Julija Bacila si čini na mene

Ipak, preplavio ga je bes kad je ugledao podliv. To ga je podsetilo na nešto drugo: na izvrnuti zglob, oderanu kožu i krvave članke.

- Fine? - prošaputala je Serena. - Šta to radiš?

Oprezno ju je pomilovao po ruci.

- Ja... žao mi je. Kunem se, platiće zato.

- Fine?

Nagnula je glavu namrštivši se. Slatko.

Lepota Serafine Skot ne može se nazvati klasičnom. Ona nije nežna engleska ruža, već divlji cvet. Strasna i očaravajuća. Snažna.

Ali u ovom momentu bila je ranjiva i neposredna. Tako mi je žao što sam ti oduzeo Toma. Sve bih učinio da ti ga vratim.

Toliko je želeo da svima ispriča šta se desilo u Singapuru, ali pošto istraga još traje, nije to smeo.

Kako da je se reši?

Sklonio joj je pramen kose s lica.

- Ostavi me, Fine - povukla se kao da se opekla.

Serena je duboko uzdahnula, ali je Fin to ignorisao. Budila je ono životinjsko u njemu iako ga je srce bolelo zato što ju je povredio.

Nakon što ju je poslednji put dodirnuo, koliko god da je to bilo nevino, Serafina ga je četiri godine izbegavala. Pametna devojka.

Nikad je nije video da grli oca i, koliko je on znao, nikad nije imala momka. Priznala ona to ili ne, sviđala se svim muškarcima u timu. Džejk Morgan je zaista bio zatreskan u nju. Ipak, svi su se oni držali podalje od nje. Zato što su upozoreni? Ili zato što niko nije imao hrabrosti da joj priđe? Želeo je da Serena ode nazad u London. Daleko od očiju, daleko od srca.

I uprkos svemu, osetio je da joj je privlačan. Zato je odlučio: Doviđenja, Serafina Skot.

Neka mi Bog oprosti.