Кључ у рукама суграђана

КЉУЧ У РУКАМ

- Катастрофални резултати тестирања. - На основу здравственог стања хоспитализованих може се очекивати повећање броја смртних случајева. - Интерно одељење Опште болнице „Студеница“ претоворено у ковид болницу способну да прими осамдесет пацијената. - Појачан страх да се у локалној средини понови сценарио који је почетком године обележио ситуацију у Шпанији и Италији. - Изостао адекватан одговор на апел грађанима да се одговорније понашају према препорукама о коришћењу заштитних мера. - Епидемилошки ризик објекти игара на срећу, кладионице, нелегални такси превоз. - Лек против болести коју изазива корона вирус још не постоји

МА СУГРАЂАНА

Кад члан Градског штаба за ванредне ситуације задужен за информисање јавности, и директор Завода за јавно здравље Краљево, др Александар Мацан сазове хитну конференцију за медије у недељу пре подне то унапред наговештава да ситуација није нимало безазлена. Управо то догодило се пре тачно седам дана кад је указао да резултати анализе узорака узетих претходног дана нису нимало охрабрујући, пре би се рекло да их ближе описује одредница катастрофални. Податак да је укупан број заражених порастао на триста педесет један, од тога двеста деведесет девет новорегистрованих случајева за мање од месец дана, цифра је о којој нико у овој средини, понајмање стручњаци, није могао ни да сања. Да ни то није најгоре најбоље потврђује податак о броју од дванаест преминулих, а посебно да се на основу здравственог стања хоспитализованих може очекивати даље повећање. Забрињава податак о преоптерећености здравственог система због чега је Интерно одељење Опште болнице „Студеница“ претоворено у ковид болницу способну да прими осамдесет пацијената. На озбиљност ситуације упозорава податак да је са педесет седам заузетих кревета попуњено више од половине расположивих капацитета. Да то није све потврђује попуњеност капацитета на Инфективном одељењу где је инфициранима на располагању било тридесет четири места а све, каже др Мацан, појачава страх да се и у локалној средини понови сценарио који је почетком године обележио ситуацију у Шпанији и Италији.

У круговима здравствених радника тренутна ситуација се тумачи изостанком адекватног одговора на апел грађанима да се одговорније понашају према препорукама о коришћењу заштитних мера и неопходност одржавање социјалне дистанце. Појава је посебно изражена међу припадницима млађе популације који, и поред свести о озбиљности ситуа

ције, пренебрегавају чињеницу о опасности која влада у непосредном окружењу.

У условима преоптерећености здравственог система, где се услови оцењују ненормалним због рада у скафандерима и при температурама вишим од тридесет степени, страхује се од могућих грешака које би могле да доведу до обољевања оних који су задужени за бригу о инфициранима, а других нема. Могуће погоршање епидемиолошке ситуације преко расположивих капацитета за смештај оболелих, и опасност да буду смештани у просторије Хируршке болнице, појачава стерпњу за могућност лечења пацијената од других болести. - Шта ми можемо да учинимо? Можемо да поштујемо мере које смо прописали, али имамо људе који то једноставно избегавају. Носе се маске, мања су окупљања, али и даље имамо објеката где се врше окупљања која представљају епидемиолошке ризике. Нажалост то су објекти игара на срећу и кладионице, јер су, поред основне функције, регистровани и као угоститељски. Као такви не могу да пружају угоститељске услуге после двадесет сати, а за све време рада обавезни су да се придржа

вају ових мера што значи да њихови посетиоци морају да носе личну заштиту. Од власника се очекује да, сходно простору, истакну колико особа може да буде присутно у њима, јер све више од једног корисника на четири квадратна метра представља епидемиолошки ризик, каже др Мацан уз потврду потребе значајније контроле од стране инспекцијских органа.

Да се овде не завршава опасност потврђује податак да су „дивљи таксисти“ поново присутни на улицама, а возе без маски баш као и добар број путника.

У ситуацији кад лек против болести коју изазива корона вирус још не постоји најбољим начином да се избегне инфекција и даље се сматра стриктно придржаавње свих мера које је приликом проглашења ванредне ситуације препоручио Градски штаб. Међу здравственим радницима нема дилеме да је кључ за решење проблема у рукама суграђана међу којима су се знатно дициплинованијим показали припадници старије животне доби. У таквим околностима апели су упућени на адресу млађих код којих се животно искуство није потврдило као довољна гаранција за супростављање ширењу епидемије.

Подсећање да новим мерама живот није заустављен, само је мало успорен, све више подгрева уверење о неопходности увођења рестриктивнијих мера од којих се очекује да врло брзо дају позитивне резултате. Болесници смештени у болници су средње тешки, са клиничком сликом која је забрињавајућа, а здравствени систем Србије је већ на доњој граници, подсећа др Мацан.

Све израженија сумња у податке о зараженима повод је за потврду да су на територији под ингеренцијом краљевачког Завода за јавно здравље апсолутно тачни. Како се мењају из дана у дан, по који пут из сата у сат, тешко их је пратити, а да су наглим повећањем броја инфицираних одшкринута врата италијанског и шпанског сценарија потврђује податак да свако обраћање члана Градског штаба за ванрдне ситуације отпочиње невеселим цифрама које упозоравају на знатно неповољнију ситуацију у односу на ону из периода ванредног стања. Иако се свим оболелим особама у здравственој установи пружа максимална нега није помогла неколицини старијих код којих је појава вируса додатно погоршала стање

изазвано неком од других болести.

Покушаји да се на најбољи начин одговори на све изазове које доноси ширење вируса често утиче на промену стратегија лечења којима је дефинисано да се респиратор укључује само у случајевима кад не може да се реагује ни на који други начин. С обзиром да је респираторна јединица била у Крагујевцу сви пацијенти са тешком клиничком сликом упућивани су према Клиничком центру у овом граду. Како је оскигенотерапија у овом тренутку оцењена као спасоносно решење није далеко дан кад би, због попуњених капацитета у Крагујевцу, могла да се примењује и у Краљеву.

О ширењу епидемије најбоље сведочи податак о повећаном броју прегледа у ковид амбуланти, најчешће између сто педесет и сто шездесет. Иако има осцилација, и дана кад се за неколико десетина смањује, здравствени радници потврђују како је незахвално прогнозирати развој ситуације у наредном периоду.

Стрепња да Краљево не буде проглашено за жариште епидемије, слично Чачку и Ужицу где су болнице укључене у ковид систем, повод је за поновљени апел грађанима да се понашају одговор

није како би се избегла опасност ове врсте. Шанса за то још постоји, тренутно је врло мала, даљу судбину може да одреди само нагли пораст броја новозаражених а и то се очекује.

Забринутост запослених у Заводу за јавно здравље, под чијом је ингеренцијом и територија општине Врњачка Бања, појачана је потврдом да су оболели из ове средине усмерени преме болници у Краљеву. Страх да би број инфицираних и у овој средини могао да се повећа основни је разлог за очекивање да се и ту приступи увођењу мера које би то требало да спрече. И поред потврде да је Бања пуна гостију не пренебрегава се чињеница да је здравље највећег броја грађана многоструко важније него развој туризма који је у овој средини главна привредна грана.

Рестриктивне мере уведене на територији града Краљева изазвале су висок степен незадовољства у различитим круговима, па су све присутније различите врсте притисака и захтеви за њиховим ублажавањем. Услова за то још нема а да ли ће их бити, или ће мере бити пооштрене, зависи само од даљег развоја епидемиолошке ситуације.

У Заводу за јавно здравље поручују да се повећање броја инфицираних може очекивати и у другим срединама над којима спроводе контролу, општинама Врњачка Бања и Рашка. Резултати анализа узорака потенцијално инфицираних са подручја Краљева потврђују да се проценат позитивних на присуство корона вируса креће између педесет до седамдесет од укупног броја тестираних, а епидемиолошко истраживање које свакодневно спроводи др Радован Чеканац указује како би број неоткривених сучајева могао да буде седам до десет пута већи од тренутно актуелног.

У центру пажње је настојање да се обезбеди довољан број лежајева за новооболеле, а притисак на болницу у Краљеву требало би да смањи стављање у функцију око педесет из Интернистичке болнице у Врњачкој Бањи. Слична је ситуација и у Рашки одакле су оболели упућивани према Новом Пазару. Од тренутка кад су попуњени сви капацитети у овом граду отпочели су разговори са директором дома здравља из Рашке да, укључењем у ковид систем, растерети краљевачку биолницу како би могла да прими што више оболелих из локалне средине. Т. Радовановић