W34A

Predgovor

Slušao sam o nekoj filozofsko-naučnoj teoriji koja kaže da postoji bezbroj univerzuma. Prema toj teoriji svako od nas neprestano stvara nove univerzume, tako što se u situacijama kada imamo dilemu ili donesemo neku odluku naš svemir podeli na dva identična, s jednom razlikom: svaka od varijanti naše odluke razvijaće se u zasebnom univerzumu. Taj proces se neprestano ponavlja jer svako od milijardi ljudi svakoga dana donese veliki broj odluka, čime se stvara mnogo milijardi novih univerzuma dnevno.

Kada bi se ova teorija potvrdila - to bi značilo da se svaka moguća verzija sadašnjeg trenutka dešava u jednom od beskonačnog broja univerzuma. To bi, takođe, značilo da svako od nas postoji u bezbroj varijacija, po jedna kopija u svakom od univerzuma. Jasno je da nikada ne bismo mogli da pređemo iz jednog univerzuma u drugi i tamo sretnemo svoju kopiju u nekoj drugoj životnoj situaciji; zato će ova teorija zauvek ostati samo to: teorija. Nedokaziva, ali interesantna kao tema za razmišljanje.

Da li bih ja u nekom od tih univerzuma mogao biti razbojnik koji se u ovom trenutku penje na vešala? U drugom univerzumu bih sada mogao biti na podijumu, primati najveću književnu nagradu, uz ovacije publike. Lako je zaključiti da u svakom od tih univerzuma vladaju različite okolnosti, pa se i ljudske sudbine razvijaju u različitim pravcima. U nekim od tih univerzuma ja ne bih ni bio rođen jer se ne bi stvorili uslovi za moje rođenje. U drugim bih već bio mrtav - još ranije u svom životu bih dospeo u neku životnu opasnost iz koje se ne bih izvukao.

Da li to znači da postoje univerzumi u kojima su čitavi gradovi nestali? Ili države, narodi? Sigurno ima i onih gde je neka greška ili loša namera već izbrisala čitavu civilizaciju. Čak i da ne idemo u krajnost - u velikom broju njih, sigurno, caruju diktature, kriminal, korupcija. Ljudske odluke vođene strahom, sujetom i pohlepom sigurno su stvorile univerzume u kojima vladaju laž, sila, moć, manipulacija.

Ipak, ne budimo previše negativni: logika nam govori da u tom slučaju postoje i univerzumi u kojima vlada sklad i harmonija, mir, ljubav, razumevanje i tolerancija. U nekom od tih univerzuma čovečanstvo je već prevazišlo materijalizam i izdiglo svoje postojanje na duhovni nivo. Bar jedan od tih bezbroj univerzuma bi do sada morao dostići nivo „utopije“, mada mi je bliži naziv „rajska bašta“.

Da li ovaj naš univerzum, u kome je ljudska civilizacija postala skoro apsolutno materijalistička, spada u „srećnije“,

ili mi živimo jednu od najgorih mogućih verzija sadašnjeg trenutka? Logično, ne možemo ni pretpostviti kako je pozicioniran ovaj „naš“ univerzum na skali „sreće“ Kada bismo nekog pitali, verovatno bi odgovor glasio: „Negde u sredini“, zato što imamo sklonost ka „uprosečavanju “. Brzo se navikavamo na sve životne okolnosti, pa svako može zamisliti drastično bolju, ali svakako i mnogo goru životnu situaciju u kojoj bi se sada mogao nalaziti. Druga stvar nam teže polazi za rukom: istinsko, potpuno shvatanje da je naša realnost produkt beskonačnog niza ranije donetih odluka.

Zašto sam uopšte pisao o ovoj temi? Jednostavno: kada bi ova teorija bila tačna, ma koliko neverovatna, mogao bih se sutra ujutru probuditi u univerzumu u kojem vlada strah, mržnja i zlo. A da sam doneo ispravnu odluku u nekom trenutku u prošlosti - možda bih se probudio u univerzumu pravde, slobode i ljubavi. Zato otvorite oči, pogledajte oko sebe i budite svesni: odstojanje od slobode do ropstva, od svetla do tame, od ljubavi do mržnje - nije čitav jedan univerzum, već jedna jedina odluka: da se suprotstavite zlu koliko možete, sad i odmah, ne čekajući da to neko drugi učini umesto vas. 30.09.2023.

Vienna

„Koji je dan danas?“, skakutala je jedna misao kroz njenu svest. Nestajala, a zatim se ponovo pojavljivala, dok se postepeno budila iz sna.

Kao odgovor na to pitanje, neki drugi glas je šaputao: „Je li to uopšte važno?“ Nije mogla utvrditi odakle se taj glas javljao. Podsećao je na tiho šaputanje, na igru iz ranog detinjstva i trenutke kojih se kao kroz maglu prisećala. „Bljesak sećanja“, pojavi se izraz u njenoj svesti, izraz kojeg takođe nije mogla čuti bar dve decenije, još od doba školskih lektira...

Volela je te minute provedene u krevetu, postepeno buđenje pre onog mrskog „ping“ sa uređaja, univerzalnog signala za ustajanje. Tih nekoliko minuta je bilo samo njeno. Kratko su trajali, ali su joj davali snage za još jedan dan. Nije se trudila da to vreme standardizuje, da uvede pravila ponašanja, da pravi planove ili razmišlja o određenoj temi. Htela je da ostanu baš takvi: haotični, nepredvidivi... Da joj misli dođu bez ikakvog redai najave.Dajenekiputodveduudalekuprošlostdalekoodavde,drugi put u daleku budućnost, još dalje odavde. Najčešće su se tada pojavljivale slike iz detinjstva: skijanje, igre sa drugaricama, beskonačni razgovori sa ocem... Bilo je tu i scena koje se verovatno nikada nisu desile, barem je ona pretpostavljala da je tako: livade u proleće po kojima trči bosa, jezero okruženo borovom šumom... Sebi je objašnjavala da su to iskustva za kojima njena podsvest žudi, znajući da se tako nešto nikada neće desiti u stvarnom životu.

San je polako nestajao, u svesnom delu njenih misli ponovo se javi pitanje sa kojim se probudila. Dosta brojeva još je prošlo njenom glavom dok se najzad nisu zaustavili: „20431102. Da, to je to!“ Međutim, pitanje nije odlazilo. „Koji je dan danas?“, iznova i iznova je pulsiralo. Brojevi su

napravili još jedan krug, sve provere su obavljene, nije bilo sumnje20431102. „Možda je u pitanju neki važan datum?“, pokušala je da se priseti. To i nije obiman posao - s obzirom na to da su davno ukinuti svi „praznici“, „rođendani“ i „godišnjice“, a da ionako ne bi imala kome da ih čestita, važni datumi su mogli biti povezani isključivo sa njenim poslom.

A tamo je vladao potpuni mir, ništa bitno se odavno nije desilo, sve aktivnostisu postale rutinske, ne seća se kadajoj je poslednji put dat veliki projekat sa rokom za završetak. Zašto je onda njena podsvest uporno postavljala isto pitanje?

„Koji je DAN danas?“, podsvest je očito gubila strpljenje, sada je pitanje imalo i naglasak na ključnu reč. „Dan! Da, dani su imali imena... Ponedeljak, utorak, sreda... Koji bi uopšte mogao biti dan?“, pojavi se osmeh kada je protumačila svoje pitanje, ali brzo nestade, uz spoznaju postojanja još većeg problema: „Otkud mi tako nešto može pasti na pamet? Nazivi su ukinuti negde oko 2033. Izgleda da je dovoljno deset godina da potpuno zaboravimo čak i reči.“

Jedan kratak „ping“ odjeknu sobom. Desni zid (tačnije, ono što je do tog trenutkaneodoljivopodsećalonaobičanzid)utrenutkusepretvoriuportal od stakla,čijijecentralni deo zauzimao veliki prozorsapogledom od koga zastaje dah: proplanci u podnožju Alpa u nestvarno zelenoj boji, uokvireni planinskim vrhovima pod snegom. Začu se žubor planinskog potoka i cvrkut ptica; svež planinski vazduh i miris poljskog cveća joj ispuniše nozdrve dok je ustajala iz kreveta. Već narednog trenutka, dok je hodala ka prozoru, krevet se automatski sklopi i nestade u zidnom plakaru. Malopređašnja donja strana kreveta se narednog trenutka odvoji od plakara, pretvarajući se u tablu stola. Sa nje se bešumno rasklopiše dve noge, tako da je na mestu kreveta nakon samo par sekundi stajao potpuno

funkcionalan sto. Ono što je do maločas predstavljalo uzglavlje krevetasada je bila udobna i široka fotelja.

- Predstavite se! - začuo se jasni, strogi glas sa ekrana koji je zauzimao kompletan portal desno od prozora.

- Sophie Wagner - odgovori rutinski, jednoličnim glasom.

- Dobro jutro, Sophie! Test identiteta: pozitivan. Uradite jutarnje analize.

Zaputila se ka kupatilu. Dok je otvarala vrata na tuš kabini, na displeju u kabini pojavi se broj.

- Samo 28?! Pa kako zamišljaju da se istuširam sa 28 litara vode?! - nije mogla da se uzdrži, iako je znala da se njen razgovor sa samom sobom već obrađuje od strane AI Home, njenog „ličnog asistenta“. S obzirom na to da je tačno znala algoritam za obradu glasa koji se koristio u tom softveru, bila je svesna da su korisnicima dozvoljene blage amplitude u promeni raspoloženja zbog kojih neće biti upućeni na dodatne kontrole zdravlja i analize ponašanja. Trebalo je vremena, ali AI je najzad shvatila da ljudska bića ne mogu imati potpuno horizontalnu liniju raspoloženja, jer bi im to drastično smanjilo intelektualne i radne sposobnosti, čak i kada bi to bilo moguće sprovesti.

Kratko tuširanje joj nije prijalo, iako ju je mlaka voda potpuno razbudila. U zastakljenom plakaru pored tuš kabine stajao je komplet garderobe za danas: udobna i lagana, ali topla, dvodelna siva kombinacija. Naravno, na vrhu su stajale čarape i veš, sve čisto i namirisano, besprekorno složeno. Naizgled poslovna odeća bila je ujedno i praktična, najbliža nekadašnjim sportskim trenerkama. Još od vremena ukidanja svih oblika podela i diskriminacije, pojmovi „moda“ i „stil“ potpuno su iskorenjeni. AI

Psychology je zaključila da razlike u garderobi, čak i boje, materijali, kvalitet, praktičnost i udobnost odeće predstavljaju bitnu osnovu za osećaj nejednakosti među ljudima, što je početak svake diskriminacije, a to mora dovesti do mržnje i sukoba. Zato je u samo par godina od beskonačne raznolikostioblačenjapostepenosvaodećasvedenanajedandizajn ijednu boju - sivu. Nikada nije usvojen, pa ni predložen „Zakon o oblačenju stanovništva“.Zatosvakomožedaobučenasebeštagodpoželi.Međutim, kako svim fabrikama upravlja AI Production, povezana sa AI Behavior, sve analize ljudskog ponašanja i psihologije pretočene su u smernice za proizvodnju. U kratkom roku je nestao i zadnji komad odeće proizveden pre tog doba, jer su nekako istovremeno uvedeni i automatizovani pogoni za pranje i distribuciju odeće. Nekadašnje kućne mašine za pranje su zabranjene i reciklirane, novi sistem je obezbedio svakoj osobi da u svom stanu dobije dnevni komplet garderobe - čist, ispeglan i složen. Korisnici nemaju informaciju ko je tu odeću nosio juče, ali AI Home nepogrešivo svakog jutra obezbeđuje opran i dezinfikovan komplet u idealnoj veličini svakome. Bilo je logično da će svaki komad „stare“ garderobe koji je ubačen u korpu korišćene odeće završiti u reciklaži, zato uskoro više niko nije posedovao „svoju“ odeću. Sophie je tih godina radila na projektu analize ljudskog raspoloženja, tako da je mogla pratiti reakcije stanovništva na uvedene promene. Iako je očekivala potpuno drugačije rezultate, ispostavilo se da su ljudi vrlo lako prihvatili novi sistem: nestanak svake individualnosti u oblačenju im nije smetao, ali su burno reagovali tokom prvih meseci ako bi se desila greška u isporuci, pa bi ujutru dobili neopeglanu, ili odeću pogrešne veličine.

Stala je pred ogledalo. Na njemu se, nakon samo par trenutaka, pojavi desetak tabela sa velikim brojem podataka. Sophie baci letimičan pogled na podatke, bez velikog interesovanja. Analiza disanja, analiza krvotoka, analiza urina, analiza znoja, fizički izgled... Svi podaci su bili u zelenoj

boji, ali to je mogla i da pretpostavi - AI Health nikada nije ispisao na njenom ogledalu tekst u žutoj, upozoravajućoj boji; podaci crvenom su joj bili nezamislivi. Iako se bližila četrdesetoj godini, osećala se savršeno zdravom, punom snage i energije. Ipak, sve češće joj je iz podsvesti dolazilo pitanje da li na pravi način troši tu svoju energiju.To je verovatno razlog zašto je preko podataka na ogledalu svakog jutra prelazila nezainteresovanim pogledom...

Dok je izlazila iz kupatila, začu se tiho zujanje iz police u kuhinji. Nasmejala se u sebi kada je reč „kuhinja“ prošla njenim mislima. Setila se onoga što se zvalo „kuhinja“ u vreme njenog detinjstva: gomila uređaja, posuđa, začina, hrane u najrazličitijim oblicima, stanjima, pakovanjima. Majke i bake su u kuhinjama provodile većinu svog vremena stvarajući poznata i nova jela od sastojaka koji su se tu nalazili. Nisu brinule o broju kalorija i količini masnoće, jedino ih je zanimao ukus. Kasnije su i do njih počele dolaziti informacije o sastojcima namirnica i o njihovom uticaju na zdravlje, ali većina njih je problem rešila time što je odlučila da koristi samo prirodne sastojke. Logično razmišljanje: ono što je priroda stvorila ne može biti štetno za čoveka. Međutim, takav način pripreme hrane koji je praktikovan kroz milenijume - nestao je u samo par godina. Bilo je dovoljno nekoliko manjih i jedna velika kriza hrane da se sve preokrene. Krenulo je sa ptičijim gripom, svinjskom kugom i bolešću „ludih krava“, zbog kojih su uništene sve farme na kojima su uzgajane domaće životinje. Naravno, međunarodni zakoni o zaštiti životne sredine su ih dotukli, a sa njima i većinu biljne proizvodnje. A kada su ratovi i blokada transporta skoro potpuno prekinuli kretanje hrane svetom, moralo se pribeći proizvodnji veštačke hrane. Da čovečanstvo nije tada došlo do velikih otkrića,vrlojeverovatnodabisvakodnevniuličnisukobi okohranedoveli do međusobnog istrebljenja ljudi.

Sada „kuhinja“ ima izgled većeg ormana sa nekoliko pregrada, u uglu sobe. Iza mat stakla je pravo malo čudo tehnike koje proizvodi hranu željenog ukusa i izgleda, u savršenom sastavu. Sophie nije znala kako to čudo funkcioniše, ali je znala da njime upravlja AI Home, nepogrešivo pogađajući ukus korisnika. Naravno, AI Home za svaku osobu određuje idealnu kombinaciju sastojaka, u skladu sa rezultatima dnevne medicinske analize. „Možda je to razlog mog savršenog zdravlja, a ne odlična genetska osnova?“ , prođe joj kroz svest.

Iza vrata „kuhinje“ čekao ju je doručak. Prijatno iznenađenje: pršut, sir, jaja, vruća pogača... Raspoloženje joj se odmah popravi. Dok je stavljala obrok na sto, miris je mamio da uhvati prstima komad pršuta i da ga ubaci u usta, ali se suzdrža, setivši se da taj „pršut“ nikada nije ni prošao pored svinje. Kao što ovo jaje nije jaje, niti je sir nastao od mleka. Sve što se nalazi na stolu je samo gomila proteina, masti, ugljenih hidrata i ostalih sastojaka, koje je AI Home „odštampala“, zagrejala, dodala im miris i ukus. „Potcenili smo AI. Mislili smo da nikada neće pogoditi kakav ukus ima sir, kako miriše pršut. A ona je samo analizirala naše reakcije sve dok nije, nakon velikog broja pokušaja, dobila potpuno identičan odziv ljudskog mozga na prirodnu i veštačku hranu koja je imitira.“

Pre nego što će sesti za sto, priđe prozoru, zagledana u vrhove Alpa.

- Prozor, Koh Samui - reče tiho. Prozor je sada gledao na prelepu plažu tajlandskog ostrva. Beskrajna plaža se gubi u daljini, morski talasi nežno zapljuskuju beli pesak. Lagani šum talasa i miris mora upotpunjuju ovu prelepusliku.Sophieseudaljiparkorakaiostadezagledanaunepregledno prostranstvo ispred sebe. Zatim sede za sto, pretvarajući se da uživa u doručku.

- Info, današnje vesti - obrati se uređaju. Na displeju, koji je pokrivao levu stranu portala, pojavi se niz informacija. AI Home joj je čitala naslove, a Sophie je nakon prvih nekoliko reči naslova prekidala čitanje kratkom naredbom: „Dalje!“, „Svetska Vlada donosi preporuku...“, „Sukobi lokalnih plemena sa međunarodnim policijskim snagama...“, „Solarna olujavelikesnage...“,„Razornizemljotres...“,„Epidemiološkasituacijana istoku Azije...“, „Određene su nove kvote za emisiju...“

- Stop! Kompletna informacija!

„Poslednja naučna istraživanja pokazala su da su svi napori koje ulaže Svetska zajednica u očuvanje životne sredine i zaustavljanje klimatskih promena ipak nedovoljni. U skladu sa analizom koju je sprovela AI Nature, ljudske aktivnosti i dalje premašuju kapacitete amortizacije naše planete za 19.37%, što će neminovno dovesti do degradacije životne sredine u narednim godinama, kao i nestanak većeg broja biljnih i životinjskih vrsta. Prethodni plan nije ispunjen, a osnovni razlog je njegova nedovoljna implementacija u pojedinim Zonama planete, kao i brojni napadi pobunjenih desničarskih ekstremističkih grupa na mirovne snage UN. Iz tog razloga je AI Centrale objavila izmenjeni Ukaz o snabdevanju stanovništva i slobodi kretanja, a koji je potpisan od strane generalnog sekretara Velikog veća UN, i stupa na snagu odmah. U skladu sa novim propisima smanjuje se dozvoljena količina proizvodnje gasova staklene bašte po jedinstvenoj stopi od 5%, u skladu sa važećim propisima i statusom Socijalnog Rejtinga za svakog građanina ponaosob...“

- Stop! Zatvori info pult!

Sophie je osećala kako u njoj raste bes koji je teško obuzdati. Smanjenje kvote za 5% je neprihvatljivo! Zašto ona mora da plaća i trpi posledice zbog nekih fanatika sa drugog kraja sveta? Vrtela je u mislima opcije za

uštedu, ali joj se nijedna nije dopala. Unapređenje na poslu nije realna opcija, već su je dva puta unapredili za poslednjih pet godina. To znači da se mora odreći nečega, samo je pitanje šta bi bilo najmanje bolno. Renta za stan od skoro 30 kvadrata u Bezirk 2 je njen najveći trošak i jedini luksuz, ali je navikla da bude tu. Dunav je u blizini, šetnje ili sedenje na obali su joj važne, iako je prošlo preko 20 dana od poslednjeg takvog izleta. Da, ovo je kvart u kojem žive samo cenjeni stručnjaci i ljudi na višimpoložajima u društvu,njenarealna pozicijabi bilau Bezirk3, možda i Bezirk 4. To bi joj preporučio AI Budget, svakako bi joj odmah i pronašao nekoliko odgovarajućih stanova primerenih njenom statusu. Preseljenje ne predstavlja problem samo po sebi: sve lične stvari se mogu upakovati u manju kutiju, automatski transportni sistem tu kutiju dostavlja nanovuadresuzapolasata.Načitavprocespreseljenjanebi potrošilaviše od pola dana, ali... Sigurno postoji način da se uštedi na drugoj strani i ostane u ovom stanu na koji se već navikla, kojeg može nazvati svojim domom.

„Dom“, kako čudno zvuči ta kratka reč. Nijeje koristila godinama, ne seća se čak ni kada je zadnji put naišla na nju u Info tekstovima. Još jedna reč koja će lagano nestati u narednimgodinama. Ljudi više neće ni shvatati da postoji razlika, da „stan“ nije isto što i „dom“. Pokušala je da se priseti kada je ranije svoj stan nazivala „domom“. Zbog brojnih preseljenja koja su u zadnjoj deceniji postala rutinska, nigde nije ostajala dovoljno dugo da bi se navikla ili osećala prijatno. Verovatno je iz tog razloga pre nekoliko meseci odlučila da dođe ovamo, u skuplji kvart, iako njen AI Budget nije podržao tu odluku. Nedostajao joj je „dom“, nadala se da će ga ovde pronaći. Prethodni zidovi koje je zvala „dom“ nalazili su se stotinama kilometara dalje, na istoku. Verovatno su srušeni još pre 15 godina. Ipak, nadala se da u ovom gradu postoje neki zidovi koje će moći jednog dana da nazove „domom“.

- Lični status! - obratila se desnoj strani portala. Na njoj se pojavi obimna tabela sa informacijama o njenim aktivnostima. Sve aktivnosti su bile ispisane različitim nijansama zelene ili crvene boje, tako da je uvežbanom okubilokrajnjejednostavnodaunekolikosekundi preletikompletnulistu. Mogla je odabrati dnevni, mesečni ili godišnji pregled, pa čak i celokupan izveštaj, ili samo podatke za određeni period. Tu je bio i grafički prikaz na kojem su se videle tendencije promena, zatim selektovani podaci po grupama aktivnosti. U toj gomili brojeva Sophie se snalazila sa lakoćom. Ne samo da je imala prirodni talenat za matematiku i logiku, nego je ovo bilo deo njenog posla, ono za šta se godinama školovala.

Prebacivala se sa jednog na drugi prikaz, tražila ekstremne vrednosti, pratila tendencije na grafikonima. Interesovale su je samo crvene stavke, koje su predstavljale troškovnu stranu; izdvajala je one koje su bile u tamnijim nijansama, ali ih je sklanjala sa ekrana jednu za drugom. Ubrzo ekran ostade prazan. Nije bilo stavke na kojoj se moglo uštedeti dovoljno da se prevaziđe novouvedena restrikcija. Zato prebaci ekran na stranu prihoda. Pojaviše se zelene stavke u tabeli. Bilo ih je tek nekoliko, a prva stavka koja je predstavljala zaradu koju je ostvarivala na poslu bila je daleko veća od ostalih. Ispod tabele, ogromnim fontom bio je ispisan broj 91.018. Gledala je u svoju ocenu Socijalnog Rejtinga i razmišljala o tome da bi možda mogla da se potrudi i dovede taj broj do 94, možda i do 96. Tada bi joj umanjenje zarade po tom osnovu praktično nestalo, a to bi bilo dovoljnodapokrijedodatnetroškove.Alikakodovestisvoj Rejtingna96? Ko zna da li je to uopšte moguće?

Na brzinu ustade, pokupi posuđe sa stola i odloži ga u jednu od polica „kuhinje“. Odatle se začu tihi šum dezinfekcije, a zatim zujanje transportnog mehanizma koji je oprano posuđe složio na svoje mesto.

Sophie priđe prozoru i zamišljeno pogleda niz pustu plažu ostrva Koh Samui.

- Prozor, ništa. - zatraži od portala da ukloni prelepi pejzaž. Pogled kroz prozor je popunila monohromatska slika Bezirka 2, sa svim mogućim tonovima sive boje. Tamnosivi tonovi su bili rapoređeni po tlu u pravilnim geometrijskim oblicima kojima su se smenjivale puste ulice i trotoari sa ispucalom zemljom između tih betonskih površina. Jedina kriva linija u čitavom pejzažu bio je Dunav, čija je metaliksiva površina reflektovala svetlosive oblake koji su pokrivali kompletan nebeski svod. Slika Dunava koji krivuda kroz nekadašnji park, sa pešačkim stazama koje ga omeđuju sa obe strane, bila je uokvirena ogromnim betonskim kockama sa leve i desne strane. Te zgrade su izgledale kao nekadašnji zatvori ili velike industrijske hale, u stvari su to bili stambeni kompleksi potpuno identični ovom u kojem je Sophie pronašla svoj dom. Svaki od njih je sačinjen od stotine istovetnih stanova, jednako opremljenih, uglavnom bez ikakvih ličnih obeležja stanara. Kada bi se kojim slučajem aplikacija za navođenje na ličnom uređaju pokvarila, većina stanara ne bi znala da se vrati kući. Srećom,ličniuređajisuvrlopouzdani,anistanari nemajupotrebeda često izlazeizsvogstana.Uostalom, kudabiišli? Naravno,napuštanjestananije zabranjeno zakonom, ali je u potpunosti kontrolisano od strane AIPrivate. Da bi se vrata vašeg stana otključala neophodno je da kažete kuda idete i zašto. Ukoliko izlazak nije neophodan - Socijalni Rejting se smanjuje prema proceni AI Private, a ona je vrlo strog sudija...

Samo mali broj njih ima posao koji zahteva rad van kuće. Otkad je AI Production preuzela upravljanje svim proizvodnim delatnostima, ljudski rad je postao skoro nepotreban. Širenjem i unapređenjem AI Service nestali su i poslovi u uslužnim delatnostima. U stvari, po prestanku slobodnog i neograničenog kretanja ljudi, ispostavilo se da je i potreba za

većinom usluga nestala. Takav razvoj događaja se mogao i pretpostaviti: kadasedrastičnosmanji broj stanovnikaipotrebepreostalogstanovništva, tada će se višestruko smanjiti potrošnja energije i količina rada kojeg je potrebno uložiti. Opšti napredak AI je ugasio čak i radna mesta u kreativnim delatnostima, većina je smatrala da se to nikad neće desiti. Da, činjenica je da AI nije kreativna, pre bi se mogla nazvati veštim plagijatorom koji krade i kombinuje tuđe ideje, pomalo ih unapređujući u svakom narednom pokušaju. A zar nisu i ljudi to isto? Koja ljudska ideja je potpuno originalna? Pokazalo sedajeljudska kreativnost u suštini samo kombinacija ranijih iskustava i već viđenih stvari, blago nadograđena ličnim pečatom autora. Ta spoznaja je otvorila vrata za stvaranje i brzi napredak AI Creative, jer je radila isto što i ljudi, samo višestruko brže.

Sophie se vrati za sto. - Prozor, Boka Kotorska, brod - bilo joj je već previše sivila u očima, ta boja zna da se uvuče u dušu. Zato požele da se bar na nekoliko minuta vrati u detinjstvo. Zamišljeno je gledala u portal koji je sada prikazivao pogled sa palube broda koji plovi uz obalu najlepšeg mediteranskog zaliva. Snimci su očigledno vrlo stari, jer prepoznaje naselja i plaže duž obale. Tu je vozila bicikl šetalištem, onamo je naučila da roni... Najlepše uspomene! Nažalost, brod ne prolazi dovoljno blizu obale da bi mogla prepoznati pojedine kuće, ali Sophie svaki put pokušava da pronađe jednu određenu kuću, kao da se nada da će se u tom trenutku pojaviti poznata silueta na prozoru, zaboravljajući na tren da ni taj brod, a ni naselja kraj kojih prolazi odavno ne postoje. „Gde su oni sada?“, ponovo joj prođe mislima.

*

-Lista radnih zadataka. -obrati se portalu, a u narednom trenutku čitav zid desno od prozora popuni se dugim spiskom. Prelazila je pogledom sa

stavke na stavku, tražeći neki izazovan zadatak koji bi je okupirao i usmerio svu njenu pažnju ka poslu. Zaustavi se negde na sredini, problem joj se učini vrlo interesantnim:

- Zadatak 5986/43. Tumačenje.

- Lice M.D. staro 69 godina optuženo je za kršenje Ekološkog zakona, poglavlje 17: „Uništenje drugog živog bića svesno i sa namerom“, član 8: „Ko svesno i sa namerom uništi živo biće, a bez odobrenja nadležne AI Nature, ili opravdanog razloga koji je naveden na listi izuzeća, smatraće se da je to učinio usled jednog od navedenih poremećaja:

a) želje za nanošenjem bola drugom živom biću,

b) patološke diskriminacije druge žive vrste, ili

c) psihičkog poremećaja.

Za produženo ili masovno ubistvo živih bića određene vrste predviđena je maksimalnakazna,uzmogućnostprivremeneilitrajneizolacijeizdruštva, zbog neposredne opasnosti po živa bića u okruženju okrivljenog.“

Nakon što su mu predočeni dokazi, i to: snimci biometrijskih nadzornih kamera na lokaciji 140 metara istočno od oblasti predviđene za šetnju stanovništva naselja San Martino di Castrozza, na obodu borove šume u oblasti Južni Dolomiti, kao i GPS izveštaj o kretanju, optuženi M.D. je priznao izvršenje krivičnog dela. Kao razlog za ubistvo 28 jedinki vrste Achillea millefolium optuženi je naveo nameru da korenje ovih bića osuši i da od njega tokom zimskog perioda pravi topli napitak. AI Justice nije uvažila obrazloženje optuženog, koji je za svoje delo kažnjen oduzimanjem 50 bodova Socijalnog Rejtinga, 50 dana volonterskog rada u Centru za očuvanje i unapređenje biljnih vrsta, kao i boravak u Ustanovi za

utvrđivanje psihičkog stanja i korekciju asocijalnog ponašanja, sve do pravosnažnog otpusta iz navedene Ustanove, uz Potvrdu o prihvatljivom nivou socijalizacije.

Po podnetoj žalbi na presudu, a nakon detaljnog istraživanja čitavog slučaja i stručne analize od strane Konzilijuma navedene ustanove, finalni izveštaj (koji se nalazi u priloženoj dokumentaciji) sugerisao je mogućnost nedovoljno objektivne procene dokaza, samim tim i pogrešne primene materijalnog prava od strane AI Justice. Konzilijum je utvrdio samo blagu neprilagođenost optuženog M.D. koja se ogleda u preteranoj vezanosti za porodicu porekla i lokalnu tradiciju, uz prihvatljiv nivo nepoverenja prema medicinskoj nauci. Utvrđeno je da optuženi nije svesno i sa namerom lišio života drugo živo biće tj. da to nije učinio iz zle namere, diskriminacije određene vrste živih bića ili određenog patološkog poremećaja. Prihvaćeno jeobjašnjenjeoptuženogdajenjegovanamerabiladapriprematoplinapitak koji se naziva „čaj”. Radi se o tradicionalnom napitku kojeg optuženi nije imao prilike da proba tokom poslednjih 10 godina, a koji se u njegovoj porodici porekla konzumirao svakodnevno. S obziromna starost optuženog Konzilijum je pretpostavio postojanje umerene demencije, što su potvrdili i naknadno urađeni testovi. Stoga je preporuka Konzilijuma da se optuženom ukine kazna, te da se odmah otpusti iz Ustanove za utvrđivanje psihičkog stanja i korekciju asocijalnog ponašanja. Takođe, Konzilijum je dostavio svoje smernice za dopunu algoritama u ovoj oblasti pravosudnog sistema, kako bi se predupredile slične situacije u daljem postupanju AI Justice. AI Justice nije prihvatila tumačenje Konzilijuma, uz obrazloženje da je optuženi mogao podneti zahtev za likvidaciju 28 jedinki vrste Achillea millefolium najmanje 3 dana pre izvršenja dela, što bi mu verovatno bilo odobreno, ukoliko bi priložio kvalitetno obrazloženje ka AI Demands.”

Sophie odsluša kompletno izlaganje bez reakcije. Iako bi se reklo da je fokusirana na zadatak, tokom čitavog izlaganja razmišljala je o čaju kojeg jojjebakasvakezimepripremalaodnajrazličitijegosušenoglekovitogbilja. Nekoj mladoj osobi ona ne bi mogla nikako objasniti šta je to „čaj” i kakvo je zadovoljstvo u njegovom ispijanju, čak i kada bi neko od njih pristao da sluša drugu osobu duže od 10 sekundi.

Sada je imala drugi problem: objasniti jednoj mašini ono što ne bi mogla objasniti ljudima mlađim od 30 godina. AI Justice nije previše inteligentna, to je poznato odavno. S obzirom na to da se napaja pretežno informacijama sa ranijih suđenja i zakonskom regulativom ona nema nikakvih dodira sa realnim životnim pitanjima, a i ne trudi se previše da bude upoznata sa tradicijom, emocijama i stvarnim ljudskim potrebama. Zato se često pojavljuju problemi u njenim presudama, uglavnom se radi o slučajevima koji nemaju prethodnu sudsku praksu pa AI Justice mora povlačiti paralele sa nekim srodnim suđenjima. Nažalost, ako ste mašina, vama ni termin „srodni”nijesrodan,pasugreškeuobičajene,aSophieimanajvišezadataka baš na izradi algoritama za AI Justice.

- Algoritam za procenu nestandardnog ponašanja. - na njen zahtev se kompletan portal ispuni nepreglednom shemom međusobno povezanih geometrijskih oblika. Neiskusnom oku trebali bi sati za dešifrovanje te nepregledne šume informacija, ali Sophie se odlično snalazila. Nakon nekoliko sekundi već je znala gde će pronaći problem.

- Iskustva stečena u detinjstvu. - nastavi. Jedan blok prethodne sheme naraste, ostali postepeno nestadoše sa ekrana. Kada je prekrio kompletan portal, pravougaonik se razloži na novu shemu, vrlo sličnu prethodnoj.

- Uticaj porodice porekla. - proces se ponovi. Uvećanje jednog od blokova sheme i razlaganje na novu shemu.

- Efekat lokalnih običaja. Potrošnja čaja tokom prethodnih 100 godina.Sada se portal podeli na dva jednaka dela. Levu polovinu je zauzimala nova shema, uvećani pravougaonik sa prethodnog dijagrama. Na desnoj strani se pojavi karta sveta sa kontinentima prekrivenim manjim i većim krugovima u boji. Ispod je stajao broj 1943.

- Uvećanje: Evropa. Pokreni vremensku liniju, brzina 60. - sada su na portalu prikazane konture Evropskog kontinenta. Broj ispod mape krenu sa odbrojavanjem: 1944, 1945... Krugovi, kojima je bila prekrivena mapa, lagano su se uvećavali sa svakom promenom godine. Pojavljivali su se i novi na mestima gde ih ranije nije bilo. Neki delovi Evrope bili su skoro potpuno prekriveni krugovima, naročito na krajnjem istoku i na zapadnom ostrvu, koje su nekada zvali „Britanija”. Kada je broj stigao do 2010 skoro čitava mapa bila je pokrivena krugovima. Onda su krugovi prestali sa rastom, da bi već oko 2020 počeli da se smanjuju. Pet godina kasnije bili su primetno manji, kada je broj stigao na 2030 od onih velikih krugova koji su prekrivali čitavu mapu ostali su kružići veličine prsta, da bi se pretvorili u tačkice već na 2035. A onda su i tačkice nestale jedna za drugom. Kada se broj zaustavio na 2043 ostalo ih je tek nekoliko i to u poludivljim Zonama istoka i jugoistoka.

- Unos informacije. Predlog izmene algoritma „Efekat lokalnih običaja”. Uvesti segment: „Čaj kaolokalnotradicionalnopićetokom20. veka.” Izvor informacija: „Geografska analiza potrošnje čaja tokom 20. veka”. Subjekti obuhvaćeni segmentom: lica rođena pre 20010101. U novouvedenom segmentu uključiti polja: „Procena potrošnje čaja u porodici porekla subjekta”, „Psihološka procena stepena uticaja navika stečenih u porodici porekla”, „Stepen odbacivanja tradicionalnih vrednosti subjekta”.

Sophie je posmatrala kako AI Logic iscrtava postepeno shemu. Pojavljivali su se novi, međusobno povezani pravougaonici, u kojima je iscrtavana potpunodetaljnashemauvidupovezanihgeometrijskihoblika.Brojnenove veze se pojaviše, liste povezanih dokumenata, primeri iz sudske prakse, psihološki profili ranije evidentiranih subjekata u povezanim slučajevima... Shema je brzo rasla i popunjavala nedostajuće detalje.

Sve to vreme Sophie je pažljivo pratila promene na portalu, vrlo precizno predviđajući naredni korak procesa. U stvari, AI Logic radi potpuno isti posao koji je ona obavljala pre 15 godina. Bilo je to doba kada su se algoritmi većinom unosili od strane operatera do zadnjeg detalja, trebalo je „nahraniti“ AILogic osnovnim modelima ponašanja subjekata. Nakon toga je AI Logic počela sama dodavati nove algoritme, taj proces se vremenom ubrzavao. Međutim, nakon kratkog vremena broj problema koji su nastali greškama u algoritmu premašio je kapacitete tima za praćenje. Jednostavnim jezikom rečeno: prerano je dopušteno samounapređenje AI Logic. Logičke konstrukcije koje je veštačka inteligencija stvarala bile su daleko od ljudskih logičkih konstrukcija. Bilo je tu i apsurdnih, pa i komičnih situacija. Uvrnuti balkanski humor bio je nerešiva enigma za AI Logic. Danima se Sophie smejala angažovanju kompletne antiterorističke robotske jedinice kojaje savladala i privela dvojicu staraca izSrbije, koji su razmenjivali porukesacitatimaiznekogstarogfilma: „Pauštasi pucao?”... „U vazduh!”... „A jesi li ga pogodio?”

Kada su proračuni angažovanja stručnih timova za popravljanje AI Logic izašli vanskale,aprocenanjenefunkcionalnosti pokazaladaćečitavsistem kolabirati za manje od 5 godina, njen nekadašnji šef tima je odlučio da osnuje kompaniju koja će se baviti praćenjem, ispravkama i unapređenjem AILogic. Odmah po završetku procedure osnivanja kompanije njen vlasnik je pozvao svoje dotadašnje saradnike da mu se pridruže i ponudio im jako

dobre ugovore. Danas je to jedna od pet najvećih informatičkih kompanija u svetu, sa predstavništvima na svim kontinentima, u svim Zonama. Sophie se lako odlučila da prihvati ponudu nekadašnjeg šefa: shvatila je da će nova kompanija brzo narasti i potpuno preuzeti poslove koji su bili njena specijalnost.Ovihdanaćeobeležiti10godinaradaukompaniji,bilajemeđu prvih100 zaposlenih.Dosadajevećinanjenihkolegaizteprve grupestigla na neku upravljačku poziciju, ali ona još nije dobila takvu ponudu, bez obzira na besprekorne radne rezultate. Da li je AI Psychology zaključila da ona nije adekvatna osoba za rukovođenje, ili je AI Organisation procenila da kompanija ima mnogo veću korist od nje na ovoj poziciji - Sophie to nikada neće saznati.

AILogic je bez greške povezala kompletnu logičku konstrukciju koju joj je Sophie samo u grubim crtama nagovestila. Nakon samo desetak minuta, kratak „ping” je označio kraj procesa. Sophie zatraži od portala da prođe kroznove grane algoritma. Iako nijetražila detaljna objašnjenja osimna par pozicija, taj proces potraja više od pola sata. Ovaj put je AI Logic iscrtala algoritam bez grešaka, Sophie je bila jako zadovoljna što će ovaj zadatak završiti daleko brže od predviđenog vremena. Ako njeno rešenje bude prihvaćeno već u prvom krugu, to bi odjednom moglo podići njen Radni

Rejting čak za 0.50 poena, a to joj se odavno nije desilo.

- Test algoritma. Koristiti slučaj iz zadatka 5986/43. - iskoristila je konkretnu situaciju da bi testirala funkcionisanje upravo kreiranih procedura. Često je to radila, na taj način bi dobila sveobuhvatniju informaciju o kvalitetu algoritma nego pri testiranju pojedinačnih procedura. Po dobijanju odgovora na ovako formulisan test njena intuicija je nepogrešivo pogađala da li će taj rad biti prihvaćen bez primedbi, ili je potrebno dodatno raditi na detaljima.

-Produženiespresosahladnimmlekom.-setilasedabijojprijaloosveženje i par minuta opuštanja od potpune koncentracije na zadatak. Ustade i priđe kuhinji, iz koje se čulo tiho mehaničko zujanje, a zatim lagani „ping” i automatsko otvaranje jedne od zastakljenih pregrada. Topli napitak širio je fantastičan miris sveže kafe, identičan onome kojeg se seća iz italijanskih kafića koje je posećivala u mladosti. Znala je da se u šoljici ne nalazi kafa, niti pravo mleko, već samo mešavina odgovarajućih elektrolita, ali su gustina, tekstura, izgled, pa i ukus bili savršeni.

Nakon prvog gutljaja već je bila opuštena. Kafa je vraćala u prošlost, ali se njenapodsvest uspešnoborilaprotivnegativnihosećanja.Svakopitanjetipa „kako je bilo nekada” brzo je nestajalo iz svesti, zamenjeno ponosom zbog važnog posla koji uspešno obavlja, ali i zadovoljstvom privilegijama koje uživa -za razliku od većine, rasutihpo Beču odBezirka 3 pa sve do Bezirka 20 (daleko bilo!).

Na portalu se pojaviše rezultati testa. Preskočila je uvod i analizu svih koraka koje je preduzela AI Justice nakon izmena napravljenih u AI Logic. - Pređi na konačnu presudu. - zatražila je od portala.

- AI Justice je, na osnovu utvrđenih dokaza, optuženog M.D. kaznila oduzimanjem10bodovaSocijalnogRejtingazbognepodnošenjazahtevaza izvršenje nestandardne procedure ka AI Demands, te obavezno prisustvo trodnevnoj Obuci za poštovanje svih formi života.

Sophiejebilazadovoljna.Osećalajedaćenovialgoritambitiprihvaćenbez primedbi, a to bi joj svakako popravilo Radni Rejting. Zamislila je lice osuđenog M.D. kada se na njegovom portalu pojavi ispravka presude. „Jadni starac. Sigurno je ovih nekoliko dana proveo u očaju i panici. Već je zamislio sebe u kolektivnom smeštaju sa jednim obrokom dnevno. Možda čak neće morati da se preseli u lošiji stan, gubitak od 10 bodova Socijalnog

Rejtinga može se nadoknaditi štednjom, a ako se uključi u neku društvenokorisnu aktivnost vratiće gubitak kroz nekoliko meseci.”, prolazilo joj je mislima.

- Završi zadatak 5986/43 i pošalji na kontrolu. - ponosno naredi portalu.

Portal vrati jutrošnji izgled, brod je i dalje plovio kroz Boku Kotorsku, na

levoj strani se pojavi Info pult sa spiskom vesti koje su lagano klizile niz staklo, dok se na desnoj strani portala ažurirala lista radnih zadataka.

Umesto opisa zadatka 5986/43 sada je stajalo samo: „Završeno. Predviđeno vreme 5h 37'. Vreme realizacije 3h 18'. Prebačaj: 41.25%“

Sophie je razmišljala kako da iskoristi višak vremena. Nije bila umorna, mogla bi da radi još punih 5 sati, to bi se odrazilo na njen Finansijski Rejting, i to u trenutku kada joj je svaki CC potreban. Sa druge strane, osećala je potrebu da izađe napolje, njena pluća su tražila pravi vazduh, makar i zagađen. Počela je prethodnih dana da oseća gušenje zbog ovog filtriranog dezinfikovanog strogo kontrolisanog aromatiziranog temperaturno regulisanog... koji joj je dolazio u stan cevima iz pogona za preradu vazduha. Zato odluči da uradi još dva-tri lakša zadatka i ispuni dnevnu normu, a da višak vremena iskoristi u šetnji. Ionako na računu ima još tri dozvoljene šetnje koje nije iskoristila jer je prethodnih meseci bila prezauzeta poslom. Po njenoj proceni, još jedna šetnja biće joj dodata na račun već kroz četiri dana, tako da će i dalje imati pristojnu zalihu.

Naredni zadaci su bili jednostavniji, mogli bi se nazvati „rutinski”. Jedan subjekt je pri odlasku na dopunsku medicinsku analizu nekoliko puta upadljivo zagledao u prozore zgrada kraj kojih je prolazio, AI Security je procenila potencijalnu opasnost od nasilnih aktivnosti na 37%, dok je AI Psihology već poslala poziv za psihijatrijsko veštačenje. Izvesna žena je oštro reagovala nezadovoljna uslugom AI Home. Sukob je nastao kada je

tražila burek za jutarnji obrok, a AI Home je zatražio dodatno objašnjenje: „Burek, primljeno. Sa čime?” Na to pitanje subjekt je, povišenim tonom, odvratio „Burekmožebiti samo sa mesom, glupa mašino!” AIHealth je, na osnovu boje i visine glasa, kao i analizom daha, izračunao rast hormona stresa za 20% i krvni pritisak subjekta na 150/100, pa ga je uputio na zdravstveni pregled. Rezultati pregleda bili su apsolutno normalni, što je dovelo AI Psihology u vrlo neprijatnu situaciju - nemogućnost nalaženja uzroka za stres i nedolično ponašanje subjekta. Sophie je brzo dopunila algoritam diferenciranjem značenja izraza koje koriste subjekti koji vuku poreklo sa teritorije Balkana (žena je očito doseljena iz jedne od balkanskih Zona).

Portal napravi obračun njenih radnih aktivnosti - tog dana je završila predviđene zadatke za tek nešto više od šest sati, tako da može bez griže savesti (i finansijskih posledica) iskoristiti stvoreni višak vremena za šetnju prirodom. Radovala se izlasku iz stana, pogledu na beskonačno zelenilo šuma i livada u okolini Beča. Odabrala je Am Himmel, izletište na severu. Bilo je malo dalje od Bezirka 2 nego druge opcije, ali će joj pružiti priliku da hoda brdima, čak i da se popne na neki od vidikovaca sa pogledom na Beč u nepreglednoj ravnici.

U stvari, izbori nije veliki -samo je desetlokacija na kojima je dozvoljena šetnja prirodom stanovništvu Beča, od čega većinu čine nekadašnji parkovi koji se nalaze u samom gradu. Za građane sa manjim prihodima to su jedine opcije jer im nizak Finansijski Rejting ne omogućava korišćenje Ubera, bez kojeg se grad i ne može napustiti. Zato se u tim „gradskim“ izletištima tokom šetnje može susresti veći broj sugrađana, iakojeukupnapopulacijaBeča višestrukosmanjenatokomi nakonOpšteg Rata, a broj izlazaka ograničen. U stvari, AI Centrale je nekoliko puta korigovala Zakon o slobodnom kretanju usled potpuno različitih

zaključaka do kojih su došli AI Security i AI Ecology (koji su predložili potpunu zabranu rekreativnog kretanja stanovništva), u odnosu na zaključak AI Health i AI Psihology, koje su tražile obavezne dvočasovne šetnje svakog drugog dana. Napokon je AI Centrale došla do kompromisnog rešenja: da se svakom stanovniku odobrava rekreativno kretanje u skladu sa starosnom kategorijom, trenutnim zdravstvenim stanjem i radnim angažovanjem. Nakon toga su dozvole za kretanje stanovnicima potpuno personalizovane, a praćenje realizacije je prešlo u nadležnost AI Private. Time je slobodno kretanje dovedeno na prihvatljiv nivo, a AI Statistics je utvrdila da stanovništvo pokazuje stepen zadovoljstva količinom i načinom organizacije kretanja u visini od oko 93%.

Sophie zatraži svoj obrok od AI Home: „pizza quattro formaggi i cheesecake“ i već kroz par minuta se na stolu nalazio ukusan obrok.Prozor: Venice, gondola - na centralnom delu portala pojavi se stari snimak sa gondole koju je nekad davno mladi gondolijer provlačio kroz uske venecijanske kanale. - Miris: isključi - setila se u zadnji tren da joj je već par puta uživanje u ručku pokvareno mirisima Venecije.

Nakon ručka je za par minuta bila spremna za izlazak. Dovoljno je bilo da prljavo posuđe ubaci u pregradu kuhinje i portalu zapovedi da pošalje Uber predulazzgradezasedamminuta.Tačnotolikojojjebilopotrebnodaobuje patike, stavi lični uređaj u džep i siđe na ulicu. Naravno, pre svega toga je svoj plan prijavila u AI Private, koja joj je odmah proverila statuse, obračunala troškove i izradila plan šetnje prema podacima iz AI Health. Krenula je i sa vremenskim izveštajem, pa i prognozom za naredne sate, ali je Sophie prekinu - ionako se taj izveštaj nije menjao zadnjih 5 godina, a

prognozu za Beč znala je napamet: „Dnevna temperatura od 21 do 25 stepeni Celzijusa. Bez vetra. Oblačnost 100%.” Od trenutka puštanja u probni rad sistema upravljanja vremenom AI Weather, Sophie nije videla sunce. Kišu je osetila jednom davno, na izletu. Tada je namerno iskoristila termin za šetnju odlazeći u oblast koja je tog dana određena za obilne padavine.Ni sadneznazaštojetačnotouradila,moždajetobilasamoželja da oseti kapi kiše na svom licu. Ili potreba za promenom, kakva god ona bila.

Danas neće pokisnuti. Olovno sivo nebo kao da je ležalo položeno na ravne krovove zgrada u okolini. U trenutku kad Sophie izađe na ulicu ispred nje se zaustavi Uber vozilo. Pogledala je u displej na vratima, njeno ime je bilo ispisano. Mala kamera iznad displeja proveri njene biometrijske podatke, naredne sekunde vrata se otvoriše. Uđe u vozilo, dovoljno prostrano da se u njega smesti 4 putnika, ali je unutra bila samo jedna udobna fotelja. Onog trenutka kada se smestila i vezala pojas, vozilo se pokrenu. Lagano, skoro neosetno ubrzanje, i zatim mirna, potpuno ujednačena vožnja brzinom od tačno50km/h.Svasamovozećavozila(ona„zastarela”sureciklirananakon Opšteg Rata) su se kretala istom brzinom, tako da je nestala potreba za širokim bulevarima sa više saobraćajnih traka. Vozila su se mogla kretati u koloni jedno za drugim, međusobno razdvojena tek nekoliko centimetara. Ionako je svima njima upravljala AITraffic, pa bi čak i u slučaju incidentne situacije sva vozila u koloni istovremeno usporila i zaustavila se - slično nekadašnjim vozovima. Doduše, ta funkcija u Beču odavno nije korišćena: ne samo da nije bilo incidentnih situacija - nije bilo ni kolona vozila. Raskrsnice su se prolazile bez zaustavljanja jer je AI bez problema vršila proračune u realnom vremenu: ako je bilo potrebe, vozila bi neosetno usporila ili ubrzala da bi se mimoišla, tako da je sudar bio apsolutno nemoguć.

“Realno, saobraćaj je toliko redak da bi čovek mogao bez rizika preći ulicu zatvorenih očiju, iako su sva vozila nečujna. Takav eksperiment ga svakako ne bi odveo na ortopedsko odeljenje bolnice. Odveo bi ga na psihijatrijsko.” Sophie se nasmejala svojim mislima. Setila se da su joj govorili da je „maštovita” kad je bila mala.„Valjda je to ono kad ti kroz glavu prolaze ideje koje se nikada neće ostvariti ”

Uber jebešumno kliziopustimulicama.Bezirk2 imaobliktrakeprilepljene na desnu obalu Dunava. Iako ima dužinu od preko šest kilometara, verovatnoima manjestanovnikaodsvihdrugihBezirka uBeču.Razlogleži u tome što je njegova širina jako mala, a još više zbog toga što je veći deo

Bezirka 2 pokriven šumom. Nekada je to bio jedan od najlepših parkova na evropskom kontinentu, poznat po imenu „Prater”; sada je taj prostor zatvoren za bilo kakvu ljudsku upotrebu i okružen visokim zidom. Skoro deset godina tamo nije kročila ljudska noga, jer niko i ne pomišlja da preskoči zid - kao i drugde u Beču i okolini, svaki kvadratni metar površine je pod neprestanim nadzorom kamera sa biometrijskim prepoznavanjem kojima upravlja AI. Nakon Opšteg Rata AI Nature je zaključila da Prater mora biti zaštićen od ljudi i prepušten drugim živim vrstama. Narednih godina su u njemu postupno nestajali tragovi ljudske aktivnosti, tako da se na današnjim snimcima iz dronova (koji se emituju na Nature Net kanalu) vidi potpuna pobeda prirode i miran suživot bezbroj biljnih i životinjskih vrsta.

Na mestu nekadašnjeg logističkog centra ÖBB Infrastruktur i teretne železničke stanice nakon rata je započet, a pre nekoliko godina i završen Vaspitno-obrazovni centar u kojem su smeštena sva deca iz Beča i okoline. Prema proceni AI Education, biološki roditelji nisu dovoljno kompetentni za vaspitanje svoje dece, pa je donesen Zakon o obaveznom vaspitanju i obrazovanju. Prema odredbama ovog zakona svako dete uzrasta od 2 do 18

godina mora biti pod potpunom nadležnošću ustanova kojima upravlja AI Education, usled čega će deca biti adekvatno pripremljena za budući život i doprinos zajednici. Uber vozilo jeprolazilo dužograde, a unutar kompleksa su se mogli zapaziti brojni objekti za stanovanje dece, školske zgrade, trenažni centri... Sophie je ugledala grupu od njih desetak, ne starijih od 6 godina, koja je upravo prelazila iz jedne zgrade u drugu. Svi su izgledali potpuno identično, hodali su u koloni, reklo bi se da čak i koračaju u ritmu, kao četa vojnika. Pitala se da li su to prava ili veštačka deca... Danas je već teško uočiti razliku. Proizvodnja dece je toliko napredovala da je osnovni način prepoznavanja veštačke dece bio u tome što izgledaju savršeno. Sophie je slučajno dobila priliku da ih iz prikrajka zagleda prošle godine, fizički se zaista nisu mogli prepoznati. Ipak je nekako uspevala da pogodi koje je dete „pravo”, ono je jednostavno imalo nešto u pogledu, nekakav sjaj... Pogledi veštačke dece bili su mutni.

Uber je nastavio put ka Dunavskom kanalu. Kako većina mostova koji prelaze preko Dunava i kanala nije obnovljena nakon rata, putovanja su bila duža, sa dosta obilaženja. Dunavski kanal je bio svojevrsna granica - sa druge strane se nalazio Bezirk 9. Doduše, nije bilo rampe ni policije na sredinimosta,alijekratak„ping”sanjenogličnoguređajaobavestioSophie da joj je sa računa skinut 1 CC, i da je broj dozvoljenih izlazaka iz Bezirka 2 smanjen za jedan.

Odavno nije bila u Bezirk 9. U stvari, odavno nije bila daleko od kuće. Sve je ovde bilo drugačije: vidno oronule zgrade na kojima je većina prozora zatvoreno daskama, prljave ulice bez rasvete, zapušteni ljudi tu i tamo... „Ovde su stanovi manji od 20 kvadrata, a ljudi verovatno mogu priuštiti sebi samo jedan, najviše dva slabašna obroka dnevno”, pomisli. „Da li je bilo tako teško da se obnove zgrade koje su oštećene u ratu? Pošto je broj stanovnika prepolovljen, bilo bi i više nego dovoljno stambenog prostora za

svakoga! Ali ne, oni su odlučili da poruše sve što je oštećeno...” Sophie se okrenu oko sebe, kao da je neko mogao čuti njene misli. U trenutku oseti strah. Šta ako u jednom trenutku počne da govori sama sa sobom? Njene glasno izrečene misli bi zabeležile kamere, a onda bi je AI Behavior poslao na psihijatrijsko veštačenje ili pravaspitanje. Strese se od same pomisli.

Moraće da ostane vrlo koncentrisana!

Put je vodio pored Piramide. Najveći objekat Novog Beča, spektakularan građevinski poduhvat, piramida sa osnovom 120 i visinom 100 metara, vidljiva iz svakog dela ovog ogromnog grada. Nalazi se na mestu nekadašnjekatedraleVotivkirchekojaje,kaoisvecrkve,džamije,sinagoge i drugi verski objekti, sravnjena sa zemljom nakon rata. AI Truth je zaključila da su tradicionalne religije uzrok izbijanja Opšteg Rata, pa ih je jednostavno stopila u jednu religiju. Preciznije rečeno, stvorila je svoju, potpuno novu, koja je bila mešavina tradicionalnih religija uz, naravno, osavremenjavanje i poboljšanje. U piramidama su vernici mogli da praktikuju običaje bilo koje religije, ali je bilo strogo zabranjeno unošenje religioznih rekvizita, da ne bi došlo do uznemiravanja drugih vernika. Osim tradicionalnih i istočnjačkih religija, svoje mesto su tu dobile i razne sekte, sve New Age religije, čak i Satanisti. Nakon nekoliko neprijatnih situacija, kada su se Muslimani bunili zbogjevrejskih simbola i obrnuto, uklonjeni su svi religijski simboli, sa objašnjenjem da se čovek može moliti svom Bogu i bez relikvija. Jedino je ostavljena monumentalna statua Bafometa u središtu piramide... Sophie se nakon toga izjasnila kao ateista, nije želela da ikada više uđe u Piramidu. Čitajući informacije sa portala lako se, između redova, moglo zaključiti da su se vernici svih religija ubrzo počeli klanjati Bafometu.

Bezirk 19. Još jedan „ping” sa ličnog uređaja i još 1 CC manje na računu. Sophie nije razmišljala o tome, bila je privučena izgledom okoline. Ovo je

bio možda najveći Bezirk pre rata, sada izgleda još veći. Beskonačni niz prizemnih zgrada kolektivnog smeštaja, visoka ograda oko svakog kompleksa, nekakvi oronuli ljudi koji se mogu videti u obeleženim prostorima za šetnju... Ovde dolaze „beskorisne izelice”, ljudi koji nakon rata nisu našli svoje mesto u Sistemu. AI Nature je zahtevala njihovu eliminaciju, sa obrazloženjem da je čak i samo njihovo postojanje pretnja po ekosistem planete. Obračun je pokazao da bi se brisanjem svih „nepotrebnih” ljudi trenutno dostigla ekološka ravnoteža, što bi preostalim ljudima omogućilo relativno pristojan standard, negde oko 50% u odnosu na onaj koji smo imali pre rata. Međutim, s obzirom na osnovne postavke AI, prema kojima je ubistvo svakog živog bića (pa čak i čoveka) - zločin, napravljene su nove kalkulacije, koje su pokazale da će planeta dostići ekološku stabilnost kroz36godina, ukoliko se standardstanovništva smanji u proseku na 21% predratnogstandarda. A da bi se prosečni standard doveo na 21% većina je morala biti svedena na 10-15%. Upravo ta većina, to su oni za koje više nije bilo posla, niti se mogla pronaći njihova svrha, oni koji su postali „neupotrebljivi”. AI je tada uradila personalizovanu analizu svih njih, i odredila im prihod tj. „obavezni dohodak” koji se uplaćuje na njihov račun redovno, mada ni na koji način ne doprinose zajednici. Iako je iznos koji svako od njih dobija mali, ipak je dovoljan za preživljavanje. To podrazumeva: dobrovoljni smeštaj u kolektivnim centrima sa zajedničkim spavaonama za 50 ili 100 osoba, litar vode, tri (skromna) obroka dnevno iništa više. A pošto je bilo nekoliko pokušaja bekstva iz kolektivnih centara, iako stanovnici nisu imali ni dozvole za šetnju niti sredstva na računu koja biimbilaskinutapriizlaskuizBezirka,AISafetyjenaredilagradnjuvisoke ograde oko stambenih kompleksa. U stvari, Bezirk 19 ima bolje kolektivne centreodonihuBezirk20,doksuBezirk21i22potpunonestalinakonrata. Bezirk 23 čak i nije predviđen za slobodne građane, tu se nalaze subjekti koji su svesno prekršili zakon.

Jednolična slika je trajala desetak minuta, toliko je bilo potrebno vozilu da prođe kroz Bezirk 19. Da je Sophie brojala zgade kolektivnog stanovanja pored kojih je prolazila kao što je brojala vagone vozova koji su prolazili u blizini njene kuće kad je bila mala, izbrojala bi ih na stotine. Nije to radila, njene misli su bile daleko. Pokušala je zamisliti kako sada izgledaju gradovi dalekonaistokuukojimajeproveladetinjstvo,idalisunekinjoj dragiljudi još živi. Možda i oni borave u nekom ovakvom kolektivnom centru? Kontakti su davno prekinuti, danas bi AI Behavior bila zbunjena nečijom željom da uspostavi kontakt sa drugom osobom „bez stvarne potrebe”. Svaki kontakt među ljudima za koji nema praktičnog razloga ocenjuje se kao „uznemiravanje tuđe privatnosti”, a takva procena vodi ka brojnim daljim proverama i analizama ponašanja.

Uber vozilo je napustilo grad. Prelazak iz gradskog okruženja u prirodu bio jetrenutan:potpunonetaknutašumajepočinjalaodsameogradeposlednjeg stambenog kompleksa. Da nije ove uske trake asfalta po kojoj klizi vozilo, posmatrač bi mislio da se nalazi u netaknutoj divljini stotinama kilometara od najbliže civilizacije. Šuma je gusta, kroz nju ne prolazi nijedna staza.

Vozilo sada povremeno usporava, registrujući životinje koje prelaze put, a jednom se potpuno zaustavilo, omogućavajući lisici da zadovolji svoju radoznalost i pažljivorazgledaneobičanobjekat koji jojsepribližavao.„Šta bi se desilo ako bi ova lisica odlučila da legne na sredinu puta? Algoritam AI Traffic verovatno nema razradu te situacije. Neočekivana prepreka na putu se rešava time što vozilo menja rutu, ali ako je ovo jedini put onda mora odustati od putovanja i vratiti se na polaznu tačku. Da li bi se vozilo vratilo nazad ako životinja ne pokazuje nameru da se skloni, koliko bi vremena čekalo pre donošenja definitivne odluke?” Sophie je uhvatila sebe kako i u vreme odmora razmišlja o poslu. Tojoj pokvari raspoloženje. Da li je moguće da nema drugih tema za razmišljanje? Da li se njen život sveo na rad, hranu i spavanje? Sve druge teme, koje su joj nekada bile važne,

postepeno su nestajale u izmaglici sećanja. Ubeđivala je sebe da se nikada neće promeniti, da ne postoji životna situacija koja može promeniti nju kao osobu. Možda ipak može - neosetno, iz dana u dan, iz godine u godinu? *

Put se završavao na malom kružnom toku. Dok se približavala cilju, posmatrala je osobu koja ulazi u parkirano Uber vozilo, koje zatim lagano krenunazad ka gradu. Utrenutku kadase njenovozilo zaustavilonasamom vrhu kružnog toka vrata se otvoriše: „Prijatna šetnja, Sophie!” , začu se iz centralne konzole. Izašla je napolje i okrenula se oko sebe: „Zeleno, sve je zeleno!” , pomisli dok se njeno vozilo lagano udaljavalo. Duboko udahnu, i oseti blago grebanje negde duboko u sebi. „Još uvek je zagađen. I pored gomile fabrika za prečišćavanje vazduha, predratno zagađenje i ono koje je nastalo uništavanjem tokom i nakon rata još ne može da se ukloni. A možda je vazduh oduvek takav, samo sam ja navikla na onaj koji udišem kod kuće, potpuno filtriran?” Ipak joj je prijao, taj prirodni, pomalo zagađeni vazduh. Bargajeosećala,bilajesvesnasvogdisanja,osećalajedaježiva. Itoblago grebanje u grlu bilo je podsetnik da ona nije mašina, gomila elektronskih komponenti kojima upravlja softver, ponašajući se prema unapred napisanimalgoritmima.Njenerukeinogenisumetalnepolugekojepokreće hidraulika već najsavršeniji mehanizam u svemiru: „Ja sam Božija kreacija!” Bila je zadovoljna što nijedna od AI ne može pročitati tu njenu misao.

Vremena za šetnju nikada nema dovoljno, Sophie odluči da odmah krene, ubrzanim korakom. Na raspolaganju su joj bile tri staze, lični uređaj joj je izložio karakteristike svake od njih. Preporučio joj je srednju stazu, ali Sophie odabra najtežu, koja je vodila na vrh brda. Htela je da oseti fizički

napor, da bar za malo pomeri svoje limite. I da uradi nešto suprotno preporuci ličnog uređaja, koji je postajao sve iritantniji iz dana u dan.

Jedan nadzorni dron je nadletao brdo. Ovi dronovi su opremljeni termovizijskim i običnim kamerama, senzorima pokreta i gomilom drugih uređaja koji šalju informacije o živim bićima u krugu od par stotina metara.

AI Safety neprestano analizira podatke i procenjuje potencijalnu opasnost. Ukolikobi,recimo, medved krenuokanekoj osobi sanameromdanapadne, istog trena bi se aktivirao zaštitni sistem. U slučaju opasnosti, sa zvučnika neprimetno raspoređenih pored staze emitovao bi se određeni zvuk, čija jačinai frekvencijautičunanjihovnervni sistem,što bi tuživotinjunateralo u beg. Naravno, zaštitni sistem je instaliran samo u zonama predviđenim za šetnju stanovništva. Van tih zona priroda je prepuštena sama sebi, tamo se i dalje vodi neprestana borba za opstanak između različitih životnih vrsta. Jedino su ljudi pokazali destrukciju prema svojoj vrsti i spremnost da sudbinu prepuste odlukama AI.

Usponnauzvišenjenebitrebaobitinaporan.Betonkojimjepokrivenastaza je besprekorno gladak, oivičen uskom belom linijom. Staza je predviđena zaljudesvihstarosnihgrupai fizičkespremnosti,tako da jeprojektovanasa minimalnimusponom. Zato krivuda uzpadinu, eliminišući svaki veći nagib serpentinama. Sophie bi lagano mogla skratiti put prolaskom nekoliko metara kroz šumu, ali je čak i korak van belih linija zabranjen, potpuno nezamisliv. Kroz glavu joj prođe siroti starac M.D. koji je otišao van staze čitavih 140 metara da bi ubrao neke travke za čaj!

Jošu doba kada su ove staze izgrađene, zajedničke šetnjenisu bile socijalno prihvatljive,pajeAIConstructionodlučiladasvestazezašetnjubuduširine 120 cm, što je dovoljno da se dve prosečne osobe mimoiđu bez dodirivanja.

Ovo je odlučeno da bi se potrošnja betona i energije za izgradnju

minimizirala, takođe i zbog najmanjeg mogućeg uticaja na prirodu. Na svakihnekolikostotinametarapostavljenjeautomatnakomesemožedobiti voda ili hrana, praktično sve ono što možete dobiti u svojoj „kuhinji” jer su svi uređaji povezani na AI Home koja ima informacije o svačijim željama i potrebama. Ipakseuređaji nisučestokoristili -male klupezaodmor kojesu stajale pored svakog od tih uređaja nisu bile praktične za ručak ili dovoljno udobne za duže sedenje. A uvek je postojala mogućnost da vam nehotice padne deo hrane ili ambalaže na tlo i tu ostane - bio bi to ozbiljan prekršaj.

Uspon je trajao više od pola sata, iako je Sophie hodala lagano, blizu vrha brda oseti lagani umor u nogama. Nenaviknuti na duže hodanje, mišići su protestvovali. Iako su svakodnevno bili opskrbljeni idelnom količinom hranljivih materija i elektrolita, ipak im je nedostajalo stvarne aktivnosti. Vežbe koje je Sophie redovno radila po programu AI Health nisu bile dovoljne, iako je taj program bio napravljen prema parametrima njenog organizma. „Čovek je stvoren za hodanje i fizičku aktivnost. Ne možete ga zatvoriti u kavez a da ne oseti atrofiju mišića nakon nekog vremena. Vežbe svakako mogu ublažiti posledice, sačuvati zdrav izgled i vitku liniju, ali se snaga i kondicija mogu steći i održati isključivo svakodnevnim hodanjem i fizičkim radom”, razmišljala je približavajući se vrhu brda.

Staza za šetnju se završava manjim platoom na vrhu brda. Desetak jednostavnih drvenih stolica sa rukohvatima je poređano duž šire strane pravougaonog platoa. Okrenute su ka Beču, međusobno razmaknute oko 3 metra jedna od druge, sve su slobodne - Sophie nije srela apsolutno nikoga ni tokom uspona na brežuljak. Sede na kraj niza, oseti ubrzo kako se njeni mišići opuštaju. Opuštala se i njena svest, sve teške misli su je napustile. Posmatrala je nepreglednu ravnicu koja započinje u podnožju ovog brežuljka, a proteže se sve do jedva vidljive linije brda pokraj jezera Neusiedl, više od 50 kilometara ka jugoistoku. Iza njenih leđa, preko

kompletne zapadne strane, pruža se divljina Donje Austrije, brdoviti teren prekriven nepreglednim šumama, bez ijednog traga ljudskog prisustva. Ta brda predstavljaju početnu tačku alpskog masiva, drugog po veličini nacionalnog parka na tlu evropskog kontinenta. Sa skoro 1000 u dužinu, ali uglavnom manje od 200 kilometara u širinu, Alpi predstavljaju prirodnu granicu između severa i juga. Istočno od Alpa pruža se planinski masiv i nacionalni park Karpati, koji je prirodna granica ka istoku Evrope. Između dva najveća nacionalna parka ostala je otvorena samo jedna kapija, široka manje od 50 kilometara, ravnica između dva grada - Beča i Bratislave. S obziromna to dajesvako kretanjekroznacionalne parkove zabranjeno, kao i svaka ljudska aktivnost u njima (pa čak i prelet aviona iznad njih), veliki deo kontinenta je nakon Opšteg Rata pretvoren u divljinu. Stanovnici iz tih krajeva (oni koji su preživeli rat) preseljeni su u gradove. Uglavnom su završili u kolektivnom smeštaju zato što njihova predratna znanja više nisu imala nikakvu praktičnu primenu. Zatvoreni, očajni, ograničenog kretanja, hranjeni veštačkom hranom u količini tek dovoljnoj za preživljavanje, većina nije izdržala ni godinu dana. Njihovi ostaci su razloženi na hranljive materije kojima je iz aviona zasipana šuma, možda baš ona u kojoj su proveli čitav život. Krug života se tako zatvorio...

Pogled sa uzvišenja je bio spektakularan. Par kilometara dalje, sa leve strane, negde u podnožju brežuljka, sa severa je dolazio Dunav, koji je kroz Beč tekao skoro pravolinijski, da bi zatim skrenuo ka istoku i Bratislavi, krivudajući krozravnicu.LevaobalaDunava,na kojoj suse preratanalazili Bezirk 21 i Bezirk 22, sada je zona poljoprivredne proizvodnje. Ljudi tamo nemaodavno,i tonesamostanovnika,negoni radnika.AIProductionjejoš pre pet godina dostigla nivo potpune automatizacije prozvodnje prehrambenih sastojaka i sada je kompletna površina između Beča i Bratislave pretvorena u ogromno poljoprivredno gazdinstvo. Sa svoje pozicije Sophie može videti ogromne zelene površine koje su verovatno

njive, kao i nepregledna bela prostranstva, što bi mogle biti staklene bašte. Čak i da je u pravu, Sophie ne može ni pretpostaviti koji usevi se gaje na njivama, a koje povrće ili voće u baštama. To jedino zna AI Production. Sigurno je odabrala biljne vrste koje daju najviše hranljivih materija uz najmanji utrošak vremena i energije, na minimalnoj površini. Ljudima je svejedno, oni ionako ne dobijaju plodove tih biljaka u originalnom obliku, već se oni prerađuju na licu mesta, u pogonima za proizvodnju hranljivih materija. One se zatim cevima sprovode do Beča i drugih gradova, do svakog stana ili kolektivnog smeštaja, gde se u „kuhinjama” mešaju u odgovarajućoj razmeri, a zatim procesom 3D štampe, uz dodatak arome, pretvaraju u ukusan obrok. „Kakav je to napredak? Nema više zavisnosti od vremenskih uslova, nema teškog fizičkog rada, trovanja hemikalijama, propadanja useva, nema silosa i skladišta, ambalaže i pakovanja, kvarenja i bacanja ogromnih količina hrane. Sada se proizvodi onoliko koliko je potrebno, sve je sveže i kvalitetno, pripremljeno čak prema ličnim potrebama svakoga. I to u trenu, bez rada i gubljenja vremena.” Sophie je zaista poštovala napredak civilizacije. Iako joj je kod AI mnogo toga smetalo, nije bila u dilemi da li su koristi veće od nedostataka. Ipak se često sa tugom sećala jabuka koje je brala sa drveta kraj bakine kuće, ili mirisa tek ispečene domaće pite, s kojim se budila u zimskim jutrima.

“Možda su to samo godine...”, pomisli, dok je njen pogled lagano prelazio na desnu obalu Dunava i grad koji je zauzimao skoro čitavu ravnicu između reke sa istočne i prvih bržuljaka alpskog masiva sa zapadne strane. Izgled grada je drastično promenjen za samo dve decenije. Sećala ga se iz svojih srednjoškolskih dana, bila je to prava užurbana košnica: beskonačna mešavina zvukova, boja, mirisa, nacija, jezika... A onda su došle godine siromaštva, neosetno i podmuklo se uvukle u svaku ulicu, svaku zgradu. Za njima godine nemira i sukoba, straha i patnje. Sledile su ih ratne godine, kada je uništeno skoro sve što se sačuvalo do tada. Nakon toga godine

obnove - na ruševinama starog Beča podignut je Novi Beč. Ne tako velelepan i glamurozan kao onaj kojegje pamtila iz mladosti, ali je svakako bio jednostavan i funkcionalan. Nakon obnove došle su godine mira... „i blagostanja, pisalo bi uvek u Info tekstovima”, seti se Sophie lagane mučnine koja bi se pojavila svaki put kada čuje reč „blagostanje”. Znala je da je osećaj blagostanja potpuno individualan, za nekoga on znači jedan obrokdnevno, a za drugogdvorac kraj jezera.Taj osećaj ne zavisi od onoga šta imaš, nego od onoga koliko ti treba. „A određenim ljudima nikad nije bilo dovoljno, iako su imali sve. Zato su otimali i sirotinji od usta, doveli ih do gladi i očaja, to je pravi uzrok uništenih decenija mog, a i svih tuđih života... To je razlog za smrt jedne polovine čovečanstva.” Sophie nije marila za zvaničnu istoriju. Kao neko ko radi algoritme po kojima funkcioniše AI, jako dobro je znala da zaključci do kojih je došla AI Truth nisu nastali slučajno, istraživanjem veštačke inteligencije kroz ljudsku istoriju i prikupljenu dokumentaciju. Ne, ona je zaključila tačno ono na šta je bila navedena algoritmima koje je napisao neko sličan Sophie, i prema tim zadatim okvirima napisana je nova „Istorija Sveta”.

Spuštao se sumrak. U ovo doba dana počela bi se paliti svetla po gradu, u neka davna vremena. Pariz su nazivali „gradom svetlosti”, iako je Beč trebalo da nosi tu titulu. Mogli ste čitati novine na svakoj klupi u svakom parku, mogli ste voziti automobil noću kroz čitav grad a da i ne primetite da su vam farovi isključeni. Bezbroj izloga radnji, restorana, javni prostori... Putnik bi pomislio da se u gradu održava Festival svetlosti, ili da je u toku takmičenje u sjaju, šarenilu i raskoši u kojem učestvuje čitav grad. A kako je tek Beč izgledao tokom božićnih praznika! Sad je sve drugačije. Pošto su sva fosilna goriva davno zabranjena a nuklearne centrale ugašene, proizvodnja električne energije je smanjena za 80% u odnosu na pretkrizno vreme. Da, smanjen je i broj stanovnika, kao i njihove potrebe, ali količina struje koja se proizvodi ipak je premala. Sophie je negde pronašla podatak

da je AI najveći potrošač energije na planeti, ali nije realno očekivati da će samoj sebi uvesti restrikcije.Nije pomoglo ni to štoje Pirinejsko poluostrvo kompletno prekriveno solarnim centralama (jer je neprekidno pod jakim suncem), nisu dovoljni ni orkanski vetrovi nad Severnim i Baltičkim morem, koja su pretvorena u polja vetroelektrana. Sve modifikacije vremena na kojima radi AI Weather nisu stvorile dovoljno energije, zato je Evropu prekrila oblacima a temperaturu vazduha stabilizovala i ujednačila tokom čitave godine. Ukidanjem grejanja i hlađenja ostvarene su velike uštede energije, ali to i dalje nije dovoljno da se izbegnu restrikcije. Inače, svaki stanovnik Beča plaća trošak rasvete javnih prostora (samo jedna od stavki troškova stanovanja), čiji iznosi opadaju od Bezirka 1 do 23. Pošto stanovnici kolektivnih centara nemaju sredstava, javna rasveta u tim kvartovima ne postoji. Nasuprot tome, Bezirk 1 je u punom sjaju, kao u vreme Starog Beča.

Lični uređaj objavi jedan „ping”, što je bio jasan znak da je vreme za povratak. Sophie ostade još minut-dva nepomično, upijajući slike i zvuke prirode. Želela je da nekako zadrži u plućima ovaj vazduh, svesna da će mnogodanaproćidonarednogizlaskaizgrada.Usvomstanusenikadanije tako osećala, iako se AI Home zaista trudi da simulira stvarnu situaciju sa bilo koje lokacije. „Nekada trud nije dovoljan.”, pomisli. „Temperatura i vlažnost vazduha, slike, zvuci i mirisi, sve to nije dovoljno da vam stvori istinski osećaj. A koliko god se trudila, AI nikada neće istinski da razume šta je to osećaj.”

Sophie lagano krenu niz stazu. Desetak metara ispred i iza nje staza je bila osvetljena blagom svetlošću skrivenih lampi. Senzori su pratili njeno kretanje i automatski uključivali lampe ispred nje, a nakon njenog prolaska isključivali one koje joj više nisu potrebne. Nije joj se žurilo, želela je da

hoda dugo, do svog stana, a da zatim produži još dalje, sve dok ne stigne u svoj dom.

Raspoloženjejojjenaglopalokadaje,dolazećidodnastaze,ugledalavozilo koje se upravo zaustavlja na kružnom toku. Njen lični uređaj je izračunao potrebno vreme za silazak i pozvao Uber. Poželela je u tom trenutku da ga nehotice ispusti na betonsku stazu.

Povratak do stana je trajao kratko. Nije da se imalo šta videti kroz prozor, veći deo puta se vozilo kretalo kroz apsolutni mrak. Tek u Bezirku 9 mogla se ponegde videti ulična svetiljka, uglavnomna raskrsnicama. Nakon mosta koji prelazi preko Dunavskog kanala, sve je izgledalo drugačije: Bezirk 2, osvetljen i tih. Ne previše osvetljen, ali svakako previše tih. „Da li je ovako tiho u grobu?”, prođe joj kroz svest dok je ulazila u svoju zgradu.

Jedan tihi „klik” se čuo iz brave dok je prilazila vratima svog stana. Stan je bio tih i mračan, ali se rasveta uključi u trenutku kada je Sophie ušla. Miris hrane koji je ispunjavo stan nakon ručka nestao je u potpunosti, vazduh je ponovo bio sterilno neutralan. Dok je skidala patike, portal vrati izgled na prethodno stanje, kao u trenutku kada je napustila stan. Baci kratak pogled nasvojeliceuogledalu:nanjemusepojaviblagorumenilo,posledicašetnje kroz prirodu. Nije bilo upadljivo, ali se razlika u odnosu na bledo lice sa kojim se svakog jutra susretala mogla primetiti. Preko ogledala se pojaviše njeni zdravstveni parametri, ovaj put ih nije ni pogledala. Vrati se u sobu, u trenutku kada se iz kuhinje začu novi „ping”. Bilo je vreme za večernji obrok, preostalih 300 kalorija njenih dnevnih potreba dobila je u obliku ukusnog pudinga.

- Dnevni finansijski izveštaj. - zapovedi portalu dok se udobno smeštala u fotelju. Na desnoj strani zida pojavi se kratak izveštaj, ali je svaka stavka sa liste na njen zahtev mogla biti potpuno detaljno obrazložena. Uglavnom je to nije zanimalo, znala je da AI Budget ne greši: - ukupan prihod nakon korekcije koeficijenta Socijalnog Rejtinga 91,69. Troškovi: hrana i piće 20,53... odeća i obuća 4,47... tehnička voda 3,54... tehnički vazduh 4,87... zakup stambenog prostora i pripadajuće opreme 34,11... potrošena energija 5,13... podeljeni kolektivni troškovi lokalne zajednice 9,77... rekreativna šetnja 17,02... ugljenični porez 8,31... ukupno 107,75. - čitala je listu.Troškovi šetnje, razloži. - interesovalo je zašto je ova šetnja bila dvostruko skuplja od prethodne. - Uber 8,42... takse za prelaz granica zona 4,00... angažovanje zaštite na lokaciji 3,00... 0.5 l vode za piće 1,40... personalizovano osvetljenje terena 0,20.

Nije bila zabrinuta zato što je danas potrošila više nego što je zaradilaionako je na računu imala solidnu, vremenom ušteđenu zalihu. Tu je sada bilo oko 900 CC, Sophie je dobro pazila da iznos nikada ne pređe limit od 1000 CC. U ovom trenutku je razmišljala o onim ljudima koji sada spavaju u nekom od kolektivnih centara. Kako uopšte preživljavaju? Znala je da se visina „obaveznog dohotka” kreće u rasponu 25 -35 CC dnevno, od toga se njima odbija za smeštaj, odeću, hranu, energiju (u zbiru to mora biti više od 20 CC dnevno, čak i u najgorem kolektivnom smeštaju). Ironija je da se i tim ljudima obračunava ugljenični porez, a on ne zavisi od visine prihoda pojedinca. „Možda je njihovo disanje jako plitko pa ne proizvode baš puno ugljendioksida, s obzirom na to da se slabo hrane i malo kreću?” Ova pomisaojoj nijebilasmešna.Obuzimalajetugajersečakiodljudikojinisu u stanju da zarađuju uzima ono malo socijalne pomoći, i to u vidu poreza na vazduh.

- Ukloni izveštaj. - zatraži Sophie. Njegovo mesto zauze spisak dnevnih obaveza, a na njemu još par nezavršenih. - Večernji trening. - Desni deo portalaje sadaprikazao listufizičkih vežbi za održanje kondicije. AIHealth je proverio njene trenutne zdravstvene parametre pa je, uzevši u obzir veliki broj koraka koje je Sophie danas napravila u šetnji, napravio kraću i lakšu listu vežbi. Na listi nije bilo uobičajenog „trčanja u mestu” niti „čučnjeva”, ostale su samo vežbe za leđa, trbuh, vrat i ruke. Portal je pratio njen rad, na ekranu joj davao grafički prikaz za pravilno izvođenje svake vežbe, a zatim odbrojavao.Sve vremejeAIHealthprationjeneparametreprekopametnog sata na njenoj ruci da bi bila spremna da prekine vežbanje u slučaju bilo kakvog odstupanja od očekivanih vrednosti. Sophie je volele ove minute. Imala je utisak da joj zaokružuju dan i da bi bez vežbi teško zaspala, a verovatno i postepeno degradirala - fizički i psihički.

Vežbe završiše tačno u trenutku kada je osetila prvi umor. Sophie pređe u kupatilo i sa sebe skide malo oznojenu odeću, koju ubaci u otvor na zidu preko koga su stajala vrata od belog mat stakla. Uskoči pod tuš, nije ni pogledala koliko vode joj je na raspolaganju. Znala je da restrikcije i dalje traju, dozvoljene količine se neće povećati uskoro. A tako bi joj prijalo da sada provede pola sata pod mlazom vruće vode... Osećala bi se čistije, iako je sve što je danas dodirnula već bilo sterilno čisto.

Nakon tuširanja i oblačenja pižame još jednomstade pred ogledalo. Sada je ispod njenih medicinskih rezultata stajao i kratak tekst: „Uzmite svoju terapiju!” Sophie otvori malenu pregradu ispod ogledala, tu su je već čekale tri tablete i čaša vode. Proguta odjednom sve tri, uze gutljaj vode i vrati se u sobu. Tamo je sto već bio sklopljen i uklonjen, a na njegovom mestu se nalazio krevet pripremljen za spavanje. Ona uskoči pod pokrivač i zatraži od portala listu najnovijih informacija. Ovaj put je sama čitala naslove, sve je trajalo još kraće nego jutros. „Kao da iz dana u dan prepisuju jedne iste

informacije, u kojima samo promene neki detalj - lokaciju ili ime. Suština ostaje potpuno ista. Da mi je znati da li je išta od toga istina...”

Sophie isključi info pult, a na njegovom mestu se pojavi „zabavni pult”. Tu jeizborbiočakigori,akojetouopštemoguće-kompletanzabavniprogram je proizvodila AI Fun. Kad je Sophie bila mala moglo se na televiziji videti ponešto zabavno ili poučno. Kako je odrastala, program je vremenom bivao sve gori, da bi se u godinama pred rat spustio na nivo najnižih ljudskih strasti. Bio je ogledalo nemorala, nepristojnosti, nekulture, promocija patoloških poremećaja svake vrste. Učinio je toliko zla psihičkom stanju stanovništva da nikoga nije iznanadilo kada su se ljudi početi tući i ubijati na ulici za komad hleba. Iz tog razloga je AI Centrale odlučila da ljudi više nećeproizvoditinikakavprogram,naročitozabavni.Prvihpargodinanakon Opšteg Rata je AI Fun selektovala programe koje je pronašla po arhivama, tako što bi sve što je loše ocenjeno odmah slala na uništavanje. Samo mali deo pronađenih materijala je ocenjen pozitivno. AI Fun je zaključila da oni nemaju štetnog uticaja na gledaoca, i taj program je mogao biti distribuiran i emitovan. A pošto je tog materijala bilo malo, AI Fun je krenula u produkcijski posao, što joj u početku nije polazilo za rukom. Izgleda da se mučila da shvati šta je to „zabavni program”, zato su njeni prvi koraci bili u plagiranju i kombinovanju materijala kojeg su ranije ljudi pravili. To je bilo loše. Reakcije gledalaca su bile ispod svakog očekivanja, čak se ni senilni starci nisu nasmejali njenim šalama. Prosečni gledalac je isključivao njen „zabavni program” već nakon 2’38”, to je bilo poražavajuće. Međutim, nakonpar godinasetaj prosekpodigaona21’16”,štojeAIFunshvatilakao ogroman napredak u kvalitetu proizvedenog programa. Sophie je mislila drugačije: ljudi jednostavno više nisu znali šta da rade sa sobom pa su se zadržavali ispredekrana.Vremenomsutolikootupeli daimjebilosvejedno šta gledaju.

Kada je zaključila da potpuno razume šta za ljude predstavlja „zabava”, AI Fun je odlučila i da joj nisu više potrebni uzori. Zato je prestala sa plagiranjem i kombinovanjem materijala koji su napravili ljudi, već je pokrenula stvaranje svog originalnog zabavnog programa za ljude. E, to je već bilo jako loše! Sophie je par puta pokušala da odgleda neku zabavnu emisiju, ali nije uspela. Iako je radnja imala svoj logični tok i određenu dinamiku, likovi su bili karikaturalni, emocije pomešane, poenta nesuvisla. Isti slučaj je bio i sa filmovima koje je proizvodila AI Movie: sve dok je proizvodila filmove prema scenarijima koje su pisali ljudi, to se još i moglo gledati. Likovi glumaca, akcione scene i scenografije bili su savršeni, na daleko višem nivou nego što su to ljudi mogli napraviti sa živim glumcima i u stvarnom ambijentu ili studiju. Međutim, od trenutka kada je AI Movie preuzela i pisanje scenarija - filmovi su postali potpuno negledljivi: bez poente, emocija, smislene radnje. „Verovatno je to razlog zašto na programe AI Fun ne postoji pretplata, a odnedavno je besplatno i gledanje filmova”, pomisli Sophie i isključi levi deo portala. Ostavila je uključen samo najveći, centralni deo u obliku prozora. Zatraži još jednom da se na njemu emituje plovidba brodom kroz Boku Kotorsku. To je bio njen omiljeni način uspavljivanja: šum talasa koji udaraju u bokove broda, miris mora i udaljeni krici galebova će je sigurno odvesti u neki lepši svet, makar u snovima.

“I? Koji je danas dan?” Dođejoj dosvestiponovopitanjesakojimsejutros probudila. Bilo je već kasno, njena svest je usnula i pre nego što je stigla da odgovori.

“Sreda! Danas je sreda!” Kao da nije ni spavala, prva misao koja je kolala kroznjenunapolaprobuđenusvestnastavljalasenaonusakojomjezaspala.

Kao i juče,i svakogdana pre toga, znala je daima još nekoliko minuta svog vremena da onog omraženog „ping” koje je označavalo trenutak ustajanja iz kreveta i početak novog dana. Pitanje koje je mučilo lagano je nestalo zajedno sa odgovorom, istog trenutka ga je odložila među nebitne stvari, eho nekog davnog vremena, sećanja koja više nikome nisu potrebna, ali ih se podsvest ne može tako lako osloboditi. Sada se bavila bitnim pitanjem: kako pronaći energiju za ustajanje, za novi dan? Jučerašnji dan je svakako bio dobar, ili se barem razlikovao od dugog niza potpuno identičnih koji su mu prethodili. Znala je da joj sada predstoji novi takav niz, a ta pomisao je Sophiedovodiladoočaja.„Čemu sve to?”, bilojepitanjekojejujesvečešće mučilo. Pretpostavljalaje da deo njene terapije kojujoj daje AIHealth služi za podizanje raspoloženja, doza dnevnog optimizma, ali izgleda da je doza premala - ili da na nju sve slabije deluje. Počela je da shvata da nikada neće izaći iz ovog začaranog kruga koji se svodio na rad i zadovoljenje osnovnih potreba. Ova vrteška će vremenom usporavati i jednog dana se zaustaviti, onda kada njen rad bude nepotreban ili nedovoljan. Tada će ući u jednosmernu ulicu koja vodi preko kolektivnog centra, a završava u centru zareciklažu.Odnjenećeostatinitragnjenogbivstvovanjanazemlji,aličak i kada bi ga bilo - koga bi to uopšte zanimalo? „Da, moj život je bolji od većine drugih. Ali kada se malo bolje pogleda, taj život nije bolji, nego samo malo manje loš... Udobniji smeštaj, kvalitetnija hrana i jedna kap slobode više ne mogu napraviti bitnu razliku.” U njenu svest se lagano uvlačilo saznanje da ne postoji opcijakoja bi mogla promeniti njenu budućnost. Bila je kao kap kiše koja padne na krov: nadalje je njen put poznat - do oluka, a zatim kroz cev u kanalizaciju. Iako ovo nije prvi put da razmišlja o ovoj temi, sada se više nije zavaravala lažnim optimizmom. Konačno je shvatila da sa tog puta nema skretanja. „Da li sam od danas stara?”, pomislila je u trenutku kada se začuo mrski „ping”.

Jutarnja rutina se ponovila do zadnjeg detalja. Zdravstvene podatke nije ni pogledala, ista odeća je čekala u polici, čista i ispeglana. Isti broj kalorija i količinehranljivihsastojaka,ovajputuzdrugačijiizgled,mirisiukusčekalo je na stolu. - Skijanje na Riederalp - zatraži od portala da joj pusti zimski pejzažsašvajcarskihAlpa,dapokušaosetiti hladnoćuibrzinuspuštanjaniz strme skijaške staze. Nije uspelo, ima osećaja koji se ne mogu preneti niti sačuvati za kasnije. Zato Sophie zatraži listu dnevnih zadataka iako još nije završilasadoručkom.Bacinezaintersovanipoglednalistu,gomilarutinskih aktivnosti i zadataka. Njen pogled se zaustavi na jednoj stavki. Pročitala je nekoliko puta, pokušavajući da razume sadržaj kratkog teksta: „11:06Video call, Matzner Gerhard. Prihvatiti / Odložiti / Odbiti ?”

Bila je potpuno zatečena. Zakazani razgovor sa vlasnikom kompanije, njenim nekadašnjim šefom? To se nije desilo nikada, čak ni u vreme kada su zajedno radili na projektima. Politika firme je da se svaka komunikacija među zaposlenima obavlja uz posredovanje AI. Poslednjih nekoliko godina je AI obavljala i sve poslove vezane za organizaciju, počev od raspodele zadataka pa do ocene kvaliteta rada i obračuna zarade. Sophie je pretpostavljala da vlasnik kompanije i bord direktora više nemaju nikakvog dodira sa unutrašnjom organizacijom, da se sada bave samo strateškim pitanjima, da ih čak i ne zanima koliko imaju zaposlenih. Bila je sigurna da jegospodinMatznerzaboraviodaizvesnaSophieuopštepostoji.Ovajpoziv je bio dokaz njene pogrešne procene, ali to što Sophie nije izgubljena u bazama podataka može biti i loše. Očito je da postoji neka vanredna situacija, i da je Sophie nekako povezana sa tom situacijom. Međutim, koliko god pokušavala da otkrije čime je ona uticala na neko iznenadno dešavanje - ništa joj nije padalo na pamet. Godinama radi isti posao, AI je prilično zadovoljna njenim rezultatima (ovo je samo pretpostavka, jer Sophie nema podatke drugih zaposlenih sa kojima bi mogla napraviti poređenje),aosimretkihvraćanjaradovanablagekorekcijeili doradu-nije

imalaproblemanaposlu.NjenSocijalniRejtingjevisok,zdravstvenostanje odlično, finansijski je stabilna - neprekidno unutar preporučenih vrednosti. Sa druge strane, ništa u njenoj radnoj biografiji nije bilo spektakularno, karijera je tekla uobičajenom, lagano uzlaznom linijom. Prethodna unapređenja nisu bila „unapređenja u pravom smislu”, već samo prelaz na kompleksnije radne zadatke, koji su joj donosili blaga uvećanja zarade.

Sophie se mučila da nasluti razloge za iznenadni poziv, ali je, ne dokučivši nameru gospodina Matznera, odlučila da vreme do sastanka iskoristi što bolje - radom, završavanjem par jednostavnijih zadataka. Srećom, zadaci koje je završila u tih par sati bili su rutinski, nije morala uneti kompletnu pažnjuuposao.Nijetonimogla,svevremeseumislimavraćalanazakazani video poziv. S nestrpljenjem dočeka 11:06, kada je kratak „ping” označio početak komunikacije sa vlasnikom kompanije.

-Dobardan,Sophie!IzviniteštoVasprekidamuposlu.Daliimatevremena za kratak poslovni razgovor? lice gospodina Matznera bilo je vedro, što je otklonilo svaku bojazan da je razlog za ovaj razgovor neki ozbiljan propust u njenom radu. To lice je i pored vidljive nege bilo puno starije nego kada ga je poslednji put videla, godinama ranije. Ipak je i dalje zračilo unutrašnjom snagom i energijom koja privlači sagovornika.

-Dobar dan, gospodine Matzner, drago mi je što vas vidim. Ne ometate me, radne zadatke obavljam predviđenim tempom.

- Znam. Ovih dana smo na kolegijumu pogledali izveštaj o Vašem radu, priznajem da smo bili impresionirani.

- Hvala. Verovatno mi zadovoljstvo uslovima u kompaniji daje motivaciju za rad. - Sophie je pokušala da ljubaznošću usmeri razgovor na temu zbog koje je i zakazan.

- Drago mi je da ste zadovoljni. Primetili smo da ste se preselili u Bezirk 2 i da ste finansijski stabilni, sve to je dokaz posvećenosti poslu, a takvi ljudi će u našoj kompaniji uvek biti na ceni.

- Da budem iskrena: volim ovaj posao. Ako smem da preporučim, mislim da bih još bolje rezultate postizala na težim projektima, umesto rešavanja manjih, rutinskih zadataka.

- To je i moje mišljenje, ali zadatke dodeljuje AI u skladu sa potrebama kompanije. Radi optimizacije troškova svaki zadatak se daje onome ko će ga rešiti najbrže i najkvalitetnije. Ako je neki lakši zadatak dodeljen Vama, to ne znači da teško izlazite na kraj sa kompleksnim zadacima, nego da ćete taj „rutinski” zadatak završiti osetno brže nego bilo koji drugi zaposleni, a to predstavlja značajnu uštedu. AI je razradila vrlo kompleksan sistem raspodele radnih zadataka, koji analizira ne samo Vaš radni učinak nego i psihološki profil, ali i sva ostala prethodna iskustva koja ste stekli u životu. Možda ste primetili da vrlo često dobijate zadatke kod kojih je potrebno predefinisati algoritme procene ponašanja subjekata iz balkanskih Zona. AI je primetila da su Vaši rezultati u ovoj oblasti drastično bolji od rezultata Vaših kolega, zato te zadatke usmerava ka vama.

- Iskustvo stečeno na ranijim zadacima mi mnogo pomaže... -Pokušavala je da neprimetno promeni temu.

- S obzirom na to da niko drugi nije mogao da se izbori sa balkanskim mentalitetom, pogledao sam Vaš lični dosije... - Gospodin Matzner nije imaonamerudapromenitemu,očitojeovobiorazlogneočekivanogpoziva. - ...i tu sam pronašao podatak da ste po završetku srednje škole promenili ime i prezime.