ANIME KRITOPIS: Paranoia Agent

FIKAndzo; jul 2014.

naslov:

Paranoia Agent

režija:

Satoši Kon

studio:

MADHOUSE

(妄想代理人 Mōsō Dairinin)

(今 敏 Kon Satoshi)

mlad-jelenom), tako i Paranoia Agent počinje već viđenim tranzicijama maga japanske ali i svetske animacije - Satoši Kona. Nasumično

epizoda: 13

izabran lik, tačnije, izabrani nasumičan lik

godina:

deli svoje misli sa nama (#prstinamnačelima),

2004.

dok pored njega ne prođe drugi nasumičnjak i kamera ne isprati njegovo kretanje do npr. voza koji tutnjeći odnosi treću osobu zajedno sa njenim rečima. Upravo te reči otvaranja nose u sebi sažetu sliku sveta, kao i probleme koje će naši junaci rešavati (ako ništa – bar pokušavati da ih reše). Dakle, šta rade Konovi likovi? Bave se. Teme kojima se bave obično su jako vezane za ljudsku psihu, svet snova, kritiku društva... I kroz sva Konova dela provlači se osećaj da su nastala iz audio zapisa u kojima je snimao sebe dok Umorni ste od beskonačnog kliktanja po

bunca u snu! Ali su ta buncanja suptilno

internetu? Osećate bolove i težinu u svojim

ekranizovana – nikako nisu glupa, prazna,

prstima? Pa, imate sreće! Paranoia Agent će

neosnovana i uvredljiva. Ona konstatuju nešto

vam olakšati prst za samo 13 epizoda! Sada

i istražuju mogućnosti, opcije i akcije posle

konačno možete da ga podignete i stavite na

konstatacije.

Paranoia Agent je takva jedna konstataci-

čelo.

Evo i uputstva: Misterija-histerija tu

ja (sastav) od 13 rečenica u kojoj svaka ima

je. U gradu Tokiju desio se incident. Tsukiko

svoj poseban smisao i značenje, a u priču ih

Sagi, poznata dizajnerka, udarena je! (Da, i

povezuje ništa drugo do jedan veznik: Shōnen

bukvalno.) Napadač je klinac na rolerima sa

Bat (klinac sa palicom). Naime, on napada

zlatnom

samo

bejzbol-palicom.

Angažovani

su

ljude

koji

su

u

mentalno-psihičkom

detektivi: Keiči Ikari i Mitsuhiro Maniva, da

ćorsokaku. Prva žrtva mu je Sagi Tsukiko, di-

otkriju

zajnerka najpopularnijeg ružičastog plišanog

identitet

klinca-palica

tog.

No,

klinja ne čeka da ga nađu, već nove žrtve

psića

nađe

strane šefova da požuri u kreiranju sledećeg

on!

Na

čiju

će

stranu

prevagnuti

teg-nečeg?

hita,

Kao što smo u skoro svaki svet Mijazakijevih stvom

filmova uveženi nekim prevoznim (bilo

automobilom,

avionom

u

Japanu:

ona

Maromi-ja.

prolazi

kroz

Pritisnuta

pakao

u

od

mislima,

tražeći spas. I gle, tu Palica Spasić sevnu

sred-

svojim oružjem. Svoj jadan opis napadača daje

ili

u ruke dvojici sposobnih? detektiva koje će

ivice

Gledalac ovde nije samo onaj koji gleda,

razuma, pa čak preko i nazad. Jedan od njih

već onaj koji vidi. Serija veoma jasno poka-

je

ovaj

neverovatan iskusni

slučaj

je

zuje ono što želi, iako je način pripovedanja konfuzan: epizode nas šetaju s mesta na mesto

za

a (uvek novi) likovi nas vuku za nos. S druge

osnovcem,

(Ikari),

do

(ne-baš-tako) mlada nada (Maniva). U jurnjavi tim

veteran

dovesti

oni

a

ispitaše

drugi i

staro

i

mlado, prevrnuše i nebo i zemlju i svuda beše

strane, da nije takvog pripovedanja,

traga i glasa Shōnen Bat-u no za rešenje

nja

zagonetke fališe im još nešto... Možda je to

uspešna.

bilo proročanstvo ludog čičice koji je tuđom

remek-dela. Naizgled zbunjujuća i nekonven-

krivicom završio u bolnici. Završio je on i

cionalna postavka stvari sa jasnom porukom

na

kao

koja se čita između redova. Po svemu sudeći

spiker koji najavljuje sledeću. Njegova uloga

ravnoteža između dva pomenuta je veoma bitna.

Mesecu,

na

kraju

većine

epizoda,

misterije

do

Možda

kulminacije

je

to

ne

Satošijev

izgradbi

bila

recept

za

u seriji je ono što je serija sama za nas –

Da je preterao sa šetanjem i vučom, pitanje

pokazatelj: ništa manje, i ništa više (zato

je šta bi se desilo s predviđenom porukom. On

je valjda stavljen na Mesec: jer vidi sve nas

ne ismeva društvo već ga kritički oslikava sa

ostale iz samo njemu mogućeg ugla). On je taj

taman-dozom ozbiljnosti i rečitosti. Iako su

koji uperi prstom na žrtvu u fazonu Poslednje

poruke jako direktne, spor metabolizam serije

ekskurzije: „Ti si sledeći!”. Kasnije će se

(prividno

dugi,

statični

kadrovi

i

scene

pojaviti i psychic-sidekick koji je dosta

pojedinih likova zamišljenih nad tuđim rečima

mlađi, pa i vidi i čuje. E sad, da bi se neki

– pre ih ima mnogo no što su dugi) ublažava

problem uopšte mogao rešiti, mora se prvo na

gromkost

njega uperiti, mora se imenovati, definisati,

(praćenju) datog materijala indirektno. Naš

a od znati do delati čudan je put! Kojom

poznati ilustrator Dobrosav Bob Živković kaže

stazom će naši protagonisti krenuti? Ko su

da u bioskop ne ide da bi saznao neku istinu

protagonisti, prvo? Kako će znati da ta staza

o

jeste/nije pogrešna? I da li je za naziranje

svesno,

rešenja i razmršavanje ove psiho-detektivske

različit

zavrzlame potrebno ispitati samo druge? Koga

njenog. Paranoia Agent se trudi da nam ukaže

još treba (pre)ispitati?

na

Sve su to pitanja čiji će odgovor biti tek

životu

konteksta

koju kako od

probleme

i

dotad bi

ovog

nije

odlutao

u

shvatanju

znao, u

uobičajenog,

našeg,

lako-za-varenje

pomaže

stvarnog

oneobičavanje

već

drugi

ide, svet,

usvakodnevsveta, drugog,

kroz ne-

još jedno dobro pitanje*. Ako nam odgledana

stvarnog. Po tome je i ironičan, ali uspešno.

serija nije dala konačan prosti ili prošireni

Baš u konstantnom poređenju ta dva, u toj

odgovor na nešto, već mudro pitanje, bar malo

sličnoj razlici, javlja se prostor za utisak

će nas čvrknuti po glavi.

–ono što ovde traje i dugo posle 13. epizode.

Paranoia Agent udara macole.

*Ovo

bi trebalo da bude hint za uspešno struktuiranje buduće kvalitetne anime serije - pitanja odgovorena pitanjima

Likovi

su

glavni

nosioci

radnje

(ma-

štakažem) ali trik je u njihovom nošenju.

Priča

je

pravolinijska

linijska

podrazumeva

(kada kažem pravose

i

da

ide

u

beskonačnost) ali samo iz perspektive Shōnen Bat-a; celokupna slika je sačinjena od niza isečaka manjih priča različitih likova kojima je

posvećena,

svakom,

po

jedna

epizoda.

Njihove individualne pričice se na momente dodiruju s prolaznom Bat-ovom perspektivom i upravo

ta

dodirivanja

su

interesantni

pokretači daljih događaja. Ma koliko PA ne bio

popularan

animacije,

naslov

njegova

na

blještavoj

umetnička

sceni

vrednost

je

ogromna zato što je, u odnosu na tu istu scenu, veoma pametno postavljen.

Da li je na radost ili žalost, ali jedina mana koju oštroočni gledalac (u ovom slučaju, ja) primećuje jeste različit stil crtanja određenih

likova

u

pojedinim

epizodama

–

verovatno su ih crtali različiti animatori.

Osim toga, kakvoća je iznad proseka koji se da očekivati od serijala ove dužine. Animacija je odlična, posebno u ključnim epizodama.

Muzička podloga je savršena (retka, ali tačna - monolozi, dijalozi, razgovori, ogovaranja i umne tišine/buke ovde vode po minutaži).

Najzad,

svršio

bih

isticanjem

glavnog

kvaliteta ovog anime-a: činjenica da kroz bavljenje

individualnim

problemima

(onim

koji muče (ne)običnog pojedinca), ukazuje na novi

–

kolektivni,

i

tako

povezuje

svest

likova, pa i nas gledalaca (sada već videlaca)

u

jednu

kolektivnu

svest.

To

je,

složićete se, u bilo kom vremenu i mestu, zlata vredno

S sumnjom, Filip Marinković