Превише разлога за бригу

Стратегија развоја града до 2020. године (20)

ПРЕВИШЕ РАЗЛОГА ЗАБРИГУ

Кад се све сабере и одузме СВОТ анализа значајним шансама за развој града до 2020. године сматра усклађеност приоритета са националним, регионалним и међуопштинским, стручну и финансијску помоћ надлежних министарстава и међународних организација, развој инфраструктуре за коришћење и приступ европским фондовима, даљу примена ГИС-а и процес приступања Европској унији. Листи компаративних предности придодати су људски ресурси и могућност коришћења доступних фондова, опредељеност државе за изградњу Моравског коридора, унапређење и модернизацију железнице као и концесије на секундарни гасовод, паркинг сервис и мини хидроелектране. До 2020. године Краљеву се смеши реализација пројеката по моделу приватно-јавног партнерства, боље искоришћење и проширење постојеће гасне инфраструктуре, решење регионалног одлагања отпада и могућност примене нових технологија у циљу унапређења рада јавих комуналних предузећа. Просперитету у наредних пет година треба да допринесе запошљавање младог сеоског становништва, могућност коришћења доступних фондова за рурални развој и опредељеност државе за спровођење политике равномерног регионалног развоја. Значајним се сматрају будуће хидроелектране на Ибру, јавно-приватно партнерство у пројектима енергетске ефикасности, преговарачки процес са заинтересованим општина

ма за активирање водних ресурса и могућност изградње и коришћења електричне енергије и обновљивих извора из малих хидроелектрана. Коначном позитивном ефекту треба да допринесе даљи развој телекомуникација применом нових технологија, проширењем мреже оптичких каблова, повећањем густине мултисервисних чворова и броја базних станица мобилне телефоније, међуопштинска сарадња, развој Аеродрома „Морава“ уз могућност развоја логистичког центра и слободних зона и непосредној близини.

Претњама се сматрају неравномеран регионални развој, мањак инвестиција, високи захтеви Европске уније, неусклађеност републичких и локалних прописа, климатски услови, конфигурација терена, клизишта, недостатак финансијских и државних средстава за капиталне пројекте, као лимитиране надлежности општина. Ако се томе дода ускраћен приступ средствима Европске уније, скупи кредити, лоше стање железнице, разуђена села, миграције, непостојећи и нерегулисани законски оквир, непримењивање законске регулативе, политичка и економска нестабилност онда је јасно зашто се над реализацијом стратегије надвијају тамни облаци. Томе треба додати промену законске регулативе у области планирања и изградње, лошу и спору комуникацију између министарстава и Градске управе, непостојање стратешких опредељења на нивоу локалних управа, успорен процес приватизације, споро напредовање у приступању Европској унији и могућности коришћења одговарајућих фондова. Ништа мање важан фактор који прети реализацији амбициозних планова нису недовољно јаки капацитети Градске управе у

управљачком делу, нерешени имовинско - правни односи, недостатак и неусаглашеност прописа и надлежности као и инвестиционих средстава

Специфични циљеви

Податак да је град покривен потребним просторним и урбанистичким плановима, да саобраћајна инфраструктура обезбеђује квалитетну повезаност и висок степен безбедности, да је обезбеђена територијална покривеност потребном комуналном инфраструктуром са условима за квалитетно пружање комуналних услуга, а да се услови за рурални развој могу побољшати изградњом недостајуће, потврђују уверење о омогућности остваривања специфичних циљева. Ка њима води унапређење услова за оптимално коришћење енергије и развој примене обновљивих извора, регулисани и уређени водотоци уз обезбеђење мера заштите од поплава, равномеран развој електроенергетске инфраструктуре, развој и побољшање телекомуникација, поштанског саобраћаја и информационих технологија и регионални центар ваздушног цивилног саобраћаја.

Према стратешком документу који

је усвојен у Скупштини града просторни и урбанистички планови постоје за 31 локацију, а саобраћајна инфраструктура која обезбеђује квалитетну повезаност и висок степен безбедности треба да се реализује кроз 33 различита пројекта. Ако је судити према приложеној табели најзначајнијим се сматра успостављање услова за изградњу аутопута Појате-Прељина на делу који пролази кроз подручје града Карљева. У овом периоду очекује се израда пројектно-техничке документације и изградња северне градске обилазнице, реконструкција градских улица и регулисање неколико значајних раскрсница као и постављање потребне сигнализације.

Грађани Краљева могу да очекују реконструкцију старог друмског моста на Ибру и изградњу саобраћајнице до градског гробља Барутана, али и тротоара поред важних путних праваца на периферији града. Уз реконструкцију улица Октобарских жртава, Хајдук Вељкове, Југ Богданове, Хероја Маричића, Обилићеве и IV краљевачки батаљон планирана је и изградња нове Милутинове улице на Ибарском кеју и пешачког моста преко Ибра од Градске терасе до Рибнице. Реконструкција се очекује на чак 54 пружна прелаза, а измешта

ње ван града очекује железнички колосек Краљево-Конарево чиме би се створили услови за укидање железничке рампе у Улици војводе Степе.

Уз више пешачких и бициклистичких стаза посебна пажња посвећена је изради студије развоја и унапређења градског превоза и пројектне документације за више јавних гаража у ужем центру града, али и техничком опремању ЈКП „Путеви“ за ефикасније обављање зимског и летњег одржавања саобраћајница и примену нових технологија у раду. Амбициозни планови подразумевају изградњу још две обилазнице, једну на западном а другу јужном делу градског подручја.

Територијалну покривеност града потребном инфраструктуром са условима за квалитетно пружање комуналних услуга треба да обезбеди реализација чак 49 различитих пројеката од којих се двадесет односи на израду пројектно-техничке документације. Преостали подразумевају опремање насеља одговарајућим судовима за одвојено сакупљање и спровођење едукативних програма о значају и начину примарне селекције отпада, јачање техничких капацитета „Чистоће“ за унапређење квалитета и проширење обухвата подручја са кога се врши организовано сакупљање комуналног отпада, чишћење дивљих депонија у селима и приградским насељима, изградњу гасовода, замену преосталих прикључних топловода новим фабрички предизолованим цевима, инфраструктурно уређење индустриске зоне „Шеовац“, уређење паркова, градске плаже и плаже у Матарушкој бањи, отворених спортских рекреативних површина, ограђивање и уређење старог гробља, проширење и ограђивање новог гробља на Барутани, покривање зелене а завршетак сточне пијаце у Адранима и много тога другог. Нешто скромнији захтеви реализо-

вани кроз 12 пројеката треба да допринесу побољшању услова за рурални развој изградњом недостајуће инфраструктуре, а ка унапређењу услова за оптимално коришћење енергије и примену обновљивих извора енергије води 16 корака оријентисаних углавном на израду потребне документације.

Проблеме које годинама праве нерегулисани водотоци треба да елиминише низ активности, па би до краја периода на који се односи стратешки документ требало реализовати 16 пројеката међу којима се примарним сматра израда катастра бујичних вода и припрема општег петогодишњег плана за одбрану од поплава. Планирана је регулација и прочишћавање притока у сливовима Ибра, Западне Мораве и Груже и измештање корита Западне Мораве од Поповића до ушћа Ибра.

Равномеран развој електроенергет

ске инфраструктуре обезбеђује се кроз девет, а развој и побољшање телекомуникација, поштанског саобраћаја и информационих технологија реализацијом десет пројеката. Групу специфичних циљева затвара успостављање регионалног центра ваздушног цивилног саобраћаја до кога воде анализа и предлагање модела управљања и функционисања Аеродрома „Морава“, израда Студије о формирању Слободне царинске зоне и Студије оправданости за изградњу карго-логистичког-транспортног центра на аеродрому. Значајним стратешким циљем сматра се унапређење услова за развој социјално и друштвено одговорне заједнице и безбедан и квалитетан живот грађана чему треба да допринесе Стратегија социјалне политике града за период 2013 – 2020, усвојена 2013. године.

Социјални профил града

Према Стратегији социјалне политике града на социјалну структуру у великој мери утиче економска ситуација, као и број незапосленог радно способног становништва. На основу Извештаја о раду Центра за социјални рад за 2012. годину социјалну и породично –правну заштиту користило је 11.166 лица, а бесплатни оброк у народној кухињи њих 550.

У последње три године присутан је пораст броја породица оптерећених различитим формама дисфункционалности. Функционалност породице оптерећују незапосленост, стамбена необезбеђеност, лоша материјална ситуација у породици, а далекосежне последице које одрастање у оваквом окружењу оставља на пожељан развој деце намећу став да локална заједни-

ца позитивној промени негативних трендова може допринети давањима која обезбеђује подршку у делу реализације превентивних и куративних програма намењених оснаживању породице.

Социјална слика је у доброј мери последица кризе система вредности у друштву у коме породица не нуди стабилан и јасно дефинисан модел дозвољених и недозвољених форми понашања младих. Међу малолетним починиоцима кривичних дела доминантно је одустајање од средњошколског образовања, а код једног броја отежано окончавање основне школе. Родитељи деце из ове популације често су незапослени, па скромне економске прилике значајно спуштају животни стандард породица чиме се само расветљава појава, али не оправдава и не нормализује, ма колико да је кључна васпитна функција породице у домену превенције антисоцијалног понашања.

Све указује на неопходност реализације превентивних програма у локалној заједници који ће имати за циљ оснаживање васпитне функције породице, пружање подршке младима да преузму одговорност за своје понашање и изаберу алтернативу неприхватљивом понашању, што такође доприноси редефинисању вредносних норми младих и увођењу у добити ненасилног понашања.

Последњих година уочава се пораст броја деце на породичном смештају, а најзаступљенији разлог измештања деце из биолошких породица у вези је са различитим формама занемаривања и злостављања од стране родитеља. Како је породични смештај само привремени облик подршке породици и детету, намеће се потреба да породице из којих деца одлазе до

бијају континуирану подршку с обзиром да је већина ових породица угрожена социо-економским и стамбеним приликама.

У последње три године значајан број лица,претежно жена, тражи заштиту и подршку надлежних институција због насиља у породици. Број деце жртава насиља, као и жртава партнерског насиља има тренд раста, мада тај пораст није висок.

Збрињавање одраслих и старих особа које су у стању социјалне потребе је отежано, првенствено због недовољног капацитета одговарајућих институција и недостатка средстава за ове намене. Посебно је тешка ситуација за смештај одраслих и старих лица са менталним поремећајима, због недостатка специјализованих установа.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Др Зоран Гаврић 1949 - 2020

У Београду је 13. јула изненада преминуо редовни професор београдског Факултета примењених уметности у пензији др Зоран Гаврић. Др Гаврић је дипломирао 1977. на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду, четири године касније почео да ради као кустос Одељења за документацију Музеја савремене уметности, већ 1984. постао шеф Одељења уметничких збирки и изложби, а у периоду од маја 1986. до јануара 1993. изузетно успешно обављао фукцију управника.

У том периоду годишње су организоване по две ретроспективне изложбе домаћих уметника, међу којима су Петар Омчикус, Фило Филиповић, Олга Јанчић, Радомир Дамњановић – Дамњан, Предраг Нешковић, Коста Хакман, и други, али и значајне изложбе страних аутора. Поред низа изложби значајних међународних аутора Гаврић је, као управник Музеја савремене уметности, организовао прве ретроспективне изложбе српских уметника у иностранству, Саве Шумановића у Минхену 1988. и Милене Павловић Барили у Парми следеће године. Током рада у Музеју покренуо је и едиције стручних публикација, Теорија уметности, Поетике српских уметника XX века и Српски уметнички критичари.

Након магистратуре 2000. Гаврић је следеће одбранио докторску тезу на беградском Филозофском факултету. Усавршавао се у Бечу и Фрајбургу, а од 2003. радио на Факултету примењених уметности Универзитета у Београду где је следеће изабран за редовног професора. Предавао је историју уметности антике, историју уметности средњег векa, историју уметности ренесансе, историју уметности барокa и савремену архитектуру, а као професор по позиву предавао је на Факултету драмских уметности у Београду и Факултету ликовних умјетности Универзитета Црне Горе на Цетињу.

Још као студент историје уметности Гаврић је од 1972. почео да објављује текстове из теорије и науке о уметности, као и преводе стручних текстова са немачког и енглеског језика. Аутор је бројних публикација, између осталих монографије Мића Поповић коју је 1987. издала љубљанска Младинска књига, Ервин Панофски, Идеа и Разговори о основним питањима науке о уметности, 1996. и 1998. године, Вилхелм Ворингер: Апстракција и уосећавање и Студије о уметности XX века, 1999. и 2003. у издању подгоричког Универзитета Црне Горе, Павле Пејовић и Игор Степанчић, обе 2007. године. Међу капиталним издањима која је приредио и превео издвајају се Роберт Смитсон: избор текстова, Борис Подрека: архитектура у распону традираног, Доналд Б. Куспит: избор текстова, Макс Имдал: избор текстова, Марсел Душамп, Јосепх Беyс – живот и дело... У Краљеву је 2015. представљена његова књига Тумачити Рембранта, а сви његови текстови о уметности носили печат велике ерудиције, широког познавања теорије, и представљали врхунске домете српске и југословенске историје уметности.

У кругу чланова породице и пријатеља у среду је сахрањен на старом краљевачком гробљу.