Issuu on Google+

DOBRIVOJE STO[I]

SRPSKI JEZIK ZA ^ETVRTI RAZRED OSNOVNE [KOLE


Izdava~: MINISTARSTVO ZA OBRAZOVAWE I NAUKE REPUBLIKE MAKEDONIJE ul. Mito Haxivasilev Jasmin, bb Skopje

Recenzenti: Prof. d-r ^edomir Stojmenovi} Nada Stojanova Sne`ana Vasiqevi}

Lektura: Dobrivoje Sto{i}

Штампа: Графички центар дооел, Скопʾе Re{ewem Ministera za obrazovawa i nauke Republike Makedonije br.22-4029/1 od 29.06.2010 godine odobrava se upotreba ovog uxbenika

CIP - Katalogizacija vo publikacija Nacionalna i univerzitetska biblioteka “Sv.Kliment Ohridski” , Skopje 373.3.016:811.163.41(075.2) STO[I, Dobrivoje Srpski jezik za ~etvrti razred osnovne {kole / Dobrivoje Sto{i. - Skopje : Ministerstvo za obrazovanie i nauka na Republika Makedonija, 2010. - 188 str. : ilustr. ; 28 sm ISBN 978-608-4575-78-8 COBISS.MK-ID 84069898


STASAJ, BR@E, DETE

\ak si i od danas kre}e{ u ~arobno zemqu znawa. Dobrodo{o u svet kwige, {kola te u krilo ~eka, da umawi{ svetu brige i poraste{ u ~oveka.

3


JEZIK NARODNI I NORMIRAN (STANDARDNI KWI@EVNI) JEZIK “Boqe je izgubiti sve bitke i ratove nego izgubiti jezik. Posle izgubqene bitke i izgubqenih ratova ostaje narod. Posle izgubqenog jezika - nema naroda� Stefan Nemawa

ZVALI MAGARCA NA SVADBU

PROLE]NE BOJE Bati je danas donela mama kutiju s ~etkama i bojicama. Slikao bata lipe kraj puta: oti{la cela bojica `uta. Oti{la potom bojica bela za sne`ne kape na grawu jela.

Drijemao magarac nad praznim jaslama, dok neko zakuwa na vrata od obora. Kad li ko je dole}ela lastavica na svu pre{u, te re~e magarcu: Br`aj da idemo, poslali su po te na svadbu. Upita ga sin: [to }e re}i da tebe zovu stara, a mene mlada ne, kad bi ja boqe zapjevao i poigrao od tebe? Vaqda im je nestalo drva ali vode - odgovori magarac. Narodna pripovetka

A sad odjednom velika mena: na red je do{la boja zelena; svetlozelena za vlati trava. Za vedro nebo - bojica plava. Qubi~asta i crvena jarka - za qubi~ice i cve}e parka.

Mawe poznate re~i jasli - mesto gde se ostavqa hrana za stoku obor - tor za stoku pre{a - hitwa, `urba

Nikola Jeremi}

5


Koji je od ova dva teksta napisan na narodnom, a koji na kwi`evnom jeziku? Na osnovu ~ega dolazi{ do takvog zakqu~ka? Pripovetka “Zvali magarca na slavu” napisana je narodnim jezikom. U narodnom jeziku ima dosta re~i koje ne potoje u re~niku normiranog (kwi`evnog) jezika. Upamti

!

Narodni jezik je onaj kojim govore qudi jednog podru~ja koje ima zajedni~ke geografske, istorijske i dru{tvene uslove.

Tekst “Prole}ne boje” napisan je ~istim normiranim kwi`evnim srpskim jezikom. Upamti

!

Normiran (standardan, kwi`evni) jezik je onaj kojim se pi{u dela stru~ne, nau~ne i umetni~ke literature i upotrebqava se u {kolama, pozori{tu, na radiju i televiziji. Kwi`evni jezik je dobro jednog naroda i zato ga vaqa dobro ~uvati i negovati. Nauka koja nas u~i da pravilno govorimo i pi{emo zove se gramatika.

6


GOVOR DOGOVOR

Jednog dana David i Gordana izi|o{e da se igraju. -

Hajde uz brdo do velikog drveta, - re~e Gordana.

-

Ne, hajdemo boqe nizbrdo na jezero, - predlo`i David.

-

Ne}u! Ne}u! - sko~i Gordana. - Hajdemo uzbrdo!

-

Ne}u! - sko~i David.

Tada je tata izi{ao napoqe da se sa decom poigra. -

Kuda }emo? - pita on decu.

-

Uzbrdo do velikog drveta, - odgovori Gordana.

-

Nizbrdo, na jezero,- predlo`i David.

Onda se tata doseti: -

Hajdemo prvo da se popnemo uzbrdo do velikog drveta, a onda da se

sjurimo na jezero. -

To je dobar predlog,- re~e Gordana.

-

To je zaista dobar predlog, -re~e i David.

Onda su svi troje po{li uzbrdo do velikog drveta. Zatim su se sjurili nizbrdo, na jezero. I bilo je svima vrlo lepo. Prema Perl BAK 7


Da bi se sporazumeli jedni s drugima qudi se svakodnevno slu`e govorom. Govorom oni iskazuju svoje `eqe i potrebe. Govor se javio od qudske potrebe da mogu preko wega da saop{te ne{to jedni drugima i ostao je kao najsavr{enije sredstvo za sporazumevawe. Qudi,svakako, mogu da se sporazumevaju i drugim sredstvima: izrazom lica,pokretom ruke, glave i ostalih delova tela,ali najboqe, najlak{e i najpotpunije oni se sporazumevaju pomo}u govora. Usmeni i pismeni govor

Mol koliim vas, kilo ko ko{ para gram ta dajz a

Sto dinara

Draga bako, Pi{em ti da te Obavestim da u Nedequ dolazim Kod tebe. Za`eleo Sam se da te vidim i poqubim. Tvoj unuk Petar Govor mo`e biti usmeni i pismeni. Kada qudi razgovaraju jedni s drugima, oni se izra`avaju usmeno. To je usmeni govor. Svaki napisan tekst koji ima neku vrednost, predstavqa PISMEN GOVOR. Ve`ba Diskutirajte u razredu o sli~nostima i razlikama usmenog i pismenog govora.

8


SAMOGLASNICI I SUGLASNICI U srpskom jeziku ima trideset glasova . Glas je najmawi i daqe nedeqiv deo re~i. Glasovi se razlikuju po zvu~nosti.

Uveri se!

a

t

Izgovori {to glasnije i {to du`e glasove koje vidi{ na ovim slikama! Koji od ova dva glasa izgovara{ lak{e, du`e vremena i glasnije? Svakako, to je glas a. Pri izgovoru ovog glasa vazdu{na struja bez prepreke prolazi kroz usnu dupqu. Upamti

!

Glasovi pri ~ijem izgovoru vazdu{na struja slobodno prolazi kroz usnu dupqu zovu se samoglasnici. Samoglasnici u srpskom jeziku su slede}i glasovi: a, e, i, o, u. Sve ostale glasove u na{em jeziku izgovaramo i te`e i ti{e od samoglasnika jer pri wihovom izgovoru vazdu{na struja prolaze}i kroz usnu dupqu nailazi na prepreke.

9


Upamti

!

Glasovi pri ~ijem izgovoru vazdu{na struja prolaze}i kroz usnu dupqu nailazi na prepreke zovu se suglasnici. Najbli`i suglasnik samoglasnicima je R. Ovaj glas u slede}a dva slu~aja je samoglasnik u re~i. 1. Na po~etku re~i ako je iza wega suglasnik: r|a, rskavac, rva~, Rtaw itd. 2. U sredini re~i ako je me|u dva suglasnika: srce, pred, vrh, brvno, grmeti itd.

Proveri svoja znawa Koliko glasova ima u srpskom jeziku? Koji su glasovi samoglasnici? Koju grupu ~ine ostali glasovi? U kojim slu~ajevima R je samoglasnik u re~i?

Primeni svoja znawa Koji su glasovi samoglasnici, a koji suglasnici u re~ima u pri~i: “Vuk i koza�.

VUK I KOZA Opazi vuk kozu kako brsti na nekom strmom proplanku. Po{to joj nije mogao pri}i, stade je nagovarati da si|e dole da ne bi pala. Govorio joj je da je kod wega lepa livada i pa{a obilna. Koza mu odgovori: -

Ne zove{ ti mene na pa{u, nego

{to si gladan. U koje dve re~i ove basne R je samoglasnik?

10


PODELA RE^I NA SLOGOVE RIBA I SLON @ivela nekad jedna riba. Riba kao riba. Mala riba od dva sloga: ri - ba. @iveo nekad i jedan slon. Velik, velik. Velik, a samo od jednog sloga: slon. Mala riba podsmehivala se velikom slonu: -

Velik, a samo od jednog sloga!

Al, eto ti rode. Do|e i proguta ribu od dva sloga. Prema Emi MO[KOVSKOJ

Po ~emu se re~ slon razlikuje od re~i riba. Prvu re~ (slon) izgovaramo jednim otvorom usta, a pri izgovoru re~i riba dva puta otvaramo usta: ri - ba. Upamti

!

Deo re~i koji se izgovara jednim otvorom usta zove se slog. Broj slogova u re~i zavisi od broja samoglaska u toj re~i.

Uveri se ! Jednoslo`ne re~i slon, rep, most, dub, zid, re~, park itd. U re~ima: slon, rep, most, dub, zid, re~ ima samo po jedan samoglasnik i zato ove re~i imaju samo po jedan slog i zovu se jednoslo`ne re~i. 11


Dvoslo`ne re~i kwiga, {kola, dete, zima, pri~a, ptica itd. Re~i koje u svom sastavu imaju po dva samoglasnika su dvoslo`ne re~i. Troslo`ne re~i ulica, livada, snimateq, re`iser, dvori{te, zadatak, pouka, viqu{ka itd. Re~i koje u svom sastavu imaju po tri samoglasnika su troslo`ne re~i. Ima re~i koje imaju po ~etiri, pet, {est i vi{e slogova.

Proveri svoje znawe [ta je slog? Od ~ega zavisi broj slogova u re~i?

Primeni svoje znawe Rastavi na slogove slede}e re~i: vrabac, olovka, vuk, devoj~ica, zagonetka, pesma, avion, ogledalo, majmun, banana, dogovor, glas, domovina, ku}a, vreme, veverica, jabuka i makaze. Od slede}ih slogova sastavi re~i: ~e ja

li

{o

gre

bran

ca

ki

ka

re ca ni

mo

sa nik

sli

glas

12


IMENICE Seti se [ta ozna~avaju imenice? Koje su imenice zajedni~ke,a koje vlastite?

Konkretne i apstraktne imenice RADUJ SE, RADUJ SE, DETE Raduj se, raduj se, dete U svetu svakog trenutka ponekad radost zablista, sad polet u srcu mladu, sad rosa na dlanu lista . . . Desanka MAKSIMOVI] Koje su re~i imenice u ovim stihovima? Po ~emu se one razlikuju? Imenice: dete, srce, rosa, dlan i list imaju ne{to {to mo`e da se dodirne i vidi. Upamti

!

Imenice kojima se imenuje ne{to {to mo`e da se dodirne i vidi zovu se konkretne imenice. Imenice: svet, trenutak, radost i polet imenuju ne{to {to ne mo`e da se dodirne i vidi. Upamti

!

Imenice kojima se imenuje ne{to {to ne mo`e da se dodirne i vidi zovu se apstraktne imenice.

13


Zna~i, od mogu}nosti ili nemogu}nosti da se ne{to dodirne ili vidi postoje dve vrste imenica: konkretne i apstraktne.

Proveri svoja znawa: Koje se imenice zovu: - konkretne, - apstraktne?

Primeni svoja znawa Pro~itaj pa`qivo slede}i tekst, a posebnu pa`wu posveti imenicama u tekstu.

ZAO DUH Bio jednom zao duh, hud do zla boga, pravi |avo. Jednog dana beja{e osobito dobre voqe jer je na~inio neobi~no ogledalo: sve dobro i lepo {to se u wem ogledalo, raspliwavalo se i gubilo, a sve {to ne vaqa i {to je ru`no, isticalo se i jo{ ru`nije bivalo. Najlep{i zeleni vidici u tom ogledalu postajahu poput obarenog zeqa, a najboqi qudi bejahu ru`ni ili stajahu na glavi i pokazivahu se bez trupa. Jednog dana ogledalo se razbilo i razletelo u komadi}e, u milione i milione komadi}a i zrnaca. Sada nastade jo{ ve}a nesre}a negoli pre. Nekim qudima za|e staklo u srce, a otad im ono beja{e kao led. Hans KRISTIJAN ANDERSEN Prepi{i sve imenice u slede}e dve kolone: konkretne imenice

apstraktne imenice

14


Rod kod imenica

J

TA

TA

J

TA

TO

TAJ

TA

TA

TO

TO

Imenuj bi}a koja vidi{ na slikama. [ta ozna~avaju re~i: mu`, `ena, dete, Vo, krava. tele i petao, koko{ka, pile? Sve ove re~i ozna~avaju bi}a. To su imenice. Imenice: mu`, vo i petao ozna~avaju bi}a mu{kog roda. Imenice: `ena, krava i koko{ka ozna~avaju imena bi}a `enskog roda. Imenice: dete, tele i pile ozna~avaju imena bi}a srednog roda. Upamti

!

Omenice imaju tri roda: mu{ki, `enski i sredwi rod. Rod kod imenica lak{e odre|ivamo re~ima TAJ, TA i TO. Imenice uz koje mo`e da stoji re~ taj su mu{kog roda. Imenice uz koje mo`e da stoji re~ ta su `enskog roda. Imenice uz koje mo`e da stoji re~ to su sredweg roda.

15


Proveri svoja znawa Koliko roda imaju imenice? Kako mo`emo lak{e da odredimo rod kod imenica?

Primeni svoja znawa DE^AK I STARICA Jedan plavi de~ak, pegavog lica i pr}kastog nosa, {utira ulicom {arenu loptu. Lopta udari staru, iznemoglu `enu u nogu. De~ak, posti|en, pri|e i re~e: -

Izvinite, bako!

-

Ni{ta. To nije bilo namerno. Ti se dobro dete, - re~e starica,

osmehnuv{i se. De~aku oko zablista. Odmah uze loptu i hitrim korakom ode niz duga~ku ulicu. Zadatak: Prona|i sve imenice u tekstu “ De~ak i starica�, podvuci ih olovkom i odredi kom rodu pripadaju.

16


Broj kod imenica

Na slici s leve strane vidimo jednog petla, jednu koko{ku i jedno pile. Upamti

!

Imenice koje ozna~avaju imena pojedinih bi}a, predmeta i pojava jesu u jednini. Na drugoj slici vidimo vi{e petlova, vi{e koko{aka i vi{e pili}a. Upamti

!

Imenice koje ozna~avaju imena vi{e bi}a, predmeta i pojava su u mno`ini. Imenice u srpskom jeziku imaju dva broja: jedninu i mno`inu.

Proveri svoja znawa Koliko broja imaju imenice u srpskom jeziku? U kom su broju imenice koje ozna~avaju: - imena pojedinih bi}a, predmeta i pojava, - imena vi{e bi}a, predmeta i pojava?

17


Primeni svoja znawa Odredi broj kod imenica u slede}em tekstu:

VESELA KI[A U nedequ je padala ki{a. U ponedeqak je padala ki{a. I u utorak je padala ki{a. Ulice su bile mokre. S krovova je curila voda.

Iz {kole istr~ala deca i otvorila ki{obrane. Bili su to mali i veliki crni ki{obrani. Crni ki{obrani, siva ki{a, suro nebo . . . Kod ku}e je kraj prozora sedeo de~ak i prstom pratio kapqice koje su klizale niz staklo. Ju~e je ponovo padala ki{a. Pada jo{ i danas. Na grudima su vla`ni kaputi, blatwave cipele. De~ak jo{ uvek prati ki{ne kapqice na prozorskom oknu. Iznenada, iz {kolske kapije istr~a{e devoj~ice i de~aci sa crvenim, belim, `utim i zelenim ki{obranima. - Pogledaj, mama! - povika de~ak kraj prozora. - Ala je danas neka vesela ki{a! Brzo obu cipele i pojuri za de~acima i nekom devoj~icom koja je imala ki{obran qubi~aste boje. Ela PEROCI 18


PRIDEVI Opisni pridevi

[KOLE [kole su velike, mirne ovce koje oka~e veliko zvonce pa zvone, zvone i decu gone u `ute, male avione. Dragan LUKI] velike ovce mirne

zvonce

veliko

`ute avioni male Re~i velike, mirne, veliko, `ute i male upotrebqeni u pesmi “[kole� ozna~avaju osobine bi}a i predmeta. Takve se re~i zovu pridevi. 19


Upamti

!

Pridevi koji ozna~avaju razne osobine bi}a, predmeta i pojava, to jest opisuju kakvo je ne{to zovu se opisni pridevi. Bi}a, predmeti i pojave imaju vi{e osobina.

Uveri se !

kow stari beo brz

ku}a velik

nova mala crvena

Proveri svoja znawa [ta ozna~avaju pridevi? Koji se pridevi zovu opisni?

Primeni svoja znawa 1. Podvuci opisne prideve u pesmi koja sledi. 20

niska


NA OVOM SVETU IMA NAS RAZNIH Na ovom svetu ima nas raznih: debelih, sme{nih, pametnih, ru`nih, pakosnih, dobrih, ne`nih i tu`nih, i svako dete - kao u pri~i na cvet ponekad ~udno li~i. Miroslav ANTI] 2. Napi{i nekoliko re~enica o tome {to vidi{ na slici, ali tako {to }e{ u svakoj re~enici upotrebiti najmawe jedan opisni pridev. Primer: Zoran je {utnuo {arenu loptu. Trudi se da ti re~enice budu povezane. Tako }e{ dobiti lep sastav.

21


ZAMENICE SLAVUJ, KUKAVICA I MAGARAC Jednom kukavica re~e slavuju: -

Ho}e{ li da se opkladimo da ja lep{e pevam od tebe?

-

Hajde ba{ ako ti to ho}e{, ali ko }e nam biti sudija?

-

Eno, onaj koji pase tamo. Vidi{ li koliko velike u{i ima on !

Oni po~nu da pevaju. Ali {ta se magarac razume u pesmu! On re~e: -

Vi oboje lepo pevate. Ipak, kukavica lep{e kuka.

Tako slavuj izgubi opkladu, ali ga pastir ute{i re~ima: -

Ne stidi se, slavuju! Za tebe je ve}a po~ast {to se tvoja pesma ne

svi|a magarcu. Narodna basna Re~i: ja, ti, on, oni i vi u ovoj basni zamewuju lica i zovu se zamenice. Upamti

!

Zamenice su re~i koje zamewuju lice.

Li~ne zamenice

Ja govorim.

Mi govorimo

Ti govori{

On (ona, ono) govori

Vi govorite 22

Oni (one, ona) govore


Re~i: ja, ti i on (ona, ono) odnose se na pojedina lica, a vrlo ~esto zamewuju wihova imena i nazivaju se li~ne zamenice. Li~na zamenica ja ozna~ava lice koje govori o sebi. Li~na zamenica ti ozna~ava lice kome govorimo. Li~ne zamenice on, ona i ono ozna~avaju lica ili stvari o kojima se govori. Li~na zamenica mi ozna~ava lica koja govore ili pi{u o sebi. Li~na zamenica vi ozna~ava lica kojima se obra}amo u govoru. Li~ne zamenice oni, ona i one ozna~avaju lica ili stvari koja pomiwemo u govoru. Iz izlo`enog se vidi da li~ne zamenice imaju posebne oblike za sva tri lica u jednini i mno`ini. Jednina

Mno`ina

1l.

Ja

1l.

mi

2l.

ti

2l.

vi

3l.

on (za m.r.)

3l.

oni (za m.r.)

ona (za `.r.)

one ( za `.r.)

ono ( za sr.r.)

ona ( za sr.r.)

Proveri svoja znawa Koje se re~i zovu zamenice? [ta ozna~avaju li~ne zamenice? Koje oblike li~nih zamenica zna{ u srpskom jeziku?

Primeni svoja znawa Napi{i pet re~enica u kojima }e{ upotrebiti li~ne zamenice.

23


GLAGOLI

Priseti se! [ta ozna~avaju glagoli? Svoju tvrdwu potkrepi primerima.

Branko i Tijana su ~itali.

Branko i Tijana Êe ~itati.

Pro{lost, sada{wost i budu}nost

Branko i Tijana ~itaju .

Glagolima se mo`e iskazati vreme vr{ewa radwe. U re~enici “Branko i Tijana ~itaju” oblikom ~itaju iskazana je radwa koja se vr{i u sada{wosti. U re~enci “Branko i Tijana su ~itali” oblikom ~itali su iskazana je radwa koja se vr{ila u pro{losti. U re~enici “Branko i Tijana Êe ~itati” oblikom }e ~itati iskazana je radwa koja }e se vr{iti u budu}nosti.

24


Primeni svoja znawa Prona|i sve glagole u tekstu “^etiri devoj~ice� podvuci ih olovkom i odredi vreme vr{ewa wihove radwe.

^ETIRI DEVOJ^ICE Ide mama ulicom i vodi ~etiri devoj~ice. Mama ka`e: -

Kupi}u jednu ta{nu.

Devoj~ice ka`u: -

I ~etiri ta{nice! I ~etiri ta{nice!

Mama ka`e: -

Kupi}u jedan ~e{aq.

-

I ~etiri ~e{qi}a! I ~etiri ~e{qi}a!

Mama ka`e: -

Kupi}u jednu riba}u ~etku.

Devoj~ice ni{ta ne reko{e. Nijedna od wih nije kazala ni re~.

25


BROJEVI ^etvrto A odeqewe nalazi se u prizemqu {kole. Ono ima petnaest klupa. U wima sede tridesetoro u~enika, ~etrnaest de~aka i {esnaest devoj~ica. U prvoj klupi sede dve devoj~ice, a u drugoj dva de~aka. Petoro u~enika je odsutno sa ~asa. Podvu~ene re~i u ovom tekstu jesu brojevi. Brojevi se upotrebqavaju uz druge re~i i pokazuju koliko ima ne~ega na broju, koje je po red neko bi}e ili predmet, ili koliko ima ne~ega na zbiru. Brojevi se dele na: osnovne, redne i zbirne. Osnovni brojevi zovu se jo{ i prosti ili glavni brojevi. Oni ozna~avaju koliko ima na broju bi}a ili predmeta. (dva u~enika, pet devoj~ica, deset jabuka. . .) Re~i: prva klupa, drugi razred, dvadesetak strana . . . ozna~avaju koje je po redu neko bi}e ili predmet na koji se odnosi broj i zovu se redni brojevi. Brojevi: dvoje, troje, ~etvoro, desetoro . . . su zbirni brojevi i wima se ozna~ava ta~an broj bi}a razli~itog roda. Zbirni brojevi upotrebqeni u obliku mno`ine odre|uju po broj i zbir predmeta koji zna~e neku celinu. (na pr. troja kola, petora vrata . . .)

dva u~enika

dve devoj~ice

26

dvoje u~enika


BROJEVI

OSNOVNI (PROSTI

REDNI

ZBIRNI

GLAVNI)

Proveri svoje znawe - [ta su brojevi? - Kako se dele brojevi? - Koji su osnovni brojevi? - Koji su redni brojevi? - Koji su zbirni brojevi?

Upamti -

!

Pored rednih brojeva napisanih arapskom cifrom uvek se stavqa

ta~ka. 8. mart je praznik na{ih mama. Doma}i zadatak: Napi{i po dve re~enice u kojima }e biti upotrebqene sve tri vrste brojeva.

27


RE^ENICA Obnovi: [ta je re~enica? Koje re~enice nazivamo: - obave{tajne, - upitne, - uzvi~ne? Koje re~enice nazivamo potvrdne, a koje odri~ne? Osnovni re~eni~ni ~lanovi (Subjekat i predikat)

Ko? Petao Upamti

[ta radi?

Ko?

peva

Milan

[ta radi? pi{e

!

Re~ koja u re~enici kazuje ko vr{i radwu zove se subjekat. Re~ koja e re~enici ozna~ava radwu koju vr{i subjekat zove se predikat. Subjekat i predikat su osnovni re~eni~ni ~lanovi? Subjekat lak{e odre|ujemo pitawem: Ko radi?, a predikat pitawem: [ta subjekat radi? Re~enice koje su sastavqene samo od subjekta i predikta jesu proste re~enice. 28


Proveri svoja znawa Koji su osnivni re~eni~ni ~lanovi? [ta kazuje subjekat? Pomo}u koga pitawa lak{e odre|ujemo subjekat? [ta kazuje predikat? Kako se lak{e pronalazi predikat u re~enici?

Primeni svoja znawa Prona|i subjekat i predikat u re~enicama ove pesme:

LIPA Oko jedne lipe u na{oj ulici oduvek se vijaju ma~ke, tr~karaju devoj~ice, igraju rata de~aci, odmaraju starci, nedeqne utakmice prepri~avaju obi~ni mu{karci, o kola~ima ~avrqaju mame. Rada OBRANOVI]

29


U slede}im re~enicama izostavqen je subjekat. Dopi{i ga olovkom GNEZDO

Mala _______________ je sela pored prozora. _______________ je ~e{qala svoju kosu. Kraj prozora je doletela ______________. _____________________ i{~upa jedno vlakno i dade ga ptici. _____________________ uze vlakno u kqun i ugradi ga u svom gnezdu. _____________________ je bila vrlo zadovoqna. Zadovoqna i sre}na bila je i _______________. G. UGOLINI U slede}em tekstu nadostaju predikti. Prepi{i tekst ali upi{i i predikat.

JESEN Jesewa ki{a _________________ skoro svakog dana. Sve ~e{}e ___________ hladan vetar. Li{}e _____________ na vla`nu zemqu. Mnoge ptice ve} _____________________ u tople krajeve. Seqaci ______________ drva za zimu. Qudi ________________ toplija odela. Uskoro _________________ i prvi sneg.

30


PISAWA ODRI^NE RE^CE NE Da li zna{ kako se pi{e odri~na re~ca NE uz glagole, imenice i prideve?

E. ovako: Re~ca NE pi{e se odvojeno od glagola. Dakle: NE ZNAM, NE MOGU, NE SMEM ... Izuzetka u kojima se re~ca NE pi{e spojeno sa glagolima ima samo ~etiri: NE]U, NISAM, NEMOJ, NEMAM Uz imenice i pridevi re~ca NE se pi{e uvek spojeno. Dakle. NEPRAVDA, NEZNAWE, NEISTINA ... Profesor

Zadatak U svesci za doma}e zada~e prepi{i pravilno slede}e re~i: ne poznat, neide, nemogu, ne prijateq, neznam, ne zgoda, ne mam, ne razumem, neu~im. 31


RE^I KOJE IMAJU ISTO ILI SLI^NO ZNA^EWE BAJAGI NE[TO DRUGO Nije tmina, nego mrak, nije igra, nego ples, nije vre}a, nego xak, nije srxba, nego bes. Nije {ija, nego vrat, nije narav, nego }ud, nije ~as, nego sat, nije {a{av, nego lud. Nije brdo, nego breg, nije ku}a, nego dom, nije barjak, nego steg, nije truntav, nego trom. Nije blesak, nego sjaj, al ’ je konac, ali kraj. Mile STANKOVI] tmina mrak

igra ples

vre}a xak

srxba bes

{ija vrat

narav }ud

~as sat

{a{lav lud

brdo breg

ku}a dom

barjak steg

truntav trom

blesak sjaj

konac kraj

Po ~emu se razlikuju re~i koje su podvu~ene u pesmi?

32


Re~i: tmina - mrak, igra - ples, vre}a - xak, srxba - bes, {ija - vrat itd. su razli~itog oblika ali imaju isto ili sli~no zna~ewe.

Primeni svoja znawa Prona|i re~i koje }e imati isto ili sli~no zna~ewe na ove re~i: avion

_____________

kasap

_____________

lekar

_____________

hladan

_____________

brz

_____________

razgovarati

_____________

lepotica

_____________

svr{etak

_____________

tuga

_____________

isto

_____________

33


RE^I KOJE IMAJU SUPROTNO ZNA^EWE

VIDI, SVI]E “Vidi, svi}e”, re~e petao i kukuriknu. “Vidi, svi}e”, re~e sova i zevnu. “Vidi, svi}e”, re~e mlekaxija i po|e na posao. “Vidi, svi}e”, re~e no}ni ~uvar i vrati se ku}i s posla. “Vidi, svi}e”, re~e sijalica i ugasi se. “Vidi, svi}e”, re~e prozor i otvori se. “Vidi, svi}e”, re~e mesec i po~e da bledi. “Vidi, svi}e”, re~e senka i po~e da tamni. Vlada STOJIQKOVI]

34


Re~enica “Vidi, svi}e” koju izgovara sova je u suprotnosti s re~enicom “Vidi, svi}e” koju izgovara petao jer petao tu re~enicu izgovara u jutarwim ~asovima, a re~enicu koja izgovara sova odnosi se na ve~erwe doba. Re~: vrati se ima suprotno zna~ewe na re~ po|i. Re~enica “Vidi, svi}e” koju izgovara sijalica je u suprotnosti s re~enicom “Vidi, svi}e” koju izgovara prozor jer ozna~ava po~etak ne~ega, a druga kraj ne~ega. Kakve suprotnosti otkriva{ u posledwe dve re~enice ove pesme?

Primeni svoja znawa Pove`i re~i koje imaju suprotno zna~ewe veselo

napoqe

radost

lak

ne}e

`ensko

unutra

ispred

iza

ho}e

visoko

malo

mu{ko

tuga

te`ak

tu`no

35


PRENO[EWE DELA RE^I IZ JEDNOG REDA U NOVI RED IGRA Ujutru, kad je do{lo na re~nu obalu, dete je opet na{lo rastureni svoj dvorac od peska. Ko je dolazio na ovo skriveno mesto da se me{a u moje igre? Mo`da me neko sledi kri{om i sve~eri, kad stada napu{taju ispa{u, kad se prozori nagutaju mraka i selo potone u san, dolazi ovde i rastura moj dvorac . . . Preko dana ja ga gradim, a preko no}u dolazi neko i ru{i ga. U `utom pesku dete je opet po~elo da gradi svoj dvorac detiwstva. Vidoe PODGOREC U pismenom izra`avawu ~esto se de{ava da na kraju reda ne mo`emo da napi{emo celu re~. Vi{e re~i teksta “Igra� po~iwu u prvom, a zavr{avaju u drugom redu, tj. jedan deo re~i pi{e se na kraju zapo~etog reda, a drugi deo re~i prenosi se u novi red. Rastavni znak (-) pi{e se samo iza prvoga dela re~i.

36


Evo te re~i: rastu reni

sle -

sve~e -

napu{ -

mra-

di

ri

taju

ka

i

ne ko Pri preno{ewu re~i od zapo~etog u novi red moramo po{tovati slede}a pravila: - Od jednog u drugi red nikad se ne prenose re~i koje imaju samo po jedan slog. Primer: dub, sin, prst, slon, breg, most itd. - U novi red ne prenosi se jedan glas re~i nezavisno od toga dali je taj glas samoglasnik ili suglasnik. Nepravilno

Pravilno

radi - o

ra - dio

misa - o

mi - sao

Sloboda - n

Slobo - dan; Slo - bodan

- Ako se u sredini re~i na|u dva suglasnika jedan do drugog, naj~e{}e se rastavqaju pri podeli re~i radi preno{ewa jedan wen deo u novi red. Primer: raz - mi{qati, sas - tav - qene, sen - ka, bas - na, pis - mo, biq - ka itd.

Proveri svoja znawa Za{to pri pisawu neke re~i jedan deo prenosimo iz jednog reda u novi red?

Primeni svoja znawa Poka`i kako mo`e{ da prenese{ jedan deo re~i iz po~etog reda u novi red slede}e re~i: leptir, {kola, u~iteqica, predavawe, razred, razgovor, nezadovoqan, `ut, duga, gavran, kraq, glas, planina i trbuh.

37


PRAVILNO PISAWE SUGLASNIKA - J -

Uporedi! Izgovor i pisawe suglasnika j - u: Srpkom jeziku

Makedonskom jeziku

jesen, jezero, jelen

esen, ezero, elen,

jedan, Jelena

eden, Elena

moje, tvoje, moji

moe, tvoe, moi

majica, {ije, pije

maica, {ie, pie

Do kakvog zakqu~ka dolazi{ na osnovu ovih primera, u vezi sa izgovorom i pisawem suglasnika - j u srpskom i makedonskom jeziku? Svoju tvrdwu potkrepi sa jo{ nekoliko primera.

!

Upamti

U srpskom jeziku suglasnik - j se ne pi{e i ne izgovara izme}u samoglasnika i i o: u~ionica, stadion, violina, radio, radionica itd. Ve`ba Ispravi gre{ke u slede}im re~ima: dvoica

stadijon

policia

avijon

petnajeset

istoria

kai{

edinajeset

fijoka

tvoi

pijon

esen

38


NAVODNICI Znak navodnici (” “) upotrebqavaju se za izdvajawe odre|enih vlastitih imena: a) Naslovi kwiga: “Pirej” (roman - Petre - M. Andreevski), “Prosti mi kanarinke” (pripovetke za decu - Vidoe Podgorec), “Ko{tana” (drama - Borisav Stankovi}) b) Naslovi ~asopisa: “Razvigor”, “Na{ svet” v) Naslovi novina: “Dnevnik”, “Nova Makedonija”, “Ve~er” g) Naslovi filmova: “Granica”, “Pra{ina”, “Frosina” d) Naslovi firme, ustanive, preduze}a, {kole i dr.: Osnovna {kola “Ko~o Racin”, “Kontinental” (hotel), “Marko Cepenkov” (Narodna biblioteka) itd.

Pro{iri svoja znawa Me|u navodnicama se stavqaju: - Re~i koje se navode onako kako su izgovorene ili napisane: “Eto ka`em ti ja - zakuka Miloje - udari}e takve bujice i poplave, koje }e uni{titi sve {to se nalazi u poqu”. - Re~i, izrazi ili re~enice kojima se u podsmehu `eli dati suprotan ili druk~iji smisao od onog koji ima. Previ{e si ti “dobar” Blagoje. Zec je vrlo “hrabar”. Danas su ti ruke veoma “~iste”, sine.

Proveri svoja znawa U kojim se slu~ajevima pi{e znak navodnici?

39


Primeni svoja znawa Stavi, navodnikei u slede}im re~enicama: U posledwa dva meseca pro~itao sam roman. I zvezde padaju same Simona Drakula kao i wegovu zbirku pripovedaka Planine i dale~ine. Simon Drakul je bio urednik u izdava~koj ku}i Ko~o Racin a pre toga radio je u novinama Mlad borec i Nova Makedonija. Kad sam bio u Skopqu, preno}io sam u hoelu Palas. Ja sam u~enik ~etvrtog razreda u Osnovnoj {koli Vuk Karaxi}.

*** Zaista, za{to nisi napisao doma}i zadatak? - upitao je Ivan Milana. Ama si ti vredan u uredan |ak, - re~e mu Ivan.

40


UPOTREBA VELIKOG SLOVA

- Veliko po~etno slovo upotrebqava se u pisawu slo`enih geografskih naziva, to jest geografskih imena od dve ili vi{e re~i: Makedonska Kamenica, Sveti Nikole, Kriva Palanka, Novi Sad, Novo Selo, Malo Kowari i dr. Kod slo`enih geografskih imena koja ozna~avaju imena planine, reke, jezera ili mora velikim po~etnim slovom pi{e se samo prva re~: [ar planina, Ohridsko jezero, Crna reka, Jadransko more i sl. - Velikim po~etnim slovom pi{u se re~i kojima se imenuju: a)

Institucije : Ministastvo za ekologiju, Pretsednik Republike

Makedonije, De~ja biblioteka “Drugar~e”. b)

Adrese: Moj drug `ivi u Ulici Bigla, Ulica Ivo Lola Ribar

prolazi kroz centar grada. U centru grada nalazi Trg Sloboda. v)

^asopisi: Na stranama de~jih ~asopisa: “Razvigor”, “Drugar~e” i

“Na{ svet” nalazim rubrike koje donose vrlo interesantne priloge. g)

Praznici: Nova godina, Osmi mart, Bo`i}, Osmi septembar, Sveti

Sava i dr.

Proveri svoja znawa Nabroj gde se upotrebqava veliko slovo. Svoje tvrdwe potkrepi primerima.

41


Z A N I M Q I V O S T I na vrh mi je jezika: ne mogu da se setim (ali znam dobro) nije me p~ela za jezik ujela: ne moram }utati

jezik mu se zaleteo: kazao je ne{to {to nije trebalo uzimati koga na jezik: ogovarati koga omaklo mu se s jezika:

skratiti kome jezik:

nehotice je rekao ne{to {to nije mislio

u~initi da neko mawe

da ka`e

pri~a

ujesti se za jezik: za}uti (da se ne bi reklo ne{to nezgodno) 42


O

J E Z I K U [ta ka`e Re~nik srpskog kwi`evnog jezika JEZIK: potkrepliv, pqosnat mi{i} u usnoj {upwini ~oveka i vi{ih `ivoti-wa koji slu`e kao JEZIK: sistem izra`avawa

organ ukusa, za `vakawe i gutawe

misli koji ima odre|ena

hrane, a kod ~oveka poma`e pri

glasovna i gramati~ka

stvarawu i izvo|ewu glasova i

pravila i slu`i ka sredstvo

govora.

za sporazumevawe me|u qudima. Ono {to je svojim oblikom ili upotrebom sli~no jeziku: -

plamen koji naglo sukne,

Mo`e biti

-

kazaqka, igla na vagi koja poka-

kwi`evni i narodni, nemu{ti,

zuje koja strana prete`e, -

klatno u zvonu,

-

komadi} ko`e na cipeli preko

govorni, materwi, strani, makaronski, `ivi, mrtvi, pesni~ki,

koga se obu}a vezama ste`e,

diplomatski, jezik brojki,

-

simbola, ma{inski . . .

pomi~ni deo brave koji isko~i i

~ini da su vrata zatvorena, -

uska traka ~ega

dr`ati jezik za zubima: paziti na svoje re~I

isplaziti jezik: jako se umoriti od dugog hodawa ili tr~awa

imati duga~ak jezik: biti brbqiv, mnogo i bezobrazno pri~ati

imati s kim zajedni~ki jezik: uzajmno se razumevati

jezik mu se zavezao: ne mo`e da govori (od uzbu|ewa, straha)

43


STASAJ BR@E, DETE!


1. [kola zove

-

Mira Aleksovi}

2. Septembar

-

Du{an Kosti}

3. Pismo ([kola) - proza

-

Edmondo de Ami~is

4. Razgovor sa pobednokom smrti

-

Branko ]opi}

5. Ko ne radi taj ne jede

-

Narodna pripovetka

6. Jesewa slika

-

Ranko Simovi}

7. Igra pod brezom

-

Vuk Cerovi}

8. U poznu jesen

-

Vojislav Ili}

9. Pozno jesewe jutro - proza

-

Isidora Sekuli}

10. Po{ta “Balon� - proza

-

Lojze Kova~i~

11. Princeza breza - pesma

-

Vidoe Podgorec

12. Dedal i Ikar - proza

-

Gustav [vab

13. Rastu`eni mesec - proza

-

Danko Novak

14. [ta vredi - pesma

-

Ismet Bekri}

15. Cvet i zlato - pesma

-

Stojan Tarapuza

16. De~akova pesma

-

Vehbi Kikaj

17. [kola

-

Dragan Luki}


[KOLA ZOVE

[kola zove, {kola zove, “Hajde, deco, sa svih strana!� I u {kolu `ure, jure hiqadama mali{ana. . . [kola zove, {kola zove, septembar se mesec smeje, decu redom prebrojava i za svakog pita gde je, i u Skopqu kraj Vardara, Ohridu gde biser raste, svud se {kola sad otvara lete deca kao laste, jure, `ure svi u {kolu, jedni pe{ke drugi hode i na jugu kraj ezera [ar - planine, Pelistera, nose torbe tkane, nove, {kola zove! Mira ALE^KOVI] 47


RAZGOVARAMO O PESMI Letni raspust je pro{ao. Po~etak je {kolske godine. Izvr{ene su sve pripreme za sam po~etak: kupqeni su uxbenici i ostali {kolski pribor. A onda neko zove. Ko to zove? - Kako si shvatio po~etak pesme? - Kako se deca odazivaju pozivu? - Kako septembar prebrojava decu? - Gde se sve otvaraju {kolska vrata? - Protuma~i stih: “Ohridu gde biser raste.� - Za{to deca lete kao laste? - Kako izgleda tvoja {kola prvih dana?

Usvoj novu re~: biser - okrugla skupocena zrnca koja se stvaraju u nekom {kolkama i slu`e kao ukras.

Poznati su Ohridski biseri.

48


SEPTEMBAR

U `utom autu do|e jesen, donese gro`|e, I li{}e mog jablana pozlati jesen rana. Pro|o{e dani vreli, miri{u plodovi zreli. Jesen je, jesen rana od bakra sva istkana. Sa grane lasta veli: “Skoru }u da se selim.” U klupi |a~e pi{e: “Brzo }e magla, ki{e.” Pozna me jesen quti veli septembar `uti! Jesen se, jesen rana prostrla preko grana. U `utom autu sti`e I `uto li{}e ni`e. . . Du{an KOSTI]

49


RAZGOVARAMO O PESMI - Koje je godi{we doba naslikano u ovoj pesmi? Kako je pesnik naslikao jesen? - Kako to da jesen dolazi u “`utom autu�? - Prona|i stihove u koji ma se govori o bojama jeseni. - Navedi neka svoja zapa`awa o jeseni!

PRO[IRI SVOJA ZNAWA Ve} si nau~io (nau~ila) da se svaka pesma sastoji od stihova i da je strofa skup stihova. Koliko stihova ima u ovoj pesmi? Koliko stihova ima u svakoj strofi?

Upamti

!

Pisac je ~ovek koji pi{e pesme i proze. Pisac koji pi{e pesme zove se pesnik. Pripoveda~ je ~ovek koji pi{e proze. ^ovek koji ~ita ono {to pisac pi{e je ~italac. Za damo}i zadatak: Napi{i sastav o jeseni. Odaberi jednu od ovih tema: Jesen u mom gradu ili Jesen na selu.

50


PISMO 28. Oktobar 1881. Torino

Dragi Enriko, Da, dragi enriko, kao {to ka`e tvoja majka, u}enje ti te{ko pada. Jo{ ne vidim da ide{ u {kolu nasmejana lica, kao {to bih `eleo. Jo{ uvek ne voli{ da u~i{. Ali slu{aj: razmisli malo kako bi bio bedan i dostojan prezira tvoj dan kad ne bi i{ao u {kolu! Ni nedelja dana ne bi pro{la, a ti bi ve}, sklopjenih ruku molio da se vrati{ u {kolu!; dosada i stid ne bi dali mira, postale bi ti odvratne tvoje igra~ke I takav na~in `ivota. Svi danas u~e, moj Enriko, svi. Pomisli na radnike koji idu uve~e u {kolu po{to su celog

dana radili; na `ene i devojke koje idu u {kolu nedeljom, po{to su cele sedmice radile; na vojnike koji se prihvataju knjiga i svezaka kad se umorni vrate sa ve`be; pomisli na mene i slepe de~ake koji ipak u~e da ~itaju i pi{u. Pomisli ujutru, da tog istog ~asa, u tom istom gradu, trideset hiljada de~aka odlaze kao i ti da se tri ~asa zatvore u jednu sobu da u~e. Pomisli na bezbroj de~aka svih zemalja koji otprilike u isto vreme idu u {kolu; zamisli ih kako idu: mirnim seoskim putevima, ulicama bu~nih gradova, du` obala mora i jezera, negde po vrelom suncu, negde po magli, u ~amcima gde je zemlja ispresecana kanalima, kako ja{u preko prostranih ravnica, kako se voze saonicama po snegu, kako idu preko brda i dolina, kroz {ume i preko potoka, usamljenim planinskim stazama sami, po dvoje, u grupama, u dugim redovima, svi s knjigama pod pazuhom, odeveni na hiljade na~ina, kako govore na hiljadu jezika, od najudaljenijih {kola u Rusiji, zaba~enih u ledu, do najudaljenijih {kola u Arabiji, pod senkama palmi; milioni i milioni, svi idu da bi na stotinu taznih na~ina nau~ili iste stvari; zamisli taj 51


ogroman de~ji mravinjak stotinu naroda, to ogromno kretanje u kome i ti u~estvuje{, i pomisli: ako bi prestalo to kretanje, ~ove~anstvo bi ponovo palo u varvarstvo; to kretanje je napredak, nada i slava sveta. Dakle, hrabro, mali vojni~e ogromne vojske! Tvoje knjige su tvoje oru`je, tvoj razred je tvoj odred, ~itava zemlja je bojno polje, a pobeda je prosve}enost ~ove~anstva. Ne budi kukavica, moj Enriko! Tvoj otac Alberto (Preveo s italijanskog Matija Radi~ivi})

RAZGOVARAMO O TEKSTU Ljudi se me|usebno sporazumevaju i pomo}u pisama {alju}i ih jednom drugima. Pisma nalazimo u knji`evnim delama. Ovaj tekst je deo jednog takvog pisma.

Razmisli i odgovori: - Ko je napisao ovo pismo i kome ga {alje? - Na ~emu zamera otac sinu i {ta mu savetuje? - Kako razume{ ovu poruku: “Svi danas u~e, moj Enriko, svi!” - Za{to deca i odrasli odlaze u {kole? - Kako otac bodri svog sina i koje je to “bojno polje” na kome se vodi bitka za napredak ~ove~anstva?

Usvoj

Pismo je - privatno islu`beno - ~est oblik me|usobnog sporazumevanja izme|u ljudi. Pismo mora da sadr`i: kome se pi{e, datum kada se {alje i ko ga {alje.

Doma}i zadatak

Napi{i pismo nepoznatom drugu.

52


RAZGOVOR SA POBEDNOKOM SMRTI

Prijatno je kad zimi sedi{ pored tople pe}i i mo`e{ da razgovara{ s kom ho}e{ na svijetu. Ima jedno sredstvo pomo}u koga mo`e{ da razgovara{ i sa onim qudima koji su umrli prije dvije ili tri hiqade godina. Pa koje je onda to sredstvo? Ko je taj koji je pobedio i samu smrt? Evo, ja sam ovih dana razgovarao sa starim basnopiscem Ezopom. Pri~ao mi je jednu zanimqivu basnu o lukavoj lisici. Ezop je umro ve} prije dvije hiqada godina, ali to meni nimalo nije smetalo da se sa wim vrlo ugodno porazgovaram i da od wega mnogo nau~im. Ju~e, opet, dok je napoqu sipao snijeg, ameri~ki pisac Mark Tven pri~ao mi je o do`ivqajima wegovog glavnog junaka Toma Sojera. Zaista, vrlo zanimqiva istorija. Mo`da mi neko od vas ne}e verovati. Misli}e da se ja samo {alim. Dobro, evo da vam objasnim kako to radim. Sa svima wima ja razgovaram vrlo jednostavno - preko kwiga. Svi ti veliki pisci danas su moji gosti i sjede kod mene - u biblioteci. Kad ho}u sa nekom od wih da razgovaram, ja samo uzmem wegovu kwigu i otpo~nem razgovor. Eto, vidite, kwiga je to ~arobno sredstvo koje je ja~e i od same smrti. Kwiga pobe|uje prostor. Ona nas dovodi u vezu s piscima koji `ive i rade

53


na hiqadama kilometara daleko od nas. Zato mi danas, sjede}i u svojoj sobi, mo`emo da razgovaramo s piscima iz svih krajeva svijeta i da doznamo kako se `ivi i {ta se radi kod wih. Eto, kad malo razmislimo o kwizi, tek onda vidimo koliko je ona mo}na i korisna. Ona nas upoznaje i ve`e sa svim zemqama i narodima. Zaista. sre}an je onaj ko zna da ~ita. Pred wim je otvoren ~itav svijet.

Branko ]OPI] Obja{wewa: zanimqiva - interesantna; lukava - hitra.

RAZGOVOR O TEKSTU ^ovekova te`wa je oduvek bila da pobedi bolest i samu smrt. - Kako je i na koji na~in uspevao u tome? - Za{to su kwige pobedile vreme i prostor? - Kako mo`emo da razgovaramo sa piscima koji su `iveli davno preko stotinu i vi{e godina? - Ko je sre}an ~ovek?

Razmisli Jesi li i na koji na~in razgovarao sa poznatim piscima? Nevedi jednog od wih. Poslovica Kwiga je najboqi drug.

Zadatak Napi{i sastav: Kwiga - ogledalo sveta.

54


KO NE RADI, TAJ NE JEDE Bila u kraqa Matije veoma lepa k}i, ali tako lewa da celog svog veka nikad nije radila, niti je umela {ta raditi, ve} je povazdan sedela pred ogledalom. Kad do|e vreme da se uda, wen otac razglasi na sve strane da ho}e svoju k}er da uda, alo ko je uzme, mora je za tri godine nau~iti svakom poslu. Pro{lo je posle toga dosta vremena, a kraqevu k}er niko nije zaiskao. Onda kraq posla svoje doglavnike na sve strane u svet da tra`e mu`a za wegovu k}er. Ovi se razi|u kud koji, a jedni idu}i u putu vide nekog momka gde sam ore wivu na osam volova. Oni mu tako jave da mora i}i s wima pred kraqa. Ovaj se upla{i, ali {to }e kad mora. Kad do|e pred kraqa, ka`e mu kraq sve po redu {to je i kako je, a on obe}a da }e devojku za tri godine nau~iti raditi. Posle veseqa, koje je trajalo ~itavu nedequ dana, uzme momak kraqevu k}er i do|e svojoj ku}i, a kraq ga isprati daleko i na rastanku ka`e mu da se ne}e videti tri godine. Kad momak do|e svojoj ku}i, istr~a mati wegova pred wega i za~udi se lepoj devojci. Sutradan uzme momak opet ralo i volove pa ode u poqe, a materi rekne da ne goni devojku na posao. Kad uve~e do|e momak iz poqa, a mati iznese jelo da ve~eraju; onda sin re~e materi: “Majko, ko je danas radio?” - “Ja i ti” odgovori mati . - “E, ko je radio, taj vaqa i da jede” - re~e momak. Kraqevoj k}eri nije bilo po voqi, pa se rasrdi i ode da spava. Drugo ve~e opet tako uradi{e.

Kad je bio tre}i dan, a devojka re~e svekrvi: “Majko, daj mi da i ja {to radim da ne sedim badava”. Ova joj dade da cepa drva. Uve~e, kad sedne momak za ve~eru, opet zapita mater: “Majko, ko je danas radio?” - “Nas troje: ja i ti i 55


kraqeva k}i”, odgovori mati. A momak: “E, ko je radio, taj vaqa i da jede”. Pa sedo{e i svi troje ve~era{e. Tako malo - pomalo nau~i se kraqeva k}i svakome poslu. Kad joj posle tri godine do|e otac u goste pa, vidi kako mu k}i sa svekrvom rame uz rame radi, milo mu be{e, pa re~e k}eri: “Gle, pa zar i ti zna{ {to raditi”? - “Znam bogme”, re~e ona, “jer kod nas je tako: ko ne radi, taj ne jede; nego zna{ {ta, babo, ako misli{ ru~ati, a ti deder rascepi koje drvo.” Kraq donev{i mnoge darove i poklone, preda ih k}eri i zetu, pa ih onda sve troje odvede sa sobom u svoj dvor. Narodna pripovetka

RAZGOVARAMO O TEKSTU Rad je jedna od osobina qudi koja se najvi{e ceni, po{tuje i nagra|uje. - O kome se govori u ovoj pri~i? - Kakva je bila kraqeva k}i? - Za{to je kraq tra`io zeta koji }e nau~iti wegovu k}er da radi? - Pored toga {to je bio vredan, koju je jo{ osobinu imao kraqev zet? Ispri~aj na koji na~in je nau~io svoju `enu da radi. - Koja je poruka ove pri~e? - [ta je tema? Upamti

!

Tema je predmet radwe o kome se govori u jednom delu. Uvek je vezana za osnovnu poruku pisca. Narodne poslovice Ko radi ne boji se gladi. Ko radi - uradi. Boqe je sitom u radu, nego gladnom u hladu U sre}u se uzda lud, a pametan u svoj trud. Najgori je umor od nerada.

56


JESEWA SLIKA Jesen je kraj ku}e: {u{ti, {lap}e, {apu}e. Grane cvile, vla`e se. @uto li{}e, sla`e se. Trepere od jeze ne`ne vitke breze. Vetar ih savija ka zemqi sve vi{e i wihovim vrhom mokro li{}e bri{e. Dim s visokih zgrada uvis se ne di`e, ve} kao slap pada sve sprat po sprat ni`e. Ulicom od jutra rana ni~u glave ki{obrana, pa se ~ini da pe~urke igraju se `murke. Ranko SIMOVI]

RAZGOVARAMO O PESMI - Koliko strfa ima u tekstu? - Kako do`ivqava{ pesmu? - Koja su dva elementa prisutna? - [ta to vidimo, a {ta ~ujemo? - Otkrij sve slike u ovoj pesmi?

57


IGRA POD BREZOM Dan je lijep. Djeca se igraju u hladu lisnate breze. Nata{a, Ivan, Vlado, Sr|an, @eqko i Neca. Svi su |aci - Neca ide ~ak u peti razred. Samo je Lela mala, jo{ nema pet godina. Zato kad se djeca skupe i sjednu na klupu ispod breze, Lela obavezno sjeda do Nece. I samo u wu gleda dok Neca pri~a stra{ne i smije{ne zgode iz {kole. A niko ne zna tako lijepo pri~ati kao Neca.

-

Ja sam jednom u~iteqici dala Markovu svesku umjesto moje i nije

primetila - hvali se @eqka. -

A ja sam jednom sreo vuka kod Staroga hrasta! Pravoga vuka, ~asna

rije~! - ka`e Vlado, kao da je to bio najobi~niji susret na ulici. Neca je jahala strikovog kowa, velikog. Sr|an je uhvatio `ivog mi{a, Nata{a je umijesila pitu i svi su jeli . . . -

A ja jednom . . . - po~e Lejla da pri~a, da poka`e da je i ona imala

nekoh do`ivqaja, ali je djeca prekinu{e: -

]uti ti, Lelo, }uti. [ta ti zna{? Jo{ ni u {kolu nisi po{la! - veli

Vlado. 58


Djeca su ustala s klupe. Neca je iz xepa izvadila lasti{ da se igraju. -

Ja }u s Vladom i Ivanom! - ka`e @eqka.

-

A ja s Nata{om i Vecom! - veli Sr|an.

-

A ja? A ja? - pita Lela.

-

Ti si mala, jo{ ni u {kolu ne ide{! - ka`e joj @eqka. Kada su po~e-

li da se igraju, Lela je zadivqeno gledala i poskakivala zajedno s igra~ima. -

Odmakni se, ne smetaj! - gurnula je Ivana.

Lela se odmakla i sjela na klupu pod brezom. Sunce je grijalo, a woj se ~inilo kao da pada mrak. Djeca su se igrala i prestala. Odjurila su niz grad. Wihova graja dopirala je iz druge ulice. Lela je uzela nakoliko drvaca i poredala ih na klupi: -

Ti si Nata{a, a ti Ivan, ovo je Vlado, a ti si Sr|an. . . A ovo malo je

Lela. Ona }e se igrati s nama, nije vi{e mala. Jo{ godinu pa }e u {kolu! Vuk CEROVI]

Razgovaramo o tekstu - O kome se govori u tekstu? - Ko se sve igra, kada i gde? - O ~emu pri~aju i kakve su wihove pri~e? - Kako su se pona{ali prema maloj Leli? - Kako je Lela, posle wihovog odlaska, nastavila svoju igru? Zadatak Napi{i pri~u prema slede}em po~etku i daj joj pogodan naslov: Sedeli smo u hladu ispod starog duda i pri~ali o uzbudqivim do`ivqajima. Evo, {ta sam ja ispri~ao (ispri~ala). . .

59


U POZNU JESEN ^uj, kako jau~e vetar kroz puste poqane na{e, I guste slojeve magle u vla`ni vaqa d么 . . . Sa krikom uzle}e gavran i kry`i nad mojom glavom, Mutno je nebo svo.

Frk}e okis么 kowic i `urno u selo grabi, I ve} pred sobom vidim ubog i stari dom: Na pragu starica stoji i mokru `ivinu vabi, I s repom kosmatim svojim ogroman zeqov s wom A vetar sumorno zvi`di kroz crna i pusta poqa, I guste slojeve magle u va`ni deo vaqa d么 . . . Sa krikom uzle}e gavran i kru`i nad mojom glavom, Mutno je nebo svo. Vojislav ILI]

60


Mawe poznate re~i dĂ´ - dolina ubog - siroma{an kosmat - dlakav zeqov - pas vabi - mami

RAZGOVARAMO O PESMI Jesen je ~est motiv opevan u pesmama. - Koji deo jeseni slika pesnik? - Kakvo ose}awe budi u tebi? - Koliko pesni~kih slika ima u pesmi? - Kako to da “jau~e vetar�? - Kako pesnik po~iwe pesmu i kako je zavr{ava? Upamti

!

Motiv je najmawa tematska jedinica jednog dela. Pesma u kojoj se opisuje priroda i ose}awa izazvana prirodom zove se opisna pesma. Zadatak ^itaj pesmu naglas, ali tako da ~irawem izrazi{ kako je do`ivqava{. Tako }e{ je nau~iti na pamet.

61


PO[TA »BALON« Tja` je kupio veliki, naduvan, sasvim okrugao, crveni balon. Tri dana igrao se wime od jutra do mraka, a preko no}i bi ga privezao. Posle tri dana balon mu je dosadio i nije vi{e znao {ta }e s wim. Onda mu sinu u glavi nesta{na misao. Napisao je na komadi}u hartije: »Ovaj balon je Tja`ev! Ko ga na|e, taj je

N O

JE

EV! KO GA NA\E TJ@ ,

OV AJ

BA

L

budala!«

Privezao je hartiju za kanap i pustio balon u vazduh. Balon je leteo, leteo i plovio nad planinama, a za wim i gavran. Tamo je bilo le~ili{te. Na terasi je ba{ sedela bleda bolesna Alenka, zavijena u kockasti pokriva~. Devoj~ica ugleda crveni balon, koji je doplovio do visoke smreke pored terase. Ona ga uhvati i pro~ita hartijicu. Zatim istr`e list iz svog dnevnika i napisa: »Hvala. Tja`e! Ja sam bolesna Alenka. Tako bih volela da ove godine idem u novu {kolu, koju su sagradili u na{em gradu, ali ne mogu, jer sam bolesna. Svakom, ko na|e ovaj balon, `elim da bude zdrav kao riba i da u {koli ima sve petice! Alenka.« Alenka je pustila balon u vazduh i gledala za wim. A kad je ve} bio visoko na nebu, sa smreke, na kojoj je bio sakriven, uzleti i stari gavran, i muwevito poleti zawim. Ba{ toga dana u jednom dvori{tu u gradu sedeo je ~upavi de~ko, po imenu Mirko. Za pojasom mu je bio srebrni kaubojski pi{toq, u rukama kopqe, a u {koli 62


sve same jedinice. Ugledao je izdaleka crveni balon koji je doplovio do dvori{ta.

-

Hop! - re~e on. - Ako sko~i na krov barake, dohvati}u balon kopqem!

On sko~i na krov, dohvati kopqem balon i pro~ita Alenkinu poruku, koja je visila na kanapu. Mirko je pocrveneo od stida. A onda brzo napisa na ~istoj hartiji: »Hvala, Alenka! U {koli nemam nijednu peticu, nego pet jedinica. Ve} sutra }u poku{ati da popravim jednu jedinicu. Sad }u da pustim ovaj balon. Ko ga na|e, `elim mu da ume ako dobro da igra fudbal i da se vere po krovovima kao ja! Moja adresa: Mirko Harak, Kamen~kova 3.« I tako balon, u pratwi gavrana, otplovi ponovo nebom. Nosio je poruke, pisma i pozive od deteta do deteta, iz zemqe u zemqu. Me|u pismim bilo je i ovakvih: »Ko na|e ovaj balon, neka do|e kod mene na tre{we! Sowa iz Vipave.« » Popravqam sve vrste drvenih igra~aka, svoje sam ve} sve popravio i sad nemam nikakvog posla. Ko slu~ajno uhvati ovaj balon, neka sa svojim polomqenim igra~kama do |e kod mene. Stanko Berdajs, Novi trg. I tako daqe. Deca se dopisuju, pose}uju se i tako postaju prijateqi. Neko od dece napisao je `utom bojom na balonu: »Po{ta BALON«. Balon sad plovi po ~itavoj 63


zemqi i prati ga stari gavran. Tako balon uvek na|e pravo mesto, pravu ulicu i ku}u u kojoj stanuje onaj kome je pismo nameweno. Stoga bacite ponekad starom gavranu neku koru ili par~e mesa. Mo`da }e sutra »Po{ta BALON« biti kod vas. Lojze KOVA^I]

RAZGOVARAMO O TEKSTU Ovo je pri~a o crvenom balonu kojim se igraju deca. - Balon je poleteo sa nesta{nom porukom koja je do{la u ruke bolesne devoj~ice. - Kakvu je poruku pisala ona? - Crveni balon je tako po~eo da spaja decu iz raznih krajeva koja su postajala pravi prijateqi. Postao je »Po{ta BALON« - Koju bi ti poruku poslao? - Svojim re~imaka`i poruku ove pripovetke. - Koji su likovi u ovoj pripoveci? - O kom liku ima najvi{e podataka? Opi{i ga. - O~ekuje{ li, mo`da, da balon do|e i do tebe?

Objasni - Kakva je to nesta{na misao? - Kojim se sve re~ima ozna~ava kretawe balona? - Kakvo treba da bude vreme da bi balon mogao spokojno da plovi i nebom? - Kako to klizi vazduh?

64


PRINCEZA BREZA Rasla je breza kraj puta pla{liva, trepetna sama. Bez tate i mame smrknuta, tu`na za bra}om i sestrama. Vetar je pla{io fijukom i kobnim graktawem vrane. Praznim okom, crnom rukom strah je pretio s poqane. April je doneo radost: dve ptice, gnezdo i pesme. Za{umi u brezi mladost ko `ivot s hajdu~ke ~esme. U tople ve~eri letwe i ona s pticama leti. I li{}e {iri i cvetne livade bi da preleti. Al’ eto, jesen je do{la. Ptice reko{e: “Zbogom!” S wima bi i breza po{la `utom, zla}anom nogom. Zaplaka mala breza: “Koliko sam sama i pusta! Hvata me ve~eras jeza i magla, hladna, gusta!”

65


Jesen joj tada uzvrati: Brezice , za{to se jada{! Tvoje se li{}e zlati i ti si - Princeza mlada! Princeza breza strese li{}e, ko zlato, na put, da vetar ga odnese u grad po novi kaput. Vidoe PODGOREC

(Prepev: M.Milo{evi})

RAZGOVARAMO O PESMI - Drve}e je omiqena tema o kojoj pevaju pesnici. Pevaju oni o: jeli, boru, hrastu, ru`i, orahu, jabuci . . . . . - Ova pesma je jedna od najlep{ih pesama o brezi. Za pesnika - ona je princeza. Pesnik je ovde pravi slikar re~ima koji u svojoj du{i ose}a sve wene radosne i tu`ne treptaje. - Kako si do`iveo ovu pesmu u celini? - Koja ti se strofa posebno dopala? - Pro~ètaj ponovo prvu strofu ove pesme i odredi broj stihova i broj slogova u svakom stihu. - Kakvi su slogovi po du`ini trajawa? - Ima li rime? Upamti

!

Ravnomerno smewivawe kratkih i dugih, nagla{enih i nenagla{ewih slogova u stihu naziva se ritam. Objasni: Za{to je ova breza - princea?

66


RASTU@ENI MESESC Mesec je te ve~eri bio tu`an. Wegovo dobro oko, nadneto nad {umom, klizilo je veoma sporo iznad sawive reke na kojoj su neumorno kloparale vodenice i dozivali se zeleni `apci. I u ~itavoj {umi, od dalekih izvora skrivenih u gusti{u, pa do seoskog puta kojim su preko dana i{la kola do grada, nikoga nije bilo da ga razveseli. -

[ta je ve~eras Mesecu? - pitale su zabrinuto srne, hitaju}i ka

-

Za{to je Mesec tako tu`an? - ponavqali su u horu zrikavci,

ivoru. skriveni u busewu trave. I svi su `uborili, svi su mrmorili, svi su i{li na prstima.

A samo je zeleni vetar, vetar razvigorac, vetar koji je svuda zavirivao i prevrtao svaki listi}, znao {ta je Mesecu. Jer, vetar je uvek znao sve {to se

67


de{avalo u {umi preko dana. Znao je ~ak i ono {ta se de{avalo no}u, kada i ze~evi i detli}i spavaju dubokim snom. I vetar je pro{aptao zovi. Zova je rekla sawivoj sovi. A sova je kazala meni - za{to je tu`an Mesec rumeni. Evo {ta mi je ispri~ala sova dok je letela iznad krova: -

U gradu iza brega, iza mnogo krovova, iza mnogo prozora, iza mnogo

uglova, iza mnogo vrata, stanuje jedan de~ak: jedan kudravko, jedan ku{travko, jedan pospanko. ^udo od deteta, kakvog nema ni u mojoj, ni u tvojoj ulici, ni na kraju sveta! I taj de~ak nije kao ostala deca koje se igraju lopte, voze se na biciklu i trotinetu - on konstrui{e rakete! Stra{no dete! To mi je pri~ala stara sova, dok je letela iznad krova. I taj de~ak, koji ne li~i na drugu decu, rugao se Mesecu. I rekao mu da }e jednog dana, kada kod ku}e ne bude bila mama, on poleteti! Da }e sko~iti. Da }e posko~iti. I da }e od {ale Mesec presko~iti! Kada je Mesec ovo ~uo, zabrinuo se. -

Kakav je to na~in da deca raketom lete preko Meseca! - po`alio se

on svom prijatequ vetru - razvigorcu. Od tada Mesec, zabrinut, skita preko usnule {ume i vla`nog rita. ... Vetar je ovo do{apnuo zovi. Zova je rekla sawivoj sovi. A sova je kazala meni - za{to je tu`an Mesec rumeni. Danko NOVAK

ZAGONETKA No}u {etam,

^esto mewam

Svetlost lijem.

Oblik lica.

Dawu spavam

Imam krunu

Slatko snijem.

od zvzdica. [imo E[I]

68


RAZGOVARAMO O TEKSTU Ovo je pri~a o Mesecu i de~aku. - Kakv je bio taj de~ak? ^ime se bavio? [ta je on “konstruisao�? - Za{to se de~ak rugao Mesecu? - Koja je de~akova`eqa? - Zna{ li ne{to o tome da se ~ovek spustio na Mesec? - Kakav je ovaj tekst? Ima li sli~nosti sa pesmama? - Mo`e li da se prepi{e u stihovima? Evo ovako: I vetar je pro{aputao zovi, Zova je rekla sawivoj sovi, a sova je rekla meni za{to je tu`an Mesec rumeni.

Upamti

!

Pesma koja je napisana u prozi i sli~na je lirskim pesmama sa puno ose}awa i bogata slikama naziva se pesma u prozi. Zadatak Poku{aj da pri~u sove rasporedi{ u stihove.

69


CVET I ZLATO Ko miluje taj cvet, sav od zlata? - Mama, tata. Kosa mu je - sjajna svila, ruke su mu - ne`na krila, kud ga vode, kuda brode? - Prema suncu {to se zlati, da ga digne I uhvati!

(Prevod: M. MILO[EVI])

Stojan TARAPUZA

RAZGOVARAMO O PESMI - O ~emu peva pesnik? - Koji je to cvet od zlata koga miluju mama i tata? - Kako opisuje wegovu kosu i ruke? - Jesi li ti nekome cvet i zlato? Kome? Zadatak Nau~i pesmu napamet.

70


DE^AKOVA PESMA De~a~e, za{to kroz {umu juri{? Kakva to ~udna mami te sila? Hvata{ li pticu ili leptira prozra~nih krila? [ta }e mi ptice, leptiri beli? Za drugom tr~im stazom ~estara, da ~ujem i da me razveseli poj ~e{qugara. Sme{i se lice prolaznika. o~i mu rado{}u ispuwene dok gleda stablo omorika i jele ve~no zelene. Idi, de~a~e, s radosnom pesmom neka te ona kroz `ivot vodi ... Sa drugovima prole}u pevaj, lepoti i slobodi! Vehbi KIKAJ (sa albanskog preveo Dragutin MALOVI])

RAZGOVARAMO O PESMI - Pesnik razgovara sa de~akom koji juri kroz {umu? - Kakav odgovor dobija? - U kojoj strofi je poruka pesme?

71


[KOLA

[kole su velike mirne ovce koje oka~e veliko zvonce pa zvone, zvone i decu gone u `ute male avione. [kole su velike i dobre mame, stotinu dece neguju same, napamet znaju svu svoju decu, i bajke pri~aju o Mesecu. [kole su veliki ~udni dvorci koje osvoje hrabri osnovci svakog septembra pu{~anom paqbom i olovkama - duga~kom sabqom. Svakog septembra kad jesen stupi po dva su borca u {kolskoj klupi. Dragan LUKI] 72


Nau~imo nove re~i: dvorac - lepa i bogata ku}a, palata, zamak ... zamak - zidinama utvr|eni dvorac.

RAZGOVARAMO O PESMI U pesmama pesnik slika prirodu, qude i predmete oko nas. - Koliko razli~itih slika ima u ovoj pesmi? Koje se to slike? - Za{to {kole li~e na velike i mirne ovce? - Sa kim je pesnik uporedio {kole? [ta je zajedni~ko sa mamama? - Za{to su {kole veliki ~udni dvorci? - [ta je pesnik naslikao u ~etvrtoj strofi? Budi è ti pesnik pa ka`è {ta sve mo`e da bude {kola. Kako je u u~ionici, a kako je u {kolskom dvori{tu.

Doma}i zadatak: Nau~i pesmu napamet.

73


PRO[LOSTI U POHODE


1.

Sveti Sava

-

(epska narodna pesma)

2.

Sveti Sava (pesma)

-

Danilo S. Jovanovi}

3.

Svati Sava i |avo

-

narodna pripovetka

4.

Pepequga

-

narodna bajka

5.

Pepequga (dramski tekst)

-

Aleksandra Popovi}

6.

Najboqe zadu`bine

-

Vuk Karaxi}

7.

Bra}a i sestrica

-

narodna pesma

8.

Kratke narodne umotvorine

-

9.

Marko Kraqevi} i vila

-

epska narodna pesma

10.

Jetrvica adamsko koleno

-

epska narodna pesma (balada)

11.

Vuk

-

Du{an Radovi}

12.

^ardak ni na nebu ni na zemqi

-

narodna bajka

(pesma)


SVETI SAVA Zbor zborila gospoda ri{}anska kod bilele crkve Gra~anice: “Bo`e mili, ~uda velikoga! Kud se |ede car - Nemawe blago, sedam kula gro{a i dukata?” Tu se desi Nemawi}u Savo, pa govori gospodi ri{}anskoj: “Oj boga vam, gospoda ri{}anska, ne govor’te o mom roditequ, ne govor’tr, ne grije{’te du{e! Nije babo raskovao blago na naxake ni na buzdovane, ni na sabqe, ni na bojna kopqa, ni dobrijem kowma na ratove; ve} je babo potro{io blago na tri slavna srpska manastira: jednu babo sagradio crkvu: b’jel Vilandar nasred Gore Svete, krasnu slavnu sebe zadu`binu, vje~nu ku}u na onome sv’jetu, da se wemu poje letur|ija onog sv’jeta kao i ovoga; drugu babo sagradio crkvu: Sturdenicu na Vlahu Starome, krasnu slavnu majci zadu`bivu, svojoj majci carici Jeleni, vje~nu ku}u na onome sv’jetu, da s’ i wojzi poje letur|ija

Sveti Sava (Freska u manastiru Milo{eva)

onoga sv’jeta kao i ovoga; tre}u babo sagradio crkvu: Miqe{evku na Hercegovini, 77


krasnu slavnu Savi zadu`binu, vje~nu ku}u na onome sv’jetu, da s’ i na wemu poje letur|ija onog sv’jeta kao i ovog”. Uglas viknu gospoda ri{}anska: “Prosto da si, Nemawi}u Savo! Prosta du{a tvojih roditeqa! Prosta du{a i ~estito t’jelo! [to nosili - svijetlo vam bilo! [to rodili - sve vam sveto bilo!” I {to re~e gospoda ri{}anska na sastanku kod bijele crkve, {to god rekli, kod boga se steklo! Narodna pesma Mawe poznate re~i i izrazi gro{ - novac najmawe vrednosti dukat - naziv za zlatan novac; `enski nakit buzdovan - starinsko oru`je naxak - vrsta buzdovana letur|ija (liturgija) - slu`ba u pravoslavnoj crkvi Vilandar (Hilendar) - srpski manastir u Svetoj Gori u Gr~koj |ede (dede) - izgubi, nestade freska - slika izra|ena vodenim bojama na sve`e malerisanom zidu

RAZGOVARAMO O PESMI Poznato ti je ime Sveti Savva. Wegovo pravo ime je Rastko Wemani} i najmala}i je sin Stevana Nemawe, osniva~ sredwevekovne srpske dr`ave. Sveti Sava je osniva~ srpske crkve i prvi srpski pisac i prosvetiteq. Veoma je omiqen u narodu. Uspomenu na wega narod ~uva u mnogim narodnim pesmama i pri~ama. 78


- Kome je posve}ena pesma? - Na po~etku pesme je postavqeno pitawe: “Kud se |ede car - Nemawe blago?� - Ko na to pitawe daje odgovor? - Navedi najzna~ajnije crkve i manastire i ~ije su to zadu`bine. - Gde se nalazi Hilandar?

SVETI SAVA Gde god ima srpskih {kola Praznik ovaj svud se slavi, Pevaju se pesme mile Na{em di~nom Svetom Savi. Jer je, deco, Sveti Sava Prosvetiteq srpski bio, Radom svojim i `ivotom On je slavu zaslu`io. Voleo je decu malu Zidao im lepe {kole Crkve i jo{ manastire, Da se qudi Bogu mole. Zato slo`no uskliknimo Svetitequ na{em Savi Da mu slava ve~na bude, Da ga sre}na Srp~ad slavi. Danilo S. JOVANOVI]

79


RAZGOVARAMO O PESMI Mnogi na{i pisci , poznati i mawe poznati, pisali su o Svetom Savi. Napisano je nekoliko stotina pesama. Wemu je posve}en i jedan praznik, {kolska slava, koji se slavi 27 januara, poznat kao Savindan. Savindan (Sveti Sava) je nacionalni praznik Srba u Republici Makedoniji. - O ~emu se govori u ovoj pesmi? - Koje su wegove zasluge? - Za{to se veli~a delo Svetoga Save? - Zna{ li mo`da Himnu Svetom Savi? - Kako po~iwe Himna?

Zadatak Poku{aj da na|e{ i pro~ita{ jo{ neku pesmu ili prozu posve}enu Svetom Savi. Ovu pesmu nau~i napamet. Himna - sve~ana pesma; pesma u ~ast dr`ave koja se svira i peva u sve~anim prilikama.

80


POZIVNICA

Primer 2 Pozivamo vas da prisustvujete sve~anoj Akademiji posve}enu Danu Svetoga Save “Svetom Savi s qubavqu� 27. januari 2010

Sali Centra za kulturu

u 19 ~asova

Kumanovo

UPAMTI: Pozivnica je vid pismenog istra`ivawa koja se koristi pri pozivawu za prisustvo nekoj sve~anosti: otavarawu izlo`be, promocije kwige, sve~anoj akademiji, porodi~nom vesequ (ro|endan, svadba, slava) itd. Zadatak: Napi{i pozivnicu drugu (drugarici) da prisustvuje proslavi tvog re|endana.

81


NAJBOQE ZADU@BINE Tako do|u jadanput dva bogata ~oveka k svetom Savi, pa mu ka`u: “Sveti vladiko! Bogati smo i imamo svega dosta. Radili smo, pa nam je Bog dao. Znamo, da }e i ovo na{e bogatstvo pro}i. Ne}e dugo trajati, kao i ostala {to nisu bili dugog veka. Za vreme na{eg `ivota i bogatstva radi smo da u~inimo po neku dobru zadu`binu, pa smo do{li k tebi, da nam ti ka`e{, koje su to najboqe zadu`bine.” “Ja vam ne}u sada to kazati”, re~e bogata{ima sveti Sava “No idete po svetu i ~inite dobra dela. Posle tri godine da se vratite, pa }u vam ja tek onda re}i: ili ste dobro ili zlo u~inili”. Bogata{i su polsu{ali svetog Savu. Uzeli su dosta novca i krenuli su na put, da ~ine u svetu dobra dela. Da se ne bi gdegod u putu sreli, jedan od wih krene pravo na istok, a drugi pravo na sever. tako su po svetu putovali i ~inili narodu dobra dela. Posle tri godine se vrate svojim ku}ama. Kad odu svetom Savi, da mu ka`u {ta su uradili i gde su bili za tri godine, sveti Sava ka`e prvo starijem trgovcu : “[ta si ti u~inio?” Stariji mu trgovac re~e: “Sveti vladiko! Za ove tri godine putovao sam po svetu, pa sam za svoj ro}eni novac podigao: tri velike crkve, tri {kole, tri izvora, tri gostionice, tri mosta, tri la|e i tri bolnice. Svakoj crkvi kupio sam po tri zvona, a svakoj {koli platio sam po tri u~iteqa; a svakoj bolnici po tri lekara”. Sveti Sava mu na to re~e: “Lepe su tvoje zadu`bine: crkve trebaju, da se u wima qudi Bogu mole; {kole trebaju, da se deca u~e svemu {to je dobro; izvori trebaju; da se sa wim me{tani i putnici napiju lepe i ~iste vode; gostionice trebaju, da se u wih sklone putnici i namernici; mostovi trebaju, da se qudi ne dave po dubokim rekama; la|e trebaju, da prenose putnike preko velikih voda; bolnice trebaju, da se u wima le~e bolesni; zvona trebaju da ogla{avaju slu`bu Bo`ju i da pozivqu qude u crkvu; u~iteqi trebaju, da upu}uju decu na rad, po{tewe i zvawe; lekari trebaju, da ~uvaju narodno zdravqe i narodni `ivot”. Za ovim se sveti Sava okrene mla|em trgovcu, pa ga upita: “A {to si ti uradio za ove tri godine?” Mla|i trgovac mu re~e:”Sveti vladiko! Evo da ti sve po redu ka`em. Kad sam stigao u prvo selo, be{e zapao jedan putnik, s kolima i volovima, u jedno veliko blato; ja mu pomogoh, te odatle izi|e. U drugom selu be{e se zapalila ku}a, te da ja ne viknuh, ho}e{e izgoreti i on i ~eqad mu. U 82


tre}em selu uklonih malo dete s puta ispred kola, koja htedo{e da ga pregaze. U ~etvrtom selu ~uvao sam za sedam dana i sedam no}i sirotog bolesnika, koji ne ima|e{e nikoga vi{e sem dva nejaka deteta, nude}i i dvore}i ga. U petom selu izvadih iz bunara jedno dete, koje se htelo onoga ~asa utopiti. U {estom selu rasterah razbojnike ispred ku}e jednog velikog bogata{a. U sedmom selu nakalemih i pasadih pored puta tri velike i plemenite vo}ke. U osmom selu odbranih slabijeh od ja~eg, koji ga ho}e{e ubiti. U devetom selu opravio sam jedan napu{ten i zabataqen izvor pored jednog velikog druma. U desetom selu nahranih jednog ubogog starca i pored toga dadoh mu guw i opanke. U jedanaestom selu pokazah put za obli`wi grad nekim strancima. U dvanaestom selu na|oh i dadoh punu kesu novaca ~oveku, koji je be{e izgubio, i to ba{ onome koji me pro{le ve~eri ne primi na preno}i{te. Najzad, u jednom gradu podelih sirotiwi sav novac koji sam bio sa sobom poneo, tako da sam bez pare do{ao ku}i�. Zaradovao se sveti Sava ovolikom dobrotom delima mla|eg trgovca, pa ga zagrli, poqubi i re~e mu:�@iv mi bio, sinko, i veliku sre}u imao! Zadu`bine se mogu podizata i novcem i dobrim delima. No zadu`bine, koje se podu`u novcem mawe su od zadu`bine, koje se ~ine dobrim delima. Zadu`bina, koju neko ~ini sam sobom, svojim li~nim radom, li{avaju}i se i sam mu~e}i se, vi{e vredu od zadu`bine koja se novcem podi`e. Tvoje su zadu`bine boqe od zadu`bine tvoga starijeg druga�. NARODNA PRI^A

Crkva sveti ]or|e u Starom nagori~nu - zadu`bina Kraqa Milutina 83


Zadu`bina. Najve}a je zadu`bina na~initi namastir (manastir) ili crkvu kao {to su srpski carei i kraqevi gradili; potom je zadu`bina na}initi ~upriju (most) na kakvoj vodi ili preko bare; kaldrmu po r|avu putu; vodu dovesti i na~initi blizu puta ( i to se ka`e graditi i na~initi

- sebi -

zadu`binu); usa-diti ili nakalemiti vo}ku blizu puta; gladnog naraniti, `ednog napojiti, golog o|esti (obu}i, odenuti) (no ovo se ka`e ~initi i u~initi

z a d u ` b i n u )

i t d

. . .

(iz Srpskog rje~nika) Vuk STEFANOVI] KARAXI]

Razgovaramo o tekstu zadu`bina - gra|evina ili crkva koju podi`e neki vladar ili bogati ~ovek u korist svim qudima. Na wima stoji natpis - ime onoga koji je omogu}io da se agradi i kome je namewena. Zadu`binar ili ktitor crkve je naslikan na zidu sa gra|evinom koju dr`i u rukama.

Upamti

!

Legende su pri~e u kojima se govori o nekoj znamenitoj istorijskoj li~nosti ili o postanku nekog mesta.

84


- Kod koga su do{la dva bogata trgovca? - [to su tra`ili od svetog Save? - [ta im je rekao sveti Sava i kuda ih je uputio? - Koliko je dobrih dela u~inio stariji trgovac? - Nabroj dela koja je u~inio mla|i trgovac. - Kako si shvatio poruku: “Zadu`bine se mogu podozati i novcem i dobrim delima.�? - Priseti se:

Jesi li ti na~inio neko dobro delo?

Zadatak Napi{i sastav na temu: Legenda koju sam ~uo.

85


SESTRE BEZ BRATA Dvije seje brata ne imale, pa ga viju od bijele svile, od bijele i jo{ od crvene; struk mu me}u drvo {im{irovo, crne o~i dva draga kamena obrvice - morske pijavice, sitne zube - dva niza bisera; zala`u ga medom i {e}erom; “To nam jedi, pa nam probjesedi!” Narodna pesma Nau~imo nepoznate re~i drvo {im{irovo - zimzeleno ukrasno {ibqe ({im{ir) zala`u - hrane Bra}a i sestrica Dva su brata uporedo rasla I me|’ wima tankovrha jela. Bori rasli gore u visinu, zaklawali tankovitu jelu od oluje i sjevera quta, te joj grane uv’ jek se zelene. To ne bila dva bora zelena, ve} to biladva brata ro|ena, a me|’ wima sestra jedinica. Bra}a seku svoju zakriqali kao bori tankovitu jelu od oluje i sjevera quta. Narodna pesma 86


Razgovaramo o pesmama Pro~itao (la) si dve narodne lirske pesme. One pripadaju porodi~nim pesmama. U wima se govori o odnosima me|u ~lanovima porodice. U pesmi “Dvije sestre brata ne imale” opevana je velika qubav sestre prema bratu. Sestre nemaju brata pa ga prave od raznih materijala. - Od ~ega ga ovde prave? - Za{to ba{ od najlep{ih materijala? - ^ime ga hrane? - Protuma~i posledwi stih ove pesme. - S ~ime se upore|uje lepota o~iju, obrva i zuba? U pesmi “Bra}a i sestrica” opevana je qubav bra}e prema sestri. Ta qubav je tako|e puna topline i ne`nosti. - Kako se bra}a odnose preme sestrici - jedinici? - Od ~ega je {tite?

!

Upamti

Lirske narodne pesme su kratke i wima se daju jaka ose}awa. Raznovrsne su po tematici. Mnoge od wih imaju i svoju melodiju i mogu da se pevaju.

Zadatak Nau~i napamet jednu lirsku pesmu.

87


KRATKE NARODNE UMOTVORINE Poslovice: - Zrno po zeno poga~a, kamen po kamen pala~a. - Jezik kosti nema, a kosti lomi. - Um caruje, snaga klade vaqa. - Na mla|ima svet ostaje. - [to mo`e{ danas, ne ostavqaj za sutra. Izreke: - Jedna glava, hiqadu jezika. - Zagr~io se kao dve pare u kesi. - Zalud mi je biser, kad mi grlo davi. - Da nosa nema, pasao bi travu. - Svaka mu rije~ batine vrijedi. Pitalice: 1. Pitali leti goru: - Za{to pla~e{ kad si tako oki}ena? - Zato {to znam da posle leta dolazi zima. 2. Pitali Marka: - Koji je junak najboqi na svetu? - Onaj koji prezire smrt, a voli `ivot. Zagonetke: 1. Ko putuje bez nogu?

(voda)

2. [ta treba jednoj dobroj ~izmi?

(druga ~izma)

Brzalice: 1. Le`i kuja `uta ukraj uta puta. 2. Na kantaru katran, kantar meri katran. 3. Mi{ uz pu{ku, mi{ niz pu{ku. 4. Crn jarac crnom trnu crn vrh grize, ne grizi mi crni jar~e crn vrh. 88


kako sebe ima zadu`binu;

MARKO KRAQEVI] I VILA

a Marku je pesma omilila,

od milo{te do dva pobratima; pake Marko na [arcu zadrema, pak besedi pobratimu svome:

nasloni se sedlu na oblu~je; Marko spava, Milo{ popijeva. Za~ula ga vila Ravijojla, pa Milo{u po~e da otpeva; Milo{ peva, vila mu otpeva, lep{e grlo u Milo{a carsko jeste lep{e nego je u vile. Rasrdi se vila Ravijojla, pak otsko~i u Miro~ planinu, zape luka i dve bele strele:

“A moj brate, vojvoda Milo{u,

jedna ud’ri u grlo Milo{a,

te{ko me je sanak obrvao,

drugo ud’ri u srce juna~ko.

pevaj, brate, te me razgovaraj!”

Re~e Milo{: ”Jao moja majko!

Pojezdi{e do dva pobratima preko krasna Miro}a planine: ta jedno je Kraqevi}u Marko, a drgo je vojvoda Milo{u; naporedo jezde dobre kowe, naporedo nose kopqa bojna, jedan drugom belo lice qubi,

“A moj brate, Kraqevi}u Marko,

Jao Marko, pobratime! Jao brate, vila me ustreli

ja bi tebe, brate, popevao,

A nisam li tebe besedio

al’ sam sino} mnogo pio vino

da ne pevam kroz Miro~ planinu?”

u planini s vilom Ravijojlom, pak je mene zapretila vila, ako mene ~uje da popevam, o}e mene ona ustreliti

A Marko se tr`e iza sanka, pa otsko~i s kowa {arenoga, dobro [arcu kolena pote`e, [arca kowa i grli i qubi:

Al besedi vojvoda Milo{u:

“Jao [aro, moje desno krilo!

i u grlo i u srce `ivo”.

Dostigni mi vilu Ravijojlu,

Al’ besedi Kraqvi}u Marko:

~istim }u te srebrom potkovati,

”Pevaj, brate, ti se ne boj vile

~istim srebrom i `e`enim zlatom; pokri}u te svilom do kolena, od kolena kite do kopita;

dok je mene Kraqevi}a Marka, i mojega vidovita [arca, i mojega {estopera zlatna!” Onda Milo{ po~e da popeva, a krasnu je pesmu zapo~eo od svi na{i boqi i stariji,

Grivu }u ti izme{ati zlatom, a potkitit sitnijem biserom. Ako li mi ne dostigne{ vile, oba }u ti oka izvaditi,

kako j’ koji dr`o kraqevinu

sve ~etri noge podlomiti,

po ~estitoj po Ma}edoniji, 89


jer se ne}e{ nanositi glave”. Sta ga vila bogom bratimiti: “Bogom brate, Kraqevi}u Marko, vi{wim bogom i svetim Jovanom, daj me pu{taj u planinu `ivu, da naberem po Miro~u biqa, da zagasim rane na junaku”. Al’ je Marko milostiv na boga, a `alostiv na srcu juna~kom: pusti vilu u planinu `ivu. Biqe bere po Miro~u vila,

pa }u t’ ovde tako ostaviti,

biqe bere, ~esto se odziva:

te se tuci od jele do jele,

“Sad }u do}i, bogom pobratime!

ko je Marko, bez mog pobratima”.

Nabra vila po Miro~u biqa

Dovati se [arcu na ramena,

I zagasi rane na junaku:

pak potr~a kroz Miro~ planinu,

lep{e grlo u Milo{a carsko,

Vola leti po vr’u planine,

jeste lep{e nego {to je bilo,

[arac jezdi po sred planine:

a zdravije srce u junaku,

nigde vile ~uti ni videti.

ba{ zdravije nego {to je bilo.

Kad je [arac sagledao vilu

Ode vila u Miro~ planinu,

po tri kopqa u visinu ska~e,

ode Marko s pobratimom svojim,

po ~etiri dobre unapredak

otido{e pore~koj krajini,

brzo [arac dostignuo vilu.

i Timok su vodu prebrodili

Kad se vila vide na nevoqi,

na Bregovu, selu velikome,

prnu jadna nebu pod oblake;

pa odo{e krajini Vidinskoj;

pote`e se buzdovanom Marko

ali vila me|’ vilama ka`e:

pustimice, dobro, ne{tedice,

“O, ~ujte, vile drugarice!

belu vilu me|’ ple}i udari,

Ne strqajte po gori junaka dok je glasa Kraqevi}a Marka,

obori je na zemqicu ~arnu, pak je stade biti buzdovanu:

i wegova vodovita [arca,

prevr}i je desne na lijevu,

i wegova {estopera zlatna!

pak je bije {estoperom zlatnim:

[to sam, jadna od wega pretrpila,

“Za{to, vilo, da te bog ubije!

I jedva sam i `iva ostala!”

Za{t’ ustreli pobratima moga?

Epska narodna pesma

Daj ti biqa onome junaku, 90


Nau~imo nepoznate re~i Vila (bela vila, vila Ravijojla) - ~esto se pomiwe u narodnim pesmama. Ina~e je `ensko bi}e natrirodne mo}i. Vuk Karaxi} je zapisao: “Po narodnom verovawu vile `ive po velikim planinama i po kamewacima oko voda. Vila je svaka mlada, lijepa, u bijelu tanku haqinu obu~ena, i duga~ke, niz le|a i prsa raspu{tene kose. Vile ne}e nikom zla u~initi dokle ih ko ne uvrijedi, a kad ih uvrijedi onda ga razli~no nakaze ...”. jezditi - jahati Miro~ - planina u Srbiji kopqe - starinsko oru`je, a danas sportski rekvizit besedi - govori oblu~je - predwi, vi{i deo sedla rasrdi - razquti kolan - pojas kojim se sedlo utvr}uje za kowa `e`eno zlato - topqeno zlato ~arna - crna {estoper - buzdovan od {est pera luk i strela - starinsko oru`je Razgovaramo o pesmi Marko Kraqevi} je poznati junak iz narodnih pesama. Bio je sin kraqa Vuka{ina i `iveo je u Prilepu. O wemu pevaju svi narodi na Balkanu. ^uven je po svojoj hrabrosti i plemenitosti. omagao je siroma{ne i branio nemo}ne. Pored Marka opevan je i wegov kow [arac i buzdovan. Milo{ Obili} je tako|e poznati junak iz pesama o Boju na Kosovu. -

Ko je opevan u ovoj pesmi? Za{to Milo{ ne `eli da peva? Protuma~i: “Pevaj, brate, ti se ne boj vile.”! Za{to vola zapiwe luk i strelu? Kako Marko uspeva da uhvati vilu? Na koji na~in vila o`ivqava junaka? Koju poruku {aqe vila ostalim vilama?

!

Upamti

Epske narodne pesme su duga~ke i pevaju o nekom doga|aju, ili nekoj li~nosti. Zovu se i deseterke, jer je svaki stih u pesmi sastavqen od deset slogova.

Zadatak Prona|i i pro~itaj, bar jo{ jednu, pesmu o Marku Kraqevi}u.

91


JETRVICA ADAMSKO KOLENO Hrani majka dva nejaka sina

mome Mirku zakrpi traqicu -

u zle dane, u godine gladne,

nek se znade da je sirotica,

kad je bila ponajskupqa hrana:

da moj Mirko svoje majke nema.

oka bra{na trideset dinara.

Oj, Koviqka, mila sestro moja,

Hranila ih i od’ ranila ih

kad nam sveta nedeqica do|e,

na preslici i desnici ruci. Kad su deca `enidbe dorasla,

kad iza|e{ na sokak me|’ druge, tvog Marinka na krilo posedi,

obadva je o`enila majka,

moga Mirka kod sebe na zemqu -

dovela im dve lepe devojke:

nek se znade da je sirotica,

Vidu Vinku, Davidu Koviqku.

da moj Mirko svoje majke nema.

Jetrvice malo `ivovale,

Oj, Koviqka, mila sestro moja,

malo vreme tri godine dana:

kad nam sveto Vaskrsewe do|e,

kad nastala godina ~etvrta,

kad nam deci ruho pokrojite,

svaka rodi po jednoga sina,

va{em krojte kako vama drago,

Vinka Mirka, Koviqka Marinka.

mome krojte ~isto ruho crno -

Al’ ne pro|e ni godina dana,

nek se znade da je sirotica,

ni godina, nit’}e polovina,

da moj Mirko svoje majke nema”.

razbole se nevestica Vinka,

To izusti nevestica Vinka,

razbole se, ho}e umrijeti,

to izusti, pa du{icu pusti.

pa doziva svoju jetrvicu:

Hvaka bogu, hvala jedinome!

“Oj, Koviqka, mila sestro moja,

Koviqka je srca milostiva, ona znade {ta je sirotiwstvo

ja bolujem i ho}u umreti, amanet ti sirotice moja,

(od malo}e sirotica j’ bila):

sirotice i moje i tvoje!

prije Mirku bela hlepca daje,

Pazi, seko, siroticu moju:

prije Mirku neg’ svome Marinku;

kad Marinku bela hleba se~e{,

prije Mirku skroji ko{uqicu,

podaj, seko, i mojemu Mirku,

prije Mirku neg’ svome Marinku.

wemu podaj od hleba korice -

Kadno sveta nedeqica do|e,

nek se znade da je sirotica,

kad izi|e na sokak me|’ druge,

da moj Mirko svoje majke nema.

wenog Mirka na krilo posadi,

Oj, Koviqka, mila sestro moja,

svog Marinka do sebe na zemqu:

kad Marinku spravi{ ko{uqicu,

nitko ne zna da je sirotica,

92


a da Mirko svoje majke nema.

Kad je bilo u boju prvome

Kadno sveto Vaskrsewe do|e,

kad u vatru deca udarila,

kad na deci ruho pokroji{e,

pu~e pu{ka iz te vatre prve,

kakvo Mirku, onako Marinku,

pu~e prva te ubi Marinka.

svako misli i svako se divi

Sam ostade sirotica Mirko,

kako strina neguje ih oba,

sam ostade na carevoj vojsci.

kao da su bra}ica ro|ena.

Vojevao za devet godina.

Kad Koviqka u crkvu po{e}e,

Kad nastala godina deseta,

obojicu vodi za ru~icu.

prekide se ta careva vojska,

a sav narod strinu blagosiqa

ne zna Mirko na koju }e stranu:

(sam li Gospod iz nebeskog carstva):

da li strini, da li svetu belu.

“Oj, Koviqka, koleno adamsko, prosta du{a tvojih roditeqa,

Okrete se svojoj miloj strini. Daleko ga ona ugledala,

koji su te porodili mudru,

pa je pred w’ stala i{etala:

me|’ tu|u te bra}u opravili

“^edo Mirko, a gde je Marinko?”

pa ti znade{ {ta je sirotiwstvo!”

“Oj, boga mi, moja mila majko, -

Bo`e mili, na svemu ti hvala!

jer za drugu boqe ne znam majku -

Tako radi jetrva Koviqka:

kad smo bili u boju prvome,

ona hrani oba svoja sina,

pu~e pu{ka iz te vatre prve,

hranila ih do sedamn’est leta.

pu~e prva te ubi Marinka! Zaplaka se jetrva Koviqka, pa govori sirotici Mirku:

Kad nastalo leto osmn’esto, pisat po|e carevi vezire, pisat po|e po zemqici carskoj

“^edo Mirko, ’odi bli`e strini!

i on kupi na carevu vojsku:

Ja ne imam da zagrlim sina,

gde s’ u ku}i ~etir’ mu{ke glave,

a ti nema{ da t’ zagrli majka, -

od ~etvoro uzima trojicu;

’odi, Mirko, da t’ zagrli strina!”

gde s’ trojica, uzima dvojicu; Narodna pesma

gde dvojica, onda obojicu; gde je jedan, i onog jednoga. Redak do|e Koviqkinom dvoru da joj ide Mirko I Marinko, da joj iduna carevu vojsku. Obadva ih opravila majka da joj idu na carevu vojsku.

93


Mawe poznate re~i i izrazi jetrve - `ene dva brata preslica - sprava za predewe amanet - poruka koja se ostavqa nekome oka - stara mera za te`inu traqicu - sirotiwska ode}a sirotica - siro~e sokak - uzana ulica ruho - ode}a skerlet - svilena crvena tkanina carev vezir - visoki zapovednik u turskoj vojsci vojevati - ratovati

Razgovaramo o pesmi - [ta je opevano u ovoj narodnoj pesmi? - Koji je glavni lik, a koji su sporedni likovi? - Kako se sla`u Vinka i Koviqka? - Kakav amanet ostavqa Vinka na samrti svojoj jetrvi Koviqki? - Na koji na~in Koviqka ispuwava `eqe svoje jetrve? - Za{to narod blagosiqa strinu Koviqku? - Kraj pesme je izuzetno potresan. Za{to? - Opi{i kako zami{qa{ Koviqku. - Mo`e li da se zavr{i pesma ali tako da ima druga~iji kraj? Upamti

!

Narodne pesme u kojima se opeva neki doga|aj i iskazuje ose}awa, a po du`ini su sli~ne epskim pesmama nazivaju se lirsko - epske pesme. Zadatak Prona|i i pro~itaj pesmu: Predrag i Nenad. Narodna poslovica Te{ko svuda svome bez svojega. 94


VUK U Vukovo doba Vladala je moda Da se svaka s a a glava la a Za dve turske proda, er }e samo tako Jer Svanuti sloboda. Vuk je bio mudar, ije dao glavu, nije Mislio je glavom I bio u pravu I pomo}u glave Stekao je slavu. Du{an RADOVI]

95


Razgovaramo o pesmi O Vuku Karaxi}u, o wegovom radu i zaslugama, re~eno je I napisano mnogo. Svuda se on veli~a i wegovo delo koje je ostavio. - Za{to je Vuk zaslu`an? - Kako se on borio za svoj narod? - Kakva je i kolika wegova pobeda? - Za{to se ka`e “samouki Vuk”? - Objasni wegove re~i: ”Pi{i kao {to govori{, a ~itaj kako je zapisano.”

Upamti

!

Vuku Karaxi}u pripada slava zato {to je: - stvorio srpsku azbuku kojom se danas slu`imo; -

sakupqao narodne umotvorine (bajke, pesme, pri~e, poslovice,

zagonetke ...); - Sakupqao narodne re~i za svoj srpski rje~nik; - opisivao narodne obi~aje i - pisao o `ivotima velikih qudi svoga vremena.

Zadatak: Nau~i na pamet nekoliko poslovica, zagonetki, brojalica i brzalica, pitalica i izreka.

96


IZVE[TAJ Izve{taj o sportskim aktivnoctima u~enika Osnovne {kole “Vuk Karaxi]� u Kumamovu Sportsi `ivot u~enika odvija se na ~asovima fizi~kog vaspitawa kao i u radu sportske sekcije u ~ijem sastavu su vi{e mu{jikh i `enkih ekipa za: ko{arku, rukomet, odbojku, atletiku i mali fudbal. Tokom {kolske godine sve ove ekipeu~estvovale su na mnogim takmi~ewima i turnirima koje su organozovale druge {kole u gradu. Posebno isti~emo wihovo u~e{}e na op{tinskim takmi~ewima. Razli~iti su uspesi koje su postigle sve ekipe na ovim takmi~ewima. @enska rukometna ekipa je osvojila I mesto i stekla pravo da se takmi~i u regionu. Mu{ka ko{arka{ka ekipa je osvojila drugo mesto, a rukometna ~etvrto mesto. Ma prole}nom krosu atleti~ari su ovojili tre}e i {esto mesto. Na osnobu svega mo`e da se zakqu~i da u~enici na{e {kole imaju izuzetnoe mnogu~nosti da se aktivno bave sportom i da posti`u jo{ boqe rezultate. Rukovodilac selekcije UPAMTI: Izve{taj je posebna vrsta pismenog sastvava kojim se, na osnovu odre|enih podataka, verno, jasno i razumqivo upoznaje ~italac (slu{alac) sa nekim aktivnostima izbivawima. Izve{taj mora da sadr`i neke osnovne podatke - odgovore na slede}a pitawa: ko, {ta, gde, kadai za{to. Zadatak: Napi{i izve{taj o radu ekolo{ke sekcije u tvojoj {koli. Izve{taj mo`e da se radi i grupno. Formirajte tri grupe i odredite koja }e grupa {ta da radi. Zatim, zajedni~ki napi{ite isti.

97


^ARDAK NI NA NEB, NI NA ZEMQI Bio car, pa imao tri sina i jednu k}er, koju je ~uvao kao o~i u glavi. Kad devojka odraste, jedno ve~e zamoli se ocu svome da joj dopusti da izi|e s bra}om malo pred dvore u {etwu; i otac joj dopusti. Ali tek {to izi|e pred dvor, u jedan mah doleti iz neba zmaj, {~epa devojku izme|u bra}e i odnese je u oblake. bra}a otr~e br`e - boqe ocu i ka`u mu {ta je bilo, i rekne mu da bi oni rado svoju sestru potra`ili. Otac im dopusti da idu da je tra`e, i da im svakome po kowa i ostalo {to treba za put; i tako oni otidu. Po dugome putovawu nai|u na jedan ~ardak koji niti je na nebu niti na zemqi. Pomisle da ne}e u onome ~ardaku biti wihova sestra, pa se domah stanu dogovarati kako bi se na w popeli. I poslije dugoga promi{qawa i dogovarawa dogovore se da jedan od wih svoga kowa zakoqe i od kowske ko`e da skroje oputu, pa pritvrdiv{i jedan kraj od we zastrijelu, da puste odozdo strijelu iz luka da se dobro za ~ardak prihvati kako bi se uz wu popeti mogli.

98


Mal|a dva brata reknu starijem da on svoga kowa zakoqe, ali on ne htjedne. Onda najmla|i zakoqe svoga; od ko`e wegove skroji oput, jedan kraj od we ve`e za strijelu, pak je pusti iz luka u ~ardak. Kad do|e da se pewe uz oput, opet najstariji i sredwi ne htjede se peti, nego se popne najmla|i. popev{i se gore, stane i}i iz jedne sobe u drugu. I tako nai|e na jednu sobu u kojoj vidi svoju sestru gdje sjedi, a zmaj joj metnuo svoju glavu u krilo i spava. Ona, kad vidi brata svojeg, upla{i se i po~ne ga tiho moliti da bje`i dok se nije zmaj probudio. Ali on ne htjede, ve} uzme buzdovan pa razmahnu wime i udari zmaja u glavu. A zmaj se iz sna ma{i rukom na ono mjesto gdje ga on udari pa re~e djevojci: -

A, ovdje me ne{to ujede.

Kad ona opet rekne, a carev sin jo{ jednom udari u glavu, zmaj opet re~e djevojci: -

Opet me ne{to ovdje ujede.

Kad on tre}i put zamahne da ga udari, onda mu sestra poka`e da udari u srce, I on udario onamo. I kako ga udari, zmaj ostane na mjestu mrtav, a careva ga k}i stru s krila, pa potr~i bratu svome te se swime poqubi. Pa uzev{i ga za ruku stane ga voditi kroz sve sobe. Najpre ga uvede u jednu sobu u kojoj je bio krilatast vranac za jaslima privezan sa cijelim takumom od ~istoga srebra. Potom ga odvede u drugu sobu u kojoj je za jaslama stajao krilatast |ogat s takumom od suhoga zlata. Najposlije ga odvede u tre}u sobu gdje je za jaslama bio krilatast kula{ i na wemu takum dragim kamewemoki}en. Kad pro|e te sobe, onda ga sestra odvede u jednu sobu u kojoj je djevojka jedna sjedila za zlatnim |er|efom i zlatnom `icom vezla. Iz te sobe odvede ga u drugu u kojoj je druga djevojka zlatne `ice ispredala. A najposlije uvede ga u jednu sobu u kojoj je tre}a djevojka biser nizala, a pred wom na zlatnoj tepsiji od zlata kvo~ka s pili}ima biser kqucala. Sve ovo obi{av{i I vidjev{i vrati se natrag u onu sobu gdje je mrtav zmaj le`ao, pa ga izvu~e napoqu I baci na zemqu. A bra}a, kad ga vide, umalo ih groznica ne uhvati. Potom najmla|i brat spusti najprije sestru svoju bra}i, pa ondasve tri djevojke, jednu za drugom. Spu{taju}i djevojke bra}i svaku je namjewivao ~ija }e koja biti. A kad spusti tre}u, on wu za sebe namijeni. Wegova bra}a, zavide}i mu {to je on bio junak, te je sestru na{ao i izbavio, presijeku oputu da on ne bi mogao si}i. Onda na|u u poqe jedno ~oban~e kod ovaca, preobuku ga i mjesto brata svoga ocu povedu, a sestri svojoj i djevojkama o{tro zaprijete da nikomu ne kazuju {to su oni u~inili.

99


Poslije nekog vremena dozna brat na ~ardaku da se bra}a wegova i ono ~oban~e onijem djevojkama `ene. Onaj isti dan u koji se najstariji brat vjen~ao, on uzja{e na vranca; pa, ba{ kad su svatovi iz dvora izlazili, doleti me|u wih te svoga brata mlado`ewu udari buzdovanom da se odmah s kola premetnuo. Onda odleti opet na ~ardak. Kad dozna da mu se sredwi brat `eni, a onu ono isto vrijeme kad su svatovi iz dvora i{li doleti na |ogatu te i sredwega brata udari tako da se dvaput premetnuo; pa izme|u svatove opet odleti. Naposqetku doznav{i da se ~obanin wegovom djevojkom `eni, uzja{e na kalu{a i odleti u svatove. Ba{ kad su iz dvora izlazili, mlado`ewu udari buzdovanom da se triput premetnuo. A svatovi |ipeda ga uhvate, ali on ne htjede ni bje`ati, nego se poka`e da je on najmla|i carev sin i da su ga bra}a od zavisti ostavili na onome ~ardaku u kojemu je on sestru na{ao i zmaja ubio. A to sve zasvjedo~i i sestra i one djevojke. Kad to car ~uje, on se naquti na svoja dva sina i otjera ih odmah od sebe, a wega o`eni djevojkom koju je sam izabrao; i ostavi ga nakon sebe da caruje. Narodna pripovetka

Nau~imo nove re~i ~ardak - ve}a vi{espratna ku}a, dvorac oputa - tenka ko`na vrpca kojom su opleteni opanci takum - kowska oprema kula{ - ri|ast kow |ogat - kow bele dlake |er|ef - okvir na kome je nategnuto platno koje se veze kukoq (vidi poslovicu) - korovska biqka koja raste po usevima i smawuje prinos. Ako se ova re~ odnosi na qude, onda ozna~ava r |avog ~oveka. vrani kow (vranac) - kow crne dlake 100


jasle - pregrada u koju se stavqa hrana za stoku zmaj - natprirodno bi}e

Razgovaramo o tekstu Podseti se da su bajke pri~e u kojima se pripoveda o neverovatnim doga|ajima. U wima se pojavquju razna ~udovi{ta (zmajevi, vile, ~arobwaci, patuqci i divovi), ali i obi~ni qudi. One su zna~ajne i po tome {to u wima pobe|uje pravda, jer je ona uvek na strani slabijeg. - Navedi vi{e pojedinosti po kojima se zakqu~uje da je ova pri~a bajka. - Koje natprirodne bi}e se pojavquje? - Kuda su bra}a po{la? - Na {to su nai{la? - Ko ubija zmaja i osloba|a sestru? - Kako su se starija bra}a ponela prema wemu? - Ka`e se da pravda uvjek pobe|uje. Kako je ovde pobedila pravda? - Ko je glavni lik, a ko sporedni?

Poslovica U svakom `itu ima kukoqa.

Upamti

!

Lik je nosilac radwe u kwi`evnom delu. Mo`e biti glavni i sporedni. Lik mo`e da se prika`e fizi~kim izgledom i osobinama koje poseduje.

Zadatak Ukratko prepri~aj bajku.

101


HO]U DA VOLIM


1.

^arobne boje (proza)

-

Jevgenij Permajk

2.

Putovawe (proza)

-

Isak Ba{evis Singer

3.

Zima (pesma)

-

Du{an Vasiqev

4.

Bosonogi i nebo

-

Branislav Crn~evi}

5.

Ra|awe mjeseca

-

Gustav Krklec

6.

Bajka o livadi (proza)

-

Stevan Rai~kovi}

7.

Mali cvet (proza)

-

Larder Laksnes

8.

Sne`ana (pesma)

-

Ra{a Peri}

9.

Oluja (proza)

-

Ranko Pavlovi}

10.

Vetar (proza)

-

Jovanka Jorga~evi}

11.

Lenka (pesma)

-

Ko~o Racin

12.

Treba znati odabrati (d.t)

-

Milorad Bo`i~kovi}

13.

Prepirka (pesma)

-

Desanka Maksimovi}

15.

Izokrenuta pri~a

-

Branko ]opi}

16.

[aqive lirske pesme

14.


^AROBNE BOJE Jednom u sto godina najboqi me|u svim dobrim starcima, Deda - Mraz, donosi na novogodi{wu no} sedam ~arobnih boja. Tim bojama mo`e da se nacrta sve {to za`eli{, a ono {to nacrta{ posta}e i u stvarnosti.

Ako ho}e{ nacrtaj brod i plovi na wemu! Ako ho}e{, nacrtaj krdo krava i vodi ih na pa{u ... Ili zvezdani brod - i leti ka zvezdama ... Ako ti `eli{ da nacrta{ ne{to obi~nije, stolicu, na primer - izvoli ... Nacrtaj wu! Ali evo {ta je najineresantnije: i brod, i krdo krava i zvezdani brod, i stolica - sve postane stvarno i potpuno isto kao na crte`u. Deda - Mraz donosi boje najboqem od sve dobre dece. I to je razumqivo: ako ~arobne boje dospeju u ruke zlog de~aka ili zle devoj~ice, oni bi mogli da stvore mnogo nevoqa. Mogli bi, na primer, tim bojama da nacrtaju ~oveku jo{ jedan nos i ~ovek bi imao dva nosa. Mogli bi da nacrtaju psu rogove , koko{ki brkove, a ma~ki grbu i bili bi - pas rogat, koko{ka brkata, ma~ka grbava. Zato Deda - Mraz vrlo dugo proverava de~ja srca, pa tek posle toga odlu~uje kome da pokloni ~arobne boje. Posledwi put poklonio je Deda - Mraz boje jednom dobrom de~aku. Taj de~ak se obradovao bojama i odmah po~eo marqivo da crta. Baki je nacrtao topao ogrta~, mami sve~anu haqinu, a ocu novu lova~ku pu{ku. Jednom slepom starcu nacrtao o~i,a svojim drugovima veliku {kolu ... Ne odmaraju}i se, de~ak je crtao ~itav dan i ~itavo ve~e. Crtao je drugog i 105


tre}eg i ~etvrtog dana ... Crtao je `ele}i qudima dobro. Crtao je sve dok nije potro{io sve boje. Ali ... Niko nije mogao da se koristi nacrtanim i stvorenim stvarima. Ogrta~ nacrtan za baku li~io je na krpu za brisawe poda, mamina haqina bila je mnogo {arena i li~ila je na xak, tako da mama nije htela da je obu~e, pu{ka je bila neispravna i kriva, o~i za slepog starca podse}ale su na dva plava klikera i wime nije mogao da vidi, a {kola koju je tako usrdno nacrtao bila je toliko ru`na da su se deca pla{ila i da joj pri|u.

Pojavile su se mnoge stvari kojima se niko nije mogao koristiti i od kojih su se qudi u`asavali. -

Kako si mogao da stvori{ tako mnogo r|avih stvari, ti koji si

najboqi od sve dobre dece?! I de~ak je zaplakao. On je tako `eleo da qude u~ini sre}nim, ali, ne umeju}i da crta, on je uzalud potro{io sve boje. De~ak je plakao tako glasno i neute{no da ga je ~uo najboqi od svih dobrih staraca - Deda - Mraz. Vratio se i stavio pred wega nove boje. -

Samo to su, dragi de~a~e, obi~ne boje ... Ali i one mogu da postanu

~arobne ako ti za`eli{. Tako je rekao Deda - Mraz i oti{ao ... Pro{lo je mnogo, vrlo mnogo vremena. De~ak je postao mladi}, pa odrastao ~ovek, a potom starac ... Celog `ivota crtao je obi~nim bojama. Crtao je ku}e, qude, ode}u, avione, mostove, `elezni~ke stanice ... I do{lo je vreme,nastali su sre}ni dani kada je ono {to je nacrtao na hartiji po~elo da postaje stvarnosat. Pojavilo se mno{tvo prekrasnih zgrada sagra|enih po wegovim crte`ima.

106


Poleteli su ~udesni avioni. Sa obale na obalu protegli su se mostvi ... Vitrine i izloge ulep{avale su tkanine izvanrednih boja, tepisi ~ijim {arama nije bilo ravnih, name{taj koji je za~u|avao svojom jednostavno{}u i lepotom. I niko nije mogao da veruje da je to sve naslikao obi~nim bojama. Svi su ih smatrali za ~arobne ... ... To se de{avalo u svetu ... To se de{ava ne samo sa bojama, ve} i sa obi~nom sekirom ili {iva}om iglom, pa ~ak i sa obi~nom glinom ... To se de{ava sa svim ~ega se prihvate ruke najve}eg od svih ~arobwaka - ruke radnog i istrajnog ~oveka ... Jevgenij PERMJAK Usvoj novu re} vitrina - stakleni ormar u kome su sme{tene kwige, sitni ukrasni predmeti ili staklarija. Razgovaramo o tekstu - Kada Deda - Mraz daje poklene dobroj deci? - Kakve su te ~arobne boje koje poklawa jednom u sto godina? - Za{to nisu ~arobne boje pomagale de~aku da nacrta korisne stvari? - Objasni: Kada su wegovi crte`i, nacrtani obi~nim bojama, postali stvarnost? - [ta je bilo potrebno da uradi? - Za{to su wegove boje smatrali ~arobnim? - Obrati pa`wu na dva posledwa odeqka. - [ta ti treba da uradi{ da bi sve tvoje `eqe postale stvarnost?

Zadatak Napi{i sastav n atemu: @elim da postanem.

107


PUTOVAWE (Odlomak) Mali voz je po~eo da se kre}e. Sedeo sam kraj prozora i gledao napoqe. Izgledalo mi je da qudi idu unazad. Kola koja su vukla kowi i{la su nazad. Telefonski stubovi su tr~ali. Pored mene su sedele majka i sestra Hindele, koja je u krilima dr`ala bebu, i brat Moj{e. Putovali smo od Radzimina prema Var{avi.

Moj stariji brat Ja{ua, putovao je teretnim kolima koja su vukli kowi i u kojima je prevo`en name{taj i stare stvari. Otac je ve} bio u Var{avi. Iznajmio je stan u Krohmalnoj ulici broj 10, gde je hteo da osnuje svoj rabinski sud. Selidba iz malog grada Radzimani u veliki grad Var{avu, za porodicu je predstavqala problem i teret, ali za mene je to bila radost, Svakog trenutka iskrsavali su novi do`ivqaji. Mala lokomotiva ({aqivo su je zvali samorov) veselo je pi{tala. S vremena na vreme, pu{tala je paru i dim ba{ kao i velika lokomotiva. Prolazili smo pored selâ, koliba sa slamnim krovovima, pa{waka na kojima su pasle krave i kowi. Dva kowa su se ~e{ala vratovima. Na poqima su stajala stra{ila obu~ena u drowke, a ptice su kru`ile oko wih gra~u}i i kre{te}i. Stalno sam zapitkivao majku: [ta je ovo? [ta je ono? Majka i sestra su mi odgovorale. ^ak i na{e saputnice su poku{avale da mi objasne neke stvari. Ipak nisam bio zadovoqan. Bio sam obuzet radoznalo{}u i `e|u za obja{wewima. Za{to krave jedu travu? Za{to dim izlazi iz oxaka? Za{to ptica 108


ima krila, a tele nema? Za{to neki qudi idu pe{ke, a drugi se voze kolima? Majka bi odmahnula glavom: >De~ko me dovodi do ludila!< Putovawe je bilo kratko, jedva dva sata, ali je na mene ostavilo toliko utisaka da mi se ~inilo mnogo du`e. Kako smo se pribli`avali Var{avi, bilo je sve vi{e ~uda. Pojavqivale su se zgrade sa balkonima. Pro{li smo pored ogromnog grobqa sa hiqadama nadgrobnih spomenika. Pojavio se jedan crveni tramvaj. U daqini, nazirale su se fabrike sa visokim dimwacima i ogoqenim prozorima. Shvatio sam da vi{e nema nikakvog smisla da zapitkujem pa sam za}utao. Tada je mali voz stao. Isak BA[EVIS SINGER (S engleskog prevela: Slobodanka Zari}) Nepoznate re~i i izrazi rabin - jevrejski sve{tenik i verou~iteq samovar - posuda za kuvawe ~aja Var{ava - glavni grad Polske

Razgovaramo o tekstu Putovawa pri~iwavaju zadovoqstva. Ponekad mogu biti i neprijatni. - Kako de~ak do`ivqava svoje putovawe? - ^ime su putovali? - Ko je sve odgovorio na de~akova radoznala pitawa? - Jesi li ti putovao negde i ~ime? - Uporedi svoje putovawe sa de~akovim! Zadatak Napi{i sastav na temu: Zanimqivo putovawe

109


ZIMA Sva je priroda obukla belo: pitome doline i gordi breg; i jedna grlica mala u svom gnezdu zadrhtala. Pao je prvi sneg. I divqe zveri pognute glave polaze u svoj spremqeni zbeg, a zemqa umorna drema. Nigde sada `ivota nema, jer pada prvi sneg. [umica, {to se dizala gordo i nebo htela dosti}i pre spu{tenih stoji sada glava; a sneg, k么 zastor zaborava pao je preko we. Glasovi zvona daleko bruje i odjek tiho odbija breg. I kao nebeske tice, krupne, svilene pahuqice padaju. Veje sneg. Du{an VASIQEV

110


Mawe poznate re~i zbeg - nepristupa~no mesto gde sklawaju qudi drema - spava zastor - zavesa

Razgovaramo o pesmi - Zima je ~est motiv mnogim pesnicima. - Kako si do`iveo ovu pesmu? - Koliko pesni~kih slika uo~ava{? - Iz koliko strofa je sastavqena pesma? - Ima li rime u ovim stihovima? - U pesmi se pomiwu ptice, divqe zveri, {umica i glasovi zvona. Gde je tu ~ovek?

Zagonetka Jedna poqava sav svet pokrije, samo more ne mo`e. (sneg) Zadatak Napi{i sastav: Na sankama niz breg Poku{aj da napi{e{ kratku pesmicu o zimi

111


^ESTITKA

novogodi{wa ~estitka Primer 2 Milane, ^estitamo ti osvajawe prvog mrsta na op{tinskom takmi~ewu iz matemeike i `elimo ti uspeh na dr`avnom prvenstvu. Tvoji Bogdan I Jovan UPAMTI: ^estitka je oblik usmenog i pismenog izra`avawa koja se koristi pri ~estitawu nekog zna~ajnog doga|aja: praznika, ro|aendana, postignutog uspeha, jubileja, goid{wice itd . . . Zadatak Napi{i ~estitku svome drugu (drugarici) kojom }e{ `estitati to|endan.

112


RA\ANjE MESECA

Niti vetri} {u{ti, niti ptice ci~e, ne treperi tankom stablji~icom mak. Tiho je ko na dnu za~arane pri~e, ti{ina je ~udna uspavala zrak.

Nit se grana nji{e, niti kro{nja di{e, niti se u polju ziba zlatni klas. Kraljica ti{ine kora~a sve ti{e i u svoje mre`e hvata svaki glas.

^as je tih i sve~an. Prve zvezde gore. Veliki Medved strepi, drh}e Mle~ni put. Ne mi~I se ... Stani! ... Mesec iza gore rodio se velik, i ko zlata `ut.

Gustav KRKLEC

113


Manje poznate re~i i izreke

ptice ci~e - cvrku}u ziba - ni{ka, ljulja Veliki Medved Mle~ni put -

}

zvezde na nebu

Razgovaramo o pesmi Pesma je posve}ena ra|anju Meseca. -

Ko sve is~ekuje njegov dolazak?

-

^itava je priroda usredsre|ena na taj trenutak. Mir i ti{ina poja~avaju i{~ekivanje?

-

Kako se pona{aju sve zvezde na nebu?

-

Pesnik ga upore|uje sa ~im?

-

Ima li rime?

Podseti se:

Rima (slik) je slogovno podudaranje na kraju stihova.

Zadatak

Prepi{i pesmu }irilicom.

114


PRI^A U SLIKAMA

Zadatak Sastavi pri~u prema ovim slikama!

115


BAJKA O LIVADI I SKAKAVCIMA Zalutao odnekuda, pade u jednu livadu pod brdom skakavca. Bio je to za stare stanovnike livade sasvim nepoznat gost. Prvo, jedna mala bulka, koja je rasla na uzdignutom busenu, od{krinu crvenu laticu i nasme{i se lepom do{qaku. Dve visoke vlati povi{e se malo prema zemqi u znak pozdrava. Svi stanovnici livade ukazivali su mu po~ast, dive}i se wegovim prozra~nim, ne`nim krilima i dostojanstvenim skokovima. Âť Ovo je prvi otmeniji gost koji je zalutao u na{e zaba~eno naseqeÂŤ, `amorili su `uti quti}i, propiwu}i se izme|u travki, ne bi li ih skakavac na neki na~in primetio.

Cela livada je imala sve~an izgled. Cvetovi i ostalo biqe okretali su svoje glave prema suncu u `eqi da ih boqe obasja. Svi su `eleli da se {to vi{e dopadnu neobi~nom gostu. Samo je polusasu{eno {ibqe, koje raste u dnu livade, ne pomeraju}i se ni jednim jedinim svojim trnom, }utalo. Odjedanput, skakavac se podi`e sa male bulke, ra{iri krila i za tili ~as, kao neki glasnik, nestade u pravcu brda. Posle nekog vremena sa te iste strane pojavi se ~itav oblak skakavaca i 116


pade na livadu. Pred zalazak sunca, ovaj oblak se podi`e i nestade preko {ibqa na kome je ~u~ao trn koji je posmatrao opusto{enu livadu. Bila je sasvim gola. Vetar, koji svake ve~eri navra}a u ovaj kraj, pre|e ovoga puta preko livade i ne za{umev{i. Stevan RAI^KOVI]

Razgovaramo o tekstu Pesnik je odu{evqen lepotom livade i prirode. - Ko dolazi i pada na livadu kao nepoznati gost? - Kako ga do~ekuju i {ta sve ~ine da se dopadnu neobi~nom gostu? - Protuma~i: Posle nekog vremena sa te iste strane pojavi se ~itav oblak skakavaca i pade na livadu? - [ta se dogodilo posle toga? Kako je izgledala livada? - Za{to pisac pomiwe bajku?

Zadatak Napi{i sastav: Hvatao sam leptire na livadi

117


MALI CVET (Odlomak iz romana »Samostalni qudi«) Nastado{e vedriji dani, i poti{tenost koju je izazvao neobi~an doga|aj pro|e. Duvao je topao vetar, padala je prole}na ki{a, I sneg u dolinama se istopio. Ispod snega je provirila `utomrka dolina sa uvelom travom, uvale su se zazelenile, zelenilo je prekrilo i pa{wak. Rekom je krenuo led, kao i jezerom. Fina je stajala u vratima i udisala sve` prole}ni vazduh. Gavranovi su odleteli s majura. Mali Noni je izneo ov~ije kosti na padinu. Jednom se pojavio s va`nom novo{}u: na samoj ivici majura pojavio se masla~ak. Redak doga|aj u planinskoj dolini u ovo doba godine - procvali masla~ak. Deca i majka po|o{e da pogledaju mali cvet koji je tako smelo pru`io svoj mladi slabuwavi ven~i} u susret zimskom suncu. Cvet ve~nosti. Dugo su sa odu{evqewem i ganuto{}u posmatrali tog novog prijateqa, tog veselog vesnika leta usred zime. U nekom po{tovawu, kao haxije kojima je dozvoqeno da dodirnu mo{ti sveca, oni su dodirivali cvet vrhovima prstiju, kao da mu govore: »Ti nisi sam, i mi smo `ivi, i mi te`imo da `ivimo«. Taj dan je bio obasjan naro~itom svetlo{}u. U`asi zime smesta su nestali. U srcu je bilo tako vedro i tiho kao na nebu. Za wih je to bio jedan od najsre}nijih dana, i oni su ga se celog `ivota se}ali. Najednom su ~uli poqsku {quku, a wena prva pesma zvu~i neobi~no: i pla{qiva je, i puna zahvalnosti, isprekidana kao te`ak dah posle izbavqawa iz smrtne opasnosti; pa ipak, u woj odjekuje spokojna radost. Haldor LAKSNES (S ruskog preveo: Milivoje Jovanovi})

118


Usvoj nove re~i haxija - ~ovek koji je bio na poklowewe na sveta mesta u Jerusalimu (za pravoslavne) i u Meki (za muslimane) {quka - vrsta ptice

Razgovaramo o pesmi - Koji je period zime opisan? - Koji je to prvi cvet - vesnik prole}a? - Koje cve}e prvo procveta u tvom kraju? - Podse}amo te:

[ta to viri ispod snega deci u susret? To je bela visibaba prvi pozim cvet.

Zadatak Poku{aj da prona|e{ pesmu â&#x20AC;&#x153;Visibabaâ&#x20AC;? i nau~i je napamet.

119


SNE@ANA Ogolela bagremova grana I prvi sneg svetluca na krovu U ku}i se rodila Sne`ana Majka peva uz kolevku novu Majka toplo peva cele zime Od zime je Sne`anino ime Do{le ptice - okitile grane Gnezdo rode savile na krovu Sunce baca svetlosne |erdane Na Sne`anu i kolevku novu I daruje ven~i}e od cve}a Ali ime na zimu podse}a Leto stiglo sa bulkom i `itom Listom ma{e lipa i kopriva Majka sre}na sa hlebom i sitom [eva krilom Sne`anu pokriva Lice - ru`a a o~i kupine Alâ&#x20AC;&#x2122; od zime ostalo je ime Prve magle razvukla pramewe Jesen pala na poqe i selo Kesten streso zeleno ordewe A Sne`ana ve} kora~a smelo I kolevku kiti grozdovima Alâ&#x20AC;&#x2122; je ime darovala zima Ra{a PERI]

120


Razgovor o pesmi Kome je pesnik posvetio ovu pesmu? U kom delu pesme su dati opisi: -

prole}a,

-

leta,

-

jeseni,

-

zime?

Koliko strofa ima pesma Sne`ana ? Koje od tih strofa imaju ~etiri, a koje po dva stiha? Koja ose}awa je pubudila u tebi ova pesma dok si je ~itao? Koji su uzroci za to?

Zadatak U svesci za doma}e zadatke prepi{i samo rimovane re~i. Na primer: graga - Sne`ana, Krovu - novu, zime - ime. . . Produ`i!

121


OLUJA U davna, pradvna vremena, jednog qetneg dana, na prostranoj poqani, qensvovala dva vjetra. -

Ba{ mi je dosadno - {apnu Prvi Vjetar i opru`i se , lelujaju}ui

vlati trave. Kad Drugi Vjetar vidje da mu se drug udaqava, krenu i on za wim. Kako je prvi odmicao, Drugi po`uri da ga sustigne, pa se livada po~e {ume}i povijati. -

Hej, j br`i od tebe! - viknu mu dok ga je zaobilazio i pohita

uzbrdicom wi{u}i grane. -

To ti samo misli{ - kaza Prvi Vjetar, te i on ubrza, a pred wim suse,

obavijeni pra{inom povijali grmovi. -

Uvjeravam te da sam br`i. Eto, ve} si se zadihao - huknu Drgi Vjetar

i nasrnu na {umarak, polomiv{i nekoliko granaca. -

Vidi, vidi snage! - podsmje{livo zafijuka Prvi Vjetar. - Kladim se

da }u prvi sti}i do onog brda! - viknu, a pred wegovim naletom slomise nekoliko vitkih vrhova drve}a. -

Ma, {ta mi ka`e{! - urlinu Drugi Vjetar i vinu se u nebo gdje

raspara najbli`i oblak. Pqusak se obori na selo ispod wih. -

Ja mogu i br`e i vi{e letjeti - naquti se Prvi VjetarEto, sad }u

skinuti gradonosni oblak. - To kaza, uspe se i baci jedan taman oblak na ravnici pod sobom. Ra`esti se zbog toga Drugi Vjetar. Zgrabi dva oblaka, tresnu jednim o drugi, te muwe zapali{e kotlinu i zapali{e nekoliko plastova sijena. -

Mogu ja biti br`i i od tvojih muwa! - urliknu Prvi Vjetar. Da bi to

dokazao, po`uri I po~e iz zemqe ~upati dve}e. Drugi Vjetar ga presti`e sakidaju}i krovove s ku}a i razbijaju~i moskim valovima brodove na pu~ini i u lukama. Od tada se neprestano utrkuju. Qudi ih na jednom kraju svijeta s olak{awem ispra}aju, a na drugom sa zebwom do~ekuju. Ranko PAVLOVI]

122


Razgovaramo o tekstu Za{to ovaj tekst ima naslov “oluja”? Koji su glavni likovi u tekstu? Kakvo su takmi~ewe oni po~eli? Koje su posledice te wihove igre? Glavnim likovima u ovom slu~aju Prvom i Drugom Vetru, pisac je dao osobine koje su karakteristi~ne samo ~oveku. Objasni kako si shvatio misao iskazanu slede}om re~emocom: “ Qudi ih na jednom kraju svijeta prate s olaksanjem ipra}a isra}aju, a na drugom zebwom do~ekuju.”

123


VETAR Kad je putnik krenuo jutros sa stanice u to daleko selo preko planina, vreme je bilo lepo. Prolazio je guste {ume starih hrastova i bukava. Na{la se tu i po koja breza, {to je osamqeno {umela o svojoj plemenitosti susedima koji je nisu slu{ali. Visoko, kroz vrhove kro{wi, provla~i se vetar i povija grane, pa one li~e na stare gospe {to pri~aju jedna drugoj vedre pri~e, pa kako im ne prili~i da se glasno smeju, zbog svog dostojanstva i po{tovawa mla|ih, one se samo smejuqe ...

Sun~ani zraci podaju sve upravnije, tu i tamo se probijaju do tla, pa li~e na strune koje neko nate`e na nekom ogromnom muzi~kom instrumrntu. Kad vetar pomeri granu kroz koju zrak prolazi, struna se ne~ujno otkine i nestane, pa kad se sve to umiri, ona se opet pojavi i stoji nategnuta kao pre te male nezgode. Ali najednom, ba{ kad je ugledao male seoske ku}e kako se belasaju u daqini, vrhovi kro{we su prestali da se smejuqe i po~ele uznemireno {aputati. A putnik se jo{ ne obazire na te promene, ve} zastaje i odmara se na proplancima, slu{a cvrkut ptica i gleda trule paweve {to posta{e zdele u kojima se skupqa voda za svakodnevne potrebe malih ptica ... Ponekad za{u{ti obli`ni grm, a u velike zemqane kupe `urno ulaze krupni {umski mravi ... A onda najednom oblaci prekri{e nebo i pokupi{e sve sun~ane strune. Putnik, ni sam ne opa`aju}i, ubrza korak. Na licu oseti da{ak vetra koji se spustio i postajao ja~i. Nije dugo potrajalo, a on pre|e u grubost i po~e da {iba, da kida li{}e sa drve}a, lomi grawe i rastura gnezda. Gusti tamni oblaci 124


si|o{e sasvim nisko i utrnu{e svetlost kao kad se utrne plamen petrolejske lampe ... Daleko muwe su sve ~e{}e osvetqavale stazu kojom se `urio putnik. Vetar duva sve ja~e i pod wegovim naletima {uma cvili i nemo}no praska. Mlado drve}e se quqa , a {ibqe prile`e do zemqe. Nigde nijedna zverka, ni mrava. Zanemele su sve ptice. Putnik ide prema vetru, kora~a povijen, glavom napred, da bi se lak{e probijao. Godi mu saznawe da on jedini ide protiv vetra i prkosi mu. Zbog toga ose}a u sebi ~udnu snagu, kakvu nikad nije slutio da ima.

Razgovaramo o tekstu - Iz koliko delova je sastavqen ovaj tekst? - O ~emu se govori u prvom delu? - Kakvo je bilo vreme kada je putnik krenuo u zavi~aj, u daleko selo preko planina? - [ta se iznenada pojavilo? - Kako izgleda slika nevremena? - Kakve su posledice koje slede posle prirodnih nepogoda?

Zagonetka Bije te, a ne vidi{ ga. (vetar) Zadatak Napi{i sastav: Do`iveo sam nepogodu

125


LENKA “Biljana platno bele{e . . .”

“Biqana platno bele{e . . .”

Otkako Lenka ostavi

Otkako Lenka ostavi

ko{ula tenka lenena

razboj i tanku ko{uqu

nedovezena na razboj

nedovezenu, lanenu

i na nalomi otide

i ode u nalunima

tutun da redi v monopol -

duhan da ni`e zla}ani

liceto i se izmeni,

lice se weno izmeni, obrve joj se savi{e.

veg’i padnaa nadolu

usne joj se skameni{e.

I usni svija koravo.

Ne bje{e Lenka ro|ena

Ne be{e Lenka rodena

za ovaj duhan prokleti,

za tija pusti tututni!

za duhan `uti, otrovni,

Tututni - `olti otrovi.

za grudi - kite rumene.

za gradi - kitki rozovi

Pro{la je prva godina,

Prva godina pomina,

grumen joj le`e na srce,

grutka v srce $ legna;

pro{la je druga godina,

vtora godinana namina,

bolest joj grudi iskida.

bolest ja v gradi iskina.

Tre}e je godine pokrila

Treta godina zemjata

Lenkino tijelo zemqica.

na Lenka pokri snagata. No}u je mjesec svijetlio I nok’e koga mese~ko

grob joj je svilom povio,

grob i so svila vie{e,

vjetri} je tiho {aptao,

veter~ok tiho nad nea

`alost i tugu nosio:

`alna i taga ree{e. Za{to li, za{to ostade “Zo{to li zo{to ostana

nedovr{ena ko{uqa?

ko{ula nedotkaena?

Dragome poklon od srca . . .

Ko{ula be{e darovna . . .” Ko~o Racin

Prepev Stjepko TE@AK

126


Razgovaramo o pesmi Pesma Lenkaâ&#x20AC;? je data dvojezi~no: na makedonskom jeziku i prepev - na srpskom. - Moto pesme je iz najpoznatije makedonske pesme Biqana platno bele{e. - Za{to je Lenka ostavila spremawe darova? Gde je radila? - Koja je bolest odnela Lenkin `ivot? - Kakva ose}awa budi u tebi Lenkina tragi~na sudbina? - Protuma~i posledwe stihove.

Zadatak Nau~i napamet deo pesme koji ti se najvi{e dopao - u originalu.

127


TREBA ZNATI ODABRATI Lica: DJE^AK, NJEGOVA MAMA (Pozornica predstavlja sobu u jednom skromnon stanu. Na sredini je sto za kojim sjedi dje~ak, okrenut publici. Stolnjak je spu{ten sve do poda, tako da se dje~akove noge ne vide ispod stola. Dje~akova kosa je mokra, pokisla. Pored stola je prazna stolica. MAJKA: Dobar dan, sine. DJE^AK: Dobar dan, mama. Jesi li se umorila? MAJKA: Ne pitaj: (pusti kese i torbe pored stola i sjeda na stolicu, odahnuv{i). Vidi{ i sam koliko sam stvari donijela s pijace. DJE^AK: Vidim, pune ruke. I, naravno, nisi mogla da nosi{ ki{obran, pa si pokisla. MAJKA: Da, sva sam mokra. Ova dosadna ki{a nam je sve ljeto upropasti. DJE^AK: [ta misli{ da si jo{ morala sa mnom da obilazi{ prodavnice obu}e? MAJKA: Uh! To ne bih izdr`ala. Zna{ da si mi mnogo pomogao {to si s창m i{ao da sebi tra`i{ obu}u. DJE^AK: Da zna{ samo kako sam se nahodao! Obi{ao sam petnaest prodavnica dok sam na{ao {to mi treba! MAJKA: Ma {ta ka`e{! Petnaest prodavnica! DJE^AK: Da, da, petnaest! Pola grada sam propje{a~io. MAJKA: Vrijedni mamin sin! Pa, jesi li na{ao ba{ ono {to si `elio? DJE^AK: Jesam, ba{ ono pravo! MAJKA: Je li ti bilo dovoljno ono novaca {to sam ti dala?

DJE^AK: Ih, jo{ je i ostalo! MAJKA: Vidi, ti moga {tedi{e! Blago majci, kako on zna da izabere! DJE^AK: (gordo): Nego {ta! Izabrao sam jevtinu i laganu obu}u, koja ba{ odgovara ovoj sezoni. MAJKA: (sumnji~avo): Hm, jevtina i lagana obu}a za ljetnu sezonu nije uvijek kvalitetna. Sine, da ta obu}a ne propu{ta vodu? 128


DJE^AK: Mama, ja nisam rekao da sam kupio obu}u za ljetnu sezonu. Ja sam izabrao ne{to za ki{nu sezonu, ne{to {to uop{te ne propu{ta vodu! MAJKA: (odahne s olak{anjem): Pametni mamin! Zna~i, to su cipele koje ti se dopadaju, i jevtine su, i ne propu{taju vodu? DJE^AK: Sve je kako ti ka`e{, samo - to nisu cipele. MAMA: E, sad mi ni{ta nije jasno! Hajde ve} jednom poka`i mi to ~udo! DJE^AK: Odmah }u da ti poka`em. Vidje}e{ da je to najbolja obu}a za ovu ljetnu ki{unu sezonu. (Izlazi nasred sobe i pokazuje na nogama nove gumene ~izme).

Milorad BO@I^KOVI]

Razgovaramo o tekstu -

Po ~emu prepoznaje{ da je ovo dramski tekst? Koliko likova ima i koji su? Dva lika izvode radnju. Sa drugom (drugaricom) ~itaj tekst po ulogama. Formirajte vi{e grupa i takmi~ite se ko }e najbolje da odglumi.

Upamti

!

U drami se koriste: monolog - je govor jednog lica na pozornici; dijalog - je razgovor dva ili vi{e lica.

Polovica: U radi{e svega bi{e, u {tedi{e jo{ I vi{e.

129


PREPIRKA Veli veverici dvevoj~ica Tawa: - Be`i, gladnice, sa oraha, on je na moga dede imawu, i veverice neka znadu neda deda da mu orahe kradu. A veverica prekide Tawu: orah mo`da raste na imawu tvog dede, ali ga je posadila moja baka kada je na ovom mestu ispustila dva oraha, zato imam pravo i ja da orahe ove jedem. Desanka MAKSIMOVI]

Razgovaramo o pesmi Ko u ovoj pesmi vodi prepirku? Za {to Tawa okrivquje vevericu? Veverica tvrdi da ima pravo da jede orahe sa dedinog oraha. [ta ti misli{ o tome? Ve`ba Verovatno si video (la) vevericu u `ivo, ili na televiziji. Opi{i spoqa{ni izgled ove lepe i mile {umske `ivotiwe.

130


[aqive pesme Imam ku}u . . . Imam ku}u od ivova pru}a, ambar - tikvu punu kukuruza, I powavu od stotinu leta, (izgovorila na stotinu mjesta, da s okrpi, jo{ bi nova bila!) u podrumu tri akova vina: u jednome samo pau~ina, u drugome samo kiselina, u tre}emu ni|e ni{ta nema.

Silan lovac Silan lovac, kraj mu jadu nema: na lisicu pu{ku naslonio, za pe}inu glavu zaklonio; kad udari, za mnogo ne mari; kada puca, wemu srce kuca; kad proma{i, malo se upla{i; kad ubije, od krvi se krije.

Tuzla Butum Tuzla jednu kozu muzla, pa se hvali da se mlekom rani; jo{ da nije mnogi gostilnica od sira bi kaldrmu pravili, od surutke vodenice mlele. butum - sav, ceo La` i parala` Zajedrila po kr{u galija, kowa igra na more delija, poqem be`e dva pe~ena zeca, }eraju ih dva rta odrta, ~ekaju ih dva slijepa lovca, vino piju dva mrtva junaka, slu`i vino bez ruka devojka, ~udne la`i, da je bog ubije!

131


Proveri svoja znawa Pesme ovakvog vida imaju vedru sadr`inu i slu`e za zabavu i stvarawe dobrog raspolo`ewa. Ali, i pored toga. preko wih su naslikane mnoge proverene istine iz `ivota qudi. Preko ovakvih stihova narodni peva~, na duhovit na~in, izla`e kritici i osudi razne ~ovekove poroke: la`i,lewosti. gluposti, halapqivosti. hvalisavosti, se bi~nosti i sli~no. ^esto ove pesme izazivaju smeh kod ~italaca i zato se zovu {aqive pesme.

Zadatak Zapi{i dve do tri kratke {aqive pesme iz tvog rodnog kraja.

132


ME\U JAVOM


1.

Mostovi

-

Ivo Andri}

2.

Moje selo

-

Dobrica Eri}

3.

Gavran i lisica (basne)

-

Ezop

4.

Kormoran (basne)

-

Lafonten

5.

Vuk i jagwe (narodna basna)

-

(~itanka za III razred)

6.

Magarac u lavjoj ko`I

-

Dositej Obradovi}

7.

[ta ~ovek da radi

-

Milovan Danojli}

8.

Vrabac (proza)

-

Ivan Turgewev

9.

Kakve je boje potok

-

Grigor Vitez

10.

Gramofonska plo~a (dramski tekst)

-

Gvido Tartaqa

11.

Eci, peci, pec!

-

razbrojalica

12.

Me|ed, sviwa I lisica

-

narodna pri~a


MOSTOVI

Od svega {to ~ovek u `ivotnom nagonu podi`e i gradi, ni{ta nije u mojim o~ima boqe i vrednije od mostova. Oni su va`niji od ku}a, svetiji od hramova. Sva~iji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukr{tava najve}i broj qudskih potreba, istrajniji su od drugih gra|evina i ne slu`e ni~im {to je tajno ili zlo. Veliki kameniti mostovi, svedoci i{~ezlih epoha kad se druga~ije `ivelo, mislilo i gradilo, sivi ili zarudeli od vetra i ki{e, ~esto okrzani na o{tro rezanim }o{kovima, a u wihovim sastavcima i neprimetnim pukotinama raste tanka trava ili se gnezde ptice.Tanki `elezni mostovi, zategnuti od jedne obale do druge kao `ica, {to drhte i zvu~e od svakog voza koji projuri; oni kao da jo{ ~ekaju svoj posledwi oblik i svoje savr{enstvo, a lepota wihovih linija otkri}e se posebno o~ima na{ih unuka. Drveni mostovi na ulasku u bosanske varo{ice ~ije izglodane grede poigravaju i zve~e pod kopitama seoskih kowa kao da{~ice ksilofona. I, najposle, oni sasvim mali mosti}i u planinama, u stvari jedno jedino ove}e drvo ili dva brvna prikovana jedno uz drugo, preba~eno preko nekog gorskog potoka koji bi bez wih bio neprolazan. Po dva puta u godini gorska bujica, odnosi, kad nado|e, ta brvna, a seqaci, slepo uporni kao mravi, seku, te{u i postavqaju nova. Zato se uz te planinske potoke, u zatokama me|u stenama, vide ~esto ti biv{i mostovi; le`e i trunu kao i ostalo drvo naplavqeno tu slu~ajem, ali ta zatesana brvna, osu|ena na ogaw ili truqewe, izdvajaju se od ostalog nanosa i podse}aju jo{ uvek na ciq kome su slu`ila. Svi su oni u su{tini jedno i podjenako vredni na{e pa`we, jer pokazuju mesto na kome je ~ovek nai{ao na zapreku, i nije zastao pred wom, nego savladao i premostio kako je mogao, prema svom shvatawu, ukusu i prilikama kojima je bio okru`en. 135


Tako, svuda na svetu, gde god se moja misao krene ili stane, nailaze na verne i }utqive mostove kao na ve~itu i ve~no nezasi}enu qudsku `equ da se pove`e, izmiri i spoji sve {to iskrsene pred na{im duhom, o~ima i nogama, da ne bude deqewa, protivnosti ili rastanka. Ivo ANDRI] Usvoj nove re~i hram - crkva epoha - du`i vremenski period koji se izdvaja svojim va`nim istorijskim zbivawima ksilofon - muzi~ki instrument od da{~ica zapreka - prepreka

Razgovaramo o tekstu - Vekovima je ~ovek gradio i sada gradi. - Koja je gra|evina najboqa i najvrednija? - Za{to su mostovi najboqa gra|evina? - Kome sve pripadaju i slu`e? - Kakve sve mostove zna{? - [ta spajaju mostovi? - Objasni: spajaju pro{lost i sada{wost. Ve`ba Posmatraj najbli`i most u nasequ u kome `ivi{ i opi{i tu gra|evinu prema ovom planu: - polo`aj mosta u odnosu na druge objekte u okolini - oblik, spoqa{ni izgled - materijal od ~ega je izra|en - namena. Zadatak Napi{i sastav: Najlep{i most koji sam video

136


MOJE SELO To ti je malo selo, Ko jo{ takav vrt ima? To nije selo, ve} belo stado po vo}wacima! Sred sela: Dom i {kola Nad krovom ru`a plovi. Novi put, {arena kola. U doqi - jablanovi. Kroz selo reka hrli i nosi sli~ice ku}a. Mosti} joj drveni grli obale pune pru}a. Kad jutro rumena lica o~I prozora otvori u selu mesto frulice zabruje tranzistori. U sumrak moje selo zapali zlatne svice. Selo je stado belo, a deca - qubi~ice! Dobrica ERI] Usvoj nove re~i frula (frulica) - mali duva~ki instrument hrli - juri

137


Razgovaramo o pesmi [ta je podstaklo pesnika da napi{e ovu pesmu? Sa ~im on upore|uje svoje selo u prvoj strofi? Kakve opise sela otkriva{ u: - drugoj strofi, - tre}oj strofi? Kakve pesni~ke slike zami{qa{ o selu na osnovu pesnikovih kazivawa (vi|ewa) u: - jutarwim ~asovima, - ve~erwim ~asovima? Koji su opisi ostavili poseban utisak?

Zadatak Poku{aj da sastavi{ jednu lepupesmu o svom rodnom mestu.

138


GAVRAN I LISICA

Gavran ugrabi meso i sede na neko stablo. Lisica ga opazi i,`ele}i da se do~epa mesa, pri|e i stade ga hvaliti kako je veliki i lep. Najvi{e mu dolikuje da bude kraq ptica, a to bi besumwe i mogao biti kad bi imao jo{ i glas. On, pak `ele}i da joj doka`e da i glas ima, zagrakta {to mo`e ja~e i ispusti meso. Ona pritr~a, dograbi meso i re~e: -

Moj gavrane, sve ima{, samo jo{ da pamet stekne{. EZOP

Basna zgodna za nerazumna ~oveka.

Razgovaramo o tekstu Kakav je plan smislila lisica da bi prevarila gavrana? Po ~emu zakqu~uje{ da je gavran lakomisliv? Kakve su posledice wegove nepromi{qenosti? Kojim re~ima je lisica kazala istinu lakomislenom gavranu? Koja je poruka ove basne? Ve`ba Prepri~aj svojim re~ima sadr`inu ovog teksta.

139


KORMORAN Nije bilo ni jedne bare u susedstvu koju kormoran nije obi{ao i iz koje nije ribe jeo. Bio je pravi morski orao. Ali, vreme je prolazilo i kormoran je toliko ostario da vi{e nije bio u stawu da lovi. Vid mu je oslabio, kqun otupeo, jedino {to je mogao o~ekivati bili su dugi dani gladovawa. Ali - â&#x20AC;&#x153;nu`da i gvo`|e lomi, a od glupaka stvara mudracaâ&#x20AC;? - ka`e poslovica. Ugleda kormoran jednog raka koji je {etao natra{ke, kako to rakovi obi~no ~ine, pa ga pozva i re~e:

^uj, prijatequ, budi dobar i objavi ~itavom ribqem svetu da se blagovremeno skloni, jer }e ova bara uskoro presu{iti. Rak tako i objavi, a zabrinute ribe do|o{e kormoranu i zatra`i{e savet: Reci nam {ta da radimo, mudri star~e. Ne brinite, - odgovori kormoran - ja }u vam pomo}i. Jednu po jednu, sve }u vas preneti u novi stan. U novom prebivali{tu bi}ete zakloweni i od sun~evog sjaja i od svetla. Ribe nisu pokazale naro~itu pamet. Pristale su. Jednu po jednu kormoran ih je odnosio u svom kqunu i, po{to bi se udaqio, sladio se wihovim ukusnim mesom. @an LAFONTEN

140


Dockan se prevareni nau~e da ne treba verovati mo}nima. A mo¢ni, iako se ~esto pretvaraju da su skromni, u malima vide samo `rtve i u ve¢ini slu~ajeva ~ine isto {to i kormoran. Mawe poznate re~i kormoran - ptica koja se hrani ribom prebivali{te - mesto stanovawa dockan - kasno

Razgovaramo o tekstu - O ~emu se govori u ovoj basni? - Kakav je bio kormoran dok je bio mlad? - Kako je izgledao kada je ostario? - ^ime se poslu`io da bi do{ao do hrane? - Kako su zabrinute ribe nasele i poverovale wegovoj la`i? - Jesi li shvatio (la) poruku? - Na jednom na{em jezeru kormorani poma`u ribarima da love ribu. Zna{ li koje je to jezero?

Upamti

!

Basne su kratke pri~e u prozi ili stihu u kojima se govori o `ivotiwama, a odnosi se na qude.

141


MAGARAC U LAVQOJ KO@I Dosadilo magarcu da stalno nosi tovar. Zato uze lavqu ko`u, zamota se u wu i po|e da pla{i sve {to pred wega iza|e. Kada ga ugleda{e, sve pitome `ivotiwe se prepla{i{e i razbe`a{e po poqu kuda koja. Skupe se qudi, uzmu oru`je, pa izi|u u poqe da vide kakva je to napast rasterala wihove `ivotiwe. Magarac se osilio, pa po~e i da wa~e. Vide qudi: lavqa ko`a, ali glas magare}i. A kad jo{ opazi{e gde ispod lavqe ko`e vire duge magare}e u{i, oni se dosete lukovstvu. Ostave oru`je, a uzmu ko~eve i toqage, opkole magarca, skinu mu lavqu ko`u, pa ga nau~e pameti.

Dositej OBRADOVI]

Razgovaramo o tekstu - Za{to je magarac `eleo da postane lav? - Kako su qudi kaznili magarca? - Koja je pouka ove basne? ^este su izreke u kojima se qudi upore|uju sa magarcem. Evo neke od wih: -

“razume se kao magare u kantar”, {to zna~i da se uop{te ne razume; “glup si kao magarac” - zna~i “vrlo glup”; “pristaje mu kao magarcu sedlo” - zna~i da mu nikako ne pristaje; “pojeo vuk magarca” - zna~i da nema ni{ta od toga; “za{to zovu magarca na svadbu” - zna~i da bi radio

Narodne poslovice - U la`i su kratke noge. - Ako koza la`e, ne la`e rog. - Ne kiti se tu|im perjem. Zadatak Prona|i i pro~itaj jo{ neku basnu Dositeja Obradovi}a.

142


VRABAC Vra}ao sam se iz lova i prolazio stazom kroz vrt. Moj pas je tr~ao preda mnom. Odjednom, usporiv{i klorake, po~e se kretati kao da je osetio divqa~. Bacih pogled du` staze i primetih malo `utokquno vrap~e sa perjem na glavi. Ono je palo iz gnezda (vetar je savijao breze kraj staze) i ostalo je nepomi~no, ra{iriv{i bespomo}no jedva izrasla krioca. Moj pas mu se polako pribli`i. U jedan mah s obli`weg drveta sleti naglo i pade kao kamen pred samu pse}u wu{ku jedan matori crnogrudi vrabac, sav nakosre{en, unezveren, s o~ajnim i `alosnim piskom; on sko~i jedno dvaput u pravcu otvorene pse}e ~equsti sa iske`anim zubima. On je jurnuo da spase i zakloni mladun~e ... Ali celo wegovo malo telo drhtalo je od u`asa, glasi} podivqao i promukao, dok je sav zamro i `rtvovao sebe! Pas mu se morao u~initi kao neko ogromno ~udovi{te! Ali on ipak nije mogao da ostane na visokoj sigurnoj grani. Snaga ja~a od wegove voqe zabacila ga je odande. Moj Trezor se zaustavi i ustuknu nazad ... I on je, izgleda, priznao tu snagu. Po`urih da zovnem zbuwenog psa - i udaqih se pun strahopo{tovawa. Da, ne smejte se! Sa strhopo{tovawem sam stajao pred tom malenom juna~kom pticom, pred poletom wene roditeqske qubavi. Qubav je, razmi{qao sam, ja~a nego smrt i ja~a nego strah. Samo ona, qubav samo, odr`ava i pokre}e `ivot. Ivan TURGEWEV

Razgovaramo o tekstu Koga prepoznaje{ u liku pripoveda~a? [ta je podstaklo pisca da napi{e ovaj kratak, ali veoma uzbudqiv tekst? Koji su doga|aji predmet obrade u tekstu â&#x20AC;&#x153;Vrabacâ&#x20AC;?? Koji likovi u~estvuju u tom doga|aju? Koji se od tih likova na{ao u smrtnoj opasnosti? Koji od likova, svojom hrabro{}u, izaziva ushi}ewe kod ~italaca?

143


KAKVE JE BOJE POTOK Potoku koji {umom te~e oprezno pri|e jedan jelen i napiv{i se vode, re~e: »Potok je kao {uma zelen.« Kraj stjena potok dalje te~e o kamena se lome}’ rebra, skakutaju}i zeko re~e: »Potok je ovaj sav od srebra.« I potok dalje te~e, te~e, nad njim oblaci bijeli stoje, lebde}i bijeli leptir re~e: »Potok je ovaj bijele boje.« S mno{tvom zvijezda do|e ve~e, ugasi svoje boje dan, pla{lljiva srna tiho re~e: »Gle, sav je potok ozvijezdan.« Grigor VITEZ

Razgovaramo o pesmi -

Pesnik je odu{evljen lepotom prirode. Po ~emu to prepoznaje{? Koliko slika potoka je prikazao pesnik? Za{to je svaka slika druk~ija? Objasni svaku sliku posebno? Da li je pesnik kona~no utvrdio kakve je boje potok? Za{to potok menja boju i od ~ega zavisi? Jesi li nekad stajao (la) na obali nekog potoka ili reke? O ~emu si razmi{ljao? Objasni: [to su kamena rebra i kako se potok lomi. Kako to dan gasi svoje boje?

Pesnik upore|uje potok sa {umom i nebom. Kako to ~ini? POTOK

PLAVO

NEBO

predmet koji se poredi

predmet sa kojim se poredi zajedni~ka osobina 144


Upamti

!

Upore|ivanje predmeta, pojava i bi}a naziva se pore|enje. Izme|u onog {to se poredi uvek stoji re~ kao.

Proveri svoje znanje: Ima li pore|enja u ovim izrazima? -

crven kao ru`a beo kao sneg vredan kao mrav pla{ljiv kao zec brz kao zec vredan kao p~ela ljut kao ris visok kao bor

Zadatak Nau~i nekoliko ovih narodnih pore|enja.

145


GRAMOFONSKA PLO^A (Prodavnica gramofona i gramofonskih plo~a. Prodavac ra{~i{}ava ne{to na tezgi i pravi red na rafu. Na tezgi se nalazi gramofon.) BAKA (ulazi): Dobar dan, kom{ija. PRODAVAC: Dobar dan, majko, dobar dan ... Kakvo dobro? BAKA: Eh, dobro ... I jeste dobro i nije dobro ... PRODAVAC: Da ~Ujem, majko, {to ste tako poranili? BAKA: Eh, ba{ sam poranila! Ne spavam jo{ od prvih petlova. Nego ti, kom{ija, dockan otvara{ radnju ... Do{la bih ja jo{ u zoru. Sada sam sva kao na `eravici da se ono moje ~edo ne probudi. PRODAVAC: Pa, zna se, majko, kada se otvaraju radnje. Leti ranije, zimi kasnije. A {ta vam treba?

BAKA: Ma, evo, do{la sam da vidim i da ~ujem malo ove tvoje plo~e. Kazali su mi da ih ti ima{ svakojakih. Kupila bih jednu. PRODAVAC: A, gramofonske plo~e `elite ... Izvolâ&#x20AC;&#x2122;te, majko, mo`ete vi i da sednete. (Baka sedne.) Tako, brate, a kakva vam plo~a treba? Imamo mi raznih plo~a. BAKA: Pa, da vidim kakve ima{? PRODAVAC: Evo, odmah }u vam pokazati. (Uzima sa rafa jednu plo~u, name{ta je i pu{ta gramofon da svira. ^uje se glas peva~a sa plo~e.) BAKA: (rukom mu daje znak da prekine sa svirkom): Dosta, dosta ... Mani - de, ne}u ja to. Ne treba meni to tvoje. PRODAVAC: Ni{ta, ni{ta, majko. Imamo mi i drugih plo~a. Evo da ~Ijete ovu. (Stavlja drugu plo~u. Gramofon po~ne da svira neku d`ez - muziku.) BAKA: (daje opet znak prodavcu da prekine): Dosta, dosta. [ta }e meni to! PRODAVAC: Pa to je vrlo lepa plo~a . . . Za igranje. BAKA: Ma ne tra`im ja, dete, plo~u za igranje, nego za pri~anje. Takvu plo~u ti meni da da{. PRODAVAC: Kako za pri~anje? Ho}ete li za u~enje stranih jezika? Evo, odmah. Ho}ete za francuski? Parle vu franse? Ima, ima. (Ho}e da stavi plo~u.) BAKA: (zadr`i ga rukom): Ma, ne ~ove~e! Kakvi jezici! Pri~u ho}u. Razume{ li me?Pri~u ho}u o Crvenkapi. Tu plo~u ti meni da da{. PRODAVAC: Kako ka`ete, majko? Pri~u o Crvenkapi! A {ta }e vam to? BAKA: Eh, takva plo~a meni treba. Jo{ pita{ {ta }e mi to! Godinama, sinko, ja tu jednu 146


pri~u ponavljam. Najpre sam je pri~ala danima i danima prvom unu~etu, pa drugom, pa tre}em i redom tako sve do osmog. Onda sam se neku godinu odmarala. A sada evo i praunu~e stiglo. Pa i ono sada tra`i svako ve}e pri~u o Crvenkapi. PRODAVAC: Da, da, sva deca vole tu pri~u. Lepa je. BAKA: Jeste, lepa je. Ali ja sam sve starija. Sve te`e mi pada pri~anje. Brzo se umorim.

PRODAVAC: A, tako. Sada vas, majko, razumem. BAKA: Tako, tako. Zato sam i do{la da ti meni lepo da{ plo~u o Crvenkapi. ako ima{. Da me plo~a malo odmeni bar u tome. PRODAVAC: Eh, majko, takve plo~e, na `alost nemamo. Nisu je jo{ napravili. Mora~ete vi zato I dalje svom praunu~etu da pri~ate pri~u sami, kako znate. A ko zna, mo`da se ono ne bi zadovoljilo time da slu{a plo~u. Mo`da ono ho}e da mu ba{ vi pri~ate. BAKA: Ne znam. Poku{ala bih. Ali ako nemate, onda ni{ta. U zdravlje! (Odlazi.) PRODAVAC: U zdravlje ... I da pri~ate, majko, tu pri~u jo{ mnogo godina. (Zavesa)

Gvido TARTALJA

Usvoj nove re~i raf - polica parle vu franse (na francuskom jeziku) - govorite li francuski

Razgovaramo o tekstu Po ~emu se ovaj tekst razlikuje od teksta “Vrabac” i od teksta “Kakve je boje potok”? Gde se odvija radnja o kojoj se govori u tekstu “Gramofonska plo~a”? Sa kakvim ciljem je baba u{la u prodavnicu za gramofonske plo~e? Objasni zna~enje njenog iskaza: “Ne spavam ja jo{ od prvih petlova.” U kojoj re~enici ovog teksta je sadr`ana `elja prodavca upu|ena babi?

Ve`ba Napravite parove i ~itajte tekst po ulogama. Jedan od u~enika neka ~ita tekst koji izgovara prodavac, a jedna u~enica - tekst koji govori baba. Trudi se da va{e ~itanje bude logi~no i da odr`ava istinu, odnosno da odr`ava babine `elje i u~tivost prodavca.

147


ECI PECI PEC Eci, peci, pec, ja sam mali zec, ti si mala prepelica, eci, peci, pec. Narodna brojalica

Razbrojalice ENCI Enci menci, na kamenci, tamo kuju dvanaest deci; in, pin, ~arapin, ~araupe, jedi supe ba{ ti!

JEDINAR

BUMBAR

Jedinar, dvodinar, trinosori, saraori, tekutice, tekutan, palatan, praskele, tut kele, desetica.

Bumbar, Delipar, Seo car Na kantar, @eripan, Pelivan, Merili ga Po vasdan, Pade pa se skqusi I re~e mu - tu si.

148


U MOJIM RUKAMA @UBORI PESMA


1.

Hajde da pevamo

-

Milorad BO@I^KOVI]

2.

Suncokret (pesma)

-

Gordana BRAJOVI]

3.

Ileva majka (proza)

-

Gligor POPOVSKI

4.

Divqa ru`a (pesma)

-

Rajko JOV^ESKI

5.

Zastideo se majke

-

Ivan CANKAR

6.

Prole}e je uvek u parvu

-

Mirjana STEFANOVI]

7.

Biserna bajka (proza)

-

E{ref BERBI]

8.

Grm bijelih ru`a

-

Blanka DOVJAK MATKOVI]

9.

Od pa{waka do nau~ewaka

-

Mihailo PUPIN

10.

Bli`i se bli`i leto

-

Desanka MAKSIMOVI]

11.

Ribar~eta san (Cic!)

-

Branko RADI^EVI]


HAJDE DA PJEVAMO Hajde da pjevamo skupa, nek radost iz nas vrca! Pjesma je toliko pjesma, koliko ima srca. Hajde da pjevamo glasno. da ~ela orosi znoj! Pjesma je u nama toliko, koliko mi u woj. Hajde da pjevamo slo`no svakoga dana svi! Sa pjesmom srca rastu, a sa srcima mi. Milorad BO@I^KOVI] vrca - te~e orosi - nakvasi

Razgovaramo o pesmi - Pesnik nas poziva da pevamo zajedno , glasno i slo`no. - Za{to? - Objasni: Sa pjesmom srca rastu . . .

Zadatak ^itaj pesmu naglas i izra`ajno.

151


SUNCOKRET Bio jedan suncokret, Jedan mali suncokret. Imao je kosu `utu, @uti {e{ir, `uto lice, Volelo ga sunce jedno, Volele ga I sve ptice.

Bio jednom suncokret. @uta glava, `uti cvet. Jednom jedan suncokret. Voleo je sunce, ki{e, Voleo je trave, `ito.

152


Voleo je nebo, eto. Al’ najvi{e, al’ najvi{e Voleo je jedan `ivot A `iveo jedno leto. Samo jedno divno leto.

Bio jednom suncokret, @uta glava, `uti cvet.

Jednom jedan suncokret.

Gordana BRAJOVI]

Razgovaramo o pesmi

-

Kakvo raspolo`enje budi ova pesma?

-

~ime je pesnikiwa postigla da ti suncokret postane omiqen, drag?

-

Objasni slede}a dva stiha: “Voleo je jedan `ivot A `iveo jedno leto. . .

-

Primetio si da se nekoliko puta javlja znak (’).

Upamti

!

Znak ( ’ ) stavqa se u re~i iz koje je izostavljen jedan glas. Zove se apostrof.

153


ILEVA MAJKA U celom razredu on je bio naj~udnije, najmirnije i najtajansvenije dete. Niko nije bio siguran dali je tu`an, da li je pla{qiv ili je nedru`equbiv. Nije razgovarao sa svojim drugovima osim kad je trebalo da ne{to potra`i, a retko je tra`io, i glas mu se mogao ~uti samo kad je bio primoran da govori. Sedeo je u posledwoj klupi, i izgleda da je bio zadovoqan tim mestom, jer je tamo, u uglu, mogao da bude sam. Dok su druga deca vikala, preskakala klupe, ga|ala se kresom i sun|erom, on je sedeo usamqen u uglu, odsutan, u mislima daleko od onoga {to se de{avalo oko wega. A o ~emu je razmi{qao? [ta se skrivalo iza tog ravnodu{nog, pomalo tu`nog pogleda? To niko nije znao. Ni u~iteqica. Nastojala je ona u po~etku da razgovara s wim, da sazna za{to je tako povu~en, ali nije mogla mnogo da otkrije. Mu~ila ga je pitawima: -

Da te ne grde kod ku}e, Ile?

-

Ne - glasio je odgovor.

-

Ima{ li ne{to da mi ka`e{?

-

Ne.

-

@eli{ li da ti ne{to pomognem?

-

Ne.

I uvek tako. Ile je odgovarao sa “da” ili “ne”. A u~iteqica nije znala kako da postupi s wim, kako da mu se pribli`i. Na ~asovima je bio uredan, uvek prisutan, i stalno sa onim pomalo umornim, i tu`nim izrazom na licu. Slu{ao je predavawa, pisao je, ali nikad nije dizao ruku da ne{to pita ili da odgovara. I svi su mislili : ni{ta ga ne zanima, ni{ta ne zna. Ali, za~udo, kad ga je u~Iteqica ne{to pitala, odgovarao je, istina, {turo, kratko i najupro{}enije, ali uvek ta~no. A na ostala pitawa koja nisu bila u vezi sa u~ewem, znao je samo jedan odgovor: “da” ili “ne”. ^e{}e se ~ulo ono “ne” i zbog toga je tri nedeqe posle po~etka {kolske godine Ile dobio nadimak “NE”. Nesta{na, brbqiva deca u po~etku su ga ~esto zadirkivala, ali beuspe{no. On nije ogovarao na zadirkivawa. sedeo je na svom mestu kao da je nem I gluv. Na kraju su deca uvidela da wihova peckawa nemaju uspeha, pa su se

154


zadovoqavala samo da mu s vreme na vreme dobace: -

Ej, NE, da nisi progutao jezik?

-

Ej, NE, zaboravi}e{ da govori{.

Za sce vreme otkako se nalazio u wenom razredu, u~iteqica je mogla da ga opi{e samo sa nekoliko re~i: Prema u~ewu se odnosio ozbiqno. Drugo kao da ga ne zanima. “I u~iteqica je re{ila da ga tim putem, kroz u~ewe, natera da ka`e ne{to vi{e o sebi. Jednog dana zadala je svojim |acima doma}i zadatak s temom: “Moj otac”. Mislila je da ~e Ile ne{to op{irnie napisati u tom zadatku. Sutradan, kad je pregledala doma}e zadatke, u wegovoj svsci pro~itala je slede}e: “Nemam oca”. Ni{ta vi{e. -

Ile, da li ti je otac umro? - upitala ga je prijateqski.

-

Da.

-

Kada?

-

Odavno, ne pamtim ga . . .

Razred je slu{ao. Kod ve}ina |aka to je izazvalo sa`aqewe. Sad su znali da je Ile, mo`da, takav, zbog toga {to nema oca, zbog toga {to je . mo`da, siroma{an. Od toga dana bili su prijateqski raspolo`eni prema wemu i prestali su da ga zovu NE. Kasnije posle dve nedeqe, u~iteqica je zadala za doma}i zadatak: “Moja majka”. Ovog puta nije pregledala zadatke, nego je rekla:

155


-

Hajde, Ile, ti prvi pro~itaj zadatak!

Ceo razred se okrenuo na tu stranu. Ile se ispravio, dr`e}i svesku u drhtavimrukama. Lice mu je postalo ble|e nego obi~no. Nekoliko puta je olizao jezikom suve usne i na kraju po~eo: Moja majka â&#x20AC;&#x153;Moja majka mnogo radi. Mu~i se, a meni je `ao. Uve~e se vra}a umorna. Ruke su joj modre i nate~ene od prawa i ribawa. Volim je vi{eod svega na svetu, ali joj to nikad nisam rekao. Ni ona meni to nije rekla, iako znam da bi sve dala za mene. Uvek meni kupuje, a sebi - ako prestane ... Uvek je tu`na. Pla{im se da se ne razboli . . .â&#x20AC;? Ovde je Ile zastao. Oborio je glavu. U o~ima su mu zablistale suze. -

^itaj daqe, Ile - blago mu je rekla u~iteqica.

Moja majka, moja majka . . . - nastavio je Ile, ali nije mogao daqe. Izgubio je glas, suze su mu potekle. Ispustio je svesku i pokrio lice rukama. U zanemelom razredu ~ulo se samo wegovo grcawe. -

Sedi, Ile - rekla je u~iteqica.

I dok je Ile sedeo u svom uglu, mnogi wegovi drugovi kri{om su brisali suze. Sve su misli ovog trenutka bile usmerene na Ila i na wegovu majku. I svi su, iz onih nekoliko redova {to ih je Ile pro~itao o svojoj majci, osetili Ilevu majku kao svojju. I znali su da onih desetak redova u ilevoj svesci govore o majci vi{e od svega }to su oni o woj napisali u svojim sveskama. Gligor POPOVSKI

(Prepev: M. MILO[EVI])

Razgovaramo o tekstu Primetio si dase povodom neke pesme ili pri~e razgovor uvek vodi o tekstu. Dakle postoje pesni~ki (poetski) i prozni tekstovi. Pri~a je prozni tekst, a takav je, na primer, i roman (samo {to je roman mnogo du`i tekst od pri~e!). Pri~a ima raznih vrsta, zavisno ot teme, ali i na~ina pripovedawa. O tome}e{ vi{e nau~iti kasnije. 156


Prozni tekst je sastavqan od re~enica. Pisac pri~e je pripoveda~ (pisac romana je romansijer). I re~enice se u proznom tekstu razlikuju. Neke su kra}e, du`e ili vrlo duge. Te, vrlo duge re~enice, pisci za decu izbegavaju. Na~in pisawa zaviswi od pi{~evog odnosa prema ~itaocu, ali i od pi{~evog stila. Mo`e se lepo i te~no pripovedati i drugim re~enicama. I o tome kad do|e vreme. Junak pesme je - lirski junak. U pri~i je junak obi~no imenovan, mada ima i izuzetaka. U ovoj pri~i to je Ile. To su, tako|e, wegova majka, u~iteqica, u~enici . . . Zadatak Opi{i svojim re~ima Ilevo raspolo`ewe pri ~itawa, za vreme ~itawa i posle pro~itanog sastava o majci. Koji deo pri~e je na tebe ostavio poseban utisak? da li si I za{to sau~estvovao u Ileom bolu? Da li ti je posle ove pri~e u~iteqica postala bli`a i dra`a, skoro kao majka koja brine o svom detetu?

Nau~i narodne poslovice: Prijateq se u nevoqi poznaje kao zlato u vatri. Drvo se na drvo oslawa, a ~ovek na ~oveka. Te{ko drugu bez druga u slavuju bez luga. Dobro je u nevoqui imati prijateqa.

157


DIVQA RU@A

Trnom smo je kao deca zvali, da je ru`a - e, to nismo znali. Ovcama je ~esto krala vunu , slu{ao sam kad je `ene kunu. Preko leta, jeseni i zime nosila je to opasno ime Tek s prole}a, kad se miris prospe, ko u inat ru`ama se ospe. I sada, kad joj ime ~ujem, mirino se u srcu ragaqujem. Rajko JOV^EVSKI (S makedonskog Viktor [E]EROVSKI)

Razgovaramo o pesmi -

Kako je pesnik nazivao divqu ru`u dok je bio dete? Kako to da je ru`a ovacama krala vunu? Za{to je tokom leta, jesewi i zimi nosila opasno ime? Kako ru`a izgleda s prole}a? Koje pesni~ke slike uo~ava{? 158


PROLE]E JE UVEK U PRAVU

Prole}e je ~udna pojava, pa cve}e navaljuje - prole}e je ~udna pojava, cve}e raste, buja, izbija, {iri se, {areni se, ni~im ga ne mo`e{ zaustaviti. Izvijaju se listi}i, izle}u travke, legu se pili}i, dolaze ptice, iz gnezda, iz jaja, iz dalekih krajeva, i svima se tr~i i ska~e. Prole}e je ~udna pojava. Prole}e su u{i, to su cvrkuti, pesme, usklici, dozivi. Prole}e za nos pretstavlja miris - miris zumbula. miris narcisa, miris ljubi~ice, miris jorgo~evine. miris trave, miris reke, mirisnovog mladog li{}a . . . Prole}e ima bezbroj. isto koliko devoj~ica i de~aka, travki i `ivotinja, cvetova, tata, mama, tetaka, baka, sestara . . . Pored onog zajedni~kog koje nam svima pripada, koje se gurka i muva po livadama, po ulicama i sokacima, svako od nas ima po jedno svoje, li~no malo prole}e koje nosi u sebi.

Razgovaramo o tekstu - Od navedenih re~I odaberi one za koji misli{ da najvi{e odgovaraju prole}u: bu|enje, radost, raspolo`enje, blagost, ti{ina, tuga, mladun~ad, `ivot, prolaznost. Obrazlo`i svoj izbor. Navedi i sam neke re~I koje odgovaraju prole}u. - Za{to se piscu ~ini da je prole}e ~udna pojava? - Za{to upravo prole}e poziva na putovanja? - Mnoge pojave do`ivljavamona razli~ite na~ine, ~ulom vida, ~ulom sluha, ~ulom mirisa, srcem - ose}anjima itd. Doka`i primerima iz teksta da je i ovde prole}e do`ivljeno svim ~ulima. - Kako treba rzumeti tvr|enje pisca da prole}a ima bezbroj, isto koliko devoj~ica i de~aka, travki i `ivotinja, cvetova, tata, mama, tetaka, baka, sestara? . . . - Kojim re~ima pisac ozna~ava rast cve}a? Mo`e{ li i ti dati neke re~I za ovu pojavu?

Zadatak Ve`ba pisanje latinice! Prepi{i poslednja tri odeljka. 159


BISERNA BAJKA U pijesku se {koljka skrila, srebrne je suze lila. Tu`na {koljka silno bila, i biser je pretvo-rila tugu, suze, sav svoj jad. Mre`om ribara jedan mlad sa ribom je ulovio, modru {koljku otvorio, biser njemu `uborio: »Vrati mene pijesku, mora! Do~eka{ li drugu zoru tre}eg dana kolika te puna zlata na obali tvoja ~eka. Uzme{ li me, tad dovijeka sa tugom ti valja biti, `ivot `ivjet’, ostairiti.« ]uti ribar, biser gleda, oko mu se skinut ne da sa ljepote. Re~e sebi: »Oj, `ivote, tvom se daru evo divim, s ljepotom tugom neka `ivim. U grudima mjesto srca ovaj biser nek’ mi kuca«. Natu{ti se, zamuti se silno more. Digo{e se tamni vali. Proguta{e ~amac mali, i ribara, biser sjajni, predado{e morskoj tajni. Samo barba stari pri~a: »Istina je da mladi}a svake no}i nekog vi|a za najlep{e mjese~ine kako pliva sred pu~ine. Vjerovat’ je bar o~Ima: biser mu je na grudima, kakvog nigdje ne}e{ na}i - ko zvijezda je kad se smra~i nebo, more, i nad njime silne gore«.

barba - ~i~a

Razgovaramo o tekstu -

O ~emu pi{e pisac? Na koju te bajku podse}a? Uporedi ovaj tekst sa “Bajkom o ribaru I ribici”.

Zadatak Ve`bal jepo ~Itanje: Poslednji odeljak prepi{i }irilicom.

160


GRM BJELIH RU@A

U bakinom vrtu cvale su grmolike bijele ru`e. U`ivale su u suncu i bakonoj qubavi, koja je s wima razgovarala zalijevaju}i ih i rede}i im gran~ice. ^im bi primijetila skupinice zelenih u{iju oko pupoqka, poprskala bi ih sredstvom protiv u{iju i one su netragom nestajale. Ako je baka primjetila koji bolestan list, opra bi grm qekovitim prahom i on je ozdravio. Zato je ru`a baki uzvra}ala mirisom, a bakina su unu~ad govorila da bakine sobe miri{u po ru`ama. Jednog `eta bila je jaka `ega i su{a. Uve~er bi baka zalila ru`in grm, a do jutra je zemqa bila suha kao u Sahari. Jutrima ju je baka ponovo zalijevala, ali ju je sunce `arilo do iznemoglosti. Baka se tresla svim svojim silama, voqom i qubavi da odr`i grm na `ivotu, a on je bio pri kraju svojih snaga I te{ko je odelijevao `arkom, su{nom qetu. Wegove su ru`e {aptale o svojim patwama. U posledwi ~as nad grmom se pojavio oblak koji je postajao sve ve}im I opasnijim. Iz wega su sijale muwe I zrak je drhtao od straha pred olujim. ^uli su se pucwevi protiv tu~onosnog oblka, ali je on bio sna`biji i opasniji od svih oblaka koji su toga qeta svratili nad grad. Rastvorio je svoju torbu punu leda I s mr`wom je prosuo na parkove, ulice, vertove . . . Baka je istr~ala u vert s ra{irenim velikim djedovim ki{obranom i {titila svoj grm bijelih ru`a od opake }udi ledonosnog oblaka. Wezina je qubav nadmudrila oluju i za{titila grm bijelih ru`a. Poslije oluje vrtovi su bili opusto{eni, samo je bakin grm bijelih ru`a veselo zahvaqivala baki svojim svije`im mirisom. Blanka DOVJAK - MATKOVI] `ega - vru}ina, toplina `arilo - grejalo trsila - trudila `arko - toplo zrak - vazduh tu~onosni oblak - gradonosni tu~a - grad (padavina) Razgovaramo o tekstu -

O ~emu pi{e? Kolika je qubav bake prema ru`am? [ta se dogodilo za vreme oluje? Kakva je slika vrtova posle oluje? 161


OD PA[WAKA DO NAU^EWAKA Mihajlo Pupin je jedan od najpoznatijih srpskih i svetskih nau~nika o ~ijoj biogarfiji }e{ na}i podatke u nekoj enciklopediji ili na internetu. Pro~itaj ovaj odlomak iz wegovog biografskog dela Od pa{waka do nau~ewaka.

I danas, kada se setim svoh detiwstva u Idvoru, ose}am da je glavni smisao duhovnog `ivota ne selu odr`avawe i negovawa starih tradicija . . . Verni starim obi~ajima Srba, u dugim zimskim ve~erama Idvorci su odr`avali svoja posela. Kao de~ak, ja sam bio na mnogim od wih u ku}i svoga oca. Stariji qudi bi posedali oko tople pe}i na klupi napravqenoj od istog materijala kao i sama pe}, obi~no od mekih cigala, omaltarisana i okre~ena. Qudi su pu{ili i razgovarali, a izgledali su kao senatori, samozvani ~uvari sve mudrosti u Idvoru. Kraj nogu starijih sedeli su na klupicama mladi `udi, a pred svakim od wih, stajala je kotarica u koju su krunili `uta zrna sa velikih kukuruznih klipova. To bi radili celo ve~e. Starije `ene sedele su na malim klupama du` zida; one su prele vunu, lan ili kudequ, {ile ili vezle. Kao maj~inom qubimcu, meni je bilo dozvoqeno da sednem pored svoje majke i slu{am re~i mudrosti i ma{te iz usta starih qudi, a ponekad I iz usta sredove~nih ili mladih, ako bi im to stariji dozvolili. S vremena na vreme, zapevale bi `ene poneku pesmu koja je bila u vezi sa pomenutim doga|ajima. Na primer, kada bi neki od starijih qudi zavr{io besedu o Kara|or|u I wegovim borbama protiv Turaka, `ene bi zapevale pesme u kojima se slavi hrabri Kara|or|ev vojvoda Hajduk Veqk, koji je sa {akom Srbijanaca branio Negotin od velike turske vojske pod Mula - pa{om. Ova hrabra ~eta, kako je pesma opeva, podse}a na onu malu ~etu Grka u bici na Termopilima . . . Mihajlo PUPIN 162


tradicija - preno{ewe obi~aja, navika i kulturnih vrednosti s kolena na koleno (s generacije na generaciju) poselo - ve~erwa swdeqka, zabava senator - ~lan parlamenta (skup{tine) u nekim dr`avama kotarica - korpa kudeqa - konopqe,(biqka) beseda - govor

Razgovaramo o tekstu -

O kome nau~niku se govori u tekstu? Ko je napisao ovaj tekst? Po ~emu pamti veliki nau~nik svoje selo? Za{to Pupin posebno isti~e zna~aj pesme? Prituma~i ovu misao: â&#x20AC;&#x153;Pesma nas je odr`ala, wojzi hvala.â&#x20AC;?

Upamti

!

Biografija je kwi`evno delo u kome se govori o `ivutu neke zna~ajne li~nosti. Ako sam autor opisuje svoj `ivot, ili deo svog `ivota, onda je to autobiografija.

Poslovice o nauci - ^ovek se u~i dok je `iv. - Dobar nauk zlata vredi. Zadatak Napi{i sastav na temu: Moj pronalazak bi usre}io mnoge qude

163


BLI@I SE LETO Bli`i se leto; u du{i ve} ga slutim! Pomaqa zlatnu kosu u zrelim wivama `utim. Zrikavci su mi rekli koje u putu sreto: “Bli`i se, bli`i leto!” ........................... Miri{u livade bujne i poqa i {umarci koje u putu sreto: “Bli`i se, bli`i leto!” Bli`i se bli`i leto! Ko sjajna carska kruna, zlatna mu svetluca kosa, rumenih svetluca puna. Svi su mi oni rekli, kad ih na putu sreto: “Bli`i se, bli`i leto!” Deasnka MAKSIMOVI]

slutim - o~ekujem zrikavci - popci - insekti svitac - insekt koji no}u sveti

Razgovaramo o pesmi -

Na osnovu ~ega pesnikiwa sluti dolazak leta? Kako to da je u du{i sluti? Kojim bojama slika dolazak leta? Ose}a{ li, mo`da, ti dolazak leta I raduje{ li se tome?

Zadatak Pro~itaj jo{ neku pesmu ove velike pesnikiwe.

164


MEDIJUMSKA KULTURA


RADIO EMISIJE ^AROBNO SREDSTVO

Dok sam bio dete nisam mogao ni da ~ujem o radio - aparatu. Mo`da tada i nije bilo radioaparata. A kako je danas? Skupe se deca oko radioaparata i slu{aju svoje omiqene pisce dok im ~itaju priovetke i pesme. ^uju ih kao da su tu, pored wih. Nekada slu{aju muzi~ke emisije, nekada radio - drame ... Mora se priznati: Danas je radio najboqi u~iteq za decu. Radio zna sve jezike, poznaje sve nauke, svira na svim instrumentima i zna sve pri~e i pesme. Radio je ~arobno sredstvo. Branko ]OPI] Upamti

!

Radio je aparat preko koga se be`i~no prenose zvuci na veliku daqinu. Za{to pisac ka`e da je radio ~arobno sredstvo?

167


Preko radio - aparatu se svakodnevno emituju mnogo emisija. Te emisije se zovu radio emisije. Koje radio - emisije rado slu{a{? [ta ti se dopada u wima? Koje radio - emisije zovemo muzi~ke? Za{to su de~je radio - drame omiqene emisije za decu? Koje su radio - drame ostavile poseban utisak na tebe? Po ~emu se radio - drame razlikuju od muzi~kih emisija? Koje muzi~ke emisije slu{a{?

Zadatak I grupa:

Komentiraj muzi~ke emisije po svom izboru

II grupa:

Prepri~ajte, ukratko, sadr`aj jedne de~je radio - drame,

tako|e po svom izboru.

168


TV EMISIJE

Koje se emisije zovu TV - emisije? Po ~emu se TV emisije razlikuju od radio emisija? Koje si TV emisije gledao u posledwa nekoliko dana Koje TV emisije posebno privla~e tvoju pa`wu? Za{to? Koje likove prepoznaje{ na datim slikama?

TV emisije mogu biti: -

obrazovne nau~no - popularne narodne pripovetke de~ji kvizovi.

Zadatak Organizovano sledite jednu TV emisiju, a zatim u odeqewu razgovarajte o wenoj sadr`ini, o likovima i wihovim postupcima.

169


NARODNE PRIPOVETKE Narodne pripovetke su narodno blago. To su veoma omiqeni tekstovi kako za decu, tako i za odrasle. Zadatak Poku{aj da prepozna{: a) Iz kojih narodnih pripovedaka su ova dva lika?

b) Iz koje narodne pripovetke je slede}i odlomak: â&#x20AC;&#x153;Poslije nekog vremena otac se ove devojke o`enio udovicom, koja dovede jednu svoju k}er. Ma}eha stane odmah mrziti na svoju pastorku, osobito zato {to je ona bila mnogo qep{a od wezine k}eri: zabrawivala joj je da se umiva, ~e{qa i preobla~i, i svakojako je tra`ila uzroke da je kara i mu~i. Jednom joj dade ujutru punu torbu kudeqe, pa joj rekne: -

Ako ovo danas ne oprede{ i u koko{ku ne smota{, ne

idi mi dove~e u ku}i, ubi}u te.â&#x20AC;?

Priseti se Gde se odigravaju doga aji u ovoj pripoveci? Koji su glavni likovi? Zadatak Prepri~aj usmeno sadr`aj jedne narodne pripovetke po svom izboru.

170


FILM

Podseti se [to se podrazumeva pod pojmom film? Koji se filmovi nazivaju dokumentarne? Koje dokumentarne filmove gledao(la)?

Igrani film

Igrani film je onaj ~ija se sadr`ina iznosi posredstvom igre `ivih bi}a.

U zavisnosti od du`ine filmske trake igrani filmovi mogu biti kratkometra`ni i dugometra`ni. Du`ina filmske trake kod kratkometra`nih filmova iznosi od 300 do 600 metara, a kod dugometra`nih filmova filmska traka je duga od 2000 do 3000 metara. Odgovori [ta je igrani film? Koji se igrani filmovi zovu: - kratkometra`ni, - dugometra`ni?

171


CRTANI FILM

Sigurno si gledao na televiziji ili u bioskopu neki crtani film. To je naj~e{}i oblik animiranog filma. U animiranom filmu pojave i predmeti se kre}u, mada se u stvarnosti ne kre}u, ne `ive. Najve}i tvorac crtanih filmova je Volt Dizni. Vuk MILATOVI] Upamti

!

Crtani film je onaj u kome se o`ivqavaju crte`i i boje. 172


Crtani filmovi su omiqeni za svu decu. Me| utim najomiqenijim crtanim filmovima je i film u kome su glavni junaci koje vidi{ na slici.

Koje likove crtanih filmova vidi{ na slici? Koje crtane filmove najvi{e voli{? Navedi wihove naslove. Zadatak Prepri~aj sadr`aj crtanog filma koji ti se najvi{e dopao.

173


Kako nastaje crtani film

Sve po~iwe od teksta.

Tekst je podeqen na mnoge

Autor zapisuje na hartiji svaki

scene, to jest slike, koje prolaze

detaq tog teksta i prosle|uje

jedna za drugom.

ga ilustratoru.

Ilustrator crta bi}a i

Drugi ilustrator(i)

predmete iz teksta. Tako

crta(ju) okolinu. Ta okolina

crtani film dobija likove.

mo`e biti ulica, {uma, livada. neki osamqen dvorac i dr.

174


Da bi gledaoci imali utisak da se crte`i kre}u, potrebno je nacrtati vi{e hiqada crte`a. Svaki od tih crte`a predstavqa samo jedan pokret. Svaki lik iz crtanih filmova koristi glas nekog glumca ~ime se crtani lik predstavqa kao `ivi junak.

Svaka slika koju }e ilustrator nacrtati treba da bude na prozra~noj plasti~noj traci kako bi, zatim, mogla da se oboji.

175


POZORI[TE U gradovima ima pozori{ta za odrasle i pozori{ta za decu.

Pozori{te je objekat u kome se izvode pozori{ne predstave. Koji se deo pozori{ta zove scena? Od ~ega zavisi uspeh pozori{ne predstave? Kako se zovu qudi koji govore tekst na sceni? Koje si pozori{ne predstave gledao u pozori{tu ili na televiziji? Koja ti se od wih najvi{e dopala? Koji ti je lik iz te predstave ostavio najve}i utisak? Kako su obu~eni glumci? Koju si poruku izvukao od te predstave? *** Zadatak Iz uxbenika â&#x20AC;&#x153;Srpski jezikâ&#x20AC;?, ili iz de~jih ~asopisa izaberite jedan dramski tekst, podelite uloge me|u sobom i izvedite pozori{nu predstavu na sceni u {koli.

176


U pozori{tu, a posebno u de~je pozori{tu se igraju lutkarske predstave.

Predstave u kojima uloge tuma~e lutke zovu se lutkarske pradstave.

Razmisli Kako se lutke kre}u na pozori{noj sceni? Ko im pozajmquje glas? Ovo je Pinokio - lutka izra|ena od drveta. Pinokio je glavni lik u istoimenoj kwizi slavnog pisca Karla Kolodija. U rodnom gradu ovog pisca podignut je velik spomenik Pinokiju.

Zadatak Prepri~aj sadr`aj lutkarske predstave koja ti se najvi{e dopala.

177


TELEFON

Jeste ~udna ptica,

Toliko prostranstva!

jeste ~udo krava -

(a sve kao ni{ta).

Telefon je, ipak,

Kao da je zvao

naj~udnija sprava!

sused iz dvori{ta!

Pomisli samo:

Jeste ~udo ptica,

kroz metalne `ice

jeste ~udo krava. -

do na kraj sveta

Telefon je, ipak,

tr~e re~enice!

naj~udnija sprava! Branislav PETROVI]

Za{to qudi razgovaraju telefon? Kako treba da postupimo sa sagovornikom? Za{to je potrebno da se najpre predstavimo? [ta je javna govornica? Ko ima pravo da koristi javne govornice? [ta je potrebno znati prilikom kori{}ewa javne govornice?

178


GRADSKA BIBLIOTEKA

-

Pro~itala sam jednu lepu kwigu! - pohvali se Ana Denisu.

-

A gde si na{la tu kwigu? - upita je Denis.

-

Pozajmila sam je iz Gradske biblioteke. Tamo ima mnogo kwiga. Kad

god po`eli{ mo`e{ da uzajmi{ kwigu koju `eli{, ali po{to je pro~ita{ treba je vratiti. Kwige treba da se ~uvaju, jer treba da ih ~itaju i drugi. Kwigu koju sam ja ~itala bila je malo o{te}ena. Neko je pisao na woj. To nije dobro. To je kazala Ana i po`urila ka biblioteci da vrati pozajmqenu kwigu. S.F.

179


Razmisli, odgovori, objasni [ta je biblioteka? Koja se biblioteka zove gradska? Ko mo`e pozajmqivati kwige iz biblioteke? Koliko vremena mo`e da se (odnosi s pozajmqenim kwigama?) Koliko vremena mo`e da se ~uva (koristi) pozajmqena kwiga iz biblioteke

180


ENCIKLOPEDIJE Enciklopedije su nau~na dela koja daju sistematski pregled znawa ili zbira podataka o nekoj grani nauke. Pregled znawa, to jest podataka o nekoj grani nauke u enciklopedijama je dat po abecedi ili po predmetima. Postoje enciklopedije za odrasle i enciklopedije za decu. Ove dragocene kwige mogu se na}i u bibliotekama i u kwi`arama. Dry`ewe s enciklopedijama je pravo zadovoqstvo ali i oboga}ivawe znawem.

Zadatak Kupi ili uzajmi iz biblioteke de~ju enciklopediju i pro~itaj tu lepu kwigu.

181


DE^JA I DNEVNA [TAMPA

[ta podrazumeva{ pod: a) de~ja {tampa, b) dnevna {tampa? Koju de~ju {tampu ~ita{? Koje ti se rubrike najvi{e dopadaju? 182


U de~joj {tampi ima zanimqivih rubrika i priloga: pesme, pripovetke, zagonetke, {ale ... Dru`i se sa de~jom {tampom i postani wen saradnik. Na stranicama de~je {tampe postoje rubrike za objavqivawe de~jih radova. Evo nekoliko de~jih priloga:

DVA VRAP^I]A PROLE]E

Dva su vrapca mala na moj prozor stala,

Prole}e nam svanulo

jer su mali jadni,

zeleni se trava -

bili jako gladni.

a u travi miri{e Aleksandra Jovanovi}

qubi~ica plava.

Osnovna {kola â&#x20AC;&#x153;Vuk Karaxi}â&#x20AC;?

Ankica Kor{a, IV razred

Crvenkapa

183


Krativna aktivnost U dogovoru s u~iteqicom formirajte novinarsku sekciju ~ija }e du`nost biti izdavawe zidnih novina. Najpre, od ~lanova novinarske sekcije izaberite nivinarski odbor: glavnog i odgovornog urednika i urednicka pojedinih rubrika. Nastojte da na stranicama va{eg lista ima priloga koji }e odra`avati zbivawa u odelewu, priloga za spoqa{na zbivawa, to jest doga|aja van odelewa, priloga za kulturu i umetnost, {ale, sport, li~nih radova i dr. Va{e zidne novine posta}e svedoci o svemu onome {to se doga|a u {koli u toku jedne {kolske godine.

184


SADR@AJ

I

JEZIK

Jezik .......................................................................................................................05 Narodni i normiran (standardni kwi`evni jezik)................................... 05 Govor ...................................................................................................................... 07 Usmeni i pismeni govor............................................................................... 08 Samoglasnici i suglasnici ...................................................................................09 Podela re~i na slogove ...........................................................................................11 Jednoslo`ne re~i ........................................................................................ 11 Dvoslo`ne re~i .......................................................................................... 12 Troslo`ne re~i ........................................................................................... 12 Imenice................................................................................................................... 13 Konkretne i apstraktne imenice ................................................................ 13 Rod imenica..................................................................................................15 Broj imenica .................................................................................................17 Pridevi ...................................................................................................................19 Opisni pridevi ............................................................................................19 Zamenice ................................................................................................................22 Li~ne zamenice ........................................................................................... 22 Glagoli .................................................................................................................. 24 Pro{lost, sada{wost i budu}nost ........................................................... 24 Brojevi ................................................................................................................... 25 Re~enica ................................................................................................................ 28 Osnovni re~eni~ni ~lanovi (subjekat i predikat) .................................... 28 Pisawe odri~ne re~enice ........................................................................... 31 Re~i koje imaju isto ili sli~ni zna~ewe .................................................... 32 Re~i koje imaju suprotno zna~ewe ...............................................................34 Preno{ewe dela re~i iz jednog dela u novi red ........................................36 Pravilno pisawe suglasnika - J - ............................................................... 38 Navodnici ................................................................................................... 39 Upotreba velikog slova ..............................................................................41 Zanimqivosti o jeziku .......................................................................................... 42

185


II

LITERATURA

STASAJ BR@E, DETE [kola zove

Mira Ale~kovi} .................................... 47

Septembar

Du{an Kosti} ....................................... 49

Pismo

Edmondo de Ami~is ................................ 51

Razgovor sa pobednikom smrti

Branko ]opi} ........................................ 53

Ko ne radi taj ne jede

Narodna pripovetka .............................55

Jesewa slika

Ranko Simovi} ...................................... 57

Igra pod brezom

Vuk Cerovi} .......................................... 58

U poznu jesen

Vojislav Ili} ........................................60

Po{ta â&#x20AC;&#x17E;Balonâ&#x20AC;&#x153;

Lojze Kova} ........................................... 62

Princeza breza

Vidoe Podgorec .................................... 65

Rastu`eni mesec

Danko Novak ..........................................67

Cvet i zlato

Stojan Tarapuza .................................... 70

De~akova pesma

Vehbi Kikaj ............................................ 71

[kola

Dragan Luki} .........................................72 PRO[LOSTI U POHODE

Sveti Savo

Narodna pesma ...................................... 74

Sveti Savo

Danilo S.Jovan~i} ................................79

Pozivnica ............................................................................................................... 81 Najboqe zadu`bine

Vuk S.Karaxi} .......................................82

Sestre bez brata

Narodna pesma ...................................... 86

Bra}a i sestrica

Narodna pesma ...................................... 86

Kratke narodne umotvorbe ................................................................................... 88 Marko Kraqevi} i vila

Narodna pesma ...................................... 89

Jetrvica Adamsko krilo

Narodna pesma ...................................... 92

Vuk

Du{an Radovi} ..................................... 95

Izve{taj .................................................................................................................97 ^ardak ni na nebu ni na zemqi

Narodna pripovetka .............................98

186


HO]U DA VOLIM ^arobna bajka

Jevgenij Permajk ...................................105

Putovawe

Isak Ba{ovac Singer .......................... 108

^estitka ................................................................................................................ 112 Ra|awe meseca

Gustav Krklec .......................................113

Pri~a u slikama

Govorna i pismena ve`ba ......................115

Bajka o livadi i skakavcima

Stevan Raji~kovi} ................................116

Mali cvet

Haldor Laksnes ....................................118

Sne`ana

Ra{a Peri} .......................................... 120

Oluja

Ranko Popovi} ..................................... 122

Vetar

Jovanka Jorganovi} ............................. 124

Lenka

Ko~o Racin ........................................... 126

Treba znati odabrati

Milorad Bo`i~kovi} ..........................128

Prepirka

Desanka Maksimovi} ...........................130

[aqive pesme

Narodne pesme ......................................131 ME\U JAVOM

Mostovi

Ivo Andri} ...........................................135

Moje selo

Dobrica Eri} ....................................... 137

Gavran i lisica

EZOP .................................................... 139

Kormoran

@an Lafonten .....................................140

Magarac u lavqoj ko`i

Dositej Obrdovi} ................................142

Vrabac

Ivan Turgewev ..................................... 143

Kakve je boje potok

Grigor Vitez .........................................144

Gramofonska plo~a

Tvido Tartoqa .................................... 146

Eci, peci, pec

Razbrojalica .......................................148 U MOJIM RUKAMA @UBORI PESMA

Hajde da pevamo

Milorad Bo`i~kovi} ...........................151

Suncokret

Gordana Brajovi} ................................ 152

Ileva majka

Gligor Popovski .................................. 154

Divqa ru`a

Rajko Jov~evski ................................... 158

187


Prole}e je uvek u pravu

Mirjana Stefanovi} ........................... 159

Biserna bajka

E{ref Berbi} ......................................160

Grm bijelih ru`a

Blanka Dovjak Matkovi} ......................161

Od pa{waka do nau~ewaka

Mihajlo Pupin ...................................... 162

Bli`i se leto

Desanka Maksimovi} ...........................164 MEDIJUMSKA KULTURA

Radio emisije ....................................................................................................... 167 TV emisije ............................................................................................................. 169 Narodne pripovetke .............................................................................................170 Film .......................................................................................................................171 Igrani film ................................................................................................171 Crtani film ......................................................................................................... 172 Kako nastaje crtani film ......................................................................... 174 Pozori{te ............................................................................................................ 176 Telefon ................................................................................................................178 Gradska biblioteka .............................................................................................179 Enciklopedije .......................................................................................................181 De~ja i dnevna {tampa .......................................................................................... 182

188


Srpski_4