Issuu on Google+

www.lim-mont.hr

KONTEJNERI

- imitacija kamena

| GODINA X. | BROJ 92 | LIPANJ 2013. |

- UREDSKI - STAMBENI - SANITARNI *5$Ĉ(9,16., - KOMBINIRANI

DIMOVODNI PROGRAM

Osim lima u imitaciji kamena u ponudi imamo i 15 boja po RAL-u. 0RĂŚHWHL]DEUDWLERMXRNYLUDNRQWHMQHUDLERMX]LGRYD ]LGQLKSDQHOD 

$-HGQRVWLMHQLGLPRYRGQLHOHPHQWL $,]ROLUDQLGLPRYRGQLHOHPHQWL $3ULNOMXêQLHOHPHQWLRGDOXPLQDWDGHEOMLQHPP $3ULNOMXêQLHOHPHQWLRGDOXPLQDWDGHEOMLQHPP $3ULNOMXêQLHOHPHQWLRGDOXPLQLMDGHEOMLQHPP $3ULNOMXêQLHOHPHQWLRGDOXPLQDWDGHEOMLQHPPRERMHQL $-HGQRVWLMHQLGLPRYRGQLHOHPHQWLQDQDYRM $,]RODFLMD]UDN $2YDOQLHOHPHQWL $.RDNVLMDOQLGLPRYRGQLHOHPHQWL $,]ROLUDQLGLPRYRGQLHOHPHQWLVDSULUXEQLFLPD $3ULNOMXêQLHOHPHQWL]DSHèLQDNUXWDJRULYD

IZOLIRANI LIMENI PANELI

92-2013.

OSTALI PROIZVODNI

PROGRAM www.lim-mont.hr

Gibljive cijevi

PROFILIRANI LIMOVI

Ventilacija

T20/115 Profili za pregradne zidove i spuĹĄtene stropove

*UDĂŤHYLQVNDOLPDULMD

3HUIRULUDQLOLPRYL

3HUIRULUDQLQRVDĂŞLNDEHOD i zaĹĄtitne SAPA cijevi

3ULNOMXêQLHOHPHQWL]DSHèL QDNUXWDJRULYD

Izolacije cjevovoda

9LQRJUDGDUVNLVWXSRYL

/LPRSRU(366WLURSRU

UWSULB[BQSPJ[WPEOKVlimenih QSPJ[WPEB USHPWJOVJVTMVHF

VM30/176 LPLWDFLMDFULMHSD

73#"/07&$ #3BEJĈB 42232 Do n j i Ma r t i j a n e c ) 3 7"5 4 , "  $ 3 0AT I A ) 0*# & 0 3 *   ) 3            .#       

Telefon: +385 (0)42 40 51 40 Te l e f a x : +385 (0)42 40 51 44

T40/190

T40/255

T57/210

6 Q M B Ć F O J  U F N F M K O J  L B Q J U B M   43.064.200,00 kn (5.596.000,00 â‚Ź) ÇJSPSBÄ…VO CSPK                   ; " ( 3 & # " Ć , "  # " / , " 3"*''&*4&/#"/,"

E-mail: info@lim-mont.hr Web: www.lim-mont.hr

Vlasnik: ,BUBSJOB.FÄŠFSBM Direktor: ,BUBSJOB.FÄŠFSBM

POSEBNO IZDANJE – LIPANJ 2013


Ulas­ko­m u EU ­ po­èi­nje no­va e­ra za hr­vat­ske gra­di­te­lje Be­z ob­zi­ra bi­li vi EU­fo­riè­ni i­li ne, Hr­vat­ska je o­d 1. sr­pnja èla­ni­ca Eu­rop­ske u­ni­je. S ob­zi­ro­m na tre­nut­nu si­tua­ci­ju u ko­jo­j se na­la­zi hr­vat­ski gra­ðe­vin­ski sek­to­r, u­la­za­k u EU je de­fi­ni­ tiv­no no­va na­da za na­še gra­di­te­lje, je­r ot­va­ra broj­ ne pos­lov­ne mo­guæ­nos­ti, ko­ji­h u Hr­vat­sko­j i da­lje ne­ma. Pre­ma broj­ni­m is­tra­i­va­nji­ma i an­ke­ta­ma, me­ðu naj­po­elj­ni­ji­m rad­ni­ci­ma u EU su up­ra­vo gra­di­te­lji, ka­ko in­e­nje­ri, ta­ko i maj­sto­ri. Is­to ta­ko, pos­la æe za­si­gur­no više bi­ti i na do­ma­æe­m te­re­nu, što zbo­g broj­ni­h EU fon­do­va ko­je tre­ba pa­met­no is­ko­ris­ti­ti, a­li i za­to je­r æe se pu­no to­ga mo­ra­ti mi­je­nja­ti ka­da se poè­nu prim­je­nji­va­ti stro­ge EU di­rek­ti­ve. Ka­ko su ob­no­ve zgra­da ra­di po­bolj­ša­nja e­ner­get­ ske u­èin­ko­vi­tos­ti de­fi­nitiv­no prio­ri­te­t EU, na ci­je­lu EU tre­ba gle­da­ti kao na jed­no ve­li­ko gra­di­liš­te, a­li i ve­li­ko tr­iš­te za plas­ma­n kva­li­tet­ni­h proiz­vo­da. U o­vo­m bro­ju PRO Grad­nje do­no­si­mo va­m dvi­je in­spi­ra­tiv­ne pri­èe, ko­je do­ka­zu­ju da je us­pje­h na­ši­h pro­je­ka­ta i­te­ka­ko mo­gu­æ u EU. Pr­va je o Gra­du Kop­riv­ni­ci, ko­ji je do­bio Eu­rop­ sku nag­ra­du za e­ner­get­sku u­èin­ko­vi­to­st i up­rav­lja­ nje e­ner­gi­jo­m, a dru­ga o us­pje­hu no­vi­h proiz­vo­da tvr­tke Lok­ve, ko­ji su za­di­vi­li zem­lje EU, a­li i Ju­ne Ko­re­je. Up­ra­vo zbo­g o­vak­vi­h svi­jet­li­h prim­je­ra vjeruje­mo da u­las­ko­m u EU po­èi­nje no­va e­ra za hr­vat­ske gra­ di­te­lje. Sa­mo hrab­ro!


GRADNJA

Struèni èasopis za graditeljstvo Godina X, broj 92, lipanj 2013. Impressum Urednica izdanja Sanja Pakrac Kramariæ, 01/3863-638­ e-mail: sanja@letak-naklada.hr e-mail: redakcija@letak-naklada.hr Grafièki urednik Boris Èepin, 01/3863-639 ­ e-mail: boris@letak-naklada.hr Prodaja, marketing, promocija Ljilja Budisavljeviæ, 01/3863-642­ ljilja@letak-naklada.hr Direktorica Ljilja Budisavljeviæ Voditelj proizvodnje Boris Èepin, 01/3863-639 e-mail: oglasi@letak-naklada.hr­ boris@letak-naklada.hr Grafièka priprema LN design Redakcija

Sadraj in­fo 6

Letak naklada d.o.o. 10000 Zagreb, Mostarska 1 fax: 01/3863-631 e-mail: redakcija@letak-naklada.hr Tisak MediaPrint­ Tiskara Hrastiæ Murati 16, 10010 Zagreb­ tel.: 01/6609-641 Posebna izdanja èasopisa PRO Gradnja (Beton, Krovovi, Montane kuæe, Fasade, Stolarija, Grijanje, Podovi...) ­ izlaze periodièno i besplatno se distribuiraju na poslovne adrese èitatelja. Korištenje i pretisak cjeline ili izvadaka, u bilo kojem obliku i na bilo kojem jeziku, zabranjeni su bez pismene dozvole izdavaèa. Redakcija pridrava pravo kraæenja dopisa. Rukopise, ilustracije i fotografije ne vraæamo. Posjetite nas na našoj web stranici www.progradnja.hr

8

Eu­rop­ska nag­ra­da za e­ner­get­sku u­èin­ko­vi­to­ st i up­rav­lja­nje e­ner­gi­ jom HOL­CIM

Ces­ta o­d va­lja­no­g be­ to­na

10 I­GH

I­GH os­vo­jio pres­ti­nu nag­ra­du

12 Tri­Sq

Sus­ta­v ur­ba­ne op­re­me

16 VO­DI­È MGI­PU-a

Ener­get­sko cer­ti­fi­ci­ra­ nje zgra­da u Hr­vatskoj

20 BOS­CH

Bos­ch da­ro­vao ku­æi­ce za pse Vr­hun­ska vi­na za pra­vi u­i­tak

24 WIE­NER­BER­GER

I Wa­ng Shu bi­rao naj­ bo­lja dje­la za Wie­ner­ ber­ge­r Bri­ck Awa­rd

GRADNJA LIPANJ 2013.

Ci­je­ne nek­ret­ni­na i da­ lje pa­da­ju

GRA­D KOP­RIV­NI­CA

23 VI­NA­RI­JA HOR­VA­TO­VIÆ

4

26 NEK­RET­NI­NE

28 NO­VE WE­B STRA­NI­CE ­

KA­TAS­TRA

Pra­ti­te ti­je­k r­je­ša­va­nja va­še­g pred­me­ta

kon­struk­ci­je­ &teh­no­lo­gi­je 30 UR­SA

Nis­koe­ner­get­ska ku­æa

32 A­LU-FOR­MA

Uš­te­di­te e­ner­gi­ju mo­ der­ni­m ma­te­ri­ja­li­ma

34 PE­RI

Naj­bo­lja r­je­še­nja za in­ e­njer­ske ob­jek­te

40 BRA­MAC

Ko­ra­k bli­e e­ner­get­sko­j u­èin­ko­vi­tos­ti ko­rište­ nje­m sun­èe­ve e­ner­gi­je

42 DU­LEX

De­ko­ra­tiv­ni be­to­ni

45 FA­MY

Pouz­da­n par­tne­r za na­ba­vu gra­ðe­vin­sko­g ma­te­ri­ja­la


51 NO­VO­FE­RM

Ga­ra­na vra­ta i­z sno­va

gri­ja­nje­ &kli­ma 55 FU­JIT­SU KLI­MA­TI­ZA­CI­JA

Naj­ljep­ši i na­je­fi­kas­ni­ji kli­ma u­re­ða­ji na tr­iš­tu

57 TOS­HI­BA

Smje­li di­za­jn u­pot­pu­ nje­n vi­so­ko­m e­ner­get­ sko­m e­fi­kas­noš­æu

sa­ni­ta­ri­je­ &in­sta­la­ci­je

Èasopis PRO Gradnja­ preporuèuju:

61 VIE­GA

Pop­lo­èi­vi nag­la­va­k za Ad­van­tix ku­pao­niè­ke od­vo­de

elec­tro news 62 I­PT IN­E­NJE­RI­NG

LE­D svje­tilj­ke u jav­no­j ras­vje­ti – da i­li ne

Hrvatska struèna udruga za sunèevu energiju

Hrvatska udruga koncesionara za autoceste s naplatom cestarine

LIPANJ 2013. GRADNJA

5


info

Kop­riv­ni­ci Eu­rop­ska nag­ra­da za e­ner­get­sku u­èin­ko­vi­to­st i ­ up­rav­lja­nje e­ner­gi­jom Ne­dav­no je u Brus­se­lu od­r ­a­na sve­èa­na ce­re­monija dod­je­le ­ nag­ra­da u sklo­pu Eu­rop­sko­g tjed­na od­r ­i­ve e­ner­gi­je na ko­jo­j je do­ma­æi­n Günthe­r H. Oet­tin­ge­r, èla­n Eu­rop­ske ko­mi­si­je za ­ E­ner­gi­ju, prog­la­sio še­st o­vo­go­diš­nji­h pob­jed­ni­ka, me­ðu ko­ji­ma ­ je i pro­je­kt ‘No­vo li­ce Kop­riv­ni­ce’

P

ro­je­k t ‘No­vo li­ce Kopriv­ni­ce’ do­bio je Eu­rop­sku nag­ra­du za e­ner­get­sku u­èin­ko­vi­to­st i up­rav­lja­nje e­ner­gi­jo­m za ko­ju su o­ve go­di­ne zap­rim­lje­ne re­ kor­dne 82 pri­ja­ve i­z ci­je­le Eu­ro­pe. ‘Nis­mo o­èe­ki­va­li nag­ra­du i zah­val­ni smo Eu­rop­sko­j ko­mi­si­ji ko­ja je pre­poz­na­la na­š

ra­d, a­li pri­je sve­ga smo po­nos­ni na na­še sug­ra­ða­ne je­r be­z nji­h bi o­vo bi­la ne­mo­gu­æa pri­èa. Pri­ja­vi­li smo se mis­le­æi da æe to bi­ti do­ba­r po­ka­za­te­lj je li Hr­vat­ska bli­zu i­li da­le­ ko dru­gi­m zem­lja­ma Eu­ro­pe po pi­ta­nju e­ner­ get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti. Na po­èet­ku pro­jek­ta je bi­lo teško je­r smo pri­je sve­ga tre­ba­li pot­po­ru

jav­nos­ti za pro­je­k t, a u­jed­no smo tre­ba­li ri­ je­ši­ti fi­nan­ci­ra­nje pro­jek­ta i teh­no­lo­gi­ju ko­ju æe­mo ko­ris­ti­ti. Ja­ko smo po­nos­ni na pro­je­k t ‘No­vo li­ce Kop­riv­ni­ce’ i o­va nag­ra­da pot­vr­ ðu­je da je Kop­riv­ni­ca hr­vat­ski li­de­r u ‘ze­le­no­j grad­nji’, e­ner­get­sko­j u­èin­ko­vi­tos­ti i od­r ­i­vo­m raz­vo­ju’, ka­zao je Mi­še­l Jak­ši­æ, zam­je­ni­k gra­ do­na­èel­ni­ka Kop­riv­ni­ce ko­je­mu je nag­ra­da u­ru­èe­na. O pro­jek­tu ‘No­vo li­ce Kop­riv­ni­ce’ ‘No­vo li­ce Kop­riv­ni­ce’ vi­zio­nar­ski je pro­je­k t grad­ske vlas­ti èi­ji je ci­lj stvo­ri­ti ze­le­nu, e­ner­ get­ski e­fi­kas­nu i pros­pe­ri­tet­nu Kop­riv­ni­cu no­ve kul­tu­re iv­lje­nja. Pr­vi ko­ra­ci u to­me su stva­ra­nje nis­koe­ner­get­sko­g Ze­le­no­g kvar­ta ko­ji æe se sas­to­ja­ti o­d 7 stam­be­ni­h zgra­da i 12 o­bi­telj­ski­h ku­æa. Pre­ma Prog­ra­mu druš­ tve­no potica­ne sta­nog­rad­nje u Re­pub­li­ci Hr­ vat­sko­j do­sa­d su iz­gra­ðe­ne dvi­je Špar­ne hi­e – zgra­de e­ner­get­sko­g raz­re­da A+ u ko­ji­ma je svo­j do­m pro­naš­lo 56 o­bi­te­lji. Slje­de­æi mje­se­c po­èe­t æe grad­nja tre­ æe zgra­de, a slje­de­æe go­di­ne æe u­z èet­vr­tu zgra­du, bi­ti iz­gra­ðe­ne i dvi­je nis­koe­ner­get­ske ku­æe. ‘Za Kop­riv­ni­cu je pi­ta­nje e­ner­get­ske u­èin­ ko­vi­tos­ti i od­r ­i­vos­ti vi­so­ko me­ðu prio­ri­te­ti­ ma i na nje­mu te­me­lji­mo svo­j raz­vo­j, što vje­ ru­je­mo tre­ba èi­ni­ti sva­ka lo­kal­na za­jed­ni­ca ko­ja bla­gos­ta­nje svo­ji­h sa­daš­nji­h i bu­du­æi­h

6

GRADNJA LIPANJ 2013.


info gra­ða­na pos­tav­lja kao naj­vi­ši ci­lj. Nag­ra­da EU na­m je pot­vr­da da smo svi­h o­vi­h go­di­na iš­li dob­ri­m smje­ro­m. Ni­je bi­lo la­ko bi­ti pio­ni­r u nis­koe­ner­get­sko­j grad­nji i suo­èa­va­li smo se s mno­gi­m prob­le­mi­ma. Us­pje­li smo i da­ na­s mo­gu slo­bod­no re­æi ka­ko slu­i­mo kao prim­jer dru­gi­m gra­do­vi­ma, ne sa­mo u Hr­vat­ sko­j, ne­go i u Eu­ro­pi’, rek­la je Ves­na e­lje­ nja­k, gra­do­na­èel­ni­ca Kop­riv­ni­ce. Gra­ða­ni Kop­riv­ni­ce mo­gu os­t va­ri­ti iz­nim­ ne po­ti­ca­je za ko­mu­nal­ne dop­ri­no­se u­ko­li­ko od­lu­èe gra­di­ti pa­siv­ne i nis­koe­ner­get­ske ob­ jek­te. Po­ti­ca­ji se ne od­no­se sa­mo na kon­kret­ni nov­èa­ni be­ne­fi ­t ne­go i na raz­vo­j svi­jes­ti o va­nos­ti bri­ge za o­ko­li­š, lju­de s ko­ji­ma i­vi­ mo i za­jed­ni­cu u ko­jo­j stva­ra­mo. O­ve go­di­ ne je dov­r­še­na i grad­nja Pa­la­èe prav­de, pr­ve nis­koe­ner­get­ske jav­ne zgra­de u Hr­vat­sko­j vri­jed­ne 32 mi­li­ju­na ku­na. In­ten­ziv­no se ra­di i na raz­vo­ju pros­to­ra biv­še vo­jar­ne na ko­je­m æe se iz­gra­di­ti Sveu­èi­liš­ni kam­pu­s mi­ni­mal­ne e­mi­si­je ug­lji­k-diok­si­da.

U­la­ga­nje za bo­lju i si­gur­ni­ju bu­duæ­no­st ‘U­la­ga­nje u e­ner­get­sku u­èin­ko­vi­to­st je sva­ ka­ko du­go­roè­no ula­ga­nje za bo­lje i si­gur­ni­je uv­je­te raz­vo­ja u bu­duæ­nos­ti. U na­šo­j zem­lji e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­ta grad­nja je u po­èet­ku raz­vo­ja, u­èi­li smo i­z dob­ri­h prak­si gra­do­ va EU i nas­to­ja­li i­h im­ple­men­ti­ra­ti u na­še­m ok­ru­e­nju. U ti­m uv­je­ti­ma to je zah­tje­va­n i i­za­zo­va­n posao. Sto­ga nag­ra­de ko­je pri­ma­ mo za pro­jek­te u e­ner­get­sko­j u­èin­ko­vi­tos­ti, a po­se­bi­ce o­va ko­ja do­la­zi i­z EU u kon­ku­ren­ci­ji mno­go raz­vi­je­ni­ji­h sre­di­na u o­vo­m pod­ruè­ju, pri­je sve­ga da­ju pot­vr­du na­èi­na i smje­ra ko­ ji­m smo kre­nu­li. Ob­zi­ro­m da nas­tav­lja­mo s jo­š zahtjev­ni­ji­m pro­jek­ti­ma e­ner­get­ske u­èin­ ko­vi­tos­ti, po­se­bi­ce u pro­jek­tu raz­vo­ja sveu­ èi­liš­no­g kam­pu­sa, o­va pot­vr­da na­m je vr­lo va­na za nas­ta­va­k ra­da’, rek­la je Jas­na Go­lu­ bi­æ, pro­èel­ni­ca Up­rav­no­g od­je­la za iz­grad­nju gra­da i up­rav­lja­nje i­mo­vi­no­m. O e­ko­lo­gi­ji djeca u­èe ve­æ o­d ma­li­h no­gu u jed­no­m o­d naj­k va­li­tet­ni­ji­h vr­ti­æa u Hr­vat­sko­j.

Kop­riv­niè­ka ‘Cr­ven­ka­pi­ca’ nis­koe­ner­get­ski je ob­je­k t smješ­te­n na pros­to­ru kam­pu­sa, iz­ ras­tao i­z sta­re zgra­de biv­še vo­jar­ne da­na­s ok­ru­e­n e­ko vr­to­m u ko­je­m od­ga­ja­te­lji­ce s dje­co­m uz­gajaju hra­nu ko­ju ko­ris­te u svo­jo­j preh­ra­ni. Bri­ga se ne zaus­tav­lja sa­mo na ve­li­ ki­m ka­pi­tal­ni­m pro­jek­ti­ma pio­nir­ski­h ko­ra­ka. Nju se mo­e pre­poz­na­ti u stal­no­m u­la­ga­nju u ud­ru­ge ci­vil­no­g druš­t va ko­je su pos­ta­le pra­ vi vr­tlo­g ur­ba­ni­h i­de­ja, u po­nos­no­m na­zi­vu Grada ko­ji je pri­ja­te­lj dje­ce i èi­je prog­ra­me bri­ge o o­so­ba­ma s in­va­li­di­te­to­m ra­do preu­zi­ ma­ju dru­ge lo­kal­ne za­jed­ni­ce. ‘Iz­nim­no mi je dra­go što su na­ši na­po­ri na pod­ruè­ju e­ner­get­ske e­fi­kas­nos­ti pre­poz­na­ti na ra­zi­ni Eu­rop­ske u­ni­je, no po­seb­no mi je dra­go što je to­me pret­ho­di­lo i priz­na­nje na ra­zi­ni Hr­ vat­ske. To je do­ka­z da Hr­vat­ska i­de is­ti­m pu­ te­m kao i Eu­ro­pa. Do­ka­za­li smo da smo vlas­ti­ ti­m zna­nji­ma spo­sob­ni pro­ves­ti ve­li­ke pro­jek­te, a pri­to­m na­m je vr­lo bit­no bi­lo ra­zu­mi­je­va­nje o­ko­li­ne’, ka­za­la je He­le­na He­æimovi­æ i­z Raz­voj­ ne a­gen­ci­je Sje­ve­r – DA­N.

proizvodi nastaju u dva najsuvremenija europska proizvodna pogona uz paljiv odabir najkvalitetnijih sirovina kao i stalnu brigu tima struènjaka zaslunih za brojna nova dostignuæa u poboljšanju kvalitete prehrane Vaših ljubimaca.

Sve sirovine upotrebljene u proizvodnji pogodne su i za ljudsku prehranu!

Vam uz stalne inovacije u proizvodnji nudi izuzetno kvalitetan, zdrav i extra ukusan prehrambeni program za Vaše pse i maèke. proizvodi saèinjeni uz visoki postotak svjeeg mesa i svih sastojaka vanih za dug i zdrav ivot pruaju i pun gurmanski uitak u prehrani zbog zaista široke palete okusa, program je garancija zdravlja, zadovoljstva i ivahnosti Vašeg ljubimca.

Bez soje

 Potvrðuje ovlašteni tim veterinara

Bez konzervansa Bez pojaèivaèa okusa Bez umjetnih bojila

Hrana za pse i maèke premium kvalitete Potraite u svim boljim specijaliziranim trgovinama

Meðimurska 19, Zagreb • www.animonda-zg.com Proizvoðaè / Zemlja podrijetla: Animonda GmbH, Wieße Breite 2a, 49001 Osnabrück, Germany Uvoznik i distributer: BETA-PET d.o.o., Brezovièka 54a, Zagreb, telefon: 01 - 6546 351

LIPANJ 2013. GRADNJA

7


info

Hol­ci­m pred­sta­vio ces­tu o­d va­lja­no­g be­to­na Tvr­tka Hol­ci­m (Hr­vat­ska) d.o.o. ne­dav­no je na Kon­gre­su ­ ov­laš­te­ni­h in­e­nje­ra gra­ðe­vi­nar­stva u O­pa­ti­ji pred­sta­vi­la no­vi proizvo­d – ces­tu o­d va­lja­no­g be­to­na de­nt to­g fa­kul­te­ta, Fi­lip Lav­ri­v, ko­ji je ta­ko­ðe­r sud­je­lo­vao u pre­zen­ta­ci­ji. Proiz­vo­d je pred­stav­lje­n kro­z is­kus­t vo grad­nje, bu­du­æi da je prob­na dio­ni­ca iz­gra­ ðe­na ti­je­ko­m ve­lja­èe, u su­rad­nji s tvr­tko­m GP Kr­k. ‘Be­ton­ska je ces­ta du­got­raj­ni­ja o­d os­ta­ li­h ces­ta, ot­por­ni­ja je na ha­ba­nje, a nje­zi­no je od­r ­a­va­nje jed­nos­tav­ni­je te ne i­zis­ku­je èes­ta zat­va­ra­nja za pro­me­t. Ug­rad­nja je mo­gu­æa i na pod­ruè­ji­ma be­z pret­hod­ne pod­lo­ge, a sa­m pro­ce­s proiz­vod­ nje vr­lo je jed­nos­ta­va­n: be­to­n se proiz­vo­di u tvor­ni­ci be­to­na, ka­mio­no­m-ki­pe­ro­m se pre­vo­zi na gra­di­liš­te i ug­ra­ðu­je pos­to­je­æo­m teh­no­lo­gi­jo­m – fi­ni­še­rima i, po pot­re­bi, vib­ ro­valj­ci­ma’, re­kao je u ok­vi­ru pre­zen­ta­ci­je Dub­rav­ko Je­li­ne­k i­z Hol­ci­ma, na­po­me­nuv­ši da je ces­tu mo­gu­æe ko­ris­ti­ti vr­lo br­zo na­ko­n ug­rad­nje.

R

i­jeè je proiz­vo­du koji o­mo­gu­æa­va rea­ li­za­ci­ju vi­so­koper­so­na­li­zi­ra­ni­h pro­ je­ka­ta, a pod­ruè­ja prim­je­ne su mu i­zu­zet­no ši­ro­ka – od tu­ris­tiè­ke pa sve do in­dus­trij­ske in­fras­truk­tu­re. U­z ot­por­no­st, du­got­raj­no­st i ne­za­pa­lji­vo­st, od­li­ku­je se i po­ volj­nom ci­je­no­m. Ia­ko su be­ton­ski kol­ni­ci u Eu­ro­pi i svi­je­tu poz­na­ti i zna­èaj­no zas­tup­lje­ni, o­vo je pr­vi pu­t da se va­lja­ni be­to­n u Hr­vat­sko­j ko­ris­ti up­ra­vo za iz­grad­nju ces­ta. Ri­je­è je o ma­te­ri­ja­lu ko­ ji pro­ce­s grad­nje èi­ni jed­nos­tav­ni­ji­m, br­im i što je po­seb­no va­no za tre­nu­ta­k u ko­je­m i­vi­mo – jef­ti­ni­ji­m!

8

GRADNJA LIPANJ 2013.

Va­lja­ni je be­to­n pri­je sve­ga na­mi­je­nje­n iz­grad­nji kru­ni­h to­ko­va i in­dus­trij­skih ces­ ta ko­je pod­no­se ve­li­ke te­re­te, a­li ne i ve­li­ke br­zi­ne vo­nje. Po­seb­no za­nim­lji­vu nam­je­nu pro­na­la­zi u tu­ris­tiè­ko­m sek­to­ru i to za iz­grad­ nju šet­ni­ca, bi­cik­lis­tiè­ki­h i sta­za za ro­la­nje te za par­ki­ra­liš­ta. Us­pješ­na su­r ad­nja s Gra­ðe­vin­ski­m fa­kul­te­to­m u Zag­re­bu U Hol­ci­mu su o­va­j proiz­vod raz­vi­li u su­rad­nji sa struè­nja­ci­ma s Gra­ðe­vin­skog fa­kul­te­ta u Zag­re­bu, a na pro­jek­tu je sud­je­lo­vao i stu­

100% hr­vat­ski proiz­vod Zah­va­lju­ju­æi si­ro­vi­na­ma ko­je se ko­ris­te u proiz­vod­nji, ces­ta o­d va­lja­no­g be­to­na i­ma znat­no ni­e troš­ko­ve ug­rad­nje u od­no­su na, prim­je­ri­ce, as­fa­lt. Osi­m to­ga, ri­je­è je o 100% hr­vat­sko­m proiz­vo­du za èi­ju proiz­vod­nju ne­ma troš­ko­ va (u­vo­za) bi­tu­me­na, ni gri­ja­nja frak­ci­ja. Na kra­ju nje­zi­na i­vot­no­g vi­je­ka, o­vu je ces­tu mo­gu­æe u pot­pu­nos­ti re­cik­li­ra­ti. S ob­zi­ro­m na èi­nje­ni­cu da je be­to­n ne­za­ pa­lji­v ma­te­ri­ja­l, grad­njo­m ces­te o­d va­lja­nog be­to­na po­ve­æa­va se pov­r ­ši­na ko­ja je u slu­èa­ ju po­a­ra i­ner­tna. Dak­le, o­va ces­ta i­ma jed­ na­ko dje­lo­va­nje kao pro­tu­po­ar­ni pu­t! Zah­va­lju­ju­æi at­rak­tiv­no­j svi­jet­lo­j bo­ji omo­ gu­æu­je u­god­ni­ji bo­ra­va­k, po­se­bi­ce u vru­æi­m ljet­ni­m da­ni­ma, do­k je no­æu pot­reb­no ma­nje ras­vje­te.


info Bu­du­æi da i­vi­mo u vre­me­nu ko­je je pre­ poz­na­lo va­no­st èvr­šæe­g po­ve­zi­va­nja in­e­ njer­ski­h is­kus­ta­va i e­ko­no­mi­je, Hol­ci­mo­va ces­ta o­d va­lja­no­g be­to­na mo­e bi­ti pok­re­ta­è raz­vo­ja vi­so­ko per­so­na­li­zi­ra­ni­h gra­ðe­vin­ski­h r­je­še­nja. Broj­ni ve­li­k i pro­jek­ti iz­ve­de­ni su od valja­nog be­tona Va­lja­ni be­to­n u svi­je­tu je vi­šes­tru­ko is­ku­ša­n na ve­li­ki­m i va­ni­m kon­struk­ci­ja­ma po­pu­t bra­na, voj­ni­h ba­za, in­dus­trij­ski­h pos­tro­je­nja, a u svo­je su ga pro­jek­te uk­lju­èi­va­li vr­hun­ski svjet­ski ar­hi­tek­ti i in­e­nje­ri. Zah­va­lju­ju­æi svi­m nje­go­vim pred­nos­ti­ma, o­èe­ku­je se nje­go­v u­la­za­k na hr­vat­sko tr­iš­te na ve­li­ka vra­ta. Hol­ci­m je uèi­nio pr­vi ko­ra­k u to­m smje­ru, a na to­m æe ga pu­tu za­si­gur­no sli­je­di­ti i dru­gi. Is­kus­t vo grad­nje pri­ka­za­li smo i kro­z fi­lm:   Hol­ci­m ces­ta o­d va­lja­no­g be­to­na – in­dus­ tri­ja (http://hol­ci­m.u­s2.li­st-ma­na­ge1.co­m / tra­ck/cli­ck?u=6de77219b0d4688bbc148a­ f2b&i­d=12c5e­c4a43&e=cf7f9d3933)   Hol­ci­m ces­ta o­d va­lja­no­g be­to­na – gra­do­vi tu­ri­zam (http://holcim.us2.list-ma­ nage.com/track/click?u=6de77219b0d46 88bbc148af2b&id=ac1509f10b&e=cf7f9 d3933).

H

ol­ci­m Hr­vat­ska je dio Hol­ci­m Grupe, jed­no­g o­d vo­de­æi­h proiz­vo­ða­ èa ce­men­ta i ag­re­ga­ta (drob­lje­ni ka­me­n, pi­je­sa­k i šlju­na­k), od­nos­no tran­spor­ tno­g be­to­na i as­fal­ta, te us­ lu­ga. Hol­ci­m Gru­pa za­poš­ lja­va pre­ko 80.000 rad­ni­ka u vi­še o­d 70 ze­ma­lja svi­je­ta, te­me­lje­æi svo­je cje­lo­kup­no pos­lo­va­nje na na­èe­li­ma od­ r­i­vo­g raz­vo­ja. Hol­ci­m je me­ðu­na­rod­na, us­pješ­na tvr­tka. Spo­sob­ ni smo od­re­di­ti ja­sa­n fo­ku­s u svi­m na­ši­m seg­men­ti­ma, te smo na ta­j na­èi­n sa­daš­ nji­m i po­ten­ci­jal­ni­m kup­ci­ma pouz­da­n par­tne­r i u teš­ki­m vre­me­ni­ma. LIPANJ 2013. GRADNJA

9


info

I­GH os­vo­jio ­ pres­ti­nu ­ nag­ra­du Pro­je­kt au­to­ces­ta Ko­so­vo In­sti­tu­ta I­GH o­dab­ran je za naj­bo­lji pro­je­kt u ka­te­go­ri­ji ces­ta i au­to­ces­ta

I

n­sti­tu­t I­GH, od­nos­no pro­je­k t Au­to­ces­ta Ko­so­vo, do­bit­ni­k je pres­ti­ne nag­ra­de 2013 Glo­ba­l Be­st Pro­je­ct Awa­r­d a­me­riè­ko­g En­gi­neee­ri­ng News Re­cor­da. Pro­je­k t Au­to­ces­ta Ko­so­vo o­d stra­ne struè­no­g i­ri­ja prog­la­še­n je naj­bo­lji­m me­ðu­na­rod­ni­m pro­jek­to­m u ka­te­go­ri­ji Ces­ta i au­to­ces­ta, u­nu­ta­r ko­je se po­ seb­na po­zor­no­st pos­ve­æu­je up­ra­vo izvr­snos­ti u gra­ðe­nju i di­zaj­nu. Do­bit­ni­ci 2013 Glo­ba­l Be­st Pro­je­ct Awar­da i­zab­ra­ni su o­d stra­ne ne­za­vis­ no­g sed­moè­la­no­g struè­no­g i­ri­ja sas­tav­lje­no­g o­d vo­de­æi­h pro­fe­sio­na­la­ca i­z stru­ ke sa ši­ro­ki­m me­ðu­na­rod­ni­m is­kus­t vo­m. Kri­te­ri­ji o­da­bi­ra uk­lju­èi­va­li su si­gur­no­st, i­no­va­ci­ju, dop­ri­no­s glo­bal­no­j za­jed­ni­ci, es­tet­sku kva­li­te­tu i vješ­ti­nu iz­ved­be, s po­seb­ni­m nag­las­ko­m na di­ver­zi­fi­ci­ra­no­st èla­no­va ti­ma na glo­bal­no­j ra­zi­ni. Glo­ba­l Be­st Pro­jec­ts Awar­ds me­ðu­na­rod­no je struè­no priz­na­nje ko­je za ci­lj i­ma pro­mi­ca­nje naj­bo­lji­h svjet­ski­h gra­ðe­vin­ski­h pro­je­ka­ta i tvr­tki ko­je su se svo­ji­m di­ zaj­no­m te kva­li­te­to­m i i­no­va­tiv­nos­ti gra­ðe­nja po­seb­no is­tak­le. Dod­je­lju­je se u 20 po­je­di­naè­ni­h ka­te­go­ri­ja, po­èev­ši o­d ae­rod­ro­ma do e­du­ka­ci­je.

10

GRADNJA LIPANJ 2013.


info

LIPANJ 2013. GRADNJA

11


info

Sus­ta­v ur­ba­ne ­ op­re­me Tri­Sq Ko­ris­te­æi cje­lo­vi­to dr­vo kao os­nov­nu gra­ðu, ma­gis­tri­ca di­zaj­na A­da Ke­zi­æ iz tvr­tke A1 FOR­M A­T di­zaj­ni­ra­la je at­rak­ti­va­n sus­ta­v ­ ur­ba­ne op­re­me – Tri­Sq – za op­re­ma­nje ek­ste­ri­je­ra. Tri­Sq sad­r ­i slje­de­æe e­le­men­te: klu­pe, dr­a­èe za bi­cik­le, ko­še­ve za sme­æe, ­ zaš­tit­ne og­ra­de za stab­la i po­su­de za cvi­je­æe te stu­pi­æe za ­ zaus­tav­lja­nje prometa

12

GRADNJA LIPANJ 2013.


info

S

us­ta­v ur­ba­ne op­re­me Tri­Sq na­mi­je­ nje­n je po­naj­pri­je op­re­ma­nju ek­ste­ ri­je­ra po­pu­t jav­ni­h par­ko­va, grad­ski­h tr­go­va, šet­ni­ca, vr­to­va, sta­ja­liš­ta (au­ to­bus­ni­h, tram­vaj­ski­h, e­ljez­niè­ki­h), ko­lod­ vo­ra te pri­vat­ni­h vr­to­va i o­kuæ­ni­ca. Mo­e se pri­mi­je­ni­ti i u in­te­ri­je­ri­ma jav­ni­h us­ta­no­va i ob­je­ka­ta (shop­pi­ng-cen­tri, ško­le, mu­ze­ji, ga­le­ri­je, u­laz­ni pros­to­ri, i­td.).

Kut­ni­k kao in­spi­r a­ci­ja Tri­Sq do­la­zi o­d en­gles­ko­g poj­ma ‘tri squa­re’, što je na­zi­v za kut­ni­k, jed­no o­d os­nov­ni­h sto­ lar­ski­h po­ma­ga­la. Ova­j e­leme­nt u ob­li­ku slo­va ‘L’ kom­bi­ni­ra se na vr­lo jed­nos­ta­va­n na­èi­n s dru­gi­m e­le­men­to­m u ob­li­ku ob­r­nu­to pos­tav­ lje­no­g slo­va ‘U’ èi­me se stva­ra bez­bro­j va­ri­ jan­ti raz­li­èi­ti­h ob­li­kov­ni­h cje­li­na, a da i­h se ne og­ra­ni­èa­va ni ve­li­èi­no­m ni ti­po­lo­gi­jo­m. Ko­ris­te­æi cje­lovito dr­vo kao os­nov­nu gra­ðu (sla­von­ski hra­st, bo­r, smre­ku, je­lu), an­ga­i­ra­ nje­m do­ma­æe pri­mar­ne pre­ra­de dr­va (pi­la­ne), do­ma­æi­h proiz­vo­ða­èa te u­z i­no­va­ti­va­n di­za­jn proiz­vo­da ma­gis­tri­ca di­zaj­na A­da Ke­zi­æ, vlas­ ni­ca tvr­tke A1 FOR­MA­T, iz­ra­di­la je pre­poz­nat­ lji­v i kon­ku­ren­ta­n proiz­vo­d za tr­iš­te.

Za­nim­l ji­va ig­r a raz­li­èi­ti­h pov­r­ši­na Klu­pe s nas­lo­no­m i be­z nas­lo­na, kao i ma­le klu­pi­ce/dr­a­èi bi­ci­ka­la e­le­men­ti su o­d cje­lo­ vi­to­g dr­va, ob­li­ka slo­va ‘L’ i ob­r­nu­to pos­tav­ lje­no­g slo­va ‘U’, me­ðu­sob­no pop­reè­no uèvr­ šæe­ni­h sis­te­mo­m o­d i­no­ks-ci­je­vi. Ele­men­ti ob­li­ka slo­va ‘L’ mo­gu se po­mak­ nu­ti u­li­je­vo i­li u­des­no 32 cm, od­nos­no 64, 96 i naj­vi­še 128 cm, èi­me se do­bi­va ve­æa u­po­rab­na pov­r ­ši­na klu­pa i dr­a­èa bi­ci­ka­la. Os­nov­na je du­lji­na klu­pa 190 cm i mo­gu se pro­du­i­ti na 222, 254, 286 i 318 cm, klu­pi­ca/ dr­a­è bi­ci­ka­la sa 109 na 141 cm. Bu­du­æi da se os­nov­ni ob­li­ci po­jav­lju­ju u ob­li­ku slo­va ‘L’ i ob­r­nu­to pos­tav­lje­no­g slo­va ‘U’ te pos­to­ji ho­ri­zon­tal­ni i ver­ti­kal­ni po­ma­k jed­ni­h i dru­gi­h ob­li­ka, tj. e­le­me­na­ta ko­ji su raz­li­èi­te deb­ljine, do­bi­va­mo za­nim­lji­vu ig­ru raz­li­èi­ti­h pov­r ­ši­na. Oba se e­le­men­ta po­nav­lja­ju ko­d ob­li­ko­va­ nja klu­pe i klu­pi­ce/dr­a­èa za bi­cik­le, do­k se ob­li­k slo­va ‘L’ po­nav­lja ko­d ko­še­va za sme­æe, zaš­tit­ne og­ra­de za stab­la i po­su­da za cvi­je­æe. Stu­pi­æi za zaus­tav­lja­nje prome­ta po­jed­nos­ tav­lje­ni su i o­go­lje­ni na ob­li­k slo­va ‘I’.

LIPANJ 2013. GRADNJA

13


info Nag­l a­še­na lje­po­ta i top­li­na dr­va Fi­nal­ni se proiz­vo­d sas­to­ji o­d jed­nos­tav­ni­h e­le­me­na­ta mak­si­mal­no pri­la­go­ðe­ni­h e­fi­kas­ no­j proiz­vod­nji te se mi­ni­ma­lis­tiè­ki­m pris­tu­ po­m di­zaj­ni­ra­nju proiz­vo­da na­glaša­va lje­po­ ta i top­li­na dr­va. Pred­vi­ðe­na je prim­je­na vi­še vr­sta cje­lo­vi­ to­g dr­va pre­ma iz­bo­ru na­ru­èi­te­lja:  sla­von­ski hra­st (zem­lja pod­ri­jet­la Hr­ vat­ska)   bo­r (zem­lja pod­ri­jet­la Hr­vat­ska)  smre­ka, je­la (zem­lja pod­ri­jet­la Hr­vat­ ska)   a­ri­š (sred­nja Eu­ro­pa)   ti­k (eg­zo­ta). A1 FORMAT Da­vo­ri­na Baz­jan­ca 29 10000 Zag­reb Te­l: +385 1 383 6146 Mo­b: +385 95 902 1044 E-mai­l: in­fo­@a1-for­ma­t.hr www.a1-for­ma­t.hr

Djelatnosti tvrtke A1 FORMAT  In­dus­trij­ski – pro­du­k t di­za­jn  Di­za­jn in­te­ri­je­ra (pro­jek­ti­ra­nje i op­re­ma­nje sta­no­va, a­par­tma­na, ho­te­la, res­to­ra­na, wel­lnes­sa, os­ta­li­h u­gos­ti­telj­ski­h ob­je­ka­ta, u­red­ ski­h pros­to­ra, knji­a­ra, ba­na­ka, djeè­ji­h vr­ti­æa, ig­rao­ni­ca, os­ta­li­h jav­ni­h us­ta­no­va, i­td.)  Teh­niè­ka prip­re­ma za proiz­vod­nju u­z pred­hod­no di­zaj­ni­ra­nje proizvo­ da – proiz­vod­nja nam­ješ­ta­ja  Iz­lo­be­ni di­za­jn (pro­jek­ti­ra­nje štan­do­va i showroo­ma)  Gra­fiè­ki di­za­jn (iz­ra­da i gra­fiè­ka prip­re­ma za ti­sa­k vi­zual­no­g i­den­ ti­te­ta po­pu­t lo­go­ti­po­va, pos­jet­ni­ca, me­mo­ran­du­ma, knji­ge stan­dar­ da, pla­ka­ta, ka­ta­lo­ga, fo­tog­ra­fija...)  Or­ga­ni­zi­ra­nje raz­ni­h te­èa­je­va, ra­dio­ni­ca, iz­lo­bi, se­mi­na­ra (ra­d s dje­co­m, struè­na pre­da­va­nja/pre­zen­ta­ci­je)  Ar­hi­tek­ton­sko pro­jek­ti­ra­nje, gra­ðe­nje, nad­zo­r gra­ðe­nja (ve­za­no pr­ ven­stve­no u­z in­te­ri­je­re)

Tri­Sq – sus­ta­v ­ ur­ba­ne op­re­me Di­za­jn: A­da Ke­zi­æ, ma­gis­ta­r di­zaj­na Proiz­vo­ða­è: No­to­s d.o.o. Fotografija: Draen Lapiæ

14

GRADNJA LIPANJ 2013.


Ener­get­sko ­ cer­ti­fi­ci­ra­nje zgra­da u Hr­vat­skoj Ne­dav­no je u Mi­nis­tar­stvu gra­di­telj­stva i pros­tor­no­g u­re­ðe­nja u Zag­re­bu od­r ­a­na kon­fe­ren­ci­ja za me­di­je s ci­lje­m in­for­mi­ra­nja naj­ši­re jav­nos­ti o prom­je­na­ma ko­je sli­je­de u pod­ruè­ju e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti zgra­da. U nas­tav­ku va­m pre­no­si­mo vo­diè MGI­PU-a s osnovnim informacijama o ener­get­skom cer­ti­fi­ci­ra­nju zgra­da

16

GRADNJA LIPANJ 2013.


info

E

u­rop­ska U­ni­ja i Hr­vat­ska kao nje­na èla­ ni­ca te­e sma­nje­nju go­diš­nje pot­roš­ nje pri­mar­ne ener­gi­je za 20% do 2020. Ko­mi­si­ja je pred­lo­i­la ne­ko­li­ko mje­ra po­ve­æa­nja u­èin­ko­vi­tos­ti na svi­m stup­nje­vi­ma e­ner­get­sko­g lan­ca: proiz­vod­nja, tran­sfor­ma­ ci­ja, dis­tri­bu­ci­ja i ko­naè­na pot­roš­nja. Mje­re su fo­ku­si­ra­ne na sek­to­r zgra­dar­stva, gdje se na­la­ze naj­ve­æi po­ten­ci­ja­li uš­te­da. EU Di­rek­ti­va 2010/31/EU o e­ner­get­ski­m svoj­stvi­ma zgra­da os­na­i­la je u­lo­gu e­ner­get­ skog cer­ti­fi­ci­ra­nja kao in­stru­men­ta za stva­ ra­nje svi­jes­ti o pot­re­bi po­bolj­ša­nja e­ner­get­ ske uèin­ko­vi­tos­ti zgra­da. U Hr­vat­sko­j se e­ner­get­sko cer­ti­fi­ci­ra­nje pro­vo­di o­d 2010. Sve no­ve zgra­de iz­gra­ðe­ ne te­me­lje­m o­dob­re­nja za grad­nju o­d 2010. do da­na­s us­kla­ðe­ne su s EU Di­rek­tiv­no­m. Pos­to­je­æe zgra­de jav­ne nam­je­ne i o­ne ko­je se stav­lja­ju u prav­ni pro­me­t mo­ra­ju ima­ti e­ner­get­ski cer­ti­fi­ka­t. Do sa­da je iz­da­no pre­ ko 7000 e­ner­get­ski­h cer­ti­fi­ka­ta o­d èe­ga se 59,52% od­no­si na zgra­de stam­be­ne nam­je­ ne.

Što je e­ner­get­sko cer­ti­fi­ci­r a­nje Ener­get­sko cer­ti­fi­ci­ra­nje zgra­de je sku­p rad­ nji i pos­tu­pa­ka ko­ji se pro­vo­de u svr­hu iz­da­ va­nja ener­get­sko��g cer­ti­fi­ka­ta. Ener­get­ski cer­ti­fi­ka­t je do­ku­me­nt ko­ji pre­ do­èu­je e­ner­get­ska svoj­stva zgra­de. O­n sad­ r­i op­æe po­dat­ke o zgra­di, e­ner­get­ski raz­re­d zgra­de, po­dat­ke o o­so­bi ko­ja je iz­da­la e­ner­ get­ski cer­ti­fi­ka­t, po­dat­ke o ter­mo­teh­niè­ki­m sus­ta­vi­ma, kli­mat­ske po­dat­ke, po­dat­ke o pot­reb­noj ener­gi­ji za re­fe­ren­tne i stvar­ne kli­ mat­ske po­dat­ke, ob­jaš­nje­nja teh­niè­ki­h poj­ mo­va te po­pis pri­mi­je­nje­ni­h pro­pi­sa i nor­mi. Ener­get­ski cer­ti­fi­ka­t za pos­to­je­æe zgra­de ob­ vez­no sad­r­i i pri­jed­lo­g e­ko­nom­ski op­rav­da­nih mje­ra za po­bolj­ša­nje e­ner­get­ski­h svoj­sta­va zgra­de ko­je se te­me­lje na pret­hod­no pro­ve­de­ nom ener­get­sko­m preg­le­du gra­ðe­vi­ne. Ener­get­ski cer­ti­fi­ka­t za no­ve zgra­de sad­r­ i pre­po­ru­ke za ko­riš­te­nje zgra­de ve­za­no na is­pu­nje­nje bit­no­g zah­tje­va uš­te­de e­ner­gi­je i top­lin­ske zaš­ti­te i is­pu­nje­nje e­ner­get­ski­h svoj­sta­va zgra­de. Ener­get­sko cer­ti­fi­ci­ra­nje re­gu­li­ra­no je Pra­vil­ni­ko­m o e­ner­get­ski­m preg­le­di­ma gra­ ðe­vi­na i ener­get­sko­m cer­ti­fi­ci­ra­nju zgra­da (NN 81/12, 29/13), Pra­vil­ni­ko­m o uv­je­ti­ma i mje­ri­li­ma za oso­be ko­je pro­vo­de e­ner­get­ske preg­le­de gra­ðe­vi­na i e­ner­get­sko cer­ti­fi­ci­ra­ nje zgra­da (NN 81/12, 64/13), Pra­vil­ni­ko­m o kon­tro­li e­ner­get­ski­h cer­ti­fi­ka­ta zgra­da i iz­ vješ­æa o e­ner­get­skim preg­le­di­ma gra­ðe­vi­na (NN 81/12). Zaš­to se pro­vo­di e­ner­get­sko cer­ti­fi­ci­r a­nje Svr­ha e­ner­get­sko­g cer­ti­fi­ka­ta je pru­a­nje in­ for­ma­ci­ja vlas­ni­ci­ma i ko­ris­ni­ci­ma zgra­da o

ener­get­sko­m svoj­stvu zgra­de i­li nje­zi­ne sa­ mos­tal­ne u­po­rab­ne cje­li­ne i us­po­red­ba zgra­ da u od­no­su na nji­ho­va e­ner­get­ska svoj­stva, u­èin­ko­vi­to­st nji­ho­vi­h e­ner­get­ski­h sus­ta­va, te kva­li­te­tu i svoj­stva o­voj­ni­ce zgra­de. Na ko­je se zgra­de od­no­si o­ba­ve­z a e­ner­get­sko­g cer­ti­fi­ci­r a­nja Vr­ste zgra­da u cje­li­ni i­li sa­mos­tal­ni­h u­po­rab­ ni­h cje­li­na zgra­da za ko­je se iz­da­je e­ner­get­ski cer­ti­fi­ka­t od­re­ðe­ne su pre­ma pre­te­i­to­j nam­ je­ni ko­riš­te­nja i di­je­le se na: A. stam­be­ne zgra­de: 1. s jed­ni­m sta­no­m i stam­be­ne zgra­de u ni­zu s jed­ni­m sta­no­m za ko­je se iz­ra­ðu­je je­ dan ener­get­ski cer­ti­fi­ka­t, 2. s dva i vi­še sta­na i zgra­de za sta­no­va­nje za­jed­ni­ca (npr.: do­mo­vi u­mi­rov­lje­ni­ka, ðaè­ki,

stu­den­tski, rad­niè­ki, od­nos­no djeè­ji do­mo­vi, zat­vo­ri, vo­jar­ne i sliè­no) za ko­je se u pra­vi­ lu iz­ra­ðu­je je­da­n za­jed­niè­ki cer­ti­fi­ka­t, a mo­e se iz­ra­di­ti i za­seb­ni e­ner­get­ski cer­ti­fi­ka­t. B.1. nes­tam­be­ne zgra­de: 1. u­red­ske, ad­mi­nis­tra­tiv­ne i dru­ge pos­ lov­ne zgra­de sliè­ne pre­te­i­te nam­je­ne, 2. škol­ske i fa­kul­tet­ske zgra­de, vr­ti­æi i dru­ ge od­goj­ne i ob­ra­zov­ne us­ta­no­ve, 3. bol­ni­ce i os­ta­le zgra­de na­mi­je­nje­ne zdrav­ stve­no-so­ci­jal­no­j i re­ha­bi­li­ta­cij­sko­j svr­si, 4. ho­te­li i res­to­ra­ni i sliè­ne zgra­de za krat­ kot­raj­ni bo­ra­va­k (uk­lju­èi­vo a­par­tma­ni), 5. spor­tske gra­ðe­vi­ne, 6. zgra­de ve­lep­ro­da­je i ma­lop­ro­da­je (tr­go­ vaè­ki cen­tri, zgra­de s du­æa­ni­ma), 7. dru­ge nes­tam­be­ne zgra­de ko­je se gri­ju na tem­pe­ra­tu­ru +18°C i­li vi­šu (npr.: zgra­de LIPANJ 2013. GRADNJA

17


info za pro­me­t i ko­mu­ni­ka­ci­je, ter­mi­na­li, pos­ta­je, zgra­de za pro­me­t, poš­te, te­le­ko­mu­ni­ka­cij­ske zgra­de, zgra­de za kul­tur­no-um­jet­niè­ku dje­ lat­no­st i za­ba­vu, mu­ze­ji i knji­ni­ce, i sl.), B.2. os­ta­le nes­tam­be­ne zgra­de u ko­ji­ ma se ko­ris­ti e­ner­gi­ja ra­di os­t va­ri­va­nja od­re­ðe­ni­h uv­je­ta kon­di­cio­ni­ra­nja. Stam­be­ne i nes­tam­be­ne zgra­de svr­sta­va­ju se u o­sa­m e­ner­get­ski­h raz­re­da pre­ma e­ner­ get­skoj ljes­t vi­ci o­d A+ do G, s ti­m da A+ oz­na­èa­va e­ner­get­ski naj­po­volj­ni­ji, a G e­ner­ get­ski naj­ne­po­volj­ni­ji raz­re­d. Iz­da­va­nje e­ner­get­sko­g cer­ti­fi­ka­ta ni­je pot­ reb­no za: 1. no­ve zgra­de, pos­to­je­æe zgra­de i sa­ mos­tal­ne u­po­rab­ne cje­li­ne zgra­de u no­vi­m i­li pos­to­je­æim zgra­da­ma ko­je se pro­da­ju, iz­naj­ mlju­ju, da­ju na lea­si­ng i­li da­ju u za­ku­p i ko­je i­ma­ju u­po­rab­nu ko­ris­nu pov­r ­ši­nu ma­nju o­d 50 m²; 2. zgra­de ko­je i­ma­ju pred­vi­ðe­ni vi­je­k u­po­ ra­be og­ra­ni­èe­n na dvi­je go­di­ne i ma­nje; 3. priv­re­me­ne zgra­de iz­gra­ðe­ne u ok­vi­ru prip­rem­ni­h ra­do­va za pot­re­be or­ga­ni­za­ci­je gra­di­liš­ta; 4. ra­dio­ni­ce, proiz­vod­ne ha­le, in­dus­trij­ske zgra­de i dru­ge gos­po­dar­ske zgra­de ko­je se, u skla­du sa svo­jo­m nam­je­no­m, mo­ra­ju dr­a­ti ot­vo­re­ni­ma vi­še o­d po­lo­vi­ce rad­no­g vre­me­ na a­ko ne­ma­ju ug­ra­ðe­ne zraè­ne zav­je­se; 5. jed­nos­tav­ne gra­ðe­vi­ne ut­vr­ðe­ne po­seb­ ni­m pro­pi­so­m; 6. pos­to­je­æe zgra­de i­li nji­ho­ve sa­mos­tal­ne u­po­rab­ne cje­li­ne ko­je se pro­da­ju i­li se pra­vo vlas­niš­t va pre­no­si u ste­èaj­no­m pos­tup­ku u slu­èa­ju pri­sil­ne pro­da­je i­li ov­r­he; 7. pos­to­je­æe zgra­de i­li nji­ho­ve sa­mos­tal­ne u­po­rab­ne cje­li­ne ko­je se pro­da­ju i­li iz­naj­mlju­ ju braè­no­m dru­gu i­li èla­no­vi­ma u­e o­bi­te­lji; 8. zgra­de ko­je se ne gri­ju i­li se gri­ju na tem­pe­ra­tu­ru do +12°C o­si­m hlad­nja­èa. Ko­ji su ro­ko­vi do ko­ji­h zgra­de mo­ra­ju i­ma­ti e­ner­get­ski cer­ti­fi­k at No­ve zgra­de pri­je u­po­ra­be, od­nos­no puš­ta­ nja u po­go­n mo­ra­ju i­ma­ti e­ner­get­ski cer­ti­fi­ kat iz­ra­ðe­n na na­èi­n ka­ko je pro­pi­sa­no Pra­vil­ ni­ko­m o e­ner­get­ski­m preg­le­di­ma gra­ðe­vi­na i ener­get­sko­m cer­ti­fi­ci­ra­nju zgra­da (NN 81/12, 29/13). Ta ob­ve­za pos­to­ji o­d 2010. i o­na se pro­vo­di. Pos­to­je­æe zgra­de jav­ne nam­je­ne i­li dio zgra­de mje­šo­vi­te nam­je­ne ko­ji se kao sa­mos­tal­na u­po­rab­na cje­li­na ko­ris­ti za jav­nu nam­je­nu a­ko i­ma u­kup­nu ko­ris­nu pov­r­ši­nu ve­æu od 500 m² e­ner­get­ski cer­ti­fi­ka­t mo­ra i­ma­ti do 31. pro­sin­ca 2013. Ob­ve­za cer­ti­fi­ci­ra­nja zgra­da jav­ne nam­je­ ne površi­no­m ve­æi­h o­d 250 m2 te­èe o­d 9. sr­ pnja 2015. Pre­ma tre­nut­no va­e­æi­m pro­pi­si­ ma u Re­pub­li­ci Hr­vat­sko­j o­d 1. sr­pnja 2013. e­ner­get­ski cer­ti­fi­ka­t mo­ra i­ma­ti sva­ka zgra­da ko­ja se gra­di, pro­da­je, iz­naj­mlju­je, da­je u lea­

18

GRADNJA LIPANJ 2013.


info si­ng i­li u za­ku­p, od­nos­no nje­zi­na sa­mos­tal­ na u­po­rab­na cje­li­na ko­ja se gra­di i­li pro­da­je. S ob­zi­ro­m da Di­rek­ti­va EU da­je mo­guæ­no­st pro­du­e­nja tih ro­ko­va Mi­nis­tar­stvo æe mije­ nja­ti pro­pi­se na na­èi­n da o­d 1. sr­pnja 2013. e­ner­get­ski cer­ti­fi­kat mo­ra­ju i­ma­ti zgra­de, od­nos­no nji­ho­ve sa­mos­tal­ne u­po­rab­ne cje­ li­ne (sta­no­vi, u­re­di) ko­ji se pro­da­ju. Zgra­de, sta­no­vi, u­re­di, i­td. ko­ji se da­ju u lea­si­ng, za­ku­p od­nos­no na­ja­m mo­ra­t æe bi­ ti ener­get­ski cer­ti­fi­ci­ra­ni o­d 1. si­jeè­nja 2016. Tko pro­vo­di e­ner­get­sko cer­ti­fi­ci­r a­nje Ener­get­ski preg­le­d gra­ðe­vi­ne i e­ner­get­sko cer­ti­fi­ci­ra­nje zgra­de pro­vo­di o­so­ba ko­ja i­ma ov­laš­te­nje Mi­nis­tar­stva gra­di­telj­stva i pros­ tor­no­g u­re­ðe­nja pre­ma Pra­vil­ni­ku o uv­je­ti­ma i mje­ri­li­ma za o­so­be ko­je pro­vo­de e­ner­get­ske preg­le­de gra­ðe­vi­na i e­ner­get­sko cer­ti­fi­ci­ra­ nje zgra­da (NN 81/12, 64/13). Re­gis­ta­r fi­ziè­ki­h i prav­ni­h o­so­ba ov­laš­te­ni­h za e­ner­get­ske preg­le­de i e­ner­get­sko cer­ti­fi­ci­ ra­nje zgra­da ob­jav­lje­n je na we­b stra­ni­ci Mi­ nis­tar­stva gra­di­telj­stva i pros­tor­no­g ure­ðe­ nja: http://www.mgipu.hr/doc/Graditeljstvo/ Registar_certifikatora.htm. U Re­gis­tru je tre­nut­no ov­laš­te­ni­h 235 fi­ ziè­ki­h o­so­ba i 293 prav­ne o­so­be. Na ko­ji se na­èi­n pro­vo­di e­ner­get­sko cer­ti­fi­ci­r a­nje Ener­get­ski cer­ti­fi­ka­t za zgra­du iz­da­je ov­laš­ te­na o­so­ba na te­me­lju pro­ve­de­no­g e­ner­get­ skog preg­le­da zgra­de. E­ner­get­ski preg­le­d zgra­de pro­vo­de ov­laš­te­ne o­so­be sva­ko u di­je­lu svo­je stru­ke na te­me­lju me­to­do­lo­gi­je pro­vo­ðe­nja e­ner­get­sko­g preg­le­da gra­ðe­vi­ na (sku­pa rad­nji i pos­tu­pa­ka za pro­vo­ðe­nje e­ner­get­sko­g preg­le­da gra­ðe­vi­na ko­ja sad­r ­i i al­go­ri­ta­m za iz­ra­èun ener­get­sko­g svoj­stva zgra­da). Ener­get­ski preg­le­d gra­ðe­vi­ne sad­r ­i na­ro­ èi­to: – prip­rem­ne rad­nje, – pri­kup­lja­nje svi­h pot­reb­ni­h po­da­ta­ka i in­for­ma­ci­ja o zgra­da­ma ko­ji su nu­ni za pro­ vo­ðe­nje pos­tup­ka e­ner­get­sko­g cer­ti­fi­ci­ra­nja zgra­de i od­re­ði­va­nja e­ner­get­sko­g raz­re­da zgra­de, – pro­vo­ðe­nje kon­trol­ni­h mje­re­nja pre­ma pot­re­bi, – a­na­li­zu pot­roš­nje i troš­ko­va svi­h ob­li­ka e­ner­gi­je, e­ner­ge­na­ta i vo­de za raz­dob­lje o­d tri pret­hod­ne ka­len­dar­ske go­di­ne, – pri­jed­lo­g mje­ra za po­bolj­ša­nje e­ner­get­ ske u­èin­ko­vi­tos­ti gra­ðe­vi­na od­nos­no za po­ bolj­ša­nje ener­get­ski­h svoj­sta­va zgra­de ko­je su e­ko­nom­ski op­rav­da­ne s pro­ra­èu­no­m pov­ rat­no­g pe­rio­da pov­ra­ta in­ves­ti­ci­ja i iz­vo­re ci­ je­na za pro­vo­ðe­nje pred­lo­e­ni­h mje­ra, – iz­vješ­æe i zak­lju­èa­k s pre­po­ru­ka­ma i re­ dos­li­je­do­m pro­ved­be e­ko­nom­ski op­rav­da­ni­h

mje­ra za po­bolj­ša­nje e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­ tos­ti gra­ðe­vi­ne od­nos­no e­ner­get­ski­h svoj­ sta­va zgra­de. U pos­tup­ku pro­vo­ðe­nja e­ner­get­sko­g preg­ le­da gra­ðe­vi­ne pro­vo­de se a­na­li­ze ko­je se od­no­se na: 1. na­èi­n gos­po­da­re­nja e­ner­gi­jo­m u gra­ðe­ vi­ni, 2. top­lin­ske ka­rak­te­ris­ti­ke vanj­ske o­voj­ni­ ce, 3. sus­ta­v gri­ja­nja, 4. sus­ta­v hla­ðe­nja, 5. sus­ta­v ven­ti­la­ci­je i kli­ma­ti­za­ci­je, 6. sus­ta­v za prip­re­mu pot­roš­ne top­le vo­ de, 7. sus­ta­v na­pa­ja­nja, raz­dio­be i pot­roš­nje e­lek­triè­ne e­ner­gi­je, 8. sus­ta­v e­lek­triè­ne ras­vje­te, 9. spe­ci­fiè­ne pod­sus­ta­ve (kom­pri­mi­ra­ni zra­k, e­lek­tro­mo­tor­ni po­go­ni i dr.), 10. sus­ta­v opskr­be vo­do­m, 11. sus­ta­v mje­re­nja, re­gu­la­ci­je i up­rav­lja­nja, 12. al­ter­na­tiv­ne sus­ta­ve za opskr­bu e­ner­ gi­jo­m. Ener­get­sko cer­ti­fi­ci­ra­nje no­ve zgra­de ob­ vez­no uk­lju­èu­je pro­ra­èu­n e­ner­get­ski­h pot­ re­ba zgra­de, pro­ra­èu­n pot­reb­ne go­diš­nje spe­ci­fiè­ne top­lin­ske e­ner­gi­je za gri­ja­nje i hla­ ðe­nje za re­fe­ren­tne kli­mat­ske po­dat­ke, od­re­ ði­va­nje e­ner­get­sko­g raz­re­da zgra­de i iz­ra­du e­ner­get­sko­g cer­ti­fi­ka­ta. Ener­get­ski cer­ti­fi­ka­t no­ve zgra­de iz­da­je se te­me­lje­m po­da­ta­ka i­z glav­no­g pro­jek­ta u od­ no­su na ra­cio­nal­nu u­po­ra­bu e­ner­gi­je i top­ lin­sku zaš­ti­tu, zav­r ­šno­g iz­vješ­æa nad­zor­no­g in­e­nje­ra o iz­ved­bi gra­ðe­vi­ne i pi­sa­ne iz­ja­ve iz­vo­ða­èa o iz­ve­de­ni­m ra­do­vi­ma i uv­je­ti­ma od­ r­a­va­nja gra­ðe­vi­ne. Ener­get­sko cer­ti­fi­ci­ra­nje pos­to­je­æe zgra­de ob­vez­no uk­lju­èu­je e­ner­get­

ski preg­le­d gra­ðe­vi­ne, pro­ra­èu­n e­ner­get­ski­h pot­re­ba zgra­de, pro­ra­èu­n pot­reb­ne go­diš­nje spe­ci­fiè­ne top­lin­ske e­ner­gi­je za gri­ja­nje i hla­ ðe­nje za re­fe­ren­tne kli­mat­ske po­dat­ke, od­re­ ði­va­nje e­ner­get­sko­g raz­re­da zgra­de i iz­ra­du e­ner­get­sko­g cer­ti­fi­ka­ta. Ko­li­ko koš­ta e­ner­get­sko cer­ti­fi­ci­r a­nje Naj­vi­ša ci­je­na pro­vo­ðe­nja e­ner­get­ski­h preg­ le­da i iz­da­va­nja e­ner­get­ski­h cer­ti­fi­ka­ta zgra­ da pro­pi­sa­na je Od­lu­ko­m Mi­nis­tar­stva gra­di­ telj­stva i pros­tor­no­g u­re­ðe­nja ko­ju je mo­gu­æe pro­èi­ta­ti na we­b stra­ni­ci: http://www.mgi­pu. hr/do­c/Gra­di­telj­stvo/Od­lu­ka_e­ner­get­ska_ u­cin­ko­vi­to­st.pdf. Naj­vi­ša ci­je­na koš­ta­nja pro­vo­ðe­nja e­ner­ get­sko­g preg­le­da i iz­da­va­nja e­ner­get­sko­g cer­ti­fi­ka­ta za sta­n u pos­to­je­æo­j zgra­di mo­e bi­ti do 2.700 ku­na. Za no­vu stam­be­nu zgra­du, od­nos­no zgra­ du jav­ne i­li pos­lov­ne nam­je­ne; vr­ti­æi, ško­le, u­re­di pov­r ­ši­ne o­d 50 do 250 m2 ci­je­na mo­e bi­ti o­ko 1.400 ku­na. Za no­ve nes­tam­be­ne zgra­de pov­r ­ši­ne do 1000 m2 ko­je su iz­ra­zi­to slo­e­ne gra­ðe­vi­ne sa slo­e­ni­m sus­ta­vo­m in­sta­la­ci­ja i vi­še tem­ pe­ra­tur­ni­h zo­na ta­j iz­no­s ne bi tre­bao bi­ti ve­æi o­d 3.100 ku­na. Za prim­jerce no­vi ho­te­l pov­r­ši­ne o­ko 10.000 m2 ta­j iz­no­s ne bi smio pri­je­æi 9.400 ku­na, i­td. Ci­je­ne ko­je se pos­ti­u na tr­iš­tu mo­gu bi­ti i znat­no ni­e o­d na­ve­de­ni­h. Na we­b stra­ni­ci Mi­nis­tar­stva ob­jav­lje­ne su i in­for­ma­ci­je o Fon­do­vi­ma Eu­rop­ske u­ni­je za po­ve­æa­nje e­ner­get­ske u­èin­ko­vi­tos­ti http:// www.mgi­pu.hr/de­fau­lt.as­px?i­d=13390. Boris Èepin

LIPANJ 2013. GRADNJA

19


info

Bos­ch da­ro­vao ­ ku­æi­ce za pse Sklo­niš­te za nez­bri­nu­te i­vo­ti­nje Du­mo­ve­c od­ne­dav­no ­ je bo­ga­ti­je za 13 ku­æi­ca za pse

T

vr­tka Ro­be­r ­t Bos­ch d.o.o. ne­dav­no je do­ni­ra­la 13 ku­æi­ca za pse Sklo­niš­tu za nez­bri­nute i­vo­ti­nje Du­mo­ve­c. Do­na­ ci­ju su u­ru­èi­li Svjet­la­n I­va­nja­k, di­rek­ to­r pro­da­je Bos­ch a­la­ta za Hr­vat­sku i Kris­ti­na Špe­ran­da Fe­re­nc, vo­di­te­lji­ca kor­po­ra­tiv­ni­h ko­mu­ni­ka­ci­ja. U i­me Sklo­niš­ta za nez­bri­nu­te i­vo­ti­nje Du­mo­ve­c do­na­ci­ju je preu­ze­la vo­

di­te­lji­ca us­tanove Da­vor­ka Malj­ko­vi­æ. Ku­æi­ce su prim­je­re­ne za pse sred­nje ve­li­èi­ne, nje­ne stra­ni­ce su i­zo­li­ra­ne sti­ro­po­ro­m i pok­ri­ve­ne šin­dro­m. O­bo­ja­ne su i­vi­m bo­ja­ma s is­tak­ nu­ti­m Bos­ch lo­go­ti­po­m. Ova æe do­na­ci­ja zna­èi­ti u­god­ni­ji smješ­ta­j za tri­nae­st pa­sa o­d u­kup­no dvije sto­ti­ne, ko­ji se tre­nut­no na­la­ze u a­zi­lu Du­mo­ve­c.

Da­vor­ka Malj­ko­vi­æ, vo­di­te­lji­ca Sklo­niš­ta za nez­bri­nu­te i­vo­ti­nje Du­mo­ve­c ­ i Svjet­la­n I­va­nja­k, di­rek­to­r pro­da­je Bos­ch a­la­ta za Hr­vat­sku

20

GRADNJA LIPANJ 2013.

Bos­c h ve­æ 20 go­d i­n a, dop­r i­n o­s i kva­li­ te­t i i­v o­t a lo­k al­n e sre­d i­n e i, u­jed­n o, da­je po­t i­c a­j i dru­g i­m a da se pu­t e­m hu­m a­n i­ tar­n i­h ak­t iv­n os­t i uk­lju­è e u i­v o­t za­jed­n i­ ce. Ro­b e­r ­t Bos­c h d.o.o. o­v i­m e nas­t av­lja druš­t veno-od­g o­v or­n o pos­lo­v a­n je u Hr­ vat­s ko­j te po­z i­v a i os­t a­le tvr­t ke na o­v ak­v e ak­c i­je.


11. meĂ°unarodni sajam zaĹĄtite osoba i imovine

Glavni pokrovitelj sajma: MUP Glavni medijski pokrovitelj:

Partner sajma: Hrvatski ceh zaĹĄtitara

|

^ASOPIS ZA ZA[TITU I SIGURNOST OSOBA I IMOVINE

r

4.

1–

.h v z . w ww

7. međunarodni sajam ekotehnologija, zaťtite okoliťa i komunalne opreme

list o

p ad

a 201

PHÄ XQDURGQLVDMDPHQHUJHWLNHHQHUJHWVNH XÄ€LQNRYLWRVWLLREQRYOMLYLKL]YRUDHQHUJLMH

3.


info

Vrhunska vi­na ­ za pravi uitak Pred­stav­lja­mo va­m Vi­na­ri­ju Hor­va­to­vi­æ, èi­ja su ­ vi­na i­dea­la­n iz­bo­r ka­ko za u­i­va­nje, ta­ko ­ i za da­ri­va­nje

V

i­na­r i­ja Hor­vatovi­æ o­b i­t elj­sko je gos­p o­dar­s tvo ko­je se ba­v i uz­g o­je­m vi­n o­ve lo­ze te proiz­vod­njo­m pre­d i­ kat­n i­h, vr­h unski­h i kva­li­t et­n i­h vi­na. Nje­zin os­ni­va­è i uteme­lji­te­lj je Ðu­ro Hor­ va­to­viæ, dipl. ing. ko­ji nas­tav­lja tra­di­ci­ju poz­ na­ti­h i­loè­ki­h vi­nog­ra­dar­sko-vi­nar­ski­h o­bi­te­lji: Ske­led­ji­æ, Meštro­vi­æ i Hor­va­to­vi­æ. O­si­m os­n i­va­èa, èla­n o­v i gos­p o­dar­s tva su nje­g o­va sup­r u­ga i djeca te nji­h o­v i i­ vot­n i su­p ut­n i­ci ko­ji ak­t iv­n o sud­je­lu­ju u svi­m fa­z a­ma nas­t a­ja­nja ovi­h vr­h un­ski­h proiz­vo­da. Neo­do­lji­ve a­ro­me vi­na iz Iloka Lo­ka­li­te­t svjet­sko­g gla­sa I­lo­k, poz­na­t po vi­ni­ ma jo­š o­d rim­sko­g ca­ra Pro­bu­sa, u­z o­da­bai­r vr­hun­ski­h sor­ti, te u­la­ga­nje neiz­mjer­no pu­no

ra­da i lju­ba­vi o­mo­gu­æi­li su stvaranje neo­do­ ljivih sor­ti vi­na, ko­ja se la­ko za­vole i ni­ka­da ne za­bo­ra­ve! Vina i­z bo­ga­to­g o­pu­sa Vi­na­ri­je Hor­va­to­vi­æ o­svoji­t æe vas svo­ji­m o­se­buj­ni­m a­ro­ma­ma i zag­ri­jati pu­no­æo­m, a up­ra­vo æe vas ti os­je­æa­ji u­èi­niti vjer­ni­m kon­zu­men­to­m. U raz­no­li­ko­m a­sor­ti­ma­nu Vi­na­ri­je Hor­va­ to­viæ mo­e­te na­æi èu­ve­nu I­loè­ku gra­še­vi­nu, Raj­nski riz­li­ng, Char­don­nay, Ze­le­ni sil­va­na­c, nei­zos­tav­ni Trami­na­c, Cr­ni pi­no­t te Ca­ber­ne­t Sau­vignon, ko­ji mogu sta­ti u­z bo­k svo­ji­m i­me­nja­ci­ma svjet­sko­g gla­sa, na što su u Vi­ na­ri­ji Hor­va­to­viæ o­so­bi­to ponos­ni. Osi­m a­ro­ma­tiè­noš­æu, o­va se vi­na od­ li­ku­ju i bro­ji­m od­liè­ji­ma i priz­na­nji­ma, te preg­r ­što­m os­vo­je­ni­h zlat­ni­h me­da­lja na re­

gio­nal­ni­m, dr­av­ni­m i meðunarodnim nat­ je­ca­nji­ma. Od­li­èa­n iz­bo­r za sve pri­go­de Vi­na­ri­ja Hor­va­to­vi­æ pro­da­je svo­ja vi­na za sve pri­go­de i pa­ki­ra ih u do­go­vo­ru s vama, u ama­ba­la­e o­d 0,2, 0,75 te 1 l. Isto tako, vino moete kupiti i u rinfuzi. Vina mo­e­te ku­ša­ti i ku­pi­ti u nji­ho­vim pros­to­ri­ma u Ve­li­ko­j Go­ri­ci, Zag­re­bu i I­lo­ku uz pret­hod­nu na­ja­vu na te­le­fo­ne:

Ðu­ro – 098/259-719, Ka­ta­ri­na – 098/222-424, Lov­ro – 099/666-5432, Ma­rin – 091/507-3072, te na fik­sni te­le­fo­n 01/6252-681

LIPANJ 2013. GRADNJA

23


info

I Wa­ng Shu bi­rao naj­bo­lja dje­la za Wie­ner­ber­ge­r Bri­ck Awa­rd Po­èet­ko­m lip­nja o­ve go­di­ne Wie­ner­ber­ge­r je o­ku­pio me­ðu­na­rod­ni i­ri stru­ènjaka ko­ji se sas­tao u Be­èu ve­za­no u­z ko­naè­ni iz­bo­r ­ naj­bo­lji­h pro­je­ka­ta o­d o­pe­ke

M

e­ðu­na­rod­na nag­ra­da Wie­ner­ber­ge­r Bri­ck Awa­r­d, s èi­jo­m je dod­je­lo­m za­po­èe­to jo­š 2004. go­di­ne, ras­pi­ su­je se sva­ke dru­ge go­di­ne s ci­lje­m ot­kri­va­nja no­vi­h, mo­der­ni­h i i­no­va­tivni­h ar­ hi­tek­ton­ski­h rea­li­za­ci­ja u ko­ji­ma je ko­riš­te­na o­pe­ka. I o­ve go­di­ne, po­vo­do­m Wie­ner­ber­ge­r Bri­ck Awa­r­d 2014, me­ðu­na­rod­ni ar­hi­tek­ton­ski kri­ ti­èa­ri i no­vi­na­ri poz­va­ni su da dos­ta­ve pri­jed­ lo­ge za iz­van­red­ne ar­hi­tek­ton­ske rea­li­za­ci­je u ko­ji­ma je ko­riš­te­na ope­ka.

Re­le­van­tni kri­te­ri­ji ko­ji su pri­to­m ko­riš­te­ ni uk­lju­èu­ju i­no­va­tiv­ni ar­hi­tek­ton­ski di­za­jn, izvr­sno­st u ko­riš­te­nju o­pe­ke kao i fun­kcio­ nal­no­st, od­r ­i­vo­st i e­ner­get­sku u­èin­ko­vi­to­st zgra­da. Vo­de­æa i­me­na svjet­ske ar­hi­tek­tu­re u i­ri­ju Po­èet­ko­m li­pnja o­ve go­di­ne Wie­ner­ber­ge­r je ta­ko o­ku­pio me­ðu­na­rod­ni i­ri struè­nja­ka ko­ji se sas­tao u Be­èu ve­za­no u­z ko­naè­ni iz­bo­r naj­bo­lji­h pro­je­ka­ta.

Svjet­ski priz­na­ti ar­hi­te­k t Wa­ng Shu, do­bit­ni­k nag­ra­de Prit­zke­r Ar­chi­tec­tu­re

24

GRADNJA LIPANJ 2013.

Kao i pret­hod­ni­h go­di­na, na is­to­m su se mjes­tu o­vi­m po­vo­do­m naš­la vo­de­æa i­me­na svjet­ske ar­hi­tek­tu­re: do­bit­ni­k nag­ra­de Prit­ zke­r Ar­chi­tec­tu­re i za­si­gur­no na­jis­tak­nu­ti­ji èla­n i­ri­ja ar­hi­te­k t Wa­ng Shu (Ki­na), Ve­ra Ya­ novshtchin­sky (Ni­zo­zem­ska), Ewa Ku­r ylowi­ cz (Polj­ska) i Pa­vo­l Paòák (Slo­vaè­ka). ‘Vr­lo sa­m sre­ta­n što je Wie­ner­ber­ge­r us­pio u èlan­stvo i­ri­ja za Bri­ck Awa­r­d do­bi­ti oso­ bu po­pu­t svjet­ski priz­na­to­g ar­hi­tek­ta Wa­ng Shuia. Wie­ner­ber­ge­r Bri­ck Awa­r­d ni­je sa­mo priz­na­nje i raz­li­kov­na di­men­zi­ja u kva­li­te­ti za ar­hi­tek­te ko­ji ra­de s o­pe­ko­m kao pri­rod­ni­m gra­ðe­vin­ski­m ma­te­ri­ja­lo­m na u­zo­ra­n na­èi­n, ve­æ i sred­stvo za izvr­sno pro­mi­canje me­ðu­ na­rod­ne raz­mje­ne i­de­ja u pod­ruè­ju bu­du­æi­h ar­hi­tek­ton­ski­h rea­li­za­ci­ja o­d o­pe­ke’, re­kao je Jo­ha­nn Win­dis­ch, pred­sjed­ni­k Up­ra­ve Bric­ks & Ti­le­s Eu­ro­pe, Wie­ner­ber­ge­r A­G. ‘Ka­da go­vo­ri­mo o o­pe­ki, lju­di mis­le da je ri­je­è o tra­di­ci­ji. No, u o­vo­m nat­je­ca­nju moe­ te pro­na­æi mno­go ra­do­va s pot­pu­no no­vi­m pris­tu­pi­ma, a o­ni da­ju o­pe­ki no­vi smi­sao i no­vi os­je­æa­j. Mis­li­m da je to po­seb­no va­no’, is­ta­kao je ki­nes­ki ar­hi­te­k t Wa­ng Shu, do­bit­ ni­k nag­ra­de Prit­zke­r Ar­chi­tec­tu­re. Tra­di­cio­nal­ni ma­te­ri­ja­l s vr­lo da­le­ko­m buduæ­nos­ti Ewa Ku­r ylowi­cz, èla­ni­ca i­ri­ja i­z Polj­ske, ka­ e da je o­pe­ka ‘e­ko­no­miè­na’ po­go­to­vo ka­da je dos­tup­na na lo­kal­no­j ra­zi­ni. O­na je e­ner­ get­ski u­èin­ko­vi­ta je­r i­ma ja­ko dob­re per­for­ man­se ka­d raz­miš­lja­mo o uš­te­di top­lin­ske


info sagraðene od opeke su zdrave, ekonomski i e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­te – što su zna­èaj­ke ko­je do­dat­no do­bi­va­ju na va­nos­ti pro­mat­ra­mo li bu­duæ­nos­ti o­ri­jen­ti­ra­nu ar­hi­tek­tu­ru’.

S li­je­va na des­no: Jo­ha­nn Win­dis­ch, CEO u Bric­ks & Ti­le­s Eu­ro­pe, Wie­ner­ ber­ge­r A­G, s ar­hi­tek­ti­ma Wa­ng Shu, Ewa Ku­rylowi­cz, Pa­vo­l Paòák i Ve­ra Ya­novshtchin­sky e­ner­gi­je, a pri­to­m izvr­sno iz­gleda. O­pe­ke su ma­le u di­men­zi­ja­ma i o­mo­gu­æu­ju jed­nos­ tav­no pos­ti­za­nje raz­li­èi­ti­h struk­tu­ra, pa i u o­vo­go­diš­nje­m iz­da­nju Bri­ck Awa­r­d nag­ra­de i­ma­mo broj­ne prim­je­re ka­ko se, zah­va­lju­ju­æi maš­ti ar­hi­te­ka­ta, mo­e ko­ris­ti­ti o­pe­ka. ‘Za me­ne je o­pe­ka a­la­t mo­du­lar­no­sti zgra­ de, dis­cip­li­ne ob­jek­ta, no is­to ta­ko i a­la­t krea­ tiv­nos­ti, je­r je do­volj­no ma­le­n da ga mo­e­te ko­ris­ti­ti na mno­go na­èi­na. Zap­ra­vo, re­kao bi­h da je je­di­ni tra­di­cio­nal­ni ma­te­ri­ja­l s vr­lo da­le­ko­m bu­duæ­nos­ti’, na­veo je Pa­vo­l Paòák, èla­n i­ri­ja i­z Slo­vaè­ke i do­bit­ni­k nag­ra­de Bri­ ck Awa­r­d 2012. 50 pro­je­k a­ta i­z 26 ze­ma­l ja no­mi­ni­r a­no je za nag­r a­du Bri­ck Awa­r­d 2014 Od u­kup­no 300 pri­ja­va, 50 pro­je­ka­ta i­z 26 ze­ma­lja, pre­ma od­lu­ci i­ri­ja, no­mi­ni­ra­no je za nag­ra­du Bri­ck Awa­r­d 2014. Ne­dav­no je i­ri o­dab­rao fi­nalis­te u pe­t ka­te­go­ri­ja kao i za gra­nd nag­ra­du. Kon­kret­no, i­ri je pri od­ lu­èi­va­nju bio us­mje­re­n na pro­jek­te ko­ji su po­ka­za­li zna­ta­n tru­d ko­d is­tra­i­va­nja i i­no­va­ ci­ja, kao i pro­jek­te te­me­lje­ne na pio­nir­ski­m teh­no­lo­gi­ja­ma i­li dop­ri­no­su po­bolj­ša­nju kva­ li­te­te ivo­ta. ‘Pred­stav­ni­ci tvr­tke Wie­ner­ber­ge­r ne­ma­ju ap­so­lut­no ni­kak­vo­g ut­je­ca­ja na o­da­bi­r pro­je­ ka­ta, je­di­na stva­r ko­ja se ra­èu­na je proc­je­ na struè­no­g i­ri­ja’, re­kao je Ha­ns Win­dis­ch, nag­la­ša­va­ju­æi ob­jek­tiv­no­st pos­tup­ka. Hei­mo Scheu­ch, pred­sjed­ni­k Up­ra­ve Wie­ nerberger AG, uvjeren je da nagrada preno­ si vanu poruku: ‘Kao i prethodnih godina, nagraðivani projekti pokazuju uistinu raznoli­ ke moguænosti aplikacija gline kao prirodnog graðevinskog materijala u arhitekturi. Zgrade

Dod­je­l a Bri­ck Awa­r­d od­r ­ a­t æe se u pro­lje­æe 2014. u Be­èu Slu­be­na ce­re­mo­ni­ja dod­je­le Bri­ck Awa­r­d 2014 od­r ­a­t æe se u prolje­æe 2014. go­di­ne u Be­èu, do ka­da ne­æe bi­ti ob­jav­lje­na i­me­ na do­bit­ni­ka. Za­jed­no s pres­ti­no­m iz­da­ vaè­ko­m ku­æo­m Cal­lwey Pub­lis­hi­ng Hou­se, Wie­ner­ber­ge­r æe iz­da­ti op­se­nu knji­gu po­d nas­lo­vo­m Bri­ck ‘14, ko­ja æe sad­r ­a­va­ti sve no­mi­ni­ra­ne i nag­ra­ðe­ne pro­jek­te. Ova li­je­po di­zaj­ni­ra­na knji­ga bi­t æe pro­mo­vi­ra­na ta­ko­ðe­r u vri­je­me ce­re­mo­ni­je nag­ra­de Bri­ck Awa­r­d u pro­lje­æe 2014. go­di­ne. Pod­sje­ti­mo, pred­stav­ni­ci struè­no­g i­ri­ja, ko­ji èi­ne èla­no­vi Hr­vat­ske ko­mo­re ar­hi­te­ka­ta i pred­stav­ni­ci tvr­tke Wie­ner­ber­ge­r i­z Hr­vat­ ske, kra­je­m o­uj­ka o­ve go­di­ne i­zab­ra­li su tri ar­hi­tek­ton­ska ra­da hr­vat­ski­h au­to­ra ko­ji æe na­šu zem­lju pred­stav­lja­ti na iz­bo­ru za me­ðu­ na­rod­nu nag­ra­du Bri­ck Awa­r­d ‘14. Ri­je­è je o rea­li­zi­ra­ni­m pro­jek­ti­ma: ‘Pos­ta­ me­nt za skul­ptu­ru kar­di­na­la Fra­nje Ku­ha­ri­æa’, ko­ji pot­pi­su­ju ar­hi­tek­ti dr. sc. An­dre­j Uc­htyti­l i Re­na­ta Wal­dgo­ni, za­ti­m ‘Pos­lov­na zgra­da Lu­me­nar­t’ An­dri­je Ru­sa­na sa su­rad­ni­ci­ma Ma­ri­ja­no­m Mir­ko­vi­æe­m i Ljer­ko­m Ka­bel­ka te ar­hi­tek­ton­sko r­je­še­nje ‘Grad­ske vi­le na Mi­ ro­goj­sko­j ces­ti’, ar­hi­te­ka­ta Cvjet­ke Pe­ro­nje, To­mis­la­va Æur­ko­vi­æa i Zo­ra­na Zi­da­ri­æa.

O tvr­tki ­ Wie­ner­ber­ger

W

ie­ner­ber­ge­r A­G je naj­ve­ æi proiz­vo­ða­è o­pe­ke u svi­je­tu (Po­rot­he­r­m, Ter­ ca, Pen­te­r) i tr­iš­ni li­de­r krov­no­g gli­ne­no­g cri­je­pa (Ko­ra­mi­c, Ton­da­ch) u Eu­ro­pi kao i be­ton­ski­h plo­èa i op­lo­ènika (Sem­mel­ro­ck) u Sred­njo­j i Is­toè­no­j Eu­ro­pi. Ta­ko­ðe­r, vo­de­æi je proiz­vo­ða­è o­pe­ke u Hr­vat­ sko­j i u Eu­ro­pi. Kao gra­ðe­vin­ski ma­te­ri­ja­l i sus­ tav­no r­je­še­nje, o­pe­ka je zdra­va, e­ko­nom­ski i e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­ ta, i­deal­na za sve ob­li­ke e­ner­get­ski u­èin­ko­vi­te gra­dnje, kao što su go­ to­vo nu­l e­ner­get­ske ku­æe, pa­siv­ne i so­lar­ne ku­æe. O­pe­ka i­ma mi­ni­mal­ni i­vot­ni vi­je­k o­d 100 go­di­na, što zna­èi da je du­got­raj­ni no­si­te­lj vri­jed­nos­ti. U sus­ta­vu ci­je­vi (Stein­zeu­g-Ke­ra­mo ke­ra­miè­ke ci­je­vi i Pi­pe­li­fe plas­tiè­ne ci­je­vi), Wie­ner­berge­r je ta­ko­ðe­r je­ da­n o­d vo­de­æi­h do­bav­lja­èa u Eu­ro­ pi.

Hr­vat­ske na­de za Bri­ck Awa­r­d 2014: ‘Pos­ta­me­nt za skul­ptu­ru kar­di­na­la Fra­nje Ku­ha­ri­æa’, ‘Pos­lov­na zgra­da Lu­me­nar­t’ i ‘Grad­ske vi­le na Mi­ro­goj­sko­j ces­ti’

LIPANJ 2013. GRADNJA

25


info

Ci­je­ne nek­ret­ni­na ­ i da­lje pa­da­ju Pre­ma In­dek­su ci­je­na nek­ret­ni­na, tra­e­ne su ci­je­ne nek­ret­ni­na u pa­du ka­ko na go­diš­njo­j ta­ko i na mje­seè­no­j ra­zi­ni

U

od­no­su na svi­ba­nj 2012. go­di­ne tra­ e­ne ci­je­ne nek­ret­ni­na pa­le su za 5,4%, do­k su u od­no­su na proš­li mje­ se­c ci­je­ne ni­e za 0,6%. U svib­nju 2013. u od­no­su na tra­va­nj ci­je­ne nek­ret­ni­na na zag­re­baè­ko­m tr­iš­tu su ni­e za sve­ga 0,2%. Na go­diš­njo­j ra­zi­ni, u od­no­su na svi­ba­nj 2012. tra­e­ne ci­je­ne nek­ret­ni­na u Zag­re­bu i o­ko­li­ci os­t va­ri­le su pa­d o­d 6,5%. Va­no je na­po­me­nu­ti da je in­de­ks i da­lje is­po­d ra­zi­ne 2006. go­di­ne.

Naj­skup­l ji ‘kvad­r a­ti’ u Zag­re­bu Naj­skup­lji kvad­ra­t zag­re­baè­ko­g sta­na pros­ jeè­no iz­no­si 2.236 eu­ra/m2. Pros­jeè­na tra­ e­na ci­je­na sta­na u Zag­re­bu u svib­nju iz­no­si 1.610 eu­ra/m2, što je neš­to ma­nje u od­no­su na tra­va­nj (-0,3%), a 6,0% ni­e u od­no­su na svi­ba­nj 2012. go­di­ne. U od­no­su na is­to raz­dob­lje proš­le go­di­ne, tra­e­ne ci­je­ne sta­no­va su pa­le u svi­m èet­vr­ ti­ma o­si­m u Gor­njo­j Dub­ra­vi gdje je ci­je­na u od­no­su na proš­lu go­di­nu vi­ša za 0,5%. Naj­skup­lji sta­no­vi su i da­lje u grad­sko­j èet­ vr­ti Med­veš­èa­k, s pros­jeè­no­m ci­je­no­m o­d 2.236 eu­ra/m2, a sli­je­de i­h sta­no­vi u grad­ sko­j èet­vr­ti Cen­ta­r s ci­je­no­m o­d 2.058 eu­ra/ m2 . Naj­ni­e ci­je­ne sta­no­va su u Ses­ve­ta­ma, gdje pros­jeè­na ci­je­na u svib­nju iz­no­si 1.165 eu­ra/m2 te u Do­njo­j Dub­ra­vi gdje je ci­je­na 1.369 eu­ra/m2. Ci­je­ne nek­ret­ni­na na Jad­r a­nu ta­ko­ðe­r u pa­du Osi­m ci­je­na u Zag­r e­bu, na go­diš­njo­j ra­ zi­ni pa­da­ju i ci­je­ne nek­r et­ni­na na Jad­r a­nu (-4,0%). Na mje­seè­no­j ra­zi­ni, u od­no­su na tra­va­nj ci­je­ne nek­r et­ni­na na Jad­r a­nu ni­e su za 1,2%. Tra­e­na ci­je­na ku­æa na Jad­ra­nu, u svib­nju je iz­no­si­la 1.532 eu­ra/m2 što je 0,9% ma­nje ne­go proš­li mje­se­c, a 4,8% ma­nje u od­no­su na svi­ba­nj 2012.

26

GRADNJA LIPANJ 2013.


Indeks cijena nekretnina, svibanj 2013.



info 

Prosjeþna cijena u svibnju

Gradska þetvrt Gornji grad - Medvešþak Donji Grad - Centar Maksimir Podsljeme ýrnomerec Trnje Trešnjevka sjever Pešüenica - Žitnjak Trešnjevka jug Novi Zagreb - Zapad Podsused - Vrapþe Stenjevec Novi Zagreb - Istok Gornja Dubrava Donja Dubrava Sesvete

Prosjeþna cijena u svibnju

Pros­jeè­na ci­je­na kvad­ra­ta a­par­tma­na na Jad­ra­nu u od­no­su na proš­li mje­se­c ni­a je za 0,7%, do­k je na go­diš­njo­j ra­zi­ni ni­a za 0,8% i iz­no­si 1.977 eu­ra/m2. Osi­m u Dub­ro­vaè­ko-ne­ret­van­sko­j i Split­ sko-dal­ma­tin­sko­j u­pa­ni­ji tra­e­ne ci­je­ne a­par­tma­na vi­še su o­d 2.000 eu­ra i u Pri­mor­ sko-go­ran­sko­j u­pa­ni­ji. S dru­ge stra­ne, naj­po­volj­ni­je nek­ret­ni­ne za od­mo­r su vi­ken­di­ce u Liè­ko-senj­sko­j u­pa­ni­ji s ci­je­no­m o­d 1.626 eu­ra/m2. Pros­jeè­na tra­e­na ci­je­na sta­na na Jad­ra­nu u od­no­su na tra­va­nj ni­a je za 2,3% i iz­no­si 1.606 eu­ra/m2. U od­no­su na go­di­nu da­na ra­ ni­je tra­e­na ci­je­na sta­no­va je ni­a za 2,3%.

Godišnja promjena

2013.

2012.

u postocima

2.236

2.371

-5,7%

2.058

2.146

-4,1%

1.833

1.985

-7,6%

1.795

1.934

-7,2%

1.779

1.848

-3,8%

1.716

1.799

-4,6%

1.659

1.758

-5,6%

1.711

1.791

-4,5%

1.594

1.699

-6,2%

1.436

1.547

-7,2%

1.395

1.571

-11,2%

1.410

1.495

-5,7%

1.386

1.548

-10,5%

1.496

1.488

0,5%

1.369

1.449

-5,5%

1.165

1.181

-1,3%

Ci­je­ne sta­no­va u os­ta­li­m hr­vat­ski­m gra­do­vi­ma Ka­da pog­le­da­mo kre­ta­nje ci­je­na sta­no­va u naj­ ve­æi­m hr­vat­ski­m gra­do­vi­ma, ci­je­ne sta­no­va u Spli­tu su u od­no­su na svi­ba­nj 2012. go­di­ne èa­k 12,8% ni­e, do­k su u Ri­je­ci pa­le za 3,1%. Pros­jeè­na tra­e­na ci­je­na sta­na u Spli­tu u svib­nju iz­no­si 2.131 eu­ro/m2, a u Ri­je­ci znat­ no ma­nje, 1.532 eu­ra/m2. Ci­je­ne sta­no­va u O­si­je­ku u od­no­su na proš­lu go­di­nu pa­le su za 1,0%. Iz­vo­r: www.cen­tar­nek­ret­ni­na.net

Tablica pokazuje prosjeþne cijene stanova u gradskim þetvrtima u Zagrebu te njihove promjene na godišnjoj razini.

Grad Split Rijeka Osijek

Prosjeþna cijena

Prosjeþna cijena

u svibnju 2013.

u svibnju 2012.

2.131

2.444

1.532

1.581

1.088

1.099

Godišnja promjena u postocima

-12,8% -3,1% -1,0%

Tablica pokazuje prosjeþne cijene stanova u Splitu, Rijeci i Osijeku te njihove promjene na godišnjoj razini.

www.CentarNekretnina.net Vodeüi oglasnik za nekretnine u Hrvatskoj 1

LIPANJ 2013. GRADNJA

27


info

Pra­ti­te ­ ti­je­k ­ r­je­ša­va­nja ­ va­še­g ­ pred­me­ta Ne­dav­no je puš­te­na u ra­d re­di­zaj­ni­ra­na stra­ni­ca www.ka­tas­ta­r.hr

P

o­re­d no­vo­g di­zaj­na na preg­led­ni­ku ka­ tas­tar­ski­h po­da­ta­ka po pr­vi pu­ta e­lek­ tro­niè­kim pu­te­m moe­te pra­ti­ti ti­je­k r­je­ša­va­nja vaše­g pred­me­ta – in­for­ma­ ci­je o kla­si pred­me­ta, da­tu­mu ot­va­ra­nja, da­ tu­mu r­je­še­nja, da­tu­mu raz­vo­ðenja, sta­tu­su i o­so­bi ko­ja je za vaš pred­me­t za­du­e­na kao i is­pi­s svi­h na­ve­de­ni­h po­dat­ka. Po­seb­no je pred­stav­lje­na i mo­guæ­no­st is­ pi­sa pri­ka­za ka­tas­tar­ske èes­ti­ce na ka­tas­tar­ sko­m pla­nu prek­lop­lje­ni­m s di­gi­tal­ni­m or­to­ fo­top­la­no­m. Po­re­d to­ga, na we­b stra­ni­ci se na­la­ze i de­talj­ne u­pu­te o proiz­vo­di­ma i us­lu­ga­ma Dr­ av­ne geo­det­ske up­ra­ve. Kao i do sa­da, na preg­led­ni­ku www.ka­tas­ ta­r.hr mo­e­te uz bo­lju preg­led­no­st i dos­tup­ no­st pret­ra­i­va­ti ka­tas­tar­ske po­dat­ke pu­te­m bro­ja ka­tas­tar­ske èes­ti­ce i­li pu­te­m bro­ja pos­je­dov­no­g lis­ta. U­ko­li­ko ne zna­te pu­no i­me ka­tas­tar­ske op­æi­ne i­li ko­je­m Pod­ruè­no­m u­re­du za ka­tas­ta­r o­na pri­pa­da, do­volj­no je u pret­ra­i­va­è u­pi­sa­ti po­èet­na 3 slo­va i­me­na i do­bi­ti æe­te re­zul­ta­te pret­ra­ge. Svo­je doj­mo­ve, prim­jed­be, pohva­le i pri­ jed­lo­ge mo­e­te pos­la­ti na ka­tas­ta­r-pi­ta­nja@­dgu.hr.

28

GRADNJA LIPANJ 2013.


PHÄ XQDURGQLVDMDPHQHUJHWLNHHQHUJHWVNHXÄ€LQNRYLWRVWLL REQRYOMLYLKL]YRUDHQHUJLMH

Regionalna Energetika Zagreb 2013

ZAGREBAÄŒKI VELESAJAM Avenija Dubrovnik 15, 10020 Zagreb, Hrvatska T [+385 1] 6503 557, 6503 422 F [+385 1] 6503 393 E energetika@zv.hr

www.zv.hr

Sajmovi u istom terminu:


konstrukcije&tehnologije

Nis­koe­ner­get­ska ­ ku­æa U­z od­go­va­ra­ju­æu ug­rad­nju, i­zo­la­ci­je UR­SA o­mo­gu­æu­ju sva­ko­m ­ in­ves­ti­to­ru da iz­gra­di niskoe­ner­get­ski ob­je­kt

D

a­na­s ve­æi­na lju­di te­i u­dob­no­m i kva­li­tet­no­m stam­be­no­m pros­to­ ru. Pri iz­bo­ru na­èi­na grad­nje sve se ve­æa po­zor­no­st pri­da­je troš­ko­vi­ma po­ve­za­ni­m s u­po­ra­bo­m stam­be­ni­h pros­ to­ra (troš­ko­vi gri­ja­nja i hla­ðe­nja, pot­roš­nja e­lek­triè­ne e­ner­gije, vo­de…). Sve vi­še ci­je­ne e­ner­ge­na­ta pri­si­lja­va­ju ko­ris­ni­ke i in­ves­ti­to­re na iz­bo­r grad­nje, od­nos­no ob­no­ve ob­je­ka­ ta ko­ja æe sma­nji­ti o­vis­no­st o e­ner­gen­ti­ma. Za­to se sve èeš­æe gra­de, od­nos­no ob­no­vo­m pos­ti­u nor­ma­ti­vi za od­re­ði­va­nje ob­jek­ta kao nis­koe­ne­rgetsko­g i­li pa­siv­no­g. Pa­l ji­vo pro­jek­ti­r a­nje i iz­vo­ðe­nje ra­do­va Ko­d pro­jek­ti­ra­nja nis­koe­ner­get­sko­g ob­jek­ta pot­reb­no je is­ko­ris­ti­ti pri­rod­ne da­nos­ti po­je­

di­ne par­ce­le te u­ze­ti u ob­zi­r ras­po­re­d pros­ to­ri­ja u ob­jek­tu ko­je æe is­ko­ris­ti­ti po­nu­ðe­ne da­nos­ti par­ce­le. Grad­nja ob­jek­ta zah­ti­je­va iz­nim­nu de­talj­no­st svi­h iz­vo­ða­èa, je­r je pot­ reb­no iz­nim­no pa­zi­ti na spo­je­ve raz­li­èi­ti­h ma­te­ri­ja­la da se o­si­gu­ra nep­ro­pus­no­st i dob­ ra i­zo­li­ra­no­st ob­jek­ta be­z top­lin­ski­h mos­ to­va. Od­go­va­ra­ju­æa gra­ðe­vin­ska sto­la­ri­ja s nis­ko­m U vri­jed­noš­æu mo­ra bi­ti ug­ra­ðe­na pre­ma zah­tje­vi­ma RA­L stan­dar­da, je­r je sa­ mo ta­ko za­jam­èe­no sma­nje­ne e­ner­get­ski­h gu­bi­ta­ka kro­z ot­vo­re. Za o­si­gu­ra­nje od­go­va­ra­ju­æe top­lin­ske i­zo­ la­ci­je ko­d nis­koe­ner­get­ski­h ob­jek­ta deb­lji­nu i­zo­la­ci­je tre­ba pri­la­go­di­ti kva­li­teti i­zo­la­ci­je. U­kup­na top­lin­ska pro­hod­no­st (U vri­jed­no­st) za kro­vo­ve zi­do­ve i po­do­ve mo­ra bi­ti u gra­ni­ ca­ma o­d 0,10 do 0,15 W/m2K.

Kla­siè­ni i al­ter­na­tiv­ni i­zo­la­cij­ski ma­te­ri­ja­li Da­na­s je na tr­iš­tu mnoš­t vo raz­li­èi­ti­h vr­sta top­lin­ske i­zo­la­ci­je. Di­jelimo i­h na kla­siè­ne i­zo­la­cij­ske ma­te­ri­ja­le i al­ter­na­tiv­ne (BIO) i­zo­ la­cij­ske ma­te­ri­ja­le. Kla­siè­ne i­zo­la­ci­je u na­èe­lu i­ma­ju ni­u top­ lin­sku pro­vod­lji­vo­st ë, što zna­èi da mo­e­mo ug­ra­ð i­va­ti ma­nje deb­lji­ne top­lin­ske i­zo­la­ci­je. Ko­d al­ter­na­tiv­ni­h i­zo­la­ci­ja mo­gu­æe je s ma­njo­m deb­lji­no­m pos­ti­æi du­lja faz­na zaos­ ta­ja­nja pri pri­je­la­zu top­li­ne kro­z kon­struk­ci­ ju. Sva­ka top­lin­ska i­zo­la­ci­ja ta­ko i­ma svo­je pred­nos­ti i sla­bos­ti. Ko­ju i­zab­ra­ti, za sva­ko­g je in­ves­ti­to­ra teš­ka od­lu­ka. Na os­no­vi na­ve­de­ni­h èi­nje­ni­ca mo­e­mo za­kljuèi­ti da je za iz­grad­nju nis­koe­ner­get­ski­h ob­je­ka­ta prim­je­re­na sva top­lin­ska i­zo­la­ci­ja ko­ja je na ras­po­la­ga­nju na tr­iš­tu. Pri ug­rad­ nji tre­ba pa­zi­ti da se od­go­va­ra­ju­æa top­lin­ska i­zo­la­ci­ja ug­ra­di u od­go­va­ra­ju­æi sklo­p kon­ struk­ci­je. Top­lin­ske i­zo­la­ci­je proi­z vede­ne su za nam­jen­ske kon­struk­ci­je i ne pre­po­ru­èu­je i­h se u­pot­reb­lja­va­ti u dru­gi­m mon­ta­ni­m kon­ struk­ci­ja­ma je­r i­zo­la­ci­ja ni­je pot­pu­no is­ko­riš­ te­na. Prodajni program tvrtke URSA URSA u svojem prodajnom programu ima proizvode od staklene vune (URSA GLASSWOO­L) i proiz­vo­de o­d ek­stru­di­ra­no­g po­lis­ti­re­na (UR­SA XPS) po­god­ne za ug­rad­ nju u krov­ne kon­struk­ci­je, vanj­ske zi­do­ve, preg­rad­ne zi­do­ve, me­ðue­ta­ne kon­struk­ci­je, pod­ne kon­struk­ci­je, ob­lo­ge pod­rum­ski­h zi­ do­va i is­po­d te­melj­ne plo­èe. Stak­le­na vu­na sa svo­ji­m izvrsni­m svoj­stvi­ma u pod­ruè­ju top­lin­ske (λ je o­d 0,044 do 0,032 W/mK) i zvuè­ne i­zo­la­ci­je (u­dar­ni zvu­k i zvu­k ko­ji se slo­bod­no ši­ri pros­to­ro­m) te UR­SA XPS (ek­ stru­di­ra­n po­lis­ti­re­n) s vi­so­kot­laè­no­m ot­por­ noš­æu, top­lin­sko­m i­zo­la­ci­jo­m, ot­por­noš­æu na vo­du i naiz­mjeniè­no zam­r ­za­va­nje i od­mr­ za­va­nje sva­ko­m in­ves­ti­to­ru o­mo­gu­æu­ju da s UR­SA i­zo­la­ci­ja­ma u­z od­go­va­ra­ju­æu ug­rad­nju

30

GRADNJA LIPANJ 2013.


konstrukcije&tehnologije

iz­gra­di ob­je­k t ko­ji is­pu­nja­va kri­te­ri­je za nis­ koe­ner­get­ske ob­jek­te. No­vi proiz­vo­d UR­SA SF 32 o­d stak­le­ ne vu­ne s top­lin­sko­m pro­vod­lji­voš­æu λ = 0,032 W/mK, raz­re­do­m po­ar­ni­h svoj­sta­ va A1, pred­stav­lja e­ko­loš­ki prih­vat­lji­vu i­zo­la­ci­ju, la­ku za ug­rad­nju i ru­ko­va­nje. No­vos­ti i­z pod­ruè­ja fo­li­ja Ur­sa Zag­re­b d.o.o. je prip­re­mi­la no­vo­st i na pod­ruè­ju fo­li­ja ko­je se u­pot­reb­lja­va­ju u mon­ ta­i krov­ni­h kon­strukci­ja. Ta­ko smo prip­re­mi­li no­vu sku­pi­nu proiz­vo­da o­d fo­li­ja, tra­ka i br­ tvi­la po­d na­zi­vo­m URSA SECO® PRO. Proiz­ vo­di i­z to­g prog­ra­ma na­mi­je­nje­ni su kon­tro­li pro­la­za vod­ne pa­re kro­z krov­nu kon­struk­ci­ju, od­nos­no za br­t vlje­nje spo­je­va iz­me­ðu fo­li­ja i kon­struk­cijski­h e­le­me­na­ta te spr­je­èa­va­nju pro­do­ra vo­de s vanj­ske stra­ne kro­va. Za spr­je­èa­va­nje pro­bi­ja­nja vo­de­ne pa­re u top­lin­sku i­zo­la­ci­ju pre­po­ru­èu­je­mo va­m u­pot­ re­bu pa­ro­nep­ro­pus­ne fo­li­je URSA SECO® PRO 100 s vri­jed­noš­æu nep­ro­pus­nos­ti za pro­bi­ja­nje vo­de­ne pa­re sd≥ 100 m (ek­vi­va­ le­nt 100 m de­be­lo­m slo­ju zra­ka). U slu­èa­je­vi­ma ka­d je krov­na kon­struk­ci­ja vi­še ‘ot­vo­re­na’ (ven­ti­la­cij­ski ka­na­l s gor­nje stra­ne), pre­po­ru­èu­je­mo u­pot­re­bu par­ne ba­ri­ je­re URSA SECO® PRO 2 sa sd vri­jed­noš­æu ≈ 2 m ko­ja o­mo­gu­æu­je kon­tro­li­ra­ni prolaz vo­ de­ne pa­re kro­z kon­struk­ci­ju (i ko­ji ni­je o­pa­ sa­n za po­ja­vu kon­den­za­ci­je u­nu­ta­r i­zo­la­ci­je). Za me­ðu­sob­no li­jep­lje­nje URSA SECO® PRO fo­li­ja nu­di­mo po­seb­ne ljep­lji­ve tra­ke i ma­se za br­t vlje­nje. URSA SECO® PRO DKS je ma­sa za br­ tvlje­nje i li­jep­lje­nje UR­SA SE­CO® PRO 100 i­li UR­SA SE­CO® PRO 2 fo­li­je na no­si­ve kon­ struk­ci­je te za li­jep­lje­nje ko­d pro­bo­ja. U­pot­ re­bo­m ljep­lji­ve tra­ke URSA SECO® PRO KP o­si­gu­ra­va­mo od­go­va­ra­ju­æe br­t vlje­nje spo­je­

va iz­me­ðu dvi­je fo­li­je UR­SA SE­CO® PRO 100 i­li UR­SA SE­CO® PRO 2. Upot­re­ba ljep­lji­ve tra­ke URSA SECO® PRO KA pre­po­ru­èu­je se ko­d br­t vlje­nja spo­je­va fo­ li­je UR­SA SE­CO® PRO 100 i­li UR­SA SE­CO® PRO 2 s per­fo­ra­ci­ja­ma, spo­je­va fo­li­je s pro­ zo­ri­ma, bal­kon­ski­m vra­ti­ma i­li u­laz­ni­m vra­ ti­ma. S no­vos­ti­ma i­z prog­ra­ma UR­SA SF 32, os­ta­li­m top­lin­sko-i­zo­la­cij­ski­m ma­te­ri­ja­li­ma UR­SA te s prog­ra­mo­m URSA SECO® PRO za­si­gur­no æe­te pro­na­æi od­go­va­ra­ju­æe gra­ðe­ vin­ske ma­te­ri­ja­le ko­ji æe va­m o­si­gu­ra­ti du­ got­raj­no­st gra­ðe­vin­ski­h e­le­me­na­ta te vi­so­ku kva­li­te­tu i­vo­ta.

URSA Zagreb d.o.o. Puškariæeva 15, 10250 Luèko tel.: 01 65 26 386 mail: assistance.hrvatska@uralita.com

www.ursa.com.hr

LIPANJ 2013. GRADNJA

31


konstrukcije&tehnologije

Uš­te­di­te e­ner­gi­ju mo­der­ni­m ­ ma­te­ri­ja­li­ma Raz­miš­lja­te li o ug­rad­nji i­li kup­nji no­vi­h pro­zo­ra, vra­ta i­li kliz­ni­h sti­je­na, a naj­va­ni­ji su va­m fak­to­ri: ci­je­na, kva­li­te­ta, mo­der­no­st, uš­te­da e­ner­gi­je i traj­no­st? R­je­še­nje je PVC sto­la­ri­ja

P

VC pro­zo­ri, vra­ta i kliz­ne sti­je­ne su op­re­ma vr­hun­ske kva­li­te­te s izvr­sno­m top­lin­sko­m i­zo­la­ci­jo­m, u pot­pu­nos­ti e­ko­loš­ki i be­z i­kak­ve pot­re­be za do­ dat­ni­m u­la­ga­nji­ma u od­r ­a­va­nje. PVC sto­la­ri­ja o­so­bi­to je èvr­sta, ot­por­na na svjet­lo­st i pov­r­šin­ska me­ha­niè­ka oš­te­æe­nja te pos­to­ja­ni­h bo­ja. Va­ši se PVC pro­zo­ri i vra­ta, u od­no­su na kla­siè­ne, ne­æe iz­vi­to­pe­ri­ti i os­ta­t æe sta­bil­nog

ob­li­ka. Zbo­g to­ga up­ra­vo o­vak­vi pro­zo­ri i vra­ ta, be­z ob­zi­ra na vre­men­ske pri­li­ke, go­di­na­ ma os­ta­ju sa­èu­va­ni kao pr­vo­ga da­na ka­da ste i­h ug­ra­di­li! PVC šte­di e­ner­gi­ju A što je s e­ner­gi­jo­m? PVC 'èu­da' šte­de je i do 50% u od­no­su na kla­siè­ne pro­zo­re, što æe­te sva­ka­ko os­je­ti­ti na svo­ji­m mje­seè­ni­m ra­èu­ ni­ma za gri­ja­nje!

Ako ste još u­vi­jek u ne­dou­mi­ci, slje­de­æi æe va­s raz­lo­zi uv­je­ri­ti u pred­nos­ti PVC-a u pot­ pu­nos­ti:   PVC os­na­u­je ba­ri­je­ru iz­me­ðu in­te­ri­je­ra i vanj­ski­h at­mos­fer­ski­h ut­je­ca­ja te ta­ko šti­ti o­d ne­po­volj­ni­h vre­men­ski­h uv­je­ta.   Ubra­ja se u naj­zah­tjev­ni­je gra­ðe­vin­ske e­le­men­te u ku­æi, zgra­di i­li sta­nu je­r pru­a ve­ li­ku zaš­ti­tu.   Lako se i jed­nos­tav­no od­r ­a­va te šte­di vri­je­me za èiš­æe­nje.   Iznim­no spo­ro sta­ri i prak­tiè­ki je neuniš­tiv.   U od­no­su na dru­ge ma­te­ri­ja­le za proiz­ vod­nju pro­zo­ra, vra­ta i kliz­ni­h sti­je­na, PVC je cje­nov­no vr­lo prih­vat­lji­v.   Ugra­ðu­je se RA­L mon­ta­o­m, na­èi­no­m ra­da ko­ji šte­di e­ner­gi­ju te spr­je­èa­va po­ja­vu vla­ge u va­še­m sta­nu i­li ku­æi! Mu­èe va­s vla­ga i­li pli­je­sa­n? RA­L je r­je­še­nje! Ko­riš­te­nje­m teh­no­loš­ki nap­red­ni­h pro­fi­la naj­ve­æi­m su di­je­lo­m ri­je­še­ni gu­bi­ci ener­gi­je kro­z pro­zo­re i vra­ta. Meðu­ti­m, a­ko je nea­ dek­vat­no iz­ve­de­n spo­j sto­la­ri­je i zi­da mo­e do­æi do po­ja­ve vla­ge i ro­še­nja. Ono što ne vi­di­mo je ro­še­nje u­nu­ta­r sa­me i­zo­la­cij­ske ra­zi­ne, naj­èeš­æe PU-pje­ne, ko­ ja se ko­ris­ti kao top­lin­ska i zvuè­na i­zo­la­ci­ja pri­li­ko­m ug­rad­nje sto­la­ri­je. Nai­me, PU-pje­na svo­ju e­fi­kas­no­st mo­e zad­r ­a­ti samo a­ko jo­j o­si­gu­ra­mo su­he uv­je­te, tj. spri­je­èi­mo pre­ kom­jer­ni do­to­k vla­ge i­z zra­ka ko­ja pri­rod­no cir­ku­li­ra s top­li­je­g pre­ma hlad­ni­je­m, u o­vo­m slu­��a­ju i­z pros­to­ri­ja, kro­z spo­je­ve pre­ma vanj­sko­m di­je­lu gra­ðev­no­g e­le­men­ta. Ka­ko bis­mo spri­je­èi­li tak­ve po­ja­ve i o­si­gu­ ra­li ug­rad­nju pre­ma RA­L mon­ta­i, ko­ji se ba­vi

32

GRADNJA LIPANJ 2013.


konstrukcije&tehnologije Ka­ze­ti­ra­ne fa­sa­de

O

si­m PVC, A­LU I DR­VO-A­LU sto­la­ri­je, tvr­tka A­LU-for­ma ba­vi se i ka­ze­ti­ra­ni­m fa­sa­ da­ma. Ka­ze­ti­ra­ne fa­sa­de i­ma­ju ši­ro­ku prim­je­nu u no­vog­rad­nji, a ar­hi­tek­ti je sve vi­še prim­je­nju­ju u svo­ji­m pro­jek­tni­m r­je­še­nji­ma. Sas­to­ji se o­d èe­liè­ne pot­kon­struk­ci­je, a­lu­mi­nij­ske no­si­ve kon­struk­ci­je, ter­moi­zo­la­ci­je iz­me­ðu be­ton­ske i fa­sad­ne kon­struk­ci­je (ka­me­na vu­na), te od­go­va­ra­ju­æi­h ob­lo­ga ko­je se vje­ša­ju o a­lu­mi­nij­sku no­si­vu kon­struk­ci­ju (a­lu­co­bo­nd, ter­mo pa­ne­li, a­lu­mi­nij­ski 'ka­zet­ni' li­mo­vi, it­d…). Ka­ze­ti­ra­ne fa­sa­de u­jed­no su od­li­èa­n i­zo­la­to­r top­li­ne je­r pred­stav­lja­ju vr­stu ven­ti­li­ra­ju­æe fa­sa­de ko­je su da­na­s go­to­vo ne­zao­bi­laz­ni na­èi­n ob­lo­ge ko­d pos­lov­ni­h ob­je­ka­ta. O­ne i­ma­ ju do­da­ta­n slo­j zra­kop­ro­pus­nos­ti ko­ji pru­a izvr­snu i­zo­la­ci­ju èi­me se stva­ra vi­so­k stu­pa­nj uš­te­de e­ner­gi­je. Ven­ti­li­ra­ju­æa fa­sa­da je pok­ri­va­è èi­ta­vo­m ob­jek­tu, od­nos­no slo­j ter­moi­zo­la­ci­je ko­ji pos­ ti­e da tem­pe­ra­tu­ra zi­do­va bu­de prib­li­na tem­pe­ra­tu­ri zra­ka u­nut­raš­nji­h pros­to­ri­ja. Na ta­j na­èi­n pos­ti­e se kom­fo­r u stam­be­no­mu ob­jek­tu.

pra­vil­no­m iz­ved­bo­m, pot­reb­no je i­zo­la­cij­sku ra­zi­nu od­r ­a­ti su­ho­m, pro­zo­r po­zi­cio­ni­rati na pra­vil­nu li­ni­ju i­zo­ter­me i, na­ro­èi­to s u­nu­tar­nje stra­ne, spri­je­èi­ti pro­to­k vo­de­ne pa­re u i­zo­la­ ci­ju. RA­L mon­ta­a suk­lad­na je pre­po­ru­ka­ma za uš­te­du e­ner­gi­je pre­ma eu­rop­ski priz­na­ti­m pra­vi­li­ma stru­ke, pro­pi­si­ma o top­lin­sko­j zaš­ ti­ti, teh­niè­ki­m smjer­ni­ca­ma sa­ve­za ud­ru­ga stak­la­ra, me­ta­log­rad­nje i sto­la­ra. Pro­zo­ri pre­ma pot­re­ba­ma in­ves­ti­to­ra i ku­pa­ca ALU-for­ma iz­ra­ðu­je sve vr­ste PVC pro­zo­ra o­d 5 i­li vi­še ko­mor­ni­h pro­fi­la u os­tak­lje­no­j i­li pu­no­j for­mi. U­nu­ta­r pro­fi­la pos­tav­lja se po­ cin­èa­no èe­liè­no o­ja­èa­nje deb­lji­ne 2 mm. Kao is­pu­na naj­èeš­æe se stav­lja nis­koe­ner­get­sko dvos­tru­ko i­li tros­tru­ko I­ZO stak­lo s LOW-E pre­ma­zo­m. U su­rad­nji s naj­poz­na­ti­ji­m svjet­

ski­m proiz­vo­ða­èi­ma, ko­ris­te se o­ko­vi, do­k se sa­mi pro­zo­ri pri­la­go­ða­va­ju in­di­vi­dual­ni­m pot­re­ba­ma in­ves­ti­to­ra i ku­pa­ca. Naj­bo­lji sav­je­t koji va­m struè­nja­ci mo­gu da­ti je ona­j da, ka­da ku­pu­je­te, ku­puj­te neu­ niš­t vo. Is­pla­ti­t æe se vi­šes­tru­ko.

ALU-for­ma – tra­di­ci­ja i raz­vo­j na pr­vo­me mjes­tu

P

o­du­ze­æe os­no­va­no dav­ne 1987. go­di­ne kao bra­var­sko-li­mar­ska za­nat­ska rad­nja u o­bi­te­lji He­ra­k, ti­je­ko­m go­di­na je za­poš­lja­va­lo sve vi­še dje­la­ti­ka. Da­na­s se A­LU-for­ ma na­la­zi me­ðu vo­de­æi­m proiz­vo­ða­èi­ma PVC sto­la­ri­je na tr­iš­tu Re­pub­li­ke Hr­vat­ ske. Nji­ho­v no­vi proiz­vod­ni po­go­n op­rem­lje­n je naj­suv­re­me­ni­ji­m CNC stro­je­vi­ma te svo­jo­m mo­der­no­m ar­hi­tek­tu­ro­m zaus­tav­lja sve pro­laz­ni­ke ko­ji slo­bod­no mo­gu pro­še­ta­ti nji­ho­vi­m iz­lo­be­ni­m sa­lo­no­m. Proiz­vod­na ha­la ve­li­èi­ne je im­pre­siv­ni­h 1.200 m2 te se na­ la­zi u no­vo­j po­du­zet­niè­ko­j zo­ni u Kra­pi­ni.

ALU­FOR­MA d.o.o. Bi­saè­ka 12, Zag­reb Proiz­vod­ni po­go­n: Ve­li­ka Ve­s 2 b, Kra­pi­na Te­l: + 385 49 342 439 Fax: + 385 49 342 466 Mo­b: + 385 98 440 248 E-mai­l: in­fo­@a­lu­for­ma.hr www.a­lu­for­ma.hr

LIPANJ 2013. GRADNJA

33


konstrukcije&tehnologije RUNDFLEX kružna oplata Kontinuirano podesiva kružna oplata za radijuse od minimalno 1,00 m

Tek­st: Ved­ra­n Mi­ku­le­c, i­ng. gra­ð.

Oplate Skele Inženjering www.peri.com.hr

PERI – naj­bo­lja ­ r­je­še­nja za ­ in­e­njer­ske ob­jek­te Vo­ðe­na na­èe­lo­m 'Naj­bo­lja us­lu­ga kup­cu' te 40-go­diš­nji­m ­ is­kus­t vo­m i tra­di­ci­jo­m tvr­tka PE­RI a­fir­mi­ra­la se kao svjet­ski ­ bro­j 1 na pod­ruè­ju teh­no­lo­gi­je i proiz­vod­nje op­la­ta, op­lat­ni­h ­ sis­te­ma i ske­la

T

a èinjeni­ca, kao i na­še ak­tiv­nos­ti na vi­še o­d 95 na­cio­nal­ni­h tr­iš­ta di­lje­m svi­je­ta uk­lju­èu­ju­æi i hr­vat­sko, do­no­se ko­ri­st sva­ko­m na­še­m kli­jen­tu i nje­go­ vi­m pro­jek­ti­ma – be­z ob­zi­ra na ve­li­èi­nu. Suk­lad­no tren­do­vi­ma iz­grad­nje au­to­ces­ta u Hr­vat­sko­j te po­go­to­vo u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ ni pred­stav­lja­mo dva in­te­re­san­tna pro­jek­ta i­z pod­ruè­ja in­e­njer­ski­h gra­ðe­vi­na gdje na­m je iz­vo­ða­è u­ka­zao pov­je­re­nje prim­je­no­m PE­RI op­lat­ni­h sis­te­ma.

TU­NE­L LI­B – i­vo­tinj­ski pri­je­l az Ri­je­è je o um­jet­no­m tu­ne­lu iz­na­d ko­je­g je pred­vi­ðe­n ivotinj­ski pri­je­la­z na dio­ni­ci au­to­ ces­te A1. Tu­ne­l je du­lji­ne 150 m i sas­to­ji se o­d dvi­je ci­je­vi nep­ra­vil­no­g kvad­rat­no­g pop­ reè­no­g pres­je­ka ši­ri­ne 17,20 m (jed­na ci­je­v) i 12,90 m (dru­ga ci­je­v). Kom­plet­na kon­struk­ ci­ja je ar­mi­ra­no­be­ton­ska. Zi­do­vi se iz­vo­de sistem­sko­m zid­no­m op­la­ to­m PE­RI TRIO ko­ju iz­vo­ða­è i­ma u pos­je­du. Na­ko­n be­to­ni­ra­nja zi­do­va iz­vo­di se A­B plo­ èa za­jed­no s vu­to­m zi­do­va ko­riš­te­nje­m sis­ te­ma op­lat­ni­h sto­lo­va ti­pa VA­RIO GT 24. Sto­ lo­vi su sas­tav­lje­ni o­d SRU èe­liè­ni­h no­sa­èa (pri­mar­ni no­sa­èi) i GT 24 nosa­èa (se­kun­dar­ ni no­sa­èi). Op­lat­ni sto­lo­vi po­dup­r ­ti su kom­ bi­na­ci­jo­m sis­te­ma no­si­ve ske­le PE­RI U­P Ro­ se­t t u sre­di­ni ras­pon­ske kon­struk­ci­je tu­ne­la i MUL­TIP­RO­P po­du­pi­ra­èi­ma ko­ji su po­mo­æu MR­K ok­vi­ra spreg­nu­ti u pot­por­ne tor­nje­ve is­ po­d vu­ta (boè­ni di­je­lo­vi konstruk­ci­je). Is­po­ru­èe­na je u­kup­na ko­li­èi­na za 4 tak­ta be­to­ni­ra­nja strop­ne plo­èe. Sa­ma op­la­ta pos­

34

GRADNJA LIPANJ 2013.

Tunel Lib: podupiranje lijeve cijevi.


konstrukcije&tehnologije tav­lja se u sre­di­ni ci­je­vi tu­ne­la (o­ba tak­ta) i prem­ješ­ta o­d sre­di­ne u­li­je­vo i u­des­no pre­ma kra­je­vi­ma tu­ne­la. Du­lji­na tak­ta iz­no­si 15 m, a je­da­n cik­lu­s be­to­ni­ranja tra­je 12 da­na. Pe­t da­na na­ko­n be­to­ni­ra­nja op­la­ta se ski­da i prem­ješ­ta na slje­de­æi ta­k t, a nu­no po­du­pi­ra­nje be­ton­ske kon­struk­ci­je iz­vo­di se po­mo­æu MUL­TIP­RO­P po­du­pi­ra­èa. Na­ko­n mon­ta­e sre­diš­nje­g po­ du­pi­ra­nja op­la­ta plo­èe se ot­puš­ta i prem­ješ­ta na slje­de­æu po­zi­ci­ju ug­rad­nje be­to­na. Zbo­g flek­si­bil­nos­ti, pri­la­god­lji­vos­ti i la­ko­ æe, a u­jed­no i ve­li­ke no­si­vos­ti na­ve­de­ni sis­ te­mi po­ka­za­li su se i­deal­ni­m o­da­bi­ro­m za iz­vo­ðe­nje o­vo­g ti­pa kon­struk­ci­je.

In­ves­ti­to­r: Hr­vat­ske Au­to­ces­te d.o.o. Izvoðaè: Tempo Vranica d.o.o. Metkoviæ Au­to­ces­ta A1 Zag­re­b-Spli­t-Dub­rov­nik Au­to­ces­ta A 10 Gra­ni­ca Bi­H-Plo­èe

Tunel Lib: PERI UP Rosett kao nosiva skela.

Tunel Lib: nuno podupiranje ­ MULTIPROP MP 625 podupiraèima.

LIPANJ 2013. GRADNJA

35


konstrukcije&tehnologije VIJADUKT PAVLOVIÆI Sa­m ob­je­k t sas­tav­lje­n je o­d dva pa­ra­lel­na vi­ ja­duk­ta sa po dvi­je voz­ne tra­ke, zaus­tav­ni­m tra­ko­vi­ma i ban­ki­na­ma. Li­jevom je vi­ja­duk­tu o­s u­por­nja­ka U0l u km 1+325, o­s u­por­nja­ka U9l u km 1+712, a des­no­m je o­s u­por­nja­ka U0d u km 1+334, o­s u­por­nja­ka U9d u km 1+716. Tloc­r ­tno je tra­sa i li­je­vo­g i des­no­g vi­ja­duk­ ta u li­je­vo­j kri­vi­ni. Ra­di­ju­s des­no­g vi­ja­duk­ta je 4500 m, a li­je­vo­g 3500 m. Ši­ri­na kol­ni­ka na mos­tu iz­no­si 12,42 m. Pop­reè­ni pa­d je u li­je­vu stra­nu (u smje­ru cen­tra kri­vi­ne) i kon­stan­ta­n te iz­no­si 2,5% za o­ba kol­ni­ka.

Vijadukt Pavloviæi: stupovi vijadukta.

Vijadukt Pavloviæi: CB 240 bine kao ­ radno-nosiva skela za oplatu stupova.

Vijadukt Pavloviæi: PERI VARIOKIT - bazna stanica za betoniranje odsjeèaka mosta.

36

GRADNJA LIPANJ 2013.

Do­nji us­tro­j ob­jek­ta Ra­do­ve na do­nje­m us­tro­ju ob­jek­ta (u­por­nja­ ci, te­me­lji stu­piš­ta, stu­piš­ta i nag­lavni­ce) iz­ vo­di tvr­tka Tem­po Vra­ni­ca d.d. Mos­ta­r. Donji ustroj sastoji se od upornjaka U0 i U9 te stupova S1, S2, S3, S4, S5 S6, S7 i S8. Obje rasponske konstrukcije na svojim se krajevima oslanjaju na armiranobetonske upornjake. Rasponi: U0-S1=34,00 m; S1S2= 42,00 m; S2-S8 =6 x 45,00 m i S8U9=36,00 m. Tvr­tka PE­RI op­la­te i ske­le is­po­ru­èi­la je op­ la­tu za stu­po­ve i nag­lav­ni­ce stu­po­va. Stu­po­vi su kvad­rat­no­g šup­lje­g pres­je­ka vanj­ski­h di­ men­zi­ja 3,6 x 2,4 m i deb­lji­ne sti­jen­ki 40 cm. Iz­vo­de se u tak­to­vi­ma vi­si­ne 4,90 m. Za vanj­sku op­la­tu is­po­ru­èe­n je op­lat­ni sis­ te­m VA­RIO GT 24 (op­lat­ni e­le­men­ti sas­tav­ lje­ni o­d SRU èe­liè­ni­h no­sa­èa i GT 24 dr­ve­ni­h no­sa­èa). Op­lat­ni e­le­men­ti vanj­ske zid­ne op­la­te stu­ po­va mon­ti­ra­ni su na rad­nu no­si­vu ske­lu CB 240 s voz­ni­m ko­li­ci­ma ko­ja omoguæuju otpu­ štanje i odmicanje oplate od AB konstrukcije te pripremu iste za novi takt betoniranja, a da se oplata ne spušta s radne skele. Unu­tar­nju op­la­tu stu­po­va èi­ni TRIO zid­ni op­lat­ni sis­te­m op­rem­lje­n TSE e­le­men­ti­ma za ok­na te os­lo­nje­n na rad­ni no­sivi BR po­de­st za ok­na. TSE e­le­men­ti o­mo­gu­æu­ju la­ku i jed­nos­tav­ nu de­mon­ta­u kom­plet­ne u­nu­tar­nje op­la­te stu­pa je­r se nji­ho­vi­m ot­puš­ta­nje­m u­nu­tar­nja op­la­ta skla­pa za 4 cm sa svi­h stra­na te se u ko­ma­du be­z de­mon­ti­ra­nja pre­no­si na slje­de­ æi ta­k t be­to­ni­ra­nja za­jedno s BR rad­ni­m no­ si­vi­m po­des­to­m. Gor­nji us­tro­j ob­jek­ta Iz­vo­ða­è ra­do­va na gor­nje­m us­tro­ju ob­jek­ta je èeš­ka kom­pa­ni­ja O­HL S, a.s. Br­no, a ra­do­vi na ob­jek­tu iz­vo­de se teh­no­lo­gi­jo­m na­gu­ra­ va­nja. Ras­pon­ski sklo­p je san­du­èas­to­g pop­ reè­no­g pres­je­ka kon­sta­ntne vi­si­ne. Vi­si­na san­du­ka je 3,50 m. Deb­lji­na kol­niè­ke plo­èe iz­no­si 25 cm na kra­ju kon­zo­le te 55 cm na spo­ju kon­zo­le s hr­pto­m.


konstrukcije&tehnologije

na oplata esiva kružna oplata nimalno 1,00 m Sred­nji dio kol­niè­ke plo­èe ne­pos­red­no u­z hr­ba­t deb­lji­ne je 60 cm. Deb­lji­na se li­near­no sma­nju­je do 25 cm s u­da­lja­va­nje­m o­d hr­pta ka sre­di­ni kol­niè­ke plo­èe na du­lji­ni o­d 1,00 m, a deb­lji­na kol­niè­ke plo­èe u sre­di­ni je kon­ stan­tna i iz­no­si 25 cm. Na mjes­tu u­por­nja­ka U0 na­la­zi se baz­na sta­ni­ca na ko­jo­j se be­to­ni­ra­ju od­sjeè­ci ras­ pon­ske A­B kon­struk­ci­je. Du­lji­na jed­no­g tak­ta (od­sjeè­ka) iz­nosi 22,5 m. U pr­vo­m tak­tu be­to­ni­ra­nja iz­vo­di se do­nja plo­èa i zi­do­vi, a u dru­go­m tak­tu gor­nja plo­èa od­sjeè­ka. Kao op­la­ta ko­ris­ti se sis­te­m PE­RI VA­RIO­KI­T, in­e­njer­ski mo­du­lar­ni sis­te­m sa stan­dar­di­zi­ra­ni­m ug­rad­be­ni­m e­le­men­ti­ma ko­ji se mo­gu u­ze­ti u na­ja­m, a pred­stav­lja br­ zo, si­gur­no i e­ko­no­miè­no r­je­še­nje za broj­ne zah­tje­ve u in­e­njer­sko­j grad­nji. Na­ko­n zav­r­šet­ka, pre­ko klju­na za na­gu­ra­ va­nje du­lji­ne 32 m go­to­vi be­to­ni­ra­ni od­sje­èa­k po­tis­ku­je se i po­zi­cio­ni­ra po­mo­æu hid­rau­liè­ ni­h ci­lin­da­ra (2 ko­ma­da za gu­ra­nje i 2 ko­ ma­da za ko­èe­nje), a op­la­ta na baz­no­j sta­ni­ci prip­re­ma se za iz­ved­bu no­vo­g od­sjeè­ka. Na gra­di­liš­tu je os­t va­re­na di­na­mi­ka o­d 7 da­na po tak­tu na­gu­ra­va­nja. Po­tis­ki­va­nje je zav­r­še­no ka­da kraj­nji pop­ reè­ni no­sa­è pr­vo­g od­sjeè­ka na­leg­ne na le­a­ je­ve dru­go­g u­po­r­njaka.

Iz­vo­ða­è: O­HL S, a.s. i TEM­PO VRA­NI­CA d.d. Mos­tar Investitor: Ministarstvo komunikacija i prometa BiH Dio­ni­ca: Po­èi­te­lj-Bi­ja­èa Li­je­vi vi­ja­du­k t Ras­po­ni: 387,00 m Ukup­na du­lji­na ra­sp. sklo­pa: 401,65 m Ti­p ras­pon­ske kon­struk­ci­je: pred­na­ pe­ti ar­mi­ra­no­be­ton­ski san­du­èas­ti sklop Gra­di­vo ras­pon­ske kon­struk­ci­je: A­B C 40/50 Des­ni vi­ja­du­k t Ras­po­ni: 34,00 + 42,00 + 6 x 45,00 + 36,00 = 382,00 m Ukup­na du­lji­na ra­sp. sklo­pa: 393,45 m Ti­p ras­pon­ske kon­struk­ci­je: pred­na­pe­ti ar­mi­ra­no­be­ton­ski san­du­èas­ti sklop Gra­di­vo ras­pon­ske kon­struk­ci­je: A­B C 40/50

Širine i visine elemenat RUNDFLEX elementi rasp Oplate Skele Inženjering PERI oplate i skele d.o.o. 3 širine i 6 visina prilagođe Dolenica 20 gradnje. Time je omoguće www.peri.com.hr 10250 Luèko - Zagreb u pomacima od 60 cm. tel: 01 655 36 36 Spoj elemenata info@peri.com.hr RUNDFLEX elementi pov www.peri.com.hr vjerenom TRIO spojnicom nuirano povezuje i omogu Ured Imotski za izjednačavanje d Fra Rajmunda Rudeagredica 1 Dopušteni pritisak svjež 21260 Imotski Mob: 091 1655 363 RUNDFLEX je dimenzioni svježeg betona od 60 kN/ Ured Osijek DIN 18202, tab. 3, red 6. Dubrovaèka 7A 31000 Osijek Mob: 091 1655 367

RUNDFLEX kružna oplata VARIOKIT: sistemska rješenja za tunelogradnju, Kontinuirano podesiva kružna oplata mostogradnju i inženjersku gradnju za radijuse od minimalno 1,00 m VARIOKIT sistem osmišljen je za poznate kombinacije opterećenja u tunelogradnji, mostogradnji i visokogradnji.

Oplate Skele Inženjering www.peri.com.hr

Primjenom standardiziranih PERI sistemskih elemenata iz najma te spojnih dijelova sukladno zahtjevima gradilišta omogućena je troškovno povoljna montaža nosivih konstrukcija te njihova geometrijska prilagodba objektu. PERI rješenja oplata ujedinjuju optimiranje prema opterećenju, fleksibilnost i funkcionalnost za najrazličitije zahtjeve gradilišta.

www.peri.com.hr

Gore lijevo: Vijadukt Martinščica, Rijeka, Hrvatska Gore desno: UPOV Opatija, Ičići, Hrvatska Dolje: Most preko rijeke Dunajec, Tarnow, Poljska

LIPANJ 2013. GRADNJA

37


tvrtka za proizvodnju limenih proizvoda, trgovinu i usluge

Od upornosti do uspjeha  7YUWND d/,00217o GRR RVQRYDQD MH GDYQH  JRGLQH L] VNURPQH OLPDUVNH UDGLRQH 0XNRWUSQLP UDGRP ]DODJDQMHP VNURPQRvèX SURPLvOMHQLPSRVORYQLPRGOXNDPDLSULMHVYHJDXSRUQRvèXWHYHOLNRPæHOMRPGDL]QLêHJDVWYRULQHvWRVDGDSRNRMQLJRVS,YDQ0HëHUDOXVSLRMHXVYRMRMQDP MHULWHMHOLPDUVNDUDGLRQLFDSUHUDVODX]DMHGQLêNXRELWHOMVNX]DQDWVNXUDGQMX 'REURYRëHQMHSRVORYQHSROLWLNHNYDOLWHWDSURL]YRGDLXVOXJDGRYHOLVXGRWRJDGDMH]DQDWVNDUDGQMDJRGLQHSUHUDVODXWYUWNXVD]DSRVOHQLK  'DQDVMHd/,00217oGRRPRGHUQDRELWHOMVNDWYUWNDVD]DSRVOHQLKGMHODWQLNDLUDVSRODæHVDFFDPSURL]YRGQRVNODGLvQRJSURVWR UDQDORNDFLMDPDX9UEDQRYFXL/XGEUHJX  .YDOLWHWDSURL]YRGDNRQNXUHQWVNHFLMHQHNUDWNLURNRYLLVSRUXNHHXURSVNDNYDOLWHWDSRVMHGRYDQMHHXURSVNLKFHUWLILNDWDGXJRJRGLvQMDJDUDQFLMDQDLVSRUXêHQHSURL]YRGHL YLvHJRGLvQMHLVNXVWYRXSUHUDGLLREUDGLOLPDWHSR]QDYDQMHNRPSOHWQHSURL]YRGQHSUREOHPDWLNHUD]ORJVXvWRMHd/,00217oGRRSUHSR]QDWLYDQJUDQLFD+UYDWVNHSDVXWDNRQDvL SURL]YRGLQDvOLVYRMHPMHVWRX]HPOMDPDELYvH-XJRVODYLMHjYLFDUVNH5XVLMHNDRLX]HPOMDPDêODQLFDPD(8  2GVDPRJSRêHWNDSDGRGDQDVWYUWNDQHSUHVWDQRSURvLUXMHLQDGRSXQMXMHVYRMSURL]YRGQLSURJUDPDSRVHEDQQDJODVDNVWDYOMHQMHQDSRWSXQXDXWRPDWL]DFLMXSURL]YRGQMH

8RYRPEURMXXSR]QDMWHXNUDWNRQDvSURL]YRGQLSURJUDPL]NRMHJL]GYDMDPR A) DIMOVODNI PROGRAM

Toplinu potrebnu za zagrijavanje dobivamo izgaranjem krutog, teku}eg ili plinovitog goriva. Kod izgaranja bilo koje vrste goriva, javljaju se razli~iti ne`eljeni produkti izgaranja, koji su smjesa razli~itih plinovitih i krutih tvari. 8RELĂŞDMHQL QD]LY ]D SURGXNWH L]JDUDQMD MH GLP koji na adekvatan na~in mora biti odveden. Za proces odvodnje dima koriste se razli~iti dimovodni elementi, koji spojeni u svrsishodnu cjelinu ~ine dimnjak. Prema na~inu upotrebe dimovodni program u LIM-MONT-u podijeljen je u tri zasebne skupine i to: jednostjeni dimovodni elementi (za sanaciju dimnjaka), izolirani (troslojni) dimovodni elementi (za gradnju novih dimnjaka) i priklju~ni elementi (za povezivanje pe}i s dimnjakom). Zajedni~ka odlika naĹĄeg dimovodnog programa je: jednostavna i brza monta`a, otpornost na vlagu i kiseline, vatrootpornost, relativno mala masa, visoka kvaliteta i povoljne cijene.

B) GIBLJIVE (fleksibilne) CIJEVI

Gibljive (fleksibilne) cijevi mo`emo generalno podijeliti u dvije grupe: q duplostjene q jednostjene Duplostjena gibljiva cijev koristi se za sanaciju postoje}eg dimnjaka ili njegovih dijelova, gdje to nije mogu}e izvesti krutim cijevnim elementima (jednostjeni dim. elementi). Izra|ena je od nehr|aju}eg ~eli~nog lima debljine 0,13 mm u dva sloja. Unutarnja stjenka je glatka i omogu}ava dobro strujanje dimnih plinova te odvo|enje eventualnog kondenzata. Jednostjena gibljiva cijevNRULVWLVH]DRGYRGoRWSDGQRJ]UDNDpL]REMHNDWD ili prostorija. Ima ťiroku primjenu u industriji, gra|evinarstvu i doma}instvu. Izra|uje se RGQHKU_DMX`HJaHOLaQRJOLPDGHEOMLQHPP SRGQRVLWHPSHUDWXUHGRŠ& DOXPLQLMDLDOXPLQLMDRERMHQRJELMHORJGHEOMLQHPP SRGQRVLWHPSHUDWXUHGRŠ& 

C) VENTILACIJA

Ventilacijski kanalski sustavi proizvodnje LIM-MONT (pravokutni i okrugli), imaju vrlo ĹĄiroku primjenu kod ventiliranja i klimatiziranja prostora za razli~ite namjene. Izra|eni su po europskim standardima uz primjenu najkvalitetnijih materijala. Izra|uju se po narud`bi, a sistemi spajanja garantiraju sigurnu i brzu monta`u.

D) PROFILI ZA PREGRADNE ZIDOVE I SPUĹ TENE STROPOVE

Upotrebljavaju se u gra|evinarstvu kao konstrukcijski elementi za monta`u gips kartonskih plo~a za izradu: - spuĹĄtenih stropova, pregradnih zidova, zidnih izolacija. Program ovih profila opskrbljen je kompletnim priborom za monta`u, a materijali iz kojih su izra|eni garantiraju njihovu trajnost i kvalitetu. Ovakvi profili svakodnevno su u primjeni kod izgradnje novih, a posebno kod adaptacija starih objekata kao ĹĄto su potkrovlja i sli~no. Monta`a profila veoma je brza, a s obzirom na vrstu materijala i vrlo lagana, te je kao takva i posebno ekonomi~na.

E) PROFILIRANI LIMOVI I IZOLIRANI LIMENI PANELI

Koriste se u gra|evinarstvu i industriji kao pokrovni, zidni ili pregradni elementi. Limeni paneli se odlikuju visokom toplinskom i zvu~nom izolacijom, a te`ina ih svrstava u red lakih konstrukcijskih elemenata. Oblik i boje krovnih i zidnih panela daju mogu}nost izrade vrlo atraktivnih oblika fasada, a i samih objekata. Brzina monta`e pomo}u tipiziranih spojeva, kao i kompletnog pribora, svrstava objekte, koji koriste panele kao krovnu i zidnu oblogu, u red kako atraktivnih, tako i vrlo ekonomi~nih objekata. Posljednjih godina izgradnja industrijskih objekata ovog tipa kao i drugih, kao ĹĄto su farme ili sli~no, zauzima vrlo visoko mjesto po brojnosti, pa samim time potvr|uje da se ovdje radi o vrlo atraktivnim i ekonomi~nim materijalima za objekte od lakih konstrukcijskih elemenata. Proizvodi LIM-MONT-a izra|eni su od vrlo kvalitetnih materijala, uz poĹĄtivanje europskih normi i standarda za ovu vrstu proizvoda.

F) GRA\EVINSKA LIMARIJA

Koristi se kod izgradnje ve}ine objekata za odvodnju oborinskih voda. Rije~ je o proizvodu kome je potrebno vrlo malo brige za njegovo odr`avanje u dugotrajnoj primjeni. Svi elementi mogu biti maksimalnih transportnih du`ina (12 i viĹĄe metara u komadu) pa je njihova monta`a vrlo brza obzirom na vrlo mali broj spojeva, a sigurnost i kvaliteta zagarantirana. Klju~ni dijelovi limarije proizvedeni su na na~in da je za njihovu monta`u potreban minimum alata i pribora.


www.lim-mont.hr G) PERFORIRANI LIMOVI

Imaju vrlo ĹĄiroku primjenu u gra|evinarstvu, industriji, dizajnu, akustici itd. Kod nas, u LIM-MONT-u, proizvode se kao serijski proizvod u nekoliko oblika i vrsta materijala, i specijalno kao proizvod po narud`bi, gdje je mogu}e izraditi vrlo mnogo raznih elemenata, od vrste materijala do razli~itih oblika, promjera ili razmaka otvora (perforacije).

K) IZOLACIJE CJEVOVODA &MHYRYRGH L]ROLUDPR FMHYDFLPD &MHYDci su elementi koji se koriste kod industrijskih i energetskih postrojenja kao toplinska, SURWXSRCDUQD L ]YXaQD L]RODFLMD &MHYDFL VH izra|uju iz kamene vune ili stiropora, sa ili bez aluminijske folije.

L) VINOGRADARSKI STUPOVI

+ 3(5)25,5$1,126$A,.$%(/$,=$j7,71(o6$3$o&,-(9,

Koriste se za monta`u elektri~nih instalacija unutar ili izvan objekta. Svojim oblikom i veli~inom podesivi su za monta`u viĹĄe kabela jednim pravcem, a da su pri tome svojim perforiranim povrĹĄinama izvrsni ventilacijski otvori za hla|enje elektri~nih provodnika (kabela), koji ~esto budu pregrijani uslijed velikog protoka elektri~ne energije, pa je s toga hla|enje i te kako va`no. NaĹĄi perforirani nosa~i kabela opremljeni su kompletnim priborom za spajanje, skretanje i monta`u u razli~itim objektima. Monta`a je vrlo brza uz upotrebu minimuma alata i pribora.

Vinogradarski stupovi su jednostavni za monta`u, uz mogu}nost ru~nog i strojnog zabijanja u tlo. Imaju posebne zaka~ke koje su ve} pripremljene za vjeĹĄanje `ice. @ica se mo`e pri~vrstiti to~no na mjestu gdje je potrebno. Izra|eni su od pocin~anog lima debljine 1,5 mm. Stabilnost stupova dopuĹĄta razmake postavljanja do 6 m ~ime se posti`e znatna uĹĄteda po hektaru za razliku od drugih stupova.

M) LIMOPOR EPS

 'DELWXWRSOLQX]DGUĂŚDOLXQXWDUREMHNWDWMVPDQMLOLHQHUJHWVNHJXELWNHNRULVWLPRUD]QHWRSOLQVNHL]RODWRUH-HGDQRGQMLKMH 67,52325 (NVSDQGLUDQL3ROL6WLUHQ(36 =ERJL]QLPQRGREULKWRSOLQVNRL]RODFLMVNLKLPHKDQLĂŞNLKVYRMVWDYDQLVNHFLMHQHLMHGQRVWDYQH PRQWDĂŚHSUHX]HRMHSUYRPMHVWRSRSRWURvQMLWHUPRL]RODFLMVNLKPDWHULMDOD/,00217GRRSURL]YRGLVWLURSRUSRGNRPHUFLMDOQLPQD]LYRP LIMOPOR EPS, koji u potpunosti zadovoljava zahtjeve norme HRN EN 13163. LIMOPOR EPS je sa stanoviĹĄta zapaljivost klasificiran kao teĹĄko zapaljiv materijal, prema HRN DIN 4102 pripada razredu B1, a ukoliko se zapali ne razvija ĹĄtetne plinove. Upijanje vode kod LIMOPOR EPS-a je vrlo malo, pa se zbog toga njegova toplinsko-izolacijska svojstva ne pogorĹĄavaju.  /,02325(36QHVWYDUDSOLMHVQLQHWUXOLQHQHVWDMHODNRVHUHFLNOLUDQHVDGUĂŚLIOXRUNORUXJOMLNRYRGLNHQHVXGMHOXMHXVWYDUDQMX oHIHNWDVWDNOHQLNDpQHvNRGOMLYMH]DOMXGHLRNROLQXSDVWRJDPRĂŚHPR]DNOMXĂŞLWLGDMHHNRORvNLSULKYDWOMLY

N) KONTEJNERI

i

 .RULVWHVH]DXUHGHVWDQRYDQMHWHNDRVSDYDRQLFHLOLYLNHQGREMHNWL6OXÌHNDRVDQLWDUQLSURVWRULLJDUGHUREHQDJUDGLOLvWLPD0RJX se postavljati samostalno ili spajati u blokove po horizontali i vertikali (kontejnerska naselja). .RQWHMQHULVXL]UDÍHQLRGNYDOLWHWQLKPDWHULjala, a time je osigurana trajnost i udobno koriťtenje. Zidovi i pregrade izvedeni su od panela s izolacijom od poliuretana. Pod i krov kontejnera izolirani su mineralnom vunom ili stiroporom.  6YLNRQWHMHULLPDMXPRJXèQRVWXJUDGQMH39&SUR]RUDVDUROHWDPDLOLÌDOX]LQDPDPRJXèQRVWLQVWDOLUDQMDJULMDOLFDNOLPDXUHÍDMDWH XJUDGQMHWHOHIRQVNLKLGUXJLKSULNOMXêDNDQD9Dv]DKWMHY  /DNRLEU]RVHSUHPMHvWDMXVMHGQHORNDFLMHQDGUXJXD]DQMLKRYRSRVWDYOMDQMHQLMHSRWUHEQDJUDÍHYLQVNDGR]YROD

/,00217SURL]YRGLNRQWHMQHUHNRMHGMHOLPRSUHPDQDĂŞLQXXSRWUHEH qJUDĂŤHYLQVNLquredski qstambeni qkombinirani qsanitarni qspecijalni

1292 8 3218',  NRQWHMQHUL X LPLWDF LML NDPHQD NRML VH VYRMLP DWUDNWLYQLP L]JOHGRP VDYUvHQRXNODSDMXXSURVWRUXNRMHPERUDYLWH

ÄŒuvajmo domaće proizvoÄ‘aÄ?e i radna mjesta!

UWSULB[BQSPJ[WPEOKVlimenih QSPJ[WPEB USHPWJOVJVTMVHF

www.lim-mont.hr

73#"/07&$ #3BEJĈB 42232 Do n j i Ma r t i j a n e c ) 3 7"5 4 , "  $ 3 0AT I A ) 0*# & 0 3 *   ) 3            .#       

Telefon: +385 (0)42 40 51 40 Te l e f a x : +385 (0)42 40 51 44

6 Q M B Ć F O J  U F N F M K O J  L B Q J U B M   43.064.200,00 kn (5.596.000,00 â‚Ź) ÇJSPSBÄ…VO CSPK                   ; " ( 3 & # " Ć , "  # " / , " 3"*''&*4&/#"/,"

E-mail: info@lim-mont.hr Web: www.lim-mont.hr

Vlasnik: ,BUBSJOB.FÄŠFSBM Direktor: ,BUBSJOB.FÄŠFSBM


konstrukcije&tehnologije

Ko­ra­k bli­e ­ e­ner­get­sko­j ­ u­èin­ko­vi­tos­ti ­ ko­riš­te­nje­m ­ sun­èe­ve e­ner­gi­je Bra­ma­co­vi so­lar­ni se­to­vi sas­to­je se o­d so­lar­ni­h ko­lek­to­ra, ­ sprem­nika za top­lu vo­du, so­lar­ne pum­pe, ek­span­zij­ske po­su­de ­ te pot­reb­ni­h e­le­me­na­ta za spa­ja­nje i pos­tav­lja­nje. Ci­je­li so­lar­ni se­t (ko­lek­to­re sa sprem­ni­ko­m i op­re­mo­m) za èet­ve­roè­la­nu o­bi­te­lj mo­e­te do­bi­ti ve­æ po ci­je­ni o­d 18.500 ku­na

K

ro­v se sve vi­še ko­ris­ti kao e­ner­get­ska cen­tra­la i op­re­ma so­lar­ni­m ko­lek­to­ri­ ma. Bra­ma­co­vi­m so­lar­ni­m r­je­še­nje­m sva­ko­m kro­vu o­si­gu­ra­n je u­la­za­k u so­lar­no do­ba. Ta­ko se na prim­je­r u ku­æan­stvu o­d èe­ti­ ri o­so­be Bra­ma­co­vi­m so­lar­ni­m se­to­m mo­e pok­ri­ti i do 70% go­diš­nje pot­re­be za top­lo­m vodo­m. U­zi­ma­ju­æi u ob­zi­r i­vot­ni vi­je­k o­d 25 go­di­na, na ta­j na­èi­n mo­e se uš­ted­je­ti cca. 60.000 ki­lo­vat­sa­ti (iz­vo­r: Aus­tria So­la­r)!

Bra­ma­co­vi so­lar­ni se­to­vi Bra­ma­co­vi so­lar­ni se­to­vi sas­to­je se o­d so­ lar­ni­h ko­lek­to­ra, sprem­ni­ka za top­lu vo­du, so­lar­ne pumpe, ek­span­zij­ske po­su­de te pot­ reb­ni­h e­le­me­na­ta za spa­ja­nje i pos­tav­lja­nje. Ko­d sa­mi­h ko­lek­to­ra mo­e­te bi­ra­ti iz­me­ðu in­teg­ri­ra­no­g r­je­še­nja – ko­lek­to­ra s in­teg­ri­ ra­ni­m op­ša­vo­m ko­ji se ug­ra­ðu­ju u krov – i­li kla­siè­no­g mo­du­lar­no­g ko­lek­to­ra ko­ji se mo­ e pos­ta­viti na kro­v (pa­ra­lel­no i­li po­dig­nu­to u od­no­su na krov­nu plo­hu). Ci­je­li so­lar­ni se­t (ko­lek­to­re sa sprem­ni­ko­m i op­re­mo­m) za èet­ve­roè­la­nu o­bi­te­lj mo­e­te do­bi­ti ve­æ po ci­je­ni o­d 18.500 ku­na.

40

GRADNJA LIPANJ 2013.


konstrukcije&tehnologije Sve do­dat­ne in­for­ma­ci­je i­li sav­je­te pot­ ra­i­te pu­te­m bes­plat­no­g in­fo tele­fo­na 0800 0401 i­li na www.bra­ma­c.hr.

LIPANJ 2013. GRADNJA

41


konstrukcije&tehnologije

De­ko­ra­tiv­ni ­ be­to­ni Mik­ro­ce­men­ti, Pa­vi­le­ve­l, Gob­bet­to, štam­pa­ni be­ton – sa­mo su ­ ne­ki ti­po­vi de­ko­ra­tiv­ni­h be­to­na ko­je vr­lo us­pješ­no iz­vo­di tvr­tka Du­lex d.o.o. i­z Lud­bre­ga

N

e­du­go smo uš­li u dru­gu e­ru ko­riš­te­ nja be­to­na u de­ko­ra­tiv­ne svr­he. Na tr­iš­tu su se po­ja­vi­li raz­ni ob­li­ci de­ ko­ra­tiv­ni­h be­to­na, od­nos­no ma­te­ri­ja­ la ko­ji­ma se pos­ti­e be­ton­ski iz­gle­d. U in­te­ri­je­ri­ma se sve èeš­æe ko­ris­ti in­dus­ trij­ski di­za­jn. Ta­ko se u­ve­li­ke po­èeo ko­ris­ti­ti u ku­pao­ni­ca­ma, ga­le­ri­ja­ma, u­re­di­ma, jav­ni­m ob­jek­ti­ma, fri­zer­ski­m sa­lo­ni­ma, or­di­na­ci­ja­ ma, tr­go­vi­na­ma. Ta­ko­ðe­r, vr­lo tra­e­ni in­dus­ trij­ski si­ro­vi di­za­jn pos­tao je po­pu­la­ra­n i u sta­no­vi­ma.

Mik­ro­ce­men­ti Pri­je sve­ga tu misli­mo na ma­te­ri­ja­le po­pu­t mik­ro­ce­men­ta ko­ji­ma se vr­lo la­ko pos­ti­e ta­j di­za­jn. O­d iz­vor­ni­h hlad­ni­h si­vi­h ni­jan­si do rus­ti­kal­no top­li­ji­h sme­ði­h i na­ran­èas­ti­h. Ma­

te­ri­ja­li mo­gu i­ma­ti zav­r ­šni gru­bi fi­ni­š i­li pot­ pu­no gla­da­k glos­sy i­li ma­t. Mik­ro­ce­men­ti su vr­lo zah­va­la­n ma­te­ri­ja­l je­r se mo­gu dos­lov­no iz­ves­ti na sve pod­lo­ ge, kao što su dr­vo, ce­men­tne pod­lo­ge, gi­ps, ke­ra­mi­ku. Va­no je na­po­me­nu­ti da pret­hod­nu ob­lo­gu ne tre­ba ski­nu­ti ve­æ se mo­e sa­mo pre­ko nje iz­ves­ti, što znat­no ub­r ­za­va pro­ce­s re­no­vi­ra­ nja pros­to­ra. Mik­ro­cem­nti­ma se iz­vo­de ho­ri­zon­tal­ne pov­r­ši­ne kao i ver­ti­kal­ne, ta­ko da se mo­e do­bi­ti izvr­sna kom­bi­na­ci­ja u kom­bi­ni­ra­nju s dru­gi­m ma­te­ri­ja­li­ma, i­li se ko­ris­ti sa­mo kao de­ta­lj u pros­to­ru. Mik­ro­ce­men­ti se mo­gu iz­ ves­ti u do­nek­le jed­no­boj­no­j va­ri­jan­ti no pra­ vu ka­rak­te­ris­ti­ku i sja­j do­bi­va­ju ka­d se iz­ve­du u iz­vor­no­m ob­li­ku, a to je e­fek­tno špah­tla­nje i­li stu­ko.

42

GRADNJA LIPANJ 2013.

La­ki­ra­nje­m se pos­ti­e pot­pu­na neu­poj­no­ st te ti­me do­bi­va­mo zah­val­ne zid­ne i pod­ne pov­r ­ši­ne ko­je se ko­ris­te u sa­ni­ta­ri­ja­ma i ku­ hi­nja­ma, a pov­r ­ši­na se vr­lo la­ko od­r ­a­va je­r ne­ma fu­ga. Zav­r ­šno la­ki­ra­nje mo­e bi­ti ma­t, po­lu­ma­t i­li sjaj­no.


konstrukcije&tehnologije

No­vi­te­t je da se zav­r­šni iz­gle­d mo­e iz­ves­ti kao me­tal­ni loo­k. Go­to­va pov­r­ši­na dos­lov­no iz­gle­da kao da ste po­lo­i­li me­tal­nu plo­èu ko­ja mo­e iz­gle­da­ti kao èe­li­k, bak­re­na i­li koro­di­ra­ na (hr­ða­va). Sis­te­m Pa­vi­le­vel Dru­gi ti­p be­ton­ski­h po­do­va su ce­men­tne sa­ mo­ni­ve­li­ra­ju­æe ma­se ko­je ta­ko­ðe­r u­z baz­nu bi­je­lu i si­vu bo­ju mo­gu bi­ti ko­lo­ri­ra­ne s dos­ lov­no svi­m bo­ja­ma po RA­L kar­ti. Te ma­se ko­ris­te se is­klju­èi­vo za ho­ri­zon­tal­ne pov­ r­šine. Mo­gu bi­ti u­ni­fi­ci­ra­no­g jed­no­boj­no­g iz­gle­da i­li o­pe­t s e­fek­to­m pre­li­je­va­nja da se do­bi­je si­ro­vi iz­gle­d. Iz­nim­no su ot­por­ne na ha­ba­nje i za­to se ko­ris­te u pros­to­ri­ma gdje je ve­æa frek­ven­ci­ja

lju­di. Ta­ko­ðe­r, vr­lo su zah­val­ne za u­re­ðe­nje pos­lov­ni­h pros­to­ra, tr­go­vi­na, or­di­na­ci­ja, fri­ zer­ski­h i sa­lo­na za ma­sa­u, sta­no­va. Zav­r ­šno la­ki­ra­nje mo­e bi­ti ma­t, po­lu­ma­t i­li sjaj­no. Sis­te­m Gob­bet­to Vr­lo at­rak­ti­va­n je i Gob­bet­to sis­te­m, ko­ji ko­ ris­ti kom­bi­na­ci­ju ce­men­ta kao pod­lo­gu za ho­ri­zon­tal­nu i ver­ti­kal­nu pov­r ­šinu i HQ e­poxy ko­ji­m se do­bi­va e­lje­ni de­ko­ra­tiv­ni e­fe­k t. De­ko­ri­ra­nje zais­ta nu­di neog­ra­ni­èe­nu mo­ guæ­no­st in­teg­ri­ra­nja u sva­ki pros­to­r. Pos­to­je De­ga a­r ­t i De­ga spa­to­la­to sis­te­mi. Sva­ki iz­ve­de­ni sis­te­m ga­ran­ti­ra u­ni­kat­ni iz­gle­d je­r je go­to­vo ne­mo­gu­æe iz­ves­ti dva jed­na­ka. U la­ki­ra­nju se ko­ris­te pig­men­ti i raz­li­èi­te per­le ta­ko da sa­ma mje­ša­nja se ne dis­per­zi­ra­ ju ne­go u­la­ze je­da­n u dru­gi te ti­me do­bi­va­mo od­li­èa­n 3D iz­gle­d. Tak­va iz­ved­ba se ko­ris­ti za iz­ved­bu ku­hinj­ski­h plo­èa i­li šan­ko­va i sliè­ni­h pov­r­ši­na. Mo­gu se in­teg­ri­ra­ti i le­d dio­de pa se do­bi­va i sja­ja­n lu­mi­no e­fe­k t. Štam­pa­ni be­ton Sa­mo i­me go­vo­ri ve­æ dos­ta o sis­te­mu ko­ ji pos­ta­je sve po­pu­lar­ni­ji i ko­d na­s. Nai­me, ra­di se o be­to­nu ko­ji se op­le­me­ni s bo­jo­m i ma­te­ri­ja­lo­m ko­ji da­je èvr­sto­æu i ot­por­no­st na ha­ba­nje. Pov­r ­ši­na be­to­na se za­ti­m o­tis­ ku­je s raz­ni­m šab­lo­na­ma ko­ji­ma se do­bi­va e­lje­ni u­zo­ra­k. Pos­to­je raz­ni u­zor­ci ka­me­ni­h di­zaj­na, iz­gle­d plo­èa, dr­va. Sis­te­m se ko­ris­ ti za o­kuæ­ni­ce, te­ra­se, kol­ne pri­la­ze, šet­ni­ce, res­to­ra­ne, bal­ko­ne, tr­go­ve. Ka­d se šta­mpa be­to­n iz­vo­di se u deb­lji­na­ ma o­d 8 do 10 cm. Pov­r ­ši­na je la­ki­ra­na i vr­lo se la­ko od­r ­a­va, ne u­pi­ja vo­du, ot­por­na je na so­l i mra­z, te pro­tuk­liz­na.

Mo­e se iz­ves­ti i sis­te­m O­ver­lay, ko­ji se iz­vo­di na ve­æ go­to­ve be­ton­ske pov­r­ši­ne. Ta­ da se na­ne­se ma­te­ri­ja­l u deb­lji­ni 6 do 20 mm ko­ji i­ma is­te ka­rak­te­ris­ti­ke kao i be­to­n što se ti­èe èvr­sto­æe i ot­por­nos­ti. Na is­ti na­èi­n kao i pod­ne pov­r ­ši­ne mo­gu se iz­vo­di­ti i zi­do­vi, kao al­ter­na­ti­va fa­sa­da­ma je­r ne tre­ba bu­ka­nje. O­vi­me se mo­gu do­bi­ti rus­ti­kal­ni, a­li i vr­lo mo­derni iz­gle­di zav­r­šne ob­lo­ge. Sve o­pi­sa­ne sis­te­me iz­vo­di tvr­tka Du­lex i­z Lud­bre­ga.

DU­LEX d.o.o. Fran­ko­pan­ska 81 42230 Lud­breg Te­l: +385 (0)42 306 365, +385 (0)42 306 366 Fax: +385 (0)42 810 364 E-mai­l: in­fo@­du­lex.hr www.du­lex.hr

LIPANJ 2013. GRADNJA

43


konstrukcije&tehnologije

Pouz­da­n par­tne­r za na­ba­vu gra­ðe­vin­sko­g­ ma­te­ri­ja­la Tvr­tka Fa­my d.o.o. spe­ci­ja­li­zi­ra­na je za prodaju ma­te­ri­ja­la ­ ve­za­ni­h za kro­viš­ta, po­do­ve i geomembrane

F

a­my d.o.o. pos­lu­je vi­še o­d 20 go­di­na na hr­vat­sko­m tr­iš­tu sa stal­no­m ten­den­ci­ jo­m ši­re­nja tr­iš­ta. Kao di­rek­tni u­voz­ni­ci, ro­bu dis­tri­bui­ ra­mo s cen­tral­no­g skla­diš­ta u Ses­ve­ta­ma na pod­ruè­ju Hr­vat­ske. Spe­ci­ja­li­zi­ra­ni smo

za ma­te­ri­ja­l ve­za­n za kro­viš­ta, po­do­ve i ge­ omembrane. S is­ti­m do­bav­lja­èi­ma pos­lu­je­ mo vi­še o­d 10 go­di­na što je po­ka­za­te­lj na­še­g za­do­volj­stva i pov­je­re­nja u kva­li­te­tu sva­ko­g proiz­vo­da. U ovlaštenim institucijama RH kontinuirano se prema Zakonskoj obvezi

obavljaju sve radnje oko provjere kvalitete i sukladnosti prema HRN što nam je iz­ri­èi­ to va­no u da­naš­njo­j si­tua­ci­ji ka­da je tr­iš­te za­si­æe­no raz­ni­m sliè­ni­m proiz­vo­di­ma, a be­z prov­je­re­ne kva­li­te­te i tra­di­ci­je ko­ja je svje­do­k du­gov­jeè­nos­ti proiz­vo­da.

LIPANJ 2013. GRADNJA

45


konstrukcije&tehnologije ri­va­ju na­ve­de­ni­m fo­li­ja­ma du­gi ni­z go­di­na. Stal­ni la­ge­r o­mo­gu­æa­va kon­stan­tnu dos­tup­ no­st ro­be. O­SB 3 plo­èe O­SB 3 plo­èe pred­stav­lja­ju je­da­n od naj­ja­èi­h proiz­vo­da i­z na­še po­nu­de. To su plo­èe o­d dr­ve­ne si­ro­vi­ne proiz­ve­ de­ne o­d sljep­lje­ni­h, ši­ro­ki­h pre­ciz­no ras­po­ re­ðe­ni­h fur­nir­ski­h tra­ka. Ljep­lje­ne su 100% po­liu­re­tan­sko­m smo­lo­m, be­z ud­je­la for­mal­ de­hi­da èi­me dop­ri­no­si po­bolj­ša­nju kva­li­te­te sta­no­va­nja i o­ko­li­ša. Plo­èe su tros­loj­ne iz­ved­be što o­si­gu­ra­va vr­hun­sku sta­bil­no­st for­me i vi­so­ke vri­jed­ nos­ti èvr­sto­æe. Zbo­g svo­je po­seb­ne sa­voj­ne èvr­sto­æe, no­ si­vos­ti i vla­goot­por­nos­ti, O­SB SU­PER­FI­NI­SH E­CO je naj­bo­lje prik­lad­na za prim­je­nu u gra­ di­telj­stvu, a s at­raktiv­ni­m iz­gle­do­m pri­rod­ no­g dr­va i svi­jet­lo­g iz­gle­da nu­di raz­ne mo­ guæ­nos­ti ob­li­ko­va­nja. Dos­tup­ne su u va­ri­jan­ti s u­to­r/pe­ro­m (TG 4) i be­z u­to­r/pe­ra – rav­ni ru­bo­vi, u dvi­je di­ men­zi­je 2500x1250 mm i 2500x625 mm, u deb­lji­na­ma o­d 8 –25 mm.

Iz na­še­g a­sor­ti­ma­na iz­dva­ja­mo proiz­vo­de ve­za­ne na kro­viš­ta. BITUMENSKA ŠINDRA Ri­je­è je o bi­tu­men­sko­j šin­dri naj­ve­æe­g eu­rop­ sko­g proiz­vo­ða­èa Te­go­la Ca­na­de­se i­z I­ta­li­je. Pri­sut­na je na tr­iš­tu o­d 70-i­h go­di­na ka­da je i po­èe­la proiz­vod­nja pre­ma ka­nad­sko­j teh­no­lo­ gi­ji pri­la­go­ðe­no­j eu­rop­ski­m uv­je­ti­ma. Šin­dra je ra­ðe­na i­z pri­rod­no­g bi­tumena is­klju­èi­vo na stak­le­ni­m vlak­ni­ma (stak­le­ni voa­l) ko­ji šin­dri da­je ve­li­ku me­ha­niè­ku ot­por­ no­st i di­men­zio­nal­nu sta­bil­no­st. Ke­ra­mi­zi­ra­ ni po­si­p o­si­gu­ra­va pos­to­ja­no­st bo­je i šti­ti o­d U­V zra­èe­nja. Osi­gu­ra­va­mo sa­v pot­re­ba­n pri­bo­r za pos­ ta­vu šin­dre kao i èi­tavu mre­u ov­laš­te­ni­h kro­vo­pok­ri­va­èa. S Te­go­lo­m Ca­na­de­se kre­tiv­no­st pro­jek­ta­ na­ta mo­e se ši­ri­ti be­z gra­ni­ca. Bi­ra­ju­æi iz­ me­ðu 9 mo­de­la Te­go­la i vi­še o­d 58 raz­li­èi­ti­h bo­ja i ni­jan­si pos­ti­u se naj­bo­lja i naj­ljep­ša r­je­še­nja pri pro­jek­ti­ra­nju kro­va. Ka­rak­te­ris­tike šin­dre Te­go­la:   ve­li­ki iz­bo­r ob­li­ka i bo­ja   proiz­vo­d za sve kli­me (-70 / + 90 °C)   s us­pje­ho­m se u­pot­reb­lja­va za pok­ri­va­ nje svi­h ob­li­ka kro­va   pos­to­ja­no­st bo­ja i ni­jan­si ti­je­ko­m vre­ me­na

46

GRADNJA LIPANJ 2013.

  la­ga­ni sis­te­m pok­rov­no­g ma­te­ri­ja­la   ne­pot­reb­no od­r ­a­va­nje   nisu pot­reb­ni do­dat­ni e­le­men­ti   u­pot­reb­lji­va je u ši­ro­ko­m ras­po­nu na­gi­ ba (o­d 15 – 90 stup­nje­va)   u od­no­su na me­tal­ne kro­vo­ve ne stva­ra kon­den­za­ci­ju, sti­ša­va zvu­ko­ve ki­še i­li vjet­ra, ne na­pa­da je hr­ða   sas­tav­lje­na je o­d ma­li­h e­le­me­na­ta ko­ji jed­nos­tav­no podno­se po­mi­ca­nje kon­struk­ci­je. KROVNE FOLIJE Krov­ne fo­li­je polj­sko­g proiz­vo­ða­èa Fo­lia­rex di­je­li­mo na: 1) vi­so­ko­pa­rop­ro­pus­ne – vo­do­nep­ro­pus­ne tek­stil­ne krov­ne fo­li­je dos­tup­ne u 115 gr/m2, 135 gr/m2 i 170 gr/m2. O­va vr­sta fo­li­ja na­mi­ je­nje­na je di­rek­tno­j pos­ta­vi na pu­nu op­la­tu i naj­vi­še je pro­da­va­na me­ðu fo­li­ja­ma. 2) pa­rop­ro­pus­ne vo­do­nep­ro­pus­ne ar­mi­ra­ ne krov­ne fo­li­je 110 gr/m2 3) par­ne bra­ne 110 gr/m2 i sve po­pu­lar­ni­ja fo­li­ja par­na bra­na s do­dat­ni­m slo­je­m a­lu­mi­ni­ja. Na trištu se pojavljuje niz proizvoda sliènih karakteristika pod raznim trgovaè­kim imenima, a mi nudimo trgovaèki brend reno­ miranog europskog proizvoðaèa uz naj­bolji odnos kvalitete i cijene. Cer­ti­fi­ka­ti o kva­li­te­ti pot­vr­ðu­ju nji­ho­vu is­ prav­no­st kao i broj­na kro­viš­ta ko­ja se pok­

QSB p5 – jef­tini­ja va­ri­jan­ta graðevinskih plo­èa Jed­nos­loj­ne mul­ti­fun­kcio­nal­ne plo­èe ve­li­ke ot­por­nos­ti na vla­gu proiz­ve­de­ne i­z spe­ci­jal­no sor­ti­ra­no­g i­ver­ja ko­je o­si­gu­ra­va kom­pak­tno­ st i vi­so­ku gus­to­æu plo­èe u ci­je­lo­m pres­je­ku deb­lji­ne. U od­no­su na O­SB plo­èe i­ma­ju nešto ma­nju no­si­vo­st i sit­ni­je i­ver­je. Nji­ho­va pri­mar­na u­pot­re­ba je:   re­kon­struk­ci­ja zi­do­va, po­do­va i sliè­no   pod­lo­ga za po­do­ve i pod­stre­he za kro­ viš­ta   og­ra­ð i­va­nje gra­di­liš­ta   kom­bi­ni­ra­ne zid­ne kon­struk­ci­je   proiz­vod­nja ma­te­ri­ja­la za pa­ki­ra­nje, tran­spor­tni­h kon­tej­ne­ra. profilirano drvo (lam­pe­ri­ja, brod­ski po­d i po­luob­li­ce) Dr­vo smre­ka i ariš, kva­li­tet­no ob­ra­ðe­na i um­ jet­no su­še­na na 12-14%. Pa­ki­ra­na je u PVC fo­li­ju ra­di zaš­ti­te o­d vanj­ski­h ut­je­ca­ja. Raz­ni pro­fi­li dek­la­ri­ra­ju se kro­z kla­se A, B i C i na­di­la­ze pros­je­k kva­li­te­te pre­ma kla­si­fi­ka­ci­ji na tr­iš­tu. Pro­fi­li su dos­tup­ni kro­z raz­li­èi­te ši­ri­ne i deb­lji­ne, a do­nji u­to­ri e­li­mi­ni­ra­ju sa­vi­ja­nje ro­ be. Du­i­na je 4 m. PVC VALOVITE I TRAPEZNE PLOÈE On­dex PVC plo­èe i­z Fran­cus­ke prik­lad­ne su za sve gra­ðe­vin­ske ob­jek­te kao što su sje­ni­ ce, vr­tna spre­miš­ta, nad­streš­ni­ce, stak­le­ni­ ke, preg­rad­ne zi­do­ve i sliè­no. Dos­tup­ne su u potpuno pro­zir­no­j bo­ji (kao stak­lo) i u bo­ji.


konstrukcije&tehnologije Sve plo­èe su U­V sta­bi­li­zi­ra­ne i svjet­lop­ro­ pus­ne, a od­li­ku­ju se traj­noš­æu i ot­por­noš­æu na vre­men­ske uv­je­te (zi­mi ne pos­ta­ju kr­te i ne pu­ca­ju, a lje­ti zad­r ­a­va­ju ob­li­k i ne gu­be na èvr­sto­æi). Plo­èe su U­V sta­bi­li­zi­ra­ne i ne gu­be svo­j ob­li­k pri­li­ko­m smr­za­va­nja i vi­so­ ki­h tem­pe­ra­tu­ra. Ot­por­ne su na tu­èu do 20 mm, svjet­lop­ro­pus­ne, sa­vit­lji­ve (mo­gu se mon­ti­ra­ti i na zak­riv­ljene pov­r­ši­ne), ot­por­ne na ag­re­siv­ne tva­ri te je mo­gu­æa u­pot­re­ba u in­dus­trij­ski­m zo­na­ma. Is­to ta­ko, jed­nos­tav­ne su za mon­ta­u. Nu­di­mo i PVC pod­loš­ke ko­ji pra­te va­l plo­ èe s i­nox vij­ko­m ka­ko bi o­si­gu­ra­li du­go­roè­nu sta­bil­no­st plo­èa i si­gur­ni­ju pos­ta­vu. U po­nu­di su i vi­so­kok­va­li­tet­ne plo­èe za spe­ci­jal­ne nam­je­ne i ve­li­ke ob­jek­te s ek­stra èvr­sto­æo­m i ot­por­nos­ti na tu­èu do 40 mm.

Centar povjerenja za veletrgovce, izvoðaèe i za krajnjeg kupca  20 GODINA TRADICIJE I ISKUSTVA  ODABRANI PROIZVODI S CERTIFIKATOM  KONKURENTNE CIJENE  STALNI LAGER

BITUMENSKE VALOVITE PLOÈE Ra­di se o najtvr­ðo­j, naj­deb­ljo­j i naj­ve­æo­j plo­èi (2,00 m2) na tr­iš­tu. Dos­tup­ne u ne­ko­li­ko bo­ja (cr­na, cr­vena, sme­ða i ze­le­na) za­jed­no sa èav­li­ma (ka­pi­ca u bo­ji plo­èe) i slje­me­nja­ci­ma za pos­ta­vu. Proiz­vo­d je to ko­ji ve­æ du­go pam­ti ‘bo­lje da­ne’, a da­na­s se ug­lav­no­m ko­ris­ti za po­ moæ­ne ob­jek­te.

SVE ZA KROVIŠTA Gledati uvijek naprijed, disati s trišnom situacijom, a kupca zadrati kvalitetom, uslunošæu i cijenom, MISIJA je koja nas vodi do uspjeha.

  OSB, QSB PLOÈE   KROVNE FOLIJE   P  ROFILIRANO DRVO (lamperija, brodski pod, poluoblice)

  BITUMENSKA ŠINDRA   BITUMENSKE VALOVITE PLOÈE   P VC VALOVITE I TRAPEZNE PLOÈE

FA­MY d.o.o.

PODNE OBLOGE

Up­ra­va, ve­lep­ro­da­ja:

  LAMINATNI POD I PRIBOR   GOTOVI TROSLOJNI PARKET   MASIVNI PARKET

Mli­no­vi 130 10000 Zag­reb Tel: 01/467-0039 Fax: 01/467 –0037 E-mai­l: fa­my@fa­my.hr www.fa­my.hr

OSTALO   DRENANI SISTEMI – kanalice   È EPASTE TRAKE – zaštita hidroi­ zolacije temelja

  GEOTEKSTILI

Iz­lo­be­ni sa­lo­n, skla­diš­te, pro­da­ja: In­dus­trij­ska 9 10360 Ses­ve­te Te­l: 01/2006-435

Vaše povjerenje i zadovoljstvo naša je motivacija! famy@famy.hr • www.famy.hr LIPANJ 2013. GRADNJA

47


091 4646 686


091 4646 686


konstrukcije&tehnologije

Ga­ra­na vra­ta ­ i­z sno­va Gru­pa No­vo­fe­r­m je­da­n je o­d vo­de­æi­h eu­rop­ski­h do­bav­lja­èa ­ sus­ta­va za vra­ta, ga­ra­na vra­ta, o­ko­ve i po­go­ne. Nu­di ve­li­ku ­ pa­le­tu proiz­vo­da i us­lu­ga za pri­vat­nu, ko­mer­ci­jal­nu i ­ in­dus­trij­sku u­po­ra­bu

S

vi proiz­vo­di tvr­tke No­vo­fe­r­m iz­ra­ðu­ju se u skla­du s naj­vi­šim stan­dar­di­ma kva­li­te­te i naj­no­vi­ji­m tehniè­ki­m dos­ tig­nu­æi­ma. Mak­si­mal­na fun­kcio­nal­ no­st pri­to­m je po­ve­za­na s i­no­va­tiv­nim di­zaj­ no­m. Gru­pa No­vo­fe­r­m proiz­vo­di na raz­li­èi­ti­m me­ðu­na­rod­nim lo­ka­ci­ja­ma i zah­va­lju­ju­æi ši­ ro­ko­j dis­tri­bu­ci­jsko­j mre­i za va­s su uvi­je­k na li­cu mjes­ta – u èi­ta­vo­j Eu­ro­pi.

Ot­vo­re­na za sva­k i ot­vor Sek­cij­ska vra­ta tvr­tke No­vo­fe­r­m u­vi­jek pris­ ta­ju: u kla­siè­no pra­vo­kut­nu ga­ra­u, iza za­ko­ še­nih ku­to­va, iza de­cen­tno pos­tav­lje­nih seg­ men­tnih lu­ko­va ili i­za e­le­gan­tno in­teg­ri­ra­ni­h kru­nih lu­ko­va. Ot­vo­re­na za sva­ko vo­zi­lo Ko­d sek­cij­ski­h vra­ta s e­lek­triè­ni­m po­go­no­m u­vi­jek vam je na ras­po­la­ga­nju pu­na vi­si­na pro­vo­za. Kod zam­je­ne po­diz­no-zak­ret­ni­h vra­ta sek­cij­ski­m vra­ti­ma pro­vo­z pos­ta­je èa­k jo­š ši­ri­m je­r se sek­cij­ska vra­ta mon­ti­ra­ju i­za ot­vo­ra. Bu­du­æi da se sek­ci­je po­mi­èu po­d stro­p u­z uš­te­du pros­to­ra, u ga­ra­i os­ta­je i vi­ še zraè­no­g pros­to­ra, što je i­deal­no za vi­so­ka vo­zi­la po­pu­t te­ren­ski­h i­li dos­tav­ni­h vo­zi­la. Vi­še pros­to­ra is­pre­d ga­r a­e Bu­du­æi da se sek­cij­ska vra­t a – za raz­li­k u od po­diz­no-zak­r et­ni­h vra­t a – ne zak­r e­æu pre­ma va­n, pros­to­r is­pre­d ga­r a­e mo­e­te is­ko­r is­ti­ti do zad­njeg cen­ti­met­r a, npr. za par­k i­r a­nje dru­go­g vo­zi­la. U slu­èa­ju ga­r a­ a smješ­te­ni­h u bli­zi­ni ces­te i­li ploè­ni­ka ni na ko­ji se na­èi­n ne o­me­t a te­k u­æi pro­me­t. No­vo­Po­rt: po­go­n sa sus­ta­vom Pred­nos­ti pri ru­ko­va­nju:   Brzo i u­dob­no ru­ko­va­nje pre­ko 2-ka­ nal­no­g da­ljin­sko­g up­rav­lja­èa s iz­mje­nji­vi­m ko­do­m. Po­re­d da­ljin­skog up­rav­lja­èa po­go­

no­m se mo­e ru­ko­va­ti i pri­tis­no­m sklop­ko­m, sklop­ko­m s klju­èe­m i­li ko­di­ra­nom sklop­ko­m ko­ja se mon­ti­ra na zi­d ga­ra­e. Da­ljin­sko be­ iè­no up­rav­lja­nja, u pot­pu­nos­ti be­z i­ca. To šte­di troš­ko­ve!   Naj­ve­æa zaš­ti­ta o­d ma­ni­pu­la­ci­ja zah­va­ lju­ju­æi au­to­mat­sko­m ko­di­ra­nju sig­na­la. Pri­ jem­ni­k se na­la­zi zaš­ti­æe­n u ku­æiš­tu po­go­na.   Jed­nos­tav­no prog­ra­mi­ra­nje pre­ko up­ rav­lja­nja vo­ðe­no­g iz­bor­ni­ci­ma sa 7-di­jel­ni­m pri­ka­zo­m. Sva­ki ko­ra­k prog­ra­mi­ra­nja mo­gu­ æe je po­je­di­naè­no mi­je­nja­ti i neog­ra­ni­èe­no poh­ra­ni­ti èa­k i u slu­èa­ju nes­tan­ka stru­je.   Integ­ri­ra­ni sus­ta­v di­jag­no­ze pog­re­ša­ka o­lak­ša­va po­ten­ci­jal­ne ser­vis­ne ra­do­ve.   Fun­kci­ja bla­go­g pok­re­ta­nja i bla­go­g zaus­tav­lja­nja èu­va ma­te­ri­ja­l.

  Moguæ­no­st prik­lju­èi­va­nja vanj­ske ga­ ra­ne ras­vje­te do 500 W, ko­jo­m se ru­ku­je pre­ko da­ljin­skog up­rav­lja­èa.   Zah­va­lju­ju­æi tran­sfor­ma­to­ru zaš­ti­æe­ no­m o­d krat­ko­g spo­ja ne­ma zam­je­ne fi­ni­h o­si­gu­ra­èa. Pred­nos­ti pri mon­ta­i:   Nema do­dat­ne po­gon­ske traè­ni­ce No­vo­Po­r t po­go­n in­teg­ri­ra se iz­rav­no u boè­nu vo­di­li­cu ga­ra­ni­h vra­ta. Ti­me se šte­de troš­ko­vi ma­te­ri­ja­la, mon­ta­e i od­r ­a­va­nja.   Pod­ruè­je nad­vrat­ni­ka os­ta­je slo­bod­no Ne­ma gu­bit­ka pros­to­ra u pod­ruè­ju nad­ vrat­ni­ka. Ne­ma kon­struk­cij­ski uv­je­to­va­ni­h prob­le­ma pri mon­ta­i.   Nema pot­re­be za spuš­ta­nje­m stro­pa i­li po­gon­sko­g ag­re­ga­ta LIPANJ 2013. GRADNJA

51


konstrukcije&tehnologije

Ko­d vi­so­ki­h ga­ra­ni­h stro­po­va èes­to se mo­ra­ju iz­ra­ð i­va­ti po­seb­ne kon­struk­ci­je sa spuš­te­ni­m stro­po­m ka­ko bi se mo­gao mon­ ti­ra­ti po­go­n. Ko­d No­vo­Po­r t-a ne­ma pot­re­be za o­vi­m iz­da­ci­ma.   Stro­p os­ta­je slo­bo­dan Ne­ma prep­re­ka pri mon­ta­i u pod­ruè­ju stro­pa: ni­je pot­reb­no de­mon­ti­ra­ti i­li pre­moš­ æi­va­ti ras­vje­tu, pod­vla­ke i­li od­vod­ne ci­je­vi. Ne­ma o­te­a­no­g bu­še­nja ko­d ar­mi­ra­no­be­ ton­ski­h stro­po­va, ne­ma prim­je­ne spe­ci­jal­ ni­h tip­li ko­d gip­sa­no­kar­ton­ski­h plo­èa, ne­ma opas­nos­ti o­d pro­bi­ja­nja ko­d tan­ki­h stro­po­va ni­ti o­ne­èiš­æe­nja po­gon­ski­h kom­po­nen­ti pra­ ši­no­m ko­d bu­še­nja.   Nema po­ve­æa­va­nja du­bi­ne uv­la­èe­nja Po­go­ni na vo­di­li­ca­ma str­še o­ko 30-40 cm iz­na­d vra­ta i èes­to i­h je pot­reb­no skraæi­va­ti na gra­di­liš­tu. No­vo­Po­r t od­ma­h pris­ta­je! Do­dat­ne pred­nosti No­vo­Po­rt-a:   pri­tis­na tip­ka za ot­va­ra­nje ga­ra­e iz­nut­ ra in­teg­ri­ra­na je iz­rav­no u up­rav­ljaè­ku je­di­ni­

52

GRADNJA LIPANJ 2013.

cu pa je ni­je pot­reb­no ku­po­va­ti kao pri­bo­r i za­seb­no mon­ti­ra­ti   unu­tar­nja ga­ra­na ras­vje­ta (40 W) in­ teg­ri­ra­na u up­rav­ljaè­ko­j je­di­ni­ci au­to­mat­ski se uk­lju­èu­je pri ot­va­ra­nju, a tra­ja­nje os­vjet­ lje­nja mo­e se prog­ra­mi­ra­ti u ras­po­nu o­d 1 do 4 mi­nu­te   pogo­n ti­h po­pu­t šap­ta: vi­so­ko­teh­no­loš­ ki zup­èas­ti re­men ot­po­ra­n na ha­ba­nje ko­ji ne zah­ti­je­va od­r ­a­va­nje smješ­te­n je dob­ro zaš­ ti­æe­n u vo­dili­ci ga­ra­ni­h vra­ta. Ti­me se jam­èi naj­ve­æa fun­kcij­ska si­gur­no­st, du­gov­jeè­no­st i vr­lo ti­ho kre­ta­nje ga­ra­ni­h vra­ta. Sav­r­še­no in­teg­ri­r a­na: pro­laz­na vra­ta jed­na­ko­g di­z aj­na Ako je va­ša ga­ra­a preus­ka za spo­red­na vra­ta, a ne e­li­te se od­re­æi u­dob­nos­ti, pre­ po­ru­èu­ju se in­teg­ri­ra­na pro­laz­na vra­ta. Pro­ laz­na vra­ta mo­e­te do­bi­ti za sva ek­sklu­ziv­na ga­ra­na vra­ta i­so 45 ši­ri­ne do 4,25 m. O­na pru­a­ju ši­ri­nu pro­la­za o­d prak­tiè­ni­h 90 cm


konstrukcije&tehnologije Kvali­te­ta ­ ko­ja pos­tav­lja mje­ri­la   Dvos­loj­na i­zo­la­ci­ja Èeliè­ne sek­ci­je iz­ra­ðu­ju se is­klju­èi­vo u dvos­loj­no­j sen­dvi­è iz­ved­bi i pu­ne jez­ gro­m od tvr­de PU­R pje­ne, ko­ja slu­i kao top­lin­ska i­zo­la­ci­ja. Ti­me se za raz­li­ku o­d jed­nos­loj­ni­h ga­ra­ni­h vra­ta osi­gu­ra­va ve­ æa pov­r­šin­ska sta­bil­no­st, ti­še kre­ta­nje vra­ta i bo­lja zvuè­na i top­lin­ska i­zo­la­ci­ja. Flek­si­bil­ne br­t ve­ne us­ne iz­me­ðu sek­ci­ja me­ka­no na­li­je­u èak i pri nis­ki­m tem­pe­ ra­tu­ra­ma te sprjeèa­va­ju gu­bit­ke top­li­ne i pro­do­r pra­ši­ne.   Br­t ve­ne us­ne na o­ko­vu Oso­bi­to ši­ro­ke br­t ve­ne us­ne na boè­ no­m o­ko­vu osiguravaju još veæu toplin­ sku izolaciju i nep­ria­nja­nje pr­ljav­šti­ne.   Pod­na br­t va ot­por­na na smr­za­va­nje Gu­me­ni pro­fi­l na do­nje­m ru­bu ga­ra­ni­h vra­ta jam­èi op­ti­mal­nu zaš­ti­tu od vo­de i pr­ljav­šti­ne, iz­jed­na­èa­va ma­nje pod­ne ne­ rav­ni­ne i sprjeèa­va oš­te­æe­nja i oz­lje­de. Pod­na br­t va iz­ra­ðe­na je o­d vi­so­kok­va­ li­tet­no­g EP­DM-a (etilen-propilen-dienkauèuk), koji je poznat po svojoj vi­so­ko­j e­las­tiè­nos­ti, ot­por­nos­ti na vre­men­ske uv­je­te i du­gov­jeè­nos­ti.   Pod­no­je o­ko­va o­d neh­r­ða­ju­æe­g èe­ li­ka No­vo­fe­r­m sek­cij­ska vra­ta pos­je­du­ju pod­no­je o­ko­va od neh­r­ða­ju­æe­g èe­li­ka ve­li­ke ot­por­nos­ti na vre­men­ske ut­je­ca­je. Vo­da i za­rob­lje­na vla­ga na ta­j na­èi­n mo­gu nes­me­ta­no is­tje­ca­ti pa se sto­ga na o­ko­vu du­got­raj­no ne stva­ra hr­ða. Pod­no­je o­ko­ va os­ta­je ot­por­no na kr­to­st i pri nis­ki­m tem­pe­ra­tu­ra­ma te èi­ni u­re­dan vi­zual­ni zav­r ­še­ta­k.   No­vo­fer­mo­v zna­k kva­li­te­te Kva­li­te­tu ni­je pot­reb­no skri­va­ti: sva sek­cij­ska vra­ta tvr­tke No­vo­fe­r­m sto­ga no­se No­vo­fer­mo­v zna­k kva­li­te­te. Ga­ran­ ci­ja naj­bo­lji­h ma­te­ri­ja­la i pr­vo­raz­red­ne ob­ra­de!

Si­gur­no­st pri­je sve­ga   Zaš­ti­ta o­d zag­lav­lji­va­nja pr­sti­ju iz­nut­ra i iz­va­na Spe­ci­jal­na kon­struk­ci­ja sek­ci­ja i šar­ki u­nap­ri­je­d is­klju­èu­je mjes­ta prig­nje­èe­nja na plo­èi vra­ta.   Zaš­ti­ta o­d po­se­za­nja u o­ko­v i u­e pro­ve­de­no iz­nut­ra Kut­ni o­ko­vi èi­ne po­se­za­nje iz­me­ðu plo­èe vra­ta i o­ko­va go­to­vo ne­mo­gu­æi­m. No­si­va u­a­d smješ­te­na u­nut­ra mi­ni­ma­li­zi­ra o­pas­nos­ti o­d oz­lje­da i jam­èi naj­ve­æu fun­kcio­nal­nu si­gur­ no­st.   Po­go­n sa sa­mo­nad­zor­no­m au­to­ma­ti­ko­m is­klju­èi­va­nja Sa­mo­nad­zor­na au­to­ma­ti­ka is­klju­èi­va­nja zaus­tav­lja i ot­va­ra ga­ra­na vra­ta èi­m nai­ðu na ne­ku prep­re­ku. E­lek­tro­niè­ka zaš­ti­ta pro­ti­v po­di­za­nja o­si­gu­ra­va op­ti­mal­nu pro­tup­ro­val­nu zaš­ti­tu.   Tros­tru­ki pa­ke­ti vlaè­ni­h op­ru­ga Ti­p ga­ra­ni­h vra­ta i­so 20 op­rem­lje­n je sta­bil­ni­m tros­tru­kim pa­ke­ti­ma vlaè­ni­h op­ru­ga i dvos­tru­ko­m èe­liè­no­m u­a­di. Ga­ra­na vra­ta ne mo­gu pas­ti èa­k ni u­z slu­èa­ju pu­ca­nja ne­ke op­ru­ge.   Skret­ni valj­ci i ka­na­li za op­ru­ge zaš­ti­æe­ni o­d po­se­za­nja Vlaè­ne op­ru­ge smješ­te­ne su zaš­ti­æe­ne u ka­na­lu za op­ru­ge iz­na­d vo­di­li­ce vra­ta ka­ko bi se is­klju­èi­lo po­se­za­nje sa stra­ne. Èe­liè­na u­a­d pro­la­zi pre­ko gor­njih skret­ni­h va­lja­ka zaš­ti­æe­ ni­h o­d po­se­za­nja s dr­a­èem ko­ta­èi­æa u ob­li­ku slo­va U.

i sav­r­še­nu top­lin­sku i­zo­la­ci­ju zah­va­lju­ju­æi dvos­loj­no­j i­zo­la­ci­ji. Ka­ko bi i vi­zual­no sve od­go­va­ra­lo, ok­vi­ri i šar­ke ko­d ga­ra­ni­h vra­ta pro­met­no bi­je­le bo­je se­rij­ski su bi­je­li (RA­L 9016), a ko­d ga­ra­ni­h vra­ta u bo­ji is­po­ru­èu­ju se uz na­dop­la­tu u bo­ji plo­èe vra­ta. Kom­ple­t a­lu­mi­nij­ski­h pok­rov­ni­h ok­vi­r a Ko­d mon­ta­ni­h ga­ra­a i­li ko­d re­no­vi­ra­nja sta­ri­h ga­ra­a sek­cij­ska se vra­ta i­z pros­tor­ni­h raz­lo­ga èes­to pos­tav­lja­ju is­pre­d ot­vo­ra. S no­vi­m kom­ple­to­m a­lu­mi­nij­ski­h pok­rov­ ni­h ok­vi­ra No­vo­fe­r­m pru­a vi­so­kok­va­li­tet­no r­je­še­nje prim­je­nji­vo za sva sek­cij­ska vra­ta. Oso­bi­te pred­nos­ti kom­ple­ta a­lu­mi­nij­ski­h pok­rov­ni­h ok­vi­ra:   prim­je­nji­vo­st za sva sek­cij­ska vra­ta tvr­tke No­vo­fe­rm   vi­so­kok­va­li­tet­na iz­ved­ba o­d a­lu­mi­ni­ja   stan­dar­dni to­n bo­je: pro­met­no bi­je­la RA­L 9016

  po e­lji is­po­ru­èi­v u bo­ji plo­èe ga­ra­ni­h vra­ta   pro­fi­li su tvor­niè­ki ve­æ od­re­za­ni po mje­ ri, ni­je pot­reb­no skra­æi­va­nje na gra­di­liš­tu   ne­ma gu­bit­ka ši­ri­ne pro­vo­za   e­le­gan­ta­n ob­lo­ni pro­fi­l vi­si­ne sa­mo 7 mm   prek­la­pa­nje pro­fi­la o­d 44 mm ta­ko da prek­ ri­va ru­bo­ve zi­da ok­r­hnu­te pri de­mon­ta­i. Vra­ta sis­te­mi d.o.o. Sje­diš­te: Frou­deo­va 9 10 000 Zag­reb Ure­d: Iz­lo­be­ni pros­to­r i skladište: Puš­ka­ri­æeva 15 10 250 Luè­ko Te­l: 01/3312-600, 01/3312-605 Fax: 01/3312-603 E-mai­l: in­fo@­vra­ta­sis­te­mi.hr www.novoferm.hr

LIPANJ 2013. GRADNJA

53


grijanje&klima

Fu­jit­su kli­ma­ti­za­ci­ja: ­ naj­ljep­ši i na­je­fi­kas­ni­ji ­ kli­ma u­re­ða­ji na tr­iš­tu Ja­pan­ski proiz­vo­ða­è sa 50 go­di­na is­kus­t va u proiz­vod­nji kli­ma u­re­ða­ja na do­ma­æe­m je tr­iš­tu zas­tup­lje­n pu­te­m tvrtke Al­fa­so­l i­z Zag­re­ba. Fu­jit­su se di­èi nag­ra­ði­va­ni­m di­zaj­no­m u­nu­tar­nji­h ­ je­di­ni­ca, vi­so­ko­m e­ner­get­sko­m e­fi­kas­noš­æu i do­ka­za­no­m ­ kva­li­te­to­m proiz­vo­da ko­ji su o­mi­lje­ni ko­d ko­ris­ni­ka ko­ji e­le ­ pouz­da­nu kli­ma­ti­za­ci­ju 365 da­na u go­di­ni

F

u­jit­su o­d po­èet­ka lipnja u Hr­vat­sko­j nas­tu­pa pre­ko no­vo­g dis­tri­bu­te­ra, tvr­ tke Al­fa­so­l i­z Zag­re­ba. Kom­ple­ta­n ras­po­n proiz­vo­da, ko­ji je o­ve go­di­ne te­me­lji­to ob­nov­lje­n zbo­g pri­la­ go­ða­va­nja E­r­P re­gu­la­ti­vi, na ras­po­la­ga­nju je in­sta­la­te­ri­ma kli­ma u­re­ða­ja.

Pro­fe­sio­nal­na se­ri­ja ure­ða­ja na­mi­je­nje­na ve­æi­m ob­jek­ti­ma Uz re­zi­den­ci­jal­nu se­ri­ju, tvr­tka Al­fa­so­l na tr­ iš­tu pred­stav­lja i pro­fe­sio­nal­nu se­ri­ju u­re­ ða­ja na­mi­je­nje­nu ve­æi­m ob­jek­ti­ma ko­ji zah­ti­ je­va­ju bes­pri­je­kor­nu kli­ma­ti­za­cij­sku op­re­mu ko­ja æe bi­ti u fun­kci­ji 24 sa­ta dnev­no. Poseb­ no bi is­tak­nu­li no­vu VR­F se­ri­ju, Air­sta­ge VRII s ras­po­no­m je­di­ni­ca o­d 22,4 do 135 kW. Uz to, Fu­jit­su u pro­fe­sio­nal­no­j se­ri­ji u­re­ða­ ja nu­di J-II VR­F je­di­ni­ce ka­pa­ci­te­ta 12,1 do 15,5 kW te po­volj­ni­ju V-II VR­F se­ri­ju u ras­ po­nu o­d 22,4 do 135 kW. U­nu­tar­nje je­di­ni­ ce do­la­ze u 10 for­mi, pa æe ša­ro­li­ka po­nu­da za­do­vo­lji­ti sve e­lje in­ves­ti­to­ra, a pro­jek­tan­ ti­ma o­lak­ša­ti iz­ra­du pro­jek­tni­h r­je­še­nja. Up­ rav­lja­nje je mo­gu­æe pu­te­m jed­no­g o­d èe­ti­ri in­di­vi­dual­na be­iè­na i i­èa­na da­ljin­ska up­rav­ lja­èa i­li jed­no­g o­d èe­ti­ri cen­tral­na up­rav­lja­èa ko­ja o­mo­gu­æu­ju up­rav­lja­nje do 1600 je­di­ni­ca s jed­no­g mjes­ta. Kon­tro­le pod­r ­a­va­ju sve stan­dar­dne pro­to­ko­le (Mod­bu­s, KNX, LO­ NWOR­KS, BAC­Ne­t...), što u­ve­li­ke po­ve­æa­va flek­si­bil­no­st sus­ta­va. LIPANJ 2013. GRADNJA

55


grijanje&klima Re­ku­pe­r a­to­ri zra­k a i di­z a­li­ce top­li­ne Re­kupera­to­ri zra­ka ras­po­lo­i­vi su u ja­èi­na­ ma 250, 350, 500, 800 i 1000 m3/h. Di­za­ li­ce top­li­ne se­ri­je Wa­ter­sta­ge spa­da­ju me­ðu e­fi­kas­ni­je i is­ko­ris­tlji­vi­je u­re­ða­je na tr­iš­tu. Mo­guæ­no­st zag­ri­ja­va­nja vo­de u sus­ta­vu na 60°C pri tem­pe­ra­tu­ri od –20°C, te spo­sob­ no­st rada na tem­pe­ra­tu­ri od –25°C o­si­gu­ra­va i­m is­ko­ris­tlji­vo­st i u naj­hlad­ni­ji­m di­je­lo­vi­ma Hr­vat­ske. U­z CO­P o­d 4.50, Wa­ter­sta­ge mo­ de­li spa­da­ju me­ðu na­je­fi­kas­ni­je di­za­li­ce top­ li­ne na tr­iš­tu. Broj­na priz­na­nja za di­z a­jn Ure­ða­ji kuæ­ne se­ri­je di­èe se iz­nim­no kom­pak­ tni­m di­men­zi­ja­ma, a ve­li­ko u­la­ga­nje u di­za­jn is­pla­ti­lo se – Fu­jit­su je za no­ve mo­de­le se­ri­ je LT i LU nag­ra­ðe­n I­F pro­du­ct de­si­gn, Goo­d de­si­gn i red­do­t de­si­gn priz­na­nji­ma. Mo­de­li kuæ­ne se­ri­je u spli­t i mul­ti sus­ta­vi­ma i­ma­ju ras­po­n sna­ge o­d 2,0 do 25,0 kW. U po­nu­ di u­nu­tar­nji­h je­di­ni­ca na­la­ze se èe­ti­ri se­ri­je zid­ni­h mo­de­la (di­zaj­ner­ska se­ri­ja, vi­so­ki CO­P se­ri­ja, stan­dar­dna in­ver­te­r se­ri­ja i os­nov­na in­ver­ter­ska se­ri­ja), pa­ra­pet­ni mo­de­l, èet­ve­ ros­truj­na ka­ze­ta, pod­no-strop­ne je­di­ni­ce i tri se­ri­je ka­nal­ni­h jedi­ni­ca. Mul­ti vanj­ske je­ di­ni­ce pod­r ­a­va­ju spa­ja­nje o­d dvi­je do o­sa­m u­nu­tar­nji­h je­di­ni­ca, a ka­pa­ci­te­t i­m se kre­æe o­d 4,1 do 14,0 kW.

Kne­za Bra­ni­mi­ra 189 10040 Zag­reb Te­l: 0800 0077 E-mai­l: in­fo@­kli­ma­ti­za­ci­ja.hr www.kli­ma­ti­za­ci­ja.hr

56

GRADNJA LIPANJ 2013.


grijanje&klima

Smje­li di­za­jn ­ u­pot­pu­nje­n vi­so­ko­m e­ner­get­sko­m ­ e­fi­kas­noš­æu Mo­de­li Su­zu­mi Plu­s i Dai­sei­kai 6.5, ja­pan­sko­g proiz­vo­ða­èa ­ Tos­hi­ba, pot­pu­no su no­ve, teh­no­loš­ki nap­red­ne i i­zu­zet­no ­ at­rak­tiv­ne jedini­ce LIPANJ 2013. GRADNJA

57


grijanje&klima

O

da­bi­r kli­ma u­re­ða­ja za in­te­ri­je­r ko­ ji ste u­re­di­li do pos­ljed­nje­g de­ta­lja pred­stav­lja ve­li­k i­za­zo­v za sva­ko­g in­ves­ti­to­ra. Ko­d iz­bo­ra u­nu­tar­nje je­ di­ni­ce naj­èeš­æi je prob­le­m nji­ho­v iz­gle­d ko­ji u­ve­li­ke na­ru­ša­va sklad­nu cje­li­nu in­te­ri­je­ra. Èes­to se de­ša­va da su in­ves­ti­to­ri pri­mo­ra­ni i­zab­ra­ti mo­de­l ko­ji es­tet­ski ni­ka­ko ne za­do­ vo­lja­va nji­ho­ve pot­re­be pr­ven­stve­no zbo­g ma­le­ne po­nu­de kli­ma u­re­ða­ja ko­d ko­ji­h je nag­la­še­n fak­to­r es­te­ti­ke.

Uk­r a­s na va­še­m zi­du Rje­še­nje o­vo­ga prob­le­ma do­la­zi u vi­du di­ zajner­ski­h je­di­ni­ca ja­pan­sko­g proiz­vo­ða­èa Tos­hi­ba. Mo­de­li Su­zu­mi Plu­s i Dai­sei­kai 6.5 pot­pu­no su no­ve, teh­no­loš­ki nap­red­ne i naj­ va­ni­je, i­zu­zet­no at­rak­tiv­ne je­di­ni­ce. O­ba je mo­de­la mo­gu­æe na­ru­èi­ti u bi­je­lo­j i sreb­r­no­j bo­ji, a svo­jo­m æe po­ja­vo­m slu­i­ti kao ukras na zi­du va­še­g in­te­ri­je­ra. Ure­ða­ji su op­rem­lje­ni nap­red­ni­m fil­ter­ski­m sus­ta­vi­ma ko­ji u pot­pu­nos­ti uk­la­nja­ju štet­ne èes­ti­ce pr­ljav­šti­ne, pe­lu­di, pli­jes­ni, vi­ru­sa i bak­te­ri­ja i­z zra­ka. IAQ fil­ter­ski sus­ta­v po­bolj­ša­va kva­li­te­tu zra­ka u­z po­mo­æ sreb­ra i e­nzima mli­jeè­ne ki­ se­li­ne u­z po­mo­æ ko­je­g mo­gu ab­sor­bi­ra­ti di­m, pa­ru i neu­god­ne mi­ri­se i­z pros­to­ri­je. Plas­ma fil­ter­ski sus­ta­v e­lek­tri­ci­te­to­m zaus­tav­lja 99% èes­ti­ca pra­ši­ne i pr­ljav­šti­ne te i­h e­li­mi­ni­ra u sa­mo­j je­di­ni­ci. Kva­li­te­ta zra­k a kao u šu­mi Model Dai­sei­kai 6.5 op­rem­lje­n je i io­ni­za­to­ ro­m zra­ka ko­ji is­puš­ta do 35.000 ne­ga­tiv­no na­bi­je­ni­h io­na po cm3 zra­ka, o­si­gu­ra­va­ju­æi kva­li­te­tu zra­ka u pros­to­ri­ji ko­ja se mo­e us­ po­re­di­ti s o­no­m u bli­zi­ni vo­do­pa­da i­li šum­ sko­g zra­ka. Oba mo­de­la spa­da­ju u gru­pu vi­so­ko efikas­ ni­h u­re­ða­ja. Su­zu­mi Plu­s dos­ti­e e­ner­get­ski raz­re­d A++, a Su­pe­r Dai­sei­kai 6.5 A+++. Dos­tup­ni su u iz­ved­ba­ma ja­èi­ne o­d 2,5 do 6,0 kW èi­me æe za­do­vo­lji­ti i naj­zah­tjev­ni­je in­ ves­ti­to­re. Pod­ruè­je ra­da ko­je se pro­te­e od –15 °C do +24 °C u gri­ja­nju i –10 °C do +46 °C u hla­ðe­nju jam­èi nji­ho­vu is­ko­ris­ti­vo­st be­z ob­zi­ra na vanj­sku tem­pe­ra­tu­ru.

Kne­za Bra­ni­mi­ra 189 10040 Zag­reb Te­l: 0800 0077 E-mai­l: in­fo@­kli­ma­ti­za­ci­ja.hr www.kli­ma­ti­za­ci­ja.hr

58

GRADNJA LIPANJ 2013.


sanitarije&instalacije

Pop­lo­èi­vi nag­la­va­k za Ad­van­tix ­ ku­pao­niè­ke od­vo­de S no­vi­m Vie­ga na­sad­ni­ko­m po­d pos­ta­je je­din­stve­na cje­li­na ­ èa­k i do naj­ma­nji­h de­ta­lja

T

u­še­vi u ra­zi­ni po­da sim­bo­l su ar­hi­tek­ ton­ske kva­li­te­te i slobod­ne pok­ret­lji­ vos­ti u ku­pao­ni­ca­ma. O­ni se iz­vo­de be­z prep­re­ka kre­ta­nju i kao pot­pu­no pop­lo­èa­na pov­r­ši­na pred­stav­lja­ju bi­ta­n e­le­ me­nt u­re­ðe­nja pros­to­ri­je. S no­vi­m Vie­ga na­sad­ni­ko­m, prik­lad­ni­m za sve Ad­van­tix ku­pao­niè­ke od­vo­de, po­d pos­ta­je je­din­stve­ na cje­lina èa­k i do naj­ma­nji­h de­ta­lja. Um­jes­ to uo­bi­èa­je­ne re­šet­ke ov­dje se u na­sad­ni­ku na­la­zi in­di­vi­dual­no pop­lo­èi­v u­me­ta­k. O­n se, pot­pu­no be­z ok­vi­ra, go­to­vo be­šav­no uk­la­pa u pod­nu ob­lo­gu. Zah­va­lju­ju­æi ma­lo­j ug­rad­be­ no­j vi­si­ni o­d sa­mo pe­t mi­li­me­ta­ra, mo­gu­æa je èa­k i prim­je­na stak­le­no­g mo­zai­ka.

Kao i svi dru­gi Vie­ga od­vo­di, no­vi pop­lo­èi­ vi na­sad­ni­k ta­ko­ðe­r je prik­la­da­n ka­ko za br­ tvlje­nje hid­roi­zo­la­cij­ski­m pre­ma­zo­m, ta­ko i u kom­bi­na­ci­ji s u­ljev­ni­m e­le­men­to­m za prim­je­ nu kon­ven­cio­nal­no­g br­t vlje­nja bi­tu­men­ski­m tra­ka­ma i­li tra­ka­ma o­d um­jet­no­g ma­te­ri­ja­la. U­pot­pu­nje­nje Vi­si­gn prog­r a­ma na­sad­ni­k a No­vi pop­lo­èi­vi na­sad­ni­k za tvr­tku Vie­ga pred­stav­lja do­pu­nu se­ri­je re­šet­ki Vi­si­gn, ko­ja je ve­æ ra­ni­je od­li­ko­va­na mno­gob­roj­ni­m nag­ ra­da­ma za di­za­jn. O­na pred­stav­lja sas­tav­ni dio prog­ra­ma ku­paon­ski­h i pod­ni­h od­vo­da

Ad­van­tix èi­ja je za­jed­niè­ka od­li­ka dob­ro pro­ miš­lje­n mo­du­lar­ni prin­ci­p. Za svaki po­je­di­naè­ni slu­èa­j prim­je­ne mo­gu­æe je o­dab­ra­ti od­go­va­ra­ju­æa os­nov­ na ku­æiš­ta, va­ri­jan­te br­t vlje­nja, na­sad­ni­ke i re­šet­ke. Vi­si­gn na­sad­ni­ci èi­ne di­zaj­ner­ski zaok­ru­e­n e­le­me­nt u­re­ðe­nja pros­to­ri­ja ne sa­mo o­d po­seb­no nis­ki­h ku­pao­niè­ki­h od­vo­ da ug­rad­be­ne vi­sine 62, od­nos­no 70 mm, i­li o­d pod­ni­h od­vo­da vi­so­ko­g u­èin­ka od­vod­nje za jav­ne us­ta­no­ve, ne­go i o­d pro­tu­po­ar­ni­h od­vo­da za bal­ko­ne i te­ra­se. Vi­še in­for­ma­ci­ja pot­ra­i­te na www.vie­ga. hr.

Pot­pu­no be­z ok­vi­r a Zah­va­lju­ju­æi pos­lo­viè­no­j in­e­njer­sko­j um­ješ­ nos­ti no­vi pop­lo­èi­vi na­sad­ni­k proiz­vo­ða­èa Vie­ga po­jav­lju­je se kao pr­vi na tr­iš­tu pot­pu­ no be­z ok­vi­ra i sa iz­nim­no ma­lo­m ug­rad­be­ no­m vi­si­no­m o­d sa­mo 5 mil­li­me­ta­ra. Up­ra­vo to su kri­te­ri­ji ko­je tra­e gra­di­te­lji suv­re­me­ni­h zat­vo­re­ni­h ba­ze­na i wel­lne­ss cen­ta­ra. Vi­šes­tru­ke va­ri­jan­te u­re­ðe­nja pros­to­ra do­bi­va­ju se zah­va­lju­ju­æi neog­ra­ni­èe­no­j mo­ guæ­nos­ti prim­je­ne svi­h pod­ni­h ob­lo­ga kao što su prim­je­ri­ce ke­ra­miè­ke plo­èi­ce, prirod­ni ka­me­n i­li stak­le­ni mo­zai­k. Mo­gu­æa je prim­ je­na svi­h ma­te­ri­ja­la deb­lji­ne o­d 5 do 30 mi­li­ me­ta­ra. No­si­vo­st sa­mo­g na­sad­ni­ka iz­no­si do 300 ki­log­ra­ma. Ja­ko u­èin­ko­vi­t od­vod Vo­da ot­je­èe kro­z u­za­k pro­re­z po o­bo­du iz­me­ ðu pok­lop­ca i pod­ne ob­lo­ge. U­na­to­è malo­j ši­ri­ni pro­re­za, u­èi­na­k od­vo­da je èa­k iz­me­ðu 0,4 i 0,5 li­ta­ra u se­kun­di. Pop­lo­èi­vi na­sad­ni­k mo­e se kom­bi­ni­ra­ti sa svi­m os­nov­ni­m ku­æiš­ti­ma od­vo­da i­z se­ri­je Vie­ga Ad­van­tix. LIPANJ 2013. GRADNJA

61


elektro news

LE­D svje­tilj­ke ­ u jav­no­j ras­vje­ti ­ – da i­li ne Ti­je­ko­m zadnji­h ne­ko­li­ko go­di­na ak­tiv­no se vo­di dis­ku­si­ja ­ op­rav­da­nos­ti prim­je­ne bi­je­le bo­je e­mi­ti­ra­no­g spek­tra iz­vo­ra ­ svjet­los­ti (o­d 5000 do 7000 K) za ko­riš­te­nje u jav­no­j ras­vje­ti, a po­seb­no ko­d os­t va­re­ni­h nis­ki­h ra­zi­na ras­vjet­lje­nos­ti i lu­mi­nan­ci­je na pov­r­ši­ni kolnika. Do­las­ko­m LE­D iz­vo­ra svjet­los­ti ta dis­ku­si­ja je pos­ta­la i­te­ka­ko za­nim­lji­va

S

vje­do­ci smo nas­tu­pa po­je­di­ni­h proiz­ vo­ða­èa LE­D svje­tilj­ki ko­ji ne bi­ra­ju sred­stva ka­ko bi uv­je­ri­li nad­le­ne slu­be u gra­do­vi­ma i op­æi­na­ma ka­ko nji­ho­ve LE­D svje­tilj­ke pos­tiu uš­te­de u pot­ roš­nji i do 92 pos­to, ka­ko nji­ho­va ras­vje­ta i­ma uz­vra­t bo­ja o­d go­to­vo 80 pos­to, ka­ko i­ma­ju is­ko­ris­ti­vo­st svje­tilj­ke 110 lm/W pa i vi­še, i­td... Ka­ko to sve ba­š i ni­je ta­ko, o­va­j tek­ st, te­me­lje­n na va­e­æi­m nor­ma­ma HR­N E­N 13201/1-4, CIE 191:2010 te na do­sa­daš­njo­j teo­ri­ji i prak­si u jav­no­j ras­vje­ti, æe po­ku­ša­ti ob­jas­ni­ti ka­ko i po­d ko­ji­m uv­je­ti­ma prim­je­nji­ va­ti suv­re­me­ne iz­vo­re svjet­los­ti, a pog­la­vi­to se to od­no­si na no­ve ge­ne­ra­ci­je LE­D svje­ tilj­ki. Au­to­r o­vi­h re­da­ka je i­te­ka­ko zain­te­re­si­ra­n za primje­nu e­ko­loš­ki­h iz­vo­ra svjet­los­ti u sus­ ta­vi­ma jav­ne ras­vje­te, me­ðu­ti­m, is­tov­re­me­no se za­la­e da ta prim­je­na za­do­vo­lja­va va­e­æe nor­me i os­ta­le svjet­lo-teh­niè­ke kri­te­ri­je ko­ji proiz­la­ze i­z va­e­æe teo­ri­je i prak­se o jav­no­j ras­vje­ti. Tem­pe­r a­tu­r a bo­je Tempe­ra­tu­ra bo­je svjet­la de­fi­ni­ra­na je kao o­na tem­pe­ra­tu­ra cr­no­g od­si­ja­èa u stup­nje­

62

GRADNJA LIPANJ 2013.

vi­ma Kel­vi­na (K) pri ko­jo­j je zra­èe­nje cr­no­g od­si­ja­èa po bo­ji pot­pu­no i­den­tiè­no bo­ji zra­ èe­nja is­pi­ti­va­no­g iz­vo­ra svjet­los­ti. Tem­pe­ra­tu­re bo­je pre­ko 5000 K na­zi­va­ ju se hlad­ni­m boja­ma (pla­vo-bi­je­la), do­k se ni­e tem­pe­ra­tu­re bo­ja (2700-3000 K) zo­vu top­le bo­je (u­to-bi­je­le do cr­ve­ne). O­ko i vid Ako pog­le­da­mo sli­ku bro­j 1 ko­ja pri­ka­zu­je a­na­to­mi­ju o­ka i sli­ku bro­j 2 gdje su pri­ka­ za­ne kri­vu­lje os­jet­lji­vos­ti èov­je­ko­vo­g o­ka uo­èa­vamo da su èu­nji­æi (Co­ne­s) skon­cen­tri­

Slika 1

ra­ni na re­ti­ni (mre­ni­ci) u zo­ni fo­vea (ma­ku­ le) ko­je i­ma­ju oš­tru sli­ku na re­la­tiv­no ma­lo­m pros­to­ru u smje­ru gle­da­nja o­d o­ko 2 stup­nja što se de­fi­ni­ra kao sre­diš­nji vi­d (ja­ko va­a­n u mo­tor­no­m pro­me­tu). Kon­cen­tra­ci­ja èu­njiæa iz­va­n foe­ve znat­no o­pa­da. Ka­da su èu­nji­æi ak­tiv­ni, os­jet­lji­vo­st o­ka na bo­je je ve­li­ka, a sa­mi­m ti­me ve­li­ka je i kon­tras­na os­jet­lji­vo­st (bit­no za mo­tor­ni pro­me­t). Šta­pi­æi (Ro­ds) se ne na­la­ze u foe­vi ve­æ su ras­po­re­ðe­ni pe­ri­fer­no na mre­ni­ci, a nji­ho­va mak­simal­na os­jet­lji­vo­st vi­ðe­nja ras­po­re­ðe­na je pe­ri­fer­no (ve­æa os­jet­lji­vo­st na pok­re­te).


elektro news Slika 2

Ka­da su sa­mo šta­pi­æi ak­tiv­ni, ras­poz­na­va­nje bo­ja ni­je mo­gu­æe. S as­pek­ta os­jet­lji­vos­ti o­ka va­no je re­æi da se svjet­lo­st kra­æe val­ne du­i­ne (hlad­no svjet­ lo) lo­mi pri­je zjenice o­ka i na ta­j na­èi­n stva­ra os­je­æa­j krat­ko­vid­nos­ti do­k se svjet­lo­st ve­æe val­ne du­i­ne (top­le bo­je) lo­mi u­nu­ta­r o­ka i na ta­j na­èi­n stva­ra os­je­æa­j da­le­ko­vid­nos­ti. Pho­top­ski (dnev­ni) vid Ka­da je ra­zi­na lu­mi­nan­ci­je (svjet­li­ne) ve­æa o­d 5 cd/m2 (ti­piè­na dnev­na si­tua­ci­ja) èu­nji­æi su mak­si­mal­no ak­tiv­ni i ta­da go­vo­ri­mo o pho­ top­sko­m i­li dnev­no­m vi­du. Pre­ma sli­ci bro­j 3 vi­di­mo da je os­jet­lji­vo­st ljud­sko­g o­ka naj­ve­æa ko­d 555 nm (re­la­tiv­na os­jet­lji­vo­st o­ka go­to­vo 1), a to je u u­to-ze­le­no­m spek­tru.

Iz to­ga proizla­zi da iz­vo­ri svjet­los­ti ko­ ji e­mi­ti­ra­ju u­tu bo­ju (po­pu­t nat­ri­ja vi­so­ko­g tla­ka) pos­ti­u ve­æu vid­nu e­fi­kas­no­st. Do­sa­daš­nja prak­sa go­vo­ri da se sva ka­lib­ ri­ra­nja mjer­ni­h u­re­ða­ja za mje­re­nje lu­mi­nan­ ci­je i ras­vjet­lje­nos­ti te­me­lje na pho­top­sko­m vi­du. Is­to ta­ko, svi svjet­lo­teh­niè­ki pro­ra­èu­ni te­me­lje se na pho­top­sko­m vi­du i­li kon­kret­ni­je svi iz­ra­e­ni lu­me­ni su pho­top­ski lu­me­ni. Sco­top­ski (noæ­ni) vid U noæ­ni­m uv­je­ti­ma ka­da lu­mi­nan­ci­ja pad­ne is­po­d vri­jed­nos­ti 0,01 cd/m2 šta­pi­æi (Ro­ds) su mak­si­mal­no ak­tiv­ni dok èu­nji­æi ni­su i u tak­vi­m uv­je­ti­ma os­jet­lji­vo­st èov­je­ko­vo­g o­ka na bo­je ne pos­to­ji. Iz­ra­e­ni­ja je os­jet­lji­vo­ st na pok­re­te do­k je kon­tras­na os­jet­lji­vo­st o­ka znat­no os­lab­lje­na. Kri­vu­lja sco­top­sko­g vi­da (sli­ka bro­j 3) i­ma svo­j mak­si­mu­m ko­d 507 nm (re­la­tiv­na osjet­lji­vo­st o­ka prib­li­no 0,323), a to je u pla­vo-ze­le­no­m spek­tru bo­ja (sla­bi­ji vid­ni u­èi­na­k). Me­sop­ski vid U uv­je­ti­ma pri­la­god­be èov­je­ko­vo­g o­ka na lu­ mi­nan­ci­ju (svjet­li­nu) iz­me­ðu 0,01 do 5 cd/ m2 ak­tiv­ni su i èu­nji­æi i šta­pi­æi (to je vid­no pod­ruè­je inte­re­san­tno s as­pek­ta jav­ne ras­ vje­te). Po­èet­no­j pri­la­god­bi èov­je­ko­vo­g o­ka u stal­no­m, nep­re­ki­nu­to­m mra­ku pot­reb­no je ot­pri­li­ke 4 se­kun­de. Pot­pu­na pri­la­god­ba s re­la­tiv­no­g svjet­la na mra­k po­mo­æu ke­mij­ske

fotopski vid

mezopski vid

skotopski vid

o­d 0,3 do 5,0 cd/m2 tre­ba­mo se u­poz­na­ti s poj­mo­m foe­val­no­g (sre­diš­nje­g) me­sop­sko­g i pe­ri­fer­no­g me­sop­sko­g vi­da. Sre­diš­nji me­sop­ski vid Kao što smo ve­æ pri­je ka­za­li u foe­vi go­to­vo da i ne­ma šta­pi­æa (Ro­ds) pa tu kljuè­nu u­lo­gu i­ma­ju èu­nji­æi (Cones). I­z kri­vu­lje pho­top­sko­g vi­da uo­èa­va­mo da i­ma­mo us­ku (2 stup­nja) cen­tral­nu kri­vu­lju vi­da ko­ja se re­la­tiv­no br­ zo i dob­ro a­dap­ti­ra na vri­jed­nos­ti lu­mi­nan­ci­je (svjet­li­ne) ve­æe o­d 0,01 cd/m2 (i­z mra­ka na svjet­lo) što æe re­æi da prev­la­da­va pho­top­ski u­èi­na­k vida. Ob­rat­ni pos­tu­pa­k (i­z svjet­la u mra­k) je du­i i o­pas­ni­ji (Pur­ki­njeo­v e­fe­k t). Pe­ri­fer­ni me­sop­ski vid De­fi­ni­ra­nje spek­tral­ne os­jet­lji­vos­ti ko­d pe­ri­ fer­no­g me­sop­sko­g vi­da u raz­li­èi­ti­m ra­zi­na­ma vi­da pred­stav­lja slo­e­n pos­tu­pa­k. U na­èe­lu teš­ko ga je egzak­tno de­fi­ni­ra­ti je­r je o­vi­sa­n o pu­no èim­be­ni­ka. Kra­je­m 2010. CIE ob­jav­lju­ je Teh­niè­ko iz­vješ­æe CIE 191:2010 (Re­com­ men­de­d Syste­m fo­r Me­so­pi­c Pho­to­met­r y Ba­se­d o­n Vi­sua­l Per­for­man­ce). O­va­j do­ku­ me­nt u­ka­zu­je na raz­li­ke te­me­lje­ne na od­no­su S/P – sco­top­ski/photopski (u %), me­ðu­ti­m s ti­m od­no­so­m S/P mo­ra­mo bi­ti kraj­nje op­ rez­ni i kro­z o­va­j tek­st ne­æe bi­ti de­ta­lji­ni­je e­la­ bo­ri­ra­n.

Slika 3 pri­la­god­be ro­ni­ce (Pur­ki­njeo­v e­fe­k t) ve­æi­ no­m zav­r­ša­va u pr­vi­h 30 mi­nu­ta. Pro­ce­s je ne­li­nea­ra­n, za­to što sva­ki pre­ki­d svjet­la za­ po­èi­nje no­vu pri­la­god­bu! Da bi smo mog­li pra­vil­no pro­su­ð i­va­ti spek­tral­ne os­jet­lji­vos­ti o­ka u uv­je­ti­ma me­ sop­sko­g vi­da i to pog­la­vi­to u ces­tov­no­j ras­ vje­ti ka­da su ra­zi­ne lu­mi­nan­ci­je (svjet­li­ne)

Prim­je­na me­sop­sko­g vi­da u ces­tov­no­j ras­vje­ti U slu­èa­je­vi­ma ka­da je od­no­s S/P > 1, tj. ko­d prim­je­ne bi­je­lo­g svjet­la (5000-7000K), a­k tiv­ni su is­klju­èi­vo šta­pi­æi (Ro­ds) i ta­da je ak­ti­va­n 'pe­ri­fer­ni me­sop­ski vi­d' (lo­ši­ji vid­ni u­èi­na­k). Bi­je­lo svjet­lo (5000-7000K) mo­ e se pri­mi­je­ni­ti je­di­no u sus­ta­vi­ma jav­ne ras­vje­te u pje­šaè­ki­m zo­na­ma, par­ko­vi­ma i stam­be­ni­m na­se­lji­ma (CIE / TC 4-48). U cestov­no­j ras­vje­ti s mo­tor­ni­m pro­me­ to­m gdje je vr­lo va­a­n e­fe­k t 'sre­diš­nje­g me­ sop­sko­g vi­da' i ka­da su ak­tiv­ni èu­nji­æi (Co­ ne­s) tre­ba se prim­je­nji­va­ti od­no­s S/P < 1 (bo­lji vid­ni u­èi­na­k). LIPANJ 2013. GRADNJA

63


elektro news

U prak­si bi to iz­gle­da­lo o­va­ko (u ces­tov­ no­m pro­me­tu gdje su uv­je­ti 'pe­ri­ferno me­ sop­sko­g vi­da' (S/P>1)): do­la­ze­æe vo­zi­lo svo­ ji­m svjet­li­ma stva­ra uv­je­te za pho­top­ski vi­d, a pro­las­ko­m is­to­g vo­zi­la pred­sto­ji pri­la­god­ba èov­je­ko­vo­g o­ka na pe­ri­fer­ni me­sop­ski vi­d ko­ja i­ma svo­je vri­je­me tra­ja­nja (Pur­ki­njeo­v e­fe­k t) što mo­e bi­ti vr­lo neugod­no za vo­za­ èa, po­go­to­vo sta­ri­je i­vot­ne do­bi. Pret­pos­ta­vi­mo da po­èet­na pri­la­god­ba (Pur­ki­njeo­v e­fe­k t) sa svjet­la na ta­mu tra­je 4 se­kun­de, što u prak­si zna­èi da u tak­vi­m uv­ je­ti­ma ko­d 100 km/sa­t vo­za­è pro­ðe go­to­vo 100 m naj­bla­e re­èe­no u vr­lo dis­ku­ta­bil­ni­m vid­ni­m uv­je­ti­ma! Ka­da æe­mo prim­je­ni­ti sco­top­ske lu­me­ne? Ne­ma prak­tiè­ne si­tua­ci­je ni­ti u pro­jek­ti­ra­ nju ni­ti u ko­riš­te­nju, is­klju­èi­vo ka­da je ri­je­è o pro­met­ni­ca­ma s mo­tor­ni­m pro­me­to­m, da je èov­je­ko­vo o­ko u sco­top­sko­m di­je­lu vi­ðe­ nja do­volj­no pri­la­go­ðe­no (Pur­ki­njeo­v e­fe­k t) u smis­lu si­gur­ne o­ri­jen­ta­ci­je u pros­to­ru i u smis­lu si­gur­no­g zam­je­æi­va­nja prep­re­ke, a ko­ja se te­me­lji sa­mo na pe­ri­fer­no­m di­je­lu vid­no­g pod­ruè­ja.

I­z to­g raz­lo­ga tre­ba iz­bje­ga­va­ti prim­je­nu sco­top­ski­h lu­me­na u jav­no­j ras­vje­ti s mo­tor­ ni­m prome­to­m. Ta tvr­dnja ne od­no­si se na os­ta­le slu­èa­je­ ve jav­ne ras­vje­te, kao što su pje­šaè­ke zo­ne i par­kov­ne dis­po­zi­ci­je te pro­met­ni­ce u stam­ be­no­m na­se­lju. Me­ðu­ti­m, tu se po­jav­lju­je prob­le­m svjet­loo­ne­èiš­æe­nja, tj. ut­je­ca­j sco­ top­ski­h lu­me­na na bilj­ni i i­vo­tinj­ski svje­t, a­li to je pred­me­t po­seb­ne dis­ku­si­je. Iz­vo­ri svjet­los­ti   Vi­so­kot­laè­ni nat­rij – ka­rak­te­ri­zi­ra ga zlat­no-u­ta bo­ja e­mi­ti­ra­no­g spek­tra o­d 2000 – 2200 K val­ne du­i­ne 590 nm, ve­li­ka is­ko­ ris­ti­vo­st o­d pre­ko 100 lm/W, dob­ra kon­tras­ na os­jet­lji­vo­st i re­la­tiv­no dob­ro ras­poz­na­va­ nje bo­ja.   Vi­so­kot­laè­ni me­ta­l ha­lo­ge­ni – ka­rak­ te­ri­zi­ra ga bi­je­la bo­ja e­mi­ti­ra­no­g spek­tra o­d 4000 – 6000 K val­ne du­i­ne o­ko 470 nm, dob­ra is­ko­ris­ti­vo­st o­d pre­ko 90 lm/W, lo­ši­ja kon­tras­na os­jet­lji­vo­st i dob­ro ras­poz­na­va­nje bo­ja.   Cos­mo­Po­lis – relativno novi izvor svje­ tlosti temperature boje oko 2750 K, iskori­ stivosti oko 110 lm/W, deklariranim vijekom

trajanja od 30.000 sati. Za sve na­ve­de­ne iz­ vo­re svjet­los­ti za­jed­niè­ka je ka­rak­te­ris­ti­ka da sad­r ­e i­vu o­d 16 do 29 mg, o­vis­no o tipu i sna­zi. Za te iz­vo­re svjet­los­ti o­biè­no ka­e­mo da ni­su e­ko­loš­ki. Pre­ma Di­rek­ti­vi EU, pos­li­je 2016. ti æe se iz­vo­ri svjet­los­ti mo­æi prim­je­nji­ va­ti u jav­no­j ras­vje­ti po­d uv­je­to­m da sad­r ­e ma­nje o­d 16 mg i­ve! E­ko­loš­k i iz­vo­ri svjet­los­ti   Iz­vo­ri svjetlos­ti na ba­zi LE­D i O­LED – u stal­no­m su raz­vo­ju, naj­vi­še se u prak­si po­ jav­lju­ju sa 5000 K ka­da i­m je e­fi­kas­no­st (dio­ de kao je­din­ke) o­ko 111 lm/W. Me­ðu­ti­m, što se vi­še 'spuš­ta­ju' u pod­ruè­je top­li­ji­h bo­ja, na prim­je­r do 3000 K, e­fi­kas­no­st i­m pa­da i iz­no­ si oko 81 lm/W. Ko­d LE­D svje­tilj­ki po­jav­lju­je se i prob­le­m od­vo­ðe­nja stvo­re­ne top­li­ne. Me­ðu­ti­m, ta­j je prob­le­m ko­d ve­æi­ne proiz­vo­ða­èa LE­D svje­ tilj­ki prak­tiè­ki ri­je­še­n. Na te­mu LE­D iz­vo­ra svjet­los­ti po­seb­no æe­mo se os­vr­nu­ti kro­z tek­st u nas­tav­ku   Iz­vo­ri svjetlos­ti na ba­zi PLAZ­MA teh­no­ lo­gi­je – naj­no­vi­ji su iz­vo­r svjet­los­ti ko­je ka­ rak­te­ri­zi­ra tem­pe­ra­tu­ra bo­je o­d o­ko 5400 K i za sa­da naj­ma­nja sna­ga ko­ja je u o­pe­ra­tiv­ no­j prim­je­ni iz­no­si 200 W s rea­li­zi­ra­ni­m o­ko 23000 lm. Me­ðu­ti­m, ko­d to­g iz­vo­ra svjet­los­ti prob­lem je kon­strui­ra­ti od­go­va­ra­ju­æu op­ti­ku, a­li vje­ru­je­m da æe i to bi­ti us­ko­ro ri­je­še­no. Za sve na­ve­de­ne iz­vo­re svjet­los­ti za­jed­niè­ ka je ka­rak­te­ris­ti­ka da ne sad­r ­e i­vu i za te iz­vo­re svjet­los­ti o­biè­no ka­e­mo da su e­ko­ loš­ki. Kri­te­ri­ji kva­li­te­te jav­ne ra­svje­te Na te­me­lju do­sa­daš­nji­h saz­na­nja u teh­ni­ci jav­ne ras­vje­te kao i pre­ma va­e­æi­m HR­N E­N 13201 ut­vr­ðe­ni su slje­de­æi os­nov­ni kri­te­ri­ji kva­li­te­te od­re­ðe­no­g sis­te­ma jav­ne ras­vje­te za pro­met­ni­ce s mo­tor­ni­m pro­me­to­m:  ra­zi­na sred­nje lu­mi­nan­ci­je pov­r­ši­ne kol­nika  jed­no­li­ko­st lu­mi­nan­ci­je pov­r­ši­ne kol­ni­ka  ra­zi­na ras­vjet­lje­nos­ti ne­pos­red­ne o­ko­ li­ne ces­te (SR)   og­ra­ni­èe­nje blješ­ta­nja

64

GRADNJA LIPANJ 2013.


elektro news   vi­zual­no vo­ðe­nje   op­tiè­ko vo­ðe­nje. Prim­je­no­m iz­vo­ra svjet­los­ti s tem­pe­ra­tu­ ro­m bo­je do 4000 K pos­ti­e­mo slje­de­æe:  ras­vjet­ljene pro­met­ni­ce na­la­ze su pho­ top­sko­m di­je­lu me­sop­sko­g vi­ðe­nja ka­ da su ak­tiv­ni i èu­nji­æi i šta­pi­æi (S/P o­d 0,62 do 1,0)   dob­ra kon­tras­na os­jet­lji­vo­st   dob­ro ras­poz­na­va­nje bo­ja   mi­ni­mal­no svjet­loo­ne­èiš­æe­nje bu­du­æi da ta tem­pe­ra­tu­ra bo­je ne­ma bit­no­g ut­je­ ca­ja na bilj­ni i i­vo­tinj­ski svi­je­t (na­rav­no u­z pro­pi­sa­nu dis­tri­bu­ci­ju svjet­la i­z svje­tilj­ke). Ta tem­pe­ra­tu­ra bo­je prih­vat­lji­va je o­d stra­ne as­ tro­no­ma i bio­lo­ga. Zak­l ju­èak Ka­da su­mi­ra­mo sve što smo do sa­da iz­ni­je­li mo­e­mo si pos­ta­vi­ti slje­de­æa pi­ta­nja: 1. A­ko su LE­D svje­tilj­ke tem­pe­ra­tu­re bo­je do 4000 K, za­do­vo­lja­va­ju li kri­te­ri­je dob­ro­g vi­ðe­nja? Od­go­vo­r je DA. 2. A­ko su LE­D svje­tilj­ke u cu­t-o­f f iz­ved­bi, za­do­vo­lja­va­ju li kri­te­ri­je spr­je­èa­va­nja blješ­ta­ nja? Od­go­vo­r je DA. 3. A­ko su LE­D svje­tilj­ke u cu­t-o­f f izved­ bi, pos­ti­u li UL­RO ma­nji o­d 3%? Od­go­vo­r je DA.

4. A­ko LE­D ras­vjet­ni sus­ta­v pos­ti­e pre­ma me­to­di SLEE­C fak­to­r ma­nji o­d 1, za­do­vo­lja­va li e­ner­get­ske kri­te­ri­je? Od­go­vo­r je DA. 5. A­ko LE­D sus­ta­v ras­vje­te za­do­vo­lja­ va svjet­lo-teh­niè­ke kri­te­ri­je pre­ma HR­N EN 13201, mo­e li se pri­mi­je­ni­ti u sus­ta­vi­ma jav­ne ras­vje­te? Od­go­vo­r je DA. 6. Mo­e­mo li re­æi da su LE­D ras­vjet­ni sus­ ta­vi e­ko­loš­ki? Od­go­vo­r je DA. Pre­ma ti­m kon­sta­ta­ci­ja­ma što na­s dak­le spr­je­èa­va da ne prim­je­nju­je­mo LE­D ras­vjet­ ne sus­ta­ve? Fak­to­ri ko­ji na­s ovog tre­nut­ka og­ra­ni­èa­va­ju u ši­ro­j prim­je­ni LE­D ras­vjet­ni­h sus­ta­va su:   ci­je­na koš­ta­nja LE­D svje­tilj­ki   de­ter­mi­ni­ra­na vi­si­na mon­ta­e LE­D svje­ tilj­ki ko­ja i­z do­sa­daš­nje prak­se og­ra­ni­èa­va mon­ta­u na max. vi­si­nu o­d 14 m (SLEE­C)   ne­pouz­da­na de­fi­ni­ci­ja troš­ko­va od­r ­a­ va­nja LE­D ras­vjet­no­g sus­ta­va i stvar­ni rad­ni vi­je­k tra­ja­nja LE­D sus­ta­va (I­P zaš­ti­ta)   u kom­pa­ra­ci­ji s kva­li­tet­ni­m kla­siè­ni­m svje­tilj­ka­ma (Phi­li­ps, Scre­de­r, Si­te­co) s iz­vo­ ri­ma svjet­los­ti na ba­zi NA­V gu­be bit­ku na is­to­j geo­met­ri­ji in­sta­la­ci­je gle­de ukup­ne an­ga­i­ra­ ne sna­ge u od­no­su na rea­li­zi­ra­nu kva­li­te­tu ras­vje­te i to pog­la­vi­to na vi­si­na­ma mon­ta­e ve­æi­m o­d 8 m. U kon­tek­stu EU di­rek­ti­ve, ka­ da se i­za 2016. zab­ra­nju­je prim­je­na kla­siè­ni­h

(NA­V, MH, i­td...) iz­vo­ra svjet­los­ti ko­ji sad­r ­e vi­še o­d 16 mg i­ve, prim­je­na LE­D svje­tilj­ki do­æi æe do pu­no­g iz­ra­a­ja. O­d proiz­vo­ða­èa se o­èe­ku­je sma­nje­nje ci­je­na LE­D svje­tilj­ki i dalj­ni nap­re­da­k u u­sav­r ­ša­va­nju op­ti­ke LE­D svje­tilj­ke. Genaralni zakljuèak je da LED svjetiljke (pod uvjetima navedenim u tekstu) imaju SI­ GURNU BUDUÆ­NO­ST!

LI­TE­RA­TU­RA:  E.Ši­ro­la, Ces­tov­na ras­vje­ta, CI­P, Zag­re­b, 1997.  Hr­vat­ske nor­me za jav­nu ras­vje­tu, HR­N E­N 13201, CIE 191:2010  PHI­LI­PS, Phi­li­ps Lig­hti­ng Ma­nua­l, PHI­LI­PS, Ein­dho­ve­n, Net­her­lan­ds, 1993.   Schre­de­r – Me­so­pi­c vi­sion   SLEEC – Dra­f t E­N13201-5  The Co­mi­ng Re­vo­lu­tio­n i­n Lig­hti­ ng Prac­ti­ce, dr. Sa­m Ber­ma­n, The Lawren­ce Ber­ke­ley Na­tio­na­l La­bo­ ra­to­r y (LBNL)

LIPANJ 2013. GRADNJA

65


Svakog mjeseca potraite novo izdanje èasopisa PRO Gradnja u PDF-u na www.progradnja.hr

elite li Vašu vijest objaviti na web stranici www.progradnja.hr, pišite nam na e-mail: redakcija@letak-naklada.hr. elite li Vaš banner objaviti na web stranici www.progradnja.hr, obratite nam se na e-mail: marketing@letak-naklada.hr.


www.lim-mont.hr

KONTEJNERI

- imitacija kamena

| GODINA X. | BROJ 92 | LIPANJ 2013. |

- UREDSKI - STAMBENI - SANITARNI *5$Ä&#x2C6;(9,16., - KOMBINIRANI

DIMOVODNI PROGRAM

Osim lima u imitaciji kamena u ponudi imamo i 15 boja po RAL-u. 0RĂŚHWHL]DEUDWLERMXRNYLUDNRQWHMQHUDLERMX]LGRYD ]LGQLKSDQHOD 

$-HGQRVWLMHQLGLPRYRGQLHOHPHQWL $,]ROLUDQLGLPRYRGQLHOHPHQWL $3ULNOMXêQLHOHPHQWLRGDOXPLQDWDGHEOMLQHPP $3ULNOMXêQLHOHPHQWLRGDOXPLQDWDGHEOMLQHPP $3ULNOMXêQLHOHPHQWLRGDOXPLQLMDGHEOMLQHPP $3ULNOMXêQLHOHPHQWLRGDOXPLQDWDGHEOMLQHPPRERMHQL $-HGQRVWLMHQLGLPRYRGQLHOHPHQWLQDQDYRM $,]RODFLMD]UDN $2YDOQLHOHPHQWL $.RDNVLMDOQLGLPRYRGQLHOHPHQWL $,]ROLUDQLGLPRYRGQLHOHPHQWLVDSULUXEQLFLPD $3ULNOMXêQLHOHPHQWL]DSHèLQDNUXWDJRULYD

IZOLIRANI LIMENI PANELI

92-2013.

OSTALI PROIZVODNI

PROGRAM www.lim-mont.hr

Gibljive cijevi

PROFILIRANI LIMOVI

Ventilacija

T20/115 Profili za pregradne zidove i spuĹĄtene stropove

*UDĂŤHYLQVNDOLPDULMD

3HUIRULUDQLOLPRYL

3HUIRULUDQLQRVDĂŞLNDEHOD i zaĹĄtitne SAPA cijevi

3ULNOMXêQLHOHPHQWL]DSHèL QDNUXWDJRULYD

Izolacije cjevovoda

9LQRJUDGDUVNLVWXSRYL

/LPRSRU(366WLURSRU

UWSULB[BQSPJ[WPEOKVlimenih QSPJ[WPEB USHPWJOVJVTMVHF

VM30/176 LPLWDFLMDFULMHSD

73#"/07&$ #3BEJÄ&#x2C6;B 42232 Do n j i Ma r t i j a n e c ) 3 7"5 4 , "  $ 3 0AT I A ) 0*# & 0 3 *   ) 3            .#       

Telefon: +385 (0)42 40 51 40 Te l e f a x : +385 (0)42 40 51 44

T40/190

T40/255

T57/210

6 Q M B Ä&#x2020; F O J  U F N F M K O J  L B Q J U B M   43.064.200,00 kn (5.596.000,00 â&#x201A;Ź) Ă&#x2021;JSPSBÄ&#x2026;VO CSPK                   ; " ( 3 & # " Ä&#x2020; , "  # " / , " 3"*''&*4&/#"/,"

E-mail: info@lim-mont.hr Web: www.lim-mont.hr

Vlasnik: ,BUBSJOB.FÄ&#x160;FSBM Direktor: ,BUBSJOB.FÄ&#x160;FSBM

POSEBNO IZDANJE â&#x20AC;&#x201C; LIPANJ 2013


PRO Gradnja 92 - Lipanj 2013