Kraljevstvo snova zauvek sa mnom

Zauvek sa mnom „Ne moram da ih dodirnem da bi ih cenila. Sigurna sam da bi njihove žene razumele.” „Da li bi Clay razumeo?” Pitam, odnosi se na njenog supruga sa kojim je više od desetak godina. „Clay ne mora da zna.” Ona se smeši i prati me iz kancelarije. „Pa, ručak?” „Da, naruči sendvide iz tog kafea Olimpia koji ja volim. Bidu u dvorištu.” „Sredno kopile,” čujem je kako mrmlja i ne mogu suzdržati osmeh koji mi je na usnama. Dosta sam siguran u svoju muškost da bih priznao da je Montgomery strana moje porodice zgodnija. Ne vidim nikoga od njih dok moje oči skeniraju deo foajea, ali čujem visoke glasove koji dolaze iz svečane lokacije vina. „Zašto mirišeš kao ja?” Isaac pita Matta, drugog starijeg brat sa mrkim pogledom. „Morao sam da iskoristim tvoj sapun kada sam upao ispod tuša u kancelariji pre nego smo došli ovde,” Matt odgovara mirno sa malo radosti i prepoznatljivim Montgomery plavim očima. „Jel me jebeno zajebavaš?” Isaac viče, dok se ostatak brade smeje. „Ne možeš da koristiš moj sapun!” „To je sapun, druškane,” Caleb govori sa odmahivanjem glave. Caleb je samo godinu dana stariji od mene. „Moram spaliti jebeni sapun odmah,” Isaac mrmlja. Stojim pozadi i obuhvatam ih sve. Ne samo da su sva četvorica moje brade ovde, obojica Luke i Mark Williams su ovde, zajedno sa Leo Nashom i Nateom McKennom takođe. Cela jebena porodica. Mark meri daske, a Isaac drži testeru. Ja se nacerim kad vidim da su svi u farkama, drže alate, udaraju ploče. Čak i McKenna. „Da li imamo žurku za koju nisam bio svestan?” Pitam dok prilazim. „O, Bože, ti si ovde.” Will se ceri i rukuje se sa mnom, onda me udari po ramenu. „Pravimo lukove za lozu.” „Pravimo?” Pogledam ka Isaacu. „Zar nemaš ekipu za ovo?” „Odlučili smo da bi ovako imalo više smisla,” Luke odgovara sa osmehom.

94