-
Hajde, Ile, ti prvi pro~itaj zadatak!
Ceo razred se okrenuo na tu stranu. Ile se ispravio, dr`e}i svesku u drhtavimrukama. Lice mu je postalo ble|e nego obi~no. Nekoliko puta je olizao jezikom suve usne i na kraju po~eo: Moja majka “Moja majka mnogo radi. Mu~i se, a meni je `ao. Uve~e se vra}a umorna. Ruke su joj modre i nate~ene od prawa i ribawa. Volim je vi{eod svega na svetu, ali joj to nikad nisam rekao. Ni ona meni to nije rekla, iako znam da bi sve dala za mene. Uvek meni kupuje, a sebi - ako prestane ... Uvek je tu`na. Pla{im se da se ne razboli . . .� Ovde je Ile zastao. Oborio je glavu. U o~ima su mu zablistale suze. -
^itaj daqe, Ile - blago mu je rekla u~iteqica.
Moja majka, moja majka . . . - nastavio je Ile, ali nije mogao daqe. Izgubio je glas, suze su mu potekle. Ispustio je svesku i pokrio lice rukama. U zanemelom razredu ~ulo se samo wegovo grcawe. -
Sedi, Ile - rekla je u~iteqica.
I dok je Ile sedeo u svom uglu, mnogi wegovi drugovi kri{om su brisali suze. Sve su misli ovog trenutka bile usmerene na Ila i na wegovu majku. I svi su, iz onih nekoliko redova {to ih je Ile pro~itao o svojoj majci, osetili Ilevu majku kao svojju. I znali su da onih desetak redova u ilevoj svesci govore o majci vi{e od svega }to su oni o woj napisali u svojim sveskama. Gligor POPOVSKI
(Prepev: M. MILO[EVI])
Razgovaramo o tekstu Primetio si dase povodom neke pesme ili pri~e razgovor uvek vodi o tekstu. Dakle postoje pesni~ki (poetski) i prozni tekstovi. Pri~a je prozni tekst, a takav je, na primer, i roman (samo {to je roman mnogo du`i tekst od pri~e!). Pri~a ima raznih vrsta, zavisno ot teme, ali i na~ina pripovedawa. O tome}e{ vi{e nau~iti kasnije. 156