Ego magazin # 0002 by Jankovic Ljubomir

EGO MAGAZIN

www.ego-magazine.com

izdanje na srpskom jeziku

0002 2013

italian design center d.o.o.

kondina 1

11000 beograd srbija

t: +381 11 303 730

f: +381 11 334 078 info@idc.rs

TAKe sOund seriOusLy

Listen to a special edition of the award-winning

soundtrack on the new BeoLab 14

soundtrack on the new BeoLab 14 Bang& Olufsen Serbia Audio Video Concept d.o.o. Svetozara Markovića 8 11000 Beograd Srbija + 381 30 36 424 ss.belgrade@beostores.com www.baang-olufsen.com

BeoLab 14 can be connected directly to all newer Bang & Olufsen TVs with a built-in surround sound module. To connect to a TV without the module, an external A/V receiver is required.

Bang& Olufsen Serbia Audio Video Concept d.o.o. Svetozara Markovića 8 11000 Beograd Srbija + 381 30 36 424 ss.belgrade@beostores.com www.baang-olufsen.com

BeoLab 14 is a discrete and complete surround sound speaker system that can connect with any television, despite brand. With ingenious engineering it is available with an array of placement and colour options.

Bang & Olufsen Kbh. K, Kgs. Nytorv 26, 1050 København K Denmark, +45 33 11 14 15, kgs.nytorv@beostores.com

Recommended price from 23,695 DKK.

Visit us today to experience BeoLab 14.

bang-olufsen.com/beolab14

Bang & Olufsen Kbh. K, Kgs. Nytorv 26, 1050 København K Denmark, +45 33 11 14 15, kgs.nytorv@beostores.com

J.u.A.Frischeis d.o.o. Industrijska zona "Berbernica"bb 22330 Nova Pazov Tel: +381 22 328 125 Fax: +381 22 328 126 frischeis@frischeis.rs

zdravlje za sve ljude

WWW.SUPERZDRAVLJE.COM Gospodar Jevremova 25|Beograd|+381 11 630 44 43 diagonalplus@open.telekom.rs

010/011

oktobar / 0002

‘13

Fotografija naslovne stranice : Milan Josipović www.greybox.rs

Glavni i odgovorni urednik: Ljubomir Janković Šef deska: Milica Božić It + web: Miloš Dragićević Asistent urednika: Dostana Janković Novinar: Ana Hanna Fotografija: Rade Kovač, Milan Josipović

Poštovani čitaoci, Pred Vama je drugi broj PDF izdanja Ego magazina. Zadržali smo potrebu da budemo radoznali i da proizvodimo i da pronalazimo lepe fotografije koje mogu da Vam ulepšaju život. Za one koji se prvi put susreću sa Ego magazinom, želimo da pokažemo naše jedinstveno viđenje najinteresantnijih informacija iz kreativnih industrija. Živimo u dobu kada je najlakše pronaći publiku za svoje kreativne proizvode.Ne čekajte da mediji pronađu Vas, pogledajte unutar svog Ega i postanite medij za kreativne poruke, iskoristite svojih pet minuta slave koji Vam pripadaju. Ljubomir Janković

012/013

016/035 BRANA MITROVIĆ

IVAN IVAČKOVIĆ

086/095 KSEVT

108/118 “L’ AND VINEYARDS” HOTEL

X HOUSE

TRIBECA LOFT

MILAN JOSIPOVIĆ

KUĆA ZA ODMOR

130/139 RIDGE ROUD RESIDENCE

170/179 VITNY HOTEL

190/203 RS 7 SPORTBACK

076/085

120/129

162/169

150/161 “ETT HEM” HOTEL

062/075 MAJA TURKOVIĆ

SARA BRAJOVIĆ

096/107

140/149 VINARIJA “MISTRAL”

056/061

036/055

KUĆA VODE

204/212 ANA LJUBINKOVIĆ

180/189

Poklon Prvih deset naručilaca dobija na poklon CBS postolje za laptop i tablet.

Udobnija Elegantnija Nova Mirra 2 Osetite lakoću i eleganciju novog modela Mirra 2. Jedinstven doživljaj udobnosti.

Uživancija Opuštajuće Opuštajući sklad 100% Opuštanje Vrhunski užitak Harmonija uživanja Čista harmonija Kad rad postane harmonija Harmonija na radnom mestu

Ergonomski dizajnirana, u harmoničnom odnosu forme i funkcionalnosti, Mirra 2 prati svaki vaš pokret i čini boravak na radnom mestu udobnijim i produktivnijim.

Idealno rešenje za sve vrste kancelarijskog i kućnog prostora. Naručite svoju Mirra 2 stolicu, opustite se i uživajte u radu!

Žorža Klemansoa 19, 11000 Beograd, Srbija | Phone: + 381 (11) 30 33 040 | www.nitea.rs

016/017

www.ego-magazine.com I N T E R V J U

BRANA MITROVIĆ ARHITEKTONSKO-URBANISTIČKI POSMATRANO, U BEOGRADU SE TOKOM VEOMA DUGOG PERIODA VLADAVINE INVESTITORSKIH PRAVILA, MEGALOMANSKIH INTERESA I LOŠEG UKUSA FORMIRAO ALIBI I STVORIO PROSTOR ZA JEDAN ARHITEKTONSKI SUROGAT KOJI POGREŠNO NAZIVAMO MANSARDNOM.TAKVO RUŽENJE ATIKE GRADA STVARA JEDNU KVAZI ARHITEKTONSKU GRAFEMU, KONTURU ILI PROFIL GEOMETRIJE KOJI NIJE POZNAT U SVETU. TO JE SVOJEVRSNA METODA, “VEŠTINA” UVEĆAVANJA PROSTORA GDE SE U KUBUSU TAKOZVANIH “ŠUBARA”, KOJE SE PREDSTAVLJAJU KAO MANSARDE, UGRADI PO 3-4 NIVOA KOJI SE U ADMINISTRATIVNOM SMISLU TRETIRAJU KAO POTKROVLJE (P+M),A GDE SE U OKVIRU MAGIČNOG SLOVA M POVRŠINA RAZVLAČI DO NESLUĆENIH KAPACITETA. NA LOKACIJI SMO ZATEKLI SLIČAN KONTEKST. POKUŠALI SMO DA NAPRAVIMO ARTEFAKT KOJI U OBIČAJNOJ SLICI ILI DOŽIVLJAJU NAŠIH SUGRAĐANA NE IZGLEDA KAO TREĆA “KUĆA”.TO JE DIZAJN U PROSTORU, KONTEJNER, PREDMET...HTELI SMO DA BRIŠEMO ATRIBUTE KUĆE U ONOM SMISLU U KOME SE DANAS DOŽIVLJAVA “KUĆA” U BEOGRADU.TREĆA KUĆA NA OVOM MESTU BI VODILA DIJALOG SA KONTEKSTOM KOJI MI VIŠE NE BI MOGLI DA KONTROLIŠEMO. OVO JE PRAKTIČNO “NEŠTO DRUGO”- NE KUĆA.

razgovor vodio Ljubomir Janković fotografije Rade Kovač www.radekovac.rs

018/019

www.ego-magazine.com

020/021 EGO:Plac u Ulici Koste Vojinovića, na kojem ste izgradili projekat, nalazi se između dva devastirana objekta. Kakav arhitektonski stav ste zauzeli prilikom izrade prvih skica i formiranja koncepta? BM:Da, prema našem viđenju arhitekture na postojećoj lokaciji smo zatekli dva devastirana objekta koja se na žalost u našoj sredini, već po navici doživljavanja arhitekture, ne razumeju kao ambijentalni prekršaji već kao „kuće“ uobičajene za kontekst. Između takva dva objekta - „pomansarđene kuće“ dobili smo prostor malenog placa od svega 300m2, na kojem novi objekat kao posledica urbanističkih uslova nije mogao biti veliki. Vaše pitanje anticipira odgovor. Kontekst zatečenog građevinskog fonda i dozvoljeni gabariti novog objekta su bili kompleksni rebus koji smo morali rešavati, pa je to suština našeg razmišljanja o ovoj kući. Arhitekta Jelena Kuzmanović i ja, želeli smo da napravimo, uslovno rečeno, “nearhitekturu”... Arhitektonsko-urbanistički posmatrano, u Beogradu se tokom veoma dugog perioda vladavine investitorskih pravila, megalomanskih interesa i lošeg ukusa formirao alibi i stvorio prostor za jedan arhitektonski surogat koji pogrešno nazivamo mansardom. Takvo ruženje atike grada stvara jednu kvaziarhitektonsku grafemu, konturu ili profil geometrije koji nije poznat nigde u svetu. To je svojevrsna metoda, „veština“ uvećavanja prostora gde se u kubusu takozvanih „šubara“, koje se predstavljaju kao mansarde ugradi po 3-4 nivoa koji se u administrativnom smislu tretiraju kao potkrovlje (P+M), a gde se u okviru magičnog slova M površina razvlači do neslućenih

kapaciteta. Na lokaciji smo zatekli sličan kontekst.Pokušali smo da napravimo artefakt koji u uobičajenoj slici ili doživljaju naših sugrađana NE izgleda kao treća “kuća”. To je dizajn u prostoru, kontejner, predmet... Hteli smo da brišemo atribute kuće u onom smislu u kome se danas doživljava “kuća” u Beogradu. Treća kuća na ovom mestu bi vodila dijalog sa kontekstom koji mi više ne bi mogli da kontrolišemo. Ovo je praktično “nešto drugo” – ne kuća. Postignuta forma svedene geometrije, identifikuje se kao jednostavni predmet u prostoru, kako ga ja kao arhitekta doživljavam (znači: svođenje, svođenje i svođenje!). Ostvarena tekstura doprinosi utisku transparentnosti što je po malo i

BM:ARHITEKTONSKOURBANISTIČKI POSMATRANO, U BEOGRADU SE TOKOM VEOMA DUGOG PERIODA VLADAVINE INVESTITORSKIH PRAVILA, MEGALOMANSKIH INTERESA I LOŠEG UKUSA FORMIRAO ALIBI I STVORIO PROSTOR ZA JEDAN ARHITEKTONSKI SUROGAT KOJI POGREŠNO NAZIVAMO MASARDOM. dvosmisleno, jer je kuća na određenim pozicijama prozračna ali negde nije. Međutim posmatrano iz prostora kuće prema ulici i okruženju stvara se utisak potpune transparentnosti. Fasada je u svojoj strukturi praktično dvoslojna – prva i druga anvelopa - što je bio deo mojih preokupacija tokom celog arhitektonskog opusa. U ovom slučaju to nije bio razlog! Na zatečenoj lokaciji zbog stešnjenosti i male dimenzije prostora pojava novog objekta bi stvorila utisak urbane

(prostorne) preizgrađenosti. Transparentna i vazdušasta struktura fasade, svedenost i prozračnost novog kubusa su doprineli eliminaciji neminovnog konflikta staro – novo. EGO: Ako sam dobro razumeo - vi ste reagovali na neutralan način između dva devastirana objekta, da ne biste razvijali dalje komunikaciju, da biste sprečili negativne... BM: Da, to je bila naša namera. Baratamo sa drugom formom, teksturom i materijalima. Izbor drveta za fasadu novog objekta je reakcija na zatečeni kontekst, prirodni ambijent i zeleni fond koji je trebalo sačuvati u sećanju komšiluka i korisnika. Samo jedan primerak od zatečenog zelenog fonda nismo uspeli da zadržimo zbog geometrije kuće. Dakle, drvo na fasadi kao arhitektonsko građevinski element i tekstura, vode dijalog sa zatečenim prirodnim i građenim resursom.Želeli smo u urbanom smislu da namernik, prolaznik ili komšija novi artefakt u okruženju ne dožive kao atak u prostoru. Geometrijom koja nije očekivana, on već to jeste. Pokušali smo materijalom, teksturom, taktilnošću materijala (nije plastika! nije eloksirani aluminijum! nego prirodno drvo) – da ublažimo oštrinu konture novog objekta. Ovakva materijalizacija je skladna sa funkcijom objekta i prirodom zatečenog okruženja ove rezidencijalne zone. EGO: Razumem: pronašli ste opnu koja je idealna za kuću, koja nije kao za javni objekat, nego stvara intimni okvir. BM:Transparentna opna nam je omogućila da dozvoljeni arhitektonsko – urbanistički gabarit kuće u određenim zonama pomeramo. Takvim gestom postižemo iluziju proširenja prostora,

www.ego-magazine.com

022/023 a materijalizacijom poda terase – bašte ne uvećavamo numerički dozvoljenu površinu stana. Postignuti međuprostor između opne i termičke granice (zida) osim doživljaja veće dimenzije zahvaćenog prostora gledano iz enterijera, eliminiše potencijalni osećaj klaustrofobije i ograničenosti barijerom, te konačno doprinosi dobroj proporciji objekta. Opna formira intimni okvir doma štiteći privatnost svojom transparentnom teksturom, koja istovremeno omogućava široke vizure iz unutrašnjih prostora stvarajući tako ukućanima osećaj najvećeg stepena ugodnosti i komfora. EGO:Koristite neku od slikarskih strategija da biste oživeli fasadu i spolja i iznutra, samo sa različitim namerama, te je i doživljaj ovih unutra različit od poimanja prolaznika... BM: Takva situacija i neljubazni kontekst u kome kuća nastaje traži određene odluke, a fasadu fokusira u prvi plan. Ona postaje lakmus i trijaža različitih senzacija. Kroz njenu strukturu se prelama budući život kuće, njena ugodnost, transparentnost, otvorenost ili zatvorenost u odnosu na okolinu, konačno kvalitet života koji se u njoj odvija kao i ambijenta u kojem nastaje. Takve okolnosti su nametnule potrebu za ovakvom fasadom. Prirodnost primenjenog materijala i tekstura površine fasade su doprineli utisku kameleonske utisnutosti u zatečeni ambijent i stvaranje nekonfliktne urbane situacije. Istovremeno u psihološkom pogledu ili subjektivnom doživljaju korisnika ne stvara se utisak naglašene (uobičajene) podele spolja – unutra. Fasada se tako pozicionira u prvi plan utisaka kao jedostavna

kubična forma do brisanja predstave o fasadi u klasičnom smislu, u onoj večitoj borbi za primat između otvora i zidne površine. Kod ovog objekta materijalizacija fasade miri te dve suprotnosti. Iz pozicije korisnika (unutrašnjost kuće) fasada je zaštitna opna kroz koju se kao kroz „sfumato“ doživljava spoljni ambijent. EGO: Punog i praznog... BM: Ovde se puno i prazno preklapaju! Tako gubimo izričitost jednog ili drugog. U stvari, preklapanjem stvaramo predstavu o geometriji... EGO: O kontinuitetu stava koji je tu dominantan. Jeste, upravo to. EGO:Neko je rekao da su kuće kao ljudi. Kakva je vaša kuća? Da pojasnim: danas je sve neka vrsta

mogućnosti, obrazovanja, svekolikog civilizacijskog koda koji nosim sa sobom do morala i etike. Veoma se posvećeno bavim kućama u fazi nastajanja. Uvek se plašim da nacrtani planovi prosleđeni gradilištu mogu da budu i pogrešno protumačeni (ili pročitani). Znamo da između ličnosti, čak i najsrodnijih, postoje neke razlike koje su apsolutno normalne, postoji određeni Rašomonski efekat - zato pokušavam da kontrolom i praćenjem sudbine planova na gradilištu, dodirom sa realnošću i korekcijama koje se dešavaju u procesu (jer nekad mi ne možemo da anticipiramo u projektu sve ono što nas dočeka) da dijagnosticiram ono što na licu mesta nastaje. Kontekst diktira neke nove odnose u prostoru, nove linije i koordinate, kojima se mi tada, imajući celu filozofiju prostora koji je pred nama, prilagođavamo. Preklapanje BM:DUBOKO VERUJEM DA SU konteksta i novo-unesenog objekta u KUĆE, KAO PROIZVODI NAŠEG prostor proizvodi iznenađenja na koje PROMIŠLJANJA, PLANIRANJA mi moramo da reagujemo. I IDEJE O PROSTORU, VEOMA Zbog svega prethodno rečenog, ja SLIČNE NAMA. MOŽDA SMO imam veliku potrebu za prisustvom na ZATO MI, POMALO SUJETNI I gradilištu, jer proces nastajanja forme VEOMA OSETLJIVI NA KRITIKU i oblikovanja prostora je za mene NAŠIH KUĆA. sudbinski značajan za buduće kuće. Jednom je profesor Antić rekao da ne dizajna - i kad vidite neki auto, računa da ste postali arhitekta, sve znate da li je sportski, porodični, dok niste izgradili svoju prvu kuću. putnički... A kad pogledate ovu Kao tek početnik nakon zemljotresa kuću? na Primorju crtao sam planove BM:Ja opsesivno verujem da kuće rekonstrukcije naše stare porodične jesu kao ljudi. Duboko verujem kuće na moru, a postignutim šemama da su kuće, kao proizvodi našeg zbog kompromisa sa porodicom, bio promišljanja, planiranja i ideje sam krajnje nezadovoljan. U takvom o prostoru, veoma slične nama. raspoloženju pomalo negativan sam Možda smo zato mi, arhitekti, učestvovao u početnim radovima na pomalo sujetni i veoma osetljivi na objektu i jednog dana bio prinuđen da kritiku naših kuća. Mislim da je kuća se popnem na krov jer sam ja jedini odraz moje ličnosti, potencijala, mogao da objasnim neke radove inteligencije,profesionalnih tesaru na krovnoj konstrukciji.

www.ego-magazine.com

024/025 Posle trećeg dana na tom krovu sam osetio poriv građenja, koji je van onih posesivnih, vlasničkih kategorija, to je poriv - stvaranja novog. Verovatno je to bio prvi susret sa zbiljom građenja, prva iskrica “pravljenja prostora” i formiranja ambijenta. Čini mi se da takav osećaj imam kod svake nove kuće, to uzajamno preklapanje onoga što oblikujemo i svih naših ideja i želja, neispunjenih očekivanja, prekinutih mogućnosti. Mislim da se u tom “ratu” koji neizostavno postoji, dobija pozitivna rezultanta. EGO: To je zbir energija. On zavisi od toga na kom su civilizacijskom nivou učesnici. Zbir je uvek pozitivan, a koja je vrednost, to zavisi od profila i stavova svih učesnika... BM:Moram da kažem: ova kuća je takva zato što su oni koji u njoj danas žive pokazali veoma korektno i civilizovano poverenje u naše predloge. Naš predložak je, za projektovani beogradski profil investitora, bio prilično rizičan - u velikoj meri nepoznat ili neočekivan. Upustili smo se u geometrijsku spekulaciju ne samo sa oblikovanjem prostora ili skiciranjem šema, nego i u neuobičajen izbor materijala i forme. Kod arhitektonskih planova zbog svoje tehnološke kompleksnosti još postoji poverenje u arhitektu; ali, kad govorimo o pojavnosti kuće, buduće slike prostora, nastaju problemi zbog uverenja investitora da poprilično vlada tom kategorijom. Mogao bih da se vratim unazad kroz ceo niz svojih kuća! One su bolje (malo) ili lošije (malo) zbog mojih dobrih ili loših trenutaka, ali neizostavno bolje ili lošije u zavisnosti od toga kakvi su prekoputa bili sagovornici - korisnici ili

investitori. To je naprosto tako. I u ovoj kući, ako danas afirmativno govorimo o njoj, govorimo samo zato što je sa druge strane bio veoma kulturan i prostorno obrazovan investitor, a pre svega korisnik koji je iskazao profesionalno poverenje prema nama projektantima. To je rezultiralo našim dodatnim angažovanjem, jer vas mnogo više takav investitor obaveže. Zajedno ulazimo u rizik. Pretpostavljam da dobro anticipiram sledeće faze razvoja objekta, ali taj proces zavisi od mnogo faktora i onda na putu može da se desi neka mala zapeta, zapetica koja potpuno izmeni rečenicu, promeni kontekst. Naravno, unutrašnja organizaciona šema bi za nekog drugog investitora

BM: PO MENI, IDEALNA KUĆA JE REZULTAT ILI TRENUTAK POVERENJA KADA BI MOGLI DA PREDPOSTAVIMO DA NEMAMO IDEJU O BOLJEM. TADA SAM DOTAKAO PLAFON I POTPUNO SAM ZADOVOLJAN. ALI TO JE TEŠKO. NISAM SIGURAN GDE I KADA JE MOJ DOMET BIO NAJBLIŽI IDEALU. bila drugačija, za mene lično sasvim različita, ali mi ne možemo bez dogovaranja sa korisnikom da nametnemo prostorne odluke nekome ko ima svoje posebne (fizičke, psihološke…) potrebe koje se realizuju u budućem prostoru. O svemu onome što je bila arhitektonska nadgradnja ili podrška, ideja o formi ili kvalitetu prostora, imali smo potpuno odrešene ruke i u tom smislu, ova kuća ima dobru rezultantu sa investitorom.

EGO:U svakom slučaju, zvučite zadovoljno. BM:Možda je sve to moglo i drugačije, ili je trebalo da krene drugim putem, ali mi smo u visokom procentu objekat izveli saglasno našoj najboljoj projekciji, ne inicijalnoj (bilo je više različitih pokušaja), sa čvrstom idejom i verom u kvalitet prostora koji projektujemo. EGO:Za onog koji ne zna šta se odvijalo tokom gradnje, deluje da ste bili vrlo dosledni, što se smatra posebnim kvalitetom za posao arhitekte. Taj posao je veoma zahtevan, ishod zavisi od mnogo činilaca. Ali, kada bi bili u idealnoj poziciji ( u kakvoj nikada ne možete biti), kako bi izgledala za Vas “Savršena kuća”? Šta je to glavno što bi ona posedovala da bi za Vas bila savršena? BM:Teško mi je da odgovorim...Možda je sve u domenu projekta ili hipoteza. EGO: To je filozofsko pitanje, to nije pitanje materijalizacije.... Ideja je da se izdvoji ono lično, da iskažete šta Vas kao autora najbolje opisuje - kuća u materijalu, u silueti, bilo šta što je za Vas ključno. Ono što Vi želite da postignete. Neki iskaz, element, važniji, ispred drugih... primer: bio sam na jednom od predavanja akademika Mihajla Mitrovića, kada je ukazao na besprekornu formu, pokazujući kontinualno zidno platno, bez otvora, bez plastike, tokom izlivanja tako ožlebljenu da je oplemenjena teksturom... BM: Po meni, idealna kuća je rezultat ili trenutak prosvetljenja kada bi mogli da pretpostavimo da nemamo ideju o boljem. Tada sam dotakao plafon i potpuno sam zadovoljan. Ali to je

veoma teško. Nisam siguran gde i kada je moj domet bio najbliži idealu. Ako razmišljam od samih početaka, uvek sam lelujao između tradicije i modernog. Kritički odnosi prema tradiciji, prema modernom. Idealna forma ili težnja ka njoj je bio možda zid iz mentalne mape moga detinjstva ili onaj kao kod Mihajla M. Danas kad razmišljam o materijalima i formi, vidim onu među s primorja gde sam odrastao, kao nešto (artefakt ili strukturu) što najmanje mogu da nadgradim. Čini mi se da danas, posle pređenog puta od: veličina otvora u odnosu na zid?, proporcije?, ili zlatnog preseka?,... do poslednjih, pa i ove kuće o kojoj smo pričali: ako govorimo o održivoj formi, u kontekstualnom smislu, ako ne ulazimo u samu funkciju te strukture, možda sam sada najbliže onome što sam želeo, ali i dalje nije idealno! Često sam težio kubičnoj formi, koja ima svoj identitet, svoju snagu, a nema odbojnost. Ova transparentnost, dvosmislenost, možda mi pomaže da izbegnem probleme. Probleme koji proističu iz logično-funkcionalnih pitanja koja se tiču unutrašnje organizacije kuće, a da sve ono između, što je potrebno ispuniti korisniku prostora i meni koji posmatram objekat spolja bude zadovoljeno.Često me zovu “fasader”! Ja se bavim fasadom. Monaški posvećeno. Ali, ako je ta fasada razvučena ispred “ništa”, onda je sve uzalud. A uspostaviti korelaciju između unutrašnje organizacije prostora i njene pojavne predstave, a mene je to uvek okupiralo, u kontinuitetu je to napor kome nisam uvek bio dorastao, ali kome sam težio. Kad navodimo, mogao bih da nabrojim nekoliko kuća sa kojima sam postigao najviše, ali nisam dostigao idealno.

Govoreći o idealnoj šemi prostora razmišljam o domu kako ga ja doživljavam, a to opet proizilazi iz mog obrazovanja, mog porodičnog života: uvek fokusiram centar kuće oko trpeze. Trpeza je centar oko kojeg se sve okreće i oko njega gradim strukturu. A kad razmišljam o beogradskom stanu, onda se preklapa ta trpeza kao impresija iz detinjstva i stari beogradski salonski stan. Nisam dotakao nešto za šta bih mogao da kažem da je idealno, a ako zamišljam i težim idealnoj kući, onda bi ona trebalo da bude harmonija elemenata koje sam prethodno pominjao, a koji su zapravo nivoi koje moramo da savlađujemo u odiseji građenja prostora i artikulisanja forme.

kućama, onda bi na površinu isplivala potreba za aspektom likovnosti. U prvim kućama mnogo očitije. Svi mi koji se bavimo arhitekturom, rastemo sa kućama, ne možemo da ostanemo okoštali...moramo da razvijamo i pratimo nove tehnologije, jer sve to po malo (ili mnogo) utiče na naše kuće. EGO:Primetna je ta neka fina linija evolucije u Vašim radovima, od postmodernih kodova do plemenite moderne. Kao da tražite kod koji nije istorijski, a nije ni surovo pročišćavanje, već geometrijsko uslojavanje, grafički... BM:Možda nije svesno, desilo se, instinkti su sastavni deo tih veoma potrebnih traganja: desilo mi se da sam imao kontinuitet. Možda sam ja kolerična ličnost, pomalo nagla, reagujem iskreno i na prvu loptu i ČESTO ME ZOVU “FASADER”! JA ne opterećujem sebe pamćenjem SE BAVIM FASADOM.MONAŠKI lošeg; staloženosti u arhitektonskom POSVEĆENO. ALI, AKO JE FAS- postupku u početku sam imao mnogo ADA RAZVUČENA ISPRED manje, ali vremenom i iskustvom “NIŠTA”, ONDA JE SVE UZALUD. postaje veoma prisutna u mome radu. A USPOSTAVITI KORELACIJU Taj proces se odvijao korak po korak. IZMEĐU UNUTRAŠNJE ORGAN- Bilo je osvrtanja, na početku više, ali IZACIJE PROSTORA I NJENE neprekidno. Posle dugačkog posta, POJAVNE PREDSTAVE, MENE JE kakav je bio na početku karijere, u TO UVEK OKUPIRALO,. smislu realizacije, usledila je prva kuća u Užicu (koja je za mene vrlo EGO: Ono što je u Vašem radu važna jer je utemeljila prve korake). dominantno, to je odnos prema Ja sam tada još graditeljski neiživljen grafičkom rešenju fasada. morao sebe da kontrolišem, da ne Kao da ste sve ove godine imali bih napravio prekršaj, ili korak više, potrebu da budete i grafičar i da svu svoju prethodnu arhitektonsku slikar. Da ste sebi udovoljavali kroz neiživljenost ne ugradim u tu kuću. A rešavanje fasada. Nekom drugom ona se pokazala kao dobra platforma arhitekti je podsticaj inžinjersko za moju arhitektonsku budućnost, rešenje, drugom primena uvek jer mi je stvorila mir, sa Borbinom novih tehnologija i materijala, a nagradom koju sam tada dobio. Vama? Mi stvaramo u arhitektonskoj tišini, BM:Želeo sam da budem slikar! ćutološki, ali - uvek nam je potrebna Ako bih napravio čas anatomije, pozitivna reakcija sredine na sopstveni samoseciranja nad sobom i mojim rad. Meni se desilo sa

026/027

www.ego-magazine.com

VEOMA STE POSVEĆENI VAŠEM RADU, STALO VAM JE DA ODREĐENE IDEJE PRETVORITE U DELA.KAKO BI OPISALI VAŠ LIČNI KONCEPT? RADIM UPORNO I POSVEĆENO, POMALO TVDOGLAVO BRANIM STAV, ALI SA VELIKOM SPREMNOŠĆU ZA DIJALOG I ANALIZU URAĐENOG. SVAKAKO SAM OPTIMISTA. MISLIM OPTIMISTIČKI I VERUJEM DA RAZMIŠLJANJE SREDINE O ARHITEKTURI MORA DA SE MENJA, JER BEZ TOGA NE BI IZDRŽAO SVAKOG DANA I NE OVOLIKO DUGO I ISTRAJNO. VERUJEM DA ĆU JOŠ DA TRAJEM ARHITEKTONSKI. DA LI JE TO MOGUĆE-SPREMAN SAM DA SEBE PROVERAVAM SVAKI DAN. KOD SVAKOG NOVOG PROJEKTA MORATE DA ANALIZIRATE PROPUSTE (DOBITI) PRETHODNOG I DA TRAŽITE NOVE PUTEVE, MOGUĆNOSTI, PROMENE.... REPETICIJA OVDE NIJE “ MAJKA ZNANJA”, ONA VODI U NAVIKU...RADEĆI SAM (ONE MAN SHOW) NEMATE DIJALOG, OPONENTE ILI RAZLIČITO MIŠLJENJE. TO PONEKAD MOŽE DA BUDE OPASNO ZA SVEŽINU PROJEKTA. SVAKO JUTRO PONOVO MORATE DA PREISPITATE I PROVERITE DA LI JE VAŠA FIZIČKA ILI PSIHIČKA REAKCIJA VITALNA. RADIM SA MLADIMA, ONI IMAJU NEISTROŠENU ENERGIJU I PORIV ZA NOVIM, DONOSE SVOJE VREME I SVOJU TAKO NEOPHODNU DRSKOST. ONI I MENE PROVERAVAJU I NA TO SAM SVAKODNEVNO SPREMAN. PROVERA, DIJALOG I SUKOB MIŠLJENJA POMAŽE DA UOČIM SVOJE(I TUĐE) SLABOSTI, KORIGUJEM I PROVERAVAM PRETHODNO.

Užicom: dugački post do prve kuće, potom odiseja traženja, pokušavaš da budeš realan, a da ne kažeš sve ono što sve prethodne godine nisi rekao, da to držiš pod kontrolom. Rezultat te kuće je pokazao da mali oprez, staloženost u traganju, ume da bude dobar saputnik u osvajanju sledećeg koraka. Čini mi se da se iskustvo Užica prenelo na Novi Sad, pa potom na kuće u Beogradu (pre svega stambenoj zgradi u Ličkoj, Akademiji). Višegradska je već na drugoj obali, a Zepter još jedna reminiscencija, drugi pokušaj... EGO: Čini mi se da ste napravili blagi zaokret zgradom u Rajićevoj. Da je to prelom iz postmoderne ka modernoj. Ne u drastičnom smislu, već da ste počeli da razmišljate o elementima, kao o dekorisanoj moderni sa inžinjerskim citatima... No, razmišljajući o svemu što se odvijalo oko te kuće o kojoj sam pisao pre deset godina, praktično - preostao je samo još jedan od postulata da pređete na obalu Moderne, a to je: odvajanje od tla.

BM:Apsolutno se slažem. U prvoj fazi, to je bila klasična forma, kao firentinske palate, u formi dominira postament kao baza, pa torzo, atika... to su bile dileme, a počinju mojom opsesijom: kuća je nalik na dečiji crtež. EGO:Arhetip? BN: Da, arhetipu se na prilično pročišćen način vraćam sa crkvom u Štipini. Možda sam tu najdalje otišao...možda je arhitektonska forma na najbolji način utemeljila taj objekat u memoriji vernika. EGO: E sad, vraćam se na porodičnu kuću sa početka intervjua: jedna od glavnih tema je odnos unutra/spolja; da li drvena opna razgraničava ova dva polja ili ih povezuje? Svojevremeno, čitajući tekstove o japanskim autorima, zadržao sam se na delu kada govore o delikatnoj stvari (sa stanovišta teorije arhitekture), kako su razbijali forme u betonu, da bi prikazali dobrodošlicu, kako bi “bili simpatični” onima koji posmatraju kuću. A možda bi, podsvesno, bolja bila druga strategija, da se izborom

materijala izrazi toplina doma... BM:Mislim da je upravo to: toplina i privlačnost doma su prisutni kod ove kuće. Transparentnost umekšava „tvrdu“ kubičnu formu. Opna nije granica. Prethodno sam izrekao: kubična forma; ali nije! to je varka. Kad uđemo u prostor, gubi se osećaj Kompaktnosti forme. U tom materijalu, u transparentnosti, u opni je poruka: nije kuća hermetična, nije odbojna i ne postoje dva odvojena sveta jer je zamišljena granica fluidna. EGO: To je ključno da se pojasni. Mislim da struka pravi grešku, zato što se postavlja kao da se mnoge stvari podrazumevaju... Zašto opna dolazi kao rešenje? Zašto je kuća takva? Ko živi u toj kući? U funkcionalnom smislu, kakav je koncept organizacije prostora? To je kompaktan prostor spolja gledano, u kom žive tri generacije... BM: Da, to su mali prostori, sasvim male stambene jedinice. Tri stana, po nivoima, za tri različite generacije jedne familije. Šema je sledeća: na dva gornja nivoa (visoko prizemlje) su mlađi koji pretenduju na proširenje

porodice, pa je prostor osmišljen kako bi se maksimalno iskoristilo tih 80 do 90 kvadrata po nivou. Organizacija je uobičajena: terasa, boravak i trpezarija čine jedan funkcionalni blok sa kuhinjom kao eksponiranom, neizdvojenom pozicijom. Razlog je da se stvori utisak veće kubature prostora. Noćni deo je odvojen kao blok spavaćih soba. Ako analiziramo ostvareni arhitektonski kvalitet ili postignuti domet u organizaciji prostora, mislim da je to najviše ostvareno u suterenskoj etaži ako bi sagledali prethodni potencijal tog prostora (u smislu „od ništa – nešto“). Urbanistički uslovi su dali mogućnost za prizemlje (visoko prizemlje) i dva sprata bez mansarde. Za investitora je trošak izgradnje jednog sprata bio iznad finansijskih mogućnosti. Opredeljenje da u suterenskoj etaži projektujemo stambeni prostor je dao neočekivani rezultat. Devedeset santimetara razlike između poda prizemlja i kote terena je tako „postala“ svetlosna traka (kontinualni prozor) koja u oblikovnom smislu pomaže utisku lebdenja kuće i potpune odvojenosti od terena. Rampe u nasipu terena (od 30%) ispred dnevnog boravka (i spavaće sobe) su „otvorili vizure“ iz tih prostora, sprečili klaustrofobiju i utisak izdvojenosti, ali istovremeno doprineli intimnosti i zaštiti tih prostora od vizura prolaznika. Ako je na ovoj kući nešto od arhitektonskog umeća ili iskustva kao kvalitet ugrađeno u funkciju, onda je to na delu “izgubljenog prostora”. Ostvareni prostor ima dobru insolaciju i utisak zaštićenosti koji je dobra karakteristika skloništa – kuće – životnog prostora. Još jedna funkcionalna dobit ovog

projekta je to što smo uz podršku investitora uspeli na ravnom krovu (koji u našim uslovima najčešće „završi“ kao prenatrpana „mansarda“) da projektujemo baštu, aktivnu petu fasadu (možda može da se čita kao asocijacija na modernu). Kuća deluje hermetično, ali ona to nije, krovna bašta je mesto okupljanja familije, mesto posebnog stepena intimnosti, koje je izdignuto iznad nivoa dedinjskih vizura. Praktično, to mesto je “ukrošnjeno”. Mislim da je krovna bašta (u savremenim uslovima - sa tankim slojem humusa), u “datoj skučenosti prostora” najveća dobit za korisnike. EGO: Mnogi ljudi govore o arhitekturi; ponekad, bez osnovnog razumevanja

028/029

BM: MISLIM DA JE UPRAVO TO:TOPLINA I PRIVLAČNOST DOMA SU PRISUTNI KOD OVE KUĆE. TRANSPARENTNOST UMEKŠAVA “TVRDU” KUBIČNU FORMU.OPNA NIJE GRANICA.PRETHODNO SAM IZREKAO:KUBIČNA FORMA; ALI NIJE! TO JE VARKA. KADA UĐEMO U PROSTOR, GUBI SE OSEĆAJ KOMPAKTNOSTI FORME. U TOM MATERIJALU, U TRANSPARENTNOSTI, U OPNI JE PORUKA: NIJE ODBOJNA I NE POSTOJE DVA ODVOJENA SVETA JER JE ZAMIŠLJENA GRANICA FLUIDNA.

krajnjeg ishoda. Govore o prividu, jer nemaju proveru svojih ideja, već su to samo verbalni iskazi. Tako autori dolaze u situaciju da svoj stav brane... Da li jedino

geometrija odražava suštinske, univerzalne istine u arhitekturi? BM: Kad kritikujemo arhitekturu, veoma često, mi ne kritikujemo kuću, već njenu pojavnost. Najčešće iza te slike postoji čitav jedan “život projekta” o kome ne govorimo. Naveo bih primer hotela u Novom Sadu. On je apsolutna pojavnost, čime sam jedino zadovoljan. Ispod je struktura, konstruktivni sklop sa krupnom geometrijom prostora koji su donekle ispoštovani da mogu da naznače projektantsku ideju. Dekoracija unutrašnjeg prostora je urađena bez kontrole projektanta. Tamo je investitor želeo da plasira svoju nameru i nekoga ko će to da realizuje i tu se nismo dogovorili. Sad u Novom Sadu imamo hotel koji u kontekstualnom smislu odslikava naše namere o tom prostoru. U unutrašnjem prostoru su ostali tragovi našeg projekta - u strukturi, organizacionoj semi, ali... sad ću biti vrlo grub: kad razmišljam o dekoraciji (ne mogu reći enterijeru) tog hotela, spreman sam da zaboravim celu tu kuću!... EGO: Ja sam hteo da naglasim da geometrija štiti autore od prolaznosti, od toga da ne budu dobro protumačeni. Povratak geometriji, sa manje ili više uspešnim likovnim rešenjem, pruža čitljiviju vrednost od one kad se primenjuju istorijski citati kao manje jasne poruke u okviru projekta... BM:Ovo poslednje? EGO: Dobra geometrija kuće stvara ikoničnu formu. Geometrija može biti čak i izraz intelektualnog dometa, nije je moguće devalvirati kao istorijske citate koji vremenom postaju podložni preispitivanju,kritici.

www.ego-magazine.com

030/031 BM:Slažem se da su citati opasnost. Ja tome nisam sklon. Recimo, crkvena arhitektura je prepuna citata... EGO: To je nešto drugo. Govorimo o urbanom kontekstu. Kuće izolovane u prirodi su druga priča... kasna moderna je zahvaljujući geomeriji i vrhunskim materijalima preživela. A ljudi često misle da je potrebno nešto više, iako je dovoljno svega par pravih poteza realizovanih kvalitetnim materijalima. Praktično, želeo sam da kroz razgovor dođemo do zaključka da se u arhitekturi onim što nije rečeno, “manje je više”, redukcijom postižu trajnije vrednosti, iako investitorima više prija “dodavanje” i traže “više detalja”. BM: Apsolutno. Ja ove dve kuće vezujem (hotel u Novom Sadu i porodičnu kuću u ulici K. Vojinovića) iako su različite namene i konteksta, ali im je zajednička redukcija. Svođenjem smo kod obe kuće otišli najdalje (govorim u množini jer iza projekta stoji tim ljudi), i verujem da će geometrija kojom smo se bavili izdržati probu vremena. EGO:Insistirao sam na temi dok nismo došli do zajedničkog stava, a sada bismo mogli da poentiramo: savremena arhitektura je simplifistička i zasniva se na jednom obliku komunikacije; koji je to oblik komunikacije u ovom slučaju - šta nam poručuje? BM: Redukcijom dolazimo u opasnost - da banalizujemo ili obezvredimo. Svođenjem u prvi plan izlazi tekstura i priroda materijala, čija taktilnost komunicira sa korisnikom. Osećaj bliskosti i topline je dobar oblik komunikacije sa kućom.

EGO: Postoji teorija da slikari, tokom stvaranja, povlače prizore deponovane u mentalnoj mapi. U arhitekturi bi to onda bili geometrijski elementi koji se potom uklapaju prema pojedinačnom projektnom zadatku; kada se dostigne ta ikonična forma, ona postaje “jedina moguća” očima posmatrača i u svesnom i u podsvesnom. BM:Da, tu se potpuno slažem. EGO: Kao da nam ta “konačna forma” poručuje: “takva sam! prihvati me!” i mi je usvajamo kao takvu... BM: Takva pojavnost eliminiše dijalog, jer je izrečena i konačna... NE ZNAM... mnogo je više osećam nego što mogu rečima da opišem. Na skučenom prostoru je trebalo

MI SMO PROJEKTOVALI KUĆU KOJA U VEOMA BLISKOM KONTAKTU SA SUSEDNIM ZIDOM ELIMINIŠE KONFLIKT, KOJI IMA SAŽETU, SVEDENU A UNIVERZALNU FORMU KOJA OPSTAJE U RAZLIČITIM OKRUŽENJIMA DO SAMODOVOLJNOSTI. napraviti minijaturu koja nam je alibi za ovakvu intervenciju. Takva odluka, situacija ili slučaj nas je usmerila da u materijalu i teksturi, nađemo izlaz kako ne bi kompromitovali nameru... EGO: Neću da govorim u Vaše ime, ali kako ja vidim, ova kuća, ova geometrija poručuju: “Mogu da egzistiram i van konteksta, bilo gde.” To je moje mišljenje - kada dođete do simplifikovane forme ona postaje univerzalna vrednost... BM: To je istina, takođe, Vi ste

potpuno u pravu. Mi smo projektovali kuću koja u veoma bliskom kontaktu sa susednim zidom eliminiše konflikt, koja ima sažetu, svedenu, a univerzalnu formu koja opstaje u različitim okruženjima do samodovoljnosti. EGO: Ona je neutralna, samim tim što je simplifikovana, ona opstaje u kontekstu; odluka da se ona tako napravi, to je bilo najteže; misaoni proces je doveo do toga, a ne sve one aktivnosti na gradilištu, one su samo posledica. Jer profesionalne, političke i sve druge odluke modeluju naš život. BM: Moram da vratim proces unazad: dvomislenost, aplikativnost u odnosu na kontekst, jeste posledica težnje ka nekoj univerzalnoj formi, formi koja može da podnese sijaset različitosti. EGO: Želim da Vaš stav, stav akademika, podstakne opravdanost verovanja u Modernu, koja ovde nikada nije bila prihvaćena do kraja. BM: Na žalost. EGO: A ona je kao model rada i razmišljanja mnogo adaptibilnija i prikladnija za bezbroj nekakvih mogućih objekata koji rastu i na periferiji, i u šumi, i u centru grada. Moderna bi umanjila ukupni rizik od nečega čega će se sledeće generacije stideti. BM:Na žalost - potpuno ste u pravu. Mi smo zagadili prostor tim zaokruženim konačnostima i u formi i u materijalizaciji. Zaledili smo prostorni i oblikovni arhitektonski primitivizam za trajuću budućnost. EGO:Verujem da kad bi se varijanta kasne moderna ustoličila kao stav, onda bi dobili veliki broj srednje

www.ego-magazine.com

032/033 vrednih kuća koje bi podigle mentalni kvalitet čitave zemlje. Dešavalo se u istoriji da, kada se u arhitekturi, a i umetnosti uopšte, prihvate određeni stavovi, da čitavo društvo krene napred. Arhitektura mora da na relevantan način izrazi određene kvalitete savremenog života. Za većinu ljudi to podrazumeva: dobro kupatilo, novi trend u pločicama, kvalitetan parket... Ali savremeni život podrazumeva i tehnologiju, virtuelni svet... Onomad, Žan Nuvel je počeo da eksperimentiše sa dematerijalizacijom (Jean Nouvel: Le palais de la culture et des congrès), da zgrada opstane kakva jeste, ali da sve više bude virtuelna... BM:Da, znam tu kuću, bio sam tamo. Mislim da bi virtuelna civilizacija mogla ponečemu, ali suštinski da nas nauči. Kod dve poslednje kuće (Hotela „Centar“ u Novom Sadu i kuće u K.Vojinovića u Beogradu) kao da sam konačno postigao dugo traženi iskaz „kubične forme“, a onda je dematerijalizovao brisanjem tvrde konture – nešto kao „sfumato“ u arhitekturi, valjda...Nikad Vi ne znate u tom procesu traženja (pisanja i brisanja forme) gde ćemo stići. EGO: Da, to transparentno postaje virtuelno... BM: To mi je blisko! EGO: Savremeni život podrazumeva mobilnost I komunikaciju (ostvarene određenim napravama), što arhitekturu “prisiljava” da bude sve više de-materijalizovana; zidovi više nisu zidovi kao otelotvorenje punog, već platna za projekciju, poput ekrana na mobilnim uređajima... BM:Da, ja čak mislim da će naš zid

postati “screen” u nekoj drugoj arhitekturi... EGO:Dakle, autor mora da pred investitorom propagira kvalitet savremenog života na relevantan arhitektonski način. Pitanje glasi: koji su to kvaliteti za koje se zalažete? Pre svega za kvalitetan, funkcionalan, ugodan životni prostor u kojem se korisnik oseća zaštićeno, što je mislim i razlog da ga uopšte gradi. Bez obzira na nove tehnologije (koje su neminovna potreba) primarni čovekovi instinkti i potreba za zaklonom se još uvek suštinski (bitno) nisu promenili. EGO:Ali, koliko god da tehnologija napreduje, osnovne ljudske potrebe su i dalje iste? BM:Tehnologije će nas menjati, ali naš genetski kod mnogo sporije. naš genetski kod mnogo sporije. Ako govorimo o kućama za stanovanje, prostor koji oblikujemo, mora da ima određeni stepen privatnosti i ugodnosti. Sve što je opterećeno tehnologijom u fizičkom smislu (ekran više nije na postolju, nije ni na zidu, on je fleksibilan) ide u smeru intencije da se sve svede na čip, na najminimalniji element. Kad to nestane, opet ostaje prostor kao suština kojoj mi treba da težimo. Vrednost prostora je večita! Osetimo vrednost prostora i u Pompejanskoj vili jednako kao u dobro promišljenoj vrednost prostora i u Pompejanskoj vili jednako kao u dobro promišljenoj srednjovekovnoj kući ili u savremenoj... neki postulati koji potvrđuju kvalitetan prostor se mnogo sporije menjaju nego savremena tehnologija. Potrebe koje formiraju univerzalne vrednosti i čovekova težnja ka dobrom su kodirane u mikrookruženju naših života.

EGO: Uprkos velikim idejama i promišljenim strategijama, ključ za izgradnju “skrovišta” ostaju osnovne vrednosti: količina svetla, kvalitet vazduha, vode i hrane... BM:Kuća je i dalje za mene pre svega skrovište. Tako je i sa pomenutom. Korisnici, žitelji ovog “skrovišta” imaju zid koji ih štiti ali ih ne izoluje niti izlaže, bez obzira na transparentnost koju smo pominjali, a koja obezbeđuje sve što Vi prethodno nabrajate.. EGO:Dobro, rekao bih da smo stigli do odgovora. Nadam se da nije bilo iscrpljujuće? Bilo je zanimljivo. EGO:Šta Vi stavljate ispred svega? Kada sagledate novi prostorni zadatak, naravno da je prvi stvaralački impuls, bez njega nema kreacije, ali - da li ga sledi znanje i stečeno iskustvo ili intuitivno rešavanje? BM:Shvatam šta želite da me pitate. Kod mene je intuicija primarna. Naravno da znanje i iskustvo dolaze sa intuicijom, u smislu korekcije. Čini mi se da mi intuicija pruža više mogućnosti, kao da je manje restriktivna, manje kodirana, manje “veliki brat”. U svakom novom procesu projektovanja, kroz i na osnovu iskustva proveravam “Branu od juče”. Sigurno da je stečeno znanje onaj amalgam koji kontroliše intuiciju. Ali, ja se ne bih libio da kažem da je intuicija za mene kao primarni instinkt, iskrena reakcija, dečija upitanost. U trenutku neizvesnosti novog, prva reakcija je intuitivna, a zatim postupno ulazi racio, nekako po nivoima. EGO:Zapravo, kreativnu osobu kroz ceo proces nosi estetski poriv, a sve ostalo su samo korekcije... Vi ste u našu sredinu uveli pojam autorstva, koje pre Vas nije bilo

toliko isticano. Ranije su kolege bile zadovoljne da im se delo izvede, a sada su svesne da moraju sebe da definišu kao autora, da bi se njihov rad prepoznao i da bi potom bio i priznat. Vi ste dobitnik mnogo nagrada. Pitanje autorstva je već desetak godina veoma popularno među arhitektama. Međutim, postavlja se pitanje: ima li među kolegama dovoljno kritičkog stava? Da li ideologija individualne kreativnosti sadrži elemente anarhizma? BM: Da! Opet smo blizu instinkta, da ne ulazim u analize i spekulacije, mislim da - da! To kao da je nekako vezano, nekim nevidljivim nitima... EGO: Ali ne možeš biti Autor sa osrednjim rešenjima! Potrebno je napraviti neki iskorak (u anarhičnom duhu) da bi stvorio nešto čega pre tebe nije bilo. I onda preuzeti odgovornost. Lider preuzima odgovornost... BM:Eto, bliži smo istini! Ona mnogo košta. Provokacija takođe. Imao sam “slučaj” za primer: stojim ispred zgrade, dok se izvodio objekat “Zepter”. Jedna Gospođa prilazi i pita da li “znam ko je taj idiot koji se usudio da ovako nešto isprojektuje”, kako li izgleda taj koji misli da takav bezobrazluk... Ja joj odgovorim da “taj” stoji pred njom. Bude joj malo neprijatno, nije htela da vređa. Ona je neprijatno, nije htela da vređa. Ona je građevinski inžinjer, tuda šeta dete i kasnije smo se sretali bar jednom nedeljno tokom sledeća tri, četiri meseca. Tako je počeo “strašni dijalog”, ona je sa mnom vodila duge rasprave, ali je menjala stav. Pitao sam je: “Da li ja imam pravo kao umetnik, da živim svoju sudbinu, koju delim sa ovom kućom?” A ona

odgovara: “Videćemo kad se završi.” Kad je bilo svečano otvaranje, obezbeđenje je postavilo ogradu od Knez Mihailove do Uzun Mirkove, unutra su mogli samo novinari i zvanice, a Gospođa je dozivala arhitektu da mu nešto kaže i pokaže. Zamolio sam da je propuste. Nije htela da uđe. U rukama je držala sliku Gerijevog objekta u Pragu (“Dancing House” Frank O Gehry) i rekla je “ Vi ste bolji! Lakše mi je Vas (“Dancing House” Frank O Gehry) i rekla je “ Vi ste bolji! Lakše mi je Vas da podnesem.” Šta ovim hoću da kažem: sa Zepter-om smo Vasko i ja (Vasilije Milunović) ne iz obesti, istražujući formu, kontekst, funkciju... uplovili u neistraženi prostor provokacije koja je nama u tom trenutku i na tom nivou arhitektonskog iskustva i naravno profesionalnog uzrasta bila nekako preko potrebna. Kuća u Novom Sadu: investitor je želeo da me disciplinuje, da pokaže da je “moćni investitor” koji zna šta hoće i da to želi na svoj način da sprovede, ako mora i bez mene. Situacija je počela da izmiče kontroli. Da nije bilo moje ekipe koja je prilježno odlazila na gradilište svake nedelje, ja bih možda napustio sve. Međutim, ponuđeni projekat je bila prva nagrada na konkursu a investitor je to morao da poštuje. Kroz saradnju nađemo neku zajedničku tačku. Tražim da fasadu sprovedem prema konkursnoj ideji jer je to stvar konteksta i poštovanja procedure, a da unutrašnje prostore kontrolišem i usklađujem sa njim kao srednje rešenje. Kada smo završili, fasada je bila 70% onoga što je trebalo, a unutra je ostala struktura, organizacija prostora i kubatura, ali je enterijer projektovao drugi arhitekta u dogovoru sa investitorom. Ja sam to

prihvatio na određeni način. Ima autora, a i ja sam bliži tom stavu, rezonujući sa apsekta arhitektonske higijene koji ne dozvoljavaju ni najmanje izmene u prostoru, čak ni u stambenim prostorima gde se nekada navike menjaju ili čak projektovani predložak već na početku eksploatacije prostora nije u najboljoj funkciji korisnika. Vremenom sam naučio lekciju iz arhitekture „da je život mnogo širi pojam“ sa nesagledivim brojem varijeteta – koji se neminovno odslikavaju na naše projekte – objekte. Mislim da je isključivost loš sagovornik u traženju rezultante između arhitekte i korisnika. Možda su i transformacije naših kuća i promene (kad ih nametne suštinska potreba) pomalo upozorenje a ponekad i putokaz. Novi Sad je bio unekoliko različit. A onda, kada se pojavila fasada Novosadskog objekta, na Facebook stranici se začas sakupilo 20 000 ljudi koji imaju negativni komentar na lobjekat: „Hotel Centar“ najružnija kuća u Novom Sadu“. Onda počinješ da shvataš da u jednom (našem) devastiranom prostoru ljudi počinju da se arhitektonski loše ponašaju. Naravno, ne mislim da je objekat u Novom Sadu nepogrešivo dobar objekat. Naravno, ima mnogo mana, ali i prostornu provokaciju. Ti ljudi, njihov komentar vas vraća da preispitate svoj odnos prema kući. Sve naše izrečene primedbe stoje, ali sada moramo da branimo arhitektonski pokušaj koji smo bili skloni da napustimo nezadovoljni rezultatom. Ali ovo je bio prst u oko pretežnom broju „arhitektonskih eksperata“. EGO:Ona je bila katalizator za

www.ego-magazine.com

034/035 tako neophodnu drskost. Oni i mene proveravaju i na to sam svakodnevno spreman. Provera, dijalog i sukob mišljenja pomažu da uočim svoje (i tuđe) slabosti, korigujem i proveravam prethodno.U našoj je pak prirodi da se uljuljkujemo na lovorikama (ako ih ima) i tu leži opasnost. Znate, možda je malo grubo poređenje, ali srednji vek je iznedrio fantastičnu instituciju dvorsku ludu; ta osoba je vladaru uvek iskreno saopštavala ako je uradio nešto loše. Meni je zato potreban iskren stav okoline ali i konflikt sa najbližima jer ta reakcija daje rezultat. Svakodnevno provociram, čak i u najužem krugu u kome se razvija debata o arhitekturi. Ja promovišem svoje “dželate” - jer mora da se “stane na crtu”.Otud to trajanje na konkursima. Nemam više potrebu da skupljam nagrade, potrebno mi je da budem negde gde se dešava arhitektonska aktivnost, da vidim da li sam živ i da li i kako trajem. EGO:Arhitektura je delom umetnost, delom tehnologija, konstrukcija i ima svoje zadatke bez kojih ne bi mogla da se razvija. Koje od tih zadataka ćete razvijati u svojim budućim delima? BM:Sa trenutne platforme gledano (a tako razmišljam na osnovu iskustva jer postoji određeni put koji sam prešao) postoji namera, možda želja za sledećih nekoliko koraka. Voleo bih da nadgradim prerhodno i napravim korak u nešto neizvesno, novo i prazno. Ispred nas je nadiruća tehnologija koju arhitektura ne može da mimoiđe. Možda je staromodno, retro, ali mene opterećuje; kako u sledećem koraku, u tom nezaustavljivom naletu tehnologije, da arhitektura sačuva dušu, ono elementarno koje joj daje

ljudskost? Jer - mi se ljudima bavimo. To sigurno nije jedina, ali je jedna od tema. Možda je to moja reakcija na arhitekturu koja počinje da pobeđuje prostor, da zauzima pejzaž - možda je to bežanje u zelenu arhitekturu, da simplifikujem. Možda sam kroz sve prethodne pokušaje osetio neku upitanost (ne kako da se oduprem tehnologiji - pošto ne nosim mobilni i bežim od ekrana, neko bi pomislio da sam rigidan, ali svim tim treba vladati, ne može se izbeći) kako bi arhitektura mogla da sačuva humanost da bi ostala sklonište. Govorim mojim studentima da su računari dobri, ali da ne treba da dozvole da računari ovladaju njima. Ne znam - možda će me pobediti neka nadolazeća stvarnost, pa ću već u sledećem koraku morati da se povijem. A i moraš se povinovati pred nadolazećom neminovnošću, da bi je sagledao i učestvovao u njoj. Istočnjački borci ne ratuju “na dva metra” nego te puste da uđeš u njihov krug. Kad ta stvarnost uđe u moj krug, ja ću prema tome pokušati da se pozicioniram...

neke buduće projekte, neophodno iskustvo. BM:Može neko da kaže da je naš projektantski predlog po malo arogantan, ali ne može da tvrdi da su odluke površne, jer smo se prema temi odnosili veoma odgovorno, ne praveći kompromise u nekim konceptualnim premisama. Ako deluješ u nekom kontekstu potrebne su iskrene reakcije sredine. Kada ima toliko negativnih reakcija, ja moram da verujem da je malo onih koji kuću brane. Znači ona jeste provokacija. Ali se nadam da će takva provokacija u urbanom miljeu neminovno doneti neko pomeranje u razmišljanju sredine o arhitekturu. EGO:Veoma ste posvećeni Vašem radu, stalo Vam je da određene ideje pretvorite u dela. Kako bi opisali Vaš lični koncept? BM:Radim uporno i posvećeno, pomalo tvrdoglavo branim stav, ali sa velikom spremnošću za dijalog i analizu urađenog. Svakako sam optimista. Mislim optimistički i verujem da razmišljanje sredine o arhitekturi mora da se menja, jer bez toga ne bi izdržao svakog dana i ne ovoliko dugo i istrajno. Verujem da ću još da trajem arhitektonski. Da bi to bilo moguće spreman sam da sebe proveravam svaki dan. Kod svakog novog projekta morate da analizirate propuste (dobiti) prethodnog i da tražite nove puteve, mogućnosti, promene... Repeticija ovde nije „majka znanja“, ona vodi u naviku... Radeći sam (one man show) nemate dijalog, oponente ili različito mišljenje. To ponekad može da bude opasno za svežinu projekta. Svako jutro ponovo morate da preispitate i proverite da li je vaša fizička ili psihička reakcija vitalna. Radim sa mladima, oni imaju neistrošenu energiju i poriv za novim, donose svoje vreme i svoju

KOD MENE JE INTUICIJA PRIMARNA. NARAVNO DA ZNANJE I ISKUSTVO DOLAZE SA INTUICIJOM, U SMISLU KOREKCIJE.ČINI MI SE DA MI INTUICIJA PRUŽA VIŠE MOGUĆNOSTI, KAO DA JE MANJE RESTRIKTIVNA, MANJE KODIRANA, MANJE “ VELIKI BRAT”.

www.ego-magazine.com

036/037 I N T E R V J U

IVAN IVAČKOVIĆ EGO: NEKADA, DAVNO, GLEDAO SAM NAUČNO-FANTASTIČNI FILM O SUKOBU DVE NARODA IZ DVE GALAKSIJE. KADA IH JE STRANAC UPITAO “ZAŠTO”, NIKO NIJE ZNAO ODGOVOR, SUKOM JE POČEO TOLIKO DAVNO DA SU SVI ZABORAVILI ZBOG ČEGA JE RAT ZAPOČEO...ČINI MI SE DA SE NEŠTO SLIČNO DEŠAVA SA ROLINGSTOUNSIMA (THE ROLLING STONES), U SMISLU DA RETKO KO DANAS ZNA ZAŠTO SU ONI SLAVNI, ALI SVI ZNAJU DA JESU SLAVNI! KAKVO JE VAŠE MIŠLJENJE O TOME? I.I. TAČNO JE DA MNOGO LJUDI, POGOTOVU MLAĐIH, DANAS NE ZNA PUNO O RAZLOZIMA KOJI SU ROLINGSTOUNSE NAČINILI NAJVEĆOM ROCK AND ROLL GRUPOM SVIH VREMENA, KAO I NEKOM VRSTOM DRUŠTVENOG, SOCIOLOŠKOG, BIOLOŠKOG, PA I MEDICINSKOG FENOMENA.POGOTOVO SE MALO ZNA O TOME ZAŠTO SU NA POLJU SAME MUZIKE POSTALI TAKO VELIKI, JER SE SVE DEŠAVALO ŠEZDESETIH GODINA, A 60TE SU POSTALE VEĆ JAKO DALEKO ZA NEKE LJUDE. U TOM SMISLU, OVO JE ODLIČNO PITANJE JER JE LEPO DA SAD BACIMO NEKI SNOP SVETLA NA TE RAZLOGE. KAO ŠTO I TREBA DA BUDE, OSNOVNI RAZLOG LEŽI U SAMOJ MUZICI.

razgovor vodio Ljubomir Janković fotografije Rade Kovač www.radekovac.rs

www.ego-magazine.com

038/039 I.I.Rolingstounsi su danas institucija koja se uzima zdravo za gotovo, da kažem otprilike onako kako je Kit Ričards (Keith Richards) jednom rekao: “Znate da će svakog jutra izaći Sunce, znate da će uveče pasti mrak i znate da će Rolingstounsi na svakih nekoliko godina objaviti album i krenuti na turneju”. Stounsi su postali stvarno kao vazduh koji udišemo - nešto što se podrazumeva. Međutim, da bi stigli do te pozicije - a to je jedinstvena pozicija, jer nijedan bend nema poziciju kakvu oni imaju - trebalo je da se dogodi sledeće: da šezdesetih snime nekoliko albuma koji su autentična remek-dela, da snime singlove koji su se pretvorili u himne popularne muzike i da - sad za trenutak da izađemo iz polja umetnosti - postanu simbol pobune koju je podigla ona generacija koja je tada, šezdesetih, pokušala da promeni svet i da ga učini podnošljivijim mestom za život. Ovo poslednje je posebno interesantno, zato što Rolingstounsi, a Mik Džeger (Mick Jagger) pogotovo, nikada nisu želeli da budu simbol bilo čega, a najmanje bilo kakve pobune, niti su pretendovali da budu vođe bilo kakvog pokreta. Međutim, ta generacija šezdesetih, koju su i inače zvali “Džeger generacija”, upravo je u Stounsima i posebno u Džegeru prepoznala simbol sopstvenih želja i težnji, i postavila Džegera na mesto vođe. Prava istina, međutim, glasi da su Rolingstounsi od svakog, pa i hipi pokreta šezdesetih, uzimali samo onoliko koliko im je trebalo

i koliko im je bilo korisno za njih same. Pa tako imamo situaciju da su 60tih ličili na hipi pokret; da su 70tih, sa veštinom kojoj niko nije uspeo ni da se približi, a kamoli da je ponovi, išli na dva koloseka koja su tada dominirala muzikom, a koja su, pri tom, bila međusobno suprostavljena (što celu stvar čini još zanimljivijom), a to su punk i disco; da su 80tih postali “deca kapitalizma” i vrhunski biznismeni... i tako dalje. Znači, koliko su kreirali trendove, Stounsi su toliko umeli i da im se prilagode. Sve to zajedno, dovelo ih je na poziciju o kojoj mi sada pričamo, i sve to zajedno jesu razlozi da Rolingstounsi i danas

.....ONAKO KAKO JE KIT RIČARDS JEDNOM REKAO REKAO: “ZNATE DA ĆE JEDNOG JUTRA IZAĆI SUNCE, ZNATE DA ĆE UVEČE PASTI MRAK I ZNATE DA ĆE ROLINGSTOUNSI NA SVAKIH NEKOLIKO GODINA OBJAVITI ALBUM I KRENUTI NA TURNEJU.” STOUNSI SU POSTALI STVARNO KAO VAZDUH KOJI UDIŠEMO-NEŠTO ŠTO SE PODRAZUMEVA. budu neprevaziđeni. Ali glavni razlog,da ponovim, leži u muzici i u eksploziji neverovatne kreativnosti koju su imali od sredine 60tih do sredine 70tih to je njihov najbolji, najplodniji period. EGO:Da li mogu sada da Vas zamolim, pošto se to često pominje u medijima, a Vi se dugo bavite Rolingstounsima, da objasnite taj fenomen pobune, jer ljudi ne razumeju kontekst: protiv čega su se mladi 60tih pobunili, šta je

to podsticalo promene? Šta je trebalo da se promeni u društvu, pa su Stounsi bili katalizator? I.I.Reč je o spletu vrlo složenih društvenih, socijalnih i raznih drugih okolnosti koje su iznedrile prvo Elvisa Prislija (Elvis Presley), pa onda Bitlse (The Beatles), a potom Stounse kao glavni katalizator pobune. Bitlsi su već bili neka vrsta pobune, sa svojim dugačkim kosama, sa zvukom koji je tada puno ljudi doživljavalo kao nešto nedolično i prljavo, ali u kojem je mlada generacija prepoznala sopstvenu energiju, težnje i zahteve. Međutim, tek sa Rolingstounsima ta pobuna biva artikulisana u punoj meri. Koren svega toga se nalazio u Kenedijevoj (John F. Kennedy) vladavini u Americi, u ambijentu koji je on stvorio i energiji koju je kreirao i koja se onda prenela u Englesku, pa se kao neki lepi bumerang vratila u Ameriku. Trenutak kada je ta vrsta energije iz Amerike stigla u Englesku ujedno je bio trenutak u kojem je stvoren ambijent za Rolingstounse, za grupu koja se suprotstavila zaparloženom sistemu vrednosti u Engleskoj, trašnom tamošnjem konzervativizmu i posledicama jake posleratne apatije. Znači, Stounsi su se pre svega pobunili protiv konzervativizma koji je vladao u Engleskoj, a onda se ta njihova energija i ta njihova pobuna kao jedan lepi požar prenela i u druge evropske zemlje i vratila se u Ameriku. I koliko god je starija generacija

gledala na Stounse sa zgražavanjem i strahom - jer su Rolingstounsi lomili čitav jedan sistem vrednosti koji je ta generacija uspostavila - toliko je mlada generacija u njima prepoznavala, više nego u bilo kome, više nego u Prisliju i Bitlsima, svoje čežnje, sopstvene želje i sopstveni identitet. EGO:Onima koji su mladi danas objasnili ste društveni kontekst u kojem je nastala pobuna mladih onda; pošto svaka generacija ima svoje idole, a svaki fan ulaže napor da razume izvođača ili sastav koji voli - da li Vaša knjiga “Umetnost pobune” može pomoći novim generacijama da razumeju delovanje i rad RS i veličinu onoga što su oni gradili decenijama? I.I.Ima jedna rečenica čuvenog američkog novinara Džejmsa Restona (James Reston), koju sam odavno pročitao i koja mi je ostala urezana u mozgu: on je rekao da se u dobrom novinarstvu ništa ne podrazumeva i da on, kada piše tekst, zamišlja kako jedan mali čovek sedi zgrčen u ćošku, bez ikakvih saznanja o čemu je reč, te da on tom čoveku, koji ne zna ništa ni o čemu, piše. Samim tim, je li, ništa se ne podrazumeva. Sve mora da bude objašnjeno. Ne kažem da sam dostigao taj ideal u ovoj knjizi. Ali sam imao to negde u vidu, kao što uvek imam u vidu kad pišem. Uložio sam izvestan trud da ne prikažem RS kao nešto što se uzima zdravo za gotovo, kao

nešto što je palo s Marsa, nego da objasnim ovoj generaciji, mlađoj, koja ne pamti svet bez Mika Džegera, kako su RS postali to što su postali. Ali, mislim da je bolje da o tome govore ljudi koji čitaju knjigu. Nezahvalno je da autor priča o tome da li je u nečemu uspeo ili nije... EGO:Nisam ni hteo da govorimo o tome da li je neko uspeo ili nije, ali svaka ljubav podrazumeva neko istraživanje, a svako istražuje prema svojim afinitetima. Tamo ste ponudili podatke koji mogu da pomognu mladim ljudima da razumeju i da zavole, pa da istražuju dalje...

ONO ŠTO JE DANAS VAŽNO JESTE DA PRENESETE SVOJU STRAST, SVOJ STAV, SVOJE UVERENJE. I DA NA SNAŽAN NAĆIN PREDSTAVITE SVOJE MIŠLJENJE O TEMI KOJU STE ODABRALI DA OBRADITE. TO JE AMBICIJA SA KOJOM SAM PISAO I OVU KNJIGU.

I.I.Jeste, ali sada ste pomenuli jako važnu stvar: u današnje vreme, u vreme moderne tehnologije, šta god vam treba od podataka, nalazi se na internetu. Sve informacije su nam stalno na dohvat ruke. Doduše, tačno je da nikada ne možete do kraja znati da li je informacija sa interneta pouzdana ili ne, zato što svako može da postavi na net šta god želi, ali opet, ne može se to ni zanemariti; internet nudi ogromnu količinu

informacija, između ostalog i ogromnu količinu validnih informacija. Hoću, dakle, da kažem kako je danas uglavnom besmisleno pisati knjigu u kojoj je glavna stvar informacija. Mislim da je to bilo važno 60tih, 70tih ili čak 80tih. U današnje vreme je to manje važno. Ono što je danas važno kad pišete knjigu jeste da prenesete svoju strast, svoj stav, svoje uverenje. I da na snažan način predstavite svoje mišljenje o temi koju ste odabrali da obradite. To je ambicija sa kojom sam pisao i ovu knjigu. Naravno da je ta knjiga puna informacija, ali ako je u njoj išta istinski vredno, to nisu informacije nego strast sa kojom je pisana, uverenje i stav koji ona pokušava da prenese na druge ljude. Taj stvarno odličan odziv, moram da kažem, na koji je knjiga naišla, svoj koren ima upravo u ovome o čemu govorim. Ona je dobro prihvaćena ne zato što nudi puno podataka, nego zbog toga što ljudi prepoznaju strast sa kojom sam je pisao. I to je ono što, generalno, jednu knjigu danas može činiti vrednom. EGO: Mislim da je ključna reč: relevantnom. Ima puno informacija, ali što je više energije i strasti uloženo u način saopštavanja, to one postaju relevantnije. Vi na taj način postajete jedan od izvora, što je ključno za razumevanje određenih procesa... A da li Vi još uvek živite svoj “rock ‘n roll život”? Očigledno da. Pišem o muzici uz koju sam odrastao, ta muzika me u dobroj meri i dalje vaspitava,

040/041

www.ego-magazine.com

www.ego-magazine.com RnR, nemaju onu masovnost. Postali su mali izvori koji deluju kao svetlašca na sceni. Ne utiču na pop kulturu, ali je RnR forma ostala negde u srcima ljudi, to nekako i dalje živi i traži se, samo što nije masovno... I.I.Da, ali ovo što sam pomenuo nije samo lokalna, već planetarna priča. RnR ne samo kod nas, nego nigde u svetu više ne predstavlja dominantnu formu, ne predstavlja muziku koja ima neki posebno veliki uticaj. EGO:Možda je to neki prelazni period... MISLIM DA SE KROZ MALO I.I.Ne, ja mislim da tu nema DUBLJI ULAZAK U ONO povratka. Rock muzici je istekao ŠTO JE IDEJA RnR, DOBIJA rok trajanja. A rok trajanja je I JEDNA VRSTA POŠTENJA. istekao zato što se društveni TO SE , DAKLE STIČE NE ambijent potpuno promenio. Sve SAMO KROZ ULAZAK U ono što je činilo temelj i koren MUZIKU, NEGO KROZ ULA- na kojima je RnR nastao, a to su ZAK U IDEJU.AKO SAM US- pre svega poštenje, čestitost i PEO DA, ČAK I U OVAKVIM nemirenje sa postojećim, nestalo VREMENIMA U KAKVIM je. Onda je, logično, nestala i ŽIVIMO, OSTANEM KO- muzika koja je bila simbol svega LIKO-TOLIKO POŠTEN, toga. Zato rock muzike više DOSLEDAN, AKO SAM US- nema, odnosno, ima je u nekim PEO NEKU PLEMENITOST rezervatima, tu i tamo, ali kao dominantna umetnička forma, I LJUDSKOST DA SAČUVAM kao sistem vrednosti, kao način U SEBI, ONDA ZA TO PUNO razmišljanja, ona je prestala da DUGUJEM ROCK AND ROL- postoji. U tom smislu su, recimo, LU. Rolingstounsi jedan od retkih i jedan od poslednjih izuzetaka. EGO: Kako danas teče život Rolingstounsa na društvenim mrežama kao što su Facebook narodu sviđa - i danas postoje ili Tweeter? Tu su dešavanja fantastični rokeri koji su malo na dnevnom nivou, fanovi se skrenuli u folk da bi preživeli, i dalje uploaduju zanimljivim ali su danas jači autori nego informacijama. Kako Vi što su bili pre 30 gledate na to? “You’ve got godina. Samo, kad sviraju the Sun, You’ve got the Moon, sledi, onda više nemate ni moć. Danas dominiraju drugi žanrovi, druge forme. EGO:Ja sam malo istraživao šta se to desilo i došao sam do zaključka da je ta muzika poprimila neki drugi oblik. Kod nas je dobila jako nesrećnu konotaciju jer su se RnR majstori okrenuli novcu i počeli da rade ono što se

imam svoj bend The Spanks u kojem sviram bubnjeve, dakle očigledno je da je rock and roll nešto što nije isparilo iz mog života. Mislim da je to i vrlo logično, jer RnR i nije, bar za ljude koji malo dublje uđu u tu priču, samo stvar mode ili tinejdžerskog zanosa. RnR, ma kako to ofucano zvučalo, predstavlja određeni sistem vrednosti i predstavlja određeni stav. Naravno, ne kažem da treba da ostanemo zarobljenici naših tinejdžerskih stavova jer sazrevamo kao ljudi, ali taj temelj, ta baza koju nam daje RnR, u vaspitanju, u načinu razmišljanja, u stavovima, svakako ostaje. Bar kod mene je to ostalo. Mislim da se, kroz malo dublji ulazak u ono što je ideja RnR, dobija i jedna vrsta poštenja. To se, dakle, stiče ne samo kroz ulazak u muziku, nego kroz ulazak u ideju. Ako sam uspeo da, čak i u ovakvim vremenima u kakvima živimo, ostanem koliko-toliko pošten, dosledan, ako sam uspeo neku plemenitost i ljudskost da sačuvam u sebi, onda za to puno dugujem rock and rollu. EGO:Dobro, RnR je živ i mislim da će još dugo živeti... I.I.Ja, naprotiv, mislim da je ta stvar na samrti ili bar na veštačkim plućima. Naročito kao industrija. Jer, pogledajte, RnR danas nema ni hiljaditi deo one moći, snage i uticaja koje je imao šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih, pa čak jednim delom i devedesetih. RnR je izgubio svoju publiku, izgubio je masovnost, a samim tim je izgubio i moć. Kad niko ne ide iza vas, kad vas više niko ne

You’ve got the Rolling Stones”... Da li jedna takva grupa može da proizvede dovoljno novih podataka, da zadovolji nove medije? Kako da ne, pokazalo se i u praksi da može. Ne moramo ništa da pretpostavljamo, informacije o koncertima kojima su Stounsi proslavili 50 godina postojanja (koncerti koji su održani krajem prošle godine u Engleskoj i Americi), izazvale su više interesovanja nego bilo koja druga vest iz domena popularne kulture upravo na Fejsbuku i Tviteru! Stounsi su uvek rekordnom brzinom umeli da se prilagode, između ostalog, i tehnološkom razvoju, tehnološkim inovacijama, a ne samo trendovima u muzici, modi i ne znam ni ja čemu sve... Štaviše, oni su nekoliko puta napravili male revolucije upravo u tom domenu. Tako da, jedna od stvari na koje možemo računati dokle god budu postojali Rolingstounsi, jeste upravo ta da će oni uvek ići ukorak, a ponekad i korak ispred moderne tehnologije. Oni su možda jedina grupa koja nikada nije zaostala u tom smislu - tehnološki nikad nije izgubila korak. To je takođe jedan od razloga njihove dugovečnosti. Vaše aktivnosti na FB ne obuhvataju samo postove o Stounsima, ponekad postujete (vrlo uspešno, sudeći prema reakcijama fanova) i informacije o Dejvidu Bouviju (David Bowie). Kako Vam danas deluje svojevremena saradnja između ovih velikana

popularne muzike? I.I. Vi verovatno govorite o pesmi “Dancing In The Street” koju su sredinom osamdesetih zajedno snimili Mik Džeger i Dejvid Bouvi. Ima mnogo razloga zbog kojih je ta pesma bila popularna, a dva od nekoliko najočiglednijih nalaze se u upravo u imenima Bouvi i Džeger - pesma koju ta dvojica

način čak i društvena revolucija. A jedan od vrhunaca tog događaja bila je upravo ta pesma i spot koji ju je pratio. I onda nije čudno što je pesma u rekordnom roku postigla planetarnu popularnost. Pošto je Dejvid Bouvi takođe jako važan čovek u mom životu, otprilike kao i Mik Džeger, ja pamtim taj trenutak, to je bilo kao ostvarenje nekog mog ličnog sna - njih dvojica zajedno! EGO:Znači, i za Vas privatno, to je bila važna saradnja... I.I.Da, ali, znate kako, bio sam i znatno mlađi, pitanje je da li bi mi danas bilo baš toliko važno što TAKO DA, JEDNA OD njih dvojica pevaju zajedno. Ali u STVARI NA KOJE MOŽEMO onom trenutku, za ono vreme, RAČUNATI DOKLE GOD to je za mene bio bitan i divan doživljaj. BUDU POSTOJALI ROLINGEGO:Pogledao sam biografiju STOUNSI, JESTE UPRAVO- Bouvija, koju je pisao Mark TA DA ĆE ONI UVEK IĆI Spic, a preveo Dejan Cukić. Tu U KORAK, A PONEKAD I se pominje nekakav ljubavni KORAK ISPRED MODERNE odnos između Bouvija i TEHNOLOGIJE. Džegera. Autor o tome piše ONI SU MOĆDA JEDINA decidirano, kao o nečemu što GRUPA KOJA NIKADA je jasno... Da li Vi nešto znate NIJE ZAOSTALA U TOM o tome? SMISLU- TEHNOLOŠKI NI- I.I.Pa ne znam, niti Mark Spic KAD NIJE IZGUBILA KO- zna! O tome pouzdana saznanja RAK. TO JE TAKOĐE JEDAN imaju samo Mik i Dejvid. Ono OD RAZLOGA NJIHOVE što mi znamo jeste da su njih dvojica uvek uspevali da to u DUGOVEČNOSTI. marketinškom smislu dobro eksploatišu. Ne mislim toliko na tu konkretnu priču, nego na homoseksualizam generalno. Dejvid Bouvi je napravio medijsku pevaju osuđena je na uspeh. bombu kada je prvi put izjavio da Drugo, ta pesma je snimljena za je gej. To je uvek isplativa akcija, Live Aid, koji je bio, i po mnogim to donosi publicitet, donosi parametrima ostao, najveći popularnost, bez koje koncert ikada. Live Aid je bio u šou-biznisu ne možete da muzička, televizijska, pa na neki opstanete.

042/043

www.ego-magazine.com

044/045 A da li je tu zaista bilo nečega ili nije, to znaju njih dvojica i eventualno njihove supruge, tu se krug upućenih završava. EGO: Dugo se bavite fenomenom pop kulture, napisali ste mnoge važne tekstove na tu temu. Kako i kada je subkultura postala dominantnija od kulture? Mislim prevashodno na naše područje, pošto je u Engleskoj već sa Rolingstounsima ono što se nekada nazivalo subkulturom, u međuvremenu postalo zvanična kultura mladih... a šta se desilo kod nas? I.I.Da, hajde da se ograničimo na lokalnu priču - sudbina rock muzike i te kulture ovde je uvek bila vrlo čudna: s jedne strane RnR nikada nije bio prihvaćen od establišmenta, a sa druge strane je uvek na neki način bio deo establišmenta. Ne znam da li ste zapazili jednu interesantnu činjenicu: ovde je, još u vreme bivše Jugoslavije, uvek bilo disidenata. Bilo je disidenata u književnosti, kinematografiji, slikarstvu, čak i samoj politici... ali nikada nije bilo disidenata u rock and rollu! A tu bi, po prirodi stvari, trebalo da bude leglo disidentstva, izvor iz kojeg bi to trebalo neprestano da ključa. Nijedan domaći muzičar nikada nije otišao u zatvor zato što je rekao nešto protiv Tita. Jer – bar dok je Tito bio živ - nikad niko ništa nije ni rekao. Naprotiv, muzičari su čak pevali hvalospeve o Titu. Pazite tu situaciju - da imate disidente u samoj partiji, a u rock and rollu nijednog!

To je zanimljivo. Ja ne znam da li u još nekoj zemlji postoji takva situacija, takav fenomen kakav je postojao u SFRJ. Tek posle Titove smrti, osamdesetih godina, sa dolaskom novog talasa, u ovdašnjem rocku počinje da se pojavljuje kritička crta prema društvu i sistemu. A dok je Tito bio živ, u to niko nije dirao. Rock and roll je ovde uvek zapravo bio u nekakvoj polutanskoj poziciji. S jedne strane, kažem, nije bio prihvaćen od establišmenta, a s druge strane umeo je da ugodi establišmentu, da se postavi tako da ga establišment toleriše. RnR je ovde uvek bio tretiran kao nevaljalo dete koje ume da se pokaki nasred obdaništa, ali ne pravi neke velike gluposti, pa možemo da ga ostavimo na miru. Ponavljam, tek posle Titove smrti rock počinje da biva nekakva opozicija: tu je Štulić bio najinteligentniji i najdalje dobacivao. I onda, naravno, devedesete... pošto je RnR, rekoh li već negde, čedo mutnih vremena, 90tih su odjednom na sve strane nabujali bendovi, i to odlični bendovi koji su bili vrlo oštra opozicija Miloševiću. I RnR je odigrao vrlo bitnu ulogu u rušenju Miloševića, na razne načine što kroz uopšteno izgrađivanje svesti kod mlade generacije, što konkretnim potezima: ako se sećate, kada su bili izbori na kojima je pobedio Koštunica, upravo su rock bendovi bili na turneji koja se zvala “Vreme je!” i koja je snažno podržavala tadašnju opoziciju. Nažalost, taj kapital je, ispostavilo se,

uložen na pogrešnu adresu, pošto Koštunica, učtivo rečeno, nije bio čovek koji je doneo bilo kakve dobre promene. Ali, to ne umanjuje plemenitost napora i namere da se sistem promeni. EGO: Da se vratimo Rolingstounsima. Mislim da je dosta važno da se ljudima nešto objasni: koje tabue su oni srušili? I.I. Mnoge, zaista. Prvo su srušili tabue u samoj muzici. Njihova muzika je bila preteča punka. Oni su pravi očevi punka, ta muzika je bila muzika nereda, na ivici anarhije. Za razliku od muzike Bitlsa, u čijoj je svakoj ili skoro svakoj ranoj pesmi postojala kockica šećera, muzika Stounsa je bila odraz nereda i galame i predstavljala je revoluciju u umetničkoj dimenziji. Drugo, oni su porušili mnoge društvene tabue. Ceo jedan sistem vrednosti koji je bio strahovito zaparložen, strahovito konzervativan, uskogrud, oni su uspeli da bace na kolena. Dalje, srušili su modne tabue, Džeger je 69te u Hajd Parku, na njihovom do tada najmasovnijem koncertu, održanom pred pola miliona ljudi, izašao u tunici nabranoj u struku, praktično u suknji. Srušili su seksualne tabue... ma, mogli bismo narednih nekoliko dana da pričamo o tome. EGO:Posao rock novinara podrazumeva istraživački rad. Negde sam pročitao da se tu radi o nekoj vrsti voajerizma - u smislu da stalno gledaš (čitaš, posmatraš)

www.ego-magazine.com

046/047 a ne učestvuješ- jer Oni su tako veliki... Kako biste Vi okarakterisali ovu profesiju? I.I.Pre svega, ako pričamo o tim kategorijama, novinarstvo je egzibicionizam isto koliko i voajerizam. I, nemojmo zaboraviti da su neki ljudi ulazili u rock novinarstvo iz istih razloga iz kojih su drugi ušli u muziku: da bi smuvali neku devojku. Kao što se ovaj penje na binu da bi ga ona volela, tako onaj čeka ujutru novine da bi njoj pokazao, da bi je fascinirao. To u startu ne znači da će onaj biti loš novinar, kao što u startu ne znači ni da će ovaj biti loš muzičar. Ali je poriv ponekad bio taj. I, kažem, neka vrsta egzibicionizma. Novinari su ljudi velikog ega, snažne sujete i često je potrebno dosta snage i volje da se to disciplinuje. A ima i voajerizma, naravno. Pogotovo u istraživačkom novinarstvu. Ukupno gledano, to je svakako mešavina egzibicionizma i voajerizma. I verovatno je jedna od tajni dobrog novinarstva da se sopstveni ego i sopstvena taština obuzdaju i disciplinuju, a da se sopstvenom voajerizmu pusti na volju. EGO: U kojoj fazi promocije je Vaša knjiga “The Rolling Stones: Umetnost pobune”? Da li se “pobuna” širi Srbijom? I.I. Da (smeh). Nažalost, to je i jedina pobuna koja se širi Srbijom, mada ima mnogo razloga za znatno ozbiljnije pobune. Promocija knjige je u takvoj fazi da sam ja na nekoj vrsti turneje po Srbiji, zapravo bivšoj Jugoslaviji, jer bio sam

i u Banja Luci, ići ću verovatno uskoro i u Sarajevo, a imam i neke pozive i predloge iz drugih republika bivše Jugoslavije... Ne znam koliko ću imati vremena da sve to izguram, ali pozivi postoje i to je već samo po sebi lepo. A što se tiče Srbije, dobio sam stvarno dosta poziva, to zaista jeste turneja. I to je nešto što mi uliva dobar osećaj. Zato što je skoro svuda došlo baš puno ljudi. Nema praznih sedišta. I reakcija je svuda jako dobra, jako lepa. To deluje ohrabrujuće, pošto odjednom vidite da ima mnogo više finog sveta nego što nam se na prvi pogled čini i da ta vrsta kulture izaziva mnogo veće interesovanje nego što

NOVINARI SU LJUDI VELIKOG EGA, SNAŽNE SUJETE I ČESTO JE POTREBNO DOSTA SNAGE I VOLJE DA SE TO DISCIPLINUJE. A IMA I VOAJERIZMA, NARAVNO.POGOTOVO U ISTRAŽIVAČKOM NOVINARSTVU. UKUPNO GLEDANO, TO JE SVAKAKO MEŠAVINA EGZIBICIONIZMA I VOAJERIZMA.

imate utisak dok sedite samo u Beogradu. EGO:Beograd možda i nije pravi uzorak za celu Srbiju? I.I.Pa svakako nije jedini ako hoćemo da imamo realnu i kompletnu sliku kakvo je stanje duha u Srbiji. Sreo sam tako divne ljude u drugim gradovima, ljude koji su tako potkovani znanjem o ovome o čemu mi pričamo, a koji su pri tom toliko nafilovani

dobrom energijom, da često ni sam nisam mogao da verujem. Stvarno sam oduševljen ljudima na koje nailazim u okviru te turneje i neizmerno mi je drago što je to sve tako kako jeste. EGO:Možda nije lepo, ali jeste prikladno da na ovom mestu prepričam anegdotu, pa neka je shvate kao fazon: prijatelj je proveo fantastično veče negde u Srbiji, celu noć slušajući odličnu muziku i kada je domaćinu sa ushićenjem saopštio da takav RnR nije odavno čuo u Beogradu, ovaj mu je sa razumevanjem potvrdio da je to tako zato što su to mesto napustili svi “seljaci”, svi “seljaci” su otišli u glavni grad... I.I.(Smeh)... EGO: Kako Vam se dopada zvuk nove pesme Stounsa “Doom and Gloom”? To je nekako nespojivo - kad gledate sedamdesetogodišnjake kako “praše” po gitarama... I.I.Nije nespojivo, i to baš zahvaljujući Stounsima. Oni su pronašli recept za starenje u rock and rollu i pokazali da je to ozbiljna stvar za ceo život. Ali ta pesma... Mislim da je prilično dosadna. Usudio bih se da kažem i bezvredna. Ona može da bude zanimljiva mladoj generaciji, ali bilo kome ko je slušao ono što su Stounsi snimali 60tih, 70tih, pa i 80tih godina, “Doom And Gloom” može da deluje samo banalno. Međutim, mislim da su Stounsi i sa te strane dospeli u zaista jedinstvenu poziciju da uopšte više nije bitno kakve su njihove

pesme. Više niko ne raspravlja o tome da li je pesma RS dobra ili nije, bitno je samo da su oni nešto snimili. Često je tako i na koncertima. Niko ne razgovara posle koncerta RS da li su dobro svirali ili nisu. Ljudima je dovoljna činjenica da su ih videli. Bitno je samo da se oni popnu na binu, da održe koncert, a kako su svirali na tom koncertu - to već godinama, ako ne i decenijama, nije od nekog značaja. Što je takođe jedna jako udobna pozicija i zaista jedinstvena privilegija za koju su se RS izborili, jer nema drugog izvođača koji ima takav status da nikome u publici nije bitno kako on svira. To je samo u njihovom slučaju tako. Što je i dobro i loše, naravno. Mislim, njima je svakako dobro (smeh). EGO: Da, a ljudi su zadovoljni što su videli legende... sve je to showbiz! E sad, pojavio se fenomen vezan za bendove koji dugo traju, slučajno sam pronašao da su Depeche Mode oduševljeni jednim bendom iz Makedonije koji svira i pravi pesme na sličan način, ali ne prepisuje od legendi, nego kreativno pristupa tome. Oni su Dipešu u nekom trenutku čak i vrsta inspiracije... Da li postoji bend, neki mlađi bend, koji bi mogao da bude inspiracija Rolingstounsima? Da li Vi imate takav podatak? Da li je to uopšte moguće u slučaju RS? I.I.Ne samo da je moguće, nego se već dešavalo. Kit Ričards je mnogo konzervativniji kada je muzika u pitanju, ali Mik Džeger

celog života osluškuje šta je moderno, šta je trend. On je umeo da u muziku RS uvede nešto što je određenog trenutka bilo popularno, ili da bar dozvoli sebi da crpi inspiracije iz toga što je savremeno. Mislim da je to bitno za RS, jer se tako njihova muzika s vremena na vreme osvežavala, nije ostala kruta kakva bi inače bila. Da vas podsetim samo na jedan od njihovih najvećih hitova iz ovog novijeg dela karijere “Anybody Seen My Baby”, gde je ubačen rap sempl. Što zaista niko nije očekivao od Stounsa. Eto, to je, recimo, jedan primer. EGO: U spotu za tu pesmu pojavljuje se Anđelina Džoli (Angelina Jolie). Opstaje

NIKO NE RAZGOVARA POSLE KONCERTA RS DA LI SU DOBRO SVIRALI ILI NISU? LJUDIMA JE DOVOLJNA ČINJENICA DA SU IH VIDELI. BITNO JE SAMO DA SU SE ONI POPNU NA BINU, DA ODRŽE KONCERT, A KAKO SU SVIRALI NA TOM KONCERTU- TO VEĆ GODINAMA, AKO NE I DECENIJAMA NIJE OD NEKOG ZNAČAJA.

priča da je Džeger bio sa njom i tada, u dvogodišnjoj “paralelnoj” vezi... Pesmu svi znaju, ali Anđelinu mnogi nisu registrovali u vreme kada je video promovisan. I.I.Da, mnogi je nisu registrovali jer u to vreme ona nije bila ono što je danas. Ali je doživela dosta snažnu promociju baš kroz taj spot. EGO:Da li su Stounsi - Mik & Kit još uvek kreativni centar

ili su centar za entuzijazam i radost življenja? I.I.Ovo prvo nisu, mislim da oni nisu više nikakav centar kreativnosti, njihove kreativne baterije, isto kao i kod ostalih ljudi, limitirane su, to jednostavno drugačije ne može. Mislim da oni već jako dugo u umetničkom smislu nisu ponudili gotovo ništa što bi bilo vredno pažnje, gotovo ništa što bi se približilo njihovim najboljim albumima i najboljim pesmama. S druge strane, njihov entuzijazam je očigledno nepresušan. A radost življenja? To je posebna priča... U to su mogli da se uvere mnogi ljudi ovde, 2007. godine, kada su Stounsi održali koncert na Ušću. Svirali su kao da ne postoji sutra. Svirali su kao bend koji se tek ispilio iz garaže, koji je željan dokazivanja, željan da pokaže ljudima šta sve ume i može. A koren i tog njihovog entuzijazma i svega ostalog što ih čini posebnima, jedinstvenima i ovako dugovečnima, nalazi se upravo u toj radosti življenja. Retko kod koga može da se prepozna takva ljubav prema životu i takva životna strast kao kod RS. Ja se sećam, recimo, da je doktor Kita Ričardsa, odgovarajući na pitanje kako je moguće da je Kit uopšte živ, a kamoli da ovako funkcioniše, s obzirom na to šta je sve uneo u sebe tokom godina, i šta je sve radio sa sobom, odgovorio u nekoliko reči: “Znate, on voli da bude ovde.” I to je sva filozofija, sva mudrost, to je kompletno objašnjenje. Kit toliko voli da živi da ne može da mu naudi ni

048/049

www.ego-magazine.com

050/051 količina droge koju kolumbijski narko-kartel proizvede za godinu dana, ne može da mu naudi ni operacija na mozgu, ni ono što je radio 70tih - on je eksperimentisao sam na sebi, recimo nije spavao po nedelju dana... Njemu ništa nije moglo fatalno da naudi. Zato što je njegova ljubav prema životu jača od svake nevolje. To ne važi samo za njega, to važi za bilo koga. A ako vam nije mnogo stalo da budete ovde, sahraniće vas nevolje koje su mnogo manje od Kitovih. EGO:Ima nešto po čemu je Džeger možda najpoznatiji, a bilo bi zanimljivo za analizu - kako Vi doživljavate njegovo kretanje na sceni? Mislim da je to tema za mnogo generacija, i za muškarce i za žene. “Moves Like Jagger” grupe Maroon 5... I.I.Džegerovo kretanje na sceni, kao i mnogo šta drugo kod njega, predstavljalo je revoluciju. To je počelo dosta čudno: Stounsi su, pre nego što su postali popularni, živeli u jednom iznajmljenom londonskom stanu koji je bukvalno ličio na svinjac. I ko god je ušao u stan, izlazio je sa istom rečenicom, da tako nešto u životu nije video, tu količinu prljavštine i nereda; i svi su se kleli da je to nešto što se ne da opisati, da to čovek mora da vidi... U jednom takvom stanu i ambijentu, Kit Ričards i Brajan Džons (Brian Jones), čovek koji je praktično osnovao Stounse, do izbezumljenja su vežbali

zajedničko sviranje gitara, a Džeger je počeo da smišlja i izvodi ono što će kasnije postati njegov prepoznatljiv stil na bini. A ovoj dvojici, Ričardsu i Džonsu, nije bilo jasno šta on to radi, mislili su da nešto nije u redu, i pitali su ga šta mu je... A on kaže: “Ja ću tako na bini.” Oni kažu: “Nemoj, molim te...”, međutim, on je nastavio da gradi te svoje pokrete i pretvorio ih u nešto što je predstavljalo apsolutnu revoluciju na sceni, nešto što je predstavljalo seksualnu revoluciju i nešto što ga je učinilo najvećim šoumenom svih vremena. On je u svom nastupu, u svom plesu, u svom kretanju na bini, uspeo da izbriše razlike između

TADA SAM PRVI PUT VIDEO KAKO SE MIK DŽEGER KREĆE NA SCENI I VILICA MI JE SVE VREME BILA NA PODU! BIO SAM DUBOKO FASCINIRAN TIM JEDINSTVENIM BIĆEM KOJE JE USPELO DA IZBRIŠE RAZLIKE MEĐU POLOVIMA, KOJE JE USPELO DA DOTAKNE, DA TAKO KAŽEM, U ISTOJ MERI I MUŠKARCE I ŽENE. muškarca i žene. I on je prvi RnR izvođač koji je podjednako uzbuđivao i muškarce i žene. Ja to mogu da potvrdim iz onog “fanovskog” ugla, jer se sećam jako dobro kako sam se osećao kad sam ga prvi put video na televiziji. To je bilo ‘76. godine, Televizija Sarajevo, tada deo Jugoslovenske Radio Televizije, emitovala je snimak koncerta Stounsa iz Pariza. Tada sam prvi put video kako se Mik Džeger kreće na sceni i vilica mi je

sve vreme bila na podu! Bio sam duboko fasciniran tim jedinstvenim bićem koje je uspelo da izbriše razlike među polovima, koje je uspelo da dotakne, da tako kažem, u istoj meri i muškarce i žene. Na kraju krajeva, i ova pesma koju ste pomenuli, “Moves Like Jagger”... Ta pesma je nesumnjivo doprinela da mlada generacija otkrije bar jednu stvar po kojoj je Džeger toliko značajan. Jednu od stvari koje su ga načinile tako važnim čovekom. Sama činjenica da je o nečijem scenskom nastupu snimljena pesma, govori sama za sebe, ne moramo ništa dalje da pričamo. A to što je pesma postala planetarni hit - tim lepše! EGO: Ne znam koliko sam u pravu, ali jedinu konkurenciju tu vidim u nastupu Džejmsa Brauna (James Brown). Mada su to bila dva različita pristupa, dva različita stila... I.I.Džejms Braun je bio prvi uzor Džegeru. Ili bar prvi veliki uzor. Džeger je dosta imitirao Džejmsa Brauna, a razlika između njih dvojice sastojala se u tome što je kod Brauna sve bilo unapred navežbano, svaki pokret, svaki gest, svaka mimika, uključujući najsitnije detalje. To je sve bilo spakovano unapred i uvežbano do perfekcije. Džeger je, s druge strane, često sebi dozvoljavao da improvizuje, da pusti da ga muzika nosi. Mislim da je uspevao bolje da “portretiše pesmu”, kako je to jedan novinar lepo opisao, i da prati emociju i poruku te pesme. Dozvoljavao je sebi mnogo više spontanosti i slobode.

nego Džejms Braun. Gledao sam uživoemociju i poruku te pesme. Dozvoljavao je sebi mnogo više spontanosti i slobode nego Džejms Braun. Gledao sam uživo i jednog i drugog i ta razlika je zaista postojala. EGO:Muzika je univerzalni jezik, koji svi razumeju. Ali da bi muzika nastala, neko mora da ima određene teme i ciljeve. Za čim tragaju Rolingstounsi u svojim tekstovima, koje su to teme koje ih inspirišu da bi stvorili muziku koju svi razumeju bez obzira kojim jezikom govore? I.I.To je jako široko pitanje, zato što je širina njihove potrage jako velika. Tekstove uglavnom piše Džeger. I on je - možda današnje generacije to ne znaju dovoljno - jedan od najboljih tekstopisaca u kompletnoj istoriji rock muzike. Neki od njegovih tekstova su prava remek-dela. Recimo, “Sympathy For The Devil” koji je inspirisan Bulgakovljevim romanom “Majstor i Margarita” sigurno je jedan od najboljih tekstova ikada napisanih. Mislim da je vrednost Džegera kao tekstopisca, pored ostalog, baš u toj širini potrage. Neki od tekstova su bili društvena kritika, a neki su bili ljubavna tematika par excellence. I on je bio podjednako dobar i u jednom i u drugom. Nema puno autora koji su pokazivali isti nivo sposobnosti, isti nivo veštine, u obrađivanju tako različitih tema. Ljudi su obično bolji u jednoj od te dve oblasti. Ili u

opisivanju društva ili u pevanju o ljubavi. Džeger se i na jednom i na drugom planu pokazao kao majstor. Pogotovo šezdesetih godina, tekstovi su bili jedan od jako važnih činilaca uspeha Stounsa. Cela jedna generacija se prepoznavala u tekstovima kao što su “Satisfaction” ili “Paint It Black”, i štaviše, ti tekstovi dandanas ne prestaju da fasciniraju. Znači, oni su izdržali najveći i najozbiljniji test na koji jedno umetničko delo može da bude stavljeno, a to je test vremena. EGO: Pošto pratim sve što je vizuelno, zanima me kakav je utisak na Vas ostavio film Martina Skorsezea (Martin

TAKO DA JA MISLIM GA JE TO VELIKA SRAMOTA I DA JE PRILIČNO GLUPAVA TA DŽEGEROVA ŽELJA DA SE DRUŽI SA KLINTONOM. ON TO RADI IZ DVA RAZLOGA: PRVI RAZLOG JE, REKOH, INTERES, JER ON ZNA DA SU AMERIČKI PREDSEDNICI IZUZETNO POPULARNI, ČAK I KADA ODU U PENZIJU; Scorsese) “Shine a Light”? To je, pre svega savršeno svetlo na stejdžu, pa neobična situacija: pojavljuje se Bil Klinton (Bill Clinton), pravi sa muzičarima neki kontakt... I.I. Odmah da Vam kažem, imam vrlo loše mišljenje o svemu tome. Jako volim Skorsezea, ali ovaj film je prilično tanak, prilično slab, on ne prenosi ono što je suština Rolingstounsa, tu se ne oseća energija samog benda i meni je taj film bio prilično dosadan. Gledao sam neuporedivo bolje

filmove o Stounsima, a i sam Skorseze je snimio mnogo bolje filmove o rock izvođačima, recimo o Bobu Dilanu (Bob Dylan). Što se tiče Klintona i Stounsa, to je jedna od najsramotnijih epizoda u celoj njihovoj karijeri, oni su se, da Vas samo podsetim, svojevremeno zajedno sa Klintonom pobunili protiv globalnog zagrevanja?! Zašto? Zato što je Džeger u toj akciji prepoznao interes. Svoj lični i interes za bend. Bio je to poslovni potez, ali mislim da je ipak nadrealno pobuniti se protiv globalnog zagrevanja sa Klintonom, koji je jedan od kreatora globalnog zagrevanja. I to, na kraju krajeva, ako neko zna, mi znamo. Mislim, na našem nebu su pravljene ozonske rupe tokom NATO bombardovanja. To je bila akcija u kojoj je Klinton bio Herbert fon Karajan, on je dirigovao celom tom pričom. Tako da ja mislim da je to velika sramota i da je prilično glupava ta Džegerova želja da se druži sa Klintonom. On to radi iz dva razloga: prvi razlog je, rekoh, interes, jer on zna da su američki predsednici izuzetno popularni, čak i kad odu u penziju; Klinton pogotovo, on ima jako dobar rejting i danas. A drugi razlog Džegerovog druženja sa njim je neka vrsta očaranosti prilikom da provodi vreme sa američkim predsednikom, što je idiotizam jer je Džeger mnogo veća firma od bilo kojeg američkog predsednika. EGO:Vas svi priznaju i prepoznaju kao izuzetan izvor, najupućeniji izvor informacija u vezi sa Rolingstounsima.

052/053 Čovek mora da bude izuzetno posvećen tome da bi stekao takav renome. Gledajući razne biografije u knjižarama, razmišljao sam o tome da li bi za Vas bilo interesantno, da li biste uopšte to radili: da prevedete neku od svojih knjiga, kao što je “Umetnost pobune”, da i Stounsi vide koliko ste dobri i da vide da ih i na ovim prostorima neko prati na visokom nivou? Možda čak i da oni dodaju neki komentar, zašto da ne... Imate kontakte, posvećeni ste tome, svi Vas priznaju... Da li ste pokušali? I.I. Nažalost, nisam. Jedini razlog je nedostatak vremena. Imao sam i još imam ponude da se ta knjiga prevede na engleski jezik. Pa da se prevede na španski javljao mi se čovek iz Buenos Airesa, on je vlasnik jednog sajta posvećenog Rolingstounsima i rekao mi da, ako se knjiga prevede na španski, kod njega mogu da imam besplatnu reklamu, a sajt okuplja jako veliki broj fanova. U svakom slučaju, sve bi to moglo da bude jako lepo, i moglo bi verovatno da bude i veoma korisno... ali naprosto za to nemam vremena. Ne mogu samo nekome da dam da mi prevede knjigu i da sa tim više nemam ništa. Ako, na primer, pravim knjigu za englesko tržište, ja znam šta sve u njoj treba da se preradi. Jer, tamo se znaju mnoge stvari koje se ovde ne znaju i na koje sam potrošio dosta vremena objašnjavajući ih. Taj tekst mora da bude drugačiji. Nikada nisam

www.ego-magazine.com

054/055 imao dovoljno vremena da se tome posvetim – da, pre svega, napravim englesko izdanje i špansko izdanje te knjige. Možda bi mogla na još neke jezike da se prevede, ali prvenstveno na ova dva. Jer, ova dva govori cela planeta - pola engleski, pola španski. EGO: Možda se ukaže prilika u budućnosti... A skorašnja saradnja i zmeđu Kita Ričardsa i Toma Vejtsa (Tom Waits)? Da li Vam je interesantna saradnja njih dvojice? I.I. Da, naravno. Mislim da su njih dvojica neka vrsta braće blizanaca - po duhu, temperamentu, načinu razmišljanja, strasti, ljubavi prema muzici, pogledu na svet... Zaista, kao da su od iste majke rođeni. EGO: Evropa i Amerika su dva centra u kojima su Stounsi delovali. Ta dva centra su bliska, ali i potpuno različita po mentalitetu, senzibilitetu. S obzirom na to da su RS engleska grupa i da im je početak bio takav da su odmah prepoznati kao katalizator promena, da li biste mogli da poredite njihov razvojni put u Evropi i Americi? I.I.Jesu to dva različita mentaliteta, ali se kod Stounsa vrlo brzo izjednačio uspeh u Evropi i Americi. Naravno, oni su prvo uspeli u Evropi i, štaviše, njihova prva turneja po Americi je bila potpuni fijasko – dešavalo se da sviraju u skoro sasvim praznim salama. Sve je

to u početku delovalo prilično obeshrabrujuće. A to je bio isti trenutak kada su u Evropi već pravili lom, punili svaku dvoranu u kojoj bi se pojavili. Ali, zaista, vrlo brzo se to nivelisalo. Vrlo brzo su oni i u Americi postali jednako veliki kao i ovde. Mislim da je to čak jedan od najbržih uspeha u Americi ikad. Jednostavno, nije bilo ozbiljnog dela planete koji je mogao da odoli Stounsima. To uključuje i nas! Da Vas samo podsetim na naslovnu stranu prvog broja Džuboksa, legendarnog magazina koji je vaspitao celu jednu generaciju: na toj naslovnoj strani nisu bili Bitlsi, nego Rolingstounsi. Jer, RS su i kod nas bili izuzetno popularni od samog početka, čak popularniji i od Bitlsa. I ta naslovna strana svedoči o tome. Mislim da to nije čudno, jer naš mentalitet ima neke sličnosti sa duhom RS. I mi, kao i Stounsi 60tih, volimo da budemo prkosni, da teramo inat i kontriramo. Često i više nego što bi trebalo (smeh). EGO: E sad - postoje ljudi koji o Stounsima znaju sve, ali i oni koji o njima ne znaju ništa. Njima trebaju neki statistički podaci na osnovu kojih bi priznali da je ta grupa nešto zaista posebno. Da li postoje neki zvanični statistički podaci koji dokazuju da su Rolingstounsi najveća rock grupa na svetu? Tipa: broj prodatih albuma, posetilaca na koncertu... neki parametri na osnovu kojih bi neko razumeo veličinu ovog benda?

I.I. Naravno da postoje. Evo šta mi prvo pada na pamet: njihov najmasovniji koncert održan je pred skoro milion i po ljudi, njihova zarada od turneje A Bigger Bang bila je 560 miliona dolara, a svih 40.000 karata za dva poslednja koncerta u Londonu prodato je za sedam minuta. To su samo neke od mnogih brojki koje tvrdo svedoče da su oni najveći. Svako ko voli da gleda brojeve lako može da bude zadivljen. EGO: Kako Vi posle toliko godina vidite karaktere članova Stounsa? Da li oni čine harmoničnu celinu ili kreativni haos? I.I. Oni, nema sumnje, čine kreativni haos. Daleko su od bilo kakve harmonične celine. Štaviše, teško je zamisliti dvojicu različitijih ljudi od Mika Džegera i Kita Ričardsa. Mik Džeger je čovek koji jako drži do društvenih priznanja – na kraju, postao je Ser, vitez - a Kit Ričards se grozi društvenih priznanja. Mik je neko ko se penje na društvenoj lestvici, Kit je neko ko pada sa kokosovog drveta i završava na operacionom stolu. Mik je neko ko jako temeljno brine o svom zdravlju, Kit je neko ko vrlo temeljno uništava svoje zdravlje. I tako dalje... Ali, da nema upravo tih razlika između njih dvojice, da nema te konstantne tenzije i varničenja između njih, Rolingstounsi ne bi bili to što jesu. Njih dvojica su, koliko god često dolazili u sukobe i koliko god teških trenutaka priređivali jedan drugom, pa samim tim i celoj grupi, istovremeno savršena

dopuna - Mik je savršena dopuna Kitu i Kit je savršena dopuna Miku. Kit je duša RS, Mik je mozak. Jedno bez drugog, jednostavno, ne vredi. I pokazalo se, kroz njihove solo karijere, da njih dvojica, sami za sebe, nisu ni deseti deo onoga što su kada su zajedno. Pogotovu u Džegerovom slučaju: njegova solo karijera je neslavno propala. On je snimio odlične albume i, kad čovek pogleda sa te strane, nije sasvim jasno zašto je ta karijera bila tako neuspešna. Ali veliki deo objašnjenja svakako leži u tome da ljudi nisu spremni da ga dožive u bilo kojoj drugoj ulozi osim kao pevača RS. EGO: Našao je svoje idealno mesto... I.I. Idealno po mišljenju celog sveta, ali ne i po njegovom. Njemu to mesto nikad nije bilo dovoljno, uvek je hteo da bude još nešto. EGO: Kako biste opisali Vaš lični životni koncept? Vaš ego? I.I. Plašim se da je moj jedini životni koncept nedostatak bilo kakvog koncepta. U mom životu ima “koncepta” onoliko koliko je u glumi nekog kao što je, recimo, Paja Vujisić bilo “metoda”. Ja sam naturščik u sopstvenom životu, a čak nisam siguran ni da sam njegov većinski vlasnik. Pokušavam da zagrizem život sa što više strana, mislim da tako treba živeti, da treba proći kroz što više različitih iskustava i uraditi što više različitih stvari. Svi mi, u suštini, živimo kako želimo i kako odaberemo i svi mi

hranimo sopstveni ego, što je u redu dokle god mu ne dozvoljavamo da se prejede i dokle god u svemu tome uspevamo koliko-toliko da sačuvamo druge od toga da im nanesemo nekakvo zlo. Jer, kad se naš ego prejede, ne povraćamo mi, nego drugi. EGO: Za kraj, još samo malo o muzici. Bouvi je postao poznat i priznat i zbog svojih preobražaja i misterije koju nosi sa sobom, dok se Stounsi trude da ostanu dosledni sebi. Kakva će biti sledeća faza rock muzike... da ne kažem “poslednja”? I.I. Ja poistovećujem sledeću fazu Stounsa sa sledećom fazom rock and rolla i mislim da je to ujedno završna faza i u njihovom slučaju i u slučaju te muzike. Mislim da će odlaskom Stounsa otići i RnR. Rock će se, kad Stounsi završe karijeru, zauvek preseliti u muzeje naših uspomena. U neke naše sentimentalne riznice. Ali fizički, on će doslovce prestati da postoji. Jer on i danas živi samo kroz postojanje Rolingstounsa i još par izvođača, recimo Pola Makartnija (Paul McCartney) ili Brusa Springstina (Bruce Springsteen). Kad ti ljudi odu sa scene, otići će i RnR, definitivno. A što se tiče samih Stounsa i njihove naredne faze, mislim da se ona ni po čemu neće razlikovati od onoga što su radili praktično od početka 80tih naovamo. Oni više nisu sposobni da snime neku istinski veliku pesmu što, kako smo videli i pominjali, i nije važno. Ali mislim da su i dalje sposobni da naprave turneju

kojoj nema ravne. I to nas čeka ove i sledeće godine. Znači, njihovi predstojeći koncerti ponovo će biti događaj sezone, bez ikakve konkurencije. Na tom polju njima niko ne može da konkuriše, a njihovim odlaskom gasi se cela ta priča. Uz to, njihov odlazak sa scene može da se poistoveti sa njihovom biološkom smrću. Mislim, naime, da oni neće otići u penziju dok ne umru. Umreće na bini ili u studiju, poput nekih od njihovih najvećih uzora. Muzika je, naprosto, njihov život, a ne samo posao. EGO: To je nekako logično, to je njihov način izražavanja i dok su živi, to su oni. I.I. Pa, da, Stounsi su postali milioneri svirajući tu muziku, ali oni bi ne samo radili to i besplatno, nego bi plaćali da sviraju kada bi morali. U njima je poriv da sviraju, jednostavno, tako dubok i snažan. To su oni i ne mogu od toga da se otrgnu. Zato nikada neće postojati trenutak u kojem će da odu u penziju. To se nikad neće desiti. Ali bez obzira što su Stounsi već mnogo puta pobedili zakone biologije, jednog dana će morati neminovno da im se prilagode, i jednog dana – istog dana – otići će sa scene i iz života. I tek to će biti momenat u kojem ćemo mi steći punu svest o tome koliko su oni zapravo bili važni za našu civilizaciju. Tek onda kada ih više ne bude, do kraja ćemo shvatiti koliko su bili bitni. Koliko god nam se činilo da to već sada razumemo, tek kad odu videćemo punu i pravu dimenziju traga koji su ostavili.

www.ego-magazine.com

056/057 I N T E R V J U

SARA BRAJOVIĆ MODA I STAJLING KOJE PREDLAŽU MODNI KREATORI RETKO KADA U POTPUNOSTI ZAŽIVI NA ULICI. ODEVNE KOMBINACIJE VELIKIH BRENDOVA IZGLEDAJU SASVIM DRUGAČIJE U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU, KADA IH NOSE OSOBE KOJE NEMAJU PROPORCIJE MANEKENA I FOTOMODELA. ZAPRAVO, MISLIM DA SKORO NIKADA NISAM VIDEO NEKU OSOBU DA NOSI JEDNAKU STILIZACIJU KAO NA REVIJI KOJU PROMOVIŠU KREATORI; FRIZURA, ŠMINKA, GARDEROBA, CIPELE...LAKO JE ZAKLJUČITI DA SU PROIZVODI POZNATIH BRENDOVA INSPIRACIJA ZA VELIKI BROJ ŽENA, ALI I DA VEĆINA NJIH IMA SVOJ DOŽIVLJAJ MODE I IZVESNA OGRANIČENJE U KREIRANJU SVOG LIČNOG STILA. MODNE BLOGERKE SU UČINILE DA MODA POSTANE BLIŽA ŽENAMA KOJE SU VAN MODNE INDUSTRIJE. ONE SU OBIČNO NADARENE, PREDUZIMLJIVE I IMAJU VIZIJU KAKO DA OD RAZLIČITIH MODNIH BRENDOVA NAPRAVE ODEVNU KOMBINACIJU I FORMIRAJU STIL PO KOME ĆE IH PUBLIKA PREPOZNATI I PRATITI PUTEM RAZNIH DRUŠTVENIH MREŽA. PONEKAD MI SE ČINI DA LJUDI BOLJE PRIHVATAJU OVAJ ALTERNATIVNI KONCEPT PROMOVISANJA MODE, IZ RAZLOGA ŠTO JE PREDLOŽENA GARDEROBA ADEKVATNO ODABRANA ZA ODREĐENE ŽVOTNE SITUACIJE.

razgovor vodio Ljubomir Janković fotografije arhiva Sara Brajović

058/059

www.ego-magazine.com

060/061 telo. Obožavam sport i pošto sam provela 6 godina na švajcarskim Alpima, mogu da kazem da mi je najjači sport skijanje. Takmičila sam se u Slalomu protiv drugih škola u Švajcarskoj. EGO:Da li se bavite dekoracijom stanova? SB: Dekorisala sam kompletno stan bivšeg dečka, od umetnosti na zidovima do šoljica za čaj. Svoje stanove sama dekorisem, naravno! EGO: Čini mi se da Vam je omiljeni dizajner enterijera David Collins, šta Vam se dopada posebno u njegovom radu? SB:Neobičnost, spoj boja i formi. EGO: Kako biste opisali estetiku enterijera koju promovišete? Volim kada ima neka vrsta kompozicije kao na platnu ili da deluje kao skulptura. Bila sam milion puta u domovima koji važe za prekrasne, a meni su bili dosadni i previdivi, kao da ih je dekorisala Madame Bovary ili gospođa ministarka…. Sve je pitanje ukusa, na kraju krajeva. EGO: Kakav je Vaš odnos prema prirodi i kako izgleda idealno uređen dom? SB: Idealno uređen dom je onaj u kojem uspete kompletno da se opustite. EGO: Sara Brajović je mnogima inspiracija, ko inspiriše Saru Brajović? SB: Muzika. Umetnost. Filmovi. Snovi. EGO: Kakvim ženama se obraćate kada preporučujete svoje odevna kombinacije? SB: Devojkama koje imaju open mind, širok spektar interesovanja, koje su dosta putovale, videle, koje su estete… EGO: Šta određuje život Sare Brajović? SB: Pokušavam da nemam pravila. EGO: Da li nosite muška odela? SB:Da. EGO: U kom gradu se najbolje osećate budući da ste globetrotter? SB:Pariz mi je jako blizak grad, tu sam odrasla i najviše se osećam kao kod kuće. SB: U Beogradu se najviše opustim, možda previše! EGO: Šta je to što može da osvoji Saru Brajović? SB:Ne znam to da izrazim. Venera mi je u znaku ribe, tako da nešto što ne može da se rečima opiše može da me osvoji. EGO: Nakit i šeširi igraju posebnu ulogu u Vašem stajlingu. Kakav je Vaš prvi izbor za večernji ili dnevni izlazak? SB:Accessories uvek! EGO:Koja vrsta muzike Vam je najbliža? Da li komponujete melodije ili radije interpretirate Vama omiljene kompozicije?

SB: Obožavam da sviram dvoglasne ili troglasne Bahove invencije, jer je to kao čista matematika. Mocarta u molu i naravno Šopenove prelepe melodije. Volela bih da komponujem modernu muziku, a o tome otom potom. EGO: Pišete za najpoznatije modne magazine. Koje su najčešće teme koje Vas inspirišu? SB:Ljudi, gradovi, momenti. EGO: Lako je primetiti da imate zapažene nastupe u ruskim štampanim medijima. Kada su Vas otkrili ili čime ste ih privukli? SB:Uvek sam se pitala šta je to sa mnom i Rusijom. Kao model, pored američke štampe najviše sam radila editorijale za rusku - njhov Marie Claire, Elle, Harper’s Bazaar, Tatler. Onda sam počela da se pojavljujem u njihovoj štampi kao dobro stilizovana devojka i onda su počeli i da me intervjuišu o mom stilu i životu. Obozavam Rusiju i u Londonu non stop sedim u Marri Vanni ruskom restoranu koji izgleda kao ruske seoske kuće. EGO: Koji Vam se od paviljona u Serpentine Gallery najviše dopada? Mislim da su ove godine Herzog de Meuron napravili odličan objekat, kakvo je Vaše mišljenje? SB: Kazuyo Sejima &Ryue Nishizawa Pavillion je bio odličan, jer smo čitavo veče na otvaranju buljili u ogledala koja su nas deformisala. EGO: Snimate reklame za poznate brendove, svakako je čitaocima interesantna Vaša saradnja sa Džad Loom. Kako ste Vi doživeli tu saradnju tokom snimanja kampanje za Martini? SB: Kao posao kao i svi drugi. Samo što su svi više bili koncetrisani na njega! EGO: Pored nastupa u reklamama, 2004. godine glumili ste lik Eve u filmu VANIGLA CIOCCOLATO. Da li imate sličnih ponuda od strane filmske industrije? SB: Imala sam dosta ponuda, ali uvek u ulozi manekenke koja se ili skida ili ljubaka. Konačno sam prihvatila simpatičnu i dosta komičnu ulogu koja mi totalno leži, u engleskom filmu režisera Dankana Vardsa, poznatog po filmu Boogie Woggie. Premijera je u junu ove godine u Londonu! EGO: Koji od novijih filmova je ostavio snažan utisak na Vas? SB:Poslednji novitet sam gledala u avionu prema Americi - Anna Karenina. Kao pozorišni komad. Nisam sigurna koliko Englezi razumeju rusku/slovensku dusu?

To je bio snažan negativan utisak. Onda sam odgledala verziju sa Sophie Marceau i rekla hvala bogu da je neko dobro obradio ovaj fenomenalan roman. EGO: Kako biste opisali svoj lični koncept (EGO)? Što ga manje imaš, bolje prođeš u životu. EGO:Da li ćete Vašu buduću karijeru usmeravati oko modne industrije ili ste bliži temama koje su vezane za street art ili angažovanu umetnost? SB:Nikad ne planiram. Kako se stvari budu odvijale od sebe. Ko zna, možda snimim album jednog dana ili odem na Mars. Never say never.

EGO:Popularnost modnih blogerki je ogromna i njihovo mišljenje utiče na izuzetno veliki broj zainteresovanih osoba. Naravno, postoje razni modni blogovi. Oni koje modni stručnjaci uvažavaju i oni koji deluju van modne indstrije, nudeći ideje i stil koji nigde nije proveren i utemeljen. Jedan od blogova koji ima izuzetan rejtig i i koga ozbiljni poznavaoci mode uvažavaju je blog Sare Brajović. WWW. SARABRAJOVIC.COM Ekskluzivno za EGO MAGAZIN, Sara Brajović govori o svojim talentima i ličnom stilu koji inspiriše ljude širom sveta. EGO: Iako imate izuzetno obrazovanje iz nekoliko oblasti u umetnosti, novinari Vam postavljaju pitanja uglavnom o ulepšavanju i garderobi.Da li imate potrebu da govorite o procesu stvaranja na polju umetnosti i da li Vas takvi razgovori angažuju? SB: Nekako mi je prijatnije da pričam u javnosti o stvarima koje nisu intimne, to jest o spoljašnosti. Nisam površna osoba, daleko od toga, ali lakše je površno ćaskati sa novinarima. Generalno, pitanja o ulepšavanju i garderobi su standardne forme novinara koji rade u modnoj industriji - jednostavno njih ne zanima ništa drugo, jer moda zna da ne vidi ništa dublje od nečijeg izgleda. Jedino moj dnevnik, koga ja zovem moj tihi psihijatar, čuje sve i svašta od mene! EGO: Zašto je ljudima teško da pronađu svoj lični stil u odabiru garderobe i zašto uvek veruju da neko drugi može to da uradi bolje od njih samih? SB: Mislim da je to stvar lične prirode. Meni treba jako kratko da se obučem, znam u čemu se osećam udobno, šta mi lepo stoji a šta ne, imam neki svoj izgrađen stil. Kada uđem u radnju, znam tačno šta hoću - tako da najviše kupujem online da izbegnem gužvu. Shvatila sam da nisam pomodarka i da kupujem “timeless” stvari koje mogu danas da obučem, a i za 20 godina. Poznajem isto ljude koji nešto nisu opsednuti modom, pa hvataju u letu i slušaju savete drugih ili se oblače da ne bi šetali goli ulicom. EGO: Da li imate fitness rutinu? Da li fizičke vežbe okrepljuju Vaše telo? SB: Pilates na mašinama je zakon, on postavlja kosti i mišiće doživotno, reoblikuje

EGO: LAKO JE PRIMETITI DA IMATE ZAPAŽENE NASTUPE U RUSKIM ŠTAMPANIM MEDIJIMA. KAKO SU VAS OTKRILI ILI ČIME STE IH PRIVUKLI? SB: UVEK SAM SE PITALA ŠTA JE TO SA MNOM I RUSIJOM. KAO MODEL, PORED AMERIČKE ŠTAMPE NAJVIŠE SAM RADILA EDITORIJALE ZA RUSKU - NJIHOV MARIE CLAIRE, ELLE, HARPER’S BAZAR, TATLER. ONDA SU POČELI I DA ME INTERVJIŠU O MOM STILU I ŽIVOTU. OBOŽAVAM RUSIJU I U LONDONU NON STOP SEDIM U MARRI VANNI RUSKOM RESTORANU KOJI IZGLEDA KAO RUSKE SEOSKE KUĆE.

www.ego-magazine.com

062/063 I N T E R V J U

MAJA TURKOVIĆ MAJA TURKOVIĆ, EKSPERT ZA ELEKTRO-ENERGETSKE SISTEME I EKONOMIJU OBNOVLJIIH IZVORA ENERGIJE. EGO: U PROTEKLIH NEKOLIKO GODINA, BILI STE ČESTO PRISUTNI U MEDIJIMADONELI STE VETRENJAČE ZA NAŠE VETROVE.... MT: TO JE STICAJ OKOLNOSTI. U UDRUŽENJE ZA ENERGIJU VETRA (SEWEA) SAM UŠLA KAO JEDAN OD OSNIVAČA, ISPRED KOMPANIJE ”ENERGOWIND” (KOJA INVESTIRA U RAZVOJ PROJEKATA VETROPARKOVA U SRBIJI).OD TADA JE PROŠLO TRI GODINE.LJUDI SADA MENE NA NEKI NAČIN POVEZUJU SA POJMOM ENERGIJE VETRA: “MAJA JE NEKO KO RADI VETAR!” JA SAM U MEĐUVREMENU IZUČILA SVE KORAKE NA PUTU KA REALIZACIJI OVIH PROJEKATA U SRBIJI, A I O SAMIM VETROPARKOVIMA ZNAM DOSTA.

razgovor vodila Dostana Janković fotografije Rade Kovač www.radekovac.rs Eksluzivno za EGO • OutletLux, Cara Lazara 11, 01126 22 813 01126 22 913 • GUCCI, DOLCE & GABBANA, PRADA, MIU MIU, DSQUARD, TOD’S, FENDI, MONCLER

www.ego-magazine.com

064/065 EGO: Kako ste usmeravali karijeru posle studija elektrotehnike na Beogradskom Univerzitetu? Spojili ste dva sveta: inžinjerski i menadžerski? MT: Ja sam posle ETF-a radila na jedinom Institutu za elektroenergetske sisteme u Srbiji (Institut “Nikola Tesla”) koji je i danas prestižna kuća. Tamo smo radili projekte i studije za industriju. Bila sam zadovoljna, ali sam oduvek želela da završim MBA (master of business administration). Iz Instituta sam 2001. godine došla u Ministarstvo energetike. Radili smo vrlo odgovoran posao, tada se prvi put menjala regulativa u skladu sa evropskim standardima, prvi izmenjen Zakon o energetici, “blue print” Agencije za energetiku. Dragoceno znanje, iako nije bilo tehničko. Pomagalo je moje poznavanje sistema, iako se on uvek vodio u EPS-u (i danas EMS-u), a ne u Ministarstvu, a tako i treba da bude. To je bio izlet iz struke i više se nisam vratila. Ko hoće u industriju, a dobar je inžinjer, ostane u EPS-u, EMSu. Uspela sam preko British Council-a da dobijem Chevening stipendiju putem konkursa. Završila sam Imperial College - Tanaka Business School u Londonu . To je bilo veliko iskustvo, jer sam došla u dodir sa drugim svetom, učila sam sve od ekonomije, preko marketinga, finansija, upravljanja projektima i procesima, menadžmenta u IT pa do preduzetništva. EGO: Da li sve počinje i završava novcem? Šta je prvo: projekat ili sredstva? MT: Nema projekta bez ulaganja. Pre svega, razvoj projekta mora neko da finansira sopstvenim sredstvima, jer ne postoje krediti za razvoj projekta. To znači: projekat počinje kao ideja i poslovna odluka preduzetnika, koji ulaže svoja sredstva i preuzima sve rizike tokom razvoja tog projekta. Kad se dodje do faze realizacije, situacija se menja. Niko nigde nije ništa sagradio sopstvenim, već pozajmljenim novcem. Obezbeđivanje finansija od strane banaka za projekte vetroparkova je izuzetno komplikovano i teže nego što je to slučaj sa finansiranjem projekata iz drugih oblasti obnovljivih izvora. O ovome se kod nas jako malo zna, pa je dobra ideja da se i finansijske institucije konsultuju u toku izrade podzakonskih akata. Loši projekti svakako neće naći put do realizacije, ali je šteta da dobri projekti propadaju samo zato što je regulatorni okvir manjkav ili

destimulativan. Često se dešava da su, po pojedinim pitanjima, uslovi banke “stroži” od onoga što traže državni organi. EGO: Da li su ovdašnja društva za zaštitu (životne sredine, ptica, staništa) na nivou zadatka? MT: Ne znam kako je na republičkom nivou, mi smo radili sa pokrajinskom administracijom, kako sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine, tako i sa Zavodom za zaštitu prorode. Mogu da kažem da tamo sede stručni i kompetentni ljudi, možda zato što su u Vojvodini prvi i krenuli sa vetroparkovima, pa već dosta toga znaju. EGO: Kako počinje izrada elaborata? MT: Kada govorimo o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu, tome predhodi dvogodišnje posmatranje ptica i slepih miševa. Jedan od važnih aspekata uticaja vetroparkova je upravo onaj koji imaju na populaciju i staništa ptica i slepih miševa na širem području obuhvata vetroparka. Za poslove koje ovde niko ne radi - za

PROJEKAT POČINJE KAO IDEJA I POSLOVNA ODLUKA PREDUZETNIKA, KOJI ULAŽE SVOJA SREDSTVA I PREUZIMA SVE RIZIKE TOKOM RAZVOJA TOG PROJEKTA. KAD SE DOĐE DO FAZE REALIZACIJE, SITUACIJA SE MENJA. NIKO NIGDE NIJE NIŠTA SAGRADIO SOPSTVENIM NOVCEM, VEĆ POZAJMLJENIM NOVCEM.

modelovanje buke, vizuelnog zagađenja i efekta senke – potrebno je angažovati strane kompanije koje se time bave. U suštini, ova studija bi trebalo da pokaze sveobuhvatne uticaje vetroparka na životnu sredinu i predloži mere da ti uticaji budu minimalni. Pri tome, treba imati na umu da ne postoji nijedan objekat koji je sagradio čovek, a da nema (negativan) uticaj na životnu sredinu – pitanje je samo procene tih uticaja, odnosno koliko društvo ceni da su prihvatljivi. Pre početka izrade Studije procene uticaja, potrebno je “rešiti” lokaciju vetroparka kroz urbanizam, odnosno pribaviti lokacijsku dozvolu. Na primer, neophodno je da vetropark bude na dozvoljenom

odstojanju od naseljenih mesta… EGO: Zašto, šta ne sme da se desi? MT: Pre svega vetrenjače ne smeju ni na koji nacin da ugroze lokalno stanovništvo. Postoji takozvani efekat “senke”, odnosno ritmično smenjivanje svetlosti i senke, koje se stvara kada je Sunce nisko a elisa se okreće, a koje smeta ljudima. Ili - led koji se formira na lopaticama zimi. Postoje razni sistemi koji služe za otapanje leda na elisama, ali je neophodno predvideti razletanje sitnih delova leda (prema proračunu mogu da lete maksimalno 300m od vetroturbine). U Velikoj Britaniji se velika pažnja obraća na “vizuelno zagađenje”. Englezi su poznati kao istrajni posmatrači ptica i vizuelno ih ometaju vetrenjače. Medjutim, treba sagledati šta je cilj: kojoj svrsi vetropakovi služe?! Vetroparkovi su postrojenja za proizvodnju električne energije, nisu projektovana da ulepšavaju krajolik. Ali, čak i ako bi poredili snimke, ne bi bilo dileme koja postrojenja ruže okruženje, ona tradicionalna ili ova koja koriste energiju vetra. Zatim - vetroturbine ne zagađuju ni vazduh ni vodu. Unutar konstrukcije vetroturbine postoje ulja za podmazivanje hidraulike, u malim kolicinama, koje se ručno menjaju prilikom redovnog servisa, i ne postoji nikakva opasnost da dodju u kontakt sa okolnim zemljistem i podzemnim vodama. Naravno – tu je i merenje buke, zbog čega je neophodno modelovati nivoe u okolini svake vetroturbine ponaosob. To je još jedan razlog zbog čega je neophodno postavljati vetrenjače na odredjenom rastojanju od naseljenih mesta. Nivo buke drastično opada sa rastojanjem, pa je vec na 300m od podnožja vetroturbine - na nivou zvuka u kancelariji. EGO: Logično je da je buka najjača gore. A o kojoj visini sada govorimo, koliko se turbina podiže da “uhvati vetar”? MT: Visina stuba vetrenjače, odnosno visina na kojoj se postavlja vetroturbina, dominantno zavisi od vetra, ne samo prosečne brzine već i profila vetra. Ja volim da kazem - svaki vetar ima svoju turbinu. Na primer, u Južnom Banatu imamo IIIa (treću A) klasu vetra prema IEC klasifikaciji. Prva klasa vetra je na primer na Baltiku i severu Evrope, gde su vetrovi sa većim prosečnim brzinama, pa se tamo ide na manje visine stubova. Da bi kod nas lokacije bile isplative za proiz

vodnju električne energije iz vetra, idemo na visine stubova iznad 100 metara. Ovde je logika kao sa nekretninama - prvo se “prodaju” najbolje lokacije. Proizvođači vetroturbina za svaku klasu vetra izbacuju seriju modela. Proizvođač opreme ne sme da proda turbinu koja nije sertifikovana za odredjenu klasu vetra i mora da verifikuje lokaciju za odredjenu klasifikaciju vetra, odnosno vetroturbine. EGO: A kome se investitor prvo obraća? Da li nekome ko procenjuje vetroenergetske potencijale ili? MT: Investitor koji ulaže u razvoj vetroparka sam procenjuje potencijal vetra na lokaciji, na osnovu višegodišnjih merenja vetra. U ovoj fazi investitor je “projektna firma” i samo ulaže. Razvijanje projekta košta. Kod nas, do građevinske dozvole za vetropark, jedan megavat košta između 30 i 40 hiljada evra, i potrebno je 4 godine. Treba imati na umu da je ovo kraj samo “projektne” faze: u ovoj ceni su elaborati, studije, razni projekti, saglasnosti, dozvole, takse. Ali još ništa od opreme nije kupljeno, niti je obezbedjeno finansiranje od strane banaka. To znači da je za projekat od 100 megavata potrebno uloziti izmedju 3 i 4 miliona eura, samo da bi došlo do kraja projektne faze, odnosno dok se obezbede sve dozvole za početak gradnje. Posle toga idemo u banku po kredit, a banke traže 30% učešća investitora u ukupnoj finansijskoj konstrukciji. Sad je nepovoljan period za podizanje kredita i ulaganje uopšte. Mi smo zemlja visokog političkog rizika; u Srbiji je najskuplji novac. Stalno se menjaju zakoni i kasni sa donošenjem podzakonskih akata. Znate li šta to znači investitoru kada mu na pola posla izmenite Zakon? Ja jesam “energetičar” ali moram da naglasim da su investitori tokom razvoja projekta, izgradnje, pa sve do puštanja u rad i Upotrebne dozvole, najvećim delom u nadležnosti Zakona o planiranju i izgradnji. Zakon o energetici bi trebalo da stvori uslove u kome su status i pravna sigurnost povlašćenih proizvodjača (koji proizvode zelenu energiju) garantovani. Svi pričaju o energetskim dozvolama, a ne govore da mi - kao investitori – njome ne stičemo nikakva prava. Za neupućene to zvuči kao dozvola koja podrazumeva neka prava, što je potpuno pogrešno. Niti nam daje pravo da gradimo, niti pravo ili ekskluzivitet na lokaciji. Izdato je neuporedivo

više dozvola nego što je kvota za otkup električne energije iz ovih izvora, da bi se pospešila konkurencija izmedju investitora. Čak i na istoj teritoriji. Verujem da je svako ko je aplicirao za energetsku dozvolu i bio voljan da plati astronomsku taksu, nju i dobio. A tek sa lokacijskom dozvolom (kojoj prethodi urbanizam i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa ) i potom građevinskom dozvolom, mi stičemo “pravo” na lokaciju, odnosno možemo da počnemo gradnju. Tek tada projekti mogu da se kvalifikuju za dobijanje Privremenog statusa povlašćenog proizvodjača i tako udju u kvotu za koju važe podsticajne cene otkupa električne energije. Čak je i pitanje priključka na mrežu garantovano tek po dobijanju gradjevinske dozvole, a do tog trenutka sav rizik je na investitoru. To će, na žalost, za neke investitore značiti da će im propasti projekti u poodmakloj fazi razvoja. Njihovo nezadovoljstvo je stoga sasvim očekivana reakcija! Ako je zemlja u takvim političkim previranjima da se zakoni i “pravila igre” stalno menjaju, a da investitore niko ništa TO ZNAČI DA ZA PROJEKAT OD 100 MEGAVATA POTREBNO ULOŽITI IZMEĐU 3 I 4 MILIONA EURA, SAMO DA BI DOŠLO DO KRAJA PROJEKTNE FAZE, ODNOSNO DOK SE OBEZBEDE SVE DOZVOLE ZA POČETAK GRADNJE.POSLE TOGA IDEMO U BANKU PO KREDIT, A BANKE TRAŽE 30% UČEŠĆA INVESTITORA U UKUPNOJ FINANSISKOJ KONSTRUKCIJI ne pita, da li je uopšte realno očekivati priliv investicija? Zašto bi investitori bili “ozloglašeni lobisti” kada samo štite svoja ulaganja, svoj interes? Pa potpuno je legitimno da se boriš za opstanak projekta u koji si utrošio ogromne resurse u svakom smislu, ozbiljne sume novca i puno vremena, obučavao ljude, isplacivao plate i plaćao treninge, izmirivao dažbine državi, upošljavao na desetine domaćih konsultanata i projektanata. EGO: Da li neko “ustupa pravo na vetroenergetski potencijal mesta”? MT: Prvo, nema koncesija na vetar, kao ni na sunce, u smislu primarnog energenta, oni pripadaju planeti. Drugo, ako je vetro

park na privatnoj zemlji, i to poljoprivrednom zemljištu, investitor se dogovara sa seljacima, kupuje zemlju ili je uzima u najam, a jedina uloga države je da, preko Ministarstva poljoprivrede, izda saglasnost koja je formalne prirode jer država nije vlasnik zemljišta. Apsurd je da, uz sve podsticaje koje regulise Zakon o energetici kad su u pitanju obnovljivi izvori, danas nije moguće podići vetropark na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini. Poslednje tri godine čekamo podzakonski akt kojim bi se omogućilo da se državna poljoprivredna zemlja daje u zakup za nepoljoprivredne svrhe. Uobičajeno je da republika ovlasti opštine da ovu zemlju daju u najam pod odredjenim, unapred definisanim uslovima. Inače su poljoprivredna zemljista u vlasništu države obično veće parcele, dok su privatne njivice iscepkane – kao “resice”. Postoje na primer njive na koje ne može da stane temelj vetrogeneratora! Imamo jednu koja je široka 12m, a temelj je 20m sa 20m. EGO: Znači temelj vetroturbine je kvadrat stranice dvadeset metara, a vetar treće A klase hvataš na 100m visine... MT: Da, stub je visine 119m, primera radi kao zgrada od tridesetak spratova. Prečnik rotora je otprilike kao fudbalski teren, jedna elisa je 55m, druga isto, a između je kuciste, ukupno 120 metara.. EGO: Kako se to transportuje do Srbije, trasa mora da ima određene krivine? Na samom početku razvoja projekta se radi Logistički elaborat transporta i pristupa lokaciji. To je neophodno, jer postoje fantastične lokacije po pitanju potencijala vetra, ali je do njih na žalost nemoguće stići. Elementi vetroturbine nisu kritični kad je u pitanju težina. Najteže je kućište koje ima 70-tak tona. Ali to nije ništa u poredjenju sa velikim energetskim transformatorima. Kritične su elise, jer se proizvode i transporuju u jednom komadu. I zbog njih moramo da pravimo krivine radijusa 40m duž cele trase pristupa lokaciji. Ljudi koji su zaduženi za studiju transporta, detaljno prolaze celu trasu, snimaju svaku krivinu, prepreku na putu, ispituju svaki podvožnjak, nadvožnjak, most. Kada transportne kompanije proveravaju trasu, onda se i kuće koje zabeleže da su na putu, izmeštaju, a ne samo ograde, bandere… Delovi vetroturbine se najčešće transportuju vodom do najblize luke, jer je takav

066/067

sako / blejzer: dolce & gabbana haljina: dsquared² obuća: miu-miu torba: Tory Burch

www.ego-magazine.com transport najjeftiniji. U luci je potrebno obezbediti kran koji vrši pretovar na specijalne kamione koji odatle transportuju delove vetroturbine do lokacije. U blizini lokacije vetroparka je neophodno obezbediti i odgovarajući prostor za smeštaj delova. Na primer, čelični stub vetroturbine stiže u delovima i sklapa se na licu mesta. Svi delovi stubova kada se dopreme na lokaciju moraju biti čisti i zaštićeni ciradom, nedopustivo je da su masni, prljavi, jer moraju savršeno da naležu jedan na drugi. Krandžija sa strelom od 130m spušta odozgo delove jedan na drugi koji se pričvršćuju iznutra. Onda se podiže kućište sa opremom koja je već montirana na zemlji, a na kraju elise... ceo proces montaže izgleda fenomenalno! EGO: Magacioniranje, transport, sve to utiče na cenu? MT: Cena transporta sa erekcijom vetroturbine, po jednoj vetrenjači, može da ide do 500 hiljada eura. Kran se rentira na dnevnoj bazi i izuzetno je skup. Zato je važno da se dobro planira vreme izgradnje, da se ne bi desilo da zbog loših vremenskih uslova, na primer jakog vetra, cela mašinerija stoji danima. Sve to stravično košta i ulazi u investicionu cenu od 1,7 miliona eura po megavatu instalisane energije. EGO: Koliku površinu zauzima takav vetropark? MT: Vetrenjače su prilicno razmaknute i postavljaju se u “vetar”, tako da je obuhvat vetroparka veliki (zavisi od snage, odnosno broja vetrenjaca, moze da bude desetine pa i stotine hektara), ali je samo zauzeće vrlo malo: svega 400m2 po vetrenjaci. Prilikom pozicioniranja vetrenjača, koristi nam ruža vetrova koja pokazuje dominantan pravac. U pravcu dominantnog vetra se ide na veće rastojanje između vetrenjača, da bi efekat slabljenja bio što manji (odnosno - da bi gubici kinetičke energije vetra bili što manji), ne bi trebalo da bude manje od 5 prečnika rotora, pa je to najmanje 600-700m , a može da bude i 1km. U pravcu poprečnom na pravac dominatnog vetra se ide na manje rastojanje, ali ne manje od 3 prečnika rotora, najčešće 400-500m. EGO:Pored košavnog područja Banata i istočna Srbija ima vetroenergetske potencijale, ali je manje dostupna zbog puteva koji se usecaju u planine? MT: Mislim da je na tom području dobar

vetar, veće su nadmorske visine i drugačiji klimatski parametri u poređenju sa Banatom, te bih očekivala da odgovaraju turbine drugog tipa, sa nešto manjim visinima stuba. Što se transporta tiče, putevi moraju biti prošireni, da bi prošla oprema, a problem brdovitog terena je moguće rešiti i manjim kranovima koji premeštaju teret sa jedne na drugu tačku, “preskačući” krivine. Ovo je vrlo skup vid transporta, ali je izvodljivo. Na kraju, svi ti troskovi ulaze u CAPEX (kapitalne troškove izgradnje), iz kojih se vidi da li ima smisla ulagati ili ne. EGO: Jedna od prednosti podizanja vetroparkova je brzina kojom se montiraju? MT: Vetrenjače praktično montiraju na lokaciji. Danas se jedna vetrenjača podiže i pušta u probni rad za nedelju dana. To je 3MW nedeljno. Nijedan drugi energetski objekat ne može da konkurise vetroparkovima po pitanju brzine gradnje. Naravno, toj montaži prethodi izgradnja kompletne infrastrukture – putne i elektroenergetske; kao i izgradnja temelja za CENA TRANSPORTA SA EREKCIJOM VETROTURBINE, PO JEDNOJ VETRENJAČI, MOŽE DA IDE DO 500 HILJADA EURA. KRAN SE RENTIRA NA DNEVNOJ BAZI I IZUZETNO JE SKUP. ZATO JE VAŽNO DA SE DOBRO PLANIRA VREME IZGRADNJE, DA SE NE BI DESILO DA ZBOG LOŠIH VREMENSKIH USLOVA, NA PRIMER JAKOG VETRA, CELA MAŠINERIJA STOJI DANIMA. vetroturbine. Eto, na primer, kod nas se kablovi postavljaju u zoni puta, a u većini evropskih zemalja kroz njive. I uopšte, naši problemi su ponekad toliko specifični da ih je teško objasniti kreditorima - na primer: pitanje kradje bakarnih kablova, a da ne pominjem da može neko zbog te krađe i da pogine. U proseku, za vetropark od 100 megavata se izgradi 30-40 km puta. To nisu asfaltni putevi, vec atarski putevi koji se nalaze na samoj lokaciji vetroparka i služe kao pristupni putevi do pojedinih lokacija vetrenjaca, ali koriste i svima onima koji imaju potrebu da lakše dođu do svojih njiva. Ti putevi su opštinski, ne pripadaju investitoru. Ja nisam stručnjak za nisko

gradnju, ali sam pratila razvoj projekta u svim segmentima - mi smo vrlo ozbiljno radili geomehaniku zemljišta duz kompletne trase puteva, a posebno nosivost tla za temelj vetrenjača. To su ozbiljna geomehanicka ispitivanja, koja dugo traju, i izuzetno su skupa. EGO: Na osnovu kojih podataka znate da će se ulaganja isplatiti? Da li postoje eksperti za fiziku životne sredine? Da li Hidrometeorološki zavod daje procenu potencijala? MT: Institucija ne postoji. To je iskljucivo na investitoru. Polazna tačka svakog projekta je dobra lokacija sa aspekta vetra. Međutim, da bi projekat bio “bankabilan”, potrebno je odraditi najmanje 2 godine kontinuiranih merenja na lokaciji. Važno je gde se postavlja merni stub, koje je visine, na kojim visinama se postavljaju anemometri.. Neophodno je uzeti proverenu opremu, to nije mesto gde se štedi. Bitan je i kontinuitet merenja. Posle se, na osnovu ovih izmerenih podataka, vrši procena energetskog potencijala. Ja ne znam da kod nas postoji institucija čije procene potencijala banke priznaju. Za nas su to radile dve strane kuće, zato da bi na zahtev banke dobili dva nezavisna mišljenja. EGO: To sve traži banka? MT: Neophodno je uložiti pare u kvalitetna merenja na lokaciji da bi se dobili validni podaci od kojih zavisi cela investicija. Logika banke, a i svakog ko ulaže, jeste da smanji rizike. To bi upravo trebalo da rade investitori, jer se kvalitetnim razvijanjem projekta umanjuju rizici. Sigurno da postoje investitori koji ne rade na ovaj način, ali sam sigurna da njihovi projekti neće nikad doživeti realizaciju, prosto zato što ih niko neće finansirati. Ne verujem da se igde desio neki projekat tako što je neko rekao: “Ovde duva, hajdemo!”. Na početku, u toku procene lokacije sa aspekta vetra, koriste se podaci sa referentnih meteoroloških stanica u blizini, kao i podaci sa satelita, i oni se kasnije koriste za korelaciju, ali ključna su merenja na lokaciji. Čim se dobiju preliminarni podaci o merenjima posle 6 meseci, nastavlja se sa drugim radovima na pripremi. Meteorološke stanice najčešće poseduju podatke o merenjima sa 10m visine. Turbine se nalaze na deset puta većoj visini! Extrapolacijom bi se dobili podaci na traženim visinama. Ali takvi podaci ne mogu da se koriste, izuzev za korelaciju

www.ego-magazine.com

068/069 sa stvarnim merenjima na lokaciji. Ovo banke tretiraju kao veliki rizik, pa kad investitori vide kako se kvantifikuje taj rizik, zažale što nisu stavili viši merni stub. EGO: Kao investitor, okupljate neki tim, a pored zaposlenih, na zahtev banke, angažujete i stručnjake sa strane... Ko čini tu grupu, koji profil ljudi? MT: Banke zapravo i ne pitaju ko su “in house” ljudi, njima je važno da je svaki korak tokom izrade projekta, svaki dokument, uradjen prema njihovim standardima. Ako investitor angažuje kompanije sa strane za određen deo posla, važno je da to budu kredibilne kompanije kojima banke veruju. Jedino tehničke projekte mogu da rade isključivo domaće kompanije sa odgovarajućom licencom. Iskusni investitori dosta stručnjaka imaju “u kući”. To je stvar opredeljenja. Ako neko nema portfolio projekata, već radi samo jedan, verovatno mu se više isplati da angažuje stručnjake i kompanije sa strane, umesto da ulaže i obučava ljude unutar firme. U mojoj firmi imamo, pored ostalih funkcija, inzenjere svih profila: gradjevine, elekrotehnike – energetike, telekomunikacija, mašinstva, čak i geodete. Pored toga smo angažovali na desetine domaćih stručnjaka i firmi u raznim fazama izrade projekta. Za poslove za koje naše kompanije nemaju iskustva jer rade po prvi put, morali smo da angažujemo superviziju iz inostranstva. EGO: Gde u tome mogu da vide priliku visokoobrazovani? MT: Apsolutno imamo kapaciteta da napravimo “pool” stručnjaka kod nas jer imamo visokoškolovane ljude, koji bi kroz ove poslove dobili dragoceno iskustvo i reference. Problem leži u tome što je projekata nedovoljno za stvaranje “tržišta” stručnjaka, te je potražnja za domaćim stručnjacima za sada vrlo limitirana, ali postoji. Prava je šteta što smo često prinuđeni da angažujemo ljude sa strane, jer neke od tih poslova obavljaju stranci sa zvanjem tehničara. Druga prilika za zapošljavanje leži tokom perioda izgradnje, kada se angažuju lokalne kompanije i izvođači, tako da i do 30% ukupne investicije može da ostane u zemlji. Kad se uđe u eksploataciju, sve je automatizovano, tako da nema velikog prostora za zapošljavanjem, osim u oblasti servisnih usluga, odnosno održavanja. Očekuje se da proizvođači vetroturbina

otvaraju servisne centre u zemlji, u kojim će zaposliti i obučiti naše ljude. EGO: Molim Vas, navedite još neke dobrobiti od vetroparkova. BM:Najveću korist ima lokalna zajednica. S jedne strane, investitori ulažu u lokalnu infrastrukturu koja ostaje lokalnoj zajednici, a to nisu mala ulaganja. Pored toga, lokalno stanovništvo ima dodatne prihode od najma zemljišta, jer vetroparkovi ne substituišu poljoprivrednju proizvodnju, ona se obavlja neometano. Kompanije koje proizvode električnu energiju moraju da budu registrovane u Srbiji, bez obzira da li su vlasnici te kompanije strani drzavljani/firme ili ne, tako da svi porezi i doprinosi ukljičujući i PDV “ostaju u lokalu” tokom celokupnog perioda eksploatacije od 25 godina. Vetroparkovi, takođe, utiču na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, jer substituišu proizvodnju iz nekog drugog izvora koji je zagađivač. Postoje sada već brojne studije koje ukazuju da, od svih energetskih izvora, vetroparkovi imaju najmanji negativan uticaj na životnu sredinu. Na širem planu, vetroparkovi će dominatno uticati na povećanje udela obnovljivih izvora u ukupnoj bruto potrošnji u zemlji, što je naša međunarodna obaveza. Na kraju, vetrenjače najviše rade zimi, kada je najveća potrošnja u sistemu, a najbolji uslovi za proizvodnju (najmanja gustina vazduha). Vetroparkovi bi značajno umanjili zimski uvoz struje, kada je struja najskuplja. EGO: Da li je grupa investitora udruženih oko vetroparkova pokušavala da izdejstvuje objedinjavanje izdavanje dozvola na jednom mestu? MT: To nije bio naš glavni zahtev. Ne sporim, jeste problematično i često frus trirajuce, zato što spora administracija i takozvano “ćutanje uprave” uvek prolongira projekte, ali neće da ih zaustavi. Potrošili smo četiri umesto dve godine, ali smo stigli do građevinske dozvole. Glavni problem je što su nedostajala podzakonska akta, jer je u tom praznom hodu novi Zakon o energetici bio neprimenljiv i svi smo tapkali u mestu. Zakon je uveo pojam “privremeni status povlašćenog proizvođača”, što je dobro jer bez toga ne bi mogli da finansiramo naše projekte. Suština je bila u sledećem: uslov za STALNI status povlašćenog

proizvođača jeste Upotrebna dozvola za objekat (to je trenutak kada ulazi u kvotu, kada ostvaruje pravo na podsticajne mere i potpisuje Ugovor o otkupu struje sa Javnim snabdevačem,EPS-om). To znači da je do tada investitor već obezbedio finansiranje, izgradio vetropark, priključio ga na mrežu, prošao probni rad, tehnički prijem, da bi dobio tu Upotrebnu dozvolu i potom licencu za obavljanje delatnosti. A trenutak kada investitori moraju da imaju Ugovor o otkupu struje, tj. garantovanu cenu otkupa (fid in tarifu) jeste PRE nego što traže kredit od banke! I to je potpuno logično: zamislite da tražite kredit za stan od banke, a nemate nikakve prihode kojima dokazujete banci da možete da otplaćujete rate. Dakle: uvođenjem Privremenog statusa povlašćenog proizvođača je rešen problem tako što je trenutak sticanja prava na podsticajne mere pomeren unapred, pre izgradnje objekta, da bi se omogućilo finansiranje projekata. Da bi se Država zaštitila od “neozbiljnih investitora”, odnosno mogućnosti da investitori zauzmu mesto u kvoti a potom ne izgrade objekat, uvedena je bankarska garanacija u vrednosti od 2% od ukupne investicije. To je na neki način garancija “za neodustajanje od posla”. Primera radi, za projekat od 100MW, bankarska garancija iznosi 3 miliona eura. To znači da: ako investitor za vreme trajanja privremenog statusa ne izgradi objekat i dodje do punog statusa povlašćenog proizvođača, ostaje bez ovog novca. Nadam se samo da neće biti zloupotrebe, da se neće pojaviti investitori koji lažiraju vrednosti investicije ne bi li platili manje, jer onda ceo sistem, koji je dobro osmišljen, pada u vodu... EGO: Da li ste prebrojali dokumenta koje ste za vetropark dobili do građevinske dozvole? MT: Nisam, ali ako gledamo samo dokumente iz upravnog postupka, sve saglasnosti, mišljenja, dozvole, sigurno više od 50! Razvoj ovih projekata je u nadležnosti ne samo Zakona o energetici, već i Planiranja i izgradnje, Poljoprivrede, Životne sredine.. EGO: Da li se sad stvaraju bolji uslovi za izradu projekta? MT: Uslovi nisu idealni, ali svakako postoje. I kad je najdobronamernija, naša birokratija uči na nama, pa i investitori moraju da se naoružaju strpljenjem. Samo u postupku izrade urbanističkog pro

košulja: gucci suknja: dsquared²

070/071

www.ego-magazine.com

haljina: dsquaredÂ˛ jakna: Moncler

www.ego-magazine.com

072/073 jekta mi se obraćamo na adrese preko 20 institucija za mišljenje. Tu su sva Javna preduzeća, Ministarstva, Direktorat civilnog vazduhoplovstva, Zavod za zaštitu prirode... dešava se da predmet stoji na pisarnici dva meseca, da nije ni stigao do referenta, pa smo “srećni” kad neko uzme da ga obradjuje. Dovoljno je da nas na nekoliko mesta zakoče po par meseci, i prodje cela godina. Posle se u postupku Lokacijske dozvole opet obraćamo većini tih institucija za uslove, a nekima i treći put zbog Građevinske dozvole.. EGO: Ko vodi računa o mreži na koju će se priključiti sve elektrane iz obnovljivih izvora? MT: Mreža i priključenje na mrežu, jesu u nadležnosti Elektromreže Srbije (EMS-a). U slučaju manjih vetrparkova, snage od svega nekoliko MW, to su lokalna elektrodistributivna preduzeća. EMS procenjuje mogućnosti prenosne mreže po pitanju priključenja svih novih proizvodnih objekata, pa i vetroparkova. EMS zapravo procenjuje tehničke limite sistema. Za penetraciju energije vetra u naš sistem, procenjen je limit od 1000 MW, u trenutnom stanju sistema, dakle bez daljih ulaganja u infrastrukturu. Priključak na mrežu kod nas uvek finansiraju investitori, ali ti dalekovodi i trafostanice ostaju u vlasništvu EMS-a koji jedini po zakonu može da bude vlasnik i upravlja ovim objektima. Problem je što mi probijamo led i kad je u pitanju priključenje novih proizvodnih kapaciteta, van sistema EPS-a, na mrežu. Zato smo naleteli na gomilu nelogičnosti. Na primer, tek po dobijanju građevinske dozvole, čemu u našem slučaju prethodi 4 godine rada i uloženih nekoliko miliona evra, investitori mogu da dobiju odobrenje za priključenje od EMS-a. Tek u tom trenutku oni formalno stiču pravo na priključak na mrežu. Zašto bi neko i krenuo da ulaže u projekat kad ne zna da li će njegov objekat moći da se priključi na mrežu? To je još jedan od razloga zašto je nastalo Udruženje za energiju vetra, da bi zakonopiscu ukazali na nelogičnosti i neusaglašenu regulativu, jer je dragoceno kada neko ko je prošao kroz ceo postupak ukaže na probleme sa kojima se susretao. Samo na taj način možemo da napravimo regulatorni okvir koji stvarno fukcioniše, a ne da koči investicije. Još jedan primer je neusaglašenost roko

va i procedura u Zakonu o energetici sa onima u Zakonu o planiranju i izgradnji. Vreme koje je potrebno da po jednom zakonu završimo procedure, “probija” rok kod drugih, pa nam onda ističu dozvole koje smo već dobili i platili, pa sve iz početka.. EGO: Da li je to u drugim zemljama brže? Jeste. Ono što svuda traje jednako dugo - to je proces procene uticaja na životnu sredinu. Ali postupak oko projektovanja i izdavanja dozvola je znatno kraći. U drugim zemljama gde imamo ekspanziju vetroparkova – da spomenem samo okruženje: Rumunija, Hrvatska, Bugarska- veća je pravna sigurnost investitora pa su i rizici neuporedivo manji. To čini onda i troškove finansiranja manjim. Nije samo cena, odnosno feed in tarifa, ono što nekog opredeli da investira u ovakve projekte. Ovaj posao je složena jednačina sa više promenljivih. Mislim da svi mi, u prvom redu naša administracija, još uvek učimo, jer se prvi put razvijaju vetroparkovi kod nas. POSTOJE KRATKOROČNE PROGNOZE, KOJE SE RADE ZA DAN UNAPRED, ŠTO ZNAČI DA DANAS ZA SUTRA MOŽE DA SE PREDVIDI PROIZVODNJA IZ SVAKE VETROELEKTRANE, SA GREŠKOM KOJA NE PRELAZI 10%. KADA VETAR DUVA TAKO DA IZVLAČI SNAGU IZ VETROELEKTRANE PA NAGLO PRESTANE DA DUVA, DISPEĆER MORA DA NAĐE NEDOSTAJAĆU SNAGU DA BI IZBALANSIRAO SISTEM. Uglavnom se suočavamo sa nepoznavanjem materije, ako tako mogu da kažem nema zle namere. EGO: Mediji prepisuju iste rečenice i održavaju otpor javnosti prema investitorima koji planiraju ulaganja u elektrane iz obnovljivih izvora. Jedna od takvih je “povlašćeni proizvođač ne plaća kupcu naknadu za usluge balansiranja... troškove plaća tarifni kupac”. Molim Vas, objasnite pojam “usluge balansiranja”. MT: To je tehnički detalj koji komentarišu mnogi koji ga ne razumeju. Evo ovako: vetar je varijabilan, ali predvidiv. Zašto je to važno? Postoje kratkoročne prognoze, koje se rade za dan unapred, što znači

da danas za sutra može da se predvidi proizvodnja iz svake vetroelektrane, sa greškom koja ne prelazi 10%. Kada vetar duva tako da izvlači maksimalnu snagu iz vetroelektrane pa naglo prestane da duva, dispečer mora da nadje nedostajuću snagu da bi izbalansirao sistem (proizvodnju i potrošnju). On tu snagu nalazi u sistemu, ili kupuje na tržištu. To košta, i to su troškovi balansiranja koje mi donosimo u sistem, a koji su uračunati u podsticajnu cenu. Povlašćeni proizvođači ne plaćaju troškove balansiranja tokom feed-in perioda, a po isteku 12 godina biće dužni da se ponašaju kao i svi učesnici na tržištu – da plaćaju troškove balansiranja ili da sami kupuju nedostajuće količine na tržištu. Ja očekujem da će odstupanja, pa samim tim i troškovi balansiranja, biti mnogo manji nego što se predviđa. Turbina se uključuje kada vetar dostigne 3m/sec. Naša turbina polako dostiže svoju nominalnu snagu od tri megavata pri brzini vetra od 12m/sec. Na brzini od 23m/sec se isključuje vetroturbina, zbog mehanike, i ne proizvodi električnu energiju. Najkritičniji je, dakle, trenutak kada turbina iz režima maksimalne snage naglo prelazi u režim kada ne proizvodi. Za slučaj vetra u južnom Banatu, mogu da kažem da posle 4 godine kontinuiranih merenja nije zabeležen nijedan desetominutni interval sa brzinama vetra preko 23m/sec, što praktično znači da ne dolazi do scenarija koji najviše zabrinjava dispečera. EGO: Svi pričaju o feed-in tarifama…Koliko dugo se otplaćuje investicija? MT: To o čemu svi pričaju, feed-in tarife, su podsticajne cene otkupa električne energije od povlašćenih proizvođača, onih koji proizvode zelenu energiju, a koje se daju na određeni period, kod nas 12 godi na. Visina feed-in tarife varira u zavisnosti od vrste izvora, odnosno tehnologije, jer ta podsticajna cena mora da omogući određeni rok otplate investicije, da bi investitori uopšte došli. Možda ću delom demistifikovati famu oko vetroparkova: to su sigurne ali dugoročno isplative investicije. Dakle ulaganja u vetroparkove nisu spekulativne investicije sa velikom stopom povraćaja u kratkom periodu. Investicija se otplaćuje u toku feedin perioda, dakle 12 godina. Za to vreme vetropark “radi” za banku i za proizvođača

opreme, a posle 12 godina ekploatacije počinje da radi za sebe, odnosno vlasnike. Da ponovim ono što sam već ranije rekla - pre ovih 12 godina koje spominjemo, neko je uložio novac i znanje u razvoj projekta na šta je “potrošio” 4 godine, pa je dao 30% učešća za kredit, pa treba dodati period izgradnje, probnog rada i sl., što traje oko 2 godine, da bi došli do početka eksploatacije, odnosno početka otplate investicije. EGO: Kada vetar zavrti vetroparkove, dobijenu električnu energiju plaća krajnji potrošač... MT: Tako je, trošak se prebacuje na krajnjeg potrošača, to je uobičajen model koji svuda viđamo. Obnovljivi izvori, zbog visokih cena tehnologija u poredjenju sa konvencionalnim izvorima, ne mogu da izdrže tržišnu utakmicu i traže podsticaje, jer bez njih nema investicija. Nijedan MW iz vetra, sunca, ili nekog trećeg obnovljivog izvora, nigde u svetu nije izgradnjen bez podsticajnih cena otkupa. Danas se na te podsticaje ne gleda kao pre 20 godina kad je industrija bila u povoju, pa je recimo otkupna cena solarne energije u Nemačkoj išla na 40 centi. Danas su cene električne energije za krajnje potrošače u većini evropskih zemalja veće od naših podsticajnih cena. Takođe ne treba zaboraviti da su svaki instalisani MW u sistemu EPS, zahvaljujući kome danas imamo električnu energiju, inače finansirali građani plaćajući svoje račune za struju. Moj stav je da mi moramo maksimalno da iskoristimo potencijale koje imamo u obnovljivim izvorima, jer je luksuz da jedna zemlja to ne koristi. Ovi izvori su skuplji dok traje feed-in režim, odnosno otplata investicije, ali po isteku tog perioda postaju najjefitiniji izvor sa najnižim marginalnim troškovima proizvodnje, jer je primarni energent besplatan, pa imaju efekat sniženja cene električne energije za krajnjeg potrošača. Dakle sutra će EMS prvo kupovati struju iz vetra, jer će biti najjeftinija. A to će se odraziti na smanjenje cena kod krajnjeg, tarifnog potrošača. Ako bi danas imali svih 500 MW iz vetra na mreži, sa ovim nivoom cene električne energije i pod pretpostavkom da bi se isti nivo cene zadržao sledećih 12 godina, to bi imalo efekat povećanja cene električne energije za krajnjeg potrošača za manje od 3%.

EGO: Zašto se uopšte postavlja pitanje koliko će sve to na kraju da košta tarifnog potrošača, kada je izvesno da imamo samo onoliko preostalih energenata koliko nam je vremena preostalo da pokrenemo postrojenja za obnovljive izvore energije, ukoliko želimo da zadržimo život u civilizovanoj formi? MT:Za mene nema dileme da li hoćemo ili ne obnovljive izvore. Suština je da se naši potencijali, ali realno iskoristivi potencijali, artikulišu u energetskoj politici Države. EGO: Da li treba podići nivo svesti u javnosti? MT: Sigurno da treba. Da li pitati građane, a obzirom da oni to i finansiraju, šta hoće: vetroparkove, solarne parkove, nuklearke, još konvencionalnih izvora? Ako gledamo šta je najjeftinije, to je svakako nuklearna energija. Da li je to dilema? Ne sećam se da nas je neko ranije pitao da li smo za otvaranje novog ugljenokopa ili podizanje nove brane. Legitimno izabrana vlast je uvek ta koja kreira energetsku politiku i strategiju naše

šta aludiram...) Nama ostatak sveta neće dozvoliti da se ponašamo na jedan način, koji je neprihvatljiv drugima, bez obzira na to koliko smo mi siromašni. Ono što mi zagadimo, to ne ostaje “u Galskom selu”, jer zagađenje ne poznaje međudržavne granice. EGO: Sirovine za konvencionalne su pri kraju. Ako neko može i da žmuri na zagađenje, kako može da razmišlja o ceni nečega čega više nema? MT: Skoro sam doživela polemiku na temu “nema više”. Ugalj. Njega ima za još 30 ili 50 godina. Mene inače kao majku čija deca rastu ovde, veoma zanima energetska budućnost, čak bih rekla vizija za ovu zemlju. Snaći ćemo se mi za ovu zimu, i za narednu... Kad se utroše svi resursi uglja, mnogi od nas neće biti živi. Ali naša deca hoće. Šta njih čeka? Da li se nadamo da ce liberalizovano tržište rešiti sve probleme? Sa druge strane, proizvodnja iz uglja jeste bila najjeftinija tehnologija, ali više nije. Sa novim tehnologijama koje eliminišu zagađenje vode i vazduha, a koje su jedino prihvatljive danas, cena struje iz uglja ide na 8 evrocenti po kWh. U mnogim evropMT: TAKO JE, TROŠAK SE PREBACU- skim zemljama cena električne energija iz JE NA KRAJNJEG POTROŠAČA, TO vetra parira cenom energiji dobijenoj iz JE UOBIČAJAN MODEL KOJI SVU- konvencionalnih elektrana na ugalj. DA VIĐAMO. OBNOVLJIVI IZVORI, Cela svetska i evropska energetska poliZBOG VISOKIH CENA TEHNOLOGI- tika je veoma agresivna u sprovođenju JA U POREĐENJU SA KONVEN- direktiva: u 2011. u Evropi je zatvoreno CIONALNIM IZVORIMA, NE MOGU 6300 MW nuklearki, 1000 MW elektrana DA IZDRŽE TRŽIŠNU UTAKMICU I na mazut, blizu 1000 MW gasnih elekTRAŽE PODSTICAJE, JER BEZ NJIH trana i 840 MW termoelektrana na ugalj. NEMA INVESTICIJA. Za 2012. godinu još čekamo podatke, ali trend se nastavlja. EGO: Koliko dugo možemo da se zemlje, na njoj je najveća odgovornost. ponašamo po devizi “neće mene”? Tako je i ovog puta. MT: Postoji obavezujuća Direktiva koja se Mislim da je važno da ljudi koji kreiraju odnosi i na našu zemlju, da se do 2017. zaenergetsku budućnost razumeju ekonom- tvore sve termoelektrane na ugalj koje koiju klimatskih promena. Danas postoje riste staru tehnologiju, odnosno - one koje timovi stručnjaka koji rade scenarije tih nemaju zatvoren sistem za prečišćavanje promena i modele na osnovu kojih nasta- zagađenja. Zbog toga će EPS morati da ju preporuke za nacionalne energetske investira u osavremenjivanje opreme, što politike. Mi to samo gledamo na filmov- će neminovno dovesti do poskupljenja ima. Ne postoji “plan B” za budućnost jer struje, ili će dobiti subvencije iz budžeta imamo samo ovu jednu planetu. Što pre to pa će opet platiti građani. U suprotnom će shvatimo, biće lakše. Dakle, ili ćemo sami doći do zatvaranja naših termoelektrana shvatiti šta je potrebno da uradimo, ili će na ugalj – iz kojih dobijamo preko 60% nas na to naterati međunarodna zajedni- struje. ca. Mene Srbija podseća na jedno “Galsko To su samo rešenja za našeg života, to sa selo” koje uporno odoleva Rimskom smanjenjem zagađenja. Promene su necarstvu (oni koji vole Asteriksa, znaće na minovne.

074/075

suknja: dsquared² košulja: dolce & gabbana jakna: dsquared² čizme: Tod’s torba: Gucci

www.ego-magazine.com Nama je priznato da imamo 21,4% obnovljivih izvora u ukupnoj strukturi naših proizvodnih kapaciteta, zahvaljujući našim precima koji su razmišljali o budućnosti i dobro iskoristili hidropotencijale. Međutim preko 20 godina nije izgrađem nijedan novi proizvodni kapacitet. Srbija je krajem oktobra 2012. godine dobila obavezujuće procente povećanja udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj bruto potrošnji energije. To je sada naša međunarodna obaveza prema Energetskoj zajednici čiji smo član. Naš zadatak je da podignemo udeo obnovljivih izvora sa 21.4% na 27% u 2020. godini. Samo osam godina nas deli od tog roka. Za tako kratak period, mi zadati procenat povećanja možemo da ispunimo pretežno iz hidroelektrana i vetroelektrana. Ako je kriterijum samo cena, isplatljivije su hidroelektrane. Međutim, neuporedivo više vremena je potrebno za izgradnju hidroelektrane, za osam godina ne možeš da napraviš još jedan Đerdap. A vetroelektrane se, sa druge strane, vrlo brzo podižu, pa očekujem da njihov udeo bude preovlađujući. Mislim da je važno da se javnosti predoči koliko koja opcija košta, i u smislu cene električne energije za krajnjeg potrošača, ali i eksternih troškova proizvodnje po društvo koje svaka tehnologija ponaosob nosi. Možda je bolje da ne pominjemo “ispunjavanje međunarodnih obaveza”? Obnovljive izvore bi trebalo da gradimo zato što je to dobro za nas same. To je već trebalo da uradimo, a nismo, verovatno jer nas niko nije uslovljavao. Možda je dobro što nas sada uslovljavaju, jer ćemo zbog drugih uraditi nešto dobro za sebe. To su dugoročni ciljevi. EGO: Znači da bi trebalo zakonom omogućiti bržu realizaciju? Tu se već dosta promenilo, zakon je dobar i u skladu sa međunarodnim standardima. Mi smo stigli do građevinske dozvole, za par meseci će još par projekata dobiti dozvole, što znači da će se do 2015. zavrteti neke desetine, pa i stotine megavata iz vetroparkova. Na nove hidropotencijale ćemo ipak morati duže da pričekamo. Malo je frustrirajuće za investitore kada zvaničnici u javnosti obećavaju gradnju hidroelektrane za tri godine. Ako se poslu

je u skladu sa zakonima ove zemlje, za tri godine nije moguće uraditi urbanističkoplanski dokument, rešiti imovinsko-pravna pitanja, uraditi prenamenu zemljišta i ishodovati sve potrebne dozvole. Mislim da je važno da zakoni važe za sve, u suprotnom ćemo oterati i ove investitore koji su još tu. EGO: Spominju se velike površine namenjene solaru? MT: Kao pobornik obnovljivih izvora, ja bih bila najsrećnija kad bi jedan veliki solarni projekat zaživeo u Srbiji, ali sam veliki skeptik. Pre svega, jedan takav projekat ne može da ide pod subvencije jer je kvota za solarne panele na zemlji dramatično mala. Drugi problem je izgradnja energetske infrastrukture koja bi podržala plasman tolike snage. I treći, (ne)mogućnost izvoza zelene energije iz ovih postrojenja u zemlje EU. Pre nego što se dostigne nacionalni ciljani procenat iz obnovljivih izvora, to nije dozvoljeno. Na kraju, tu je i pitanje zemljišta, jer je potrebno izmedju 2 i 3 hektara zemljišta po MW instalisane snage. Ono što naša regulativa sada stimuliše (preko kvota i otkupnih cena) jeste: izgradnja malih sistema za proizvodnju električne energije, bez obzira na tip izvora. To je takozvana distribuirana proizvodnja, u kojoj su Nemci neprikosnoveni. Videćemo kako će reagovati privatan sektor na ove podsticaje. EGO: A biomasa? MT: Iako me kritikuju “pa da - ti si za vetar, pa samo to promovišeš”, moram da kažem sledeće: smatram da je ekonomski potencijal biomase mnogo manji nego što se misli. Jeste - razne kulture možeš da koristiš kao biomasu jer imaju dovoljnu kalorijsku moć ali je važno da one ne substituišu hranu; postoje i razni ostaci iz poljoprivrede i šumarstva; i ukupan energetski potencijal biomase je utvrdjen; dakle - biomase ima puno. Šta je problem? Kada se rade energetski bilansi i izračunava energetski potencijal pojedinog resursa, oni se izražavaju u milionama tona ekvivalentne nafte, ali ti podaci komercijalno ništa ne znače. Sustina je da neko ko želi da investira u postrojenje na biomasu, ne želi da bude zavisan kad je u pitanju primarna sirovina od bilo koga, bilo da je to država ili seljak. Investitor želi da u svom lancu ima i sirovinu i da je

on sam kontrolise. Drugi ograničavajući faktor je transport sirovine, koji je skup u poređenju sa cenom same sirovine. Zbog toga je ekonomski isplativ potencijal biomase znatno manji od njenog ukupnog procenjenog energetskog potencijala. Vazno je da ljudi koji prave strategije i planove počnu da razmišljaju kao oni koji ulazu novac. Onda ne bismo imali situaciju da planeri ovde vide puno potencijala, a investitora nigde, i pored vrlo podsticajnih cena. Ono što bi mogli da očekujemo je izgradnja manjih postrojenja na biomasu, snage do 1MW, zbog više podsticajne cene otkupa. Primena postrojenja na biomasu je pre svega u proizvodnji toplotne energije, ili kombinovane toplotne i električne energije. EGO: A kako stojimo sa geotermalnim izvorima? MT: Mi imamo veliki potencijal u geotermalnoj energiji, postoji atlas geotermalnih potencijala Vojvodine. Ovu tehnologiju prate izuzetno skupi istražni radovi, naročito u oblasti petrogeotermalne energije gde se razvijaju nove tehnologije. Potencijal je za sada teorijski, videćemo da li i kako će se iskoristiti. EGO: Ko treba da saopšti energetski plan, strategiju Srbije za obnovljive izvore? MT: Vlada usvaja Strategiju razvoja energetike na predlog resornog Ministarstva. Do sredine 2013. godine trebalo bi da bude usvojen Akcioni plan za obnovljive izvore energije, koji će dati odgovor na pitanje na koji način će Srbija povećati učešće obnovljivih izvora do 2020. godine. Donešene su nove Uredbe koje regulišu oblast obnovljivih izvora energije. To je sve dobro, a bilo bi još bolje da je uspostavljen aktivniji dijalog sa investitorima i bankama. Uvek je dobro kada zakonopisac ima savetnike iz biznisa ili finansijskog sektora, da bi gravitirao ka realnim, ostvarivim rešenjima. Inače ćemo stalno po malo menjati i popravljati zakone i pitati se gde su investitori. Možda se meni pripisuje neobjektivnost, jer zastupam interesnu stranu? Slažem se... Ali, to ne dovodi u pitanje valjanost mojih argumenata! Želela sam da ovaj razgovor prođe u pozitivnom tonu, jer - ne odlučujemo o tome hoće li biti budućnosti ili je neće biti. Mi svakako donosimo odluke od kojih zavisi KAKVA će biti budućnost naše dece.

www.ego-magazine.com

076/077 I N T E R V J U

MILAN JOSIPOVIĆ EGO: POKUŠAJTE DA NAM POJASNITE SVOJU EMOCIJU, KOJI SU DETALJI NA KOJE POSEBNO OBRAĆATE PAŽNJU DOK MODELUJETE SVETLO, DOŽIVLJAJ SVETLA, KAKO SE PRELIVA PO MODELIMA...... MJ:PRE SVEGA IZBOR SUBJEKTA. AKO PRIČAMO O FOTOGRAFISANJU LJUDI-NEKA FACA KOJA JE MENI NEVEROVATNO INTERESANTNA. TO JE TEŠKO OBJASNITI, JER JE SUBJEKTIVNO, ALI KAKO UGLEDAM TO LICE, JA GA VEĆ VIDIM U ODEĐENOM AMBIJENTU, PROSTORU, POD ODREĐENIM SVETLOM. TU JE FOTOGRAFIJA SAMO EGZEKUCIJA.

razgovor vodio Ljubomir Janković fotografije Milan Josipović www.greybox.rs

078/079

www.ego-magazine.com

080/081 EGO: Šta je to za Vas u kreativnom procesu najvažnije? MJ: Light. Beauty. EGO: Kao da imate već identifikovane mentalne mape koje se aktiviraju kada preoznate pravi subjekat? MJ: Može se tako reći... ali, nemam ja “presets”, to je više: “wow!”, samo mi bljesne, vidim tu osobu u određenom stajlingu, environmentu. EGO: Koji su Vam omiljeni objekti? Da li Vas opredeljuje muskulatura, forma? MJ: Ja mnogo više volim da slikam muškarce, više nego žene, iako nisam “gay”, možda zbog toga što sam odrastao u bioskopu, uvek je tu bio neki “hero”. Heroji nisu bili Merilyn Monroe, nego - John Wayne, Clark Gable... Žene su se, pogotovu u današnje vreme, izgledom mnogo sakrile, ti nokti,veštačke trepavice... Teško je izvući karakter. EGO: Da li imate neke, samo Vaše, trikove da izvučete karakter iz modela, da dobijete to što želite da i drugi vide? MJ: Prvo - probam da saznam što više o osobi koju slikam. Lakše mi je da je slikam nakon upoznavanja. Kad znam aspiracije, nekako bolje uklapam boje... Drugo - vizuelno, kompozicijski - uz svaku facu ide nešto drugačije. EGO: Koje su omiljene teme? MJ: Ljudi. Pre svega. Mada, obožavam da radim i “landscape”, ali to, na žalost, se ne prodaje. Zato - najviše radim “report of the fashion”. EGO: Kakva je moda za Vas interesantna? MJ: Da li postoji neki model ili neki žanr koji budi inspiraciju veću nego ostali? Kada je o modi reč, da bi zadovoljila moje standarde, što se stajlinga tiče, mora da bude pravilno, luksuzno, da dominira što jednostavnije, bez... da dominira forma, materijal, boja, a ne svašta! Ako je žena u pitanju - ta čuvena “mala crna haljina” koja je proslavila Chanel i Audrey Hepburn, u suprotnosti je sa ovim danas - kada ti sve to ne možeš ni da staviš u kadar. EGO: Kako Vam se dopada Lady Gaga? MJ: Lady Gaga? Pa - ne dopada mi se. Mislim da preteruje. Ima ona stila, možda, ali stalno preteruje. EGO: Da li postoji neka žena koja bi bila idealna za saradnju? MJ: Svakako da bi to bio neko iz grupe čuvenih modela koji su se pojavili sa pojmom “super-model”: Tatjana Patitz i Christy Turlington... I verovatno i Linda,

pa i Naomi. To je bila stvarno jako dobra ekipa. Bila je još jedna, ona se izgubila, zove se Yasmeen Ghauri, devojka sa indijskim poreklom. I još jedna, italijanka sa kratkom kosom, marokanskog porekla... Nikad nisam bio oduševljen onom Cindy Crowford... međutim, kada su žene u pitanju, ja bih mnogo više voleo da slikam Tildu Svinton, koja je glumica, koja ima “otkačen look”, jer ti ona “daje” nešto, ima karakter... EGO: A sa ovih prostora? MJ: Žene u Srbiji su fenomenalne! One su tako hrabre, hrabrije su od muškaraca. Počev od politike. Likovi kao što su Vesna Pešić,... Da ne nabrajam. Kao ljudi, mnogo su bolje od nas. EGO: Dosad, da li ste imali prilike da slikate nekog ko je ostavio utisak na Vas? MJ: Cristopher Lee , engleski glumac. Neverovatan gospodin i profesionalac! EGO: Da li ste imali priliku da u inostranstvu sarađujete sa već priznatim i poznatim modelima? MJ: Ne. Ja jesam radio sa modelima koji jesu “top modeli”, ali to nisu imena koja ovde prepoznaju. Ali zaista, slikao sam par modela u Njujorku i Majamiju, i ja im se čak ne sećam imena, a to su lica koje sam viđao na naslovnicama Vogue magazina. EGO: Sa kojom opremom radite? MJ: Ja najviše volim da slikam analogno sa filmom, ali - pojam digitalne fotografije: baš mi se dopao proces, jer je mnog lakše. Kao i svi, u poslednje vreme i ja radim digitalnim foto aparatom. EGO: Canon ili Nikon? MJ: Nikon. Nikon je zaista bolji. Slikao sam svim aparatima. EGO:Koji model? MJ: Nikon D300. Ništa posebno, ali - ako mi treba za snimanja, rentiram. Ima jedna izreka (to mi je poslao prijatelj iz amerike) : “Amateurs think about equipment; Proffessionals think about time; Masters think about light”. Ja potičem iz generacije koja je učila Ansel Adams školu, iz sedam knjiga Ansela Adamsa... On je najbolji, kralj “landscape” fotografije. Svako koga zanima fotografija, mora da pogleda dokumentarni film o njemu. On je “otac fotografije”. Njegova cela knjiga je samo - negativi. Od njega učiš. On je izmislio zonski sistem. Od “white” do “black”, “shades of grey”... magnificent! Ja gledam njegove knjige i - krenu mi suze!

EGO: Kakva su Vaša iskustva sa Eni Lebovic? MJ: Eni Lebovic? Davno... To je neko čiji ja rad veoma poštujem. Bio sam na promociji njene knjige u Majamiju, ona je držala predavanje, uglavnom za fotografe. Pričala je o svom radu. Pričala je o svom ljubavnom životu, čak (!). Pošto je ona lesbian, pričala je o smrti svoje partnerke, koja je, by the way Susan Sontag, spisateljica... Posle toga smo mi postavljali pitanja, pričali i družili se, super cool...Ali mnogo je impresivnije - Albert Watson, on ima jako veliku ulogu... EGO: Na mene je utisak ostavio učenik Eni Lebovic, koji sada puno radi Martin Schoeller, Nemac, sa serijom portreta i... MJ: Propustio sam priliku da ga upoznam u Njujorku, iz prostog razloga što nisam hteo kasno da idem na neki party, a on je bio tamo... Dopalo mi se kod njega što je uradio priču za National Geographic, što uopšte ne ide uz njegov neki... EGO: ... o plemenima? MJ: Da... ali ima jedan fazon, on je to uradio prvi i to jako dobro: neke portrete, ali maltene široko-ugaonim objektivom. On ih je slikao sa 50 / 35, priđe bliže, tako da se javljaju deformacije. I ljudi uopšte ne izgledaju “pleasant”. Izgledaju, čak, ružno. Ti kad vidiš njegovu seriju Brad Pitt, Angelina Jolie,... svi oni izgledaju prilično neprijatno. I nije radio “retouching”... I radio je “kino-flo” svetla, ako znate... To su one cevi, fluorescentne, filmsko svetlo, zapravo; jako blizu ih stavi, dva komada, simetrično... isto ima jednu dobru seriju sa ženskim bilderkama... i tako. Sjajan je, sjajan! EGO: Koga bi još izdvojili, od fotografa, po Vašem ukusu? MJ:Ima ih toliko... EGO: Ko Vam prvi “padne na pamet”? MJ: Jedan od ovih novijih fotografa? Volim jednog Engleza, nije tako poznat, zove se Koto Bolofo, fashion uglavnom, sirotinja, odrastao u Londonu, na marginama, postao jako dobar fotograf... Kad vidiš njegove forografije, kako on radi styling, lokacije... On uzme iz geta, geto u Londonu, prilog za modu... EGO: Kako je Vaše iskustvo sa magazinom “Blur”? MJ: Reći ću tačno kako je bilo: pominju nešto u RePhoto, vidim interesantan magazin, bukvalno sam poslao poruku ured

082/083 niku, da sam upravo došao iz Južne Afrike, da imam neki editorijal sa klincima... Poslao sam, objavili su, na mnogo strana, priču, ne intervju, 16 fotografija... EGO: Šta mislite da će biti bitno u narednom periodu, u fotografiji? MJ: Ništa dobro. EGO: U kom pravcu se to razvija? MJ: Previše “post production”! Previše klijenti utiču na fotografe da rade. A ovi ljudi koji se bave “fine art” fotografijom, da kažemo umetničkom, šta imaš da izlažeš kad niko neće da kupi fotografiju? EGO: A šta mislite o Nemcu koji prodaje za 4.3 miliona eura fotografiju? Andreas Gursky. (http://dvrcty.com/ANDREASGURSKY) MJ: To su retke priče. EGO: Jesu retke, ali šta mislite o toj fotografiji? MJ: Kao prvo: on uopšte nije loš fotograf. Ima jedna fotografija koju je on uradio u Kuvajtu, na berzi - ludilo! Pista Formule 1 u Abu Dabiju - ludilo! A onda ta nesretna fotografija sa malo reke i malo trave... Pa mislim - to je samo još jedna dekadencija današnjeg društva. EGO: Cindy Sherman? MJ: Oh, I like her! Ona slika sebe, portrete radi, ona je odlična... EGO: ... njena neka slika je milion i po dolara bila, fotografija... MJ: Ona i zaslužuje, za razliku od ovog... Devojka ima fazon, ima jaku priču... A ovaj, što je slikao supermarket, fotografisao 99 centi, čuvena fotografija, prva koja je probila milion dolara... OK... Priča, naduvavanje nečega... Fotografija prirode, dve ravne linije: zeleno, zeleno i gore plavo nebo? Halo? Ljudi, “car je go!”Takvo je ovo moderno društvo. Ljudi ne znaju fotografe, njihove fotografije. Ja sam bio neverovatno sretan da vidim biblioteku u Atini. Dve, dve i po godine sam proveo. Svaki fotograf koji postoji. Ludilo! Ima sve! To nema nigde na svetu, ni u Njujorku, ni u Londonu, ni u Parizu... Ansel Adams: sve! Kao Aleksandrija u Egiptu. Svaku knjigu čitao po šest puta... Prvi put analiziram svetlo, pa analiziram ovo, pa ono... I sad meni neko da kaže da ne vidim... EGO: Jedno su pravila struke, a drugo tržišta. Znači - budućnost je ipak u marketu? MJ: Sad možeš da kupiš Ansel Adamsa neke veličine za 60 000 dolara, što je džabe u poređenju sa Gurskim...

www.ego-magazine.com

084/085

www.ego-magazine.com

086/087

KULTURNI CENTAR EVROPSKE SVEMIRSKE TEHNOLOGIJE TEKST LJUBOMIR JANKOVIĆ

LOKACIJA: VITANJE, SLOVENIJA

DEKLEVA GREGORIČ + SADAR + VUGA+ OFIS ARHITEKTI + BEVK PEROVIĆ ARHITEKTI

www.ego-magazine.com

088/089

INVESTITOR:KSEVT, VITANJE ZAJEDNICA I MINISTARSTVO KULTURE SLOVENIJE

Kulturni centar evropske svemirske tehnologije (KSEVT ) će značajno dopuniti i istaknuti lokalne kulturne i društvene zajednice u Vitanju, gradu u Sloveniji, koji POVRŠINA OBJEKTA:2,505 M2 je bio rodni grad Hermana Potočnika GODINA REALIZACIJE:2012. Noordunga, prvog teoretičara svemira. F O T O G R A F I J E : T O M A Z Program uključuje dodatne kulturne GREGORIČ,MILAN KAMBIC (izložbe, događaje) i naučne aktivnosti (istraživanje, konferencije)

snažno povezane fenomenom “kulturalizacije svemira”. Zgrada je predstavljena kao niz prstenova koji leže jedan do drugoga da bi kreirali kontinualnu strukturu rampe. Ovaj dizajn integriše dve zgrade u jednu: lokalni društveni centar sa kružnom višenamenskom salom i lokalnom bibliotekom i sa muzejom svemirske

tehnologije sa delom za izložbe i zonom za istraživanje. (KSEVT) će imati javni značaj za stvarne društvene, kulturne i naučne aktivnosti sa stalnim i povremenim izložbama ,konferencijskim i klupskim. Idejni projekat za objekat (KSEVT) potiče od točka za stanovanje prve svemirske stanice opisane u naslovu Nordungove

Knjige iz 1929 “Problem putovanja kroz svemir - raketni motor”. Glavni izložbeni prostor kružno obavija okruglu salu, koja se povezuje sa istraživačkim prostorima kroz otvor u ploči između dve etaže. To stvara interakciju između programa lokalne zajednice i naučnih programa (KSEVT). Nordung je svemirska stanica dizajnirana

kao geostacionarni satelit koji se sastoji od tri dela: solarne centrale, opservatorije i točka za stanovanje. Posle nekoliko decenija razmišljanja o stanovanju u svemiru, još uvek smo na početku te ideje. Ona je danas revolucionarna kao pre nekoliko decenija i još dugo neće biti realizovana. Rotirajući točak za stanovanje, kružne konstrukcije sa veštačkom gravitaci-

www.ego-magazine.com

090/091

jom i sa centrifugalnom silom, najbolji je i, istovremeno, jednostavno rešenje za dugotrajno ljudsko stanovanje u bestežinskom prostoru. Budući da ljudsko telo nije naviknuto na takve uslove, to vrši negativne uticaje na naše telo na duge staze. Stanica u toj oblasti, takođe, može reprezentovati savršenu tačku za dolazak i odlazak na duže svemirske letove, podrazumevajući da je zemljina sila

privlačenja još uvek najveća prepreka za duga putovanja. Zgrada (KSEVT) je monolitna betonska struktura, postavljena slobodnostojeće između glavnog puta sa jedne strane, i potoka sa zelenim zaleđem, sa druge. Eksterijer i enterijer zgrade je napravljen od dva cilindra u padu. Sa donje strane je veći i on raste od severa ka jugu, dok je donji cilindar manji i pridružuje se

većem sa južne strane. Donji cilindar je podržan providnom staklenom opnom, koja je ujedno i ulaz u objekat. Glavni ulaz prekriva istureni donji deo cilindra: jedan prolazi kroz uzak prostor pored predvorja i unutrašnjosti hale. Predvorje može da se odvoji od aktivnosti u hali zavesom. Zastakljeni ulaz može biti potpuno otvoren i može povezati aktivnosti u sali sa trgom. Kružna hala je projek-

tovana za 300 ljudi i okružena je sa obe strane polukružnim rampama. Ovaj deo se može označiti kao početak izložbenog prostora, nastavljajući odavde do isturenog dela većeg cilindra. Na zapadnoj strani nalazi se manja poslovna zona koja se prostire duž rampe. Etaže se povezuju stepenicama i velikim liftom. Na ovaj način se stiže do izložbene zona direktno iz predvorja hale. Izložbeni prostor se

nastavlja kroz odmorište između lifta i stepenica do manjeg cilindra, višenamenske sale i podignutog auditorijuma koji se nalazi iznad sale. Odavde se mogu posmatrati aktivnosti na nižem nivou. Manji cilindar se završava na najvišem nivou, najsevernijem delu sa klubskim prostorom posvećenom istraživačima istorije svemirske tehnologije.Iako su ovaj projekat radila četiri arhitektonska ateljea uz

poseban program i lokaciju, na kraju se dobio jedinstven rezultat. Ideja o saradnji javila se na prvom sastanku gde je investitor pozvao četiri ofisa da sarađuju na internom konkursu, a direktori su odlučili da je bolje da projektuju zajedno, nego da se nadmeću između sebe. Idejno rešenje je proisteklo iz ozbiljnog rada, a kasnije je oblikovano u različitim fazama razvoja između svih arhitektonskih studija.

092/093

www.ego-magazine.com

094/095

www.ego-magazine.com

096/097 A R H I T E K T U R A

X HOUSE TEKST DOSTANA JANKOVIĆ

LOKACIJA: CABRILS, BARCELONA, SPAIN AUTORI: EDUARDO CADAVAL & CLARA SOLA-MORALES POVRŠINA: 300 KVADRATNIH METARA GODINA IZVOĐENJA: 2012. FOTOGRAFIJE: SANDRA PEREZNIETO, IWAN BAAN SARADNICI: BRUNO PEREIRA, PAMELA DIAZ DE LEON, DANIELA TRAMONTOZZI, MANUEL TOJAL STATIKA OBJEKTA:JOAQUIN PELAEZ STATIKA TERENA: CARLES GELEPI IZVOĐAČ RADOVA:TOPCRET CONSTRUCTION

098/099

www.ego-magazine.com

100/101

Projekat KUĆE X imao je ideju da putem definisanja konstruktivnog sistema, determsanja rečnika arhitekture, pa čak i kroz jedinstvenost oblika, pruži odgovore na mnoga pitanja koja se postavljaju kada se iščitavaju specifičnosti zadate lokacije. Kako očuvati, zaštititi i dati glavnu ulogu impresivnom drvetu bora, koje je izraslo

na samom vrhu parcele na kojoj se gradi, a koje ujedno izuzetno komplikuje prilaz i pristup građevini sa magistrale; kako da se izbegne donošenje odluke da li da se kuća otvori prema moru ili planinskim pejzažima, odnosno kako ostvariti vizure na obe, a suprotne strane; kako kroz formu neutralisati susednu konstrukciju,

odnosno - formirati lažnu ogradu kojom bi se zaklonio od komšija; kako udvostručiti kvalitet glavnih vizura - penetriranjem fasade istovremeno i prema prednjoj i prema zadnjoj strani objekta; kako razrešiti toliko ravnopravnih prioriteta jednim jedinim potezom, koji bi odgovorio na sva navedena pitanja, a da se

pri tome ne favorizuje nijedno ponaosob? Forma, taj jedinstveni oblik “X”, nastao je kao rezultat dugog procesa traganja za pojedinačnim rešenjima za svaki izazov; stoga je odabrani oblik ne “a priori” rešenje, već pokušaj da se da jedan odgovor na sve probleme koji su nastali tokom procesa projektovanja. KUĆA X

je, takođe, i preispitivanje konstruktivnog rešenja: tehnologija koja se inače primenjuje na objektima infrastrukture, tokom gradnje mostova i tunela, ovom prilikom je razrađena da bi izašla u susret arhitektonskoj razmeri problema, s namerom da otelotvori efikasnost i umanji cenu konstrukcije. Kombinovanjem tehnika koje se

baziraju na primeni brzovezujućeg betona velike marke (MB), a koje omogućavaju izlaganje materijala izuzetnim naprezanjima sa jednostranom oplatom, pri čemu daju odličnu strukturnu čvrstinu u vrlo kratkom vremenskom roku. Tako je jedino bilo moguće realizovati zid visine čitavih 6m bez uobičajenih metoda

102/103

www.ego-magazine.com

104/105

izvođenja - bez dvostrukog oplaćivanja. Zbog svega toga je ova građevina “živi primer” specifične tehnike i u svojoj opni sadrži svo moguće poznavanje materijala i tehnologija i procesa koji su bili neophodni ovakvoj konstrukciji. Kuća je locirana na višim delovima brda Cabrils, na obodu Barselone. Ovom

položaju, sa fantastičnim vizurama i značajnim nagibom terena, pristupa se samo iz jedne saobraćajnice koja je povrh parcele. Lokalitet je, zapravo, odgovor na zahtev da se iskopavanja terena svedu na minimum, kao i da se, koliko god je to moguće, optimalno iskoristi slobodno (golo) parče zemljišta. Prilaz objektu je

dva metra niži od magistrale, a sam projekat je nastajao u želji da se kuća priljubi uz teren i svojim glatkim zidovima bude nesaglediva sa ulice; sasvim je očigledno da je arhitektonskim rešenjem favorizovano otvaranje fasada prema dolini. Objekat ima dve etaže. Gornja, pored uređenog prilaza sa ugrađenim parking

om, sadrži i privatne odaje vlasnika: glavnu spavaću sobu sa garderoberom i sanitarnim blokom koji čine odvojeno kupatilo i toalet, kao i prostrani studio radnu sobu. A na donjem nivou, stvorena je jasna razlika između isturenih i povučenih delova kuće; prednji deo ima sasvim otvorene sadržaje, javne, sa dnevnim boravkom koji ima dvovisinski

vazdušni prostor i naslanja se na kuhinju sa trpezarijskim stolom, gde je sve organ izovano oko impozantne mermerne osam metara dugačke ploče. A zadnji deo niže etaže krije sobe i ostave, iz kojih su vizure uokvirene dvorištem usmerene direktno na dolinu, na obalu mora i na planinski venac. KUĆA X uglavnom koristi oblik da bi klasifikovala prostore različitih namena

i tako im pripisala zaseban karak ter, dodeljujući u svakoj prostoriji glavnu ulogu pejzažu. Proučavanjem refleksija na snimcima, morski prizori su svagda prisutni, čak i dok promatrate planine, kao i obrtno - dok gledate ka pučini, vidite odsjaj planinskog venca. Ovo zasigurno dodaje još jedan kvalitet u čitavom nizu doživljaja koje ova kuća pruža.

106/107

www.ego-magazine.com

108/109 A R H I T E K T U R A

L’and Vineyards Hotel

TEKST LJUBOMIR JANKOVIĆ

ARHITEKTE: STUDIO MK27-MARCIO KOGAN+PROMONTORIO LOKACIJA:RUA DE VIANA DO ALENTEJO, PORTUGAL STUDIO:PROMONTORIO ENTERIJER: STUDIO MK27 PEJSAŽ:PROAP POVRŠINA:2,964KVM GODINA:2011 FOTOGRAFIJE:FG+SG-FERNANDO GUERRA, SERGIO GUERRA Tokom 2005. godine, investitor (porodica koja se bavi agro-biznisom) je pozvao studio PROMONTORIO da naprave master plan i inovativni koncept

odmarališta koji će kombinovati iskustvo proizvodnje vina i maslinovog ulja sa komforom destinacije za odmor. Projekat se nalazi u neposrednoj blizini belog grada Montemoro-o-Novo u Alentejo, u blizini grada Evora koji je na listi UNESCO. On se nalazi u blagoj kotlini, okrenut je ka jugu i gleda ka horizontu gde se nalazi srednjovekovni zamak Montemor. Master plan je osmišljen kao sistem klaster vila i terasastih kuća, koje podsećaju na nekadašnje poljoprivredne jedinice Alentejo poznatih kao „Monte“, što doslovno znači nasip, pri čemu je etimološka referenca funda

STUDIO MK27, SAO PAOLO, BRAZIL

mentalno topografska. Tu se nalazi malo jezero koje hladi vazduh i koristi se za slobodne aktivnosti. Pored toga, ova voda se koristi i za poljoprivredu. Integrisan u odmaralište, hotel je ključan objekat u celom kompleksu. Njegov sadržaj čine recepcija, klub, restoran, spa sa unutrašnjim bazenom i servis koji se nalazi u pomoćnoj kućici za poterbe susednih apartmana. Pored toga, zgrada funkcioniše kao vinarija, gde gosti mogu doživeti ceo proces pravljenje vina, od selekcije grožđa, drobljenja, fermantacije i presovanja, filtriranja i flaširanja. Zgrada je zamišljena kao okačena prizma, kojoj

su uglovi zasečeni, a iza kojih su recepcija, prostor za odmor, terasa restorana i prostor za prizvodnju. Topografskiapremina objekta je pažljio postavljena i ona idealno naleže na konture terena i prati sve njegove promene. Veliki prozor zatvorenog bazena u donjem nivou sugeriše sam po sebi da je zid uklonjen da oslobodi pogled ka pejzažu. Enterijer je obložen hrastovim drvetom u vidu zidne obloge, a pod je od tankih crnih skriljaca iz Alenteja. Ova kombinacija materijala odaje utisak topline i harmonije. Servis koji opslužuje ovaj hotel zove se

Townhouse, smešten je oko jezera i kvari linije redova i terasa, formirajući neku vrstu amfiteatra postavljenog pored glavne zgrade. Da bi se izborio sa topo grafijom, minimizovao je njihov vizuelni uticaj, a maksimalizovao je njihov pogled na jezero. U okviru ove postavke,moguće je napraviti i diskretan srednji nivo koji bi se koristio za parkiranje. On se nalazi između terasa sa kojih je napravljen ulaz koji vodi do dvorišta na nižem nivou terena. U urbanističkoj situaciji vidi se da su jedinice centralizovane oko dnevne sobe, koja je otvorena ka glavnom platou

i pogledu ka jezeru. Struktura greda koja je iznad terase istovremeno proizvodi hlad kao zaštitu od južnog sunca i nudi priliku za podsećanje na stare baštenske kuće koja koje su imale sličnu atmosferu. Pored projektovanja masterplana za hotel, apartmane i vile koje čine jezgro kompleksa. Studio PROMONTORIO je bio pozvan da selektuje, u saradnji sa investitorom, četvoro drugih arhitekata da projektuju četiri preostale celine koje čine vile. Pozvani su Peter Märkli iz Ciriha, Sergison Beatesis iz Londona, Carriho de Graca iz Lisabona i Jose Paulo dos Santos iz Porta.

110/111

www.ego-magazine.com

112/113

www.ego-magazine.com

114/115

www.ego-magazine.com

116/117

www.ego-magazine.com

118/119

www.ego-magazine.com

120/121 A R H I T E K T U R A

KUĆA ZA ODMOR TEKST DOSTANA JANKOVIĆ

ARHITEKTA: PEDRO REIS LOKACIJA:MELIDES, GRANDOLA, PORTUGAL SARADNICI:ISABEL SILVESTRE, TIAGO TOMAS PEJSAŽ:GLOBAL2-INES NORTON KONSTRUKCIJA:ARA-ALVES RODRIGUES & ASSOCIADOS, LDA HVAC: ACRIBIA-PROJECTOS E DESENHO TECNICO, LDA STRUJA, TELEKOMUNIKACIJA I BEZBEDNOST: ACRIBIA: PROJECTOS E DESENHO TECHNICO, LDA HIDRAULIKA: ACRIBIA-PROJECTOS E DESENHO TECHNICO, LDA POVRŠINA OBJEKTA: 344 KVM GODINA PROJEKTOVANJA:2010. FOTOGRAFIJE: FG+SG- FERNANDO GUETTA, SERGIO GUERRA

122/123

www.ego-magazine.com

124/125 Ova kuća za odmor je nastala kao rezultat rada tri konkurentska ofisa. Finalni objekat je dizajnirao je Pedro Reis. Kuća se sastoji od dva kvadra, jedan je ukopan u teren, a drugi, zarotiran za 90stepeni, postavljen je na vrh parcle. Konstrukcija višeg segmenta objekta je

prefabrikovana i ona je postavljena na tlo tako da se čini da pojedini delovi objekta lebde iznad zemlje. Između ova dva pomenuta segmenta kuće, nalazi se bazen na liniji horizonta. Ukopani deo kuće je tako postavljen u odnosu na konfiguraciju terena da omogućava zabavu na otvore

nom. Ideja o bazenu je deo reminiscencije rada arhitekte Luisa Baragana, koji je u svojim projektima naglašavao prostor za uživanje ispred kuće. On je insistirao na kreacijama koje su omogućavale arhitekturi da sažima oblik spoljnjeg prostora kao umetnost.Zadnja stranica objekta je

gotovo u potpunosti ispunjena staklom. Ono je pokriveno filmom koji koji će pomoći da sačuva toplotu u unutrašnjosti objekta zimi, a da odbije prodor vrelih sunčevih zraka tokom letnjih meseci. Unutrašnji prostor je podeljen u tri zone, sve je pojednostavljeno i svedeno. Kori

dori koji povezuju prostorije su izuzetno dugi i iz njih se bočno pristupa funkcionalnim zonama. Enterijer je odlično osunčan i pun je svetla koje budi radost i uživanje u životu. Sa druge strane, pejsaž je zahtevao minimalne intervencije na prilazu glavnom

ulazu u objekat. Stepenice su vešto uklopljene u nagib terena i vode do ulaza u objekat iznad koga nema nikakve nadstrešnice.Ideja ove kuće jeste da se koncentriše na suštinu, na mesto unutrar objekta i van njega. Ona čuva ideju o ugodnosti i lepoti življenja u ambijentu prirode kraj urbane sredine.

126/127

www.ego-magazine.com

128/129

www.ego-magazine.com

130/131 A R H I T E K T U R A

RIDGE ROAD RESIDENCE STUDIO FOUR TEKST DOSTANA JANKOVIĆ

PROJEKTNI BIRO: STUDIO FOUR LOKACIJA: THE RIDGE ROAD, MOONAH LINKS GOLF COURSE, FINGAL, AUSTRALIA GODINA REALIZACIJE: 2012. FOTOGRAFIJE: SHANNON MC GRATH

Gotovo je nemoguće sagledati ovaj dom, pogled mora da se probija kroz gustu vegetaciju koja ga okružuje. A tamo gde je objekat vidljiv, utapa se u pejzaž, opločan crno obojenim letvama i zatamnjenim reflekujućim

staklenim površinama, materijalima koji su odabrani da bi se izdvojio iz tog zagrljaja prirode. Prednja fasada je u potpunosti sačinjena od crne drvene građe koju proseca samo partija koja označava ulaz. Gledano

132/133

www.ego-magazine.com

134/135

www.ego-magazine.com

136/137

sa ulice, dimenzije građevine deluju zavaravajuće umanjene, jer drugi, donji nivo nije vidljiv. Tome doprinosi i činjenica da je kuća građena tik uz tlo, unutar žbunja postojećeg rastinja, što je dovodi u tesnu povezanost sa pejzažom. Područje za ovu novogradnju lociran je blizu Moonah Links golf terena, na poluostrvu Mornington. Jednostavan i kratak projektni zadatak, zajedno

sa dramatičnim kontekstom lokaliteta kojeg karakteriše kosina velikog nagiba i jedno jedino drvo čaja, omogućili su da oblikovanje preraste u istraživanje. Proučene su varijante koje obuhvataju osnovne rituale unutar jednog domaćinstva, upakovanih u jednu sasvim svedenu formu. Istovremeno, istovetni program je izložen varijabilnim nivoima izloženosti

interakcije sa okružujućim pejzažom, bilo direktno ili u širem kontekstu. U oštrom kontrastu ka kućama u komšiluku, u kojima je topografija savladavana tako što je uređena površina visoko iznad nivoa terena, za ovaj projekat urađeno je “odmerenije” rešenje, tako što je kuća tretirana poput forme koja se “izliva i teče” niz padinu, završavajući se serijom terasastih podijuma. Ove

horizonatlne ravni polegnute tik uz zemljište, pružaju izvesnu privatnost u odnosu na teren za golf koji se nalazi podno privatnog doma, dok ga zatečeno zelenilo štiti od jakih udara vetra. Iz te međupovezanosti koja struji od objekta ka pejzažu i obratno, bilo da je stvarna ili stvarana, autori su crpeli sve aspekte oblikovanja: od usmeravanih vizura ka horizontu sa ulazne partije, preko prozorskog

otvora koji kroz dve etaže obuhvata u celosti čajno drvo, pa sve do direktne ali intimne veze koju građevina ostvaruje sa rastinjem na nižim platformama. Projektanti su tragali za onim kvalitetom koji će prostoru pružiti neki smisao, osećaj svetog mesta, ograđenog, ušuškanog... Naglasak je stavljen na hvatanje različitih kvaliteta svetlosti, na razmere i odnose u

prostoru, kao i na pružanje gotovo opipljive veze kojom su isprepleteni kuća i okućnica, topografski i pejzažno gledano. Sama forma kuće, nastala je kao posledica želje da se privatne i društvene zone unutar stambene jedinice jasno razdvoje. Zato su prostori za pripremu hrane, obedovanje i dnevni boravak iskombinovani u jedinstven prostor koji teče, a delimično su međusobno

www.ego-magazine.com

138/139

definisani samo blagom nivelacijom, postavljanjem kamina i ostave. Tako je postignut određen stepen intimnosti unutar prostorije projektovane u otvorenom planu. Crno matirani zid prema kuhinji prekriva sobu za šminku, perionicu veša i prosotriju za sobaricu, kao odgovor na funkcionalne zahteve, istovremeno zadržavajući umirujući kvalitet koji poseduju povezani prostori slične namene.

Izazov na koji je tim projektanata uspešno odgovorio ležao je u demonstraciji veštine kako da uobičajena arhitektonska rešenja mogu da se usklade sa budžetom klijenta, a da pri tome odgovore na zahteve koje postavlja lokacija i kontekst. Projektovanje ove kuće kretalo se od istraživačkog rada do samog odsustva svega što je nepotrebno, kako u zidanju formi,

tako i u detalju, što uostalom i čini jezgro održivog dizajna. Drvena građa je materijal izbora u ovom slučaju. Primenjena na eksterijeru i u enterijeru, estetski kvaliteti koje prirodno poseduje, upotpunjeni su znatnom uštedom energije koju zahteva proizvodnja dasaka, oblica, letvi, što je sve značajno umanjilo uticaj građenja na neposredno okruženje. Sav dizajn na istočnom

kraju nižeg nivoa, onog ispod prirodne linije tla, sa betonskom podnom pločom, i zidovima ozidanim blokovima, rezultirao je velikom termičkom masom, da bi se stvorila ravnoteža sa velikim zastakljivanjem zapadne i severne strane. Gornji nivo zgrade je konzolno prepušten. Sa pogledom koji se pruža ka zapadu na golf teren, svi prozori i zastakljena vrata poseduju materijal dobrih

termičkih osobina, tako da je pregled pejzaža moguć, a da nije ugrožen integritet materijalizacije arhitektonskog dela. Zatečeno čajno drvo postalo je centralni element, onaj u odnosu na kojeg se postavljaju prozorski otvori, sa sve zastorima koji prostorije za boravak zaklanjaju od one previše intenzivne sunčeve svetlosti. S druge strane, prodor dnevnog svetla je

optimalno iskorišćen, svi otvori su pune spratne visine i pokretnih krila koja omogućavaju prirodnu ventilaciju. Ovi principi zelene gradnje u skladu su i sa postavljanjem rezervoara vode pod zemlju, opremom za uštedu vode, bojama i materijalima koji su u skladu sa principima održivosti. Po završetku zidanja i opremanja, ceo lokalitet je ozelenjen endemskim vrstama.

www.ego-magazine.com

140/141 E N T E R I J E R

Vinarija “MISTRAL” VINARIJA “MISTRAL” SAO PAOLO, BRAZIL ARHITEKTONSKI BIRO: STUDIO ARTUR KAZAS (STUDIO ARTHUR CASAS)LOKACIJA: SAO PAULO, BRAZIL AUTOR: ARTHUR CASAS

KOAUTORI, SARADNICI NA PROJEKTU: RAPHAEL FRANCA, JOANA OLIVERA POVRŠINA: 126.73 KVADRATNA METRA GODINA GRADNJE: 2012. FOTOGRAFI: FG+SG(FERNANDO GUERRA, SERGIO GUERRA)

PROJEKT MENADŽER: CRISTIANE TROLESI PROJEKTNI TIM: GABRIEL RANIERI, MARIA ALICE CARVALHO, MARIANA SANTOROIZVOĐAČ RADOVA: SOUZA LIMA

“Mistral”, distributer vina, postavio je projektnom studiju Artura Kazasa izazov: kreirati lokal koji će klijentima, kupcima, omogućiti da pristupe svetu vinskih nektara na potpuno nov način. Veći deo maloprodaje obično obavl

jaju putem Internet prodaje, tako da je zadatak zapravo bio stvoriti prostor u kojem će vina biti izložena na uzbudljiv i veseo način, tako da klijenti budu svesni svog fizičkog prisustva, da svojim oblikovanjem privuče i nove potrošače

i poznavaoce vina. Lokal površine od stotinak kvadrata je relativno malen za tako bogat programski sadržaj - prodajni prostor, podrumski deo, ostava, interaktivna galerija, čitaonica i prostorija za kušanje berbi i sorti. Kao prirodno

142/143

www.ego-magazine.com

144/145

rešenje nametnula se kriva, kao osnovna linija oko koje se integrišu svi prostori različite namene, a koja ujedno pobuđuje i senzitivnu percepciju svih ukusa. Studio Artura Kazasa je imao cilj: usmeriti pažnju kupca na jedinstveni sadržaj svake boce ponaosob. Zakrivljenje je putanja kojom se prostori otkrivaju sukcesivno. Okačene flaše prate organski oblik, onako kako ga stvara pozadinska rasveta koja

izbija iza letvica, darujući celini lokala elegantnu i diskretnu atmosferu. Staklene trake poređane poput odraza, prikrivaju platna osvetljena sjajem koji se probija kroz boce belog stakla i tako u svakoj grupi, svakoj sekciji. Flaše su izložene na različite načine, prema i u skladu sa prostorijom u kojoj su, prerastajući u teksturu samog lokala. Sva oprema potrebna za tehničku podršku, sakrivena je unutar zi

dova. Dvoetažni podrumski prostor, koji je od glavnog hodnika odvojen staklenim vratima, poseduje sopstveni sistem za klimatizaciju koji održava idealne uslove za retke uzorke vina. Interaktivna tabla je dizajnirana tako da prikazuje mesečnu listu vina, senzori podno svake boce omogućavaju da se odgovarajući sadržaj projektuje na ekran. Na taj način svaka flaša postaje kursor, jer kako se pokrene,

tako se aktivira pregled povezanih informacija, poput područja sa kojeg vino potiče, razgovor sa proizvođačima, os novna obeležja... Drvene letvice formiraju police za knjige u začelju lokala, dok seište Line Bo Bardi svojim oblikom doziva posetioce da se posvete čitanju uz zid prekriven vinskim flašama koji se proteže kroz dve spratne visine. Prostor za testiranje vina nalazi se na mezaninu,a

dva stola koje je moguće pripojiti, oblikovana su tako da je organizaciju moguće prilagoditi broju gostiju, posetilaca koji kušaju nektar. U svakoj prostornoj celini, staklena ambalaža je prezentovana na nov i izneneđujući način, ali uprkos sveprisutnosti objekta identične namene, nema monotonije, same boce vina postaju tekstura koja ispraća kontekst svakog ambijenta zasebno. Pa i samo vino

u svakoj kapi nosi mnoštvo senzacija i priča koje su ekstremno različite; “sugerisati pravo malo carstvo mogućnosti u otkrivanju tog bogatog sveta vina”, eto to je bila polazna tačka ovog arhitektonskog projekta. Realizacija ovog lokala nastala je kao posledica težnje da se u jedan jedin stven entitet objedine arhitektura, proizvodi i podaci.

146/147

www.ego-magazine.com

148/149

www.ego-magazine.com

150/151 E N T E R I J E R

“ETT HEM” HOTEL “ETT HEM” JE ŠVEDSKI IZRAZ ZA “DOM”(KUĆA). U OVOM SLUČAJU, TO JE FRAZA KOJA JE PREDSTAVLJA SVE ONO ŠTO PODRAZUMEVA BORAVAK U OVDE OPISANOM HOTELU. AUTORKE KOJE STOJE IZA SVEGA, BRITANSKA DIZAJNERKA ILSE CRAWFORD (STUDIOILSE) I VLASNICA NEKRETNINE ŠVEĐANKA JEANETTE MIX, RENOVIRALE SU ZGRADU KOJU JE 1910. PROJEKTOVAO ARHITEKTA FREDRIK DAHLBERG, KONVERTUJUĆI JE U ODMORIŠTE U KOJEM LUKSUZ OBITAVA. IAKO LOCIRAN U SKOLDUNNGAGATANU, STOKHOLMSKOJ PRESTIŽNOJ ČETVRTI LARKSTAN, SNAŽNO NAGLAŠAVAJU DA OVO NIJE LUKSUZAN HOTEL, VEĆ HOTEL U KOJEM GLEDATE, DODIRUJETE I UŽIVATE U LUKSUZNIM ELEMENTIMA.

tekst Dostana Janković fotografije Magnus Marding, Courtesy of Ett Hem

152/153

www.ego-magazine.com

154/155

Originalno zamišljena kao kuća za visokog funkcionera i njegovu suprugu, ova građevina ima predivnu istoriju, okružena je prelepim stvarima. Prva dama kuće bila je očarana estetikom Karin Larsson, ženom čuvenog švedskog akvareliste Carla Larssona (1853-1919),

koja je bila kolekcionar predmeta, tekstila i opreme koje je nalazila širom zemlje. Umetnost je činila značajan deo života domaćina zdanja, te je njihova rezidencija ostala “okićena” u celini ovim jedinstvenim, unikatnim delima i umetničkim predmetima. Pa ipak, kuća je stekla

privilegiju da bude ispunjena u duhu pravog eklekticizma. “Ett Hem” je oduvek sadržala prelepe stveri poput najkvalitetnijeg nameštaja, antikvitete i dizajnirane komade, te je poput svih značajnih kuća u kojima su velike žene ostavile trag svog prisustva, danas otvorena za sve koji će

razumeti lepotu. Ono što ipak najviše fascinira kada je o ovom hotelu reč, nije sam dizajn, već lifestyle koji se oko dizajna odvija. Čuvajući suštinu originalne atmosfere netaknutom, hotel funkcioniše poput doma najboljeg prijatelja. Veoma elegantnog

doma vašeg najboljeg prijatelja... U “Ett Hem”-u je ideja da se osećate kao kod kuće. Slobodni ste da usred noći skliznete do prizemlja, ogrnuti ćebencetom i u kašmirskim grejačima odškrinete vrata frižidera, izvadite veliko parče čokoladne torte i potom se sladite ispred kamina...

To je upravo ono kako sanjate da bi trebalo da bude u kući najboljeg prijatelja. Naravno, za realizaciju prijateljski opuštenog ćaskanja, uz čašu bordoa, bašta u dvorištu je najtoplija preporuka. Poput neke tajne divljine u srcu grada, upravo je baštica prvo što ugledate kada

156/157

www.ego-magazine.com

158/159

www.ego-magazine.com se otvore ulazna vrata. A tokom zimskih meseci, unutar hotela će vam dobrodošlicu prirediti toplina tinjajuće vatre kamina, koja privlači goste u dnevni boravak dizajniran za potpuni užitak. Atmosferična paleta boja na zidovima, kao i drvena obrada, stvaraju apsolutnu impresiju komfora i elegancije. Sledeća je naša omiljena prostorija - staklenik ispunjen zelenilom. Njega obilje dnevne svetlosti i idilično osmatranje zvezda noću čine skoro nadrealnim. Gola opeka, zastakljivanje i opločavanje podnih površina, u kombinaciji sa sedištima različitih stilova, rustičnim komadima nameštaja i laganom i mekom završnom obradom, zaista upotpunjavaju osećanje stanovanja. Čak je lako zamisliti porodicu koja se budi u ovom zdanju i klizi sa šoljama toplih napitaka da poseda unutar “zimske bašte”. Dvanaest spavaćih soba na višim etažama, dizajnirane su jezikom komfora, istim pojmovima udobnosti kao i privatno stanovanje. Zemljani tonovi su lepo ukomponovani sa slogom riblje kosti na podu, dok kreveti sa nosačima baldahina i “fotelje za zaljubljene” koje su ispred ležaja, obezbeđuju parovima savršeno skrovište, topli kutak ispred ložišta kamina. Bosonogi ušetajte u kupatilo opremljeno slobodnostojećom mermernom kadom, ispunjenom toplom kupkom, za staromodni relaksirajući užitak. Prelepi antikvarni lusteri su među predmetima obožavanja, zajedno sa privatnom umetničkom kolekcijom vlasnice čija pojedinačna dela ispunjavaju sobe celom površinom prizemlja. Kompletna ideologija “Ett Hem” hotela počiva na užitku u okruživanju stvarima sačinjenim od same lepote, u bivstvovanju u prostorijama koje pričaju priče, ali do izvesnog stepena i u izolovanju unutar zidina ovog po svemu specijalnog zdanja. Jeste, tačno je: ovo je hotel u kojem luksuz odseda, a najluksuzniji elementi čine lifestyle koji se slobodno nudi gostima.

160/161

www.ego-magazine.com

162/163 E N T E R I J E R

TRIBECA LOFT

Arhitekte Fearon Hay tekst Dostana JankoviÄ&#x2021; fotografije Richard Powers

164/165

www.ego-magazine.com Ko ne sanja da živi u fantastičnoj njujorškoj konverziji prostora? Potkrovlje u Tribeki je pravi primer ostvarenja takvog sna; to je transformacija Menhetenskog potkrovlja, mesto koje zamišljate kada zatvorenih očiju zamišljate savršeni prostor za život. Nudi dizajn jednako uglađen koliko je sjajno i sve oko stana, a stimulativan poput prve jutarnje kafe! Ma, zamislite samo sebe kako baš tu prvu, jutarnju kuvate u famoznoj prohromskoj kuhinji, pa potom lagano šetate sa šoljom duž slobodnog prostora koje zapljuskuje svetlost u ogromnim količinama, potom zastanete i bacite pogled - malo kroz staklo, a onda malo po enterijeru... To je previše? Prostirući se na 550 kvadratnih metara, ovaj 3.6 metara visok prostor, autori iz biroa Fearon Hay Architects transformisali su u dom koji u potpunosti prihvata i usvaja impresivnu strukturu građevine i maksimalno koristi prednosti tako dobijene površine. Od prvog susreta sa ovim potkrovljem, ostajete zatečeni vizijom snažne urbane sofisticiranosti, zbog koje ne možete uteći misli: “Kako bi bilo ovde provoditi dane?” U belo presvučen prostor je ingeniozno podeljen, a da se ni na koji način nije izmenila konstrukcija zgrade, te sad postoje zone za spavanje, obroke, umivanje, zabavu i još mnogo toga. Kroz čitav stan upečatljivo dominira velika količina dnevne svelosti i neki osećaj velike slobode, jer je organizacija otvorena i sve se prostorije tako prirodno prelivaju, da je ostvaren lifestyle koji je moguće opisati samo kao najviši nivo luksuza postignut na tako šik način. Svetlost bukvalno plavi prostor, od poda do plafona, po celom obimu, kroz prozorska okna koja uokviruju fantastične prizore oblakodera Menhetna. A unutra, svetlost doprinosi umirujućem efektu koji ima prostor naglašen neutralnom belom paletom i maestralno ispoliranim podovima, koji oba funkcionišu kao platno na kom su izloženi novi dizajnerski elementi i zatečene industrijske forme. Među tim originalnim oblicima, nalaze se neskrivene cevi, izložene instalacije i snažni stubovi-nosači; to su, zapravo, podsetnici koliko je ovo posebna zgrada i kakva je ovo lokacija za život. Dizajn enterijera potpisuje biro “ Penny Hay Ltd.” koji je uveo novi vid odmerenosti i sofisticiranost, atribute

www.ego-magazine.com

166/167

tako odgovarajuće za ovakvu lokaciju. Saradnja sa lokalnim i umetnicima sa Novog Zelanda, rezultirala je stvaranjem i nekih rešenja za serijsku proizvodnju, uključujući staklene plafonske svetiljke, slobodnostojeće

umivaonike i kadu presvučene inoksom. Dizajn je elegantan zahvaljujući prefinjenosti i nedostatku razmetljivosti, podržan izloženim sistemima rasvete i vrhunskim materijalima. Prirodni su korišćeni za draperije koje imaju funkciju

da po potrebi pregrade glavni dnevni boravak, dodajući toplinu i posebni osećaj udobnosti u prostoru koji je, realno, ogroman! Tkanina je lagana i dopušta da delimičan sjaj procuri kroz niti, podsećajući koliko je sav prostor

međusobno uvezan, tako da je aura stambenog prostora u celini opipljiva. Platforme na različitim visinskim kota ma i mudre podele, čine ovaj prostor zabavnim i krajnje funkcionalnim. I što ste duže u ovom potkrovlju, razgledajući

i uživajući u njemu, to ste svesniji da on definitivno nije uobičajen prostor za život. Tribeka potkrovlje je stan snova i primer kako na izuzetnoj lokaciji i u fantastičnoj zgradi talentovani enterijeristi stvaraju dom najvišeg nivoa pametnog i stilski

pročišćenog dizajna. Pa stvarno, ko ne bi voleo ovde da živi?! Zamislite samo da se buditi i da ležete u ovako “stylish” okruženju, kada sirene Menhetna umirujuće deluju na ušuškanu atmosferu u stanu. U međuvremenu, samo sanjajte!

168/169

www.ego-magazine.com

170/171 E N T E R I J E R

VYTHE HOTEL TEKST DOSTANA JANKOVIĆ

SOBA SA POGLEDOM:MESTA SA NAJVIŠE ŠIKA U BRUKLINU(BROOKLYN) JESU VITNI HOTEL I RAJNARD RESTORAN I TAČKA! SVI SKEPTICI VILIJAMSBURGA IMA DA SE POSTIDE POSLE SAMO JEDNE POSETE OVOM PRERAĐENOM ISTORIJSKOM MESTU. DA NAVEDEMO SAMO NEKE OD ČARI RENOVIRANOG TEKSTILNOG MLINA: ORIGINALNA MASIVNA GRADNJA, ZALUČENA PROZORSKA OKNA, STUBOVI IZLIVENI OD GVOŽĐA I AUTENTIČNI DRVENI PODOVI. OVAJ HOTEL OD 72 SOBE NAKRCAN JE ZNAMENOSTIMA, UKLJUČUJUĆI I MINI BAR KOJI LOKALNI ZNALCI PRILAGOĐAVAJU SEZONI, GREJANI BETONSKI POD KAO I BRIŽLJIVO PROBRANA UMETNIČKA I REMEK DELA ZANATSKOG UMEĆA POREĐANA PO CELOM HOTELSKOM PROSTORU. POSTOJI ČAK I “ SOBA ZA BEND” OPREMLJENA TDK SISTEMOM ZVUKA I ODGOVARAJUĆIM ZIDNIM POSTEROM KOJI JE DIZAJNIRAO DEN FUNDERBURG I FLEJVOR PEJPER ( DAN FUNDERBURGH & FLAVOR PAPER), DVOSTRANO OGLEDALO U TUŠ KABINI KOJE OMOGUĆAVA POGLED SA PODA PLAFONA SVE DO HORIZONTA. PITER LORENS I ENDRJU TARLOV (PETER LAWRENCE AND ANDREW TARLOW) NISU ŠTEDELI KADA SU OŽIVLJAVALI OVO HIPSTERSKO SVETILIŠTE! KLIZEĆI NIZ VITNI AVENIJU, KAKO UGLEDATE IKONIČNI NATPIS “HOTEL”, ONAJ KOJI JE DIZAJNIRAO TOM FRUN(TOM FRUIN), ODMAH ĆE VAM POSTATI JASNO DA VAS ČEKA PREDIVNO VEČE U SVAKOM SMISLU. BILO DA JE REČ O HRANI, MODI ILI UMETNOSTI, OVO JE MESTO SA NAJVIŠE ŠMEKA ZA SVE LJUDE KOJI ŽELE DA RASPUSTE SOPSTVENU KREATIVNOST I DA RAZMENE PO KOJU SA POBORNICIMA PROGRESIVNIH IDEJA SA SVIH STRANA SVETA. VATRENI POLJUBAC DOTAKNE SVE ŠTO JE IZAŠLO IZ KUHINJE ŠONA REMBOLDA U PRIPADAJUĆEM RESTORANU (SEAN REBOLD AT REZNARD RESTAURANT). DNEVNI MENI SE OSLANJA ISKLJUČIVO NA NAJSVEŽIJE SASTOJKE, A CEO RESTORAN JE NAMENJEN UŽIVANJU U SEZONSKI PROMENLJIVIM NAMIRNICAMA. NE TREBA OLAKO SHVATITI NI AMERIČKU PRIMESU U DIMU KOJI KULJA IZ LONCA - KREATIVNOST PRŽI NA SVE STRANE! SVAKI SE SASTOJAK ISTOG TRENUTKA RASTAČE U VAŠIM USTIMA I BUDI POTPUNO NOVU SENZACIJU KOJU JE TEŠKO POREDITI SA BILO ČIM POZNATIM. ENDRJU TARLOV JE MENTALNO ČEDO BRUKLINSKIH NAJOMILJENIJIH MARLOW&SONS, TE SVOJU POBEDNIČKU LINIJU POVLAČI NA DALJE KROZ KREACIJE NAPITAKA I ZALOGAJA I SVIH OSTALIH DOGAĐAJA KOJI OVAJ HOTEL I RESTORAN KRIJU.

172/173

www.ego-magazine.com

174/175

www.ego-magazine.com

176/177

www.ego-magazine.com

178/179

www.ego-magazine.com

180/181 E N T E R I J E R

KUĆA VODE AUTORI: THINC LOKACIJA: COLONIA ROMA, MEXICO CITY, DISTRITO FEDERAL, MEXICO DIZAJN ENTERIJERA: THINC IGNASIO KADENAS & EKTOR EZRAUVE (IGNATIO CADENAS+ HECTOR ESRAWE) DIZAJNERSKI TIM: EKTOR KOS + ALEHANDRO TEZER(HECTOR COSS+ALEJANDRO TAZZER) PEJZAŽ: ALEJANDRO TAZZER PEJZAŽNA ARHITEKTURA: HECTOR COSS GODINA REALIZACIJE: 2012 STATIKA: FACTOR EFICIECIA Y ECONSTRUCCION UMETNIČKI DIREKTOR PROJEKTA:IGNACIO CADENAS GRAFIČKI DIZAJN: THINC, CADENA+ASOCIADOS BRANDING, ROCIO SERENA DIZAJN BOCE: NOUVEL STUDIO / THINC

INSPIRISANA TRADICIONALNIM PROCESIMA, “CASA DEL AGUA” IZRANJA NA SCENU KAO NOSTALGIČNI BREND KOJI PRIZIVA I DOZIVA SVE ONO ŠTO JE DOBRO SAČINJENO, ŠTO JE PRAKTIČNO, VEČNO, ALI NAJVIŠE- SVE ONO ŠTO JE LEPO! ČOVEK, MAŠINA I PRIRODA, SJEDINJENI U ZAJEDNIČKOM IZRAZU. KUĆA VODE JE MESTO SUSRETANJA PROŠLOSTI SA SADAŠNJOŠĆU, KOJI GOVORI SA UZVIŠENOM SVEŠĆU O “ISKRENOM I TRANSPARENTNOM”. POZNATA I KAO “VODA IZ KRAJA” (EL AQUA LOCAL) ILI “KOMŠILUK”(DE BARRIO), PO TOME ŠTO PRIKUPLJA I PREČIŠĆAVA ”NA LICU MESTA”, ISTOVREMENO JE INSTIKTIVNO SAVREMENA, A IPAK STRASTVENO KLASIĆNA. SA SVIM SVOJIM UVERENJIMA, ONA PREDSTAVLJA SVE ONO ŠTO VREDI I “ ŠTO JESTE”, A NE ONO “ŠTO BI TREBALO DA BUDE”.

fotografije: Haime Navaro, Roko Serna (Jaime Navarro, Rocío Serna) Tekst Dostana Janković

182/183

www.ego-magazine.com

184/185

www.ego-magazine.com

186/187

www.ego-magazine.com

188/189

www.ego-magazine.com

190/191

RS 7 SPORTBACK WWW.AUDI.RS

www.ego-magazine.com

192/193

RS proizvodni pogon malih razmera u quattro GmbH Proizvodnja svakog RS 7 Sportbacka-a počinje na glavnoj velikoj traci u fabrici Audi Neckarsulm. Zajedno sa svim ostalim modelima većinu svojih posebnih

karakteristika dobija tu – od pogonskog mehanizma do šasije i njene unutrašnje opreme. Međutim, RS 7 Sportback svoju završnu obradu dobija na drugom mestu. RS 7 Sportback, RS 6 Avant i RS 5 Cabriolet napuštaju proizvodnu traku pre ostalih

modela i završavaju se ručno u posebnom RS proizvodnom pogonu malih razmera u quattro Gmbh-u. Tamo dvadeset dvojica specijalno obučenih radnika čine da svaki RS model nepogrešivo dobije svoj karakter. Na vrhuncu radova ručnu proizvod

nju obavlja oko 40 radnika koji rade u dve smene. Ručno sklapanje modela RS omogućava fleksibilnost na najvišem nivou. Podeljeno u šest ciklusa, zahteva ukupno pet sati. Zaposleni ugrađuju instalacije i ventile za opcioni Dynamic Ride

Control sistem, postavljaju ventilacione cevi na dva pomoćna hladnjaka i montiraju karakteristične branike na prednji i zad nji deo. Mehanički rad na RS modelima se završava montažom rubova točkova, kedera i znakova. Poput srodnih RS mod

ela, svaki RS 7 Sportback se stavlja na test platformu u poslednjim koracima proizvodnje. Najpre se odvija podešavanje šasije i prednjih svetala. Zatim se fino podešavaju i testiraju senzori i kamere sistema pomoći. Na poslednjoj stanici test

www.ego-magazine.com

194/195

centra, svaki RS model po prvi put ide na valjke na brzini od 130 km/h (80.78 mph). Nakon toga, RS 7 Sportback napušta proizvodni pogon malih razmera i po prvi put se vozi na putu. Visoko obučeni test vozači voze ukupno 50 km (31,07mija)

u gradskom saobraćaju, seoskim putevima i na nemačkom autoputu. Tokom ove test vožnje, oni traže bilo kakve nepravilnosti kao što su zvuci i vibracije i testiraju ponašanje vozila u realnim uslovima. Kada se uvere u kvalitet automo

bila, RS 7 Sportback se još jednom podiže na završnu liniju. Tu dobija konačno odobrenje od stručnjaka za obezbeđenje kvaliteta. RS proizvodnja malih razmera se odvija u Audi proizvodnom pogonu u Neckarsulmu, domu quattro GmbH-a.

Sportska Audi filijala namerno fokusira svoj tehnički razvoj, proizvodnju, kontrolu kvaliteta i aktivnosti nabavke na lokaciji u Neckarsulmu. Tamo mendžeri razvoja i proizvodnje rade uz stručnjake izgradnje prototipova, obezbeđenja kvaliteta i

montaže. Zahvaljujući veoma bliskoj povezanosti između raznih divizija pod jednim krovom, quattro GmbH je u stanju da ispuni obećanje o vrhunskom kvalitetu, fleksibilnosti i brzini, i stvori dinamičan pristup životu pod znakom četiri prstena.

RS 7 SPORTBACK ,RS 6 AVANT I RS 5 CABRIOLET ZAVRŠNU OBRADU DOBIJAJU RUČNO U POSEBNOM RS PROIZVODNOM POGONU MALIH RAZMERA U QUATTRO GMBH-U.

196/197

www.ego-magazine.com

198/199

www.ego-magazine.com

200/201

www.ego-magazine.com

202/203

www.ego-magazine.com

204/205 I N T E R V J U

ANA LJUBINKOVIĆ EGO: PO BROJU POSTOVA NA RAZNIM BLOGOVIMA I SPECIJALIZOVANIM SAJTOVIMA ČINI MI SE DA STE OSTVARILI VELIKI USPEH? KAKVI SU VAŠI UTISCI NAKON NEDAVNOG BORAVKA NA NEDELJI MODE U LONDONU? A.LJ: LONDON IZGLEDA POTPUNO DRUGAČIJE KADA SE DEŠAVA NEDELJA MODE U NJEMU. SVE JE U ZNAKU OVE MANIFESTACIJE. JASNO SE PRIMEĆUJE KOLIKO JE MODA BITNA U OVOM GRADU U KULTURNOM, FINANSIJSKOM I SVAKOM DRUGOM SMISLU. I PORED TOLIKO VELIKIH I BITNIH MODNIH DOGAĐAJA, SVI ŽELE DA VIDE I ONO ŠTO JE NOVO I APSOLUTNO NEPOZNATO LONDONSKOJ PUBLICI. JA SAM PREDSTAVLJALA SRBIJU SA KOLEGAMA IVANOM PILJOM I GEORGOM STZLEROM, NA IZLOŽBI KOJA JE BILA DEO INTERNATIONAL FASHION SHOWCASE 2013 PROGRAMA, A KOJA JE DEO PROGRAMA ONDON FASHION WEEKA I FASCINANTNO JE KOLIKO JE PAŽNJE PRIVUKLA. POSETIOCI SU BILI POZITIVNO IZNENAĐENI KREATIVNOŠĆU I KVALITETOM NAŠIH KREACIJA. MOJA KOLEKCIJA JE JOŠ UVK U LONDONU ZBOG VELIKOG INTERESOVANJA MAGAZINA, FOTOGRAFA I STILISTA, TAKO DA REZULTAT SVEGA TEK OČEKUJEM.

razgovor vodio Ljubomir Janković fotografije Miloš Nadaždin

www.ego-magazine.com

206/207 EGO:Godinama u nazad svedene kreacije su dominirale modnim pistama. Vi ste ponudili nešto što je sasvim drugačije, bogatstvo boja, detalja i geometrije. Postali ste izuzetno prihvaćeni, uprkos svojoj različitosti. Koliko je hrabrosti trebalo da bi ostali dosledni sebi? A.LJ. Mislim da je jedini ispravan put jednog dizajnera ili umetnika da sluša isključivo svoj unutarnji glas i prati svoju jedinstvenu viziju i maštu. Uz racionalnu analizu ideje, stalno povećavanje tehničkog znanja, usavršavanja i vredan rad, rezultat ne može da izostane. To nije hrabrost, to je jedini način. Original je uvek prepoznatljiv, iako je takođe veoma potcenjena kategorija u današnje vreme. EGO: Kakvu ulogu kič ima u komunikaciji sa publikom? Na prvi pogled, gledajući Vašu kolekciju, čini mi se da se poigravate kič detaljima. Tu prvenstveno mislim na glave jelena koje se nalaze na vrhovima obuće. A.LJ.Svesno i promišljeno uvođenje elementa kiča u moj modni izraz je bilo neizbežno, jer me je kič u svim oblicima oduvek jako zanimao. Da uprostim stvari, za mene je kič veseo i komičan i u tom smislu opšteprimenjiv na sve segmente mog života, pa i na modu. Ali, ja sam vizuelno obrazovana osoba (diplomirala sam slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu) i zbog toga znam kako da baratam ovakvim elementima, uz sve ostale likovne elemente koje primenjujem u svom modnom dizajnu. Mislim da ovaj pristup može, a ne mora da utiče na funkcionalnost garderobe. Moja modna revija je prezentacija kolekcije kako je ja vidim, ali kada se razlože njeni elementi na odevne predmete, oni su mnogo nosiviji nego što izgledaju na prvi pogled... EGO:Kakve bajke ste voleli kada ste bili mali? A.LJ.Rasla sam u okruženju koje je negovalo i razumelo moju maštu. Pored standardnih bajki, kao i onih koje su za mene izmišljali, roditelji i najbliži su me redovno vodili na izložbe i u muzeje, bioskop, koncerte, čitali i kupovali knjige... Obožavala sam grčke mitove i legende, a kako smo svake godine išli u Grčku na more, za mene su postojanje Olimpa, muzejski eksponati posvećeni grckim bogovima i arheološke iskopine bili čvrst dokaz da su svi ti mitovi živa istina. EGO:Koji je najveći izazov tokom kreiran ja odeće?

A.LJ: U Srbiji bavljenje modom je izazov. Zbog opšteg nedostatka materijala, mašina i repro materijala shvatila sam da je najbolje da svoju ideju prilagodim mogućnostima. Dakle, ne vredi mi ništa da razmišljam o materijalu koji ne mogu ni da nabavim, već sakupim šta mi je dostupno i onda krećem u realizaciju. Često se pitam koji rezultat bih dobila da mi je u komšiluku jedan njujorški Garment district, sa svim materijalima, pozamanterijom i tehnologijom koju nudi. U mom slučaju, najbolji rezultati su uvek dolazili kada sam radila na svom tehničkom znanju, tu pre svega mislim na konstrukciju. I naravno, veoma mi je bitno da tokom realizacije kolekcije imam 80% razrađenu i jasnu ideju da bih je što kvalitetnije i tačnije realizovala. Onih 20% je ostavljeno da se samo od sebe dogodi i taj neodređeni procenat obično otvori prostor za nešto novo i sledeće. EGO:Kako Vam se dopada estetika Ledi Gage (Lady Gaga)? A.LJ.Neka njena izdanja mi se veoma dopadaju, kao na primer zeleno roze duga haljina sa potpisom Roksande Ilinčić sa neobičnim roze šeširom, dok su mi neka potpuno bez smisla. Ali poenta je u privlačenju pažnje i njena estetika uvek prvo služi toj svrsi. EGO: Kada ste odlučili da kendi (candy) koloritom bojite svoje modne kreacije? Da li je to Vaš pečat, autorski potpis ili odnos prema ciljnoj grupi? A.LJ. Nisam odlučila, to je samo faza. Možda se publika ne seća da sam pre nekoliko sezona imala potpuno belu, a zatim potpuno crnu kolekciju. U mojim kreacijama je najbitniji sklad oblika, boja, dezena i detalja. Zvuči kao previše elemenata, ali ne mogu da izostavim nijedan. Proporcionalno nekada koristim više neke elemente u odnosu na druge, ali njihova igra je najbitnija. Iznad svega stoji originalna ideja. EGO: Izuzetno ste maštoviti, kreacije su bajkovite... A kako izgleda unutrašnji svet Ane Ljubinković ? A.LJ.Volim da moj rad govori o meni. EGO: Video sam u izlogu Vaše radnje “Pearl dress” mint boje. Koliko je ručnog rada potrebno da bi se napravila takva haljina? Da li razmišljate o vremenu ili samo o postizanju krajnjeg rezultata? A.LJ.Ukoliko imam ideju za koju mislim da je vredna izvedbe, vreme nije bitno.

Radim na tome dok ne ostvarim šta želim. Ipak, uvek postoji taj datum kada dođe revija, a najbolje ideje se pojavljuju kada se mozak ubaci 100% u problem kolekcije. Tako da na kraju uvek ostanu skice iz kojih nastane nova kolekcija. EGO:Vrlo zabavno izgledaju Vaši ženski sakoi u obliku srca. Menjate geometriju tela i dobijate nadrealnu sliku ženske osobe, koja me pomalo podseća na lizalicu (Lollypop). Da li je Vaša umetnička strategija podrazumeva skrivanje ženske senzualnosti u cilju kreiranja neočekivane i uzbudljive skulpturalnosti? A.LJ: Kao što sam objasnila, svaka kolekcija ima manje i više nosive komade. Ipak je zanimljivo reći da baš ta jakna ima veliki otvor na leđima u obliku srca, tako da može na najfiniji način i neočekivano da otkrije svu žensku lepotu. Vodim računa da uvek uspostavim ovakvu ravnotežu. EGO: Muzika je važan deo Vašeg života. Koja Vas trenutno čini srećnom? A.LJ.Godinama slušam sve na čemu je škotski bend Cocteau Twins ikada radio. To je zaista veliki, kvalitetan i zanimljiv opus uz koji sam napravila i napraviću mnoge kolekcije. Glas Elizabeth Fraser je veličanstven i neponovljiv i nešto u čemu istinski uživam. Tu su i Kate Bush, David Bowie, The Cure, The Knife, Lana del Rey, Morissey... EGO: Da li se Vaše revije mogu doživeti i kao prezentacija konceptualne umetnosti? A.LJ: Ne. Moja moda ima korene u likovnoj umetnosti, ali umetnost je, ipak, uzvišena kategorija. Sa druge strane, u današnje vreme se ovaj termin olako koristi, pa se svašta naziva umetnošću. Moramo biti veoma obazrivi. EGO: Imam utisak da vodite posebnu brigu o životinjama a naročito o psima. Kako biste opisali Vašu ljubav prema kućnim ljubimcima? A.LJ.Ja volim sve životinje. Pse posebno, jer ih dobro poznajem. Sigurna sam da bi svaki čovek bio srećniji ako bi uz sebe imao psa ili neku drugu životinju. Makar kada bi svi bili svesni ovoga, drugačije bismo se odnosili prema napuštenim životinjama. EGO: Printovi koji se pojavljuju u Vašim kreacijama bude posebnu pažnju, da li ih samostalno izrađujete? A.LJ: Radila sam ih za poslednju kolekciju, ali to bih samo nazvala probom. Imam velike planove po tom pitanju, mada mislim

da sledeća kolekcija neće imati nikakve printove. EGO: Kako se zabavlja Ana Ljubinković? Da li umetnici imaju hobi ili slobodno vreme? A.LJ: Imam sreće da me zabavlja to čime se bavim, jer mi oduzima često i svo slobodno vreme. Hobijem bih možda nazvala obilazak buvljaka, traženje starih predmeta, koji ne moraju da imaju nikakvu vrednost osim estetske. A tu često pronalazim brojne keramičke figure životinja, koje su nekima čisto oličenje kiča. EGO: Kako biste opisali Vaš lični koncept (EGO)? A.LJ: Stvoriti original. Naći novo rešenje koje nikome nije palo na pamet. Težak zadatak, ali uzbudljiv i zabavan. Stalno raditi na sopstvenom unapređivanju. EGO: Nakon Vašeg poslednjeg iskustva u Londonu, kako procenjujete šanse srpske mode na međunarodnoj sceni? A.LJ: Prvi korak bi bio da modni dizajn krene da se tretira kao deo kulturne scene naše države. Naravno, u svom najkvalitetnijem obliku, jer dobar dizajn je dobro primenjena likovna umetnost na upotrebne stvari. One na taj način doprinose kvalitetnijem životu, estetskom obrazovanju. Predlažem da se podelimo na „kreatore“ i modne dizajnere, što je i šala, ali i nešto o čemu treba razmisliti. Onda bi bilo lepo da se država uključi u bitne projekte vezane ne samo za modu, već i za ostale grane umetnosti i dizajna. Nažalost, znamo da nam muzeju ne rade već dugo. Dakle, ništa od tog plana/želje. Realno, srpskim modnim dizajnerima je potrebna finansijska podrška kako bi realizovali svoje revije u zemlji, a posebno u inostranstvu gde se sve vrti oko PR agencija koje direkno utiču na eksponiranost dizajnera kojeg zastupaju za novac. To je najbrži put, ako uz to dizajner poseduje kvalitet. Bez značajnih finansijskih sredstava - imamo Internet, može se lako doći do značajnih stilista i fotografa koji će rado koristiti našu (kvalitetnu) garderobu da u njoj fotografišu čak veoma poznate svetske zvezde, ali bez finasijske podrške nećemo mnogo postići. MISLIM DA JE JEDINI ISPRAVAN PUT JEDNOG DIZAJNERA ILI UMETNIKA DA SLUŠA ISKLJUČIVO SVOJ UNUTARNJI GLAS I PRATI SVOJU JEDINSTVENU VIZIJU I MAŠTU.

208/209

www.ego-magazine.com

210/211

www.ego-magazine.com

212/213

www.ego-magazine.com

|Gospodar Jevremova 24 | 011 630 47 44 063 257 186 | italica.beograd@gmail.com|

www.italica.rs

Cena : 30€ ili samo 1€ dnevno Cena «Stalon»-a povoljnija je nego cena drugih sredstava za povećanje potencije. I više od toga, «Stalon» ne samo da obnavlja potenciju, već i vraća snažan orgazam!