Page 1



 :)>)62

2-}< 71B,)6

87;-*6

GODINA X. â&#x20AC;˘ BROJ 90 â&#x20AC;˘ TRAVANJ 2013.

Opel Vivaro

Jeftin i ekoloťki naèin grijanja

90-2013.

Udoban, praktièan i svestran

DIMPLEX dizalice topline

Nova toplinska izolacija URSA SF 32

Za viĹĄe prostora u mansardi


GRADNJA

Struèni èasopis za graditeljstvo Godina X, broj 90, travanj 2013. Impressum Urednica izdanja Sanja Pakrac Kramariæ, 01/3863-638 e-mail: sanja@letak-naklada.hr e-mail: redakcija@letak-naklada.hr Grafièki urednik Boris Èepin, 01/3863-639 e-mail: boris@letak-naklada.hr Prodaja, marketing, promocija Ljilja Budisavljeviæ, 01/3863-642 ljilja@letak-naklada.hr Direktorica Ljilja Budisavljeviæ Voditelj proizvodnje Boris Èepin, 01/3863-639 e-mail: oglasi@letak-naklada.hr boris@letak-naklada.hr

Sadraj info

Grafièka priprema LN design Redakcija Letak naklada d.o.o.

Zagrebaèki energetski tjedan 2013.

fax: 01/3863-631

Tisak

8

MediaPrint Tiskara Hrastiæ Murati 16, 10010 Zagreb tel.: 01/6609-641 Posebna izdanja èasopisa PRO Gradnja (Beton, Krovovi,

izdavaèa.

Vizije i koncepti za razvoj suvremenog grada

24

PJR Akademija za provedbu EU projekata

Posjetite nas na našoj web stranici

16

GRADNJA TRAVANJ 2013.

Udruga za sindrom Down – Zagreb

‘Razvoj zajednice vidi se po tome koliko se brine o nemoænim èlanovima’

sajam

Hrvoje Kvasnièka je novi predsjednik Savjeta za zelenu gradnju

26

Hvalevrijedna akcija tvrtke Bosch

28

Bosch darovao Malu školu brodogradnje alatima

4

Savjet za zelenu gradnju

17

Nekretnine

Traene cijene nekretnina na Jadranu usporile pad

Doznajte sve o EU projektima na petodnevnom seminaru u Zagrebu

ilustracije i fotografije ne vraæamo.

Hidroprojekt 91 d.o.o.

Višegodišnje iskustvo u pruanju konzalting i projektantskih usluga

14

Redakcija pridrava pravo kraæenja dopisa. Rukopise,

www.progradnja.hr

BUS 2013.

Besplatni seminari o zaštiti zdravlja i sigurnosti na radu

adrese èitatelja.

i na bilo kojem jeziku, zabranjeni su bez pismene dozvole

20 Dippold & Gerold–

22

izlaze periodièno i besplatno se distribuiraju na poslovne

Korištenje i pretisak cjeline ili izvadaka, u bilo kojem obliku

Razvoj ne elimo zaustaviti, ali oneèišæenje moemo

12 Sprijeèite profesionalne bolesti i ozljede na radu

Montane kuæe, Fasade, Stolarija, Grijanje, Podovi...)

Keramika Modus

Uspješan nastup Keramike Modus na sajmovima u Moskvi i Beogradu

6

10000 Zagreb, Mostarska 1 e-mail: redakcija@letak-naklada.hr

18

MediStone Expo

Mramor, tehnologija, arhitektura i dizajn Beogradski sajam

Listopadski sajmovi ekologije i energetike u Beogradu


Èasopis PRO Gradnja preporuèuju:

30

34

Završeni sajmovi Interklima, Graditeljstvo i Obrtništvo

Zagrebaèki velesajam

40

Rockwool

TECE aktivacijske tipke za WC

Kompletan asortiman za privatne i javne prostore

poslovna vozila 56

grijanje &klima

KEM-GRAD d.o.o.

Energetski uèinkovita boja

Ursa Zagreb d.o.o.

44

PERI

60 DIMPLEX dizalice topline Jeftin i ekološki naèin grijanja

Kako do više prostora u mansardi? Oplate, skele i inenjering uivo

pasivna kuæa i obnova faktor 10 GEALAN S 9000

Novi kombinirani sustav za prozore

Opel Vivaro

Udoban, praktièan i svestran

Fasada koja pored toplinske izolacije prua zaštitu i od poara i od buke

42

50

52

Poèele pripreme za sajmove Ekotehno, Interprotex i Energetika

konstrukcije &tehnologije 36

sanitarije &instalacije

Zagrebaèki velesajam

e-news 62

Philips

Philips predstavio energetski najuèinkovitiju LEDcijev s toplim bijelim svijetlom na svijetu

64 IT home Pametno rješenje za štedljiv i siguran dom

TRAVANJ 2013. GRADNJA

5


info Zag­re­baè­ki e­ner­get­ski tje­da­n 2013.

Raz­vo­j ne e­li­mo zaus­ta­vi­ti, a­li ­ o­ne­èiš­æe­nje mo­e­mo O­d 13. do 18. svib­nja o­ve go­di­ne u Zag­re­bu æe se od­r ­a­va­ti ­ èet­vr­ti po re­du Zag­re­baè­ki e­ner­get­ski tje­da­n. Or­ga­ni­za­to­ri ­ na­jav­lju­ju o­ve go­di­ne jo­š bo­ga­ti­ji prog­ra­m do­ga­ða­nja Ove go­di­ne æe se od­r­a­ti ci­je­li ni­z do­ga­ða­nja ti­je­ko­m mje­seca svib­nja i lip­nja u svr­hu po­ve­ zi­va­nja Zag­re­baè­ko­g e­ner­get­sko­g tjed­na i E­ner­get­sko­g tjed­na u Bruxel­le­su do­k æe se zav­r­šna e­ner­get­ska iz­lo­ba od­r­a­ti 15. lip­nja 2013. na Tr­gu ba­na Je­la­èi­æa

P

o­d pok­ro­vi­telj­stvo­m Gra­do­ na­èel­ni­ka Gra­da Zag­re­ba, o­d 13. do 18. svib­nja o­ve go­di­ ne u Zag­re­bu od­r ­a­vat æe se èet­vr­ti po re­du Zag­re­baè­ki e­ner­get­ ski tje­da­n ko­ji or­ga­ni­zi­ra Grad­ski u­re­d za e­ner­ge­ti­ku, zaš­ti­tu o­ko­li­ša i od­r ­i­vi raz­vo­j Gra­da Zag­re­ba. O­ve go­di­ne æe se od­r ­a­ti ci­je­li ni­z do­ga­ða­nja ti­je­ko­m mje­se­ca svib­nja i lip­nja u svr­hu po­ve­zi­va­nja Zag­re­ baè­kog ener­get­sko­g tjed­na i E­ner­ get­sko­g tjed­na u Bruxel­le­su do­k æe se zav­r­šna e­ner­get­ska iz­lo­ba od­ r­a­ti 15. lip­nja 2013. na Tr­gu ba­na Je­la­èi­æa.

Bo­ga­t prog­r a­m do­ga­ða­nja S po­ru­ko­m ‘Raz­vo­j ne e­li­mo zaus­ ta­vi­ti, a­li o­ne­èiš­æe­nje mo­e­mo’, ci­ je­li tje­da­n u na­še­m gra­du, o­bi­lje­i­t æe ni­z me­ðu­na­rod­ni­h kon­fe­ren­ci­ ja, pre­da­va­nja i ra­dio­ni­ca na te­mu e­ner­gi­je i zaš­ti­te o­ko­li­ša, mo­guæ­ nos­ti­ma ras­po­la­ga­nja i up­rav­lja­nja vlas­ti­ti­m pri­rod­ni­m re­sur­si­ma, pos­ lje­di­ca­ma i bor­bi pro­ti­v glo­bal­no­g za­top­lje­nja, ra­cio­nal­no­m ko­riš­te­nju ener­gi­je, prim­je­ni mje­ra e­ner­get­ ske u­èin­ko­vi­tos­ti, ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je, e­ko­loš­ko prih­vat­lji­vi­h go­ri­ va, raz­vo­ju i prim­je­ni no­vi­h teh­no­lo­ gi­ja, ap­li­ka­ci­ja na nat­je­èa­je EU, mo­

6

GRADNJA TRAVANJ 2013.


guæ­nos­ti­ma gos­po­dar­sko­g raz­vo­ja i fi­nan­ci­ra­nja pro­je­ka­ta. Po­seb­ne ig­ rao­ni­ce i sa­to­vi nas­ta­ve od­r ­a­va­t æe se u vr­ti­æi­ma, os­nov­ni­m i sred­nji­m ško­la­ma na ko­ji­ma æe se po­ti­ca­ ti zain­te­re­si­ra­no­st dje­ce o te­ma­ma e­ner­gi­je i kli­me pu­te­m od­go­va­ra­ju­ æi­h pre­da­va­nja i pod­je­lo­m pri­god­ni­h bo­jan­ki, sli­kov­ni­ca, e­du­ka­tiv­ni­h ig­ri­ ca i pri­ruè­ni­ka. U surad­nji s par­tne­ri­ma or­ga­ni­zi­ ra­ne su po­seb­ne struè­ne te­mat­ske kon­fe­ren­ci­je, tri­bi­ne, se­mi­na­ri i pre­ zen­ta­ci­je na ko­ji­ma æe sud­je­lo­va­ti pred­stav­ni­ci me­ðu­na­rod­ni­h or­ga­ ni­za­ci­ja i ud­ru­e­nja, Mi­nis­tar­sta­va Re­pub­li­ke Hr­vat­ske, e­ner­get­ske i raz­voj­ne a­gen­ci­je, ob­razovne i znan­stve­ne in­sti­tu­ci­je, stru­kov­na ud­ru­e­nja ob­r ­tni­ka i gos­po­dar­stve­ ni­ka, ko­mo­re i ud­ru­ge ar­hi­te­ka­ta, in­e­nje­ra gra­di­telj­stva, stro­jar­stva

U sklo­pu Zag­re­baè­ ko­g e­ner­get­sko­g tjed­ na 2013. od­r­a­t æe se broj­ne kon­fe­ren­ci­je, pre­da­va­nja i ra­dio­ni­ ce na te­mu e­ner­gi­je i zaš­ti­te o­ko­li­ša. De­ ta­lja­n prog­ra­m do­ga­ ða­nja mo­e­te preu­ze­ti na stra­ni­ca­ma www. zag­re­b-e­ner­gywee­k. in­fo te http://e­ko.zag­ re­b.hr

i e­lek­tro­teh­ni­ke, pred­stav­ni­ci je­di­ni­ ca lo­kal­ne i re­gio­nal­ne sa­moup­ra­ve, gos­po­dar­ski sub­jek­ti, pred­stav­ni­ci medija, struè­ne ud­ru­ge i ud­ru­ge ci­ vil­no­g druš­t va. Zav­r­šna ma­ni­fes­ta­ci­ja ­ 15. lip­nja na Tr­gu ba­na ­ Je­l a­èi­æa Tra­di­cio­nal­ni zav­r­še­ta­k o­vo­go­diš­ nje­g Zag­re­baè­ko­g e­ner­get­sko­g tjed­ na 2013., po­vo­do­m u­las­ka Re­pub­li­ ke Hr­vat­ske u pu­nop­rav­no èlan­stvo Eu­rop­ske u­ni­je bit æe o­bi­lje­e­n po­ seb­ni­m do­ga­ða­je­m u sklo­pu Eu­rop­ sko­g e­ner­get­sko­g tjed­na (EU­SEW) 15. lip­nja o­ve go­di­ne o­d 8 do 20 sa­ti na Tr­gu ba­na Je­la­èi­æa pre­zen­ta­ci­ jo­m in­sti­tu­ci­ja, tvr­tki, po­du­zet­ni­ka, pro­fe­sio­nal­ni­h ud­ru­ga, ud­ru­ga ci­ vil­no­g druš­t va, E­KO djeè­ji­h vr­ti­æa i EKO ško­la Gra­da Zag­re­ba ak­tiv­ni­h

u pod­ruè­ju prim­je­ne mje­ra e­ner­get­ ske u­èin­ko­vi­tos­ti, ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je, e­ko­loš­ko prih­vat­lji­vi­h go­ri­ va i zaš­ti­te o­ko­li­ša. Iz­la­ga­èi æe i­ma­ti mo­guæ­no­st pre­ zen­ti­ra­ti svo­je proiz­vo­de i us­lu­ge na pred­vi­ðe­ni­m štan­do­vi­ma, iz­la­ga­t æe svo­je ek­spo­na­te te iz­rav­no ko­mu­ni­ ci­ra­ti s gra­ða­ni­ma. Vi­še in­for­ma­ci­ja Za sve in­for­ma­ci­je o Zag­re­baè­ko­m e­ner­get­sko­m tjed­nu mo­e­te se ob­ ra­ti­ti Grad­sko­m u­re­du za e­ner­ge­ti­ku, zaš­ti­tu o­ko­li­ša i od­r ­i­vi raz­vo­j, Vlat­ ki Ša­ma­ri­ne­c i Sil­vi­ju Be­lo­ševi­æu, pu­te­m te­le­fo­na na slje­de­æe bro­je­ve: 01/6585-004, 6585-006, 6585015, i­li e-mai­la: e­ko@­zag­re­b.hr. Vi­še in­for­ma­ci­ja pot­ra­i­te na www.zag­re­b-e­ner­gywee­k.in­fo te http://e­ko.zag­re­b.hr. TRAVANJ 2013. GRADNJA

7


info BU­S 2013.

Vi­zi­je i kon­cep­ti za raz­vo­j suv­re­me­no­g gra­da Stu­den­tska ud­ru­ga za pro­mi­ca­nje e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tosti i ­ sav­je­to­va­nje, SU­PEU­S, u sklo­pu pro­jek­ta ‘Bu­duæ­no­st u­god­no­g sta­no­va­nja’ (BU­S) or­ga­ni­zi­ra bes­plat­ni se­mi­na­r ko­ji æe se od­r ­a­ti 4. svib­nja o­ve go­di­ne na Ar­hi­tek­ton­sko-gra­ðe­vin­sko-geo­det­sko­m fa­kul­te­tu u Zag­re­bu

O

vo­go­diš­nji BU­S i­ma je­din­ stve­nu te­mu, a to je: Bu­duæ­ no­st u­god­no­g sta­no­va­nja: Gra­d. Se­mi­na­r æe se od­r ­a­ti 4. svib­nja o­ve go­di­ne, o­d 9.15 do 16.30 sa­ti, na A­GG-u u Zag­re­bu u Ve­li­ko­j pre­da­vao­ni­ci. Sa­m se­mi­na­r je po­di­je­lje­n u èe­ti­ ri blo­ka. U pr­vo­m blo­ku i u­vod­no­m di­je­lu nas­to­ja­t æe se pre­zen­ti­ra­ti vi­zi­je i kon­cep­ti za raz­vo­j suv­re­me­ no­g gra­da te va­no­st uk­lju­èi­va­nja jav­nos­ti u raz­voj­ne pro­jek­te. Kro­z raz­li­èi­ta pre­da­va­nja pre­zen­ti­ra­t æe se i što sve o­buh­va­æa sta­no­va­nje u jed­no­m gra­du. U dru­go­m blo­ku pre­ zen­ti­ra­t æe se r­je­še­nja za kon­kret­ne prob­le­me koji se jav­lja­ju u gra­du. Pre­da­va­nja æe se do­tak­nu­ti ot­pa­da, proiz­vod­nje i dis­tri­bu­ci­je e­ner­gi­je, pro­me­t, prip­re­ma i ob­ra­da vo­da, e­ner­get­ske ob­no­ve gra­da, i­td. Mo­ guæ­nos­ti fi­nan­ci­ra­nja pro­je­ka­ta su jed­na o­d te­ma tre­æe­g blo­ka se­mi­na­ ra, do­k u pos­ljed­nje­m blo­ku æe se kro­z pre­da­va­nja pri­ka­za­ti pla­ni­ra­ni i rea­li­zi­ra­ni pro­jek­ti, stu­di­je, is­tra­i­ va­nja i za­nim­lji­vos­ti i­z pod­ruè­ja EE i OIE. ‘Ci­lj je o­ve go­di­ne pri­vu­æi jo­š ve­æi bro­j stu­de­na­ta. Pla­ni­ra­ni su or­ga­ni­ zi­ra­ni do­las­ci stu­de­na­ta i­z Mos­ta­ra, Ma­ri­bo­ra i Spli­ta, a pos­to­ji in­te­re­s i stu­de­na­ta i­z Ba­nja Lu­ke i Ri­je­ke.

8

GRADNJA TRAVANJ 2013.

Pro­jek­ci­ja bro­ja stu­de­na­ta je o­ko 350. U­z to, bi­t æe o­si­gu­ra­na i ve­ æa me­dij­ska prat­nja pro­jek­ta, ka­ko por­ta­la i èa­so­pi­sa i­z pod­ruè­ja dje­ lat­nos­ti Ud­ru­ge, ta­ko i te­le­vi­zij­ski­h ku­æa i os­ta­li­h me­di­ja. e­lja nam je po­ve­æa­ti in­te­rak­ci­ju stu­de­na­ta s pre­da­va­èi­ma i tvr­tka­ma te æe­mo nas­to­ja­ti o­mo­gu­æi­ti pred­stav­lja­nje zain­te­re­si­ra­ni­m tvr­tka­ma i par­tne­ri­ ma pro­jek­ta’, na­ja­vi­la je Ma­ri­na Èo­ vi­æ, u­ni­v.ba­cc.i­ng. iz SU­PEU­S-a. Vi­še in­for­ma­ci­ja o sko­raš­nje­m se­mi­na­ru ko­ji nam SU­PEU­S prip­ re­ma mo­e­te pro­na­æi na stra­ni­ ca­ma: http://su­peu­s.hr/ te http:// www.fa­ce­boo­k.co­m /BU­S2013?no­ ti­f_t=pa­ge_new_li­ke­s. O SU­PEU­S-u SUPEUS – Stu­den­tska ud­ru­ga za pro­mi­ca­nje e­ner­get­ske u­èin­ko­ vi­tos­ti i sav­je­to­va­nje pred­stav­lja am­bi­cioz­ni ti­m studena­ta teh­niè­ki­h i pri­ro­dos­lov­ni­h fa­kul­te­ta Sveu­èi­liš­ ta u Zag­re­bu èi­ja je glav­na za­da­æa pro­mo­vi­ra­nje e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­ tos­ti, od­r ­i­ve grad­nje i ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je, a glav­na dje­lat­no­st su se­mi­na­ri, ra­dio­ni­ce i os­ta­li in­for­ ma­tiv­no-e­du­ka­cij­ski pro­jekti kojima nastojimo povezati studente, tvrtke i fakultete.

Se­mi­na­r æe se od­r­a­ti 4. svib­nja o­ve go­di­ne, o­d 9.15 do 16.30 sa­ti, na A­GG-u u Zag­re­bu u Ve­li­ko­j pre­da­vao­ni­ci

Ud­ru­ga tre­nut­no bro­ji 25 re­dov­ni­h èla­no­va, 29 èla­no­va prip­rav­ni­ka, 2 a­lum­ni èla­na i 8 po­èas­ni­h èla­no­va. Èla­no­vi su stu­den­ti Ar­hi­tek­ton­sko­g fa­kul­te­ta, Fa­kul­te­ta e­lek­tro­teh­ni­ke i ra­èu­nar­stva, Fa­ku­lteta stro­jar­stva i bro­dog­rad­nje te Gra­ðe­vin­sko­g fa­kul­te­ta, stu­den­ti Pri­ro­dos­lov­noma­te­ma­tiè­ko­g fa­kul­te­ta – Zna­nos­ti o o­ko­li­šu, E­ko­nom­sko­g fa­kul­te­ta, Fa­kul­te­ta ke­mij­sko­g in­e­njer­stva i teh­no­lo­gi­je te Ru­dar­sko-naf­tnogeo­loš­ko­g fa­kul­te­ta. Hr­vo­ja Tu­ri­ba­ka, Josipa Mar­ ke­i­æa, Mar­ka Miš­ko­vi­æa i Hr­vo­ja Tur­ko­vi­æa na os­ni­va­nje SU­PEU­S-a


po­tak­nu­lo je vi­še­go­diš­nje ak­tiv­no pra­æe­nje i sud­je­lo­va­nje u pro­jek­ti­ma e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti, ob­nov­lji­ vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je i od­r ­i­ve grad­nje.. Vo­ðe­ni e­ljo­m pro­mo­vi­ra­nja od­r ­i­ vos­ti meðu studentima, odluèili su osnovati Udrugu. Prvi sastanak osnivaèa odran je 1. oujka 2011. godine na Fakultetu elektrotehnike i raèunarstva. Dana 14. oujka 2011. odrana je i osnivaèka skupština na kojoj je donesena slubena odluka o osnivanju Udruge te je do­ne­se­n sta­tu­t. Ud­ru­ga je re­gis­tri­ra­na pri Grad­sko­m u­re­du 6. svib­nja 2011., a slu­be­ni po­èe­ta­k ra­da Ud­ru­ge je 27. ruj­na 2011., ka­da je ra­d Ud­ru­ge slu­be­no pred­stav­lje­n. Ti­je­ko­m go­di­nu i po­l ra­da, èla­ no­vi Ud­ru­ge us­pješ­no su prip­re­mi­ li i od­ra­di­li pe­t pro­je­ka­ta, a sva­ki je nai­šao na o­dob­ra­va­nje stu­de­na­ta, pro­fe­so­ra, a­li i tvr­tki. U­z to, èla­no­vi Ud­ru­ge re­do­vi­to svo­je zna­nje pro­ši­ ru­ju i na­do­pu­nju­ju na in­ter­ni­m se­mi­ na­ri­ma. Èla­no­vi SU­PEU­S-a re­do­vi­to

Vi­še in­for­ma­ci­ja o za­nim­lji­vo­m se­mi­na­ ru ko­ji na­m SU­PEU­S prip­re­ma mo­e­te pro­ na­æi na stra­ni­ca­ma: http://su­peu­s.hr/ te http://www.facebook. com/BUS2013?notif_ t=page_new_li­kes

pro­la­ze i slu­be­ne e­du­ka­ci­je u pod­ ruè­ju sav­je­to­va­nja o e­nerget­sko­j u­èin­ko­vi­tos­ti, ob­nov­lji­vi­m iz­vo­ri­ma e­ner­gi­je i od­r ­i­vo­j grad­nji, a pri­li­ku za do­ka­zi­va­nje­m i­ma­ju kro­z od­je­l sav­je­to­va­nja. Pro­fe­sio­nal­no­st, zna­nje i kon­ stan­tna e­lja za do­ka­zi­va­nje­m glav­ne su od­li­ke sva­ko­g èla­na SU­ PEU­S-a. SU­PEU­S je u 2012. go­di­ni pos­tao par­tner­ski èla­n Sav­je­ta za ze­le­nu grad­nju u Hr­vat­sko­j (GBC) i Hr­vat­ske struè­ne ud­ru­ge za sun­ èe­vu e­ner­gi­ju (HSU­SE). Na ta­j na­èi­n o­mo­gu­æi­li smo ne­pos­red­nu po­ve­ za­no­st i su­rad­nju stu­den­tski­h i pos­ lov­ni­h or­ga­ni­za­ci­ja. Ud­ru­ga je us­pješ­no od­ra­di­la ne­ ko­li­cinu pro­je­ka­ta u ko­ji­ma su na­ jus­pješ­ni­ji SU­PEU­S Ca­se Stu­dy, BU­S 2012 te iz­da­va­nje struè­no­g èa­so­pi­sa SU­MA. Èasopis SUMA SU­PEU­S-o­v ma­ga­zi­n i­li skra­æe­no SU­MA, je èa­so­pi­s o ob­nov­lji­vi­m iz­

vo­ri­ma e­ner­gi­je, e­ner­get­sko­j e­fi­kas­ nos­ti i od­r ­i­vo­j gradnji, a sve­èa­no je pro­mo­vi­ra­n 8. o­uj­ka o­ve go­di­ne na Fa­kul­te­tu e­lek­tro­teh­ni­ke i ra­èu­ nar­stva. Èa­so­pi­s ob­je­di­nju­je sve ak­tiv­nos­ti i do­ga­ða­nja te je je­da­n o­d naj­ve­æi­h pro­je­ka­ta Ud­ru­ge. Pr­vi bro­j èa­so­pi­sa pos­ve­æe­n je Hr­vo­ju Tu­ri­ba­ku, pr­vo­m i po­èas­no­m pred­ sjedni­ku Ud­ru­ge o­d ko­je­g je sa­ma i­de­ja i po­tek­la. Tis­ka­n je u nak­la­di o­d 1500 prim­ je­ra­ka i iz­la­zi­t æe jed­no­m go­diš­nje. Na­mi­je­nje­n je stu­den­ti­ma, tvr­tka­ ma, or­ga­ni­za­ci­ja­ma i pro­fe­so­ri­ma ko­ji su zain­te­re­si­ra­ni i­li ra­de na pod­ruè­ju e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti i ob­novlji­vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je. O­vi­m pro­jek­to­m, na jed­no­m je mjes­tu pru­e­n preg­le­d svi­h pro­je­ka­ta Ud­ru­ ge, ak­tual­ni­h do­ga­ða­nja, pro­je­ka­ta i pla­no­va na pod­ruè­ju e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti i od­r ­i­vo­g raz­vo­ja, a­li i ot­vo­re­na mo­guæ­no­st stu­den­ti­ma da ob­jav­lju­ju svo­je radove, èlan­ke i i­de­je neo­vis­no o èlan­stvu u Ud­ru­zi. TRAVANJ 2013. GRADNJA

9


info Èa­so­pi­s je re­zul­ta­t is­klju­èi­vo stu­ den­tsko­g ra­da. O pro­jek­tu ‘Bu­duæ­no­st u­god­no­g sta­no­va­nja’ Bu­duæ­no­st u­god­no­g sta­no­va­nja, i­li skra­æe­no BU­S, je naj­ve­æi pro­je­k t Ud­ru­ge. Ri­je­è je cje­lod­nev­no­m bes­ plat­no­m se­mi­na­ru na­mi­je­nje­no­m stu­den­ti­ma ko­ji pok­ri­va pod­ruè­ja e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti, ob­nov­lji­ vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je i od­r ­i­ve grad­ nje. I­de­ja za or­ga­ni­za­ci­jo­m o­vak­vo­g pro­jek­ta po­tek­la je na­ko­n pri­sus­t vo­ va­nja èla­no­ve Ud­ru­ge broj­ni­m kon­ fe­ren­ci­ja­ma i sku­po­vi­ma za struè­ no u­sav­r­ša­va­nje. I­de­ja je bi­la vr­lo jed­nos­tav­na: or­ga­ni­zi­ra­ti se­mi­na­r za stu­den­te na ko­je­m æe pre­da­va­ ti pro­fe­so­ri, re­no­mi­ra­ni struè­nja­ci i pred­stav­ni­ci tvr­tki, te pre­zen­ti­ra­ ti naj­va­ni­je i na­jak­tual­ni­je te­me i­z svi­je­ta e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti, ob­nov­ljivih iz­vo­ra e­ner­gi­je i od­r ­i­ vos­ti. Pr­vi se­mi­na­r Bu­duæ­no­st u­god­ no­g sta­no­va­nja od­r ­a­n je kra­je­m 3. mje­se­ca 2012. go­di­ne i bio je pr­ven­stve­no na­mi­je­nje­n stu­den­ ti­ma ar­hi­tek­ton­ske, gra­ðe­vin­ske, e­lek­tro­teh­niè­ke i stro­jar­ske stru­ke. Me­ðu­ti­m, su­dio­ni­ka je bi­lo i s dru­ gi­h fa­kul­te­ta, kao što su EF­ZG, R­GN, PMF, FKI­T... U­kup­no tri­nae­st pre­da­ va­nja bi­lo je po­di­je­lje­no u tri blo­ka pre­da­va­nja s dvi­je pau­ze. Pr­vi blo­k vi­še se do­ti­cao gra­ðe­vin­ske i ar­hi­ tek­ton­ske stru­ke, dru­gi stro­jar­ske, a tre­æi e­lek­tro­teh­niè­ke stru­ke. Sva­ko pre­da­va­nje bi­lo je kon­ci­pi­ra­no ta­ko da ga ra­zu­mi­ju stu­den­ti ko­ji ne stu­ di­ra­ju do­tiè­no pod­ruè­je, a­li da o­pe­t stu­den­ti­ma ko­ji su bo­lje u­poz­na­ti sa sad­r ­a­je­m pre­da­va­nja ne bu­de do­sad­no. Ci­lj je na­rav­no bio o­ku­pi­ ti što vi­še stu­de­na­ta s raz­li­èi­ti­h fa­ kul­te­ta, zain­te­re­si­ra­ti i­h za raz­li­èi­ta pod­ruè­ja i o­mo­gu­æi­ti i­m da nau­èe neš­to no­vo. To­m pri­li­ko­m od­r ­a­na su slje­de­æa pre­da­va­nja:   E­ner­get­ska cer­ti­fi­ka­ci­ja i po­ ten­ci­ja­l e­ner­get­ske ob­no­ve zgra­da u R­H – elj­ka Hr­s-Bor­ko­vi­æ, di­pl.i­ng. a­r­h.   Ar­hi­tek­tu­ra s vi­še u­god­nosti – pro­f. Lju­bo­mi­r Miš­èe­vi­æ, di­pl.i­ng. a­r­h.   Top­lin­ska zaš­ti­ta zgra­de – pro­f.dr.sc. I­va­na Ba­nja­d Pe­èu­r, di­pl. i­ng.gra­ð.   In­te­li­gen­tni sus­ta­vi u zgra­dar­ stvu – Re­na­to Krik­ši­æ, di­pl.i­ng.e­l.

10

GRADNJA TRAVANJ 2013.

  Prim­je­na ter­mog­ra­fi­je u zgra­ dar­stvu – pro­f.dr.sc. Sreæ­ko Švaiæ, di­pl.i­ng.stro­j.   Va­no­st o­si­gu­ra­nja kva­li­te­te iz­vo­ðe­nja e­ner­get­ski e­fi­kas­ne zgra­ de – Bo­ja­n Mi­lo­va­no­vi­æ, di­pl.i­ng. gra­ð.   Bric­khou­se 2020 – To­mis­la­v Fran­ko, di­pl.i­ng., Wie­ner­ber­ger   Di­za­li­ce top­li­ne da­na­s i sut­ ra – pro­f.dr.sc. Vla­di­mi­r Sol­do, di­pl. ing.stro­j.   Tri­ge­ne­ra­ci­ja – pro­f.dr.sc. Dra­e­n Lon­èa­r, di­pl.i­ng.stro­j.   U­po­ra­ba sun­èe­ve e­ner­gi­je u ter­mo­teh­ni­ci – do­c.dr.sc. Da­mi­r Do­ vi­æ, di­pl.i­ng.stro­j.   Mo­der­ni sus­ta­vi ras­vje­te – dr.sc. Jo­si­p Zden­ko­vi­æ, di­pl.i­ng.   Fo­to­na­pon­ski sus­ta­vi – do­c. dr.sc. Lju­bo­mi­r Maj­dan­di­æ, di­pl. i­ng.   Ek­spe­ri­men­to­m do kon­cep­ta ku­æe bu­duæ­nos­ti – Mai­so­n Ai­r a­t Lu­mie­re, Pa­riz – Ja­n Mi­hel­èi­æ, di­pl. i­ng.a­r­h. Glav­ni ci­lj pro­jek­ta bio je po­ve­ za­ti stu­den­te raz­li­èi­ti­h fa­kul­te­ta kro­z te­mu e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­

SU­PEU­SO­V ma­ga­zi­n i­li skra­æe­no SU­MA, je èa­so­pi­s o ob­ nov­lji­vi­m iz­vo­ri­ma e­ner­gi­je, e­ner­get­sko­j e­fi­kas­nos­ti i od­r­i­vo­j grad­nji

ti. S ob­zi­ro­m na bro­j pri­jav­lje­ni­h stu­de­na­ta (326) mo­e se re­æi da je glav­ni ci­lj os­t va­re­n. Što se ti­èe sad­r ­a­ja sa­mo­g se­mi­na­ra re­zul­ta­ti a­no­nim­ne an­ke­te pro­ve­de­ne me­ðu su­dio­ni­ci­ma po­ka­za­li su da pos­to­ji e­lja i pot­po­ra za dalj­nji­m or­ga­ni­ zi­ra­nje­m o­vak­vi­h do­ga­ða­ja. Vri­jed­ nost ci­je­lo­g pro­jek­ta pre­poz­na­le su i tvr­tke, nji­h 20, ko­je su o­mo­gu­ æi­le or­ga­ni­za­ci­ju ci­je­lo­g pro­jek­ta, kao i tri me­dij­ska par­tne­ra ko­ji su pop­ra­ti­li pro­je­k t.


GEZE Austria GmbH | Wiener Bundesstrasse 85 | 5300 Hallwang

TRANSPARENTNOST I ELEGANCIJA

Sistemi sa staklom za otvoren i transparentan dizajn U mnogim modernim građevinama, a osobito u javinim građevinama ili trgovačkim centrima, staklo je zamijenilo fasade, zidove i vrata napravljena od drva ili plastike. Takoder u stambenim projektima staklo preuzima sve veću ulogu. Riješenja s upotrebom stakla stapaju se nenametljivo s arhitekturom građevina, ili se pak ističu i naglašavaju je. GEZE nudi razne tehnologije za funkcionalna, robusna i estetska rješenja s puno mogućnosti u dizajnu i bez ograničenja slobode u prilagodljivosti prilikom planiranja.

Tehnologija vrata | Automatski sustavi za vrata | Odvod dima i topline i tehnologija prozora | Sigurnosna tehnologija | Sistemi za staklo

BEWEGUNG MIT SYSTEM


info Spri­je­èi­te pro­fe­sio­nal­ne bo­les­ti i oz­lje­de na ra­du

Bes­plat­ni se­mi­na­ri ­ o zaš­ti­ti zdrav­lja i si­gur­nos­ti na ra­du U ti­je­ku su bes­plat­ni se­mi­na­ri na te­mu ra­da na ot­vo­re­no­m u ­ uv­je­ti­ma vi­so­ki­h tem­pe­ra­tu­ra te ko­riš­te­nju ru­ka­vi­ca – ‘Ru­ke su va­š naj­va­ni­ji a­la­t’, ko­je pro­vo­di Hr­vat­ski za­vo­d za zaš­ti­tu zdrav­lja i ­ si­gur­no­st na ra­du za ru­ko­vo­di­te­lje, struè­nja­ke za zaš­ ti­te na ra­du i za sa­me rad­ni­ke. To se ti­èe Zag­re­ba, a­li i dru­gi­h gra­do­va u Hr­vat­sko­j. Va­no je nag­la­si­ti da su ti se­mi­na­ri bes­plat­ni i svr­ha i­m je po­di­za­ti svi­je­st i zna­nje o zaš­ti­ti zdrav­lja na ra­du’, nag­la­si­la je prim. dr. sc. A­na Bo­ga­di Ša­re, dr. me­d., vo­di­te­lji­ca Slu­be za i­zob­raz­bu i in­ for­mi­ra­nje pri Hr­vat­sko­m za­vo­du za zaš­ti­tu zdrav­lja i si­gur­no­st na ra­du.

B

roj­ne pro­fe­sio­nal­ne bo­les­ti, kao i oz­lje­de na ra­du mo­gu­æe je iz­bje­æi a­ko se pra­vov­re­me­ no dob­ro in­for­mi­ra­te i prid­r­ a­va­te smjer­ni­ca o zaš­ti­ti zdrav­lja i si­gur­nos­ti na ra­du. Hr­vat­ski za­vo­d za zaš­ti­tu zdrav­lja i si­gur­no­st na ra­du pro­vo­di struè­ ne se­mi­na­re i ra­dio­ni­ce i­z pod­ruè­ja zaš­ti­te zdrav­lja na ra­du. Na­ja­ve is­ti­h mo­gu se na­æi na nji­ho­vo­j we­b stra­ ni­ci www.hzzzsr.hr. ‘Tre­nut­no pro­vo­di­mo se­mi­na­re o ra­du na ot­vo­re­no­m u uv­je­ti­ma vi­so­ ki­h tem­pe­ra­tu­ra i se­mi­na­r o ru­ka­ vi­ca­ma po­d nazivom ‘Ru­ke su va­š naj­va­ni­ji a­la­t’. Pos­lo­dav­ci èi­ji rad­ ni­ci ra­de na ot­vo­re­no­m mo­gu na­s kon­tak­ti­ra­ti i mi do­la­zi­mo u pros­to­ ri­je pos­lo­dav­ca da od­r ­i­mo se­mi­nar

12

GRADNJA TRAVANJ 2013.

Struè­ne smjer­ni­ce Osi­m to­ga, na in­ter­net­sko­j stra­ni­ci Hr­vat­sko­g za­vo­da za zaš­ti­tu zdrav­ lja i si­gur­no­st na ra­du mo­gu se na­æi struè­ne smjer­ni­ce i­z raz­li­èi­ti­h te­ma o zaš­ti­ti na ra­du, ko­je mo­gu bi­ti ko­ ris­ne struè­nja­ci­ma u to­m pod­ruè­ju. Naj­va­ni­je su:   Prak­tiè­na smjer­ni­ca za proc­ je­nu ri­zi­ka na ra­du   Prak­tiè­na smjer­ni­ca za oc­je­nu ri­zi­ka pri ruè­no­m ru­ko­va­nju te­retom   Smjer­ni­ca o u­re­ð i­va­nju rad­ ni­h mjes­ta na ko­ji­ma se du­got­raj­no sje­di   Ra­d na ot­vo­re­no­m u uv­je­ti­ma vi­so­ki­h tem­pe­ra­tu­ra   Ra­d na ot­vo­re­no­m u uv­je­ti­ma nis­ki­h tem­pe­ra­tu­ra   O­sob­na zaš­tit­na sred­stva za zaš­ti­tu or­ga­na za di­sa­nje   O­sob­na zaš­tit­na op­re­ma za zaš­ti­tu no­gu i sto­pa­la   Sred­stva za zaš­ti­tu o­d pa­da s vi­si­ne

‘Pos­lo­dav­ci èi­ji rad­ni­ ci ra­de na ot­vo­re­no­m mo­gu na­s kon­tak­ti­ra­ti i mi do­la­zi­mo u pros­ to­ri­je pos­lo­da­vca da od­r­i­mo se­mi­na­r za ru­ko­vo­di­te­lje, struè­ nja­ke za zaš­ti­te na ra­ du i za sa­me rad­ni­ke’, nag­la­si­la je pri­m. dr. sc. A­na Bo­ga­di Ša­re, dr. me­d.

  Zaš­tit­na od­je­æa   O­sob­na zaš­tit­na sred­stva za zaš­ti­tu ru­ku – Zaš­tit­ne ru­ka­vi­ce.

Da­n zaš­ti­te na ra­du

D

a­n 28. tra­va­nj o­bi­lje­a­va se di­lje­m svi­je­ta s ci­lje­m u­nap­r­je­ðe­nja zaš­ti­te na ra­du, od­nos­no sma­nje­nja bro­ja oz­lje­da na ra­du, pro­fe­sio­ nal­ni­h bo­les­ti i bo­les­ti u sve­zi s ra­do­m. Hr­vat­ski sa­bo­r je 2007. go­di­ne do­nio Od­lu­ku o prog­la­še­ nju ‘Na­cio­nal­no­g da­na zaš­ti­te na ra­du’, te je 28. trav­nja prog­la­še­n ‘Na­cio­nal­ni­m da­no­m zaš­ti­te na ra­du’.

!

Hr­vat­ski za­vo­d za zaš­ti­tu zdrav­lja i si­gur­no­st na ra­du Ra­dos­la­va Ci­mer­ma­na 64 a 10020 Zag­reb Te­l: 01/655-8705, 01/655-8703 01/557-7498; 01/557-7499 Fax: 01/655-8704 E-mai­l: hzzzsr­@hzzzsr.hr www.hzzzsr.hr


info PJR A­ka­de­mi­ja za pro­ved­bu EU pro­je­ka­ta

Doz­naj­te sve o ­ EU pro­jek­tima na pe­tod­nev­no­m ­ se­mi­na­ru u Zag­re­bu Za sve ko­ris­ni­ke EU sred­sta­va, kao i o­ne ko­ji to ele pos­ta­ti, ­ tvr­tka Pro­je­kt Jed­na­ko Raz­vo­j d.o.o. (PJR con­sul­ti­ng) or­ga­ni­zi­ra spe­ci­ja­lis­tiè­ki se­mi­na­r o pro­ved­bi EU pro­je­ka­ta, ko­ji æe se ­ od­r ­a­va­ti o­d 20. do 24. svib­nja o­ve go­di­ne u Zag­re­bu

S

ko­ri u­la­za­k u èlan­stvo u Eu­ rop­sku u­ni­ju na ras­po­la­ga­nju æe na­m sta­vi­ti pros­jeè­no 7 pu­ta vi­še EU sred­sta­va ne­go što i­h i­ma­mo sa­da. Da bis­te ta sred­ stva ko­ris­ti­li za rea­li­za­ci­ju raz­voj­ni­h i­de­ja, mo­ra­te nau­èi­ti ka­ko fun­kcio­ ni­ra­ju EU pro­jek­ti.

Sto­ga va­s tvr­tka Pro­je­k t Jed­na­ ko Raz­vo­j d.o.o. (PJR con­sul­ti­ng) po­ziva da se prid­ru­i­te prog­ra­mu ‘PJR A­ka­de­mi­je za pro­ved­bu EU pro­je­ka­ta’, je­din­stve­nom, sto pos­to prak­tiè­nom, pe­tod­nev­no­mu spe­ci­ ja­lis­tiè­ko­m se­mi­na­ru o pro­ved­bi EU pro­je­ka­ta.

PJR A­ka­de­mi­ja je na­ mi­je­nje­na svi­ma ko­je ne za­ni­ma­ju op­æe­ni­te e­du­ka­ci­je o EU fon­ do­vi­ma i svjes­ni su da je­da­n i­li dva da­na ni­su do­volj­na za spoz­ na­ti o­va­j kom­plek­sa­n sus­ta­v, svi­ma ko­ji e­le nau­èi­ti na­èe­la EU fon­do­va da bi bi­li us­pješ­ni u ko­riš­te­nju is­ti­h, is­kus­ni­m vo­ di­te­lji­ma pro­je­ka­ta i o­ni­ma ko­ji to te­k e­le pos­ta­ti

Ko­ti­z a­ci­ja i po­pus­ti Se­mi­na­r æe se od­r ­a­va­ti o­d 20. do 24. svib­nja o­ve go­di­ne u pros­to­ri­ ja­ma Ve­leu­èi­liš­ta Ve­r­n (Im­por­tan­ne Ga­le­ria, Ib­le­ro­v tr­g 10) u Zag­re­bu. Ro­k pri­ja­ve je 14. svib­nja, a ci­je­na ko­ti­za­ci­je 5.500 ku­na + PDV. Po­pu­ st o­d 20% o­si­gu­ra­n je za stu­den­te, ne­za­pos­le­ne, za­pos­le­ni­ke ud­ru­ga i gru­pe (mi­ni­mal­no 2 o­so­be ko­je po­ ša­lje is­ta or­ga­ni­za­ci­ja). Vi­še in­for­ ma­ci­ja pot­ra­i­te na www.pjr.hr, od­ nos­no pu­te­m e-mai­la in­fo@­pjr.hr. Tko iz­vo­di prog­r a­m? Prog­ra­m je os­mis­lio i iz­vo­di ti­m PJR-a, èi­ji su struè­nja­ci nad­zi­ra­li/ pro­ve­li/po­mog­li u iz­ra­di i pro­ved­bi pre­ko 250 EU pro­je­ka­ta i ko­ji su ob­ ra­zo­va­li pre­ko 5.000 lju­di o te­ma­ma ve­za­ni­ma u­z EU pro­jek­te. Zaš­to i ka­ko je os­miš­l jen prog­r a­m? ‘Po­za­di­na stva­ra­nja prog­ra­ma A­ka­ de­mi­je je vi­še­go­diš­nje is­tra­i­va­nje i is­kus­t vo te­me­lje­m ko­je­ga smo i­den­ti­fi­ci­ra­li up­ra­vo o­na pod­ruè­ja u EU pro­jek­ti­ma ko­ja naj­vi­še mu­èe ko­ris­ni­ke. O­dab­ra­li smo ta pod­ruè­ja s jed­ne stra­ne i spe­ci­fiè­ne prak­tiè­ ne me­to­de pri­je­no­sa zna­nja s dru­

14

GRADNJA TRAVANJ 2013.


ge stra­ne. Ne ko­ris­ti­mo power­poi­ nt pre­zen­ta­ci­je, ve­æ sa­mo vje­be, si­mu­la­ci­je, ig­re u­lo­ga, dis­ku­si­je, prak­tiè­ne a­la­te i stu­di­je slu­èa­ja. Ti­je­ko­m ci­je­lo­g prog­ra­ma se­ mi­na­ra, po­laz­ni­ci ko­ris­te prim­je­r real­no­g EU pro­jek­ta ko­ji u­nap­ri­je­d mo­ra­ju pro­èi­ta­ti, si­mu­li­ra­mo raz­ne si­tua­ci­je i prob­le­me na ko­je po­laz­ ni­ci u ti­mo­vi­ma pro­na­la­ze r­ješenja’, ob­jas­ni­la je A­na Fre­sl, MBA, di­rek­ to­ri­ca tvr­tke PJR con­sul­ti­ng. Ko­me je prog­r a­m ­ na­mi­je­nje­n? PJR A­ka­de­mi­ja je na­mi­je­nje­na svi­ma ko­je ne za­ni­ma­ju op­æe­ni­te e­du­ka­ci­je o EU fon­do­vi­ma i svjes­ni su da je­da­n i­li dva da­na ni­su do­volj­na za spoz­ na­ti o­va­j kom­plek­sa­n sus­ta­v, svi­ma ko­ji e­le nau­èi­ti na­èe­la EU fon­do­va da bi bi­li us­pješ­ni u ko­riš­te­nju is­ti­h, is­kus­ni­m vo­di­te­lji­ma pro­je­ka­ta i o­ni­ ma ko­ji to te­k e­le pos­ta­ti.

Vi­še in­for­ma­ci­ja pot­ra­i­te na www.pjr.hr, od­nos­no pu­te­m e-mai­la in­fo@­pjr.hr

Èe­mu va­s u­èi PJR ­ A­k a­de­mi­ja? Na PJR A­ka­de­mi­ja nau­èi­t æe­te:   što, real­no, za va­še pos­lo­va­ nje mo­gu zna­èi­ti EU fon­do­vi   kako iz­bje­æi greš­ke u iz­ra­di pro­jek­ta poz­na­va­nje­m za­ko­ni­tos­ti i vješ­ti­na pro­ved­be   kako zais­ta fun­kcio­ni­ra­ju EU pro­jek­ti u prak­si   kako raz­miš­lja­ti na na­èi­n svoj­ stve­n EU pro­jek­ti­ma.

  moguæ­no­st nas­tav­ka su­rad­nje s PJR ti­mo­m te u­la­za­k u PJR Klu­b kao mjes­to za ne­t wor­ki­ng i od­r ­a­ va­nje zna­nja u EU fon­do­vi­ma   moguæ­no­st pro­na­las­ka pro­ jek­tni­h par­tne­ra i no­vi­h pos­lov­ni­h su­rad­ni­ka.

Što do­bi­va­te na PJR ­ A­k a­de­mi­ji? Na PJR A­ka­de­mi­ji do­bi­t æe­te:   prim­je­r EU pro­jek­ta ‘Vje­ta­r u le­ða’ ko­ji se ko­ris­ti ti­je­ko­m prog­ ra­ma kao ba­za za si­mu­la­ci­je raz­ni­h slu­èa­je­va   sve bit­ne i po­pu­lar­no naj­te­e di­je­lo­ve do­ku­men­ta­ci­je i­z pro­ved­be, a­la­te za pro­ved­bu pro­je­ka­ta te ni­z struè­ni­h ma­te­ri­ja­la

proizvodi nastaju u dva najsuvremenija europska proizvodna pogona uz paljiv odabir najkvalitetnijih sirovina kao i stalnu brigu tima struènjaka zaslunih za brojna nova dostignuæa u poboljšanju kvalitete prehrane Vaših ljubimaca.

Pro­je­k t jed­na­ko raz­vo­j d.o.o. Pa­li­no­veè­ka 41, Zag­reb Gsm: 091/505-1793 E-mai­l: in­fo@­pjr.hr www.pjr.hr

!

Sve sirovine upotrebljene u proizvodnji pogodne su i za ljudsku prehranu!

Vam uz stalne inovacije u proizvodnji nudi izuzetno kvalitetan, zdrav i extra ukusan prehrambeni program za Vaše pse i maèke. proizvodi saèinjeni uz visoki postotak svjeeg mesa i svih sastojaka vanih za dug i zdrav ivot pruaju i pun gurmanski uitak u prehrani zbog zaista široke palete okusa, program je garancija zdravlja, zadovoljstva i ivahnosti Vašeg ljubimca.

Bez soje

 Potvrðuje ovlašteni tim veterinara

Bez konzervansa Bez pojaèivaèa okusa Bez umjetnih bojila

Hrana za pse i maèke premium kvalitete Potraite u svim boljim specijaliziranim trgovinama

Meðimurska 19, Zagreb • www.animonda-zg.com Proizvoðaè / Zemlja podrijetla: Animonda GmbH, Wieße Breite 2a, 49001 Osnabrück, Germany Uvoznik i distributer: BETA-PET d.o.o., Brezovièka 54a, Zagreb, telefon: 01 - 6546 351

TRAVANJ 2013. GRADNJA

15


info Sav­je­t za ze­le­nu grad­nju

Hr­vo­je Kvas­niè­ka je no­vi pred­sjed­ni­k Sav­je­ta za ­ ze­le­nu grad­nju Na go­diš­njo­j Ge­ne­ral­no­j skup­šti­ni èla­no­vi Sav­je­ta za ze­le­nu ­ grad­nju i­zab­ra­li su no­vo­g pred­sjed­ni­ka i jo­š 8 èlano­va Up­rav­no­g od­bo­ra

U

Zag­re­bu je 25. trav­nja 2013. go­di­ne u Hr­vat­sko­j ko­mo­ ri in­e­nje­ra gra­ðe­vi­nar­stva od­r ­a­na go­diš­nja Ge­ne­ral­na skup­šti­na Sav­je­ta za ze­le­nu grad­ nju na ko­jo­j su pred­stav­ni­ci èla­no­va Sav­je­ta na dvo­go­diš­nji man­da­t bi­ra­ li 9 no­vi­h èla­nova Up­rav­no­g od­bo­ra, me­ðu ko­ji­ma i no­vo­g pred­sjed­ni­ka, pot­pred­sjed­ni­ka i riz­ni­èa­ra. Za no­vo­g pred­sjed­ni­ka Sav­je­ta za ze­le­nu grad­nju i­zab­ra­n je ve­æi­no­m gla­so­va Hr­vo­je Kvas­niè­ka i­z tvr­tke Jo­ne­s La­ng La­Sal­le, do­sa­daš­nji pot­pred­sjed­ni­k. Fun­kci­ju pot­pred­sjed­nika Sav­je­ta preu­zi­ma Ma­r­k Ge­ro, di­rek­to­r tvr­tke E­co Lo­gi­c Syste­m d.o.o., ko­ji je u pro­tek­lo­m man­da­tu bio èla­n Up­rav­ no­g od­bo­ra Sav­je­ta te pred­sjed­ni­k Sav­je­ta o­d 2009. do 2011. Za no­vo­g riz­ni­èa­ra i­zab­ra­n je San­ dro Vla­èi­æ i­z tvr­tke Hol­ci­m Hr­vat­ska d.o.o., ko­ji je u Sav­je­tu ak­ti­va­n i kao pred­sjed­ni­k rad­ne sku­pi­ne ‘Mar­ke­ ti­ng i e­ven­ti’ te pre­da­va­è u ok­vi­ru jed­no­go­diš­nje mul­ti­dis­cip­li­nar­ne e­du­ka­ci­je ‘Gree­n Buil­di­ng Pro­fes­ sio­na­l’ na te­mu ‘Od­r ­i­vi ma­te­ri­ja­li i re­sur­si’.

No­vi èla­no­vi Up­r av­no­g ­ od­bo­r a Na Ge­ne­ral­noj skup­šti­ni bi­ra­no je i 6 kan­di­da­ta za mjes­ta u Up­rav­no­m od­bo­ru, te su o­d u­kup­no 13 no­mi­ni­ ra­ni­h, o­dab­ra­ni slje­de­æi èla­no­vi Up­ rav­no­g od­bo­ra: Nat­ko Bi­li­æ, di­rek­to­r tvr­tke Pla­ne­ta­ri­s d.o.o., Ka­jo Fe­ri­æ, teh­niè­ki sav­jet­ni­k i­z tvr­tke Ce­mex, An­to­ni­ja Mu­šo­vi­æ, direk­to­ri­ca tvr­tke

16

GRADNJA TRAVANJ 2013.

A­GC Fla­t t Gla­ss Ad­ria­ti­c d.o.o., To­ mis­la­v Per­ko­vi­æ, vo­di­te­lj pro­je­ka­ta Ver­dis­pa­r In­ter­na­tio­na­l d.o.o., A­r­n Wil­le­ms, CEO GTC Nek­ret­ni­ne Zag­ re­b d.o.o. te Vlas­ta Zan­ki, di­rek­to­ri­ ca tvr­tke HE­P ES­CO d.o.o. Èla­no­vi Up­rav­no­g od­bo­ra su i Mi­re­la Budo­ je­vi­æ i­z Zag­re­baè­ke ban­ke d.d., te od­vjet­ni­k I­go­r Mu­ca­lo i­z od­vjet­niè­ ko­g druš­t va Ver­ši­æ & Ma­ru­ši­æ, i­zab­ ra­ni na lanj­sko­j Go­diš­njo­j skup­šti­ni na dvo­go­diš­nji man­da­t. ‘Sav­je­t za ze­le­nu grad­nju u Hr­ vat­sko­j na mno­go je na­èi­na o­bi­ lje­io raz­vo­j ze­le­ne e­ko­no­mi­je u Hr­vat­sko­j te po­zi­cio­ni­r ao mno­ge in­s ti­tu­ci­je, tvr­tke i or­ga­ni­za­ci­je kao druš­t ve­no od­go­vor­ne up­r a­vo kro­z kon­tek­s t nji­ho­ve pos­ve­æe­nos­ti ze­ le­no­j grad­nji. Za raz­li­k u o­d 2009., ka­da smo kre­nu­li sa ra­do­m, da­na­s je po­ja­m ze­le­ne grad­nje u Hr­vat­ sko­j op­æe pre­poz­nat. Na­ši e­du­ka­ tiv­ni prog­r a­mi iz­njed­r i­li su mno­ge struè­nja­ke ko­je da­na­s pre­poz­na­je do­ma­æa i me­ðu­na­rod­na za­jed­ni­ca. Na­ša su­r ad­nja sa Pred­sjed­ni­ko­m i Vla­do­m R­H, pred­s tav­ni­ci­ma me­ ðu­na­rod­ne za­jed­ni­ce u Hr­vat­sko­j, stru­kov­ni­m Ko­mo­r a­ma, dr­ av­ni­m A­gen­ci­ja­ma, a­ka­de­mskom za­jed­ ni­co­m, me­di­ji­ma, te po­naj­vi­še sa ak­tiv­ni­m gos­po­dar­ski­m sub­jek­ ti­ma ko­ji su se ti­je­ko­m svi­h o­vi­h go­di­na po­ka­za­li klju­èe­m op­s tan­ka na­še­g gos­po­dar­s tva, ut­je­ca­li su na èi­nje­ni­cu da je hr­vat­ski Sav­je­t za ze­le­nu grad­nju pos­t ao i os­t ao pre­poz­na­t o­d eu­ro­pske mre­e Sav­ je­t a i Svjet­sko­g Sav­je­t a za ze­le­nu grad­nju si­no­ni­mo­m pro­pul­ziv­no­g,

Fun­kci­ju pot­pred­ sjed­ni­ka Sav­je­ta preu­zi­ma Ma­r­k Ge­ro, di­rek­to­r tvr­tke E­co Lo­gi­c Syste­m d.o.o., a za no­vo­g riz­ni­èa­ra i­zab­ra­n je San­dro Vla­èi­æ i­z tvr­tke Hol­ ci­m Hr­vat­ska d.o.o.

am­bi­cioz­no­g i us­pješ­no­g na­cio­ nal­no­g Sav­je­t a’, ka­za­la je Ved­r a­na Li­ka­n, do­sa­daš­nja pred­sjed­ni­ca Sav­je­t a za ze­le­nu grad­nju u Hr­vat­ sko­j te di­r ek­to­r i­ca tvr­tke In­ter­na­ tio­na­l d.o.o. Fo­k u­s na e­du­k a­ci­ja­ma i ši­re­nju zna­nja o ze­le­no­j grad­nji kro­z struè­nu ­ jav­no­st Hr­vo­je Kvas­niè­ka, no­vi pred­sjed­ ni­k Sav­je­ta, ob­ra­tio se su­dio­ni­ci­ma Skup­šti­ne s po­ru­ko­m da æe nas­ta­ vi­ti sa stra­te­gi­jo­m dalj­nje­g raz­vo­ja Sav­je­ta kao res­pek­ta­bil­ne in­sti­tu­ci­je na pod­ruè­ju ze­le­ne grad­nju kak­vo­m su je po­zi­cio­ni­ra­li do­sa­daš­nji pred­ sjed­ni­ci, Ge­ro i Li­ka­n, te is­tak­nuo da æe fo­ku­s nje­go­va pred­sje­da­va­nja Sav­je­to­m bi­ti na e­du­ka­ci­ja­ma i ši­ re­nju zna­nja o ze­le­no­j grad­nji kro­z struè­nu jav­no­st. ‘Struè­nja­ci i op­æa jav­no­st na pod­ ruè­ju Zag­re­ba i ši­re o­ko­li­ce iz­nim­no su dob­ro u­poz­na­ti s i­de­jo­m ze­le­ne grad­nje i im­ple­men­ta­ci­jo­m me­ðu­ na­rod­ni­h stan­dar­da za ze­le­nu grad­ nju na tr­iš­tu nek­ret­ni­na; sa­da na­m pred­sto­ji ši­re­nje o­ve i­de­je u svi­m di­je­lo­vi­ma Hr­vat­ske, te pru­a­nje pod­r ­ške Sav­jetima za ze­le­nu grad­ nju u re­gi­ji, èi­me smo ve­æ o­d Wor­ld Gree­n Buil­di­ng Coun­ci­la pre­poz­na­ ti kao ak­tiv­ni i vr­lo vri­je­da­n Sav­je­t. U­jed­no, dalj­nja pod­r ­ška svi­m èla­no­ vi­ma Sav­je­ta i in­ten­ziv­ni­ja su­rad­nja s nji­ma ta­ko­ðe­r je je­da­n o­d mo­ji­h prio­ri­te­ta na mjes­tu Pre­dsjed­ni­ka Sav­je­ta za ze­le­nu grad­nju u Hr­vat­ sko­j’, nag­la­sio je Kvas­niè­ka.


Hva­lev­ri­jed­na ak­ci­ja tvr­tke Bos­ch

Bos­ch da­ro­vao Ma­lu ško­lu bro­dog­rad­nje a­la­ti­ma Tvr­tka Ro­be­r ­t Bos­ch d.o.o. i o­ve je go­di­ne do­ni­ra­la alate za ­ bro­do­ve ko­je iz­ra­ðu­ju dje­ca ti­je­ko­m ljet­ni­h mje­se­ci

P

red­stav­ni­ci tvr­tke Ro­be­r ­t Bos­ch d.o.o., di­rek­to­r pro­da­ je Bos­ch a­la­ta za Hr­vat­sku Svjet­la­n I­va­nja­k, vo­di­te­lji­ca mar­ke­tin­ga za od­je­l Bos­ch e­lek­ triè­ni­h a­la­ta I­va­na Prek­ra­t i vo­di­ te­lji­ca kor­po­ra­tiv­ni­h ko­mu­ni­ka­ci­ja Kris­ti­na Špe­ran­da Fe­re­nc, u­ru­èi­li su vri­jed­nu do­na­ci­ju pred­stav­ni­ku Male škole brodogradnje Da­vo­ru Mi­ha­li­æu.

Dje­ci je pru­e­na pri­li­ ka da uz­mu teh­no­loš­ ki nap­re­da­n i i­no­va­ ti­va­n Bos­che­v a­la­t te se u­z struè­nu po­mo­æ vo­di­te­lja prog­ra­ma Da­vo­ra Mi­ha­li­æa uv­ je­re ka­ko sa­mi mo­gu stvo­ri­ti što po­e­le

i pod­r ­a­va o­vak­ve pro­jek­te, sto­ga mi je ja­ko dra­go da se na­ša su­rad­ nja s Ma­lo­m ško­lo­m bro­dograd­nje nas­tav­lja i o­ve go­di­ne, ka­zao je Svjet­la­n I­va­nja­k, di­rek­to­r pro­da­je Bos­ch a­la­ta za Hr­vat­sku. Krea­tiv­na ra­dio­ni­ca Sto­lA­r­t dje­lu­je u­nu­ta­r Ud­

ru­ge za kul­tur­nu su­rad­nju ze­ma­lja u re­gi­ji MREZ­ZE i do sa­da su od­r­ a­li vi­še sliè­ni­h ra­dio­ni­ca na o­ba­li i o­to­ci­ma. Pro­je­k t pro­mi­èe zaš­ti­tu o­ko­li­ša i va­no­st o­èu­va­nja tra­di­cij­ ske dal­ma­tin­ske bro­dog­ra­di­telj­ske baš­ti­ne.

I­no­va­ti­va­n Bos­che­v a­l a­t za ma­le bro­dog­r a­di­te­l je Uru­èe­no je pre­ko tri­de­se­t a­la­ta za kuæ­nu ra­di­no­st s ko­ji­ma æe ti­je­ko­m ljet­ni­h mje­se­ci naj­mla­ði u­i­va­ti u krea­tiv­ni­m ra­dio­ni­ca­ma Sto­lA­r­t-a. A­la­ti ko­je je tvr­tka Ro­be­r ­t Bos­ch d.o.o. do­ni­ra­la Ma­lo­j ško­li bro­dog­ rad­nje su: vi­še­nam­jen­ski a­la­t, a­ku od­vi­ja­è, piš­to­lj za ljep­lje­nje, sus­ta­v za fi­no pr­ska­nje, stol­na kru­na pi­ la, ruè­na kru­na pi­la, sab­ljas­ta pi­la, u­ni­ver­zal­ni u­si­si­va­è, pu­ha­lo vru­æe­g zra­ka i lan­èa­na pi­la. Dje­ci je pru­e­na pri­li­ka da uz­mu teh­no­loš­ki nap­re­da­n i i­no­va­ti­va­n Bos­che­v a­la­t te se u­z struè­nu po­ mo­æ vo­di­te­lja prog­ra­ma Da­vo­ra Mi­ ha­li­æa uv­je­re ka­ko sa­mi mo­gu stvo­ ri­ti što po­e­le. Na­ko­n što o­d pr­ve šper­plo­èe do po­ri­nu­æa pro­ðe sve­ga ne­ko­li­ko da­na dje­ca shva­te da su zais­ta sa­ma iz­gradi­la bro­d. Bos­ch po­ti­èe krea­tiv­no­st mla­dih ‘Tvr­tka Ro­be­r ­t Bos­ch d.o.o. ve­æ go­ di­na­ma po­ti­èe krea­tiv­no­st mla­di­h TRAVANJ 2013. GRADNJA

17


info Ke­ra­mi­ka Mo­dus

Us­pje­ša­n nas­tu­p ­ Ke­ra­mi­ke Mo­du­s na saj­mo­vi­ma u Mos­kvi i Beog­ra­du Kup­ci i­z Ru­si­je i Sr­bi­je po­ka­za­li ve­li­ki in­te­re­s za hr­vat­ski­m ­ ke­ra­miè­ki­m plo­èi­ca­ma Na saj­mu SEEB­BE Mo­du­s Ke­ra­mi­ka pred­sta­vi­la je no­ve ko­lek­ci­je plo­èi­ca – Sa­bu­ni i Ma­diel­le

D

a­ni o­bi­lje­eni na­por­ni­m ra­ do­m, pu­to­va­nji­ma i po­no­ so­m us­li­je­d nas­tu­pa na saj­ mo­vi­ma Mos­Bui­ld-Cer­sa­nex 2013 u Mos­k vi i SEEB­BE 2013 u Beog­ra­du je i­za Ke­ra­mi­ke Mo­du­s, je­di­no­g hr­vat­sko­g proiz­vo­ða­èa ke­ ra­miè­ki­h plo­èi­ca. Na dva va­na is­toè­na tr­iš­ta pred­ stav­lje­ne su no­ve ko­lek­ci­je ke­ra­miè­ ki­h plo­èi­ca, pro­mo­vi­ra­na di­gi­tal­na teh­no­lo­gi­ja, pro­ve­de­no je u­god­no vri­je­me s vjer­ni­m sta­ri­m kup­ci­ma, a bi­lo je pri­li­ke i za u­poz­na­va­nje pu­no po­ten­ci­jal­ni­h ku­pa­ca, do­k je s ne­ko­ li­ko nji­h i do­go­vo­re­na su­rad­nja. Ve­li­k i in­te­re­s za plo­èi­ca­ma ‘Ma­de i­n Croa­tia’ ‘O­ba tr­iš­ta su ve­li­ka i zah­tjev­na, pu­no je no­vi­h pri­li­ka i i­za­zo­va, kao i in­te­re­sa za na­ši­m plo­èi­ca­ma. Do­sa­ daš­nja is­kus­t va i par­tne­ri èi­je smo pov­je­re­nje stek­li da­ju na­m pot­vr­du da smo na dob­ro­m pu­tu. I na­ko­n sva­ko­g saj­ma, be­z ob­zi­ra bio o­n u Beog­ra­du, Mos­k vi i­li Bo­log­ni, shva­ ti­mo ko­li­ko je re­gio­nal­na i svjet­ska kon­ku­ren­ci­ja ja­ka, a ko­li­ko mi i da­lje us­pješ­no ra­di­mo u to­m ok­ru­e­nju. O­no što na­ši kup­ci ci­je­ne i pre­poz­ na­ju, a mi vo­li­mo re­æi da su to na­še os­nov­ne kon­ku­ren­tne pred­nos­ti, su dob­ra ci­je­na, kva­li­te­ta­n proiz­vo­d te ka­pa­ci­te­t tvor­ni­ce u O­ra­ho­vi­ci gdje

18

GRADNJA TRAVANJ 2013.


u­vi­je­k i­ma pros­to­ra za br­zu reak­ci­ ju pri­la­go­ða­va­nja ve­æi­m na­rud­ba­ ma, ka­ko bi se is­poš­to­va­le ko­li­èi­ne i ro­ko­vi is­po­ru­ke za kup­ca’, ka­zao je elj­ko Ra­de­k, pred­sjed­ni­k Up­ra­ ve Ke­ra­mi­ke Mo­du­s d.o.o. i do­dao ka­ko je bre­nd dob­ro po­zi­cio­ni­ra­n u Sr­bi­ji, gdje je u sva­kod­nev­no­j tr­iš­ no­j u­tak­mi­ci s ta­moš­nji­m do­ma­æi­m proiz­vo­ða­èi­ma, no ka­ko æe se i da­lje ra­di­ti na ši­re­nju mre­e ku­pa­ca kro­z slu­be­no pred­stav­niš­t vo Ke­ra­mi­ka Mo­du­s Tra­de u No­vo­m Sa­du, ko­je pok­ri­va pod­ruè­je Sr­bi­je, Cr­ne Go­re i Ma­ke­do­ni­je. Is­to ta­ko, is­tak­nuo je ka­ko je Ru­ si­ja po­naj­pri­je og­rom­no tr­iš­te s go­to­vo 140 mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka, a ko­je i na­ko­n o­vo­g saj­ma po­ka­zu­je ve­li­ki in­te­re­s za hr­vat­ski­m plo­èi­ca­ ma te ‘tra­i’ dob­ru ci­je­nu i kva­li­ te­tu, no u is­to­m ran­gu va­nos­ti je i ši­ri­na a­sor­ti­ma­na s priv­laè­ni­m i mo­der­ni­m di­zaj­ner­ski­m r­je­še­nji­ma, kao i mo­guæ­no­st proiz­vod­nje i is­po­ ru­ke ve­æi­h ko­li­èi­na. Ia­ko ve­æ ta­mo iz­vo­ze, Ra­de­k, na­ko­n o­vo­g pr­vo­g nas­tu­pa na naj­zna­èaj­ni­je­m rus­ko­m saj­mu ke­ra­mi­ke i sa­ni­ta­ri­ja, zak­lju­ èu­je ka­ko je Ru­si­ja po­naj­pri­je tr­iš­te ko­ja zah­tje­va jo­š pu­no kva­li­tet­no­g ra­da i ot­va­ra­nja vra­ta ko­d mno­gi­h tr­go­va­ca, dis­tri­bu­te­ra, gra­ðe­vi­na­ra i ar­hi­te­ka­ta te pred­stav­lja­nja plo­èi­ca ‘Ma­de i­n Croa­tia’. Pred­stav­l je­ni broj­ni ­ no­vi­te­ti ‘U­lo­e­no je pu­no na­po­ra da ne­po­ko­ leb­lji­vo­m pro­daj­no­m po­li­ti­ko­m, kva­ li­te­to­m, di­zaj­no­m i kon­ti­nui­ra­ni­m in­ves­ti­ra­nje­m u teh­no­lo­gi­ju pri­do­bi­ je­mo pov­je­re­nje i za­do­volj­stvo na­ ši­h par­tne­ra u o­vo­j re­gi­ji. Na­še nas­ to­ja­nje da prom­ptno, kro­z skla­diš­te, od­nos­no re­gio­nal­ni lo­gis­tiè­ki cen­ta­r u Beog­ra­du, od­go­va­ra­mo zah­tje­vi­ ma ku­pa­ca ke­ra­mi­ke naj­raz­li­èi­ti­ji­h for­ma­ta, stvo­ri­lo je pre­poz­nat­lji­vu – po­zi­tiv­nu kli­mu i kao re­zul­ta­t da­lo i­zu­zet­no vi­so­ku pos­je­æe­no­st na­še­g štan­da na saj­mu SEEB­BE, gdje smo pred­sta­vi­li no­ve ko­lek­ci­je plo­èi­ca – Sa­bu­ni i Ma­diel­le. Tru­di­t æe­mo se da o­va­j tre­nd nas­ta­vi­mo i op­rav­da­mo pov­je­re­nje pos­to­je­æi­h i no­vi­h par­tne­ra Ke­ra­mi­ ke Mo­du­s’, ko­men­ti­rao je nas­tu­p na beog­rad­sko­m saj­mu Ra­do­va­n Tes­ la, di­rek­to­r Ke­ra­mi­ke Mo­du­s Tra­de d.o.o. i­z No­vo­g Sa­da. Ke­ra­mi­ka Mo­du­s i­z O­ra­ho­vi­ce pred­sta­vi­la je svo­ju po­nu­du ke­ra­

Keramika Modus predstavila je na sajmovima u Beogradu i Moskvi keramièke ploèice te novitete u asortimanu – masu za fugiranje ModusFill FLEX i ljepila za keramiku ModusFix UNIVERSAL, BASIC i FLEX

miè­ki­h plo­èi­ca te no­vi­te­ta u a­sor­ti­ ma­nu – ma­sa za fu­gi­ra­nje Mo­dus­Fi­ll FLEX i lje­pi­la za ke­ra­mi­ku Modus­ Fix U­NI­VER­SA­L, BA­SI­C i FLEX na poz­na­to­m saj­mu Mos­Bui­ld-Cer­sa­

nex 2013, o­d 16. do 19. trav­nja u Mos­k vi te na re­gio­nal­no zna­èaj­no­m Meðu­na­rod­no­m saj­mu gra­ðe­vi­nar­ stva, SEEB­BE 2013, o­d 16. do 20. trav­nja u Beog­ra­du.

TRAVANJ 2013. GRADNJA

19


info Dip­po­ld & Ge­ro­ld – Hid­rop­ro­je­k t 91 d.o.o.

Vi­še­go­diš­nje is­kus­tvo u pru­a­nju kon­zal­ti­ng i pro­jek­tan­tski­h us­lu­ga Tvr­tka Dip­po­ld & Ge­ro­ld – Hid­ro­proje­kt 91 d.o.o. ba­vi se ­ pru­a­nje­m kon­zal­ti­ng i pro­jek­tan­tski­h us­lu­ga i­z pod­ruè­ja ­ vodnog gospodarstva, od­vod­nje i pro­èiš­æa­va­nja ot­pad­ni­h i ­ o­bo­rin­ski­h vo­da, zaš­ti­te o­ko­li­ša, vo­doopskr­be s prip­re­mo­m pit­ke vo­de, gra­di­telj­stva te ces­tov­ni­h pro­met­ni­ca

P

ro­jek­tna tvrtka Dip­po­ld & Ge­ ro­ld – Hid­rop­ro­je­k t 91 d.o.o. za pro­jek­ti­ra­nje i­z Bre­zo­vi­ce, Des­prim­ska 8, re­gis­tri­ra­na je 1. sr­pnja 1991. go­di­ne, a nas­ta­ la je pret­vor­bo­m po­du­ze­æa Hid­rop­ ro­je­k t – Zag­re­b ko­je je na pod­ruè­ju vodnog gospodarstva dje­lo­va­lo o­d 1947. go­di­ne. U ci­lju što bo­lje­g tran­ sfe­ra zna­nja ('know-how') i­z Eu­ro­

20

GRADNJA TRAVANJ 2013.

pe i svi­je­ta, for­mi­ra­li su mje­šo­vi­to po­du­ze­æe za­jed­no s pro­jek­tni­m bi­ roo­m Dip­po­ld & Ge­ro­ld – Be­ra­ten­de In­ge­nieu­re GmbH, ko­ji dje­lu­ju u Nje­ maè­ko­j (for­mi­ra­no je u­kup­no èe­ti­ri bi­roa). Dje­l at­nos­ti tvr­tke S matiè­no­m fir­mo­m i­z Münche­na, tvr­tka Dip­po­ld & Ge­ro­ld – Hid­

Pro­jek­tna tvr­tka Dip­po­ld & Ge­ro­ld – Hid­rop­ro­je­k t 91 d.o.o. nas­ta­la je pret­vor­bo­m po­du­ze­æa Hid­rop­ro­ je­k t – Zag­re­b ko­je je na pod­ruè­ju vodnog gospodarstva dje­lo­ va­lo o­d 1947. go­di­ne

rop­ro­je­k t 91 d.o.o. us­mje­r i­la je dje­lat­no­s t na pru­ a­nje kon­zal­ti­ng i pro­jek­t an­tski­h us­lu­ga za re­gi­je, gra­do­ve, na­se­lja i in­dus­tri­ju, i to i­z pod­r uè­ja:   vodnog gospodarstva,   od­vod­nje i pro­èiš­æa­va­nja ot­ padni­h i o­bo­rin­ski­h vo­da,   zaš­ti­te o­ko­li­ša,   vo­doopskr­be s prip­re­mo­m pit­ke vo­de,   gra­di­telj­stva,   ces­tov­ni­h pro­met­ni­ca. Na os­no­vu du­go­go­diš­nje steèe­ nog radnog i struènog is­kus­t va, tvr­ tka Dip­po­ld & Ge­ro­ld – Hid­rop­ro­je­k t 91 d.o.o. nu­di va­m iz­ra­du sljedeæe teh­niè­ke do­ku­men­ta­ci­je:   stu­di­ja od­vod­nje i pro­èiš­æa­ va­nja,   e­la­bo­ra­ta za is­ho­ðe­nje lo­ka­cij­ ski­h doz­vo­la,   stu­di­ja vo­doopskr­be,   i­dej­ni­h pro­je­ka­ta,   kon­cep­cij­ski­h r­je­še­nja vo­ doopskr­be i od­vod­nje,   idej­ni­h r­je­še­nja vo­doopskr­be i od­vod­nje,   iz­r a­du GI­S-a i ka­t as­t a­r a ka­ na­li­za­cij­ski­h i vo­doopskr­bni­h sus­ ta­va,   in­ves­ti­cij­ski­h stu­di­ja,   glav­ni­h pro­je­ka­ta te pri­pad­nih iz­ved­be­ni­h pro­je­ka­ta,


  stra­te­gi­ja re­kon­struk­ci­je vo­ do­vod­ni­h i ka­na­li­za­cij­ski­h mre­a   iz­r a­da teh­n iè­k i­h do­k u­m en­ ta­ci­ja u skla­d u sa stan­dar­d i­ma i zah­t je­v i­ma E­K (Eu­r op­ske ko­m i­si­ je). Sveo­buh­vat­ni pro­jek­ti Svoji­m pro­jek­ti­ma tvr­tka ob­je­di­nju­je kom­plet­nu raz­ra­du o­d pri­kup­lja­nja pod­lo­ga – iz­ra­de ba­ze po­da­ta­ka, do iz­ra­de pla­no­va: od­re­ðe­ni­h sus­ta­va, nji­ho­vo­g up­rav­lja­nja i od­r ­a­va­nja, od­nos­no kon­kret­no iz­ra­du:   prip­rem­ni­h ra­do­va,   geo­det­ski­h ra­do­va; sni­ma­nja, ka­r tira­nja i iz­ra­de ka­tas­ta­ra od­re­ðe­ ni­h sus­ta­va,   pri­kup­lja­nje pod­lo­ga, a­na­li­ze u­laz­ni­h po­da­ta­ka,   geo­me­ha­niè­ki­h is­tra­ni­h ra­ do­va, te iz­ra­de pri­pad­ni­h pro­je­ka­ta:   teh­no­loš­ki­h, ar­hi­tek­ton­ski­h i gra­ðe­vin­ski­h,   pra­vil­ni­ka o or­ga­ni­za­ci­ji i od­r­ a­va­nju iz­ve­de­nih sus­ta­va,   e­lek­tro pro­je­ka­ta ja­ke i sla­be stru­je,   ten­de­ra i li­ci­ta­ci­ja ra­do­va,   iz­ra­da ka­tas­ta­ra pos­to­je­æe­g sta­nja,   nad­zo­ra na­d iz­vo­ðe­nje­m i dru­ go. Po­re­d to­ga, struè­ni dje­lat­ni­ci tvr­ tke iz­vo­de ra­do­ve na ug­rad­bi teh­no­ loš­ke i i­ne op­re­me za­jed­no sa svojim prov­je­re­ni­m par­tne­ri­ma. Struè­ni ka­dar U fir­mi Dip­po­ld & Ge­ro­ld Hid­rop­ ro­je­k t d.o.o. tre­nut­no je za­pos­le­no 16 dje­la­tnika (dip­lo­mi­ra­ni in­e­nje­ri gra­ðe­vi­nar­stva, stro­jar­stva i geo­ teh­ni­ke) što èi­ni stru­èa­n, kva­li­te­ta­n i e­fi­ka­sa­n ti­m. Struè­nja­ci tvr­tke Dip­po­ld & Ge­ro­ ld – Hid­rop­ro­je­k t 91 d. o.o. su vr­sni poz­na­va­te­lji op­re­me ve­æi­ne re­no­mi­ ra­ni­h eu­rop­ski­h proiz­vo­ða­èa i­z dje­ lok­ru­ga dje­lat­nos­ti fir­me i ši­re, kao što je vo­do­teh­ni­ka, mjer­no-re­gu­la­ cij­ska teh­ni­ka, in­for­ma­ti­ka i dru­go. Pre­ma to­me, svo­ji­m su in­ves­ ti­to­ri­ma u mo­guæ­nos­ti pred­lo­i­ti naj­suv­re­me­ni­ja r­je­še­nja o­d i­de­je do rea­liza­ci­je, o­d naj­jed­nos­tav­ni­ji­h do naj­slo­e­ni­ji­h ob­je­ka­ta. Po­seb­nu pa­nju o­va tvr­tka pok­la­ nja sta­bil­nos­ti po­go­na i e­ko­no­miè­ nos­ti r­je­še­nja. U iz­ra­di ko­ris­ti suv­re­me­nu kom­ pju­tor­sku op­re­mu, kao i ni­z kva­li­tet­

Struè­nja­ci tvr­tke Dip­po­ld & Ge­ro­ld – Hid­rop­ro­je­k t 91 d.o.o. su vr­sni poz­na­va­ te­lji op­re­me ve­æi­ne re­no­mi­ra­ni­h eu­rop­ ski­h proiz­vo­ða­èa i­z dje­lok­ru­ga dje­lat­nos­ti fir­me i ši­re

ni­h gra­fiè­ko – in­for­ma­cij­ski­h prog­ ra­ma. Tvr­tka pos­je­du­je li­cen­ci­ra­ni sof­ tve­r za iz­ra­du GI­S-a (Au­to­de­sk) i za pro­ved­bu hid­rau­liè­ko­g pro­ra­èu­na sus­ta­va vo­doopskr­be i od­vo­dnje (Wa­te­r CA­D i Re­hm). U­z to, izraðuje vlastite aplikacije koje se koriste za potrebe izrade GIS-a i provedbu hidraulièkih determinacija. Na­ve­de­ne ra­do­ve, kao i ra­do­ve iz­ va­n svo­je u­e dje­lat­nos­ti, iz­vo­di sa­ mos­tal­no, a po pot­re­bi i u su­rad­nji s e­mi­nen­tni­m struè­nja­ci­ma i­z dru­gi­h in­sti­tu­ci­ja i fir­mi u zem­lji i i­no­zem­ stvu. Tvr­tka Dip­po­ld & Ge­ro­ld – Hid­rop­ ro­je­k t 91 d.o.o. je èla­n Nje­maè­ko­g ud­ru­e­nja za vo­de, ot­pad­ne vo­de i ot­pad – DWA (Deut­sche Ve­rei­ni­gu­

ng für Was­se­r wir­tscha­f t, A­bwas­se­r und Ab­fa­ll), što jo­j o­mo­gu­æa­va kon­ ti­nui­ra­no pra­æe­nje pro­pi­sa i i­no­va­ ci­ja na pod­ruè­ju od­vod­nje i zaš­ti­te vo­da o­d za­ga­ð i­va­nja. Da­li­bo­r Va­ce­k, di­pl.i­ng.gra­ð. i di­ rek­to­r tvr­tke Dip­po­ld & Ge­ro­ld Hid­ rop­ro­je­k t d.o.o. je èla­n Hr­vat­sko­g druš­t va za zaš­ti­tu vo­da.

!

DIPPOLD & GEROLD HIDROPROJEKT 91 d.o.o. Desprimska 8 10257 Brezovica, Zagreb Tel: 01/6515-511 Fax: 01/6515-510 E-mail: dgh91@dgh91.hr www.dgh91.hr

TRAVANJ 2013. GRADNJA

21


info Nek­ret­ni­ne

Tra­e­ne ci­je­ne ­ nek­ret­ni­na na ­ Jad­ra­nu us­po­ri­le pad Pre­ma In­dek­su ci­je­na nek­ret­ni­na, tra­e­ne ci­je­ne nek­ret­ni­na, na go­diš­njo­j su i na mje­seè­no­j ra­zi­ni u pa­du. U od­no­su na o­u­ja­k 2012. go­di­ne sma­nji­le su se za 5,5%, do­k su u od­no­su na proš­li mje­se­c ci­je­ne ni­e za 0,9%

U

o­uj­ku 2013. u od­no­su na ve­lja­èu ci­je­ne nek­ret­ni­na na zag­re­baè­ko­m tr­iš­tu ni­e su za 1,3%. Na go­diš­njo­j ra­zi­ni, u od­no­su na o­u­ja­k 2012. tra­e­ne ci­je­ne nek­ret­ni­na os­t va­ri­le su pa­d o­d 7,0%. Va­no je na­po­me­nu­ti da je in­de­ks i da­lje is­po­d ra­zi­ne 2006. go­di­ne.

Naj­skup­lji sta­no­vi su i da­lje u grad­sko­j èet­vr­ti Med­veš­èa­k, s pros­jeè­no­m ci­je­no­m o­d 2.240 eu­ ra/m2, a sli­je­de sta­no­vi u grad­sko­j èet­vr­ti Cen­ta­r s ci­je­no­m o­d 2.058 eu­ra/m2. Naj­ni­e ci­je­ne sta­no­va su u Ses­ ve­ta­ma, gdje pros­jeè­na ci­je­na u o­uj­ku iz­no­si 1.166 eu­ra/m2 te u Do­njo­j Dub­ra­vi gdje je ci­je­na 1.382 eu­ra/m2.

Pros­jeè­na tra­e­na ci­ je­na sta­na u Zag­re­bu u o­uj­ku iz­no­si 1.625 eu­ra/m2, što je pa­d u od­no­su na ve­lja­èu (za 1,5%) i o­u­ja­k 2012. go­di­ne (za 6,3%)

Naj­skup­l ji kvad­r a­t ­ zag­re­baè­ko­g sta­na ­ pros­jeè­no iz­no­si 2.240 ­ Nek­ret­ni­ne na Jad­r a­nuIndeks ­ cijena nekretnina, ožujak 2013. eu­r a/m2 bi­l je­e ma­nji pa­d ci­je­na Pros­jeè­na tra­e­na ci­je­na sta­na u Osi­m ci­je­na u Zag­re­bu na go­diš­ Zag­re­bu u o­uj­ku iz­no­si 1.625 eu­ra/ njo­j ra­zi­ni pa­da­ju i ci­je­ne nek­ret­ni­na Prosječna tražena cijena stana na Jadranu u odnosu na veljaču nije se bitno mijenjala m2, što je pa­d u od­no­su na ve­lja­èu na Jad­ra­nu (-3,5%). Na mje­seè­no­j (+0,2%) i iznosi 1.609 eura/m2. U odnosu na godinu dana ranije tražena cijena stanova je (za 1,5%) i o­u­ja­k 2012. go­di­ne (za ra­zi­ni, u od­no­su na ve­lja­èu, ci­je­ne niža za čak 7,3%. nek­ret­ni­na na Jad­ra­nu ni­e su za 6,3%). Kada Upogledamo kretanje stanova 0,4%.u najvećim hrvatskim gradovima, cijene stanova u od­no­su na is­ to raz­dob­cijena lje proš­ Splitu su na su rua­nRijeci le go­ di­nue,odnosu tra­e­ne ci­ je­nožujak e sta­no­v2012. a su godine Tra­e­5,4% na ci­je­nniže, a ku­æadok na Jad­ u, u pale za 3,2%. 2 2 Prosječna tražena cijena stana u Splitu u ožujku iznosi 2.310 eura/m za ve­æi­nu èet­vr­ti pa­le, o­si­m u Gor­ o­uj­ku je iz­no­si­la 1.562 eu­ra/m što , a u Rijeci je znatno 2 u Osijeku prošlu manja - 1.540 njo­j Dub­ ra­vi. eura/m . Cijene stanova je 0,7% ma­nje une­odnosu go proš­lna i mje­ se­c, godinu pale su za 1,0%.

Grad

Prosječna cijena u ožujku 2013.

Split Rijeka Osijek

Prosječna cijena u ožujku 2012.

2.310

2.441

1.540

1.591

1.092

1.103

Godišnja promjena u postocima

-5,4% -3,2% -1,0%

Tablica pokazuje prosječne cijene stanova u Splitu, Rijeci i Osijeku te njihove promjene na godišnjoj razini.

22

Usporedba prosječnih traženih cijena nekretnina na Jadranu i u Zagrebu GRADNJA TRAVANJ 2013.


Indeks cijena nekretnina, ožujak 2013.

Gradska četvrt Gornji grad - Medveščak Donji Grad - Centar Maksimir Podsljeme Črnomerec Trnje Trešnjevka sjever Pešćenica - Žitnjak Trešnjevka jug Novi Zagreb - Zapad Podsused - Vrapče Stenjevec Novi Zagreb - Istok Gornja Dubrava Donja Dubrava Sesvete

Prosječna cijena u ožujku 2013.

Prosječna cijena u ožujku 2012.

Godišnja promjena u postocima

2.240

2.355

-4,9%

2.058

2.153

-4,4%

1.834

2.042

-10,2%

1.817

1.929

-5,8%

1.781

1.844

-3,4%

1.738

1.824

-4,7%

1.658

1.749

-5,2%

1.731

1.805

-4,1%

1.621

1.704

-4,9%

1.422

1.552

-8,4%

1.478

1.583

-6,6%

1.431

1.505

-4,9%

1.396

1.451

-3,8%

1.477

1.426

3,5%

1.382

1.437

-3,9%

1.166

1.218

-4,3%

Tablica pokazuje prosječne cijene stanova u gradskim četvrtima u Zagrebu te njihove promjene na godišnjoj razini.

Nekretnine na Jadranu bilježe manji pad cijena

Pros­jeè­na tra­e­na

a 2,6% ma­nje u od­no­su na o­u­ja­k

2012. na Jadranu (-3,5%). Osim cijena u Zagrebu na godišnjojci­ razini padaju cijene je­na sta­ na u iSpli­ tu nekretnina Na mjesečnoj razini, u odnosu na veljaču, cijene nekretnina naPros­ Jadranu 0,4%. jeè­naniže ci­je­nsu a za kvad­ ra­ta a­par­ u o­uj­ku iz­no­si 2.310

0,7% nego Tražena cijena kuća na Jadranu, u ožujku je iznosila 1.562 eura/m tma­na 2 što na je Jad­ ra­nu manje u od­no­ su na prošli mjesec, a 2,6% manje u odnosu na 2ožujak eu­ra/m , a u Ri­2012. je­ci

proš­li mje­se­c ni­a je za 0,5%, do­k i 2 iz­no­si 1.990 eu­ra/m . 1.540 eu­ r a/m . Ci­ j e­ n e Najskuplji apartmani su i dalje u Dubrovačko-neretvanskoj i Splitsko-dalmatinskoj Naj­skup­lji a­par­tma­ni su i da­lje u županiji gdje cijena u prosjeku iznosi sta­2.140 no­va ueura/m O­si­je­k2u. u Dub­ ro­vaè­ko-ne­ret­van­sko­j i Split­ S druge strane, najpovoljnije nekretnine odmor vikendice u Ličko-senjskoj županiji s od­no­sza u na proš­lsu u go­ sko-dal­ma­tin­sko­j u­pa­ni­ji gdje ci­je­ cijenom od 1.618 eura/m2. di­nu pa­le su za 1,0% na u pros­je­ku iz­no­si 2.140 eu­ra/m2. S dru­ge stra­ne, naj­po­volj­ni­je nek­ www.CentarNekretnina.net Vodeći oglasnik za nekretnine u Hrvatskoj ret­ni­ne za od­mo­r su vi­ken­di­ce u 2 Liè­ko-senj­sko­j u­pa­ni­ji s ci­je­no­m 2 o­d 1.618 eu­ra/m . Pros­jeè­na tra­e­na ci­je­na sta­na na Jad­ra­nu u od­no­su na ve­lja­èu ni­je se bit­no mi­je­nja­la (+0,2%) i iz­no­si 1.609 eu­ra/m2. U od­no­su na go­di­nu da­na ra­ni­je tra­e­na ci­je­na sta­no­va je ni­a za èa­k 7,3%. Prosječna cijena kvadrata apartmana na Jadranu u odnosu na niža jeza je znat­ no ma­nja – je prošli na go­dmjesec iš­njo­j ra­ zi­ni ni­ a za0,5%, 0,9% dok je na godišnjoj razini niža za 0,9% i iznosi 1.990 eura/m2. 2

Kategorija nekretnine

Stanovi Zagreb Apartmani Jadran Stanovi Jadran Kuće Jadran

Cen­tar­Nek­ret­ni­na (www. cen­tar­nek­ret­ni­na.ne­t) je vo­de­æi og­las­ni­k za nek­ret­ ni­ne u Hr­vat­sko­j. Mje­seè­no i­ma vi­še o­d 190.000 pos­je­ti­te­lja, a sva­ ko­g tjed­na do­no­si pre­ko 6.500 og­la­sa za nek­ret­ni­ ne i­z zem­lje i èla­n je mre­ e E­de­nWay ko­ja o­kup­lja 22 og­las­ni­ka za nek­ret­ni­ne i­z 16 eu­rop­ski­h ze­ma­lja. Cen­tar­Nek­ret­ni­na o­mo­ gu­æu­je jed­nos­tav­no i br­ zo pret­ra­i­va­nje og­la­sa za kup­nju i­li na­ja­m sta­no­va, ku­æa, a­par­tma­na, pos­lov­ ni­h pros­to­ra, kup­nju gra­ðe­ vin­sko­g i­li po­ljop­riv­red­no­g zem­ljiš­ta te pos­tav­lja­nje og­la­sa za pro­da­ju i­li na­ja­m svi­h vr­sta nek­ret­ni­na. Me­ðu do­dat­ni­m us­lu­ga­ ma is­ti­èe se mo­guæ­no­st sud­je­lo­va­nja u auk­ci­ja­ma nek­ret­ni­na te sla­nje u­pi­ta struè­nja­ci­ma i­z a­gen­ci­ja za nek­ret­ni­ne. Kre­ta­nje ci­je­na sta­no­va u naj­ve­æi­m hr­vat­ski­m ­ gra­do­vi­ma Ka­da pog­le­da­mo kre­ta­nje ci­je­na sta­no­va u naj­ve­æi­m hr­vat­ski­m gra­ do­vi­ma, ci­je­ne sta­no­va u Spli­tu su u od­no­su na o­u­ja­k 2012. go­di­ne 5,4% ni­e, do­k su u Ri­je­ci pa­le za 3,2%. Pros­jeè­na tra­e­na ci­je­na sta­na u Spli­tu u o­uj­ku iz­no­si 2.310 eu­ra/ m2, a u Ri­je­ci je znat­no ma­nja – 1.540 eu­ra/m2. Ci­ je­ne cijena sta­no­nekretnina, va u O­si­jožujak e­ku u2013. od­ Indeks no­su na proš­lu go­di­nu pa­le su za 1,0%.

Prosječna cijena u ožujku 2013.

Prosječna cijena u ožujku 2012.

1.625

1.733

1.990

2.009

1.609

1.735

1.562

1.604

Godišnja promjena u postocima -6,3% -0,9% -7,3% -2,6%

Tablica pokazuje prosječne cijene stanova i apartmana u Zagrebu i na Jadranu te njihove promjene na godišnjoj razini

TRAVANJ 2013. GRADNJA

23


humanitarno srce Ud­ru­ga za sin­dro­m Down – Zag­reb

‘Raz­vo­j za­jed­ni­ce ­ vi­di se po to­me ­ ko­li­ko se bri­ne o ­ ne­moæ­ni­m èla­no­vi­ma’ Ud­ru­ga ro­di­te­lja o­so­ba sa sin­dro­mo­m Down pos­to­ji o­d ­ 1999. go­di­ne, te dje­lu­je na pod­ruè­ju Zag­re­ba i Zag­re­baè­ke ­ u­pa­ni­je. Ud­ru­ga zas­tu­pa in­te­re­s svi­h o­so­ba s Down sin­dro­mo­m. Bro­ji o­ko 120 èla­no­va

U

Ud­ru­zi za sin­dro­m Down – Zag­re­b pro­vo­di se ra­na in­ter­ven­ci­ja te­k ro­ ðe­ne dje­ce, pu­te­m sen­zo­mo­tor­ni­h vje­bi. Vr­tiæ­ka i pred­škol­ska do­b o­buh­va­æe­na je in­di­vi­dual­ni­m de­fek­to­loš­ki­m i lo­go­ped­ski­m tret­ma­no­m. Ško­lar­ci i­ma­ju po­se­ba­n prog­ra­m in­di­vi­ dual­ni­h e­du­ka­cij­sko – re­ha­bi­li­ta­cij­ski­h i lo­go­ ped­ski­h tret­ma­na po men­tal­no­m oš­te­æe­nju. ‘U sklo­pu Ud­ru­ge i­ma­mo i ra­dio­ni­cu za ve­ li­ke, sva­kod­nev­na je i u pro­vo­ðe­nju s pro­f. de­fek­to­lo­go­m i rad­ni­m in­struk­to­ro­m, za­pos­ le­ni­ci­ma CR­Z – a, s ko­ji­ma i­ma­mo du­go­go­ diš­nju su­rad­nju. Ud­ru­ga zas­tu­pa in­te­re­s svi­h o­so­ba s Down sin­dro­mom’, ka­za­la je Na­ta­li­ja Be­lo­še­vi­æ, pred­sjed­ni­ca Ud­ru­ge za sin­dro­m Down – Zag­re­b. Ud­ru­ga ta­ko­ðe­r prua struè­nu po­mo­æ i pod­r ­šku dje­ci, od­nos­no oso­ba­ma sa sin­dro­ mo­m Down u ra­dio­ni­ca­ma o spol­nos­ti, na i­no­va­ti­va­n na­èi­n i do sa­da ne­zas­tup­lje­n na o­vi­m pros­to­ri­ma. Pro­vo­di se pu­te­m slje­de­æi­h sad­r ­a­ja:   pos­re­do­va­nje in­for­ma­ci­ja o spol­nos­ti na na­èin prim­je­re­n i dos­tu­pa­n o­so­ba­ma s Down sin­dro­mom   poti­ca­nje raz­vo­ja so­ci­jal­no prim­je­re­ni­h ob­li­ka spol­no­g iz­ra­a­va­nja u skla­du s in­di­vi­ dual­ni­m pot­re­ba­ma   poti­ca­nje raz­vo­ja od­go­vor­nos­ti i zaš­ti­ te vlas­ti­to­g dos­to­jan­stva u spol­no­m po­na­ša­ nju.

24

GRADNJA TRAVANJ 2013.


Pod­r­ška ro­di­te­l ji­ma i skr­bni­ci­ma ‘Ta­ko­ðer, pru­a­mo i struè­nu po­mo­æ te pod­r­ šku ro­di­te­lji­ma i skr­bni­ci­ma pu­te­m:   pru­a­nja in­for­ma­ci­ja o o­bi­lje­ji­ma spol­ no­g raz­vo­ja, potre­ba­ma i pra­vi­ma nji­ho­ve dje­ce, od­nos­no oso­ba s men­tal­no­m re­tar­ da­ci­jom   podu­èa­vanja o pos­tup­ci­ma spol­no­g od­go­ja   sav­je­to­va­nja pri r­je­ša­va­nju in­di­vi­dual­ ni­h teš­ko­æa na pod­ruè­ju spol­nos­ti nji­ho­ve dje­ce’, rek­la je Be­lo­še­vi­æ. Ud­ru­ga za sin­dro­m Down – Zag­re­b u su­ rad­nji s E­du­ka­cij­sko-re­ha­bi­li­ta­cij­ski­m fa­kul­ te­to­m Sveu­èi­liš­ta u Zag­re­bu or­ga­nizi­ra­la je ok­rug­li sto­l na te­mu ‘Spol­no­st o­so­ba s in­ te­lek­tual­ni­m teško­æa­ma’ u sklo­pu pro­jek­ta ‘Vo­li­m te’ fi­nan­ci­ra­no­g o­d Mi­nis­tar­stva zna­ nos­ti, ob­ra­zo­va­nja i spor­ta R­H. ‘Su­ra­ðu­je­mo i s Ud­ru­go­m ‘Osmi­jeh’ ko­ja u na­še­m pros­to­ru ve­æ petu go­di­nu za re­do­m us­pješ­no pro­vo­di li­kov­no – glaz­be­ni pro­je­k t ko­ji­m se ut­je­èe na cje­lo­kup­ni raz­vo­j i kva­li­ te­tu i­vo­ta o­so­ba sa sin­dro­mo­m Down. Su­ rad­nja sa struè­nja­ci­ma U­SD-a i Osmi­jeh-a re­zul­ti­ra­la je s or­ga­ni­zi­ra­nje­m glaz­be­no – ka­ za­liš­ne ra­dio­ni­ce pre­ko ko­je se pro­vo­di no­va ne­for­mal­na meto­da u re­ha­bi­li­ta­ci­ji ko­d o­so­ ba s Down sin­dro­mo­m. U suradnji s Udru­go­m ‘Sve­mir­ko spor­t’ or­ga­ni­zi­rali smo do­dat­nu sportsku ra­dio­ni­cu ko­ja je pri­je­ko pot­reb­na na­ši­m èla­no­vi­ma, je­r Down sin­dro­m zah­tje­va cje­lo­i­vot­no po­ti­ca­ nje mo­to­ri­ke. Pro­vo­di­mo po­se­ba­n prog­ra­m uk­lju­èi­va­nja u pro­ce­s re­ha­bi­li­ta­ci­je mla­ðe bra­æe i ses­ta­ra te ci­je­le o­bi­te­lji o­so­ba sa sin­dro­mo­m Down ka­ko bi sveo­buh­vat­no r­je­ša­va­li prob­le­me ko­ji nas­ta­ju u sva­kod­nev­no­m o­bi­telj­sko­m i­vo­tu u­z skr­b za o­so­bu sa sin­dro­mo­m Down. Ka­ko bis­mo ro­di­te­lji­ma i dje­ci o­mo­gu­æi­li pris­tu­p in­klu­ziv­no­m ob­ra­zo­va­nju te u­pi­s u re­dov­ne vr­ti­æe i ško­le, na­ša je Udru­ga i­ni­ ci­ra­la su­rad­nju s Ves­no­m To­kiæ – struè­no­m sav­jet­ni­co­m u Od­je­lu za stan­da­r­d i po­seb­ne prog­ra­me Sek­to­ra za pred­škol­ski od­go­j pri

Dob­ro je èi­ni­ti dob­ro Bro­j i­ro ra­èu­na i na­zi­v ban­ke ­ Ud­ru­ge za sin­dro­m Down – Zag­reb: Zag­re­baè­ka ban­ka: ­ 2360000 – 1101617736 Te­le­fon­ski bro­j za pri­kup­lja­nje ­ do­na­ci­ja za Ud­ru­gu za sin­dro­m Down – Zag­re­b: 060 92 00 (ci­je­na po­zi­va: 5 kuna + PDV)

Grad­sko­m u­re­du za ob­ra­zo­va­nje, kul­tu­ru i špor­t’, is­pri­èa­la na­m je pred­sjed­ni­ca Ud­ru­ge za sin­dro­m Down – Zag­re­b. Dogovoreno je zajednièko djelovanje provoðenjem ankete sa svakim èlanom Udruge s ciljem prikupljanje informacija o potrebama i eljama roditelja pri upisivanju njihove djece u vrtiæe i škole. Na taj naèin Udruga i Odjel za standard i posebne programe, Sektora za predškolski odgoj, Gradskog ureda za obrazovanje, kulturu i šport pravovremeno kontaktiraju vrtiæ, od­nos­no ško­lu u ko­je ro­di­te­lj e­li u­pi­sa­ti svo­je di­jete, ka­ko bi se prip­re­mio sus­ta­v da ro­di­te­lji i di­je­te bu­du po­zi­tiv­no prih­va­æe­ni. Što je Down sin­dro­m? Sin­dro­m Down je naj­èeš­æi ge­net­ski po­re­ me­æa­j ko­ji nas­ta­je us­li­je­d viš­ka jed­no­g kro­ mo­so­ma i­li di­je­la kro­mo­so­ma u jez­gri sva­ke sta­ni­ce ti­je­la. Ta­j po­re­me­æa­j spr­je­èa­va nor­ ma­la­n fi­ziè­ki i men­tal­ni raz­vo­j dje­te­ta. Sin­ dro­m Down uz­ro­ku­je pog­reš­no razvr­sta­va­nje kro­mo­so­ma ti­je­ko­m sta­niè­ne dio­be spol­ni­h sta­ni­ca, ta­ko da se u sta­ni­ci na­ðe vi­ša­k ci­ je­lo­g i­li di­je­la jed­no­g kro­mo­so­ma. S ob­zi­ ro­m da pos­to­je tri ko­pi­je 21. kro­mo­so­ma, re­gu­lar­ni ti­p sin­dro­ma Down poz­na­t je i kao ‘tri­so­mi­ja 21’. Sto­ga je 21. ou­ja­k prog­la­še­n svjet­ski­m da­no­m Down si­ndro­ma. Pros­jeè­ no jed­no o­d 650 no­vo­ro­ðe­ne dje­ce ra­ða se sa sin­dro­mo­m Down. Sin­dro­m Down po­ga­ ða sve ras­ne sku­pi­ne i mo­e se ja­vi­ti u bi­lo ko­jo­j o­bi­te­lji, be­z ob­zi­ra na zdrav­lje ro­di­te­lja, e­ko­nom­sku si­tua­ci­ju i­li na­èi­n i­vo­ta. Pos­tav­lja­nje di­jag­no­ze sin­dro­ma Down u no­vo­ro­ðe­no­g dje­te­ta, bit­no mi­je­nja i­vo­t ro­ di­te­lja i èi­ta­ve o­bi­te­lji. Sto­ga je va­na dob­ra in­for­mi­ra­no­st o to­m po­re­me­æa­ju, po­teš­ko­æa­ ma ko­je no­si, i­za­zo­vi­ma ko­je o­bi­te­lj o­èe­ku­ju, kao i pod­r­ška ši­re za­jed­ni­ce. Ko­d o­so­ba sa sin­dro­mo­m Down pos­to­ji ve­æi ri­zi­k o­d u­ro­ ðe­ni­h bo­les­ti i­li kas­ni­je po­ja­ve ne­ki­h bo­les­ ti, po­pu­t sr­èa­ni­h gre­ša­ka, bo­les­ti štit­nja­èe, prob­le­ma sa slu­ho­m i vi­do­m i­li pro­bav­ni­m sus­ta­vo­m, Al­zhei­me­ro­ve bo­les­ti, au­toi­mu­ na o­bo­lje­nja po­pu­t leu­ke­mi­je, ce­li­ja­ki­je... Be­z ob­zi­ra pos­to­ji li ne­ko do­dat­no o­bo­lje­nje i­li po­re­me­æa­j, ta dje­ca tre­ba­ju po­seb­nu pa­nju ti­je­ko­m od­ras­ta­nja, raz­li­èi­te do­dat­ne tret­ma­ ne (de­fek­to­loš­ki i lo­go­ped­ski tret­ma­ni, fi­zi­ kal­na te­ra­pi­ja.), te po­seb­ne me­to­de i na­èi­ne u­èe­nja. ‘O­so­be s Down sin­dro­mo­m jo­š u­vi­je­k ni­su rav­nop­r av­ni èla­no­vi na­še­g druš­t va’ Na­ta­li­ju Be­lo­še­vi­æ, pred­sjed­ni­cu Ud­ru­ge za sin­dro­m Down – Zag­re­b, u­pi­ta­li smo zaš­to je pot­reb­na po­ve­æa­na skr­b i pa­nja za o­so­be s Down sin­dro­mom. ‘Za­to što, na­a­lo­st, o­so­be s Down sin­ dro­mo­m jo­š u­vi­je­k ni­su rav­nop­rav­ni èla­no­vi

na­še­g druš­t va. Sve od­ras­le o­so­be sa sin­dro­ mo­m Down zav­r­še kao ko­ris­ni­ci so­ci­jal­ne po­mo­æi um­jes­to da pos­ta­nu ko­ris­ni èla­no­ vi druš­t va. Me­ðu­ti­m, sus­ta­v ni­je o­mo­gu­æio os­t va­ri­va­nje mak­si­mal­ni­h po­ten­ci­ja­la za osamos­ta­lji­va­nje o­so­ba s Down sin­dro­mo­m, te o­ne i da­lje nai­la­ze i na ve­li­ke po­teš­ko­æe os­t va­ru­ju­æi so­ci­jal­na pra­va! Za­to je na­š ci­lj sma­nji­ti prep­re­ke na ko­je nai­la­ze o­so­be s Down sin­dro­mo­m te i­m po­ mo­æi da bu­du in­teg­ri­ra­ni u druš­t vo o­d ra­no­g dje­tinj­stva. Ia­ko je za­po­èe­la prim­je­na za­ko­na èi­me je o­mo­gu­æe­n pris­tu­p dje­ci sa sin­dro­mo­m Down u re­dov­ne vr­ti­æe i ško­le, jo­š u­vi­je­k ne­dos­ta­ je e­du­ka­ci­ja struè­no­g kad­ra ko­ji ne­ri­jet­ko ni­ti ne zna ko­ji je os­nov­ni ci­lj in­klu­zi­je, pa dos­lov­ ce mal­tre­ti­ra­ju na­šu dje­cu tra­e­æi o­d nji­h da pra­te prog­ra­m jed­na­ko us­pješ­no kao i os­ta­la dje­ca, a u sup­rot­no­m i­m pri­je­te iz­ba­ci­va­nje­m i­z ško­le. Ta­ko­ðe­r, na­ko­n zav­r­šet­ka e­du­ka­ci­je ne­ma po­ti­caj­no­g prog­ra­ma ko­ji bi dje­ci o­mo­ gu­æio us­va­ja­nje os­no­va o­sa­mos­ta­lji­va­nja (hi­gi­je­na, o­ri­jen­ta­ci­ja u pros­to­ru i kre­ta­nje, ku­ha­nje, so­ci­jal­ne in­te­rak­ci­je). Ko­li­ko na­m je poz­na­to, sa­mo dva su prim­je­ra za­poš­lja­va­ nja o­so­ba sa sin­dro­mo­m Down. Cilj je Udru­ge u­poz­na­ti druš­t vo s po­pu­la­ci­ jo­m s Down sin­dro­mo­m, s nji­ho­vi­m mo­guæ­ nos­ti­ma i ka­rak­te­ris­ti­ka­ma. Na­a­lo­st, mo­ra­m na­po­me­nu­ti da jo­š u­vi­ je­k sus­ta­v ni­je u do­volj­no­j mje­ri orga­ni­zi­rao us­lu­ge ko­je pru­a­ju na­ši­m ko­ris­ni­ci­ma ka­ko bi mog­li bi­ti rav­nop­rav­ni èla­no­vi za­jed­ni­ce. Ap­surd je što ia­ko sus­ta­v ni­je o­mo­guæio os­ tva­ri­va­nje nji­ho­vi­h mak­si­mal­ni­h po­ten­ci­ja­la i to­tal­no o­sa­mos­ta­lji­va­nje, jo­š u­vi­je­k nai­la­zi­ mo na ve­li­ke po­teš­ko­æe pri os­t va­ri­va­nju na­ ši­h so­ci­jal­ni­h pra­va! Sus­ta­v ne dop­ri­no­si po­ti­ca­nju nji­ho­vi­h mak­si­mal­ni­h po­ten­ci­ja­la i za­to mi e­li­mo sma­nji­ti prep­re­ke ko­je se jav­lja­ju u i­vo­tu, i stvo­ri­ti la­na­c za­do­volj­ni­h o­so­ba ko­je æe bi­ti in­teg­ri­ra­ne u društvu o­d sa­mi­h za­èe­ta­ka. Na kra­ju, eli­m po­ru­èi­ti da se raz­voj za­jed­ni­ce vi­di po to­me ko­li­ko se bri­ne o ne­moæ­ni­m èla­ no­vi­ma, po­ru­èi­la je Beloševiæ.

!

Udru­ga za sin­dro­m Down – Zagreb Ci­li­æe­va 10 10 000 Zag­reb Te­l/fax: 01/6144-103 E-mai­l: down.sin­dro­m21@gmai­l.com www.ud­ru­ga­downzag­re­b.ful­lbu­si­ne­ss.hr

TRAVANJ 2013. GRADNJA

25


sajam Me­diS­to­ne Expo

Mra­mo­r, teh­no­lo­gi­ja,­ ar­hi­tek­tu­ra i di­za­jn Gra­d Ba­ri æe o­d 15. do 18. svib­nja ove go­di­ne bi­ti do­ma­æi­n no­vo­j sa­jam­sko­j ma­ni­fes­ta­ci­ji pos­ve­æe­no­j sek­to­ru ob­ra­de i ek­sploa­ta­ci­je ka­me­na, Me­diS­to­ne Expo: Mra­mo­r, Tehno­lo­gi­ja, Ar­hi­tek­tu­ra i ­ Di­za­jn Na ma­ni­fes­ta­ci­ji Me­diS­to­ne Expo bi­t æe pred­stav­lje­ne raz­ne vr­ste ma­te­ ri­ja­la – mra­mo­r, gra­ni­t, tra­ver­ti­n kao i ar­hi­tek­ton­ski ka­men – ob­raðeni i neob­ra­ðe­ni, op­re­ma za vaðe­nje, pre­ra­du i zav­r­šnu ob­ra­du, pred­ me­ti i­z ti­h ma­te­ri­ja­la, skul­ptu­re, uk­ra­si za gro­bo­ve, stro­je­vi za ru­ko­va­nje i pri­je­vo­z ka­me­na, ud­ru­e­nja i me­di­ji

N

a pod­ruè­ju Me­di­te­ra­na sek­ to­r pri­rod­no­g ka­me­na pred­ stav­lja je­da­n o­d naj­iv­lji­h sek­to­ra zah­va­lju­ju­æi izvr­ snos­ti ka­ko ma­te­ri­ja­la, ta­ko i po­du­ ze­æa ko­ja pos­lu­ju u to­m sek­to­ru. Na ma­ni­fes­ta­ci­ji Me­diS­to­ne Expo pred­sta­vi­t æe se ta­ko raz­ne vr­ste ma­te­ri­ja­la – mra­mo­r, gra­ni­t, tra­ver­ ti­n kao i ar­hi­tek­ton­ski ka­men – ob­ ra­ðe­ni i neob­ra­ðe­ni, te op­re­ma za va­ðe­nje, pre­ra­du i završnu ob­ra­du, pred­me­ti i­z ti­h ma­te­ri­ja­la, skul­ptu­re, uk­ra­si za gro­bo­ve, stro­je­vi za ru­ko­ va­nje i pri­je­vo­z ka­me­na, ud­ru­e­nja i me­di­ji. Sa­ja­m Me­diS­to­ne je za­miš­ lje­n kao mjes­to sus­re­ta s tvr­tka­ ma s ju­ga I­ta­li­je kao i s ta­li­jan­ski­m i stra­ni­m tvr­tka­ma ko­ji­ma je Ju­g pod­ruè­je o­d stra­teš­ko­g zna­èa­ja.

Broj­ne tvr­tke pot­vr­di­le sud­je­lo­va­nje na saj­mu ­ Me­diS­to­ne Ta­li­jan­ska re­gi­ja Pug­lia je sje­diš­te dis­trik­ta ka­me­na sa 197 tvr­tki ko­je se ba­ve ek­sploa­ta­ci­jo­m i 1130 tvr­ tki ko­je se ba­ve ob­ra­do­m ka­me­na s u­kup­no 8.800 za­pos­le­ni­h rad­ni­ka. U re­gi­ji se na­la­zi 5 zna­èaj­ni­h ka­me­ no­lo­ma ko­ja pok­ri­va­ju ci­je­li te­ri­to­ri­j o­d sje­ve­ra do ju­ga, za­jed­no s ka­me­ no­lo­mi­ma Ap­ri­ce­na, Tra­ni, Fa­sa­no, Lec­ce i Gi­no­sa u ko­ji­ma se va­di pr­ vok­las­ni mra­mo­r kao što je Fi­let­to Ros­so, Bian­co­ne di Tra­ni (bi­je­la­c i­z Tra­nia), Per­la­to Sve­vo, Coc­cio­la­to,

26

GRADNJA TRAVANJ 2013.


Fio­ri­to, Ser­peg­gian­te i Bron­zet­to. Dob­ro je u­rav­no­te­e­n iz­vo­z si­ro­vo­g i ob­ra­ðe­no­g ka­me­na, a re­gi­ja i­ma i do­ba­r po­ten­ci­ja­l u ob­ra­di ka­me­na. Re­gi­ja Pug­lia je, zah­va­lju­ju­æi i dob­ri­m gos­po­dar­ski­m od­no­si­ma s èi­ta­vo­m me­di­te­ran­sko­m zo­no­m, u 2011. iz­vez­la 115 ti­su­æa to­na ka­me­ na u vri­jed­nos­ti o­d 32 mi­li­ju­na eura što pred­stav­lja ra­st o­d 43,6% u ko­ li­èi­ni te ra­st o­d 42% u vri­jed­nos­ti iz­ ve­ze­no­g ka­me­na. Ra­di se o iz­nim­no zna­èaj­no­m re­zul­ta­tu pos­tig­nu­to­m us­pr­ko­s teš­ko­j gos­po­dar­sko­j si­ tua­ci­ji, pa­du proiz­vod­nje i iz­vo­za u go­to­vo svi­m in­dus­trij­ski­m sek­to­ri­ ma te pa­du do­ma­æe pot­roš­nje. Ta­j po­zi­tiv­ni tre­nd u iz­vo­zu ka­me­na i­z Pug­lie se do­dat­no nas­ta­vio i u pr­ vo­j po­lo­vi­ci 2012., s vr­lo zna­èaj­ni­m ras­to­m iz­vo­za ka­ko neob­ra­ðe­no­g ta­ko i ob­ra­ðe­no­g ka­me­na. Broj­ne tvr­tke, ne sa­mo i­z re­gi­je Pug­lie ve­æ i i­z dru­gi­h ta­li­jan­ski­h re­ gi­ja su do sa­da ve­æ pot­vr­di­le sud­je­ lo­va­nje na saj­mu Me­diS­to­ne te ta­ko pot­vr­di­le va­no­st sek­to­ra ob­ra­de i ek­sploa­ta­ci­je ka­me­na za me­di­te­ ran­sku re­gi­ju. Sud­je­lo­va­t æe ta­ko vo­de­æe tvr­tke i­z svi­h sek­to­ra dje­lat­nos­ti, o­d va­ðe­ nja i ob­ra­de mra­mo­ra i ka­me­na do i­no­va­tiv­ni­h teh­no­lo­gi­ja, o­d uk­ras­ni­h pred­me­ta za gro­bo­ve do pri­bo­ra i us­lu­ga u sek­to­ru. Me­diS­to­ne æe se od­r a­va­ti u ne­par­ni­m go­di­na­ma Me­diS­to­ne æe or­ga­ni­zi­ra­ti tvr­tka Car­ra­raFie­re, u su­rad­nji s tvr­tko­m Ef­feE­ven­ts, a u or­ga­ni­za­ci­ji æe se ko­ris­ti­ti du­gogodiš­nji­m is­kus­t vo­m ste­èe­ni­m u or­ga­ni­za­ci­ji saj­ma Car­ ra­ra Mar­mo­te­c. Ma­ni­fes­ta­ci­ja æe se od­r ­a­va­ti u ne­par­ni­m go­di­na­ma, naiz­mjen­ce sa saj­mo­m Mar­mo­te­c, ka­ko bi se od­r­ ao kon­ti­nui­te­t za sek­to­r u cje­li­ni, a­li i ka­ko bi se pru­i­la pri­li­ka za pro­do­r na tr­iš­ta bal­kan­ski­h ze­ma­lja. Re­gi­ ja Pug­lia, nai­me, u­goš­æu­je naj­zna­ èaj­ni­ji dis­tri­k t ka­me­na ju­no­g di­je­la I­ta­li­je, a nje­zi­n glav­ni gra­d Ba­ri, zah­ va­lju­ju­æi sa­jam­ski­m struk­tu­ra­ma na me­ðu­na­rod­no­j ra­zi­ni te tra­di­ci­ji, o­du­vi­je­k pred­stav­lja i­deal­na u­laz­na vra­ta za gos­po­dar­stve­ni­ke Me­di­te­ ra­na.

Me­diS­to­ne Expo æe se od­r­a­ti na 20.000 m2 zat­vo­re­no­g iz­lo­be­no­g pros­ to­ra te sus­jed­no­m ot­vo­re­no­m pros­to­ru, u mo­der­no­m pa­vi­ljo­ nu, ot­vo­re­no­m 2012. go­di­ne na sa­jam­sko­m pros­to­ru (Fie­ra de­l Le­van­te)

Ka­ko bi sud­je­lo­va­nje na saj­mu bi­lo što ko­ris­ni­je te is­pu­ni­lo o­èe­ki­ va­nja su­dio­ni­ka, re­gi­ja Pug­lia æe, u su­rad­nji s tvr­tko­m Car­ra­ra­Fie­re, prip­re­mi­ti i do­la­za­k jed­ne de­le­ga­ci­je stra­ni­h gos­po­dar­stve­ni­ka te or­ga­ni­ zi­ra­ti se­ri­ju sas­ta­na­ka B2B s iz­la­ga­ èi­ma na ma­ni­fes­ta­ci­ji. Sud­je­lo­va­t æe gos­po­dar­stve­ni­ci i­z Ru­si­je, Bra­zi­la, Sau­dij­ske A­ra­bi­je, Ka­ta­ra, Ku­vaj­ta, Tur­ske, Ma­ro­ka, Tu­ni­sa i E­gip­ta. Ta­ko­ðe­r su u ti­je­ku i prip­re­me za dru­ga pop­rat­na do­ga­ða­nja kao što su kon­fe­ren­ci­je i iz­lo­be, a dod­je­li­t æe se i ar­hi­tek­ton­ska nag­ra­da za u­nap­re­ðe­nje i pro­mid­bu ka­me­na re­gi­je Pug­lie. Me­diS­to­ne Expo æe se od­r ­a­ti na 20.000 m2 zat­vo­re­no­g iz­lo­be­no­g pros­to­ra te sus­jed­no­m ot­vo­re­no­m pros­to­ru, u mo­der­no­m pa­vi­ljo­nu, ot­vo­re­no­m 2012. go­di­ne na sa­jam­ sko­m pros­to­ru (Fie­ra de­l Le­van­te). Ci­lj je or­ga­ni­za­to­ra pri­vu­æi vi­še o­d 10.000 do­ma­æi­h i stra­ni­h pos­je­ti­te­ lja na pr­vo iz­da­nje saj­ma. Do­ga­ða­j æe se od­r ­a­ti po­d pok­ro­ vi­telj­stvo­m Re­gi­je Pug­lia, gra­do­va Ba­ri, Ap­ri­ce­na i Tra­ni, Ud­ru­e­nja In­ dus­tri­je i­z Pug­lie, A­DI-a (Ud­ru­e­nje za in­dus­trij­ski di­za­jn), AI­PI-a (Ud­ru­

e­nja pro­jek­ta­na­ta in­te­ri­je­ra), Re­gi­ je Tos­ka­ne i Gra­da Car­ra­re. Do­ka­z va­nos­ti ma­ni­fes­ta­ci­je je i pok­ro­vi­ telj­stvo Mi­nis­tar­stva gos­po­dar­sko­g raz­vo­ja te su­rad­nja s Ta­li­jan­ski­m in­ sti­tu­to­m za vanj­sku tr­go­vi­nu – I­CEo­m.

TRAVANJ 2013. GRADNJA

27


sajam Beog­rad­ski sa­jam

Lis­to­pad­ski saj­mo­vi e­ko­lo­gi­je i e­ner­ge­ti­ke u Beog­ra­du O­d 9. do 12. lis­to­pa­da o­ve go­di­ne na Beog­rad­sko­m saj­mu ­ od­r ­a­va­ju se 9. me­ðu­na­rod­ni sa­ja­m E­ner­ge­ti­ke te ­ 10. me­ðu­na­rod­ni sa­ja­m zaš­ti­te i­vot­ne sre­di­ne i pri­rod­ni­h ­ re­sur­sa – E­co­fair Sa­ja­m E­co­fai­r je i­deal­no mjes­to za sus­re­te svi­h o­ni­h ko­ji e­le zaš­ti­ti­ti, o­èu­va­ti i u­nap­ri­je­di­ti svo­ju i­vot­nu o­ko­li­nu

S

a­ja­m eko­lo­gi­je, E­co­fai­r o­ku­ pit æe sve su­dio­ni­ke u sus­ ta­vu zaš­ti­te i­vot­ne sre­di­ne s po­seb­ni­m nag­las­ko­m na ta­koz­va­nu 'ze­le­nu e­ko­no­mi­ju', od­ nos­no in­dus­tri­ju re­cik­la­e, ob­nov­ lji­ve iz­vo­re e­ner­gi­je i up­rav­lja­nje ot­pa­do­m. Tvr­tke ko­je se ba­ve rješe­nji­ma zaš­ti­te i­vot­ne sre­di­ne u raz­ni­m ob­las­ti­ma priv­re­ð i­va­nja pred­sta­vit æe stra­te­gi­ju, pro­jek­te i e­du­ka­tiv­ne prog­ra­me za o­èu­va­nje i­vot­ne sre­ di­ne i pri­ro­de. Ti­je­ko­m trod­nev­ne ma­ni­fes­ta­ci­je ras­prav­ljat æe se o ak­tualni­m te­ma­ ma i­z o­ve ob­las­ti u ok­vi­ru bo­ga­to­g, struè­no-pra­te­æe­g prog­ra­ma, ko­ji æe se sas­to­ja­ti i­z broj­ni­h pre­zen­ta­ci­ja, dis­ku­si­ja, kon­fe­ren­ci­ja i ok­rug­li­h sto­lo­va. Ma­ni­fes­ta­ci­ja æe is­tov­re­ me­no bi­ti i mjes­to za mno­gob­roj­ ne sus­re­te svih ko­ji e­le zaš­ti­ti­ti, o­èu­va­ti i u­na­prije­di­ti svo­ju i­vot­nu o­ko­li­nu.

Sa­ja­m E­ner­ge­ti­k e Istov­re­me­no, o­d 9. do 12. lis­to­pa­ da, od­r ­a­va se i sa­ja­m E­ner­ge­ti­ke. U na­red­ni­m go­di­na­ma Sr­bi­ja u­la­zi u pe­rio­d ve­li­ki­h raz­voj­ni­h pro­je­ka­ta u e­ner­get­sko­m sek­to­ru što pod­ra­ zumijeva og­rom­na in­ves­ti­cijska u­la­ ga­nja. Raz­voj­ni cik­lu­si o­buh­vaæaju grad­ nju no­vi­h ter­moe­lek­tra­na, ot­va­ra­nje no­vi­h rud­ni­ka u­gljena, iz­grad­nju

28

GRADNJA TRAVANJ 2013.


in­ter­ko­nek­tiv­ni­h da­le­ko­vo­da sa zem­lja­ma u ok­ru­e­nju, iz­grad­nju plinovo­da Ju­ni to­k i pod­zem­no­g skla­diš­ta pli­na I­te­be­j, iz­grad­nja pro­ duk­to­vo­da kro­z Sr­bi­ju i re­zer­voa­ra za skla­diš­te­nje naf­te. Uvo­ðe­nje i raz­vo­j èis­ti­h iz­vo­ra e­ner­gi­je je je­da­n o­d prio­ri­te­ta daljnjeg raz­vo­ja e­ner­get­sko­g sek­to­ra, s ob­zi­rom da su u Sr­bi­ji u­kup­ni po­ ten­ci­ja­li ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je jed­na­ki go­diš­njo­j pot­roš­nji naf­tni­h de­ri­va­ta. O­èe­ku­je se da Sr­bi­ja do 2020. go­dine u u­kup­no­j pot­roš­nji po­ve­æa u­dio sa sa­daš­nji­h 21,2% na 27% energije koja se dobiva i­z ob­ nov­lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je. Ka­ko bi se to os­t va­ri­lo, bit æe pot­ reb­no 1092 MW ze­le­ne e­ner­gi­je i to æe se pos­ti­æi iz­grad­njo­m vjet­roe­lek­ tra­na, ve­li­ki­h i mi­ni hid­roe­lektra­na (u Sr­bi­ji pos­to­ji vi­še od 950 lo­ka­ ci­ja za iz­grad­nju ma­li­h HE), ko­riš­ te­nje­m bio­ma­se (ko­ja sud­je­lu­je sa

Ovo­go­diš­nji sa­ja­m E­ner­ge­ti­ke je po­se­ bi­ce va­a­n bu­du­æi da Sr­bi­ja u­la­zi u pe­rio­d ve­li­ki­h raz­voj­ni­h pro­ je­ka­ta u e­ner­get­sko­m sek­to­ru što pod­ra­ zu­mi­je­va og­rom­na in­ves­ti­cij­ska u­la­ga­nja

63% u u­kup­no­m po­ten­ci­ja­lu OIE), iz­gradnjo­m so­lar­ni­h e­lek­tra­na i ko­ ri­štenje­m geo­ter­mal­ne e­ner­gi­je. Po­seb­na pa­nja bit æe pos­ve­æe­na pro­jek­ti­ma po­ve­æa­nja e­ner­get­ske e­fi­kas­no­sti ko­ja pred­stav­lja je­da­n o­d stupova od­r ­i­vo­g raz­vo­ja i ko­ja je naj­ve­æi po­ten­ci­ja­l za po­ve­æa­nje e­ko­nom­ske sna­ge druš­t va.

!

Beog­rad­ski sa­jam Bu­le­va­r voj­vo­de Mi­ši­æa 14 11000 Beog­ra­d, Sr­bi­ja Te­l: +381 (0)11 2655-555 E-mai­l: in­fo@­sa­ja­m.co.rs www.beog­rad­ski­sa­ja­m.rs

TRAVANJ 2013. GRADNJA

29


sajam Fo­to: Bo­ri­s Èe­pin

Zag­re­baè­ki ve­le­sa­jam

Zav­r­še­ni saj­mo­vi ­ In­ter­kli­ma, ­ Gra­di­telj­stvo i ­ Ob­r­tniš­tvo Za vri­je­me tra­ja­nja saj­mo­va od­r ­a­ni su broj­ni struè­ni sku­po­vi, ­ me­ðu i­ni­m Ob­r ­tniè­ki fo­ru­m, Da­n gra­di­te­lja i Da­n ar­hi­te­ka­ta, na ko­ji­ma je sud­je­lo­vao ve­li­k bro­j su­dio­ni­ka

N

a Zag­re­baè­ko­m ve­le­saj­mu ne­dav­no su zav­r ­še­ni 22. me­ðu­na­rod­ni sa­ ja­m gri­ja­nja, hla­ðe­nja, kli­ma­ti­za­ci­je i ob­ra­de pit­ki­h vo­de – In­ter­kli­ma, 37. me­ðu­na­rod­ni sa­ja­m gra­ðe­nja i op­re­ma­nja – Gra­di­telj­stvo te 55. me­ðu­na­rod­ni sa­ja­m ob­r­ tniš­t va – Ob­r ­tniš­t vo. Na spo­me­nu­ti­m saj­mo­vi­ma nastu­pi­lo je 198 iz­la­ga­èa i­z 13 ze­ma­lja. Iz­la­ga­èi na saj­mu In­ter­kli­ma za­do­volj­ni su s os­t va­re­ni­m pos­lov­ni­m pre­go­vo­ri­ma i svo­ ji­m nas­tu­po­m. Na saj­mu Gra­di­telj­stva naj­ve­æi bro­j iz­la­ga­ èa pred­sta­vio je pro­zo­re i vra­ta za nis­koener­ get­ske ku­æe. Pre­ma nji­ho­vi­m ri­je­èi­ma u pr­ va tri mje­se­ca o­ve go­di­ne bo­lji su re­zul­ta­ti u us­po­red­bi s pro­tek­li­h ne­ko­li­ko go­di­na što u­ka­zu­je na o­po­ra­va­k gra­ðe­vi­nar­stva u Hr­vat­ sko­j. Na saj­mu Ob­r ­tniš­t va pred­sta­vi­le su se u­ pa­nij­ske obr­tniè­ke ko­mo­re te je or­ga­ni­zi­ra­na im­pre­siv­na iz­lo­ba ko­jo­m su se pred­sta­vi­li ma­ro­kan­ski ob­r ­tni­ci sa svo­ji­m naj­poz­na­ti­ji­m proiz­vo­di­ma.

Gradonaèelnik Zagreba Milan Bandiæ sa zanimanjem je razgledao štandove obrtnika iz Maroka

30

GRADNJA TRAVANJ 2013.

At­r ak­tiv­ni nas­tu­pi ma­ro­k an­ski­h ob­r­tni­k a Svi zain­te­re­si­ra­ni pos­je­ti­te­lji na li­cu mjes­ta mog­li su vid­je­ti ka­ko ma­ro­kan­ski ob­r ­tni­ci iz­ ra­ðu­ju pred­me­te od dr­ve­ta, lon­èa­ri­ju, te­pi­he i na­ki­t.


Priz­na­nja za us­pješ­no­st mar­ke­tin­ško­g nas­tu­pa

N

a saj­mo­vi­ma Gra­di­telj­stvo, Ob­r ­tniš­ tvo i In­ter­kli­ma podi­je­lje­na su priz­ na­nja za us­pješ­no­st mar­ke­tin­ško­g nas­tu­pa. Poseb­no priz­na­nje za us­pje­ša­n u­kup­ni nas­tu­p do­bi­la je KRALJEVINA MAROKO – ZEM­L JA PAR­TNER. Na­jus­pješ­ni­ji na saj­mu ­ Gra­di­telj­stvo Na saj­mu GRADITELJSTVO, po­seb­no priz­ na­nje za naj­vi­šu ra­zi­nu u­kup­no­g nas­tu­pa do­bi­la je tvr­tka INOTHERM PROIZ­VOD­NJA I TR­GO­VI­NA d.o.o, Zag­reb. Priz­na­nja za

vi­so­ku ra­zi­nu u­kup­no­g nas­tu­pa do­bi­le su slje­de­æe tvr­tke:  AC­TUA­L FEN­STE­R TÜRE­N SON­NEN­ SCHU­T Z GMBH, Aus­tri­ja  HO­CO STA­BI­L d.o.o., Zag­reb  LEIS­TE­R TEC­HNO­LO­GIE­S A­G, Švi­ car­ska. Poh­va­le za vi­so­ku ra­zi­nu u­kup­no­g nas­tu­ pa do­bi­le su tvr­tke:  M-SO­R A d.o.o., Zag­reb  BE­TO­N LUÈ­KO d.o.o., Luè­ko  ZAGORKA d.o.o., Be­de­kov­èi­na. Na­jus­pješ­ni­ji iz­l a­ga­èi na saj­mu In­ter­k li­ma Na saj­mu INTERKLIMA po­seb­no priz­na­nje za naj­vi­šu ra­zi­nu u­kup­no­g nas­tu­pa do­bi­la je tvr­tka CEN­TRO­ME­TA­L d.o.o., Ma­ci­nec. Priz­na­nja za vi­so­ku ra­zi­nu u­kup­no­g nas­ tu­pa do­bi­le su tvr­tke:  EU­RO­TE­R­M d.o.o., Pri­le­p, Ma­ke­do­ ni­ja  KLI­MAOP­RE­MA d.d., Sa­mo­bor PED­ROL­LO S.p.a., Sa­n Bo­ni­fa­cio, I­ta­li­ja  

 OVEN­TRO­P Gmbh & Co. Kg, Ol­sbe­r­g, Nje­maè­ka  TEH­NO-DO­M d.o.o., Zag­reb. Poh­va­le za vi­so­ku ra­zi­nu u­kup­no­g nas­tu­ pa pri­mi­li su pred­stav­ni­ci tvr­tki:  CHEMCOLOR – KLI­MA d.o.o., Zag­ reb  UNI­VE­L d.o.o., Zag­reb. Na­jus­pješ­ni­ji nas­tu­pi na saj­mu Ob­r­tniš­t vo Na saj­mu OBRTNIŠTVO po­seb­no priz­na­nje za naj­vi­šu ra­zi­nu u­kup­no­g nas­tu­pa do­bi­la je HR­VAT­SKA OB­R­TNIÈ­K A KO­MO­R A, Zag­ reb, a priz­na­nje za vi­so­ku ra­zi­nu u­kup­no­g nas­tu­pa OB­R­TNIÈ­K A KO­MO­R A KRA­PIN­ SKO-ZA­GOR­SKE U­PA­NI­JE, Kra­pi­na.

TRAVANJ 2013. GRADNJA

31


sajam Am­ba­sa­do­r Kra­lje­vi­ne Ma­ro­ko u Hr­vat­sko­j Mou­lay Ab­be­s E­l Ka­di­ri pri­mio je po­seb­no priz­na­nje Ve­le­saj­ma za nas­tu­p Ma­ro­ka, a iz­ lo­bu je pos­je­tio i mi­nis­ta­r vanj­ski­h pos­lo­va Kra­lje­vi­ne Ma­ro­ko Saa­d Di­ne E­l Ot­ma­ni ko­ji je bo­ra­vio u Zag­re­bu po­vo­do­m ot­va­ra­nja ve­ le­pos­lan­stva Kra­lje­vi­ne Ma­ro­ko u Hr­vat­sko­j. Za vri­je­me tra­ja­nja saj­mo­va od­r ­a­ni su i tra­di­cio­nal­ni struè­ni sku­po­vi o­d ko­ji­h iz­dva­ ja­mo Ob­r ­tniè­ki fo­ru­m, Da­n gra­di­te­lja i Da­n ar­hi­te­ka­ta. Na sku­po­vi­ma je sud­je­lo­vao ve­li­k bro­j su­ dio­ni­ka.

Am­ba­sa­do­r Kra­lje­vi­ne Ma­ro­ko u Hr­vat­ sko­j Mou­lay Ab­be­s E­l Ka­di­ri

32

GRADNJA TRAVANJ 2013.


Da­n gra­di­te­lja

S

truè­ni sku­p Da­n gra­di­te­lja po­d na­ zi­vo­m 'Kako pos­lo­va­ti u Eu­rop­ sko­j u­ni­ji' od­r ­a­n je u sklo­pu 37. meðu­na­rod­no­g saj­ma gra­di­telj­stva i op­re­ma­nja na Zag­re­baè­ko­m ve­le­saj­mu. Or­ga­ni­zi­rao ga je Sek­to­r za gra­di­telj­stvo i ko­mu­nal­no gos­po­dar­stvo HGK u su­rad­nji sa Zag­re­baè­ki­m ve­le­saj­mo­m i po­d pok­ro­vi­ telj­stvo­m Mi­nis­tar­stva gra­di­telj­stva i pros­ tor­no­g u­re­ðe­nja R­H. 'U gra­ðe­vi­nar­stvu vla­da a­pa­ti­ja' 'Ne­ga­tiv­ni se tren­do­vi u gra­di­telj­stvu nas­ tav­lja­ju te pro­dub­lju­ju u 2013. go­di­ni. Ne­ma naz­na­ka us­po­ra­va­nja, a o­so­bi­to ne zaus­ tav­lja­nja pa­da u to­j dje­lat­nos­ti u ko­jo­j je o­d 2008. do 2012. iz­gub­lje­no 32.000 rad­ni­h mjes­ta, u­z jo­š 16.000 u ob­r ­tu, što je u­kup­ no 48.000 iz­gub­lje­ni­h rad­ni­h mjes­ta. O­si­m to­ga, ma­lo je iz­da­ni­h o­dob­re­nja za grad­nju, a do sa­da je za­bi­lje­e­n i naj­ve­æi pa­d, o­so­ bi­to u vi­so­kog­rad­nji. Do­k je u­ku­pa­n op­se­g ra­do­va u 2008. go­di­ni iz­no­sio 34,9 mi­li­jar­di ku­na, u 2012. go­di­ni sma­nje­n je na 19,2 mi­li­jar­de ku­na, što je pa­d o­d 45 pos­to. O­va je dje­lat­no­st i u vr­hu po ne­lik­vid­nos­ ti te se jed­na èet­vr­ti­na nep­la­æa­nja od­no­si na gra­di­telj­stvo', re­kao je Ved­ra­n Vi­lo­vi­æ, di­rek­to­r Sek­to­ra za gra­di­telj­stvo i ko­mu­ nal­no gos­po­dar­stvo HGK, do­dav­ši ka­ko je mno­go tvr­tki u gra­di­telj­stvu u teš­ko­æa­ma, a ta dje­lat­no­st vra­ti­la se na ra­zi­nu 2002. go­di­ne. Zav­la­da­la je a­pa­ti­ja te se ug­lav­no­m raz­miš­lja ka­ko pre­iv­je­ti i vra­ti­ti se na sta­ ro, no to vi­še ne­æe bi­ti mo­gu­æe, o­so­bi­to na­ko­n u­las­ka Hr­vat­ske u Eu­rop­sku u­ni­ju. Pot­reb­no je raz­mot­ri­ti pi­ta­nje za­jed­niè­ko­g e­fi­kas­ni­je­g or­ga­ni­zi­ra­nja i nas­tu­pa na ve­ æi­m tr­iš­ti­ma, a te­k on­da o­d dr­a­ve tra­i­ti po­mo­æ kro­z raz­li­èi­te mje­re i ak­tiv­nos­ti, na­ po­me­nuo je Vi­lo­vi­æ. Iz­mi­je­nje­no i do­pu­nje­no ni­z ­ za­ko­no­dav­ni­h a­k a­ta u pod­ruè­ju gra­di­telj­stva elj­ko Uh­li­r, zam­je­ni­k mi­nis­tri­ce gra­di­telj­ stva i pros­tor­no­ga u­re­ðe­nja, is­tak­nuo je ka­ko je kri­za u­jed­no i pri­li­ka je­r u njo­j se ra­cio­nal­no pos­lu­je, a tra­e i no­vi uv­je­ti pos­ lo­va­nja. 'Ministarstvo graditeljstva izmjenilo je te dopunilo niz zakonodavnih akata u podruèju graditeljstva. Prihvaæen je Zakon o postupanju s nezakonito izgraðenim zgradama, te je podneseno 120.000 zahtjeva za legalizaciju izgraðenih objekata. Prihvaæeno je Izvješæe o stanju u prostoru RH 2008.2012., èime su stvoreni preduvjeti za izra-

du Izmjene i dopune Strategije prostornog ureðenja RH i Programa prostornog ureðenja RH', re­kao je Uh­li­r do­dav­ši ka­ko je u ras­pra­vi i Nac­r ­t Pri­jed­lo­ga Za­ko­na o iz­ mje­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o o­bav­lja­nju geo­det­ske dje­lat­nos­ti. Prip­re­ma­ju se i pi­šu no­vi za­ko­n o grad­nji, za­ko­n o pros­tor­no­m u­re­ðe­nju te za­ko­n o in­spek­ci­ji. 'Ko­d do­no­še­nja no­ve za­kon­ske re­gu­ la­ti­ve vo­di se ra­èu­na o pri­la­god­bi prav­no­j ste­èe­vi­ni EU. Svi æe pos­lov­ni sub­jek­ti ko­ji do­la­ze i­z EU i­ma­ti pra­vo bi­ti i in­ves­ti­to­ri i iz­ vo­ða­èi, sto­ga æe bi­ti pot­reb­no iz­na­æi na­èi­n ka­ko do­ma­æe gra­ðe­vi­na­re sta­vi­ti u jed­na­k po­lo­a­j s o­ni­ma ko­ji æe do­æi ra­di­ti u Hr­vat­ sku', ka­zao je Uh­li­r. EU fon­do­vi za gra­di­telj­ski ­ sek­tor Mo­guæ­nos­ti i na­èi­ni ko­riš­te­nja EU fon­do­va za gra­di­telj­ski sek­to­r bi­lo je iz­la­ga­nje Jur­ja I­van­ko­vi­æa, na­èel­ni­ka Sek­to­ra za pro­ved­bu o­pe­ra­tiv­ni­h prog­ra­ma za struk­tur­ne fon­do­ ve i Ko­he­zij­ski fo­nd MR­R­FEU. 'Struk­tur­ni su fon­do­vi sa­mo je­da­n iz­vo­r fi­nan­ci­ra­ nja ko­ji­ma Hr­vat­ska a­mor­ti­zi­ra tro­ša­k na gra­ðe­vin­ski sek­to­r. Ko­ris­te se sred­stva i­z pret­pris­tup­ni­h fon­do­va EU – prog­ra­m I­PA, a o­d 1. sr­pnja, u­z neis­ko­riš­te­na sred­stva I­PA, mo­æi æe se ko­ris­ti­ti i 450 mi­li­ju­na eu­ra sred­sta­va s pro­ved­bo­m do 2016. go­di­ne. Za raz­dob­lje o­d 2014. – 2020. go­di­ne pred­ vi­ðe­no je 9,1 mi­li­jar­di eu­ra s pro­ved­bo­m do 2022. go­di­ne. O­d to­ga je se­da­m mi­li­jar­di eu­ra i­z Eu­rop­sko­g fon­da za re­gio­nal­ni raz­ vo­j te Ko­he­zij­ski fo­nd i­z ko­je­g æe se fi­nan­ ci­ra­ti tzv. ha­r­d pro­jek­ti. Hr­vat­sko­j æe do 2020./2022. go­di­ne bi­li dos­tup­na sred­stva ve­æa o­d 10 mi­li­jar­di eu­ra', is­tak­nuo je I­van­ ko­vi­æ do­dav­ši ka­ko æe se fi­nan­ci­ra­ti pro­jek­ti iz­grad­nje sus­ta­va vo­doopskr­be, od­vod­nje, zbri­nja­va­nja ot­pad­ni­h vo­da, sus­ta­va zaš­ti­ te o­d pop­la­va i za na­vod­nja­va­nje, sa­na­ci­ja pos­to­je­æi­h od­la­ga­liš­ta ot­pa­da, te iz­grad­nja re­gio­nal­ni­h cen­ta­ra za gos­po­da­re­nje ot­ pa­do­m, iz­grad­nja ob­je­ka­ta e­ljez­niè­ko­g, ces­tov­no­g, po­mor­sko­g, ri­jeè­no­g i zraè­no­g pro­me­ta, iz­grad­nja ob­je­ka­ta ve­za­ni­h za proiz­vod­nju e­ner­gi­je i­z ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra, po­du­zet­niè­ki­h zo­na za zna­no­st, i­no­va­ci­je i no­ve teh­no­lo­gi­je te in­fras­truk­tu­re zna­èaj­ne za raz­vo­j lo­kal­ne za­jed­ni­ce. 'Bes­pov­rat­na æe sred­stva ko­ris­ti­ti tvr­ tke ra­di po­ve­æa­nja kon­ku­ren­tnos­ti vlas­ti­te proiz­vod­nje, za is­tra­i­va­nje i raz­vo­j te u­vo­ ðe­nje no­vi­h teh­no­lo­gi­ja i i­no­va­ci­ja. O­èe­ku­ je se raz­vo­j ka­pa­ci­te­ta tvr­tki kro­z po­ve­æa­n op­se­g re­dov­no­g pos­lo­va­nja. Vi­šes­tru­ko je ve­æa pri­li­ka za ra­st kro­z pos­lo­ve jav­ne na­ba­ve. Za raz­li­ku o­d I­PA pro­je­ka­ta jav­na na­ba­va sli­je­di na­cio­nal­na pra­vi­la. No, u­go­

vo­ri ne sli­je­de nu­no na­cio­nal­ne stan­dar­de i for­mu ko­je mo­gu bi­ti prep­re­ka sud­je­lo­va­ nju do­ma­æi­h tvr­tki i struè­nja­ka', ka­zao je I­van­ko­vi­æ. Prim­je­na Za­ko­na o jav­no­j na­ba­vi O prim­je­ni Za­ko­na o jav­no­j na­ba­vi go­vo­rio je An­te Lo­bo­ja, vo­di­te­lj Slu­be za struè­nu po­mo­æ Mi­nis­tar­stva gos­po­dar­stva. Za­ko­n o jav­no­j na­ba­vi prim­je­nju­je se o­d 1. si­jeè­ nja 2012. go­di­ne, Za­ko­n o Dr­av­no­j ko­mi­ si­ji za kon­tro­lu pos­tu­pa­ka jav­ne na­ba­ve o­d 23. ve­lja­èe 2013., a do­ne­se­ni su i mno­gi pod­za­kon­ski ak­ti. 'No­vi­m za­kon­ski­m r­je­še­nji­ma pos­ti­æi æe se ve­æa tran­spa­ren­tno­st u jav­no­j na­ba­vi, sma­nje­nje for­ma­li­za­ma, od­nos­no po­jed­ nos­tav­lje­nje pos­tu­pa­ka i sma­nje­nje troš­ko­ va, te br­a i e­fi­kas­na pro­ved­ba pos­tu­pa­ka jav­ne na­ba­ve i u­èin­ko­vi­ti­ja prav­na zaš­ti­ta. U­vo­di se mo­guæ­no­st al­be na do­ku­men­ ta­ci­ju, na pos­tu­pa­k jav­no­g ot­va­ra­nja te na od­lu­ku o o­da­bi­ru. A­ko se dio u­go­vo­ra o jav­no­j na­ba­vi da­je u po­du­go­vo­r, ta­da za dio u­go­vo­ra ko­ji æe iz­ves­ti po­diz­vo­di­te­lj na­ ru­èi­te­lj ne­pos­red­no pla­æa po­diz­vo­di­te­lja', ka­zao je Lo­bo­ja. Iz­mje­ne Za­ko­na o jav­no­j na­ba­vi su u ti­ je­ku i bi­t æe pro­ve­de­ne pot­kra­j trav­nja i­li po­èet­ko­m svib­nja, a us­kla­ðu­ju se s no­vi­m Kaz­ne­ni­m za­ko­no­m i Za­ko­no­m o pra­vi­m pos­lje­di­ca­ma o­su­de, kaz­ne­ne e­vi­den­ci­je i re­ha­bi­li­ta­ci­je. 'Iz­mje­ne Za­ko­na o jav­no­j na­ba­vi od­no­ se se na pro­pi­s kaz­ne­ni­h dje­la i na na­èi­n do­ka­zi­va­nja, a na­ru­èi­te­lj i­ma mo­guæ­no­st prov­je­re, ka­zao je Lo­bo­ja', do­dav­ši ka­ko se pro­vo­de i ne­ke teh­niè­ke iz­mje­ne to­ga za­ko­ na. (Iz­vo­r: HGK)

TRAVANJ 2013. GRADNJA

33


sajam Zag­re­baè­ki ve­le­sa­jam

Po­èe­le prip­re­me za saj­mo­ve E­ko­teh­no, In­ter­pro­tex i ­ E­ner­ge­ti­ka O­d 1. do 4. lis­to­pa­da o­ve go­di­ne na Zag­re­baè­ko­m ve­le­saj­mu ­ od­r ­a­va­t æe se 7. me­ðu­na­rod­ni sa­ja­m e­ko­teh­no­lo­gi­ja, zaš­ti­te ­ o­ko­li­ša i ko­mu­nal­ne op­re­me – E­KO­TEH­NO, 11 . me­ðu­na­rod­ni ­ sa­ja­m zaš­ti­te o­so­ba i i­mo­vi­ne – IN­TER­PRO­TEX te 2. me­ðu­na­rod­ni ­ sa­ja­m e­ner­ge­ti­ke, e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti i ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je – E­NER­GE­TI­K A EKO­TEH­NO je bie­nal­ni sa­ja­m na­mi­je­nje­n proiz­vo­ða­èi­ma i po­nu­ða­èi­ma op­re­ me za gos­po­da­re­nje ot­pa­do­m i vo­da­ma, zaš­ti­to­m tla i zra­ka te ko­mu­nal­ni­h vo­zi­la i op­re­me

P

o­èet­ko­m lis­to­pa­da, u pos­ lov­ni­m da­nima o­d u­tor­ka do pet­ka, Zag­re­baè­ki ve­le­sa­ja­m prip­re­ma i or­ga­ni­zi­ra spe­ci­ ja­li­zi­ra­ne saj­mo­ve E­ko­teh­no, In­ter­ pro­tex i E­ner­ge­ti­ka. Spa­ja­nje­m o­va tri saj­ma nas­to­ji se ob­je­di­ni­ti prog­ra­me i pro­jek­te u pod­ruè­ju o­èu­va­nja, zaš­ti­te i u­nap­ re­ð i­va­nja o­ko­li­ša, lju­di i i­mo­vi­ne te u pod­ruè­ju e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti i ko­riš­te­nja ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­ gi­je.

O saj­mu E­ko­teh­no Eko­teh­no je bie­nal­ni sa­ja­m na­mi­je­ nje­n proiz­vo­ða­èi­ma i po­nu­ða­èi­ma

34

GRADNJA TRAVANJ 2013.


ni­h sku­po­va na ko­ji­ma æe se ob­ra­ di­ti ak­tual­ne te­me na na­cio­nal­no­j i me­ðu­na­rod­no­j ra­zi­ni.

op­re­me za gos­po­da­re­nje ot­pa­do­m i vo­da­ma, zaš­ti­to­m tla i zra­ka te ko­ mu­nal­ni­h vo­zi­la i op­re­me. Ci­lj je da sa­ja­m pos­ta­ne mjes­to sus­re­ta in­ dus­tri­je s ras­tu­æo­m pot­ra­njo­m, je­r se bri­ga o zaš­ti­ti o­ko­li­ša sva­ki­m da­ nom kro­z za­kon­sku re­gu­la­ti­vu sve vi­še is­ti­èe kao nu­no­st i za­da­æa ši­re druš­t ve­ne za­jed­ni­ce. Svi­m su­dio­ni­ci­ma, iz­la­ga­èi­ma i pos­je­ti­te­lji­ma nu­di se kva­li­te­ta­n struè­ni i pop­rat­ni prog­ra­m, ko­ji æe sas­vi­m si­gur­no da­ti pot­reb­ne in­for­ ma­ci­je i no­va saz­na­nja svi­ma o­ni­ma ko­ji ne­pos­red­no od­lu­èu­ju i bri­nu o o­èu­va­nju o­ko­li­ša, vo­de, tla i zra­ka.

Od struènog programa posebno izdvajamo ENERGETSKI FORUM i 2. KONFERENCIJU O ENERGETSKOJ UÈINKOVITOSTI I OBNOVLJIVIM IZVORIMA

O saj­mu E­ner­ge­ti­k a Potaknuti uspješnim prvim sajmom Ener­ge­ti­ka od­r ­a­no­g 2012. go­di­ne, nas­tav­lja se i pro­ši­ru­je prog­ra­m iz­ la­ga­nja s kon­ven­cio­nal­ni­m iz­vo­ri­ma e­ner­gi­je ob­je­di­nju­ju­æi na ta­j na­èi­n ci­je­li e­ner­get­ski sek­to­r. Ci­lj saj­ma us­mje­re­n je pre­ma po­ti­ca­nju po­du­zet­ni­ka za raz­vo­j i proiz­vod­nju op­re­me u­nu­ta­r e­ner­ get­sko­g sek­to­ra te po­ve­æa­va­nju svi­ jes­ti o ko­riš­te­nju e­ner­gi­je i top­li­ne, e­ner­get­sko­j u­èin­ko­vi­tos­ti i mje­ra­ma uš­te­de e­ner­gi­je. U sklopu sajma Ener­ge­ti­ka odr­a­t

æe se dva va­na do­ga­ða­ja:   Ener­get­ski fo­rum, ko­ji pred­ stav­lja novi ob­li­k ko­mu­ni­ka­ci­je Vla­de R­H s gos­po­dar­stve­ni­ci­ma i­z sek­to­ra e­ner­ge­ti­ke, pu­te­m ko­je­g æe se ot­vo­ri­ti i ak­tua­li­zi­ra­ti pi­ta­nja pri­ la­god­be e­ner­get­sko­g tr­iš­ta u skla­ du s pra­vi­li­ma Eu­rop­ske uni­je te da­ti jas­ne smjer­ni­ce o mo­guæ­nos­ti­ma po­ve­æa­nja in­vesti­ci­ja u e­ner­get­ske pro­jek­te.   Dru­ga kon­fe­ren­ci­ja o e­ner­get­ sko­j u­èin­ko­vi­tos­ti i ob­nov­lji­vi­m iz­ vo­ri­ma, ko­ja æe a­na­li­zi­ra­ti naj­vani­je te­me e­ner­get­sko­g sek­to­ra s nam­je­ ro­m u­nap­rjeðe­nja pos­lov­ni­h prili­ka i us­mje­ra­va­nja in­ves­ti­ci­ja pre­ma pro­ jek­ti­ma e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti i ko­ riš­te­nja ob­nov­lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je. Pok­ro­vi­te­lj saj­ma Ener­ge­ti­ka 2013 je Mi­nis­tar­stvo gos­po­dar­stva R­H. Vi­še in­for­ma­ci­ja pot­ra­i­te na www.zv.hr.

O saj­mu In­ter­pro­tex Nas­tav­lja­ju­æi du­go­go­diš­nju tra­di­ ci­ju vi­so­kospe­ci­ja­li­zi­ra­no­g bie­nal­ no­g saj­ma zaš­ti­te u na­šo­j zem­lji te re­gio­nal­no­g li­de­ra u gru­pi sa­fe­ ty-se­cu­ri­t y saj­mo­va, Inter­pro­tex æe iz­no­va na jed­no­m mjes­tu u­je­di­ni­ti raz­ne gru­pa­ci­je o­ve gos­po­dar­ske gra­ne. Kao i svi­h pro­tek­li­h go­di­na i o­ve æe se go­di­ne In­ter­pro­tex od­ r­a­ti po­d vi­so­ki­m pok­ro­vi­telj­stvo­m Mi­nis­tar­stva u­nu­tar­nji­h pos­lo­va R­H, a s par­tne­ro­m saj­ma, Hr­vat­ski­m ce­ ho­m zaš­ti­ta­ra i Ud­ru­go­m hr­vat­ski­h me­nad­e­ra si­gur­nos­ti u prip­re­mi je ni­z kva­li­tet­ni­h struè­ni­h i znan­stve­

TRAVANJ 2013. GRADNJA

35


konstrukcije &tehnologije Roc­k wool

Fa­sa­da ko­ja po­re­d top­lin­ske i­zo­la­ci­je pru­a zaš­ti­tu i o­d po­a­ra i o­d bu­ke Ka­me­na vu­na je i­zo­la­cij­ski ma­te­ri­ja­l ko­ji i­ma broj­ne pred­nos­ti: u­z top­lin­sku i zvuè­nu i­zo­la­ci­ju pru­a izvr­snu zaš­ti­tu o­d po­a­ra te je di­men­zij­ski sta­bi­la­n i pa­rop­ro­pu­san

Z

gra­de i ku­æe ob­nav­lja­mo pri­mar­no ra­di po­bolj­ša­nja e­ner­get­ski­h per­for­man­si, a­li i zbo­g es­tet­sko­g do­iv­lja­ja ob­jek­ta. No, ni­je za­ne­ma­ri­vo je­su li ma­te­ri­ja­li ko­je ko­ris­ti­mo za i­zo­la­ci­ju go­ri­vi i­li ne. Po­a­ri u svi­jetu go­diš­ nje oš­te­te i­li u­niš­te dva do pe­t pos­to

stam­be­ni­h zgra­da. Go­diš­nji bro­j r­ ta­va kre­æe se o­d 40.000 do 50.000, a naj­ve­æi bro­j nji­h stra­da u stam­be­ ni­m ob­jek­ti­ma. Jo­š je­da­n po­da­ta­k je za­pa­nju­ju­æi; èa­k 8 o­d 10 lju­di ko­ji smr­tno stra­ da­ju u po­a­ru ne u­mi­re zbo­g vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re i­li vat­re, ve­æ zbo­g gu­

Jo­š je­da­n po­da­ta­k je za­pa­nju­ju­æi; èa­k 8 o­d 10 lju­di ko­ji smr­tno stra­da­ju u po­a­ru ne u­mi­re zbo­g vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re i­li vat­re, ve­æ zbo­g gu­še­nja ot­ rov­ni­m pli­no­vi­ma

še­nja ot­rov­ni­m pli­no­vi­ma. Zbo­g to­ ga je i­zu­zet­no va­no zgra­de i ku­æe i­zo­li­ra­ti ma­te­ri­ja­li­ma ko­ji ne go­re i ne ši­re po­a­r. Ka­me­na vu­na je i­zo­la­cij­ski ma­ te­r i­ja­l ko­ji i­ma broj­ne pred­nos­ ti: u­z top­lin­sku i zvuè­nu i­zo­la­ci­ju pru­ a izvr­snu zaš­ti­tu o­d po­ a­r a te je di­men­zij­ski sta­bi­la­n i pa­rop­ro­ pu­sa­n. Ka­me­na vu­na no­si oz­na­ku A1 – naj­vi­ši stu­pa­nj zaš­ti­te o­d po­ a­r a Ma­te­ri­ja­li se po eu­rop­ski­m nor­ ma­ma za zaš­ti­tu o­d po­a­ra kla­si­ fi­ci­ra­ju pre­ma reak­ci­ji na po­a­r u raz­re­de o­d A1 do F. Glav­ni kri­te­ri­ji za od­re­ð i­va­nje reak­ci­je na po­a­r gra­ðe­vin­ski­h ma­te­ri­ja­la su nji­ho­va za­pa­lji­vo­st, stu­pa­nj e­mi­ti­ra­nja top­ li­ne, ši­re­nje vat­re te ko­li­èi­na di­ma, tok­siè­ni­h pli­no­va i go­ru­æi­h èes­ti­ca. ROCKWOOLOVA ka­me­na vu­na no­ si oz­na­ku A1, što je naj­vi­ša ra­zi­na ne­go­ri­vos­ti. Po­re­d to­ga što ne go­ri, ka­me­na vu­na spr­je­èa­va ši­re­nje vat­ re, a ti­je­ko­m po­a­ra ne e­mi­ti­ra ot­ rov­ne pli­no­ve ni­ti go­ru­æe èes­ti­ce.

36

GRADNJA TRAVANJ 2013.


Ki­na: u o­vo­m je po­a­ru i­vo­te iz­gu­bi­lo 58 lju­di, naj­ve­æi bro­j nji­h zbo­g u­di­sa­nja ot­rov­ni­h pli­no­va. Is­kra o­d za­va­ri­va­nja za­pa­li­la je vat­ru ko­ja se ve­li­ko­m br­zi­no­m pre­ko za­pa­lji­ve i­zo­la­ci­je pro­ši­ri­la na ci­je­lu zgra­du. Zaš­ti­ta o­d bu­k e Do­ka­za­no je da pret­je­ra­no iz­la­ga­nje bu­ci ne­ga­tiv­no ut­je­èe na zdrav­lje lju­ di te o­te­a­va kon­cen­tra­ci­ju i o­puš­ta­ nje. ROC­KWOO­L ka­me­na vu­na zbo­g vlak­nas­te struk­tu­re 'u­pi­ja' bu­ku i ta­ ko po­di­e ra­zi­nu u­dob­nos­ti i kva­li­ te­te i­vo­ta, ka­ko ko­d ku­æe ta­ko i na pos­lu. Top­lin­ska i­zo­l a­ci­ja za ­ uš­tedu e­ner­gi­je i nov­ca èa­k i do 80 pos­to Ve­æi­na lju­di smat­ra da naj­vi­še e­ner­ gi­je u do­ma­æin­stvu tro­še e­lek­triè­ni u­re­ða­ji. Me­ðu­ti­m, is­tra­i­va­nja po­ ka­zu­ju da vi­še o­d po­lo­vi­ce troš­ko­ va za e­ner­gi­ju ut­ro­ši­mo na gri­ja­nje i hla­ðe­nje. Za­to bi se top­lin­ski­m i­zo­li­ ra­nje­m nei­zo­li­ra­ni­h zgra­da zna­èaj­no ras­te­re­tio bud­e­t sva­ko­g do­ma­æin­ stva.

ROC­K WOO­LO­VA ka­me­na vu­na no­si oz­na­ku A1, što je naj­vi­ša ra­zi­na ne­go­ri­ vos­ti. Po­re­d to­ga što ne go­ri, ka­me­na vu­na spr­je­èa­va ši­re­nje vat­ re, a ti­je­ko­m po­a­ra ne e­mi­ti­ra ot­rov­ne pli­no­ve ni­ti go­ru­æe èes­ti­ce

TRAVANJ 2013. GRADNJA

37


konstrukcije&tehnologije Ener­get­ski ob­nov­lje­n do­m tro­ ši­t æe ma­nje e­ner­gi­je za gri­ja­nje i hla­ðe­nje. O­vis­no o e­ner­gen­tu ko­ji se ko­ris­ti, pov­ra­t pri­mar­ne in­ves­ ti­ci­je mo­æi æe se vid­je­ti ve­æ na pr­ vo­m slje­de­æe­m ra­èu­nu za gri­ja­nje, od­nos­no e­lek­triè­nu e­ner­gi­ju, a što, na­rav­no, pod­ra­zu­mi­je­va i fi­nan­cij­ sku uš­te­du. Jedinstveni proizvod za izolaciju fasade – ROCKWOOL Frontrock MAX E Ri­je­è je o dvos­loj­ni­m plo­èa­ma ka­ me­ne vu­ne ko­je o­si­gu­ra­va­ju e­las­ tiè­no­st i bo­lja me­ha­niè­ka svoj­stva fa­sa­de. Vanj­ski slo­j ve­æe gus­to­æe o­si­gu­ra­va bo­lje me­ha­niè­ke ka­rak­te­ ris­ti­ke. U­nu­tar­nji slo­j manje gus­to­ æe po­bolj­ša­va top­lin­sko-izolacijska svojstva. Frontrock MAX E ploèe dimenzijski su stabilne na temperaturne promjene što izravno utjeèe na dugotrajnost i izgled fasade. Pa­rop­ro­pus­no­st za zdra­ve uv­je­te u do­mu Omo­gu­æite svo­ji­m vanj­ski­m zi­do­vi­ ma da 'di­šu' i time nesmetano odvode višak vodene pare iz zidova i prostora prema van. Osigurajte si prostor bez kondenzacije na zidovima i pojave plijesni. ROCKWOOL Frontrock MAX E je paropropusan pa omoguæuje prolaz vodene pare u zidovima i sprjeèava kondenzaciju. Stoga Frontrock MAX E omoguæuje izuzetno zdravu i ugodnu mikroklimu u prostoru.

!

Rockwool Adriatic d.o.o. ROC­K WOO­L ka­me­na vu­na zbo­g vlak­nas­te struk­tu­re 'u­pi­ja' bu­ku i ta­ko po­di­e ra­zi­nu u­dob­nos­ti i kva­li­te­te i­vo­ta, ka­ko ko­d ku­æe ta­ko i na pos­lu

Proizvodnja i sjedište: Poduzetnièka zona Piæan 1 52333 Potpiæan Tel: +385 52 858 500 Fax: +385 52 858 501 Ured Zagreb: Radnièka cesta 80 10000 Zagreb Tel: +385 1 6052 140 Fax: +385 1 6052 151 E-mail: info@rockwool.hr www.rockwool.hr

38

GRADNJA TRAVANJ 2013.


11. meĂ°unarodni sajam zaĹĄtite osoba i imovine

Glavni pokrovitelj sajma: MUP Glavni medijski pokrovitelj:

Partner sajma: Hrvatski ceh zaĹĄtitara

|

^ASOPIS ZA ZA[TITU I SIGURNOST OSOBA I IMOVINE

r

4.

1â&#x20AC;&#x201C;

.h v z . w ww

7. meÄ&#x2018;unarodni sajam ekotehnologija, zaĹĄtite okoliĹĄa i komunalne opreme

list o

p ad

a 201

PHÄ XQDURGQLVDMDPHQHUJHWLNHHQHUJHWVNH XÄ&#x20AC;LQNRYLWRVWLLREQRYOMLYLKL]YRUDHQHUJLMH

3.


konstrukcije&tehnologije

KEM-G

za proizvod HR-10370 tel. 01/ 27 fax: 01/275 e-mail: kem www.kem-

KE­M-GRA­D d.o.o.

Ener­get­ski ­ u­èin­ko­vi­ta bo­ja

Ɣ DODACI ZA BETON I MORT Ɣ OPLATNA ULJA Ɣ VLAKNA ZA BETON I ESTRIH

Napomena: Toþno ovako treba izgledati njiho podlogu

Tvr­tka KE­M-GRA­D d.o.o. je zas­tup­ni­k fir­me MI­G mbH, ­ proiz­vo­ða­èa e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­te bo­je

C

i­je­na e­ner­gi­je je sva­ki­m da­no­m sve ve­æa, te smo svi u pot­ra­zi za r­je­še­ nji­ma ka­ko sma­nji­ti troš­ko­ve gri­ja­nja i hla­ðe­nja. MI­G e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­ta bo­ja je r­je­še­nje. Ove bo­je fun­kcio­ni­ra­ju po pos­ve no­vo­m prin­ci­pu ref­lek­si­je što o­mo­gu­æu­je uš­te­du e­ner­gi­je do 40% i za gri­ja­nje i hla­ðe­nje, a sa­ mi­m ti­me i sma­nje­nje e­mi­si­je CO2, te vlas­ ni­k ku­æe/sta­na u ko­jo­j su ko­riš­te­ne MI­G bo­je pos­ta­je ak­tiv­ni su­dio­ni­k u zaš­ti­ti o­ko­li­ša. MI­G bo­je su sav­r­še­n iz­bo­r za va­s a­ko mo­ ra­te ob­no­vi­ti sta­ru zgra­du ko­jo­j ne smi­je­te mi­je­nja­ti ob­li­k de­be­li­m slo­je­m ter­moi­zo­la­ci­ je. Bo­je ne sad­r ­e o­ta­pa­la i e­ko­loš­ki su prih­ vat­lji­ve te i­ma­ju oz­na­ku ze­le­no­g proiz­vo­da, a u Nje­maè­ko­j gdje se proiz­vo­de i oz­na­ku e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­to­g proiz­vo­da.

Unu­tar­nja bo­ja Zi­d o­bo­ja­n MI­G u­nu­tar­njo­m bo­jo­m je jed­na­ kom­jer­no topao/hla­da­n, o­d vr­ha do dna te je zi­mi pot­reb­no ma­nje e­ner­gi­je za zag­ri­ja­va­nje pros­to­ri­je, a lje­ti ma­nje e­ner­gi­je za hla­ðe­nje. Do­la­zi i do ma­nje cir­ku­la­ci­je pra­ši­ne kro­z pros­to­ri­ju što po­ma­e a­ler­gi­èa­ri­ma. MI­G bo­ ja zbo­g svo­je pa­rap­ro­pus­nos­ti spre­èa­va i

40

GRADNJA TRAVANJ 2013.

Ɣ DODAC Ɣ HIDROI Ɣ SREDS


MI­G ­ u­nu­tar­nja bo­ja:

po­ja­vu pli­jes­ni i glji­vi­ca što ta­ko­ðe­r o­lak­ša­va bo­ra­va­k a­ler­gi­èa­ri­ma u ti­m pros­to­ri­ja­ma. Ova­j e­fe­k t se os­je­ti od­ma­h na­ko­n na­no­še­ nja bo­je. U­èin­ko­vi­to­st o­ve bo­je je tes­ti­ra­na i na Vi­so­ko­j teh­niè­ko­j ško­li u Ber­li­nu gdje pos­to­je svi mjer­ni in­stru­men­ti za tak­va is­pi­ ti­va­nja. Vanj­ska bo­ja MI­G vanj­ska bo­ja šti­ti va­šu fa­sa­du o­d svi­h vre­men­ski­h ut­je­ca­ja, a zah­va­lju­ju­æi svo­jo­j vi­ so­ko e­las­tiè­no­j pov­r­ši­ni šti­ti o­d sta­re­nja, a ti­me i o­d nas­ta­ja­nja pu­ko­ti­na, što se mo­e vid­je­ti na fo­tog­ra­fi­ji u nas­tav­ku. Osi­m što šti­ti, o­va bo­ja æe va­šo­j ku­æi da­ti i po­se­ba­n sja­j što mo­gu potvr­di­ti do­sa­daš­nji kup­ci is­te u Nje­maè­ko­j. Bo­ja i­zo­li­ra na prin­ci­pu ref­lek­si­je, top­li­na se od­bi­ja o­d vanj­ski­h zi­do­va i ne a­ku­mu­li­ra se u nji­ma i zbo­g to­ga je lje­ti pot­reb­no ma­nje e­ner­gi­je za hla­ðe­nje ku­æe/sta­na.

Zi­mi se zbo­g ka­rak­te­ris­ti­ka bo­je zi­do­vi spo­ri­je hla­de i pot­reb­no je ma­nje e­ner­gi­je za gri­ja­nje. Lje­ti je zra­k u pros­to­ri­ji u­god­no svje­. Zi­mi pros­to­ri­ja zad­r ­a­va u­god­nu top­li­nu. Ova bo­ja se mo­e nanije­ti i na kro­v i­li npr. na ga­ra­na vra­ta te se na ta­j na­èi­n mo­e sma­nji­ti zag­ri­ja­va­nje pros­to­ri­je.

UVI­JE­K PRA­VO ­ R­JE­ŠE­NJE ‘KE­M-GRA­D’ Do­ði­te se uv­je­ri­ti u u­èin­ko­vi­to­st o­ve bo­je i u­poz­naj­te se s pa­le­to­m os­ta­ li­h na­ši­h proiz­vo­da i­z pod­ruè­ja gra­ ðe­vin­ske ke­mi­je.

Pot­ra­i­te na­s na ad­re­si: KE­M-GRA­D d.o.o. Zag­re­baè­ka 150 10370 Du­go Se­lo www.ke­m-gra­d.hr

!

 uš­te­da ener­gi­je do 40%  spre­èa­va po­ja­vu pli­jes­ni  po­ma­e u pos­ti­za­nju op­ti­mal­ne kli­me pros­to­ra  vi­so­ka pa­rap­ro­pus­no­st  rav­nom­jer­ni­ja ras­pod­je­la tem­pe­ra­ tu­re po ci­je­lo­j pov­r­ši­ni zi­da (stva­ra se ma­nje pra­ši­ne i po­do­vi su ma­nje hlad­ni)  ni­je štet­na za a­ler­gi­èa­re   ne sad­r ­i o­ta­pa­la  pot­roš­nja: 1 l za 3,3 – 5,0 m2 za 2 pre­ma­za

MI­G ­ vanj­ska bo­ja:  uš­te­da e­ner­gi­je do 40%  i­zo­la­ci­ja pu­tem ref­lek­si­je  pro­du­u­je vi­je­k gra­ðe­vi­ne  ot­por­na na vre­men­ske ut­je­ca­je – du­i in­ter­va­li iz­me­ðu po­nov­no­g bo­ja­nja   vi­so­ka pok­riv­na moæ  po­ma­e u sma­nje­nju CO2  sma­nju­je nas­ta­na­k al­gi i glji­vi­ca  bo­ja i­ma u­lo­gu šti­ta, te ti­me ku­æa pos­ta­je e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­ta

KEM-GRAD d.o.o. KEM-GRAD d.o.o.

za proizvodnju, graditeljstvo, trgovi za proizvodnju, graditeljstvo, trgovinu i zastupanje HR - 10370 DUGO SELO, DUGO Zagrebaèka SELO, 150 HR-10370 Zagrebaþ tel. 01/ 2754 100 200; 01/ 2751 100 tel. 01/2754 200; 01/2751 fax: 01/2754 823 fax: 01/2754 823 kemgrad@kem-grad.hr e-mail:e-mail: kemgrad@kem-grad.hr www.kem-grad.hr www.kem-grad.hr

Ɣ DODACI ZA BETON I MORT Ɣ DODACI ZA ESTRIH I RUBNE  DODACI ZA BETON I MORT  DODACI ZA ESTRIH I RUBNE TRAKE Ɣ OPLATNA ULJA

Ɣ HIDROIZOLACIJA NA BAZI CE

 OPLATNA ULJA   HIDROIZOLACIJA NA BAZI CEMENTA Ɣ VLAKNA ZA BETON I ESTRIH Ɣ SREDSTVA ZA PRANI BETON  VLAKNA ZA BETON I ESTRIH

 SREDSTVA ZA PRANI BETON (KULIR BETON) TRAVANJ 2013. GRADNJA

41


konstrukcije&tehnologije Ursa Zagreb d.o.o.

Kako do više prostora u mansardi? Upotrebom nove toplinske izolacije URSA SF 32 investitorima je omoguæeno odgovarajuæe toplinski izolirati potkrovlje – mansarde, a da pritom sastavom konstrukcije krova ne zadiru znatno u upotrebljivi volumen mansarde

O

bnavljate li potkrovlje? Zanima li vas kako se toga odgovarajuæe prihvatiti? Èesto se odluèujemo za obnovu postojeæih potkrovlja. Prilikom obnove susreæemo se s razlièitim preprekama u postizanju postavljenog cilja – ugodno, toplo i prostrano potkrovlje. Visine krovova postojeæih objekata u pravilu su niske zbog zahtjeva iz prostorno provedbenih akata. Tako se pri ureðivanju potkrovlja susreæemo s ogranièenom moguænošæu montae krovne konstrukcije ako ne elimo u obnovljenoj mansardi imati male

upotrebljive površine (uz vanjski zid u predjelu nadstrešnice visina moe biti vrlo mala – manja od 1 m, što predstavlja praktièno neupotrebljiv prostor). Prednosti nove toplinske izolacije URSA SF 32 Danas su zahtjevi za toplinskom izolacijom krova iz dana u dan veæi. Još nedavno bilo nam je dovoljno 10 cm toplinske izolacije, danas treba biti najmanje 20 cm, a za sutra æe nam veæ biti potrebno minimalno 30 cm toplinske izolacije (veæ danas se za pasivne objekte zahtijeva

Da bismo investitorima osigurali odgovarajuæu toplinsku izolaciju i oèuvali što veæu visinu prostora u mansardi, razvili smo novi proizvod URSA SF 32 od staklene vune s toplinskom provodljivošæu λ = 0,032 W/mK, razredom poarnih svojstava A1, ekološki prihvatljivu izolaciju, laku za ugradnju i rukovanje

priblino 40 cm toplinske izolacije). Da bismo investitorima osigurali odgovarajuæu toplinsku izolaciju i oèuvali što veæu visinu prostora u mansardi, razvili smo novi proizvod URSA SF 32 od staklene vune s toplinskom provodljivošæu λ = 0,032 W/mK, razredom poarnih svojstava A1, ekološki prihvatljivu izolaciju, laku za ugradnju i rukovanje. Upotrebom navedene nove toplinske izolacije URSA SF 32 investitorima je omoguæeno odgovarajuæe toplinski izolirati potkrovlje – mansarde, a da pritom sastavom konstrukcije krova ne zadiru znatno u upotrebljivi volumen mansarde. Toplinska izolacija URSA SF 32 omoguæuje da s manjom debljinom postignemo jednak uèinak kao kod veæe debljine toplinske izolacije sa slabijom toplinskom provodljivošæu. Nova skupina proizvoda URSA SECO® PRO Ursa Zagreb d.o.o. za osiguravanje kvalitetnog sastava krovnih konstrukcija pripremila je novost i na podruèju folija koje se upotrebljavaju u montai krovnih konstrukcija. Tako smo pripremili novu skupinu proizvoda od folija, traka i brtvila pod nazivom URSA SECO® PRO. Proizvodi iz tog programa namijenjeni su kontroli prolaza vodne pare kroz krovnu konstrukciju, odnosno za brtvljenje spojeva izmeðu folija i konstrukcijskih elemenata te

42

GRADNJA TRAVANJ 2013.


sprjeèavanju prodora vode s vanjske strane krova. Za sprjeèavanje probijanja vodene pare u toplinsku izolaciju preporuèujemo vam upotrebu paronepropusne folije URSA SECO® PRO 100 s vrijednošæu nepropusnosti za probijanje vodene pare sd ≥ 100 m (ekvivalent 100 m debelom sloju zraka). U sluèajevima kad je krovna konstrukcija više 'otvorena' (ventilacijski kanal s gornje strane), preporuèujemo upotrebu parne barijere URSA SECO® PRO 2 sa sd vrijednošæu ≈ 2 m koja omoguæuje kontrolirani prolaz vodene pare kroz konstrukciju (koji nije opasan za pojavu kondenzacije unutar izolacije). Za meðusobno lijepljenje URSA SECO® PRO folija nudimo posebne ljepljive trake i mase za brtvljenje. URSA SECO® PRO DKS je masa za brtvljenje i lijepljenje URSA SECO® PRO 100 ili URSA SECO® PRO 2 folije na nosive konstrukcije te za lijepljenje kod proboja. Upotrebom ljepljive trake URSA SECO® PRO KP osiguravamo odgovarajuæe brtvljenje spojeva izmeðu dvije folije URSA SECO® PRO 100 ili URSA SECO® PRO 2. Upotreba ljepljive trake URSA SECO® PRO KA preporuèuje se kod brtvljenja spojeva folije URSA SECO® PRO 100 ili URSA SECO® PRO 2 s perforacijama, spojeva folije s prozorima, balkonskim vratima ili ulaznim vratima. Zaštita izolacije s vanjske strane Da bismo toplinsku izolaciju s vanjske strane zaštitili od moguæih pro-

S novostima iz programa URSA SF 32, ostalim toplinsko-izolacijskim materijalima URSA te s programom URSA SECO® PRO zasigurno æete pronaæi odgovarajuæe graðevinske materijale koji æe vam osigurati dugotrajnost graðevinskih elemenata te visoku kvalitetu ivota dora vode zbog ošteæenog pokrova i unatoè tome omoguæili prolaz vodene pare kroz toplinsku izolaciju i foliju, predlaemo upotrebu folije URSA SECO® PRO 0,04 sa sd vrijednošæu ≈ 0,04 m. Prednost je folije URSA SECO® PRO 0,04 dobra paropropusnost i vodonepropusnost (princip goretexa) te da folija na oba ruba ima veæ stavljenu ljepljivu traku koja omoguæuje meðusobno lijepljenje folije te tako sprjeèava moguæe podizanje folije te prodor vode u sluèajevima jaèeg vjetra s pljuskovima. S novostima iz programa URSA SF 32, ostalim toplinsko-izolacijskim materijalima URSA te s programom URSA SECO® PRO zasigurno æete pronaæi odgovarajuæe graðevinske materijale koji æe vam osigurati dugotrajnost graðevinskih elemenata te visoku kvalitetu ivota.

Pritom æete u najveæoj mjeri moæi iskoristiti upotrebljivu površinu vašeg obnovljenog potkrovlja – mansarde i uštedjeti energiju zbog izvrsnih svojstava toplinske izolacije URSA SF 32.

URSA Zagreb d.o.o. Puškariæeva 15, 10250 Luèko tel.: 01 65 26 386

!

mail: assistance.hrvatska@uralita.com

http://www.ursa.com.hr

TRAVANJ 2013. GRADNJA

43


FLEX konstrukcije&tehnologije kružna oplata uirano podesiva kružna oplata o­va­tiv­na teh­no­lo­gi­ja, sveo­buh­vat­na r­je­še­nja ­ juseI­inprezen­ od minimalno 1,00 m ta­ci­je o­ri­jen­ti­ra­ne pot­re­ba­ma kli­je­na­ta

Op­la­te, ske­le i ­ in­e­nje­ri­ng u­i­vo

Oplate Skele Inženjer www.peri.com.hr

Na o­vo­go­diš­njo­j bau­mi PE­RI je pre­zen­ti­rao i­no­va­ci­je te broj­ne usav­r­še­ne sis­te­me op­la­ta i ske­la

N

a iz­lo­be­no­m štan­du na vi­še o­d 4.000 m² pov­r­ši­ne svi zain­te­re­si­ra­ni i­ma­li su pri­li­ku de­talj­no u­poz­na­ti pouz­da­ nu i i­no­va­tiv­nu PE­RI teh­no­lo­gi­ju te po­raz­go­va­ra­ti s PE­RI struè­nja­ci­ma u­z broj­ne de­mon­stra­ci­je u­i­vo. U fo­ku­su PE­RI raz­vo­ja o­du­vi­je­k je ra­cio­na­ li­za­ci­ja troš­ko­va ra­da pri­li­ko­m prim­je­ne op­la­ ta i ske­la – u­z is­tov­re­me­no stva­ra­nje si­gur­ni­h rad­ni­h uv­je­ta za ko­ris­ni­ke. Pouz­da­no vi­so­ka kva­li­te­ta pa sa­mi­m ti­me i du­g vi­je­k tra­ja­nja PE­RI proiz­vo­da pod­lo­ga su za nep­res­ta­no u­sav­r ­ša­va­nje sis­te­ma ko­ji se èes­to prim­je­ nju­ju de­set­lje­æi­ma. Kon­ce­pt PE­RI štan­da do­puš­tao je svi­m pos­je­ti­te­lji­ma da se uv­je­re u fun­kcio­nal­no­st sis­tem­ski­h de­ta­lja. O­si­m kom­plek­sni­ji­h sis­te­ma op­la­ta i ske­la iz­lo­e­n je bio i raz­no­li­k pri­bo­r te broj­ni gra­di­ liš­ni u­re­ða­ji, a PE­RI struè­nja­ci sta­ja­li su na ras­po­la­ga­nju za raz­go­vo­r je­r PE­RI us­lu­ge na­ di­la­ze raz­vo­j i proiz­vod­nju sis­te­ma op­la­ta i ske­la – PE­RI nu­di sveo­buh­vat­na r­je­še­nja u­z mak­si­mal­nu pod­r­šku u svi­m fa­za­ma pro­jek­ ta. Pos­je­ti­te­lji­ma saj­ma PE­RI struè­nja­ci ta­ko­ ðe­r su de­mon­stri­ra­li ka­ko se teh­niè­ko­m raz­ ra­do­m te 3D pro­jek­ti­ra­nje­m i vi­zua­li­za­ci­jo­m do­dat­no mo­e po­ve­æa­ti e­ko­no­miè­no­st gra­ ðe­vin­ske iz­ved­be. O­d mon­ta­e op­la­te pre­ko us­lu­ga naj­ma, mon­ta­e i pop­ra­va­ka pa sve do nad­zo­ra gra­ di­liš­ta PE­RI u sva­ko­j fa­zi pro­jek­ta pru­a dra­ goc­je­nu pod­r ­šku.

PORTAL myPERI Me­ðu­na­rod­no­j pub­li­ci pr­vi je pu­t pred­stav­ lje­n on­li­ne por­ta­l myPE­RI ko­ji PE­RI kli­jen­ti­ma o­mo­gu­æu­je pris­tu­p sveo­buh­vat­ni­m teh­niè­ki­m in­for­ma­ci­ja­ma o proiz­vo­di­ma te spe­ci­fiè­ni­m pro­jek­tni­m po­da­ci­ma – raz­li­èi­ti­m iz­vješ­ta­ji­ma o ak­tual­ni­m ko­li­èi­na­ma i ti­je­ko­vi­ma ma­te­ri­ja­

44

GRADNJA TRAVANJ 2013.

la na gra­di­liš­ti­ma, vri­jed­nos­ti ma­te­ri­ja­la pre­ma gru­pa­ma proiz­vo­da – èi­me je o­mo­gu­ æe­na mak­si­mal­na tran­spa­ren­ tno­st troš­ko­va. U Nje­maè­ko­j i Aus­tri­ji por­ta­l je ve­æ u prim­je­ ni, sli­je­di pos­tup­no u­vo­ðe­nje u dru­ge tvr­tke-kæe­ri.

Ugod­no i o­puš­te­no oz­raè­je na PE­RI štan­du – naj­no­vi­ja teh­no­lo­gi­ja op­la­ta i ske­la s de­mon­stra­ci­ja­ma u­i­vo.

PE­RI iz­lo­be­na ha­la po­seb­no mon­ti­ra­na za pot­re­be saj­ma du­gaè­ka je 85 m, ši­ro­ka 50 m te vi­so­ka 20 m.


MAXI­MO sid­re­na teh­ni­ka MX 18 za prim­je­nu pri iz­nim­no vi­so­ko­m pri­tis­ku svje­e­g be­to­na. De­mon­stra­ci­ja mon­ta­e PE­RI sis­te­ ma: u­z jed­nos­tav­nu i br­zu prim­je­nu sis­te­ma rad­na si­gur­no­st ig­ra zna­èaj­nu u­lo­gu. Zid­ne i strop­ne op­l a­te jo­š ­ sves­tra­ni­je i flek­si­bil­ni­je MAXI­MO ok­vir­na op­la­ta Raz­vo­je­m MX sid­re­ne teh­no­lo­gi­je za jed­ nos­tra­no ru­ko­va­nje PE­RI je 2007. go­di­ne pos­tavio no­ve stan­dar­de na tr­iš­tu. Dana­s se ta­j sis­te­m prim­je­nju­je kao ni­ka­da do­sa­d. U Münche­nu je pred­stav­lje­no no­vo MAXI­MO sid­ro MX 18 s do­puš­te­ni­m op­te­re­æe­nje­m o­d 120 kN. Za nje­go­vu prim­je­nu s pri­pa­da­ju­æo­m zglob­no­m ma­ti­co­m MX 18 pot­reb­no je sa­ mo ug­ra­di­ti od­go­va­ra­ju­æe iz­mje­niè­no br­t vi­lo u e­le­me­nt ok­vir­ne op­la­te. Zah­va­lju­ju­æi sid­ru MX 18 MAXI­MO iz­vo­di ve­æi pri­ti­sa­k svje­e­g be­to­na i mo­e se prim­je­nji­va­ti za zi­do­ve do 60 cm deb­lji­ne. Za zi­do­ve do 100 cm is­po­ru­ èu­je se no­va vlaè­na i tlaè­na ra­zu­po­ra. Lagani sistemi zidne oplate DOMINO i LIWA DO­MI­NO kao la­ga­na ok­vir­na op­la­ta za vi­ so­kog­rad­nju i nis­kog­rad­nju s do­dat­no­m vi­si­ no­m e­le­men­ta o­d 150 cm do­puš­ta vi­še prim­ je­na u sis­te­mu. Do­dat­na ši­ri­na e­le­men­ta o­d 35 cm za ve­æu flek­si­bil­no­st i sta­bi­la­n èe­liè­ni u­nu­tar­nji ku­t za ku­to­ve o­d 90° ub­r ­za­va iz­ved­ bu u gra­di­liš­no­j sva­kod­ne­vi­ci. Zid­na op­la­ta LIWA za ru­ko­va­nje be­z di­za­li­ ce – pr­vi pu­t pred­stav­lje­na na bau­mi 2010 – sas­to­ji se o­d sa­mo èe­ti­ri raz­li­èi­te ši­ri­ne e­le­ me­na­ta i jed­no­g kut­no­g e­le­men­ta ko­ji­ma se prak­tiè­ki mo­gu mon­ti­ra­ti svi tloc­r ­ti. LIWA je pro­ši­re­na a­lu­mi­nij­ski­m zglob­ni­m ku­to­m, sta­ bil­no­m kli­nas­to­m spoj­ni­co­m za stan­dar­dne spo­je­ve e­le­me­na­ta te prik­ljuè­ko­m kos­ni­ka za ver­ti­kal­ne i ho­ri­zon­tal­ne prik­ljuè­ke. SKYDECK Strop­na op­la­ta SKYDE­CK s la­ga­ni­m a­lu­ mi­nij­ski­m po­je­di­naè­ni­m pa­ne­li­ma od­li­ku­je se sis­te­ma­tiè­ni­m sli­je­do­m mon­ta­e i iz­nim­no krat­ki­m vre­me­no­m mon­ta­e. Sa­da je po­ bolj­ša­no o­si­gu­ra­nje o­d pa­da na ru­bu stro­pa: kom­plet­na je­di­ni­ca og­ra­de, sa svi­m e­le­men­ ti­ma re­le­van­tni­m za si­gur­no­st, be­z a­la­ta se ug­ra­ðu­je na e­lje­nu po­zi­ci­ju na uz­du­ni­m no­sa­èi­ma i pru­a si­gur­nu zaš­ti­tu. Og­ra­da je dos­tup­na u ši­ri­na­ma o­d 150 cm i 75 cm, a

Kon­zo­la MXK ko­ris­ti se i na MAXI­MO i na TRIO sis­te­mu. Sis­te­m po­des­ta kom­plet­no se pret­hod­no mon­ti­ra na tlu i nu­di si­gur­na rad­na mjes­ta.

PE­RI nu­di do­dat­ne DO­MI­NO e­le­men­te vi­si­ne 1,50 m.

No­ve SKYDE­CK gla­ve za po­du­pi­ra­nje do­puš­ta­ju iz­mje­nu smje­ra uz­du­ni­h no­sa­èa.

No­va SKYDE­CK og­ra­da za si­gur­no­st na ru­bu stro­pa iz­nim­no se jed­nos­tav­no mon­ti­ra be­z a­la­ta.

do­la­zi u kom­ple­tu s od­go­va­ra­ju­æi­m ku­ti­ja­ma za tran­spo­r ­t. Nove SKYDECK glave za podupiranje omoguæuju izmjenu smjera uzdunih nosaèa u desnom kutu. Okre­ta­nje­m SKYDE­CK pa­ ne­la za 90° pri­la­god­na pod­ruè­ja do­dat­no se svo­de na mi­ni­mu­m što o­mo­gu­æu­je op­ti­mal­nu pri­la­god­bu sis­te­ma tloc­r ­ti­ma ko­ji ni­su pra­vo­ kut­ni. Re­zul­ta­t su uš­te­de vre­me­na i troš­ko­va je­r ni­su pot­reb­na iz­jed­na­èa­va­nja iz­me­ðu dvi­ ju kon­struk­ci­ja s raz­li­èi­ti­m smje­ro­vi­ma pa­ne­ la. No­va gla­va za po­du­pi­ra­nje ras­po­lo­i­va je u dvi­je va­ri­jan­te, za di­rek­tno po­du­pi­ra­nje te za iz­ved­bu s pa­da­ju­æo­m gla­vo­m. PE­RI strop­ni po­du­pi­r a­èi i no­si­ve ske­le PE­P Er­go No­vi PE­P Er­go èe­liè­ni ci­jev­ni strop­ni no­ sa­èi, me­ðu nji­ma PE­P Er­go E-300 i PE­P Er­go E-400 od­li­ku­ju se do­sa­d jo­š ne­dos­ti­ no­m no­si­vos­ti do 50 kN. Kom­pa­ti­bil­ni su sa svi­m PE­RI strop­ni­m sis­te­mi­ma i od­li­ku­ju se pouz­da­ni­m, po­bolj­ša­ni­m de­ta­lji­ma: ve­li­ki­m op­se­go­m prem­ješ­ta­nja, ug­ra­ðe­ni­m o­si­gu­ ra­nje­m o­d nag­nje­èe­nja i u­tis­nu­to­m mjer­no­m ska­lo­m. PE­RI U­P Ro­se­t t Flex po­du­pi­ra­è za teš­ka op­te­re­æe­nja No­vi po­du­pi­ra­è za teš­ka op­te­re­æe­nja o­d la­ga­ni­h sis­tem­ski­h e­le­me­na­ta mo­du­lar­ne ske­le PE­RI U­P Ro­se­t t Flex prim­je­nju­je se za si­gur­no iz­vo­ðe­nje kon­cen­tri­ra­ni­h po­je­ di­naè­ni­h op­te­re­æe­nja do 200 kN. Hid­rau­liè­ ki ci­lin­da­r u pod­no­ju do­puš­ta kon­tro­li­ra­no u­puš­ta­nje no­sa­èa u raz­ma­ci­ma o­d 10 mm te o­èi­ta­va­nje op­te­re­æe­nja u kN na ma­no­met­ru. Hid­rau­li­ka ta­ko­ðe­r o­mo­gu­æu­je plan­sko, kon­ tro­li­ra­no pred­na­pi­nja­nje po­du­pi­ra­èa do 200 kN pot­reb­no za po­du­pi­ra­nje ko­d sa­na­ci­ja. Svi e­le­men­ti mo­gu se ruè­no tran­spor­ti­ra­ti, a r­je­še­nja su iz­nim­no e­ko­no­miè­na. PE­RI U­P Ro­se­t t Flex: to­ra­nj no­si­ve ske­le MDS s in­teg­ri­ra­no­m si­gur­noš­æu To­ra­nj no­si­ve ske­le MDS raz­vi­je­n je na os­ no­vi PE­RI U­P no­si­ve ske­le i na­do­pu­nje­n ne­ ko­li­ci­no­m do­dat­ni­h e­le­me­na­ta, a pru­a vi­so­ ku si­gur­no­st pri­li­ko­m mon­ta­e i de­mon­ta­e. Cen­tral­ni e­le­me­nt pri­li­ko­m mon­ta­e je­st po­ de­st ko­ji ub­r ­za­va ru­ko­va­nje te is­tov­re­me­no o­si­gu­ra­va iz­nim­nu rad­nu si­gur­no­st je­r se sve ra­zi­ne tor­nja au­to­mat­ski mon­ti­ra­ju i de­mon­ ti­ra­ju u­z zaš­ti­tu pret­hod­no­m og­ra­do­m. To­ ra­nj za po­du­pi­ra­nje MDS mo­e se mon­ti­ra­ti da­lje u vi­si­nu a­ko se pret­hod­ni po­de­st ov­je­ si u slje­de­æi vi­ši ho­ri­zon­tal­ni pro­fi­l. Ta­ko je mon­te­r ske­le u sva­ko­j fa­zi mon­ta­e o­si­gu­ra­n o­d pa­da be­z i­kak­ve do­dat­ne op­re­me. Si­gur­no je i do­vo­ðe­nje ma­te­ri­ja­la u u­nut­raš­njos­ti tor­ nja. Op­te­re­æe­nja dr­a­èa iz­no­se do 50 kN. U smje­ru ok­vi­ra ši­ri­na je 125 cm; u uz­du­no­m smje­ru di­men­zi­je se slo­bod­no bi­ra­ju suk­lad­ no sta­tiè­ki­m i geo­met­rij­ski­m zah­tje­vi­ma. TRAVANJ 2013. GRADNJA

45


konstrukcije&tehnologije

S pouz­da­ni­m i po­bolj­ša­ni­m de­talj­ni­m r­je­še­nji­ma te no­si­vos­ti do 50 kN PE­P Er­go po­du­pi­ra­èi op­ti­mal­no pok­ri­va­ju sva pod­ruè­ja prim­je­ne u gra­di­liš­no­j sva­kod­ne­vi­ci.

Vre­te­no za u­puš­ta­nje prim­je­nju­je se kao vre­te­no s pod­no­je­m i o­mo­gu­ æu­je preu­zi­ma­nje po­diz­no­g ci­lin­dra hid­rau­liè­ke je­di­ni­ce. Ug­ra­ðe­na blo­ka­da spre­èa­va u­puš­ta­nje ve­æe o­d 10 mm te ne­kon­tro­li­ra­no pre­no­še­nje op­te­re­æe­nja.

PE­RI pe­nja­ju­æa teh­no­lo­gi­ja SCS: no­vi pe­nja­ju­æi sis­te­m za jed­nos­tra­ nu mon­ta­u Na bau­mi 2013 PE­RI je pr­vi pu­t pred­sta­vio no­vu SCS pe­nja­ju­æu op­la­tu. O­d lje­ta 2011. go­di­ne na tre­nut­no naj­ve­æe­m gra­di­liš­tu na svi­je­tu – pro­ši­re­nju Pa­nam­sko­g ka­na­la – u prim­je­ni je vi­še o­d 6.000 o­vi­h kon­zo­la. Sta­ bi­la­n i flek­si­bi­la­n sis­te­m kon­zo­la po­seb­no je raz­vi­je­n za o­vo gra­di­liš­te sto­lje­æa, a o­mo­gu­ æu­je u­vo­ðe­nje op­te­re­æe­nja i­z pri­tis­ka svje­e­g be­to­na be­z op­lat­ni­h si­da­ra pre­ko kon­zo­la u pe­nja­ju­æa sidra. Ti­piè­no pod­ruè­je prim­je­ne su bra­ne, ras­hlad­ni tor­nje­vi, bun­ke­ri i tre­zo­ri, mos­tob­ra­ni i tu­ne­li. Sis­te­m se od­li­ku­je vi­so­ ko­m e­ko­no­miè­nos­ti je­r se zah­va­lju­ju­æi mo­ du­lar­no­m kon­cep­tu s vi­še­di­jel­no­m kon­zo­lo­m op­ti­mal­no pri­la­go­ðu­je pot­reb­ni­m zah­tje­vi­ma i geo­met­ri­ja­ma ob­jek­ta. Za si­gu­ra­n ra­d na u­ko­še­ni­m ob­jek­ti­ma rad­ni se po­des­ti mo­gu nak­ri­vi­ti za 15° i 30°. Kon­zo­la SCS 190 jed­ nos­tav­na je va­ri­jan­ta za ko­ju je pot­reb­no ma­ nje mjes­ta; ko­d SCS 250 op­la­ta se voz­ni­m ko­li­ci­ma vo­zi u­nat­ra­g za vi­še o­d 60 cm èi­me se stva­ra do­volj­no pros­to­ra za ra­d na op­la­ti i ar­ma­tu­ri.

SCS pe­nja­ju­æi sis­te­m – no­va pe­nja­ju­ æa ske­la za jed­nos­tra­nu prim­je­nu. Na pro­ši­re­nju Pa­nam­sko­g ka­na­la sis­te­m je is­pu­nio sva o­èe­ki­va­nja.

No­vi po­du­pi­ra­è za teš­ka op­te­re­æe­ nja na ba­zi mo­du­lar­ne ske­le PE­RI U­P Ro­se­tt Flex.

46

GRADNJA TRAVANJ 2013.

To­ra­nj za po­du­pi­ra­nje MDS: za vri­je­me mon­ta­e mon­te­r ske­le je u sre­diš­tu tor­nja i ni­je mu pot­reb­na do­dat­na si­gur­nos­na op­re­ma.

LPS Scree­n: la­ga­ni pe­nja­ju­æi zaš­tit­ni zid No­vi la­ga­ni pe­nja­ju­æi zaš­tit­ni zi­d LPS Scree­n (LPS = Lig­ht Pro­tec­tio­n Syste­m) raz­vi­je­n je kao al­ter­na­ti­va uo­bi­èa­je­no­m zat­va­ra­nju. Zaš­tit­ni zi­d vo­ðe­n ši­na­ma s re­ šet­kas­ti­m e­le­men­ti­ma i­z naj­ma vr­lo se flek­ si­bil­no prim­je­nju­je i zah­va­lju­ju­æi svo­jo­j te­les­ kop­sko­j fun­kci­ji pri­la­go­ðu­je kom­pli­ci­ra­ni­m geo­met­ri­ja­ma ob­jek­ta. Re­šet­kas­ti e­le­men­ti slu­e kao zaš­ti­ta o­d vjet­ra i o­si­gu­ra­nje o­d pa­ da pri­li­ko­m mon­ta­e gor­nje strop­ne op­la­te. Pro­pus­na struk­tu­ra re­šet­ki o­mo­gu­æu­je ra­d na da­nje­m svjet­lu, la­ga­ni e­le­men­ti po­jed­nos­ tav­lju­ju mon­ta­u i pro­ce­s pe­nja­nja èi­me se


Re­šet­kas­ti e­le­men­ti LPS Scree­n sis­te­ma te­les­kop­ski su ras­po­re­ðe­ni i va­ri­ja­ bil­no se pri­la­go­ðu­ju i kom­pli­ci­ra­ni­m tloc­r­ti­ma. Sis­te­m je kom­pet­no i­z naj­ma.

La­ga­na VA­RIO­KI­T kon­zo­la za op­la­tu vi­jen­ca VGK-2 po­seb­no je raz­vi­je­na za sa­na­ci­je na kra­æi­m gor­nji­m kon­ struk­ci­ja­ma mos­to­va. Mon­ta­a kon­ zo­la je br­za, si­gur­na i jed­nos­tav­na.

do­dat­no re­du­ci­ra op­te­re­æe­nje na ob­jek­tu. LPS Scree­n dos­tu­pa­n je u dvi­je va­ri­jan­te: kao ra­va­n, kon­ti­nui­ra­n pe­nja­ju­æi zaš­tit­ni zi­d i­li s rad­ni­m po­des­to­m ko­ji do­puš­ta pris­tu­p èeo­no­j op­la­ti. PE­RI in­e­njer­ska teh­no­lo­gi­ja Spek­ta­r prim­je­ne in­e­njer­sko­g mo­du­lar­no­g sis­te­ma VA­RIO­KI­T zna­èaj­no je pro­ši­re­n: to­ra­nj za teš­ka op­te­re­æe­nja na­do­pu­nje­n je od­go­va­ra­ju­æo­m kon­zol­no­m spoj­ni­co­m ko­ja no­si vi­so­ka op­ te­re­æe­nja pre­ko ve­li­ki­h ras­po­na. Zah­va­lju­ju­æi kon­ti­nui­ra­nom te­les­kop­sko­m os­lo­naè­ko­m ok­vi­ru sva­ki je ras­po­n dos­tu­pa­n u cen­ti­me­ta­r. Prim­je­na VA­RIO­KI­T sis­tem­ski­h e­le­me­na­ta ko­ji su go­to­vo is­klju­èi­vo i­z naj­ma èi­ni pro­jek­tna r­je­še­nja iz­nim­no e­ko­ no­miè­ni­m.

No­va kon­zol­na spoj­ni­ca op­ti­mal­no je pri­la­go­ðe­na kon­struk­ci­ji i no­si­vos­ti VA­RIO­KI­T tor­nja za teš­ka op­ te­re­æe­nja.

Pouz­da­ni PE­RI U­P Ro­se­tt Flex kro­v za zaš­ti­tu o­d at­mos­fe­ri­li­ja za si­gu­ra­n pris­tu­p.

TRAVANJ 2013. GRADNJA

47


konstrukcije&tehnologije pre­ko u­re­ða­ja s ko­tu­ro­m. Zna­èaj­no po­bolj­ša­nje u pog­le­du si­gur­nos­ ti pred­stav­lja­ju no­ve kon­zo­le: uèvr­šæe­ne na LGS e­le­me­nt u raz­ma­ku o­d 3,00 m s pouz­da­ ni­m U­DI ob­lo­ga­ma i stan­dar­dno­m og­ra­do­m o­si­gu­ra­va­ju si­gu­ra­n pro­la­z du­ re­šet­kas­ti­h no­sa­èa. Pret­hod­no se mon­ti­ra­ju na tlu za­jed­ no s os­ta­li­m krov­ni­m seg­men­ti­ma, a je­di­ni­ce se kom­plet­no po­di­u di­za­li­co­m. PE­RI pri­ruè­ni­k 2014 Tko smo i što èi­ni­mo – sve to po­ka­za­t æe vam no­vi PE­RI pri­ruè­ni­k. Svo­j bes­pla­ta­n prim­je­ra­k mo­e­te na­ru­èi­ti na www.pe­ri.co­m.hr.

PERI oplate i skele d.o.o. Dolenica 20 10250 Luèko - Zagreb tel: 01 655 36 36 info@peri.com.hr www.peri.com.hr

!

Ured Imotski Fra Rajmunda Rudea 1 21260 Imotski Mob: 091 1655 363

LGS kro­v – jed­nos­tav­no i rav­nom­jer­no pos­tav­lja­nje ce­ra­da.

No­va PE­RI in­ter­net­ska stra­ni­ca www.pe­ri.com No­vi di­za­jn i jed­nos­tav­na na­vi­ga­ci­ja za br­u o­ri­jen­ta­ci­ju i bo­lju kva­li­te­tu in­for­ma­ci­ja.

Ured Osijek Dubrovaèka 7A 31000 Osijek Mob: 091 1655 367

HR PERI 12.078

Po­bolj­ša­na rad­na zaš­ti­ta LGS ­ kro­va za zaš­ti­tu at­mos­fe­ri­li­ja Zat­va­ra­nje kon­struk­ci­je ce­ra­da­ma zna­èaj­no je jed­nos­tav­ni­je i br­e je­r op­ti­mi­ra­ne ke­de­r ši­ne i spoj­ni­ce sma­nju­ju tre­nje, a ce­ra­de se rav­nom­jer­no pos­tav­lja­ju èi­ta­vo­m ši­ri­no­m

www.pe­ri.co­m pred­stav­lja cje­lo­kup­nu PE­RI gru­pu i ras­po­lo­i­va je na nje­maè­ko­m i en­gles­ko­m je­zi­ku, no­ve in­ter­net­ske stra­ni­ ce po­je­di­naè­ni­h tvr­tki-kæe­ri pos­tup­no æe se u­vo­di­ti.

PERI UP Rosett Flex modularna skela Sigurnost Integrirana sigurnost za korisnika zahvaljujući montaži profila s osigurane pozicije i integriranom osiguranju obloge. Brzina i učinkovitost Jednostavno rukovanje primjenom laganih sistemskih dijelova i standardnih jedinica skele koje se mogu premještati dizalicom. Fleksibilnost Maksimalna prilagodba prostornim okolnostima i visokim koncentracijama opterećenja zahvaljujući metričkom sistemskom rasteru.

PERI UP tehnologija skela Ekonomična sistemska rješenja za najraznovrsnije zadatke skele

Oplate Skele Inženjering www.peri.com.hr

48

GRADNJA TRAVANJ 2013.


GEZE Austria GmbH | Wiener Bundesstrasse 85 | 5300 Hallwang

GEZE OKOV ZA STAKLO

Elegantno rješenje – svestrano i jednostavno za montažu Patch fittings su svestrani i pouzdani stezni okovi za potpuno ostakljene sustave u inerijerima i eksterijerima. Odlikuje se prije svega klasičnim suzdržanim dizajnom. Patch fittings omogućuje savršene i atraktivne izvedbe svih standardnih potpuno ostakljenih sustava i konačno to kombinira najbolju ravnotežu između cijene i funkcionalnosti. Karakteristike proizvoda: t Brza priprema montaže za sve debljine stakla t Modularna izvedba okova sastoji se od osnovne pločice , funkcijskog kompleta i pokrovne maske koju je moguće jednostavno ugraditi t Zahtjevani izrezi za staklo pripremaju se jednostavno i brzo. t Jednostavna prilagodba standardnim debljinama stakla od 10–12 mm. t Elegantni pokrovi iz eloksiranog aluminija, poliranoga ili brušenog nehrđajućeg čelik Područja primjene: t Težina krila vrata: max. 100 kg t Širina krila vrata: max. 1000 mm t Višina krila vrata: max. 2800 mm

Tehnologija vrata | Automatski sustavi za vrata | Odvod dima i topline i tehnologija prozora | Sigurnosna tehnologija | Sistemi za staklo

BEWEGUNG MIT SYSTEM


pasivna kuæa i obnova faktor 10 GEA­L A­N S 9000

No­vi kom­bi­ni­ra­ni sus­ta­v za pro­zo­re GEA­L A­N, je­da­n o­d vo­de­æi­h eu­rop­ski­h proiz­vo­ða­èa sus­ta­va za pro­zo­re i vra­ta, pred­stav­lja svo­j no­vi sus­ta­v S 9000, na­mi­je­nje­n nis­koe­ner­get­ski­m i pa­siv­ni­m ku­æa­ma

50

GRADNJA TRAVANJ 2013.


P

otpuno novi sustav profila S 9000 GEALAN je pred­sta­vio tr­iš­tu u sr­pnju o­ve go­di­ne. Sus­ta­v ka­rak­te­ri­zi­ra­ju pred­ nos­ti pris­lo­no­g i sred­nje­g br­t vlje­nja, tj. kom­bi­na­ci­ja A­D i MD sus­ta­va, te u­je­di­nju­je sve pred­nos­ti u­nu­ta­r jed­ no­g sus­ta­va pro­fi­la. S 9000 je sus­ta­v pro­fi­la sa 83 mm ug­rad­be­ne du­bi­ne, 6 zraè­ni­h ko­mo­ ra, 3 ra­zi­ne br­t vlje­nja i mo­guæ­noš­æu kom­bi­na­ci­je sred­nje br­t ve na što­ku (MD) i­li be­z sred­nje br­t ve (A­D) ra­ di jed­nos­tav­ni­je iz­ved­be ko­d fik­sni­h os­tak­lje­nja. Zbo­g iz­ra­zi­to dob­re kon­struk­ci­je sus­ta­v pos­ti­e koe­fi­ci­je­nt pro­las­ ka top­li­ne sa stan­dar­dni­m èe­liè­ni­m o­ja­èa­nje­m kro­z pro­fi­l U­f = 0,92 W/ m2K, što u kom­bi­na­ci­ji s od­go­va­ra­

Sus­ta­v pos­ti­e koe­fi­ ci­je­nt pro­las­ka top­ li­ne sa stan­dar­dni­m èe­liè­ni­m o­ja­èa­nje­m kro­z pro­fi­l U­f = 0,92 W/m2K, što u kom­ bi­na­ci­ji s od­go­va­ ra­ju­æi­m 3-sloj­ni­m stak­lo­m U­g = 0,6 W/ m2K za­do­vo­lja­va stan­ da­r­d za pa­siv­ne ku­æe za u­kup­ni koe­fi­ci­je­nt pro­zo­ra Uw = 0,8 W/ m2 K

ju­æi­m 3-sloj­ni­m stak­lo­m U­g = 0,6 W/m2K za­do­vo­lja­va stan­da­r­d za pa­siv­ne ku­æe za u­kup­ni koe­fi­ci­je­nt pro­zo­ra Uw = 0,8 W/m2K. Broj­ne pred­nos­ti Pred­nos­ti susta­va S 9000:   iz­ra­zi­to dob­ra top­lin­ska i­zo­la­ ci­ja U­f = 0,92 W/m2K   mo­guæ­no­st STV teh­no­lo­gi­je ljep­lje­nja pro­fi­la za stak­lo   mo­guæ­no­st ug­rad­nje stak­la du­bi­ne do 54 mm   83 mm ug­rad­be­na du­bi­na za ko­ju od­go­va­ra­ju svi pot­reb­ni do­dat­ ni pro­fi­li   6 zraè­ni­h ko­mo­ra u ok­vi­ru, kri­lu i preè­ki   jed­nos­tav­no­st iz­ra­de i ug­rad­ nje

  prik­la­da­n za ug­rad­nju na nis­ koe­ner­get­ske i pa­siv­ne ku­æe. Op­ti­mal­na top­lin­ska ­ i­zo­l a­ci­ja Raz­vo­j sus­ta­va s naj­bo­lji­m svoj­stvi­ ma top­lin­ske i­zo­la­ci­je ni­je slu­èaj­no­ st, ne­go re­zul­ta­t ci­lja­no­g raz­voj­no­g ra­da. Re­zul­ta­ti go­vo­re sa­mi za se­be. Broj­ne kal­ku­la­ci­je su po­ka­za­le izvr­ sne vri­jed­nos­ti top­lin­ske i­zo­la­ci­je. O­d po­èet­ka je raz­voj­ni ci­lj bio pos­ti­za­nje top­lin­ske vri­jed­nos­ti Uf – 0,92 W/m2K u sta­dar­dno­j kom­bi­na­ci­ji sa èe­li­ko­m i ti­me pos­ti­za­nje stan­dar­da za pa­siv­ne ku­æe. To o­mo­gu­æu­je zbro­j i­no­va­tiv­ni­h de­ta­lja u di­zaj­nu sus­ta­va. Vi­še o sus­ta­vu S 9000 mo­e­te pro­na­æi na stra­ni­ci: ­ s9000.gea­la­n.de. TRAVANJ 2013. GRADNJA

51


sanitarije &instalacije TECE aktivacijske tipke za WC

Kom­ple­ta­n a­sor­ti­ma­n ­ za pri­vat­ne i jav­ne pros­to­re TE­CE kao struè­nja­k za kuæ­ne in­sta­la­ci­je, ek­sklu­ziv­no u­z vlas­ti­ti vo­do­kot­li­æ pre­zen­ti­ra i kom­ple­ta­n a­sor­timan ak­ti­va­cij­ski­h tip­ki za WC i pi­soa­re

52

GRADNJA TRAVANJ 2013.


P

o­nu­da TE­CE ak­ti­va­cij­ski­h tip­ki za WC se pro­te­e o­d fun­kcio­nal­ni­h i es­tet­ski­h r­je­ še­nja za os­nov­no u­re­ðe­nje u pri­vat­no­m i jav­no­m pod­ruè­ju pa sve do neo­biè­ni­h di­zaj­ner­ski­h r­je­še­nja. Me­ðu nji­ma i i­no­va­ti­va­n proiz­ vod kao što je TE­CE­loo­p, ak­ti­va­ cij­ska tip­ka o­d stak­la i ši­ro­m svi­ je­ta je­din­stve­na ar­ma­tu­ra za WC te TE­CE­squa­re, no­va tip­ka u po­nu­di TE­CE-a, ko­ja je za svo­ju me­tal­nu iz­ved­bu 2010. go­di­ne os­vo­ji­la nag­ ra­du Re­d do­t. Uz svu raz­li­èi­to­st po­je­di­ni­h proiz­ vo­da jed­na im je od­li­ka za­jed­niè­ka: zah­va­lju­ju­æi po­seb­no­j kon­struk­ci­ ji TE­CE vo­do­kot­li­æa, ak­ti­va­cij­ske su tip­ke u svo­ji­m di­men­zi­ja­ma vr­lo ma­le. Ti­me se, vr­lo ne­na­met­lji­vo, uk­la­ pa­ju u sva­ki di­za­jn ku­pao­ni­ce. Ta­ko­ ðe­r su svi mo­de­li tip­ki u­ni­ver­zal­no prim­je­nji­ve na bi­lo koji mo­de­l TE­CE vo­do­kot­li­æa. Sve TE­CE ak­ti­va­cij­ske tip­ke vr­ lo su jed­nos­tav­ne u ko­riš­te­nju: pri

TE­CEam­bia is­pu­nja­va i naj­vi­še hi­gi­jen­ske zah­tje­ve: ak­ti­va­cij­ske tip­ke mo­gu­æe su i u iz­ved­bi s an­ti­bak­te­rij­ ski­m dje­lo­va­njem

ak­ti­vi­ra­nju is­pi­ra­nja pru­a­ju u­go­da­n ot­po­r. TE­CE­ba­se – DO­BA­R DI­Z A­JN I U STAN­DAR­DNO­J KU­PAO­NI­CI Ova plas­tiè­na ak­ti­va­cij­ska tip­ka na­mi­je­nje­na je pri­je sve­ga za stan­ dar­dno op­re­ma­nje raz­ni­h ob­je­ka­ta. TE­CE­ba­se o­mo­gu­æa­va dvo­ko­li­èin­ sku fun­kci­ju is­pi­ra­nja s mo­guæ­noš­ æu ak­ti­va­ci­je spri­je­da i­li o­doz­go. TE­CEam­bia – TIP­KE S ­ AN­TI­BAK­TE­RIJ­SKI­M ­ DJE­LO­VA­NJEM TE­CEam­bia je mo­de­l ak­ti­va­cij­ske tip­ke ši­ro­ke nam­je­ne: svo­jo­m bez­ vremen­sko­m, rav­no­m li­ni­jo­m i ma­ li­m di­men­zi­ja­ma, sav­r ­še­no se uk­la­ pa u sva­ku ku­pao­ni­cu. Na zah­tje­v TE­CEam­bia is­pu­nja­va i naj­vi­še hi­gi­jen­ske zah­tje­ve: ak­ti­va­ cij­ske tip­ke mo­gu­æe su i u iz­ved­bi s an­ti­bak­te­rij­ski­m dje­lo­va­nje­m. Plas­ti­ka je u to­m slu­èa­ju ob­lo­e­ na sreb­r­ni­m io­ni­ma, ko­ji spri­je­èa­va­ ju ši­re­nje bak­te­ri­ja.

TE­CEam­bia a­sor­ti­ma­n pru­a va­ ri­jan­tu jed­no- i dvo­ko­li­èin­sko­g is­ pi­ra­nja, kao i iz­ved­bu s raz­li­èi­ti­m ob­ra­da­ma: kro­mi­ra­no ma­t /sjaj­no, bi­je­la s kom­bi­na­ci­jo­m kro­mi­ra­no ma­t /sjaj­no. TE­CEp­la­nus – PO­SEB­NO ­ DU­GOTRAJ­NE TIP­KE TE­CEp­la­nu­s iz­ra­ðe­n je spe­ci­ jal­no za u­pot­re­bu u jav­ni­m pros­ to­ri­ma. I­pa­k, tip­ke o­d ple­me­ni­to­g èe­li­ka is­tov­re­me­no is­pu­nja­va­ju i vi­so­ke zah­tje­ve pri­vat­ni­h in­ves­ti­to­ ra grad­nje. Ak­ti­va­cij­ske tip­ke se­ri­je TE­CEp­la­nu­s su po pi­ta­nju fun­kcio­ nal­nos­ti i obra­de pov­r ­ši­ne po­seb­no ro­bus­ne i du­got­raj­ne. Iz­ved­be za jed­no- i dvo­ko­li­èin­sko is­pi­ra­nje mo­gu­æe su o­si­m u ob­ra­di ple­me­ni­to­g èe­li­ka ma­t /sjaj­no, ta­ko­ ðe­r i kro­m sja­j ob­ra­di pov­r­ši­ne. TE­CE­loo­p STAK­LE­NE TIP­KE Neo­bi­èa­n di­za­jn TE­CE­loo­p ak­ti­va­ cij­ske tip­ke ot­va­ra pot­pu­no no­ve mo­guæ­nos­ti ob­li­ko­va­nja – tip­ke su TRAVANJ 2013. GRADNJA

53


sanitarije&instalacije iz­ra­ðe­ne o­d stak­la i i­ma­ju glat­ku pov­r ­ši­nu. TE­CE­loo­p je o­si­m to­ga je­ di­na ak­ti­va­cij­ska tip­ka ši­ro­m svi­je­ta s mo­guæ­noš­æu ug­rad­nje u rav­ni­ni zi­da. U­z to TE­CE u po­nu­di i­ma i spe­ ci­ja­la­n ok­vi­r za ug­rad­nju. Izved­ba

je mo­gu­æa u mno­gob­roj­ni­m kom­ bi­na­ci­ja­ma bo­ja. Stak­le­ne ok­vi­r e, ko­je TE­CE nu­di u bi­je­lo­j, ze­le­no­j i cr­no­j bo­ji mo­gu­æe je kom­bi­ni­r a­ti s tip­ka­ma u bi­je­lo­j i cr­no­j bo­ji te iz­ ved­bi kro­m ma­t /sja­j i zlat­no.

Ak­ti­va­cij­ske tip­ke se­ri­je TE­CEp­la­nu­s su po pi­ta­nju fun­kcio­nal­ nos­ti i ob­ra­de pov­r­ši­ ne po­seb­no ro­bus­ne i du­got­raj­ne

Po­re­d to­ga pos­to­ji TE­CE­loo­p te­ melj­na ver­zi­ja o­d plas­ti­ke u bo­ja­ma: bi­je­la, per­ga­mo­n, kro­m ma­t /sja­j, ko­ja je ta­ko­ðe­r mo­gu­æa u iz­ved­bi s an­ti­bak­te­rij­ski­m dje­lo­va­nje­m. TE­CE­squa­re: BEZ­VRE­MEN­SKI DI­Z A­JN O­D PLE­ME­NI­TO­G ÈE­LI­KA Bri­das­ti pra­vo­kut­ni­k o­d èet­ka­no­g ple­me­ni­to­g èe­li­ka – ta­ko se pred­ stav­lja TE­CE­square, no­va ak­ti­va­cij­ ska tip­ka za dvo­ko­li­èin­sko is­pi­ra­nje i­z TE­CE a­sor­ti­ma­na. Po­seb­no plit­ka, u­z mi­ni­ma­lis­tiè­ki di­za­jn, o­va­j mo­de­l tip­ke u pot­pu­ nos­ti se in­teg­ri­ra u ar­hi­tek­tu­ru ku­ pao­ni­ce. Iza neo­biè­no­g di­zaj­na skri­va se no­va teh­ni­ka 'nji­ha­nja'. Zglo­bo­vi tip­ki pri­to­m se na­la­ze na zi­du, na vanj­sko­m ru­bu tip­ke. U­z po­mo­æ po­ seb­no­g ok­vi­ra za ug­rad­nju, tip­ka se ve­æi­m di­je­lo­m ug­ra­ðu­je u zi­d. Vid­ lji­v je sa­mo po­seb­no plit­ki pok­ro­v o­d ple­me­ni­to­g èe­li­ka, s du­bi­no­m o­d sve­ga 2 mm. Na površini tipke od plemenitog èelika, TECE je na­nio vr­lo ta­na­k, na ab­ra­zi­ju ot­po­ra­n zaš­tit­ni slo­j, ko­ji­m se spri­je­èa­va vid­lji­vo­st o­ti­sa­ka pr­ sti­ju na­ko­n ko­riš­te­nja tip­ke. Po­re­d iz­ved­be o­d ple­me­ni­to­g èe­ li­ka, mo­de­l tip­ke TE­CE­squa­re dos­ tu­pa­n je i u stak­le­no­j iz­ved­bi. Mo­de­ le o­d stak­la, kao ve­æ i kod TE­CE­loo­p stak­le­ni­h mo­de­la, mo­gu­æe je ug­ra­ di­ti na dva na­èi­na: na uo­bi­èa­je­n na­ èi­n, ug­rad­njo­m na zi­d i­li ug­rad­njo­m u zi­d pri èe­mu je stak­le­ni pok­ro­v u rav­ni­ni s ke­ra­mi­ko­m. Ko­d ug­rad­nje u rav­ni­ni s ke­ra­mi­ko­m pot­reb­na je u­pot­re­ba po­seb­no­g ok­vi­ra za ug­ rad­nju. Više in­for­ma­ci­ja o TE­CE proiz­vo­ di­ma pot­ra­i­te na www.te­ce.hr.

!

TE­CE d.o.o. Fal­le­ro­vo še­ta­liš­te 16 10000 Zag­reb Te­l: +385 1 3079-000 Fax: +385 1 3079-048 E-mai­l: in­fo@­te­ce.hr www.te­ce.hr

54

GRADNJA TRAVANJ 2013.


poslovna vozila O­pe­l Vi­va­ro

U­doban, prak­tièan ­ i sves­tran Ope­l Vi­va­ro i­ma sti­la. Nje­go­va pros­tra­no­st, broj­ni pre­tin­ci za ­ od­la­ga­nje o­sob­ni­h stva­ri i sves­tra­no­st pot­vr­ðu­ju O­pe­lo­vu ­ fi­lo­zo­fi­ju di­zaj­na u­nut­raš­njos­ti. Do­daj­te to­mu sna­gu, du­ge ­ ser­vis­ne in­ter­va­le i ma­le troš­ko­ve ko­riš­te­nja i do­bi­t æe­te pot­punu sli­ku u­dob­nos­ti i struè­nos­ti

U

ði­te u O­pe­l Vi­va­ro (s nis­ ki­m u­laz­ni­m pra­go­m to je la­ko) i od­ma­h æe­te se na­æi u u­dob­no­m ok­ru­e­nju kao ko­d o­sob­no­g au­to­mo­bi­la. U­i­vaj­te na vo­za­èe­vo­m mjes­tu i u­dob­ni­m sje­da­li­ma vr­hun­ske pot­po­re i pre­ pus­ti­te se os­je­æa­ju luk­su­za. Ko­li­ko luk­su­za? Sve o­vi­si o va­ma. U­dob­no­st kao u o­sob­no­m au­to­mo­bi­lu Pros­tra­n, prak­ti­èa­n i pu­n ko­ris­ni­h pre­ti­na­ca, O­pe­l Vi­va­ro pru­a pot­

pu­no no­vi do­iv­lja­j vo­nje za èa­k 9 o­so­ba. Bi­lo da vo­zi­te rod­bi­nu i­z zraè­ne lu­ke i­li pa­ki­ra­te o­bi­te­lj za pu­to­va­nje na go­diš­nji od­mo­r, O­pe­l Vi­va­ro i­ma pri­la­god­lji­vu u­nut­raš­njo­st, ko­ja se mo­e pri­la­go­di­ti ta­ko da od­go­va­ra va­ši­m pot­re­ba­ma. Di­z a­jn u­nut­r aš­njos­ti Udob­na i prak­tiè­na, u­nut­raš­njo­st O­pe­l Vi­va­ra i­zu­zet­no je pros­tra­na i u­god­na za vo­nju. O­pe­l Vi­va­ro Com­ bi nu­di sje­da­la za 9 put­ni­ka uk­lju­èu­

Ope­l Vi­va­ro je na­mi­ je­nje­n teš­ki­m pos­ lo­vi­ma, a­li sve­jed­no e­le­gan­ta­n. Sna­a­n, a­li šted­ljiv

ju­æi i voza­èa, a Tou­r nu­di sje­da­la za 8 o­so­ba, što zna­èi da u o­ba mo­de­la i­ma­te jo­š u­vi­je­k vi­še ne­go do­volj­no pros­to­ra za pr­tlja­gu. Ula­za­k i iz­la­za­k i­z vo­zi­la je jed­ nos­ta­va­n i zah­va­lju­ju­æi mje­nja­èu ug­ra­ðe­no­m vi­so­ko na sre­diš­nju kon­zo­lu, mo­e­te se kre­ta­ti s jed­ne stra­ne ka­bi­ne na dru­gu, br­zo i be­z zap­re­ka. Do­da­te li to­me ser­voup­rav­lja­è, po­de­si­vo sje­da­lo vo­za­èa i up­rav­lja­è, u­i­va­t æe­te u u­dob­nos­ti kao da ste u au­to­mo­bi­lu. Kli­ma-u­re­ða­j, sre­diš­nje zak­lju­èa­va­nje i e­lek­triè­ni pok­re­ta­ni pro­zo­ri su se­rij­ska op­re­ma mo­de­la Tou­r i do­dat­na mo­de­la Com­bi. Dalj­nje mo­guæ­nos­ti na ­ doh­va­t ru­k e Ka­bi­na je pre­pu­na i­no­va­tiv­ni­h i pa­ met­ni­h r­je­še­nja za od­la­ga­nje, uk­lju­ èu­ju­æi os­vi­jet­lje­ni pre­ti­na­c za ru­ka­ vi­ce i vr­lo ve­li­ke de­po­ve u vra­ti­ma. Tu je i dr­a­è èa­ša te la­di­ca is­po­d sje­da­la su­vo­za­èa, ko­ja je i­deal­na za au­to-kar­te. Sve u sve­mu, Vi­va­ro i­ma naj­ma­ nje 11 pre­ti­na­ca za od­la­ga­nje. Po­je­ di­na­èno zak­lju­èa­va­nje vra­ta klju­èe­m s tri tip­ke o­mo­gu­æu­je ot­klju­èa­va­nje pok­lop­ca pr­tlja­ni­ka neo­vis­no o os­ ta­li­m vra­ti­ma – èu­va­ju­æi na ta­j na­èi­n u­nut­raš­njo­st i nje­zi­n sad­r ­a­j si­gur­

56

GRADNJA TRAVANJ 2013.


no zak­lju­èa­ni­m ti­je­ko­m u­to­va­ra i is­to­va­ra. Sa­te­lit­ska na­vi­ga­ci­ja Ra­zum­lji­va i priv­laè­na gra­fi­ka pri­ka­ zu­je èi­ta­v ni­z na­vi­ga­cij­ski­h po­da­ta­ka u dnev­no­m i noæ­no­m na­èi­nu ra­da, uk­lju­èu­ju­æi preos­ta­lu u­da­lje­no­st, tre­nu­taè­no og­ra­ni­èe­nje br­zi­ne, R­DS EO­N o­ba­vi­jes­ti o zas­to­ji­ma u pro­ me­tu te pred­vi­ðe­no vri­je­me do­las­ ka na od­re­diš­te. O­si­m to­ga, mo­e­te bi­ra­ti pri­ka­z i­z ptiè­je per­spek­ti­ve i­li tloc­r ­tni. Kar­te pok­ri­va­ju 26 eu­rop­ski­h ze­ma­lja. Sus­ta­vo­m se up­rav­lja da­ ljin­ski, a mo­gu­æe ga je na­dog­ra­ði­ va­ti pu­te­m in­ter­ne­ta. Spe­ci­fi­ka­ci­je au­dio­sus­ta­va u skla­du s u­re­ða­je­m CD 30 BT U­SB. Na­vi­ga­cij­ski sus­ta­v ta­ko­ðe­r i­ma ser­vis­ni pa­ke­t Tom­To­ m’s LI­VE, s pod­r­ško­m za HD Traf­

Mo­der­ni di­zel­ski mo­to­ri pro­jek­ti­ra­ni su ka­ko bi pru­i­li mak­ si­mal­ne per­for­man­se i nis­ku pot­roš­nju go­ri­va

TRAVANJ 2013. GRADNJA

57


poslovna vozila fi­c sus­ta­v in­for­mi­ra­nja o pro­me­tu, Goog­le lo­kal­nu tra­i­li­cu te prog­no­ze vre­me­na. Trom­je­seè­na prob­na pret­ pla­ta uk­lju­èe­na je u pa­ke­t (zna­èaj­ke va­ri­ra­ju o­vis­no o lo­kal­no­m tr­iš­tu). Pot­pu­no fun­kcio­na­l a­n stil Priv­laè­no­st O­pe­l Vi­va­ra je ne­pog­ re­ši­va. Nje­go­va e­le­gan­ci­ja pa­met­ no je os­miš­lje­na i u naj­ma­nje­m de­ta­lju. Prim­je­ri­ce, na­èi­n na ko­ji e­le­gan­ta­n di­za­jn pred­nje­g di­je­la ka­ bi­ne o­mo­gu­æu­je iz­nim­nu vid­lji­vo­st, kao i na­èi­n na ko­ji su boè­ne li­ni­je po­rav­na­te sa stak­lo­m go­vo­re o pro­fi­nje­nos­ti di­zaj­na ko­ji ga iz­dva­ja o­d dru­gi­h. Pri­l a­god­l ji­vo vaš Vi­še pros­to­ra za lju­de li vi­še te­ ret­no­g pros­to­ra? Ko­d svi­h iz­ved­bi O­pe­l Vi­va­ra iz­bo­r je na va­ma. Mo­ e se èa­k u­re­di­ti kao luk­su­za­n, a­li pot­pu­no fun­kcio­na­la­n mo­bil­ni u­re­d, a ta­ko­ðe­r je iz­nim­no prak­ti­èa­n za spor­to­ve ko­ji zah­ti­je­va­ju mo­bil­no­st i pri­je­vo­z ve­æe op­re­me. Èi­st di­zel­ski rad Ope­l Vi­va­ro nu­di dva e­ko­no­miè­na di­zel­ska mo­to­ra vi­so­ki­h per­for­man­ si, dos­tup­na u e­coF­LEX iz­ved­ba­ma. Svi mo­to­ri od­li­ku­ju se vr­hun­ski­m per­for­man­sa­ma, pro­fi­nje­ni su na ces­ti i u skla­du s nor­ma­ma Eu­ro 5. Glat­ki ra­d 6-stu­panjsko­g ruè­no­g i­li O­pe­l Ea­sytro­ni­c mje­nja­èa do­dat­no po­ve­æa­va za­do­volj­stvo vo­za­èa. Suv­re­me­na teh­no­lo­gi­ja mo­to­r a Na­mi­je­nje­n teš­ki­m pos­lo­vi­ma, a­li sve­jed­no e­le­gan­ta­n. Sna­a­n, a­li šted­lji­v. Mo­der­ni di­zel­ski mo­to­ri pro­jek­ti­ra­ni su ka­ko bi pru­i­li mak­ si­mal­ne per­for­man­se i nis­ku pot­ roš­nju go­ri­va. Pot­r oš­nja go­r i­va u gra­d u 8,8 – 8,0, iz­va­n gra­da 6,7 – 5,9, pros­ jeè­na 7,3 – 6,9 l/100 km. Pros­jeè­ na e­m i­si­ja CO2 190 – 180 g/km (u skla­d u s od­r ed­ba­ma 1999/100/ E­C i­li 2007/715/E­C i 2008/692/ E­C). Iz­ved­be 2.0 CDTI E­CO­TE­C i­ma­ju fil­ta­r di­zel­ski­h èes­ti­ca u os­nov­no­j op­re­mi. Bo­ga­ta po­nu­da Ope­l Vi­va­ro pred­stav­lja sav­r­še­nu kom­bi­na­ci­ju nis­ke pot­roš­nje, vr­hun­ ske pouz­da­nos­ti i up­rav­lji­vos­ti. Ka­ ko bi mo­gao is­pu­ni­ti sve zah­tje­ve,

58

GRADNJA TRAVANJ 2013.

O­pe­l Vi­va­ro do­la­zi s po­nu­do­m o­d 2 com­mo­n rai­l di­zel­ska mo­to­ra sna­ge 66 kW (90 KS) i­li 84 kW (114 KS), a o­ba su dos­tup­na i u e­coF­LEX iz­ ved­ba­ma za jo­š ni­e e­mi­si­je i ma­nju pot­roš­nju go­ri­va. Fil­ta­r di­zel­ski­h èes­ti­ca Di­zel­ski mo­to­ri s fil­tro­m za èes­ti­ce naj­no­vi­ja su O­pe­lo­va iz­ved­ba: o­va­j fil­ta­r ne zah­ti­je­va od­r ­a­va­nje i a­di­ti­ ve, a pru­a u­èin­ko­vi­tu zaš­ti­tu o­ko­li­ ša. Fil­ta­r za kru­te èes­ti­ce (DPF) dio je os­nov­ne op­re­me s Eu­ro 5 mo­to­ri­ ma 2.0 CDTI E­CO­TE­C. Vr­ste pri­je­no­sa Jo­š vi­še u­dob­nos­ti u­z jo­š ma­nju pot­roš­nju: 6-stu­panj­ski Ea­sytro­ni­c mje­nja­è o­mo­gu­æu­je ruè­no mi­je­nja­ nje stup­nje­va pri­je­no­sa u sva­ko­m tre­nut­ku. Dio je do­dat­ne po­nu­de u­z mo­to­r 2.0 CDTI o­d 84 kW (114 KS). Pot­pu­na po­nu­da Ako pos­to­ji kom­bi ko­je mo­e za­do­ vo­lji­ti va­še pot­re­be, on­da je to O­pe­l Vi­va­ro. Iz­bo­r mo­de­la zna­èi da se mo­e op­re­mi­ti za dos­lov­no sva­ku o­bi­telj­sku, pos­lov­nu i­li rek­rea­tiv­nu nam­je­nu u­z mi­ni­mal­ni na­po­r i mak­ si­mal­no za­do­volj­stvo. Ope­l Vi­va­ro Com­bi Vi­va­ro Com­bi jed­no je o­d naj­sves­ tra­ni­ji­h vo­zi­la. Dos­tu­pa­n s krat­ki­m i du­gi­m me­ðuo­so­vin­ski­m raz­ma­ ko­m, mo­e se la­ko i br­zo pret­vo­ri­ti i­z pros­tra­no­g kom­bi­ja sa 9 sje­da­la u šes­te­ros­je­d s do­da­ni­m pros­to­ro­m u pr­tlja­ni­ku, be­z pot­re­be za va­ðe­ nje­m bi­lo ko­je­g sje­da­la.

Vi­va­ro Com­bi jed­no je o­d naj­sves­tra­ni­ji­h vo­zi­la. I­z pros­tra­no­g kom­bi­ja sa 9 sje­da­la, mo­e se br­zo i la­ko pret­vo­ri­ti u šes­te­ros­ je­d s do­da­ni­m pros­to­ ro­m u pr­tlja­ni­ku, be­z pot­re­be za va­ðe­nje­m bi­lo ko­je­g sje­da­la

Com­bi i­ma dva i­li tri re­da sje­da­la ko­ja se mo­gu iz­va­di­ti. Ši­ro­ka kliz­ na vra­t a o­mo­gu­æu­ju jed­nos­t a­va­n pris­tu­p svi­jet­lo­j, pros­tra­no­j u­nut­ raš­njos­ti. Com­bi mo­e­te pri­la­go­ di­ti va­ši­m pot­r e­ba­ma, a prem­da dvos­tru­ka zak­r et­na stra­nja vra­t a do­la­ze se­r ij­ski, dos­tup­na su i po­ diz­na. Na ras­po­la­ga­nju su i dru­ga kliz­ na vra­ta u pu­no­j ve­li­èi­ni, ta­ko­ðe­r za do­dat­nu prak­tiè­no­st. Pred­nji i stra­ nji kli­ma-u­re­ða­j bri­ne se za u­god­nu tem­pe­ra­tu­ru na svi­m va­ši­m pu­to­va­ nji­ma. Za ko­ris­ni­ke ko­ji tre­ba­ju ve­æu u­dob­no­st i ve­æi o­bu­ja­m pr­tlja­ni­ka, na ras­po­la­ga­nju je Com­bi s du­gi­m me­ðuo­so­vin­ski­m raz­ma­ko­m i s pot­ pu­no dot­je­ra­ni­m u­nu­tar­nji­m u­re­ðe­ nje­m. Ope­l Vi­va­ro Tour Ope­l Vi­va­ro Tou­r je vr­lo prak­tiè­na, a­li i e­le­gan­tna VI­P li­mu­zi­na s vi­še sje­da­la – jed­na­ko po­god­na za po­ sao, kao i za slo­bod­no vri­je­me. Oèe­kuj­te per­for­man­se o­sob­no­g au­to­mo­bi­la, i­zu­zet­no nis­ku ra­zi­nu bu­ke, iz­nim­nu pros­tra­no­st i pri­la­ god­lji­vo­st. Mo­e pos­lu­i­ti za pri­je­ vo­z o­so­ba (do 9 lju­di), jed­na­ko la­ko kao što mo­e pre­vo­zi­ti i pr­tlja­gu. Me­ðu­ti­m, teš­ko æe­te se od­lu­èi­ ti iz­me­ðu dvi­ju pa­ke­ta op­re­me za u­dob­no­st i prak­tiè­no­st – Tou­r i Tou­r Cos­mo. Vi­še o vo­zilima O­pe­l Vi­va­ro pot­ ra­i­te na: http://www.opel.hr/vehicles/ opel_range/cars/vivaro/indeks. html.


grijanje &klima DIM­PLEX di­za­li­ce top­li­ne

Jef­ti­n i e­ko­loš­ki ­ na­èi­n gri­ja­nja Tvr­tka SO­L A­R LEK­TU­S je ek­sklu­ziv­ni zas­tup­ni­k Dim­plexo­vi­h ­ proiz­vo­da za Hr­vat­sku

D

izalica topline DIMPLEX je u­re­ðaj jef­ti­no­g i e­ko­loš­ki èis­to­g na­èi­na gri­ja­nja, i­z ob­ nov­lji­vi­h iz­vo­ra e­ner­gi­je. Dim­plex je u Eu­ro­pi i svi­je­tu si­no­ ni­m za i­no­va­tiv­na ri­je­še­nja u sus­ta­ vi­ma gri­ja­nja i hla­ðe­nja. Tvrtka SOLAR LEKTUS 2012. godine potpisala je ekskluzivni ugovor s Dim­plexo­m za tr­iš­te Hr­vat­ske o zas­tu­pa­nju i pro­da­ji nji­ho­vi­h proiz­ vo­da s nag­las­ko­m na di­za­li­ce top­ li­ne.

Uk­r at­ko o di­z a­li­ca­ma ­ top­li­ne Di­za­li­ca top­li­ne je u­re­ða­j ko­ji se ba­ zi­ra na li­je­vok­ret­no­m Car­no­to­vo­m kru­no­m pro­ce­su ko­ji top­li­nu u

stro­ju pret­vara u ra­d, pri èe­mu se ko­ris­ti i­deal­ni pli­n, naj­èeš­æe ne­ki o­d freo­na, o­vis­no o e­lje­ni­m tem­pe­ra­ tu­ra­ma. Na­èi­n ra­da je go­to­vo i­den­ti­èa­n na­èi­nu ra­da ku­hinj­sko­g hlad­nja­ka, a raz­li­ka je u to­me što ras­hlad­ni u­re­ ða­j o­du­zi­ma top­li­nu na­mir­ni­ca­ma i pre­da­je je o­ko­li­ni, do­k di­za­li­ca top­ li­ne u­zi­ma top­li­nu i­z zra­ka, vo­de i­li zem­lje i do­vo­di je u pros­to­r ko­ji e­ li­mo zag­ri­ja­ti. Di­za­li­ca top­li­ne ne o­vi­si o kli­mat­ ski­m prom­je­na­ma i­li me­teo­ro­loš­ki­m uv­je­ti­ma (hla­da­n / to­pao zra­k, vje­ ta­r, ki­ša, sni­je­g). Naj­jed­nos­tav­ni­ji ob­li­ci di­za­li­ca top­li­ne su kli­ma u­re­ða­ji ko­ji gri­ju i hla­de tzv. IN­VER­TE­RI.

Dim­plex je u Eu­ro­pi i svi­je­tu si­no­ni­m za i­no­va­tivna ri­je­še­nja u sus­ta­vi­ma gri­ja­nja i hla­ðe­nja

Za stam­be­ne i pos­lov­ne pros­to­re Di­za­li­ce top­li­ne DIM­PLEX na­mi­je­ nje­ne su stam­be­ni­m i pos­lov­ni­m pros­to­ri­ma za gri­je­nje, hla­ðe­nje i pot­roš­nu top­lu vo­du. E­ko­loš­ki su prih­vat­lji­v sus­ta­v gri­ja­nja s mo­der­ no­m teh­no­lo­gi­jo­m. Pro­je­k t za ug­r ad­nju i ­ di­men­zio­ni­r a­nje sus­ta­va S ob­zi­ro­m da se sva­ki sus­ta­v s di­ za­li­co­m top­li­ne raz­li­ku­je neop­hod­ no je nap­ra­vi­ti pro­je­k t za ug­rad­nju i di­men­zio­ni­ra­nje sus­ta­va s ko­ji­m je mo­gu­æe od­re­di­ti uš­te­de u od­nosu na dru­ge e­ner­gen­te (stru­ju, lo­ u­lje, dr­vo, pe­le­te, pli­n) i koe­fi­ci­je­nt is­ ko­ris­ti­vos­ti što kup­cu / in­ves­ti­to­ru o­mo­gu­æa­va vi­si­nu i pov­ra­t in­ves­ti­ ci­je. So­la­r Lek­tu­s je u mo­guæ­nos­ti po­ nu­di­ti va­m pro­je­k t i iz­ra­èu­n za va­š ob­je­k t s cer­ti­fi­ci­ra­ni­m o­d Dim­plexa struè­ni­m o­sob­lje­m. Po­ti­ca­ji za ug­r ad­nju ­ sus­ta­va ko­ji ko­ris­te ­ ob­nov­l ji­ve iz­vo­re Real­no je za o­èe­ki­va­ti da æe pot­re­ba za di­za­li­ca­ma top­li­ne u bu­duæ­nos­ti bi­ti sve ve­æa. Tre­nut­ne ci­je­ne e­ner­ ge­na­ta i sve ve­æa svi­je­st o o­èu­va­nju o­ko­li­ša do­vo­de do te èinjeni­ce. Ta­ ko­ðe­r je bit­no re­æi da dr­a­va pos­ ve­æu­je sve vi­še pa­nje ob­nov­lji­vi­m iz­vo­ri­ma e­ner­gi­je i da pos­to­je bes­ pov­rat­na sred­stva kro­z po­ti­ca­je pri ug­rad­nji sus­ta­va ko­ji ko­ris­te ob­nov­ lji­ve iz­vo­re.

60

GRADNJA TRAVANJ 2013.


!

SOLAR LEKTUS Li­va­dar­ska 11 Gor­nji De­si­nec 10450 Jas­tre­bar­sko Te­l: 01/6279-530 Mo­b: 099/5050-813 E-mai­l: in­fo@­so­lar­lek­tu­s.com www.so­lar­lek­tu­s.com Facebook: SOLAR LEKTUS

So­la­r Lek­tu­s je u mo­ guæ­nos­ti po­nu­di­ti va­m pro­je­k t i iz­ra­èu­n za va­š ob­je­k t s cer­ti­fi­ ci­ra­ni­m o­d Dim­plexa struè­ni­m o­sob­ljem

TRAVANJ 2013. GRADNJA

61


elektro news Phi­li­ps

Phi­li­ps pred­sta­vio ­ e­ner­get­ski na­ju­èin­ko­vi­ti­ju ­ LE­D-ci­je­v s top­li­m bi­je­li­m svi­jet­lo­m na svi­je­tu Pr­vi pro­to­ti­p LE­D ci­je­vi ko­ja da­je 200 lu­me­na po wat­tu ­ kva­li­tet­no­g svjet­la, a u­z to tro­ši u­po­la ma­nje e­ner­gi­je u ­ us­po­red­bi s pos­to­je­æi­m LE­D ras­vjet­ni­m ti­je­li­ma

R

oya­l Phi­li­ps E­lec­tro­ni­cs (NYSE: PHG, AEX: PHIA) pred­stav­lja no­vu ino­va­ci­ju na po­lju LE­D ras­vje­te: e­ner­ get­ski na­ju­èin­ko­vi­ti­ju LE­D ci­je­v na

62

GRADNJA TRAVANJ 2013.

svi­je­tu, prik­lad­nu za ši­ro­ku u­pot­re­ bu. Phi­lip­so­vi is­tra­i­va­èi raz­vi­li su zam­je­nu za stan­dar­dne fluo­res­cen­ tne ci­je­vi te pro­to­tip TLE­D da­je re­

Phi­lip­so­vi is­tra­i­va­èi raz­vi­li su zam­je­nu za stan­dar­dne fluo­ res­cen­tne ci­je­vi te pro­to­ti­p TLE­D da­je re­kor­dni­h 200 lu­me­na po wat­tu kva­li­tet­no­g bi­je­lo­g svi­jet­la

kor­dni­h 200 lu­me­na po wat­tu kva­ li­tet­no­g bi­je­lo­g svi­jet­la (u us­po­red­bi sa 100 lm/W fluo­res­cen­tno­g svi­jet­la i sa­mo 15 lm/W tra­di­cio­nal­nih fluo­ res­cen­tni­h ci­je­vi). Ova­j pro­to­ti­p je dvos­tru­ko u­èin­ ko­vi­ti­ji o­d ci­je­vi ko­je mu pret­ho­de, tj. tro­ši u­po­la ma­nje e­ner­gi­je. Na tr­iš­tu o­d 2015. go­di­ne Bu­du­æi da na ras­vje­tu ot­pa­da 19% cje­lo­kup­ne svjet­ske pot­roš­nje e­ner­ gi­je o­va ino­va­ci­ja æe do­ni­je­ti zna­èaj­ ne uš­te­de. O­èe­ku­je se da æe TLE­D ci­je­v o­d 200 lm/W do­æi na tr­iš­te u 2015. go­di­ni, pr­vo u u­re­de i in­dus­ tri­ju, a za­ti­m i u ku­æan­stva. No­vi Phi­lip­so­v pro­to­ti­p TLE­D ci­ je­vi pr­vi je pu­t da su is­tra­i­va­èi us­ pje­li nap­ra­vi­ti uèin­ko­vi­tu ci­je­v o­d 200 lm/W, a da prito­m ni­su mo­ra­li sma­nji­va­ti kva­li­te­tu ras­vje­te. U­z to, za­do­vo­lje­ni su i svi stro­gi stan­dar­di i zah­tje­vi u­red­ske ras­vje­te. 'Ovo je va­a­n is­ko­ra­k na pod­ruè­ju LE­D ras­vje­te ko­ji æe po­tak­nu­ti tran­ sfor­ma­ci­ju proiz­vod­nje ras­vjet­ni­h ti­je­la', ka­zao je Re­ne va­n Schoo­te­n,


izvr­šni di­rek­to­r za Iz­vo­re svi­jet­la i e­lek­tro­ ni­ku, Phi­li­ps Lig­hti­ng te do­dao: 'Na­ko­n što je pre­poz­na­to da naša kva­ li­tet­na LE­D ras­vje­ta (ko­ja o­po­na­ša tra­di­ cio­nal­ne iz­vo­re svjet­los­ti) do­no­si no­vo is­kus­t vo u­z Phi­li­ps Hue (po­ve­za­ni sus­tav ras­vje­te u ku­æan­stvu), sa­da va­m pred­ stav­lja­mo slje­de­æi i­no­va­ti­va­n ko­ra­k ko­ji je dvos­tru­ko e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­t. Uz­bu­ðe­ ni smo do­k za­miš­lja­mo zna­èaj­ne uš­te­de e­ner­gi­je ko­je æe na­še i­no­va­ci­je zna­èi­ti za na­š pla­ne­t i pot­ro­ša­èe'. Zna­èaj­ne uš­te­de e­ner­gi­je TLE­D ci­je­vi tre­ba­ju za­mi­je­ni­ti fluo­res­ cen­tne ci­je­vi ko­je se ko­ris­te u u­re­di­ma i in­dus­tri­ji, a ko­je tre­nut­no èi­ne vi­še o­d po­ lo­vi­ce cje­lo­kup­no­g bro­ja ras­vjet­nih ti­je­la u svi­je­tu. Pre­la­za­k na e­ner­get­ski dvos­tru­ko u­èin­ ko­vi­ti­je TLE­D ci­je­vi od 200 lm/W zna­èi­t æe zna­èaj­ne uš­te­de e­ner­gi­je. Prim­je­ri­ce, sa­mo u SA­D-u fluo­res­cen­ tne ci­je­vi tro­še o­ko 200 te­rawat­ta elek­ triè­ne e­ner­gi­je go­diš­nje. Ka­d bi se o­ve ci­je­vi za­mi­je­ni­le s TLED ci­je­vi­ma od 200 lm/w SA­D bi tro­šio o­ko 100 te­rawat­ta e­lek­triè­ne e­ner­gi­je ma­nje (što je jed­na­ko proiz­vod­nji 50 sred­nje ve­li­ki­h e­lek­tra­na). To bi do­ni­je­lo i uš­te­de o­d pre­ko 12 mi­li­jar­ di U­SD, a u at­mos­fe­ru bi se is­pus­ti­lo o­ko 30 mi­li­ju­na met­riè­ki­h to­na CO2 ma­nje. Ova no­va Phi­lip­so­va i­no­va­ci­ja pod­cr­ta­ va vri­jed­no­st i sna­gu in­dus­tri­je ras­vjet­ni­h ti­je­la te pred­stav­lja po­vez­ni­cu Phi­lip­so­vi­h zna­nja na pod­ruè­ji­ma LE­D-teh­no­lo­gi­ja, iz­vo­ra svjet­los­ti, prim­je­na i sus­ta­va ras­ vje­te. I­no­va­ci­je na pod­ruè­ju fos­for­ne teh­ no­lo­gi­je i pla­vo­g LE­D-a ko­je pred­stav­lja Phi­li­ps Lu­mi­le­ds vo­de­æe su na tr­iš­tu, a do­no­se kva­li­tet­ni­ju ras­vje­tu i uš­te­de e­lek­ triè­ne ener­gi­je.

Oèe­ku­je se da æe TLE­D ci­je­v o­d 200 lm/W do­æi na tr­iš­te u 2015. go­di­ni, pr­vo u u­re­de i in­dus­tri­ju, a za­ti­m i u ku­æan­stva

Web dizajn   CMS sustavi upravljanja sadržajem   Web Shop, E-Commerce, prodaja nekretnina   Flash stranice i animacije   izrada web aplikacija   SEO optimizacija za tražilice   …

Virtualne šetnje   snimanje objekata / prostorija / lokacija   izrada aplikacije virtualne šetnje   postavljanje aplikacije na web stranice   kompatibilno sa IPhone / IPad uređajima!

Grafièki dizajn   izrada logotipova, vizualnih identiteta   izrada brošura, letaka i kataloga, plakata, etiketa, cjenika, jelovnika...   izrada posjetnica, memoranduma   izrada CD/DVD omota i naljepnica   priprema za tisak

Servis raèunala

  savjetovanje pri kupnji računala   sklapanje računala / ugradnja dijelova   instalacija i konfiguracija računala   dijagnoza kvarova, otklanjanje virusa i problema pri radu računala   umrežavanje računala

Božidara Magovca 3, 10020 Zagreb tel.: 092/130 65 66, e-mail: info@globtech.hr web: www.globtech.hr

TRAVANJ 2013. GRADNJA

63


elektro news IT­ho­me

Pa­met­no r­je­še­nje za šted­lji­v i si­gu­ra­n dom U o­vo­m bro­ju PRO Grad­nje pred­stav­lja­mo va­m i­no­va­tiv­no ­ hr­vat­sko IT­ho­me r­je­še­nje 'Pa­me­ta­n do­m' – kon­ce­pt mo­der­no­g ­ do­ma i u­re­da ko­ji zbo­g svo­je e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti do­no­si znat­ne fi­nan­cij­ske uš­te­de, èa­k i do 30%, te o­mo­gu­æa­va po­ve­æa­nje si­gur­nos­ti i kva­li­te­te bo­rav­ka u pros­to­ru Ug­rad­nja IT­ho­me sus­ta­va je iz­nim­no jed­nos­tav­na, prim­je­ nji­va i u ve­æ go­to­vi­m sta­no­vi­ma, i to be­z i­kak­vi­h gra­ðe­vin­ski­h zah­va­ta

64

GRADNJA TRAVANJ 2013.

I

no­va­tiv­no IT­ho­me r­je­še­nje u stam­be­no­m pros­to­ru po­ve­zu­je i kon­tro­li­ra go­to­vo sve teh­ni­èke sus­ta­ve sta­no­va­nja što zna­èi da je u do­mu i­li u­re­du mo­gu­æe pu­ te­m mo­bi­te­la up­rav­lja­ti ras­vje­to­m, u­tiè­ni­ca­ma, gri­ja­nje­m, kli­mo­m, ro­ le­ta­ma, ten­da­ma, a­li i 'nad­gle­da­ti' si­gur­nos­ni sus­ta­v – pro­tup­ro­va­lu, vat­ro­do­ja­vu, a­lar­mi­ra­nje ko­d is­tje­ ca­nja vo­de, SO­S do­jave. 'Pr­vo hr­vat­sko r­je­še­nje za pa­me­ ta­n do­m – IT­ho­me po­ti­èe ne sa­mo znat­ne e­ner­get­ske uš­te­de ne­go po­ ve­æa­va si­gur­no­st i po­di­e kva­li­te­tu sta­no­va­nja, a teh­no­loš­ki se ba­zi­ra na clou­du i wi­re­les­su što i­na­èe ni­je slu­èa­j s pos­to­je­æi­m sliè­ni­m r­je­še­nji­ ma', ka­zao je Da­vo­r Pr­pi­æ, di­rek­to­r tvr­tke In­te­li­gen­tna ku­æa, èi­ji je in­e­ njer­ski ti­m pos­ljed­nje dvi­je go­di­ne mar­lji­vo ra­dio na iz­ra­di pa­met­no­g teh­no­loš­ko­g r­je­še­nja. 'O­vo r­je­še­ nje o­mo­gu­æu­je ko­ris­ni­ku da pu­te­m jed­nos­tav­no­g kli­ka na smar­tpho­neu up­rav­lja, prim­je­ri­ce, rasvje­to­m i­li gri­ja­nje­m u do­mu i to be­z ob­zi­ra gdje se na­la­zi, a nje­go­va do­dat­na po­god­ no­st je i­zu­zet­no nis­ka ci­je­na, èa­k 30


pu­ta ma­nja u od­no­su na stra­nu kon­ ku­ren­ci­ju', do­dao je Pr­pi­æ. Ap­li­k a­ci­ja na mo­bi­te­lu ­ pot­reb­na za IT­ho­me ­ r­je­še­nje je bes­plat­na Na­kon što ko­ris­ni­k do­bi­je ko­ris­niè­ko i­me i lo­zin­ku, u­pi­su­je i­h u bes­plat­nu ap­li­ka­ci­ju na svo­m mo­bi­te­lu. 'Ap­li­ka­ci­ja se preu­zi­ma s A­pp Sto­ rea za iP­ho­ne, od­nos­no Play Sto­rea za An­droi­d, a IT­ho­me ga­teway se, ko­ris­te­æi GPR­S ko­mu­ni­ka­ci­ju, spa­ja na na­še ser­ve­re te ti­me o­mo­gu­æa­ va 'ko­mu­ni­ka­ci­ju' iz­me­ðu ko­ris­ni­ka i nje­go­vo­g do­ma', po­jas­nio je Mar­ko Koz­li­na, teh­niè­ki di­rek­to­r tvr­tke. Ga­teway sus­ta­v pri­to­m zah­ti­ je­va SI­M kar­ti­cu od­go­va­ra­ju­æe­g mo­bil­no­g o­pe­ra­te­ra, a to su Te­le2, To­ma­to i VI­P. Na­ko­n pri­tis­ka tip­ke na mo­bi­telu i, prim­je­ri­ce, pa­lje­nja ras­vje­te, na­red­ba se ša­lje na ser­ve­r te bi­va pros­lje­ðe­na ga­tewayu u ko­ ris­ni­ko­vo­m do­mu. Ga­teway pri­ma na­red­bu, o­da­ši­lje ju mo­du­lu pre­ko R­F-a, ko­ji is­tu iz­vr­ša­va, od­nos­no pa­li ras­vje­tu. Jed­nos­tav­na in­sta­l aci­ja ­ r­je­še­nja i znatne energetske uštede Ug­rad­nja IT­ho­me sus­ta­va je iz­nim­ no jed­nos­tav­na, prim­je­nji­va i u ve­æ go­to­vi­m sta­no­vi­ma, i to be­z i­kak­vi­h gra­ðe­vin­ski­h zah­va­ta. 'Sa­ma in­sta­la­ci­ja sus­ta­va je vr­lo jed­nos­tav­na, pa je prim­je­ri­ce ko­d mo­du­la za ras­vje­tu, ko­ji se ug­ra­ðuje iza postojeæih prekidaèa za svjetlo, potrebno skinuti prekidaè, prespojiti ga na modul i zatim vratiti na njegovo mjesto', pojasnio je Kozlina, dodajuæi kako je sam modul rasvjete malih dimenzija i stoga stane u razvodne kutije. U ovu prednost, kao i opti­mi­za­ci­ju troš­ko­va ko­je ko­ riš­te­nje IT­ho­me r­je­še­nja do­no­si, uv­ je­ri­li su se nje­go­vi broj­ni ko­ris­ni­ci. 'Vi­še mje­se­ci ko­r is­ti­m o­va­j sus­ ta­v i mo­gu re­æi da mi se vi­šes­tru­ ko is­pla­tio je­r smo u o­bi­te­lji s nji­m us­pje­li os­t va­r i­ti i do 30% uš­te­da na kuæ­no­m bud­e­tu, što ni­je ma­la stva­r ', re­kao je Ni­ko­la Šoš­ko, ko­ ris­ni­k IT­ho­me r­je­še­nja 'Pa­me­t a­n do­m', o­so­bi­to i­z sa­daš­nje per­spek­ ti­ve na­do­la­ze­æe­g pos­k up­lje­nja gri­ ja­nja i do 37% u ne­ko­li­ko hr­vat­ski­h gra­do­va. Vri­jed­no­st o­vo­g pr­vo­g hr­vat­sko­g iz­nim­no po­volj­no­g sus­ta­va za pa­ meta­n do­m o­èi­tu­je se i u nje­go­vo­j

Zbo­g to­ga što o­mo­gu­ æa­va znat­ne e­ner­get­ ske uš­te­de, IT­ho­me r­je­še­nje u­ve­li­ke pri­do­no­si i o­èu­va­nju o­ko­li­ša

'e­ko­loš­ko­j os­vi­ješ­te­nos­ti'. Zbo­g to­ ga što o­mo­gu­æa­va znat­ne e­ner­get­ ske uš­te­de, IT­ho­me r­je­še­nje u­ve­li­ke pri­do­no­si i o­èu­va­nju o­ko­li­ša. 'E­ner­gi­ja na­m je sva­ki­m da­no­m sve pot­reb­ni­ja i tro­ši­mo je sve vi­ še i vi­še, a­li èes­to to èinimo neod­ go­vor­no i ne­kon­tro­li­ra­no u svo­ji­m do­mo­vi­ma i u­re­di­ma èi­me do­dat­no is­puš­ta­mo štet­ni ug­ljiè­ni diok­si­d u at­mos­fe­ru te pri­do­no­si­mo kli­mat­ ski­m prom­je­na­ma i glo­bal­no­m zag­ ri­ja­va­nju, pa su pa­met­na teh­no­loš­ka r­je­še­nja po­pu­t IT­ho­me sus­ta­va i vi­ še ne­go dob­rodoš­la je­r po­re­d o­mo­ gu­æa­va­nja sus­tav­no­g gos­po­da­re­nja e­ner­gi­jo­m, kva­li­tet­no up­rav­lja­ju i tzv. 'skri­ve­ni­m gu­ta­èi­ma' e­ner­gi­je, po­pu­t broj­ni­h u­re­ða­ja ko­je i­ma­mo u svo­ji­m u­re­di­ma i do­mo­vi­ma u 'stan­ dby mo­deu“ po­ru­èio je Zo­ra­n Bo­gu­ no­vi­æ i­z UN­DP-a, pred­stav­ni­k me­ ðunarod­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­ja vi­še o­d 6 go­di­na sus­tav­no pro­vo­di prog­ra­m po­ti­ca­nja e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti u Re­pub­li­ci Hr­vat­sko­j. Cje­nov­na pris­tu­paè­no­st ­ IT­ho­me r­je­še­nja i ­ mo­guæ­no­st nje­go­ve ­ na­dog­r ad­nje Na­pos­ljet­ku, do­dat­na po­god­no­st IT­ ho­me sus­ta­va se o­èi­tuje u mo­guæ­ nos­ti nje­go­ve na­dog­rad­nje, od­nos­ no nak­nad­no­g do­da­va­nja po­je­di­ne op­re­me ve­æ pos­to­je­æo­j in­te­li­gen­ tno­j ku­æi. IT­ho­me r­je­še­nje uk­lju­èu­ je kom­plet­nu op­re­mu – har­dwa­re i sof­t wa­re – kao i nak­na­du za pr­vu go­di­nu ko­riš­te­nja (kas­ni­je se pla­æa

635 ku­na go­di­šnje), do­k nje­go­va in­ sta­la­ci­ja koš­ta 299 ku­na. Suk­lad­no to­me, 'Pa­me­ta­n do­m' dos­tu­pa­n je u ne­ko­li­ko pa­ke­ta. Os­nov­ni pa­ke­t, BA­ SIC­li­ne (IT­ho­me GSM (Mo­bi­le) Ga­ teway, be­iè­ni ter­mos­ta­t i­li A­C/kli­ma kon­tro­le­r, be­iè­na ras­vje­ta, be­iè­ne u­tiè­ni­ce, iP­ho­ne i An­droi­d apli­ka­ci­ja za up­rav­lja­nje do­mo­m, mo­guæ­no­st pos­tav­lja­nja raz­li­èi­ti­h sce­na) dos­ tu­pa­n je po ci­je­ni o­d 2.599 ku­na, a nje­go­va po­bolj­ša­na ver­zi­ja HO­ME­li­ ne po ci­je­ni o­d 3.399 ku­na, što su ci­je­ne ma­lo bo­lje­g mo­bi­te­la. Na­pos­ ljet­ku, HO­ME­li­ne se­cu­ri­t y uk­lju­èu­je, u­z sve pret­hod­no na­ve­de­no, i si­gur­ nos­nu kom­po­nen­tu (SMS i e-mai­l do­ja­vu a­lar­ma, be­iè­ni di­gi­tal­ni sen­zo­r pok­re­ta-de­tek­to­r pro­va­le, te be­iè­ni sen­zo­r is­tje­ca­nja vo­de) i iz­ no­si 3.999 ku­na.

!

In­te­li­gen­tna ku­æa d.o.o. Sve­ti Du­h 36 10 000 Zag­reb Te­l: + 385 95 4321 000 Fax: + 385 1 5560 732 E-mai­l: in­fo­@it­ho­me.hr www.it­ho­me.hr

TRAVANJ 2013. GRADNJA

65


Svakog mjeseca potraite ­ novi broj èasopisa ­ PRO Gradnja i na web stranici

www.progradnja.hr elite li Vašu vijest objaviti na ­ web stranici www.progradnja.hr, ­ pišite nam na e-mail: redakcija@letak-naklada.hr

elite li Vaš baner objaviti na web stranici www.progradnja.hr, obratite nam se na e-mail: marketing@letak-naklada.hr

Poveite se!!!




 :)>)62

2-}< 71B,)6

87;-*6

GODINA X. â&#x20AC;˘ BROJ 90 â&#x20AC;˘ TRAVANJ 2013.

Opel Vivaro

Jeftin i ekoloťki naèin grijanja

90-2013.

Udoban, praktièan i svestran

DIMPLEX dizalice topline

Nova toplinska izolacija URSA SF 32

Za viĹĄe prostora u mansardi

PRO Gradnja 90  

časopis PRO Gradnja, izdanje 90, Travanj 2013

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you