INŽENJERKA GODINE 2024: Lidija Tomić

Za najbolju verziju sebe nikada nije rano

Dr Lidija Tomić je pobednica konkursa za “Inženjerku godine 2024” koji je održan u okviru inicijative Privredne komore Srbije, kompanije Simens Srbija i udruženja „Inženjerka godine“. Glavni cilj ovog konkursa je da inspiriše mlade žene za studije i karijeru u inženjerskoj struci.

Reč je o drugom takvom izboru u Srbiji u okviru šire inicijative da se javnosti predstave inženjerke iz različitih kompanija i institucija, koje bi svojom ličnošću i radom mogle da budu primer i inspiracija mladim ženama koje se nalaze pred izborom budućeg zanimanja.

Lidija Tomić je inženjerka vazdušnog saobraćaja i asistent na Visokoj školi strukovnih studija Vazduhoplovna akademija. Doktorirala je početkom ove godine sa prosečnom ocenom 10 na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, kao najmlađi doktorand pri Katedri za vazduhoplovna prevozna sredstva. Prvi doktorat odbranila je u srpskoj vazduhoplovnoj industriji i nauci na temu bespilotnih vazduhoplova i time je postala prva inženjerka u Srbiji koja je, koristeći naučnu metodologiju, istražila temu dronova kao pretnje po bezbedno odvijanje civilnog vazdušnog saobraćaja.

Prva profesionalna iskustva Lidija je sticala u nacionalnoj avio-kompaniji na inženjerskim pozicijama kontrolora operacija i dispečera leta, a tokom 2022. godine odlučila se da dalji doprinos vazduhoplovnoj industriji pruža i kroz nauku, te sada ima priliku da radi sa budućim pilotima i kontrolorima letenja u obrazovanju. Sebe opisuje kao inženjerku velikog entuzijazma za avijaciju.

„Ponosna sam na to što sam ličnim primerom pokazala da ljubav ka profesiji, posvećenost i neprestani rad na sebi jesu pokretači za ostvarivanje svojih ciljeva, ali i da je moguće uskladiti posao, studije i privatni život. Devojkama jeste mesto u inženjerstvu i nauci, a zadovoljstvo mi je što sam već imala priliku da svoje studentkinje uključim u istraživačke radove i da ih motivišem za nauku. Takođe, želela bih da dam primer i podršku mladim devojkama koje nailaze na izazove u kontekstu godina i pitanja sa kojima sam se ja susretala – da li su „mlade“ za velike uspehe. Za najbolju verziju sebe nikada nije „rano“. Mlade i uspešne devojke definitivno zaslužuju svoje mesto u industriji i raduje me to što ih je sve više na vodećim pozicijama“, kaže Lidija.

Pre svega, želimo da Vam od srca čestitamo za ovu prestižnu titulu - „Inženjerka godine“

Veliko hvala na čestitkama! Na prestižnu titulu „Inženjerka godine“ gledam kao na jedno divno priznanje za moj dosadašnji inženjerski put i trud, ali i sjajnu priliku da svojim primerom inspirišem mlade devojke da se opredele za inženjerstvo. Istakla bih i to da ovu titulu zaista doživljavam kroz ambasadorku 10 sjajnih inženjerki-finalistkinja.

Kako ste doživeli celokupan proces izbora za „Inženjerku godine“, posebno samu dodelu priznanja u Privrednoj komori Srbije?

Energija koja je prisutna u celokupnom procesu ovog izbora od prvog dana je zaista posebna, što se može videti i po osmesima svih 10 finalistkinja inicijative „Inženjerka godine“ na slikama u medijima. Organizatori su mislili na svaki detalj, počev od upoznavanja preko video snimaka o inspirativnim pričama inženjerki, pa sve do svečane dodele priznanja u Privrednoj komori Srbije, na kojoj sam sigurna da su svi uživali. Biti deo takvog događaja je zaista privilegija. I ovom prilikom bih se zahvalila organizatorima, kompaniji Simens i Privrednoj komori Srbije i naravno udruženju „Inženjerka godine“.

Ovaj izbor pored ostalog, prati i ideja da je „Inženjerka godine“ na neki način predstavnik ove profesije, pa vezano za to, šta trenutno očekujete - kakav ćete Vi biti ambasadorka inženjerske profesije?

Kao ambasadorka inženjerske profesije trudiću se da istaknem značaj inženjerstva u svetu odnosno kao što je na prošlogodišnjoj svečanosti proglašenja „Inženjerke“ istaknuto, da pokažem na koji su način inženjeri „kreatori budućnosti jednog društva“.

Imam i veliku želju da svojim primerom istaknem ulogu inženjerki u nauci, istraživačkom radu i značaj nauke u industriji, naročito mladim devojkama u srednjoškolskom i osnovnom obrazovanju. Sigurna sam da će mi na ovom zadatku veliku pomoć pružiti i mojih preostalih devet finalistkinja, sa svojim impresivnim pričama.

Kada ste saznali da želite da postanete inženjerka i odakle Vam inspiracija za inženjersku profesiju?

Za inženjerstvo sam se odlučila tokom srednje škole, Vazduhoplovne akademije, a nakon što sam imala priliku da se u okviru praktične nastave i stručnih poseta vodećim vazduhoplovnim institucijama i kompanijama u našoj zemlji upoznam sa različitim poslovima u vazduhoplovstvu. Gotovo na svim poslovima koji su mi privukli pažnju, bili su inženjeri vazdušnog saobraćaja, što je značilo moj definitivni odabir poziva inženjerke.

Prema Vašem mišljenju, šta čini dobrog inženjera?

Dobrog inženjera čine entuzijazam, inovativnost, spremnost da se pomeraju granice i prihvataju izazovi, ali i hrabrost, a mišljenja sam da inženjeri najveću hrabrost imaju onda kada su sigurni u sebe što postižu radom na sebi. Takođe, istakla bih i socijalnu inteligenciju i razumevanje, toleranciju, jer inženjerski poziv u većini slučajeva znači timski rad. Dobar inženjer treba da ima sluha za ideje i mišljenja svojih kolega.

Možete li nam ukratko predstaviti instituciju u kojoj trenutno radite?

Trenutno radim na Visokoj školi strukovnih studija Vazduhoplovna akademija sa sedištem u Beogradu. Visoka škola strukovnih studija Vazduhoplovna akademija je u sistemu dualnog obrazovanja i školuje buduće inženjere strukovnih studija pilote, kontrolore letenja i avio-mehaničare, na tri studijska programa: vazdušni saobraćaj, kontrola letenja i vazduhoplovno mašinstvo. Takođe, u sklopu Vazduhoplovne akademije je i Trening centar u Vršcu u okviru kojeg studenti studijskog programa „vazdušni saobraćaj“ u toku letnjeg semestra imaju i praktičnu nastavu odnosno letenje.

Objasnite našim čitaocima šta je konkretno Vaš deo posla i kako izgleda jedan Vaš radni dan?

Trenutno predajem studentima, budućim inženjerima strukovnih studija pilotima i kontrolorima letenja na nekoliko predmeta iz oblasti saobraćajnog inženjerstva. Izgled mog radnog dana zavisi od planiranog rasporeda i prirode obaveza, nekada je to isključivo priprema nastave, nastava sa studentima ili ispitni rok, dok postoje dani kada je u fokusu naučno-istraživači rad, rad na projektima ili gostovanje na konferencijama i naučnim skupovima. Takođe, raduje me da u okviru svojih predmeta iniciram i stručne posete studenata njihovom budućem realnom operativnom okruženju poput aerodroma kako bi imali priliku da svoja stečena teorijska znanja vide i u praksi. Dodala bih i to da ove godine završava prva generacija studenta, što znači i dodatne uloge poput mentorstva na završnim (diplomskim) radovima, čemu se veoma radujem.

Da li je (i koliko) Vaš posao fizički zahtevan?

Za samu realizaciju nastave ili sprovođenje ispitnih aktivnosti ne mogu reći da je fizički zahtevno, ali priprema nastave zahteva zaista veliku posvećenost i vreme, jer cilj jeste pružiti studentima što aktuelnije podatke, edukovati ih po poslednjim standardima, približiti im inovacije, a to sve zahteva veliku preciznost, analitičko razmišljanje i obično dosta vremena.

Šta je najveći izazov u Vašem radu?

U pozivu inženjerke vazdušnog saobraćaja, najveći izazov jeste potreba za neprestanom edukacijom, usavršavanjem, praćenjem inovacija odnosno potrebno je biti agilan i prilagoditi se promenama. Međutim, taj izazov zapravo daje dinamičnost samoj struci, utiče na kreativnost i doprinosi razvoju ličnih veština.

Takođe, u radu sa studentima, moj poziv nosi i izazov da pored edukacije u kontekstu struke, na adekvatan način približim inženjerstvo i kroz industriju i kroz nauku, i pomognem studentima da ispolje svoj potencijal na njihovom inženjerskom putu.

Na koji dosadašnji profesionalni uspeh ste posebno ponosni?

Najvećim dosadašnjim profesionalnim uspehom smatram svoj put ka zvanju doktora nauka koje sam stekla u svojoj 28-oj godini. Bila sam deo industrije, zatim se upustila u nešto „nepoznato“ – u inovaciju, i sa ponosom mogu da istaknem da su me ta radoznalost i upornost dovele do činjenice da sam odbranila prvi doktorat u vazduhoplovnoj industriji na temu dronova kao pretnje po bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja. Takođe, veoma sam ponosna da je istraživanje u okviru disertacije dobilo pohvale od strane vazduhoplovnih eksperata na evropskom nivou.

Šta biste (najverovatnije) radili u životu da niste inženjerka?

Interesantno pitanje! Po pitanju ličnih osobina, veoma sam radoznala, precizna, sa jakim analitičkim veštinama, što opet najviše odgovara inženjerskom pozivu, ali da nisam inženjerka, zbog moje velike ljubavi ka ovoj struci, sigurna sam da bi to bio neki drugi poziv u avijaciji, možda pilotkinja ili kontrolorka letenja.

Na koji način možete biti primer i inspiracija mladim devojkama?

Drago mi je da ja svojim primerom mogu da pokažem da inženjerka može da uživa u ovom pozivu i kroz industriju i kroz nauku. Takođe, volela bih da podelim neke interesantne momente i iskustvo sa konferencija i naučnih skupova koji ističu veoma lepu stranu poziva inženjerke u nauci. Imam veliku želju da inspirišem mlade devojke da se upuste u studije koje ih raduju, ali i da dam primer da su promene sastavni deo uspeha i da ne treba da ih plaše već da rade na sebi kako bi svaki izazov shvatile upravo kao put ka uspehu. Drago mi je i da svojim primerom pošaljem poruku da trud, rad i upornost itekako budu prepoznati i nagrađeni. U mom slučaju, stipendija Fonda za mlade talente Republike Srbije, prilika za prvi posao u industriji i titula „Inženjerka godine“ neka su od priznanja koja me posebno raduju i koja su pokretači za nove uspehe.

Šta bi po Vašem mišljenju još trebalo uraditi da više devojaka bira naučna ili tehnička zanimanja?

Definitivno su nam potrebne aktivnosti poput inicijative „Inženjerka godine“ posredstvom kojih mlade devojke imaju priliku da čuju o različitim strukama u kojima se mogu naći inženjerke, da čuju kako je izgledao njihov put, šta ih ispunjava u tom pozivu, kako izgleda njihov radni dan i slične informacije koje mlade devojke mogu zainteresovati i ohrabriti da razmisle o pozivu inženjerke. Takođe, mišljenja sam da i kompanije treba da se uključe i da otvore svoja vrata učenicima osnovnih i srednjih škola, u mom slučaju je upravo poseta kompanijama i susretanje sa inženjerskim poslovima uticala na izbor mog poziva.

I za sam kraj razgovora - koja je vaša poruka mladima?

Moja poruka mladima jeste da su entuzijazam i ljubav ka profesiji, uz posvećenost i rad na sebi put ka ostvarenju svojih ciljeva. Verujte u sebe, i ne zaboravite da za najbolju verziju sebe nikada nije rano!