанети, Адалбертова сећања • Поетичке и методичке теме (за наставнике и ученике) 1. Симеон Маринковић, Стилске игре 1 и 2 2. Симеон Маринковић, Приче од а до ш 4. Луис Гарсија Монтеро, Лекције из поезије Тамара Панић Милошевић, наст. српског језика
МАЛИ ЉУДИ ГОВОРЕ
18
МАЛИ ЉУДИ ГОВОРЕ
Кад у школу ја полазим
одрасле особе су одистински сасвим необичне
Кад у школу ја полазим, морам добро тад да пазим да славина не остане да цури, да се мама не љути, добро да закључам врата, да ме не би изгрдио тата. И пешачки кад прелазим, морам добро ја да пазим, да се неко не залети, да не постанем птица која лети. А из школе кад се враћам, нигде успут да не свраћам. Тек код куће, среће моје, остварују се жеље моје, кад се тата кући врати, љубављу ми он узврати!
„Мали Принц“ Антоан де Сент Егзипери Детињство – небо спокојне музике које је свако додирнуо. Црна ружа таме и усамљености или врели океан снова? Далека прошлост или и даље садашњост? Латице руже треба заливати мирисним сећањима. Закрпити пукотине перфекта... Изградити боља места у мртвим пустињама. Пронаћи водопад недотакнуте љубави и изрезати своје име у неко младо дрво. Одраслим особама су потребни бројеви који ће им ограничити видик, затворити прозор ка клифу искушења. Такве особе покушавају да схвате живот на тежи начин. Носе замрзнуте планине на леђима које не желе да истраже. Живе под стакленим звоном у златном кавезу припитомљености... Када млади зачетак живота пронађе пут ка светлости, у свемиру се роди звезда која означава нови почетак. Нови смех. Нове сузе. Нове грешке. Детињство. Невине очи дубоко завиру у леднике одраслих. Боје збуњеност и наду у ружичасто, топло. Млада крв залива латице кап по кап. Дете тада учи из туђег искуства. Нечију болну прошлост крпи својим срцем, срцем које учи да се смеје и да верује. Детињство је краљевство у ком нико не умире... Пословни људи који су заокупирани сопственим успехом на тренутак завире у кутију детињства. Желе да пронађу себе како стоје на раскрснци неба и земље и изаберу небо. Изгубљене успомене трују потоке, а када закораче ка небу, земља почиње да гори. Изабрали су свој повратак у детињство. Сећања прелећу испред мисли. Одрасли постају људи са дечијим телом. Човек треба да остане дете чак и у тркама старости. Тражите свој кључ на звездама, у вулканима, пустињама или у некој малој књизи „Мали Принц“.
Вук Цвијовић V1
Лазар Раичевић, III1
Мој тата Далеке 1976. године, родио се Милош Живановић. Тридесет година касније, он је постао мој тата. Има тамне очи и тамну, коврџаву косу. Обично носи фармерице и кошуље. Није ни мршав, ни дебео. Има тродневну браду и пуно младежа. Мој тата воли компјутере, воли да слуша музику, да спава и да једе чоколаду. Најчешће је озбиљан и ћутљив. Према другим људима се опходи с поштовањем. Са мном воли да се шали и да гледа телевизију. Заједно посећујемо бабу и деду у Јагодини. Волим свог тату зато што би урадио све да мени буде лепо. Сећам се када смо ишли у биоскоп да гледамо документарац о Битлсима. Битлси су први бенд који сам почео да слушам и зато ме је тата водио у биоскоп. Успут ми је објашњавао све што нисам разумео. Захвалан сам тати зато што видим да се труди да задовољи све моје потребе.
Филип Живановић III6
Исповест једног зеца Било је страшно. Било је ужасно. И дан–данас, кад се сетим тога, зацвилим и задрхтим. Зовем се Мика. Ја сам зец. Живео сам сам, лутао шумама и покушавао да преживим. Све док ме они нису нашли. Деца из парка. Навикла да све имају. Ухватили су ме у руке. Од толике вриске замало да оглувим. Вртело ми се у глави. Понашали су се као да сам играчка. Нисам могао то да поднесем. А сећам се, како сам пре неколико дана био срећан. Мирко, мој власник и најбољи друг, нашао ме је кад сам био мали. Не могу да замислим живот без њега. А ето, отишао је. Присиљен. Требало је да пређе у нову школу, на другом крају града. Његова мама није дозволила да ме понесу. Рекла је да у новом стану неће бити места за мене. Сећам се њеног хладног погледа кад је то говорила, као да јој је свеједно. А и било јој је. Ни на дечакове сузе и молбе није пристала. Мирко је морао да ме напусти, да ме остави самог у шуми. Пред растанак ми је рекао да ме никада неће заборавити. Трчао сам за њим колико су ме шапице носиле. Нисам их осећао. Само сам знао да не смем да му допустим да оде. Али, ипак је отишао. Сада сам ту, препуштен свима на милост и немилост. Сећам се када сам се једном упитао шта је то туга, шта је патња. Е, па сазнао сам. На најгори могући начин.
Калина Радојевић V5
Моја породица – моја поршка
Кад год ми нешто не иде од руке, моја по родица је увек уз мене да ме охрабри и подржи. Док сам тренирала плес, мама ми је уливала снагу да будем упорна и да не посустанем. Због тога, и данас памтим све покрете. Чак и када није поред мене, у срцу чујем мамин глас, који ме заустави пре него што донесем погрешну одлуку. Тај осећај је незамењив – испуњен чистом мудрошћу и љубављу. Стрпљив и правичан, тата је моја велика помоћ када ми је потребан неко да са мном учи. Да није њега, данас не бих знала да користим компјутер или направим роштиљ. Све у свему, родитељи нису књига испу њена упутствима за лепо понашање. Они су посебна и јединствена бића, незамењива и само наша!
Сања Радуловић VII6
Миа Симић VII2
Мој пас
једна незапамћена олуја
Златну длаку има и зуб му се клима, Много воли мене то умиљато штене. Он је даса мали и важан се прави, У двориште кад крочим, на главу ми скочи. Луцкаст је и немиран, ал’ таквог га волим, Само да ми буде здрав, сваки дан се молим. Уна Мијајлица V1
Рад ученика V разреда
на другој обали
Музика Свира музика, свира на сав глас, Свира цео свет, у томе је спас. Музика, музика за ножице И плес или урнебес. Гитара обична или клавир, Било шта, само да свира музика. Ми сви на концерт идемо. Гурамо се све да видимо. Али, музика је сама по себи за слушање, А не за гурање! Свира музика, свира на сав глас, Свира цео свет, у томе је спас. Матија Миљевић III2
Тамара Маричић
Мој љубимац Ево приче како смо се упознали. Мој љубимац Леа и ја. Желео сам да имам пса. Нисам знао које расе, било ми је свеједно. Ближио се мој рођендан и мама и тата су ми рекли да ми спремају велико изненађење. Никада не бих погодио о чему је реч. Дошао је и тај дан, мој рођендан. Стигли су гости– моји другари. Прошла је и торта, а изненађења нема!!! Временом сам заборавио на изненађење и... звоно! „Ко ли је то?“, запитао сам се. Сви су чекали да отворим врата. Отварам, а испред мене у малој отвореној кутији – куца, штене! Била је то Леа. Имам је већ десет месеци. Волим је много, као и она мене. Играмо се и учим је разним триковима. То је мој велики љубимац!
осам векова од крунисања Стефана Првовенчаног
Како се једна маца преобратила Таман је сунце изашло иза обале мог омиљеног језера и нисам ни помишљала да се пробудим, кад сам чула њен глас. ,,Мама, можемо ли да задржимо ову мацу, молим те?“, рекла је девојчица. Мама, као свака мама, узвратила је: ,,Да. Али, Ана, шта ће бити са твојим папагајем?“ То ме је још више обрадовало и, после дуге расправе, коначно су ме повели кући. Ставили су ми лепу розе огрлицу и тада је почела моја авантура. Једне ноћи сам размишљала како да ухватим тог папагаја. Да се разумемо, скакање није успело. Морала сам смислити нешто боље. Одједном сам се сетила. Док га Ана буде хранила, скочићу и ухватити га. То ће бити најлепша вечера икада. Ипак, Ана га јако воли. Шта ако повредим њена осећања? Можда се и он плаши мене колико ја пса. Можда можемо да постанемо пријатељи? ,,Супер дружина“ – није ми то лоша замисао. Сутра ћу га питати. То ће бити почетак новог пријатељства. Мирјана Милосављевић V5
Не осећам се баш најбоље. Можда ме хвата морска болест. Не, није то, само ми је мрско да гледам како ме пријатељи напуштају, један по један, и то због некаквог путовања. Имам осећај да су ми рекли да ће после тог путовања имати бољи, али доста другачији живот.Они су можда спремни за ту пловидбу, али ја нисам. Ко зна шта се све тамо налази...Али, ако им се ускоро не придружим, остаћу сама. Неки ће можда пронаћи срећу, неки тугу, неко ће чак пронаћи и љубав. Мој дека је једном рекао да светлост не може постојати без таме, као што ни тама не може постојати ако се светлост некада не угаси. На другој обали постоје светли дани, али и мрачна искушења. Бојим се, страх ме је да гледам како се моји пријатељи мењају, а можда ме је страх да се и ја не променим. Детињство и успомене су оно што ме везује за ову обалу, али природа и пријатељства ме воде другој. Нажалост, мој брод је већ стигао– кад се укрцам на њега, рећи ћу збогом обали детињства. Ипак, не бринем. Кришом сам понела комадић старе обале и мислим да сам спремна да поздравим нову.
Ирина Павловић VII1
Никола Спасеновић V2
Радови Ђорђа Крстића – Жича и Студеница
19
Ове године ће се на пригодан начин обележити осам стотина година откако је Стефан Првовенчани крунисан за краља српских земаља са средиштем у Рашкој. Стефан Немањић, назван Првовенчани, рођен је око 1166., а умро је 1227. године. Сахрањен је у манастиру Студеница. Крунисан је за краља Србије на државном сабору у Жичи на Спасовдан 1217. године. Круну је добио од римског папе. Ступање на краљевски престо Срефана Првовенчаног је врло значајно за српски народ уопште, а посебно за Србију у данашњим границама. Тиме се средиште српских земаља померило на север. Од његовог крунисања Србија је постала Краљевина.
Милан Гагић IV1
Муње, громови, олујни ветар. Не постоји човек који се бар једном у животу тога није уплашило. Док сам била у селу код тате, владала је велика врућина. Време је било толико спарно, да су се чак и биљке сасушиле. Пошто се на селу много ради, сви су били на ливадама. Ниодкуда су се створили сиви облаци. Кишица се спустила. Сви су мислили да је то обичан летњи пљусак. Одједном је почело да грми, дува, пљушти. Људи су се сакрили у куће. Убрзо је почео и град. Олуја је ломила грање, баште, дрвеће, биљке... Били смо јако уплашени. Пала је ноћ и сви су легли, али олуја није стајала. Сутрадан је све већ било уништено – биљке су се слегле од воде, земља је била бела и блатњава, а вода је донела чак и камење, пшеницу, кукуруз. Људима није било драго ни када су видели шта им се десило са воћњацима, њивама, баштама. Следећег дана је грануло сунце. Одједном је на њивама постало радно. Нисам знала да се могу овако уплашити једне олује. Ипак, све се лепо завршило, јер нико није био повређен. Хелена Бошковић IV3
Моја плава звезда Свака звезда сија својим сјајем. Било да је јак или слаб, тај сјај мора бити истински. Високе планине, ши роке равнице, цветне пољане, дубока је зера и још мноштво дарова које нам при рода пружа, имају своју тајну. Ако се загледате у једно обично дрво, видећете мноштво листова. Листови наизглед подсећају на обичне делове дрвета, али сваки од њих има своју причу. Поготово они суви, запостављени листови којима се ближи крај. Много прича има на овом свету, а исто толико и авантура које нису записане. Лепота живота крије се у оним заборављеним пределима. Тамо се може наћи мир, слобода и истинска љубав. Писац је једино што ме привлачи, јер та путописна дела остављају читаоце без даха. Моја плава звезда је одувек била нада. Нада се никада неће угасити, све остало може врло брзо нестати, али надом ћу увек моћи да упалим оне угашене звезде које ће поново заблистати на небу. Надам се да ћу бити писац, али да би се моја нада обистинила, ја морам разумети свет око себе у свој његовој разноврсности. Моја инспирација се појављује када је небо ведро и када су све звезде на окупу. Звезде су толико моћне да не морају ни да говоре. Оне својом сликом причају приче. Свако треба да има своју плаву звезду. Она треба да га инспирише и да му обасја пут у бољу будућност. Исидора Петровић VI6
20
КАДА ЗИМИ ДОЂЕ КРАЈ, У МОДИ ЈЕ СУНЧЕВ СЈАЈ Мој најдражи кутак
Као и сваком другом детету, мени су распусти омиљени периоди у години. Пре четири године, почео сам активно да се бавим скијањем. Обилазио сам центре на Јахорини, Старој планини и Копаонику. Само скијање на Копаонику, током зимског распуста или неког викенда, за мене је посебан доживљај. Осећај који лепота нетакнуте природе и планинских врхова остављају на мене је незабораван. Када се томе придода осећај слободе и брзине на скијама, може се схватити зашто је скијање за многе омиљени спорт. Колико год планина и скијање били лепи, умор брзо наиђе. Често сам одмор тражио на видиковцима и местима поред скистазе, али и у малим брвнарама претвореним у прелепе етно ресторане. Једна таква брвнара је и мој омиљени кутак. Први пут смо у „Ртањ“ свратили сасвим случајно. Већ на први поглед, био сам одушевљен њеним спољашњим изгледом. Улазак би могао да буде посебна прича, јер је систем за затварање био импровизован од канапа и једне дрвене цепанице. Велики камин у углу просторије и округло огњиште на средини давали су осећај топлине у целој просторији, иако су под и један зид били направљени од великих Ана Летуница, III5 камених блокова неправилног облика. Ватра у огњишту била је толико јака, да је бљештала светлост чак и по дану, док је топлота испуњавала сваки део велике просторије. То нас је натерало да свраћамо свакодневно. Навраћали смо и мимо плана, током поподневног одмора или вечерње шетње. Тада би осећај, уз ватру која пуцкета током ноћи и баца изражајну светлост, био још лепши. Дрвени столови, столице, клупе и зидови направљени од дасака, пањева и комада дебала, обасјани светлошћу ватре и понеке скривене лампе, непрестано су мењали боју из жуте у наранџасту. Лагана музика која се стално чула употпуњавала је доживљај. Тешко би било описати шта је то што ме чини срећним и што ме непрестано привлачи у ову брвнару на Копаонику. Да ли је то посебан осећај при скијању, лепота планине прекривене снегом, осећај опуштености или нешто сасвим друго, тешко је рећи, али, оно што са сигурношћу знам, јесте да је планинска колиба „Ртањ“ мој омиљени кутак. Стефан Рукавина VI5
Снег у Београду
Паде први снег на наш драги град. Паде бели снег на наш Београд.
Весела се деца играју на снегу, а они храбрији клизају на леду.
Улице су беле, прекривене снегом, а гране дрвећа оковане ледом.
Са веселом децом увек је у друштву, њихов Снешко Белић с наранџастим носом! Филип Младеновић IV4
Мала школа
Шарена дуга Има једно место, види се из сваког угла, То место је на небу– недодирљива шарена дуга. Када пада киша, ухвати свакога туга, После кише дође сунце и орасположи нас шарена дуга.
Одељење II1
Одељење II5
весна – богиња пролећа
Пошто је сада пролеће – годише доба када све цвета, описаћемо словенску богињу Весну. Весна је румена, бујна, а Морана (богиња зиме, ноћи и смрти) – бледа и испијена. У старој сло венској митологији, Весна је била богиња про лећа и плодности, која је задужена за јутро и рађање живота. Позната је и по именима Жива, Дива и Девана. Ми волимо пролеће јер је дивно годишње доба – птице се враћају са југа, биљке цветају, потоци и реке жуборе, а сунце јаче сија и греје. Трава расте и зелени, дан је дужи, па се више дружимо са пријатељима. Обичај који је посвећен Весни је да се скупи група босоногих девојака изношене одеће, са венцима траве, житарица и винове лозе на гла вама. За време тог обичаја, најважније је прска ње и поливање водом уз песму, како би се при звала киша у време суше. Из те групе бира се девојка која мора да носи хаљину од траве и цвећа. Додола представља богињу плодности. Весна је прелепа, насмејана и лепо мирише... У десној руци држи јабуку, у левој грозд, на ка жипрсту десне руке ластавицу (симбол пролећа), а у левој букет цвећа (симбол брака). Она је најлепша богиња јер представља пролеће – деци омиљено годишње доба, најми рисније и најшареније. Марта Петровић и Хелена Лазаревић IV1
Сви би хтели да је дирну и да испод ње прођу, Ал’ не могу да је нађу, ни да до ње дођу. Шарена дуга срећу дели, она све нас развесели. Анђела Марковић II2
Одељење IV3
Елена Милинковић и Анастасија Меденица IV1
МАМА, ВОЛИМ ТЕ
нико не зна да воли као мама
Зашто славимо 8. март Почетак обележавања 8.марта као дана жена повезан је са читавим низом акци ја и протеста које су организовале рад нице текстилних и других индустрија, борећи се за побољшање радних услова, повећање плата и, уопште, бољи положај жене. Један такав протест одржан је 8. марта 1857. године у Њујорку. Из године у годину, уследили су нови протести на исти дан. 1910. године, немачка социјалисткиња, Клара Цеткин, предложила је проглаше ње 8.марта за Међународни дан жена, што је и званично прихваћено 1917. године. Временом је 8.март изгубио своју политичку ноту и постао дан посвећен женама и њиховим економским и дру штвеним остварењима. Данас је овај празник и прилика да некоме поклонимо пажњу.
21
Мама има најтежи посао, мама своју децу васпитава, мама своју децу одгаја, мама своју децу води на прави пут! Нико не зна као мајка ни да воли, ни да брине. Мајка ће увек бити твој најбољи пријатељ!
Моја мама Мени је мама најбољи друг, она је мој сигуран пут, кад се завртим у круг, кад се изгубим и не знам куд. Љубав је њена много јака, пружа је увек, без остатка, кад год ме стигне нека мука, ту је загрљај и њена рука.
Мајка је увек тамо где живот почиње, а љубав никад не престаје. Бити мајка није једноставно, али је најлепше што се пожелети може! Питаш ли се где си и јеси ли ту...? ЈЕСИ... У мом срцу си! Наташа Богнар, IV2
Она је моја сигурна кућа, велика радост и наша срећа. Мама је моја добра вила и чувар је мог детињства била. Милица Ђачић IV2
Клара Цеткин
Одељење I5
Моја омиљена личност
Анђела Несторовић, III1
Сећам се, био је септембар када сам кренула у вртић. Тог дана је свануло сунчано јутро. Када сам стигла, дочекала ме је моја васпитачица, Снежа. Она ме је при првом сусрету освојила добротом, пажњом и нежношћу. Тог дана смо се играли, упознавали и гледали цртаће. Други дан је прошао још боље од првог. Полако сам упознавала другаре из групе. Снежа има плаву, таласасту косу, смеђе очи, драг поглед и весео осмех. Када бих се разболела у вртићу, она би ме ставила у крило и пазила, док ми не дођу бака или мама. Увек бисмо могли да рачунамо на нашу драгу васпитачицу, ако би нам нешто недостајало. Оно што је најзанимљивије, она има сестру близнакињу. Слађа је, такође, васпитачица и ради у другој групи. Волела сам Снежу зато што сам се поред ње осећала сигурном и заштићеном. Она ми је била као друга мама. Научили смо много тога уз њу – песмице, приче, слова, бројеве, али, пре свега, како да будемо одговорна, весела и пажљива деца. Лена Лазовић III6
22
ЗРНЦА МУДРОСТИ
РЕЗУЛТАТИ ТАКМИЧЕЊА
Рекли су о срећи...
РЕЗуЛТАТИ ТАКМИчЕЊА у ШКоЛСКој 2016/2017. ГоДИнИ
Кад имаш све, не видиш ништа, прогледаш тек кад немаш ништа! Шекспир
Чудно је како је мало потребно да будемо срећни, и још чудније, како често нам баш то мало недостаје! Иво Андрић
Најбоља ствар на овом свету која може човеку да се догоди, јесте да се роди срећан. Марк Твен Кад си срећан и сунце за тобом жури! Ивана Брлић Мажуранић
Изокренута прича
Сташа Станишић V1
23
Устаје кревет из мене. Тело облачи ствари и купатило улази у мене да се умије. Кревет намешта постељину. Доручак једе мене и расклања сто. Обујем ноге на патике, тело на јакну и школа креће ка мени. Час звони за почетак звона и учионица улази у ђаке. Лекција предаје наставника и таблом пише по креди. Уста су ми на зевању. Књига пуна торби и свеске се просипају по оценама. Увече тренинг креће ка мени. Вода скаче у моје другаре и мене. Замахујемо водом по рукама. Базен неуморно плива по нама и ватерполо игра нас. После тога кревет једва чека да легне у мене да спава. Никола Гентић V5
Био једном један Душко Радовић... Праве књиге за децу су као најдивније играчке. Неодољиво лепе и примамљиве. Ведре и лековите. Једноставне и паметне... Књиге за децу Душка Радовића су управо такве... Он, за разлику од многих других, не пише поезију која деци треба да објашњава свет са становишта одраслих, која је поучна у класичном смислу, већ жели да говори на нов начин, да успостави контакт са децом, да заједно с њима разумева и открива њихов свет, а свет одраслих приказује онаквим каквим га деца виде, или онаквим каквим одрасли децу понекад приморавају да га виде. Зато он у својим песмама „оживљава“ ствари (баш као што и деца чине ) – ,,Једна виљушка радознала / нагела се са стола / и – пала.” Зато код Душка Радовића нема одраслих који су у праву и који увек све знају, ни деце која су мала и глупа, коју непрестано треба нечем учити. Радовић се, заједно са децом, чуди свету и пита се о њему, а понекад га, заједно с децом, критикује. Свет је леп, али би могао бити још лепши. И људи могу много, али би, можда, могли и више. Деца то виде и то што виде кажу, а песник им се у томе придружује. Он је одлично знао да дечију машту покрећу најразличитија, често скривена осећања, као што су страх, досада, самољубље, чежња за подвизима и одрастањем, жеља за успехом и поштовањем... И он прати ту фантазију, преувеличава је до смешних размера (,,Био једном један лав. Какав лав? Страшан лав... Тај је јео шта је хтео: трамвај цео и облака један део!“) помажући тако својим малим читаоцима да се ослобађају од непријатних расположења и да се оснажују у својим стваралачким могућностима и охрабрују... Душко Радовић својим песмама учи да децу признају каква јесу, а да не нагађају каква деца треба да буду. Он нипошто није васпитач деце. Он се слободно игра са децом, као и да је сам дете... Ко још није чуо за његове песме: “Најлепша мама на свету, моја мама”; ,,Био једном један лав. Какав лав? Страшан лав”; ,,Све што расте хтело би да расте, нека расте и треба да расте” (ова последња, у извођењу дечјег хора „Колибри“, је и званична химна манифестације „Радост Европе“). ,,Да овај човек није постао Душан Радовић, он не би ништа ни постао, јер једино што је он умео да ради јесте да пише”, писало је у једном ђачком задатку десетогодишње ученице. Ово је и најтачније објашњење феномена званог Душан Радовић. Уз Душкове песме расло је и порасло много деце. И много деце оних што су некада били деца одрастајући уз његове песме. Зато у Београду постоји улица Душка Радовића. Зато многе наше школе и једно позориште носи његово име… Максимовић Александар, психолог
СРПСКИ јЕЗИК општинско такмичење II место: Мина Михаиловић, V 5 Миња Мијаиловић, VI 3 Михајло Марковић, VI 1 Магдалина Тмушић, VI 3 Милица М. Николић, VIII 6 III место: Теодора Спасеновић, V 6 Елена Митровић, VI 5 Матеја Шеха, VI 3 Емилија Томић, VI 2 Мила Лаловић, VI 3 Марија Ђорђевић, VII 6 Милица Аџић, VIII 4 Анђела Александрић, VIII 5 Тамара Илић, VIII 2 Јана Бабовић, VIII 2 Теодора Марић, VIII 2 КЊИжЕвнА оЛИМПИјАДА општинско такмичење II место: Теодора Васић, VIII 4 Милица Николић, VIII 6 Анђела Малобабић, VII 4 Тамара Исаиловић, VII 2 Мирослава Симић, VII 2 Марија Ђорђевић, VII 6 Анисија Крстић, VII 4 III место: Лука Ђокић, VII 2 директан пласман: Јана Бабовић, VIII 2 Јелена Митић, VIII 4 Милица Аџић, VIII 4 Илић Тамара, VIII 2 Градско такмичење I место: Теодора Васић, VIII 4 II место: Јана Бабовић, VIII 2 Јелена Митић, VIII 4 Лука Ђокић, VII 2 Марија Ђорђевић, VII 6 Милица Аџић, VIII 4 Тамара Исаиловић, VII 2 Тамара Илић, VIII 2 III место: Уна Бањалић, VIII 2 Анђела Малобабић, VII 4 Анисија Крстић, VII 4 ХЕМИјА Oпштинско такмичење II место: Марија Ђорђевић, VII 6
Градско такмичење III место: Марија Ђорђевић, VII 6 ФИЗИКА општинско такмичење I место: Михајло Марковић, VI 1 Миња Мијаиловић, VIII 3 II место: Душан Вељковић, VI 4 III место: Тамара Илић, VIII 2 Матија Ђорђевић, VIII 1 Градско такмичење II место: Михајло Марковић, VI 1 III место: Тамара Илић, VIII 2 ГЕоГРАФИјА општинско такмичење I место: Лука Ђокић, VII 2 Андрија Илић, VII 1 Анђела Влајић, VII 6 Марија Дамјановић, VIII 1 Анђела Александрић, VIII 5 II место: Ана Маринковић, VII 2 Ана Гогић, VII 4 Јана Частван, VII 4 Анђела Петров, VIII 1 Матија Ђорђевић, VIII 1 Огњен Ковачевић, VIII 4 Градско такмичење I место: Ђокић Лука, VII 2 Дамјановић Анђела, VIII 1 Александрић Анђела, VIII 5 II место: Илић Андрија, VII 1 Влајић Анђела, VII 6 III место: Ђорђевић Матија, VIII 1 Маринковић Ана, VII 2 Частван Јана, VII 4 Гогић Ана, VII 4 ЛИКовнА КуЛТуРА (Мали Пјер) општинско такмичење III место: Вељко Ђачић, VII 3 МАТЕМАТИКА општинско такмичење II место: Марко Ранђеловић, III 5 Михајло Марковић, V 1
Милица Николић, VIII 6 Јована Ковачевић, VIII 4 III место: Маша Станковић, III 6 Урош Петровић, IV 5 Матија Ђорђевић, VIII 1 Софија Јанковић, VI 6 Похвала: Димитрије Марић, IV 2 Димитрије Николић, IV 4 Анђела Несторовић, III 1 Борис Сукдолак, III 2 Градско такмичење II место: Милица Николић, VIII 6 III место: Михајло Марковић, VI 1
Калина Радојевић, V 6 Тамара Чолак, VI 5 Ленка Дакић, VII 1 Мирослава Симић, VII 2 Теодора Новаковић, VIII 5 Мила Јовић, VIII 1 III место: Анђела Кнежевић, V 2 Радмила Јокић, VI 1 Похвалa: Реља Бига, I 3 Градско такмичење I место: Јана Максимовић, IV 5 Тијана Максимовић, VIII 6 II место: Николина Милосављевић, VIII 5
ТЕХнИчКо оБРАЗовАЊЕ општинско такмичење III место: Вукашин Цупара, VII 5
БИоЛоГИјА општинско такмичење I место: Митровић Елена, VI 5 Јанковић Софија, VI 6 Радовановић Неда, VI 3 II место: Хелена Милисављевић, V 6 Пантелић Јања, VI 3 Мијаиловић Миња, VI 3 Грујић Катa, VI 3 Дервишевић Лука, VII 2 Стаматовић Нина, VII 6 Гогић Ана, VII 4 Јовановић Теодора, VII 6 III место: Спасеновић Теодора, V 6 Александар Филиповић, V 6
ФИЗИчКо вАСПИТАЊЕ (Пливање) Градско такмичење I место: Илија Спасеновић, IV 2 Лазар Ивковић, II 1 III место: Бошко Беговић, VII 1 Уна Бањалић, VIII 2 Лазар Јовановић, II 4 ПЕСнИчКИ СуСРЕТИ ДЕЦЕ И МЛАДИХ чуКАРИЦЕ општинско такмичење III место: Петар Трифунов, IV 6
ШАХ општинско такмичење I место: Летуница Ана, III 5 ЕнГЛЕСКИ јЕЗИК Петровић Алекса, V 3 Градско такмичење Радовановић Михајло, IV 5 II место: II место: Петар Радојевић,VIII 6 Ђокић Бранислав, I 3 Милица Николић, VIII 6 Вељковић Елена, II 5 III место: Делија Лука, VI 3 Алекса Милошевић, VIII 6 III место: Марија Марковић, VIII 4 Димић Стефан, I 2 МуЗИчКА КуЛТуРА Ћирић Андреј, II 1 (Златна сирена) Николић Ива, III 1 Беочанин Лука, III 6 општинско такмичење Влајић Теодора, IV 5 I место: Ракић Лазар, IV 1 Јана Максимовић, IV 5 Ђанковић Урош, V 1 Тијана Бојовић, VIII 6 Николина Милосављевић, VIII 5 Градско такмичење II место: II место: Анастасија Јефтић, III 3 Петровић Алекса, V 3 Лара Милић, VI 1