Page 1

[Type text]

1


[Type text]

Zauvek sa mnom

2


Prolog „Probudi se, dušo.“ Šta koji...? Mekane usne su klizile niz moj vrat, do moje ključne kosti, što me je nateralo da zastenjem i izvijem leđa. Jaka ruka me povlači na leđa a te usne klize nazad do vrata pa odmah iza mog uveta, što čini da svaki moj nerv oživi. „Šta to radiš?“ Moji prsti prolaze kroz gustu, crnu kosu i osedam da se smeši protiv moje kože. Bradavice su mi skoro bolne. Njegovo telo je slasno čvrsto i toplo pored mene. Uspem da otvorim teške oči i pronalazim Dominica kako mi se smeši, očima boje plavog leda, koje su obasjane mesečinom. „Mislim da je prilično očigledno šta radim, bella.“ Hvata moje lice, svojim velikim rukama i spušta usne na moje, prvo me ljubi nežno, usnama klizedi napred i nazad preko mojih, a onda legne preko mene, sa jednom nogom između mojih, njegova tvrda butina pritiska se protiv mog centra i to je dovoljno da se moji kukovi izviju prema njemu, dok on ostavlja najseksipilniji poljubac koji sam ikada imala. Ima ukus vina i nane i seksi muškarca. Proždire me na najukusniji način. Znala sam da se Dominic Salvatore odlično ljubi. Moje ruke lutaju od njegove mekane kose do ramena i ruku... njegovih nemogude oblikovanih, jakih ruku. „Nemoj redi ne, bella.“ Njegov glas je grub, dok ljubi svoj put ka mojim grudima, zadržavajudi se na bradavici, povlačedi je nežno usnama, što me opet natera da se trljam protiv njegove butine. „Molim te, trebaš mi.“ „Ovo je ludo.“ Ali ja ga ne guram od sebe. Umesto toga, ponovo guram prste u njegovu kosu i povlačim ga za još jedan, dug, dubok, gladan poljubac. Bože, ne mogu se dovoljno zasititi tih usta. On se pomera, uguravajudi i drugu nogu između mojih. Njegov kurac je tvrd i velik i krede se lako između mojih skliskih nabora, dok njegov glavid pritiska moj klitoris. „Tako si vlažna.“ Rekao je oštro šaptujadi. „Otvori oči.“ To nije molba.

3


Zauvek sa mnom Gledao je u mene sa intezitetom koji nikada ranije nisam videla. Bože, on je tako dobar. Spuštam ruke niz njegova leđa, do njegovog dupeta i stiskam ga čvrsto dok razdvajam kolena, otvarajudi se za njega. „Nisam htela da ovo radim sa tobom.“ On čvrsto zatvara oči i naslanja čelo na moje. „Ne mogu ostati daleko od tebe. Pokušao sam, bella.“ Čujem Italiju u njegovom glasu. Njegovo telo je zategnuto od čežnje, ali on se suzdržava, čekajudi na moju odluku. Svaki mišid mu je zategnut. On drhti od želje. Kako da kažem ne ovome? Ja ne želim da kažem ne! „Dom?“ „Reci. Šta god poželiš.“ Zavrtim svojim kukovima. Spor osmeh širi se preko mojih usana, dok on stiska svoju vilicu i mrmlja psovke na italijanskom. „Da.“ Šapudem. Rukom obuhvata moje grudi, dok njegov palac kružno masira moju bradavicu. „Da li si sigurna?“ Ruka mu klizi sa strane i obuhvata moje dupe, privlačedi me još više protiv njega. „Da.“ „Ti si tako prokleto vlažna, Alecia.“ „Znam.“ Nasmešio mi se i povukao svoje kukove unazad, a zatim skliznuo u mene jednim glatkim pokretom, ispunjavajudi me potpuno. Oboje smo uzdahnuli, pogledi su nam zaključani dok on stoji sahranjen u meni i kunem se Bogom, sahranjen i u samom mom srcu. Osim što ja nisam tip za srca i cvede. „Ne teraj me da se zaljubim u tebe.“ Izjašnjavam se. Njegove oči omekšaju ali on ne odgovara, samo se povuče iz mene, a onda opet gura nazad i ponavlja to u sporom ritmu još dva puta. „Brže.“ Molim. „Ne.“ 4


Zauvek sa mnom Buljim u njega ali on mi se jednostavno nasmeši pre nego što me poljubi u čelo, povezivajudi prste sa mojima i povlačedi ih iznad moje glave. I onda počinje stvarno da se krede, kažnjavajudim ritmom. Njegova pubična kost pritiska moj klitoris sa svakim potiskom njegovih kukova, gurajudi me bliže ka ivici. „Da li znaš koliko sam te jako želeo, Alecia?“ Šapude na mom uhu, dok svojom slobodnom rukom nastavlja da pritiska moje dupe, kontrolisajudi brzinu i jačinu njegovih nabijanja. „Ne.“ On ljubi moj obraz, nos i na kraju moje usne, dok ubrzava ritam, jebudi me jače, brže, što me natera da se uvijam i stenjem. Isuse Hriste, ne mogu ga se zasititi. Rukama sam stegla još jače njegovu ruku. „Svršideš, bella.“ „Da.“ „Pusti se. Uradi to.“ Skoro sam tamo. Na ivici sam. Jebiga, ali ako nastavi da udara moj klitoris tek tako.... BIIIP BIIIP BIIIP!!! Pridižem se u krevetu, znojava, zadihana, a svaki nerv u mom telu gori, oči divlje pretražuju sobu. Sve je normalno. Osim prekrivača koje sam odgurnula na pod, moj top i gadice su nestali, a ja sam na ivici najeksplozivnijeg orgazma u mom životu. I veoma sama. Udarim rukom na dugme za odlaganje alarma, psujudi dugo i glasno. Ozbiljno? Ozbiljno?! On je u svakom mom maštanju koje imam, a sada vrši invaziju i na moje snove? Svršila bih a da me čak i ne dodirne. Jebeni. Kučkin. Sin.

5


Prvo poglavlje Kasnim. Ja nikad ne kasnim. Ja ne kasnim! Dominic Salvatore je kriv za ovo. U redu, možda je to daleko od realnosti, čak i za mene, ali ozbiljno, da li mora da ga ima u svim mojim mislima? Čak i mojim snovima? Snovi koji me ostavljaju znojavu i zadihanu i… i… prokletstvo. Gledam sebe u ogledalu i odmahnem glavom. Saberi se! Nemam vremena za ovo. Nemam vremena za njega. Imam dan prepun sastanaka i sastanaka sa potencijalnim klijentima. Nemam vremena da se zadržavam na vrelom italijanu koga nikako ne mogu da otresem sa svoje podsvesti. Moja kosa ne želi da sarađuje dok je okredem u svoj uobičajeni čvor i učvršdujem sa ukosnicama. Šta se dešava sa mojom kosom danas? Trudim se da to sredim i pokušavamm ponovo, ali upravo je prošlo 7:30 ujutro, a moj dan je izgleda ved u govnima. Duvam u tvrdoglavi pramen kose na mom čelu sa dubokim uzdahom i stavljam ruke na kukove, buljedi u svoju kosu. Ja svaki dan to nosim. Svaki. Dan. To je profesionalno. Nedu je nositi puštenu danas. Tako da sam dala sve od sebe, a zatim obukla moje omiljeno pink letnje odelo, možda de mi doneti sredu danas, sa pink Jimmy Choo štiklama. Vradam se u kupatilo da nanesem svoju šminku. Ali samo nakon što sam završila sa nanošenjem maskare, ja kihnem, ostavljajudi crne tragove ispod očiju od vlažne šminke. Ozbiljno? Ako je ovo način na koji de mi dan idi, trebalo bi da se vratim u krevet. Kad sam obrisala crne tragove i krenula ka vratima moj telefon zazvoni. „Alecia ovde.“ 6


Zauvek sa mnom „Hej, šefujuda damo. Ja sam ved ovde. Gde si ti?“ „Želela bih da sam ponovo u krevetu.“ Odgovaram suvo, a zatim pritiskam dugme za pozivanje lifta. „Ovaj dan je sranje. Da li je klijent tamo?“ „Još uvek nije. Ti si tek sada napustila svoj stan?” Emily, moja pomodnica, zvuči šokirano. I to sa dobrim razlogom. Ja nikada ne kasnim! Lift stane i kako sam koraknula, štikla mojih cipela se zakači u šinama vrata i pukne. „Kurvin sine!“ „Šta nije u redu?“ „Upravo sam slomila štiklu omiljenih Choo cipela.“ Udaram dugme za zaustavljanje lifta, vadim svoju štiklu i kredem nazad ka stanu, gegajudi gore, dole, gore, dole, psujudi slomljenu cipelu celim putem. „Vau, to nije jezik koji obično koristiš.“ „Osam stotina dolara, Em.“ „Verovatno mogu da ih poprave.“ Kaže ona. „Mogu da te čujem kako mi se smeješ.“ „Nisam. Kunem se. Mislim da je klijent upravo stigao, a ti si još uvek trideset minuta udaljena?“ „Ukoliko ne uletim u gužvu. Prokletstvo. Počni bez mene. Kupi joj kafu. Daskaj sa njom. Tamo sam za dvadeset minuta.“ „Kazna za prekoračenje brzine nede pomodi.“ Prekinem bez odgovora, i uzmem dva minuta da oplačem gubitak svojih cipela. Štiklu na rubu nije mogude popraviti. Toliko o mom omiljenom odelu koje de mi doneti sredu danas.

***

7


Zauvek sa mnom Kazna za prekoračenje brzine koju sam dobila na autoputu me je zadržala dodatnih petnaest minuta, stavljajudi me da kasnim skoro četrdeset pet minuta. Emily me je proklela. Prokleta da je. „Žao mi je.“ Počinjem dok hodam žustro ka Emily i potencijalnim klijentima, Summer James i njenog verenika Roberta, koji su sedeli za stolom. Podižem ruku i rukujem se sa njima. „Saobradaj u ovo doba dana je užasan.“ „Mislim da ste trebali isplanirati da de biti gužve.“ Robert odgovara i pogleda dole u svoj telefon, proveravajudi vreme. Summers bljesnu na njega, a zatim se meni nasmeši. „Razumem. Emily nam je ved dala dosta informacija.“ „Savršeno.“ Osmehnula sam se Emily, koja je razmatrala moju kosu i pitala se šta se desilo sa njom, a ja skrenem pažnju natrag na par. „Sigurna sam da ste ved razgovarali o nekim vašim planovima sa Emily, ali cenila bih ako biste me na brzinu uputili.“ Dok sam pričala sa njima o datumu, i prešla preko nekih svojih preferncija, veličini svadbe i gostiju, Emily mi je donela preko potrebnu kafu. Trideset minuta kasnije, nakon što smo pokrili osnove ja sam izložila cene za svoje usluge, Robert je izgledao blago bolesno, kao da je u šoku, a Summer je bila oduševljena. Tipično. „Mislim...“ Robert počinje, ali ga Summer prekida. „Mislim da bi trebali da je zaposlimo!“ „Ne, dušo, hteo sam da kažem da mislim da možemo ovo da uradimo sami.“ Njena vilica pada i ona brzo trepde. „Stvarno? Kada demo imati vremena?“ „Imaš slobodne vikende.“ Podseda je on. „I ti. Ali ovo zahteva puno radno vreme. Ne mogu ovo sama!“ Postaje veoma oštra, činedi da mi slepoočnice pulsiraju još više, tako da radim ono što obično radim. 8


Zauvek sa mnom „Razumem.“ Počinjem mirno i stavljam svoju ruku preko njene. „To može biti naporno i velika finansijska obaveza. Uzmite vikend da razmislite i pozovite nas sledede nedelje.” „Apsolutno.“ Emily se slaže sa širokim osmehom. „Ne morate da odlučite danas.“ „Stvarno?“ Summer je izgledala na ivici suza, a Roberta je sada uhvatila blaga panika. „Da.“ Klimnula sam glavom i povukla ruku, zatim joj predala fajl sa informacijama koje sam upravo prešla sa njom. „Želimo vam prijatan vikend. Uživajte u proslavi veridbe.“ „Hvala.“ Robert odgovara i vodi Summer iz kafida. „Kladim se u hiljadu dolara da de je nagovoriti da odustane.“ Emily kaže, kada su se odaljili, a mi smo počele da prikupljamo naše stvari. „Prihvatidu opkladu. Trebaju mi nove cipele.” „Misliš da de ga nagovoriti?“ „Hode.“ Uzdahnula sam i uzela još jedan gutljaj moje sada ved hladne kafe. „Mislim da nisam ponela aspirin jutros.“ „Da li si dobro?“ „Imam kaznu za brzu vožnju, zahvljaujudi tome što si me proklela.“ Okrenem se ka njoj da je probodem pogledom, ali ona se kikode. „Meni to nije naročito smešno.“ „Ne izgledaš sjajno danas.“ Em nakrivi glavu i gleda me pažljivo. „Da li si imala neku žurku sinod?“ Smejem se i odmahnem glavom. „Volela bih da jesam. Ne, nisam dobro spavala.“ Ne mogu da joj kažem da sam imala san o divljem seksu sa najseksi muškarcem koga sam ikada videla. „Nesanica.“ Ona klima glavom. „Trebalo bi da uzimaš melatonin. On čini čuda.“

9


Zauvek sa mnom „Imadu to na umu.“ Mrmljam i proveram vreme na svom telefonu. „Moram da budem u Olympiji do podneva.“ „Da li si se sastaješ sa Willom Montgomeryem?“ Pita, smeje se tiho i uzdiše. „Da.“ „Da li ja mogu...“ „Ne, nisi mi potrebna za ovo.“ Ona se naduri, što me je nasmejalo. Emily nikada nije krila da ima simpatije prema zgodnoj fudbalskoj zvezdi. Pakla mu, svi se pale na celu Montgomery porodicu. Oni su fini primerci muškaraca, a njihove žene su slatke i zabavne. Šta ima da se ne sviđa? Takođe, oni su moji najbolji klijenti i jedan od razloga zašto mogu da priuštim sebi svoj stan i fetiš prema cipelama. I sviđa mi se da mislim da smo postali prijatelji. „Uzimaš svu zabavu.“ Kaže Emily. „Da. Ali isto tako ja uzimam i sve žalbe i zahteve. Verujem da to spada u mom vlasnik opisu posla.“ „Da, možeš zadržati to. Vidimo se kod tebe kasnije popodne?“ „Da. Ti deš se sastati sa Petersonovima oko cveda, zar ne?“ „Da. Oni su mi kao trn u guzici.“ „Mladina majka plada venčanje, a to je oko stotinu hiljada dolara. Ona je platila i za taj trn u tvojoj guzici.“ „Tačno.“ Emiliy podiže pesnicu i udari u moju i naceri se. „Lepo se provedi sa seksi Willom.“ „Hodu. Držadu telefon blizu sebe, ako ti zatrebam.“ „Vidimo se kasnije.“ Uz to, Emily ulazi u njenu Hondu Civic i odlazi. Ja uzimam duboki udah pre nego što uskočim u moj SUV i krenem ka Olympiji. Još uvek je rano, ali to je u redu.

10


Zauvek sa mnom Trebalo bi da poranim negde danas.

***

„Izgledaš… zanimljivo.“ Blake, ugostitelj i moj najbolji prijatelj, nagnu glavu u stranu i gleda me sa humorom u očima dok ulazim u njegovu kancelariju i sedam na ivicu stolice preko puta njegove sa svim dostajnstvom koje mogu sakupiti. „Jebi se.“ Slatko se nasmejem i izvučem svoj iPad iz torbice. „Ved smo bili tamo, završili smo to. Mislim da još uvek imaš neke od mojih košulja.“ „Spavam u njima.“ Podsetim ga i koncentrišem se na svoj iPad, prolazedi kroz fajlove klijenata dok ne nađem McBride-Montgomery. „Ali ako ih želiš nazad, možeš ih uzeti.“ „Nije me briga za košulje.“ Podigla sam pogled i srela čokoladno smeđe oči kako me gledaju. Blake je zgodan. On nije Dominic Salvatore, ali opet kao da jeste. Blake je visok i mršav. Ruke su mu mišidave, zahvaljujudi svim tim satima u kuhinji. Ima solidnu jaku vilicu i kratku tamno plavu kosu. On je jedina osoba kojoj sam ikada dozvolila da mi priđe toliko i da mu u potpunosti verujem. „Da li si spreman za Willa i Meg?“ Pitam, u nadi da du promeniti temu. „Spreman sam da mi kažeš šta je sa tobom danas. I šta ti je sa kosom?“ „Nije tako loša.“ Prevrnula sam očima, a Blake se nacerio. „To nije tvoje uobičajeno savršeno. Što znači da si uzbuđena ovog jutra.“ „Samo mi je dan počeo usrano. Loš dan za frizuru. Slomila sam štiklu na mojim cipelama.“ Nadurila sam se što je Blakea nateralo na osmeh. „One skupe?“ „One su sve skupe.“

11


Zauvek sa mnom Ponovo se zlobno nacerio. Blake je dobar u tome. On može biti takva arogantna guzica. „Je li to sve?“ „Dobila sam kaznu za brzu vožnju i skoro sat vremena sam kasnila na sastanak sa klijentima.“ „Vau.“ Humor je napustio njegovo lice i podigao je obrve. „Loš dan.“ „Da.“ Pročistila sam grlo i pogledala dole u svoj iPad. „Desilo se mnogo toga u poslednje vreme.“ Ignorisala sam ga i buljila u reči na mom iPadu. U pravu je. Bila sam van igre u poslednjih nekoliko meseci, a ne znam zašto. Život je dobar. Moj posao napreduje. Obožavam to. Imam prelep pogled na severozapadnu obalu Seattlea i dobre prijatelje. Ali osedam da nešto nedostaje. „Želiš li da pričamo o tome?“ „Želim samo da razgovaramo o Willu i Meg, Blake. Bide ovde za par minuta.“ „Osoblje u kuhinji dovršava jela o kojima smo govorili. Vino je ohlađeno i spremno. Mi smo spremni.“ „Odlično.“ „Zdravo?“ Glas Megan Mcbride se čuo iz hola Blakeove kancelarije. Skačem gore, sredna što du je videti i zahvalna zbog promene teme. Pridružila sam se njoj i Willu, sa Blakeom za petama. „Zdravo ljudi.“ Osmehnula sam se i zagrlila Meg, pružila sam Willu ruku, ali on se samo nasmeši i povuče me u veliki zagrljaj. On je iznenađujude nežan za tako velikog čoveka. Tako visok, sa čistim mišidima i nestašnim svetlo plavim očima. Will je moj omiljeni od brade Montgomery zbog njegovog stava i smisla za humor. Meg je sredna žena. „Žao mi je što smo poranili.“ Meg kaže. „Ja uvek poranim kada je reč o hrani.“ Will dodaje i trlja ruke. „Donesite je.“ 12


Zauvek sa mnom „On je tako otmen.“ Meg odmahuje glavom, klizi rukom po njegovoj i ljubi njegov biceps. „Skoro smo spremni.“ Kaže Blake i predloži Willu i Meg da nas prate do trpezarije. Blakeovo osoblje je namestilo trpezariju da izgleda baš onako kako su Will i Meg želeli da bude za njihovo venčanje. „Oh, dušo! Pogledaj kako je lepo.“ Meg se ceri i dodiruje narandžasto cvede. „Izvolite sedite.“ Sela sam i postavila slavetu u krilo, osmehujudi se na sredan par. Meg se ponovo divi cvedu, dodirujudi ga, a Will je gleda očima ispunjenim ljubavlju. Porodica Montgomery me je skoro uverila da prava ljubav zaista postoji. „U redu, prvo imamo Dungeness kolačide od kraba, sa Washington salatom od jabuka u paru sa Dominicovim rizlingom.“ Konobari zauzeše mesto sa strane a zatim u savršenoj sinhronizaciji spustiše tanjire ispred nas. „Vau, ovo izgleda neverovatno.“ Meg se ceri i podiže viljušku, a onda se nasmeja kada ugleda Willa koji je ved stavio ceo kolačid u usta. „Dobro?“ „Mmm…“ Prevrnu očima i zaroni u slededi. „Dobro je sve što je sa Pacifika, dušo.“ „Ali smo dodali i odrezak za one koji ne vole ribu.“ Ona dodaje, pogledavši u Blakea za potvrdu. „Da, probadete i lososa i filet mignon danas takođe.“ „Oh, Bože, nedu modi sve to da pojedem. Moram da uđem u svoju venčanicu za dve nedelje.“ „Dovoljno je uzeti zalogaj ili dva od svega.“ Predlažem sa osmehom. „Blake se nede uvrediti. Na taj način možete osetiti sve ukuse i odobriti za svoje goste.“ „Dobra ideja.“ „Ja du pojesti sve.” Will nas obaveštava i pijucka svoje vino. „Ne moram da se uvlačim u haljinu. Prokletstvo, ovo vino je dobro.” „Krabini kolačidi i salata su izvrsni.” Meg se slaže i uze svoje vino. 13


Zauvek sa mnom „Spremni za sledede?” Blake pita i Will i Meg klimnuše glavom. Blake signalizira konobarima da se vrate. „U redu, ovde imamo piledu salatu sa madarinom vinaigrette.” Konobari su ponovo postavili tanjire pred nama opet u savršenoj sinhronizaciji. „Oh, njami.” Meg šapude i kopa po njenoj salati. „Tako je dobro.” Will klima glavom, njegova usta su prepuna da bi govorio. Blake i ja namignusmo jedno drugom. Blake je majstor u kuhinji i uvek moj izbor, posebno za velike događaje kao što je ovaj. Venčanje Willa Montgomerya de biti u svim vestima i u svakom vedem časopisu koji postoji. Ovo je velika stvar za sve koji su uključeni u ovo, uključujudi i mene. Jako je važno da radim sa samo najboljim ugostiteljima. A niko nije bolji od Blakea. „Ovo je upareno sa pinot gris vinom?” Pitam i ispijem ukusno vino. „Jeste.” Blake klima glavom i uzima nekoliko zalogaja salate, nazgled zadovoljan ishodom. „Do sada mi se sve dopalo.” Meg kaže sa osmehom na licu i pogleda u Willa. „Šta je sa tobom?” „Obožavam ovo.” Ceri joj se i naginje se dole da joj na usne spusti tihi poljubac. „Šta god ti želiš dušo, znaš to.” „Sada prelazimo na zamensko jelo. Prvo demo probati lososa.” Blake klimnu glavom ka klavnom konobaru. „Ovo je roštiljski kralj losos sa paradajzom i mariniranim pečurkama, kao i pančeta salata upareno sa Domovim merlotom.” Svi smo odsekli po parče lososa i zastenjali. Blake je tako dobar sa hranom. „Oh, moj Bože.” Meg mrmlja sa stenjanjem i stavlja ruku preko grudi. Kamen na njenom prstu sija. „Samo nastavi da stenješ tako, Meg, i otidi demo pre slededeg posluženja.” Will ne gleda u Meg, ali ona je pocrvenela i vrpolji se u svojoj stolici. Moram da se ugrizem za usnu kako se ne bih nasmejala glasno. Sviđa mi se kako se Montgomery i Williams muškarci ne plaše da budu jasni koliko žele svoje žene. „A sada file.” Blake kaže, očima punim humora. „Služidemo ga sa kupinom caberent sosom i pečenim krompirom.” Govedina nas je sve naterala da zadovoljno uzdahnemo. 14


Zauvek sa mnom „A vino?” Meg pita. „Domov cabernet suvinjon.” Meg uzima nekoliko zalogaja govedine i krompira i zatvara oči dok podiže čašu vina do njenih usana. „Ovo je tako dobro.” Will je naravno pojeo sve iz tanjira, dok je vino samo probao, odlučujudi da pije vodu umesto vina. „Imamo iznenađenje.” Kažem sa osmehom na licu kada su konobari sklonili naše tanjire. „Ima još?” Pita Meg sa širokim očima. „Moj stomak je pun.” „Mislim da deš imati prostora za ovo.” Konobari su se vratili i postavili tanjire ispred nas sa mini kapkejksima. „Tražila si od Nic da napravi naše kolače?” Meg pita, ukazujudi na Nic Dalton, vlasnicu Succulent Sweets, i devojku Willovog brata, Matta. „Da, ona je uradila mini prezentaciju danas za degustaciju, tako da možete da ih probate nakon što ste ručali. Sva četiri ukusa koja ste odabrali su tu. Limun malina.” Pokazujem na svaki kolač dok im pričam o ukusima. „Tiramisu, čokolada, i vanila.” „I to smo uparili sa Domovim rizlingom sa kraja žetve.” Blake dodaje. „Ono je slatko i lepo de idi sa svakim od ovih ukusa.” „Vau.” Meg mrmlja i uzima zalogaj limuna i maline i pijucka svoje vino. „Ovo je neverovatno.” „Megan.” Will uzdiše i stiska oči zatvorene. Meg se kikode i liže glazuru od čokolade, gledajudi Willa sa širokim, nevinim očima, jasno ga provocirajudi. „Šta sam uradila?” Will se nasmeja i pojede preostale kolače sa svog tanjira, a zatim obrisa usta. „Mislim da du te odvesti kudi i pokazati šta si uradila.” Meg podiže obrve. „Zvuči zabavno.” „Oh, to de biti više nego zabavno.” Will prebaci svoje vrele plave oči na mene, a ja ne mogu a da se ne ugrizem za usnu. 15


Zauvek sa mnom Montgomery muškarci su seksi, ali dodaj napaljeni i oni su samo… vau. „Da li imamo još nešto oko čega trebao raspravljati danas?” „Pretpostavljam da dete oboje odobriti meni?” Pitam i uzimam gutljaj rizlinga, dok gledam ugovor sa restoranom na svom iPadu. „Sviđa mi se.” Meg potvrđuje. „Još uvek čekamo neke od gostiju da potvrde dolazak.” Kažem i sležem ramenima. „Ali to nije neuobičajeno. Vedina ljudi čekaju kraj roka.” „Koliko ih je do sada?” „Imamo 232 potvrđenih.” Odgovaram, dok Meg uzdiše, a Will sleže ramenima. „To je mnogo ljudi.” Meg nervozno gleda u Willa. „Ovo de biti veoma skupo.” Will se naceri i poljubi blago Meg u čelo. „To nas nede slomiti.” „Mogu da smanjim cvede.” Blake i ja razmenismo poglede, misledi da bi trebali da ih ostavimo same da razgovaraju, ali Will se samo nasmeja i nagnu se da prošapude nešto Meg u uvo. Njeno zabrinuto lice se opusti i ona se ugrize za usnu dok klima glavom, a onda Will poljubi njenu glavu i povuče se, odmahivajudi glavom ka njoj kao da je neodoljiva. „U redu smo. Samo sam imala napad panike.” Priznaje. „I Will je morao da me spusti dole.” „To je savršeno normalno.” Odgovaram sa osmehom. „Ovo je velika stvar.” „Da.” Meg klimnu glavom i uze još jedan gutljaj vina. „Naglasak na veliko. Ali Willov tim je velik, imamo i veliku porodicu i puno prijatelja. Imam toliko kolega i prijatelja iz bolnice. Ne želim da nekoga izostavimo.” „Hej, trebali bi da proslavite sa svima koje volite.” Blake se osmehnu ljubazno Meg, i to me podseti zašto ga volim. On je dobar momak. „Hvala.” Ona mu se nasmeši, a onda pogleda gore u Willa koji je nastavio da je posmatra. „Pa, srešdemo se u sredu u vinogradu?” 16


Zauvek sa mnom „Da. Prošetademo i razgovarati o postavljanju stolova i svim završnim detaljima. Ali nema razloga da brinete. Sve je spremno i hranu ste sada odobrili, tako da smo spremni za polazak. Najteži deo je gotov.” Meg se osmehnu široko i sredno. „Dobro. Venčademo se.” „Hvala Bogu. Ovo je bio najduže planiranje ikada.” Will se naceri na Meg, koja se smejala i trljala prsten na svojoj ruci. „To je završeno, fudbalska zvezdo.” „Idemo kudi.” Razmenili smo zagrljaje i rukovanja i kada su se Meg i Will okrenuli da odu, ja sam se vratila u svojoj stolici pijuckajudi svoje vino i prelazedi preko konačnog ugovora sa Blakeom. On koraknu iza mene i krene da mi masira ramena dok smo zajedno čitali. „Dakle, ovo je cena koja bi trebala da pokrije do 250 gostiju. Ali treba da mi uradiš cenu za dodatnu cenu do 300 gostiju.” „Ima li još mnogo zvanica?” „Nažalost.” „Hej, šta ti radiš ovde, čoveče?” Čujem Willa kako kaže u lobiju dok je odlazio sa Meg. „Imam sastanak sa Blakeom.” Dominicov glas. „Treba da vidiš da li je nešto ostalo od hrane koju smo upravo probali, odlična je.” „U redu sam, ali hvala. Da li vam se sviđaju vina koja su uparena sa hranom?” „Savršena su. Hvala, Dom.” Meg odgovara. „Volela bih da si nas pustio da ti platimo za vino.” „Ne, bella. To je poklon. Želim vam prijatan dan. Vidimo se za vikend.” Jeza mi se slivala niz kičmu, dok se Blake nagnuo da mi pokaže nešto na ugovoru. Još uvek je trljao moje rame sa druge strane. Nemam pojma šta je upravo rekao pa sam samo klimnula glavom. 17


Zauvek sa mnom „Žao mi je što si imala težak dan.” Mrmlja i ljubi mi vrh glave. „Da li ti je glavobolja bolje?” „Da.” Naslonila sam se na njega i osmehnula mu se, onda sam pogledala preko ramena i videla da nas Dom posmatra. Ruke su mu u džepovima pantalona. Sako je skinut, a rukavi njegove bele košulje su podvrnuti do podlaktica, otkrivajudi preplanulu kožu. Njegova kravata je olabavljena, a tamna kosa u neredu, kao da je prošao prstima kroz nju u frustraciji. Vilica mu je stisnuta a njegove duboko plave oči su pune vatre i besa. Butine su mi se nevoljno stisnule od pogleda na njega, a um je odmah odlutao na san ovog jutra. Te ruke i usta na mojoj koži. Kakav bi zaista bio osedaj? Okredem se i udišem duboko, smirujudi dah dok je Blake prešao kroz prostoriju da se pozdravi sa Domom. „Upravo smo završili ovde.” „Nema problema. Ja sam malo poranio. Sastadu se sa sestrom na ručku za nekoliko sati pa sam mislio da vidim možemo li malo ranije početi.” „Apsolutno.” „Završili smo.” Čujem sebe kako govorim, gasim svoj iPad i ustajem, pripremajudi se za Domov uobičajeni flert i šarmantan osmeh. Mogu ostati profesionalna. Ostadu profesionalna. Nasmešila sam se obojici zgodnih muškaraca, ali umesto da mi uzvrati svojim šarmantnim osmehom, Dom jednostavno klimnu glavom i okrenu se da ode. „Čekadu te u kancelariji.” Kaže Blakeu, koji mi šalje upitan izgled. Samo sam slegla ramenima. „Ko zna? Ali treba mi moja torba iz tvoje kancelarije.” Odmarširala sam sa uzdignutom glavom u Blakeovu kancelariju i uzela svoju torbu, nabila svoj iPad unutra i okrenula se Dominicu. „Vina koja si izabrao su savršena. Hvala ti.” On klimnu glavom. „Zadovoljstvo je moje.” 18


Zauvek sa mnom Ne znam šta drugo da kažem pa sam nespretno promrmljala, „Uživaj sa sestrom. Hvala još jednom, Blake.” Pre nego što sam se okrenula da odem, Blake me povuče u naručje i daje mi veliki zagrljaj, ljuljajudi me napred nazad. „Pozvadu te kasnije. Uzmi nešto za glavobolju.” Odaljila sam se i ponovo srela Domove tople plave oči. On prelazi rukom preko usta i izgleda kao da nešto hode da kaže, ali ne govori. I ne mogu da shvatim zašto želim da jeste. Dobro je da me nije pitao da izađemo ili da je flertovao sa mnom. Odbila bih ga, kao i uvek. „Hodu.” Klimnula sam glavom i izašla iz Blakeove kancelarije, pitajudi se o čemu se dođavola ovde radilo.

19


Drugo poglavlje Dominic Alecia mi šalje poslednji put dug pogled, a onda izađe iz Blakeove kancelarije, uzdignute glave i kose podignute u pundju, ali malo neurednu danas. Nosi roze odelo koje joj stoji kao rukavica, kao i najseksi cipele koje sam ikada video. Zbunjenost u njenim očima mi je poslala neočekivanu bol kroz moje grudi, ali sam je brzo odbacio. Mogu da razumem da je zbog profesionalnosti odbijala moje flertovanje u proteklih godinu dana, ali ona ni u jednom trenutku nije spomenula da je bila u vezi. Da sam znao, povukao bih se odavno. Ne lovim po teritoriji drugog čoveka. Nikada. A sigurno ne na čoveka kog smatram prijateljem i poštovanim kolegom. „Dakle, kao što je Alecia rekla, vina su oduševila tvog brata i Meg.” Blake kaže, i seda za njegovim stolom. „Drago mi je da to čujem.” Odgovaram i osmehujem se sebi. Još uvek je iznenađenje kada čujem reč tvoj brat. Imam četvoricu njih, i bez obzira što se sada znamo ved više od godinu dana, postoje trenuci koji me vrate unazad. Zavoleo sam porodicu Montgomery i iznenadio sam se kada su me dočekali u porodici kao da sam bio sa njima od rođenja. Ali ja nisam bio. „Koliko boca du morati da poručim?” Blake pita, vradajudi me iz mojih misli. „Nijednu. Moje osoblje de se pobrinuti za to. Imam ih dosta pri ruci.” Blake podiže obrve u iznenađenju. „To je mnogo vina.” „Imam puno vina.” Odgovaram sa podsmehom. „U redu, jedna stvar manje o kojoj moram brinuti.” Sleže ramenima i ukuca nešto na svom računaru. „Dakle, moramo razgovarati o događaju spajanja porodice, krajem slededeg meseca.”

20


Zauvek sa mnom „Da.” Prekrstio sam ruke i naslonio se u stolici. „Da li su oni odlučili o meniju?” „Ne mogu dodi do sporazuma.” Blake prevrnu očima. „Neki su vegeterijanci. Neki nisu. Bla, bla, bla.” Smejem se i odmahnem glavom. „Ti deš ved to rešiti. Ja mogu da izaberem crveno i belo vino i bide svi zadovoljni.” „To bi upalilo.” On klimnu glavom. „Znaš, trebao bi nekog zaposliti da obradi sve ove stvari za tebe.” „Ne smeta mi ovako.” „Ozbiljno. Alecia radi ove stvari. Trebalo bi da je angažuješ da ti organizuje događaje.” Ne dolazi u obzir. „Sasvim sam siguran da je Alecia dovoljno zauzeta sa svojim poslom i svojom vezom.” Njegove oči poleteše do mojih, dok je ruke zadržao na tastaturi. „Alecia je u vezi?” Nagnuo sam glavu u stranu i suzio pogled na svog prijatelja. „Hodeš da mi kažeš da ne spavaš sa njom?” Blake zatrepta a zatim se nasmeja, udarajudi rukama kao da sam rekao vic godine. Ja ne vidim da je nešto naročito smešno. „Ne.” Odmahne glavom i vrati se svom kucanju. „Taj brod je otplovio, čoveče.” „To znači?” „To znači da smo ona i ja krenuli kao drugovi sa povlasticama i otkrili da zaista volimo jedno drugo, ali ne na taj način. Bože, nisam spavao sa njom, najmanje... dve godine.” Odmahnu glavom opet i naceri se. „Vi ste veoma bliski za prijatelje.” Prestao je ponovo da kuca i pogledao me na trenutak pre nego što je odgovorio. Ja ne skredem svoj pogled.

21


Zauvek sa mnom „Volim je kao sestru. Poznajem je, spolja i iznutra, i učinio bih sve za nju. Ona je verovatno jedna od najboljih ljudi koje znam. Imala je usran dan, bio joj je potreban zagrljaj. Dao sam joj jedan.” Imala je usran dan. I ja sam pridoprineo tome, bez sumnje. „Žao mi je što nisam dobro razumeo.” Blake se naginje nazad i spaja prste zajedno. „Ti si zainteresovan.” „Bio sam zainteresovan, dugo vremena.” Priznajem i prelazim rukom preko usta. „Ona mi je jasno stavila do znanja da nije zainteresovana.” „Hm.” On se fokusira na nešto preko mog ramena, nakratko, izgubljen u mislima. „To nije loša ideja.” „Šta?” „Ti i Alecia.” „Da li ti nisi čuo šta sam upravo rekao?” Odmahujem glavom i skredem pogled na svoj telefon. Nastavljajudi temu od ranije. „Dakle, belo i crveno...” „Alecia govori ne svima.” Blake me prekida. „Ona ne poklanja poverenje brzo. Ali mislim da biste bili dobri zajedno.” „Hvala ti puno za tvoje odobrenje.” Odgovaram suvo. „Oh, trebade ti moje odobrenje.” Kaže savršeno mirno. „Jer bez njega ti si sjeban.” Ja jednostavno buljim u njega, čekajudi da nastavi. „Alecia nema kontakt sa svojom porodicom. Ja sam taj. Ako se meni ne dopadneš ona de ti redi ne.” „To je ne u svakom slučaju. Ona. Nije. Zainteresovana.” On sleže ramenima i vrada pogled na svoj računar. „Čini mi se da devojka kao što je Alecia vredi malo više truda.” Bes i frustracija su prošli kroz mene. Malo više truda? Pokušavao sam da je nateram da izađe sa mnom cele prošle godine. Odgovor je bio uvek isti: hvala, ali ne. Mrzim tu jebenu reč; Ne. 22


Zauvek sa mnom

***

„Hej, zgodni brate!” Jules se ceri, njena plava kosa je labavo vezana oko njenog lepog lica. Nosi crvenu haljinu i izgleda neverovatno. „Ciao, bella.” Odgovaram i ljubim je u obraz. „I ja!” Natalie kaže i naslanja se da me poljubi, privlačedi me u dug zagrljaj. Pored četvorice brade i njihovih lepih žena dobio sam i dve prelepe sestre. Natalie je poput mene, dovedena kasnije u porodicu, nakon što su njeni roditelji poginuli. Izgleda da Montgomery uživaju da dodaju članove. „Ciao, cara.” Šapudem joj na uho. Njena tamna kosa je ispletena niz leđa. Nosi farmerke i top, izgledajudi sredno i lepo. „Čemu dugujem čast da budem pozvan na ručak sa vas dve.” „Samo smo htele da te vidimo.” Natalie odgovara nevino. „Ono što je ona htela redi.” Jules počinje i baca kratak pogled na mene, a zatim ga baca na sto i naginje se ka meni, laktovima oslonjena na kovano gvožđe. „Potrebna nam je prljavština.” „Prljavština?” Osmehnem se i sklonim svoj meni. „Ne poznajemo se dovoljno dobro.” „Znaš me više od godinu dana, bella. Proveli smo dosta vremena zajedno.” „Oteradeš ga.” Natalie kaže, i zaprepasti Jules što me je nateralo na cerekanje. Njh dve su smešne. „Oh, zaboga.” Jules kotrlja očima. „Nedu ga oterati.” „Zavisi gde ovo vodi.” Odgovaram suvo, ali ne mogu da zadržim ozbiljno lice. „Tako si zgodan.” Natalie kaže i smeje se tiho. „Sviđaju mi se tvoje rupice.” „Sada ved hodeš nešto.” 23


Zauvek sa mnom „Povukao je na bradu.” Jules kaže Natalie, a moje srce stane. „Dakle, mi smo tvoje sestre.” Natalie kaže a Jules klima glavom. „Mi te volimo.” „Volim i ja vas.” Mrmljam, ved omekšan. Moj bože, da sam odrastao sa njima, motale bi me oko malog prsta kada bih ih samo pogledao. Koga ja zavaravam? One me motaju oko malog prsta otkako sam ih pogledao. Obe, zajedno sa svim ostalim ženama u toj divnoj porodici. „Vi znate da je sve što želite vaše. Samo recite.” „Oh, ti si sladak.” Jules kaže, dok konobarica postavlja vodu na sto. „Da, jeste.” Konobarica kaže i namignu mi. „Da li je slobodan?” „Pa...” Nat počinje, ali ja je prekidam. „Ne.” „Šteta. Žao mi je što ste sačekali malo, gužva je danas. Šta vam mogu doneti?” Naručili smo pide i kada je otišla ja pogledah nazad u devojke. „Mi smo zaista samo želele da te vidimo i razgovaramo s tobom.” Natalie kaže i stavlja svoju malu ruku preko moje. „Ne dobijamo previše vremena nasamo s tobom.” „I treba nam prljavština.” „Jules!” Natalie se smeje frustritano. „Kakvu prljavštinu želiš?” Uzeo sam gutljaj vode i umalo se nisam ugušio kada je Jules pitala. „Da li jebeš nekoga?” „Da li pokušavaš da ga ubiješ?” Natalie viče i udara me lagano po leđima dok kašljem. „Šta?” Pitam i guram vodu daleko od mene. Mislim da mi je potrebno nešto mnogo jače i posežem prema vinskoj karti, zadovoljan kada vidim da je Salvatore vino na listi.

24


Zauvek sa mnom „Pa, uvek si bio tajanstven o tvom seksualnom životu, a ja znam da nisi u celibatu, pa hodu da znam.” Jules sleže ramenima, kao da je to najnormalniji razgovor na svetu, a Natalie mi se osmehuje, ali ne pokušava da odvrati Jules od njenog ispitivanja. „Ne mislim da du voditi ovaj razgovor sa vama.” Polako sam odgovorio. Nema šanse. „Zašto?” Jules pita i nagnu glavu u stranu. „Zato što ste moje sestre.” „Da, ali mi smo odrasle. Imamo seks. Obe imamo bebe, za ljubav Božiju.” Natalie klima glavom i zahvaljuje konobarici dok joj dodaje njeno pide. Ja naručujem čašu merlota iz mog vinograda i takođe naručujemo predjelo. „Hajde da promenimo temu.” Predlažem. „Ubico zabave.” Jules mrmlja što me nasmeja. „Kako stoje stvari sa Aleciom?” Natalie pita. Izgleda da du se danas podsedati na Aleciu gde god da odem. „Ne postoje stvari sa Aleciom.” Odgovaram. „O, postoje stvari.” Jules odgovara samozadovoljno. „Videla sam način na koji je gledaš.” Namrštio sam se, ali pre nego što sam mogao odgovoriti, Natalie kaže, „A znamo i da si je pozvao da izađete.” „Što je ona odbila.” Odgovaram. „Pa?” Zašto niko ne razume da ne znači ne? „Naučili su me da se ljubazno povučem kada dama kaže ne.” Kažem i uzmem gutljaj vina. „Ali samo si je pozvao na, šta, večeru?” Jules pita, jasno zbunjena. „Da, verujem da sam je pozvao na večeru. Tri puta.” Kažem i odmahnem glavom. „Čovek može podneti toliko odbijanja od jedne žene.” 25


Zauvek sa mnom „Ali šta si još uradio?” Natalie pita. Ja zastanem i namrštim se. „Na šta misliš?” „Šta si uradio da joj pokažeš da to nije samo izlazak da joj se uvučeš u gadice?” Šta propuštam? „Večera ne znači da želim da joj se zavučem u gadice.” „Naravno da znači.” Jules kaže i odmahnu rukom. „Na primer.” Natalie nastavlja. „Ranije, Luke mi je uvek poručivao kafu, koju bi mi dostavljali. I dalje ponekad to radi.” „Oh, sedaš se kako je ispunio trem cvedem kada je zabrljao?” Jules kaže uz smeh. „Da.” Nat kaže uz osmeh. „Za mene, to je čokolada sa sirom.” Kaže Jules. „Nate je uvek imao čokoladni kolač u svom apartmanu jer je znao da ga volim.” „Stvarno? Kafa i čokoladni kolač su način da se dođe do vaših srca?” Smejem se a Jules me udara u rame. „Aud!” „Ne slušaš! Ne radi se o kafi i kolaču.” „Radi se o činjenici da su obratili pažnju na male stvari.” Natalie kaže. „Nisu samo rekli, ‘Hej, dušo, hodeš da idemo na večeru i onda odemo kod mene da se jebemo kao zečevi?’” „Iako smo se totalno jebali kao zečevi.” Jules dodaje. „Pokazali su nam da su zaista zainteresovani za nas.” „I to je upalilo kod vas dve?” Moj glas je pun sarkazma, ali ovo što pričaju ima smisla. Sve što sam ja uradio je to da sam pitao Aleciu da izađemo, kada smo oboje bili u krugu moje porodice, obično dok je ona radila. Nikada nisam odvojio vreme da se potrudim. Nije da du to priznati njima dvema. „Pa, šta deš da uradiš?” Natalie pita. „Ko kaže da du nešto uraditi?” Jules me ponovo udari.

26


Zauvek sa mnom „Uradi to ponovo, sorellina, i prebacidu te preko kolena.” „Nemoj misliti da me možeš šarmirati sa svojim fensi italijanskim rečima.” Jules odgovara, očigledno se ne plašedi mene. „Ali šta si rekao?” Nat me pita, naginjajudi se ka meni. To me zasmejava, jer svaki put kada koristim italijansku reč, one žele da znaju šta ona znači. „Rekao sam mala sestrice.” „Aww.” Kaže Nat. „Volim to.” „Da, da, to je slatko.” Jules kaže nestrpljivo. „Ali, šta deš da uradiš?” „Platidu ručak i idem kudi.” „Iznervirale smo te.” Jules kaže, uvijajudi usnu kao da de zaplakati. Nede me prevariti. Smejem se dok konobarica donosi našu hranu a Jules briše imaginarne suze sa njenih potpuno suvih obraza. „Da li ostala brada padaju na to?” „Padali su kada smo bili deca.” Odgovara i smeje se. „Naučila sam i da proizvedem prave suze.” „Samo želimo da budeš sredan.” Kaže Natalie. „Iskreno želimo. Volimo te.” „I volimo Aleciu. Vidimo kako gledate jedno drugo.” Jules je sada savršeno ozbiljna, hvatajudi moje lice rukama. „Daj razmisli malo. Alecia nije tip devojke koju samo pitaš za večeru dok radi na proslavi.” Natalie gurnu karticu preko stola ka meni sa malim osmehom. „Samo u slučaju da ti je potrebno, njen broj telefona i adresa.” Ona mi namignu i razmeni pogled sa Jules. „Ostavlja svoju adresu na svim vizit karticama?” Pogledao sam dole ka kartici. Ako je tako, morademo da razgovaramo o tome. „Ne, ja sam je zapisala na poleđini kartice.” Nat odgovara. „Dakle, da li ti se sviđa Mariners?” Jules pita. „Menjamo temu sada, zar ne?” Obe su se osmehnule dok su žvakale svoju hranu. „Da, sviđa mi se.” 27


Zauvek sa mnom „Dobro. Svi idemo tamo za par nedelja.” „Idemo?” „Da,” Jules odgovara. „Nod odraslih. Bez dece.” „Trebao bi da pozoveš Aleciu.” Natalie kaže. „Kako da kažem veliki brate na na italijanskom?” Dio, one me teraju da se smejem. „Grande fratello.” Ona se smeši i ponavlja reči, grešedi, ali nije me briga. Nikada ništa nije zvučalo tako slatko.

***

Vozio sam kudi a onda natrag u kancelariju i kroz sat vremena ponovo krenuo, kucajudi Aleciinu adresu u GPS i krenuo ka njoj. Sa stravičnim saobradajem u petak bilo mi je potrebno dva sata pre nego što sam stigao do Ruston Way, ulice u kojoj ona živi. Ona živi blizu vode, sa neverovatnim pogledom na obalu i planinu Rainer, sa miljama pešačkih staza koje su je okruživale pune restorana i pristaništa. Parkirao sam i zastao na trenutak, preispitivajudi svoju odluku. Ali ne mogu se otresti pogleda u njenim očima pre nego što je otišla od Blakea danas, ili saznanja da je imala usran dan. Imala je glavobolju. Možda nedu biti dobrodošao, ali voleo bih da joj pomognem da se oseda bolje. Kada sam stigao do njenih vrata, pozvonio sam i sačekao. Baš kada sam pomislio da nije kod kude, njena vrata se otvaraju i ona se mršti na mene, konfuzija ispunjava njene neverovatne braon oči. „Dominic?” „Natalie mi je dala tvoju adresu.” Odgovaram tiho. Skinula je sako i štikle, ali je još uvek u suknji. Njena bela košulja je ušuškana oko nje, oblikovana oko njenih punih grudi i pokazujudi njen mali struk i okrugle kukove. 28


Zauvek sa mnom Kurac mi se budi u pantalonama, ali duboko udahnem i fokusiram se na zadatak zbog kog sam došao. „Kako se osedaš?” „Oh, dobro sam,” Ona počinje, ali se trgnu i pritisnu dva prsta na čelo. Još uvek je boli glava. „Imam jebenu glavobolju.” Priznaje. „Imam nešto što de ti pomodi.” Podižem kesu u mojoj ruci i nudim joj osmeh. „Zašto?” Dobro pitanje. „Zato što mi se nije dopalo danas kada sam te video da trpiš bol, a imam osedaj da sam doprineo tome.” Ona se naceri i odstupi od vrata, omogudavajudi mi da uđem. „To je jako arogantno od tebe.” „Da li grešim?” Slegnula je ramenima i odvela me do male čiste kuhinje koja je u sklopu dnevnog boravka. Velika staklena vrata vode ka vodi i pogled oduzima dah. „Da li si preduzela nešto povodom toga?” Ona sede na kauču i zatvori oči. „Zaboravila sam Advil kada sam vradala i jednostavno više nisam mogla da izađem i kupim.” Poor bambino. „Gde ti je ormar sa posteljinom?” Ona ukazuje na hodnik i ja krenem u potrazi za krpom. Kada pronađem jednu, vradam se u kuhinju i potopim je u hladnu vodu, napunim čašu i istresem jedan Advil, koji sam poneo sa sobom za svaki slučaj. Oči su joj i dalje zatvorene. Njena kosa je i dalje labavo vezana. Prsti su mi nestrpljivi da naprave nered u njoj. Umesto toga, sednem pored nje. „Evo, uzmi ovo.” „Da li moraš da vičeš na mene?” Pita me namrštena. „Šaputao sam, cara.” Osmehnuo sam joj se i pružio joj aspirin zajedno sa vodom. 29


Zauvek sa mnom „Zašto držiš lišde?” „To je lišde jorgovana.” Pokazao sam joj lišde koje sam stavio na krpu i uzeo čašu od nje. „Lezi na jastuk i zatvori oči, molim te.” „Zašto imaš lišde jorgovana?” „To de ti pomodi. To je stari italijanski lek za glavobolju.” Ona radi kako sam joj rekao, naslanjudi se na mekani jastuk i zatvara oči. Stavio sam hladnu tkaninu preko njenog čela i očiju i čvrsto pritisnuo. „Ohhh...” Ona uzdiše. Ne mogu da odolim da je ne dodirnem, pa joj prelazim prstima preko obraza i šapudem. „To de ti pomodi, cara.” „Moje ime nije Cara.” Šapude što me tera na kikot. „Cara na italijanskom znači draga.” Odgovaram sa osmehom. „Oh, to je lepo.” Kaže ona. „Imamo sastanak u ponedeljak, zar ne?” „Da. Ali ne razmišljaj o poslu sada. Samo se opusti.” Sedimo u tišini dugo vremena, dok i dalje čvrsto držim tkaninu na njenoj glavi i vodim prste niz kožu njenog lica i vrata, ušuškavajudi pramenove kose koji su se odvažili da se olabave iza uha. Opustila se, a napetost je vidljivo napustila njeno telo. Kada se tkanina zagrejala, vradam se do kuhinje i ponovo je natapam hladnom vodom, a zatim ponovo sedam pored nje, pritiskajudi tkaninu na njenu glavu. „Kako se osedaš?” Šapudem, a onda drhti. „Hladno ti je?” „Ne.” Odgovara tiho. „Mislim da glavobolja prestaje.” „Postoji još svežih listova na kuhinjskom stolu, zajedno sa još Advila i supe.” „Supe?” „Moraš da jedeš, Alecia.” Njene usne se izviše u osmeh, dok podiže ruku stavljajudi je na moju i povlači tkaninu dole. „Hvala ti.” 30


Zauvek sa mnom „Prego.” Odgovaram. „Nema na čemu.” Baci pogled na kuhinjski sto a zatim se vrati na mene. „Pink lale?” „Mislim da voliš pink.” Ona zetreperi i pre nego što može da se povuče, pređem prstima niz njen obraz poslednji put, sklanjudi kosu sa njenog lica, nagnem se i poljubim je u obraz. Merda, ona miriše na jorgovan i sapun i to je jednostavno neverovatno. „Jedi supu, cara. Koristi lišde ako ti zatreba.” Ustao sam da odem i ona ustaje da me isprati. „Ostani dole, sam du izadi.” „Dom?” Zastanem i pogledam nazad u nju sa podignutom obrvom. „Volim pink. Puno.” Nacerio sam se i klimnuo glavom i otišao dok sam još uvek mogao. Jer svaki instinkt u meni je vrištao da je podignem, pronađem njenu spavadu sobu i ostanem tamo sa njom do kraja vikenda.

31


Treće poglavlje Alecia Učinio je da se osedam bolje. I doneo mi je cvede. Pink lale. Ne stereotipne crvene ruže ili šta god da je bilo dostupno u trgovini. Lale su van sezone. Morao je da ih pronađe. Sunce je izašlo ovog jutra, ali još nije vrude ovde. Hodala sam brzo, dovoljno brzo da mi srce preskače. Ili je možda preskakalo zbog misli na Dominica Salvatorea. Zar nije ovo smešno? Dakle, on je bio fin. Ne mogu da verujem da sam zaboravila da kupim lek i da mi je nestao kudi. To de biti prva stvar koju du uraditi danas nakon šetnje, napuniti zalihe ubicama bola. Baš kada sam prilagodila svoje bubice u ušima i prebacila na Plain White T pesmu, beloglavi orao se uzdiže veličanstveno nad mirnom vodom. Oseka je nastupila, otkrivajudi sve poslastice koje krije, i naravno, za trenutak orao roni ka dole, uzimajudi nešto u svojim kandžama. Verovatno krabu. Orao je odleteo sa svojim doručkom i moj stomak zareža dok su se mirisi širili iz obližnjeg restorana, tri kilometra od mog stana. Okrenula sam se nazad i pokušala da ne razmišljam o Domu. Nedu razmišljati o seksi Italijanu koji može da izleči glavobolju i da prebaci bol na druga, više zanimljiva mesta. Ne, ne idem tamo. Sranje. Čini mi se da uvek idem tamo, ovih dana. Čak i u onoj odvratnoj glavobolji, dok su njegovi prsti išli preko moje kože a njegov glas šaputao u moje uho, moje telo se budilo i zapalilo. A onda je on morao da ode i stavi usne na mene i sve je bilo gotovo. Nisam bila ovako fizički privučena muškarcu… godinama. Ne sedam se kada mi je poslednji put bilo ovako. Možda nikada. I nije li ovo samo sreda? Jer Dominic nije tip muškarca koga možeš imati kao prijatelja sa beneficijama i ne pasti na njega. To jednostavno nije mogude. A nema šanse da du da padnem da njega.

32


Zauvek sa mnom Ja ne padam. Ljubav nije stvarna. Naklonost. Požuda. One su stvarne. A u mom poslu, vidim koliko brzo blede. Jebi ga, prošla sam kroz to. Moj komšija, sa sprata ispod, Ray? Ralph? Rob? On mi je savršeno dao do znanja da bi voleo da budemo prijatelji sa beneficijama. On dobro izgleda. Ali nije za pamdenje, a čini mi se da ako ne mogu da se setim njegovog imena, ja ne bih bila ni impresionirana sa onim što on može da uradi u spavadoj sobi. Zastala sam i udahnula duboko kada sam skrenula iza ugla i videla svoju zgradu. Mrzim vežbanje. Mrzim da nosim patike. Mrzim znojenje. I ja imam dupe i kukove za pokazati. Mentalno sam slegla ramenima i pritisnula dugme za lift, dok mi je Hey Soul Sister odzvanjala u ušima. Volim ovu pesmu. Mogu da igram celi dan uz nju. Pošto sam sama u liftu ja se pokredem unutar njega, a zatim se zaustavljam kada se vrata otvaraju u slučaju da neko čeka sa druge strane. Moji plesni pokreti su za uživanje kada sam sama. Ja nisam Meredith Summers. „Tu si!” Emily uzvikuje i gura svoj telefon u torbu. Ona stoji naslonjena na moja vrata. „Zašto si dovukla guzicu u moj stan u cik zore?” Pitam, dok otključavam vrata i ulazim unutra sa Emily za petama. „Imamo dve bebi proslave i društvo starica danas.” „Društvo Crveni šešir.” Odgovaram i skidam svoje patike. „Kako mogu da nose to?” „Sestra budude mame za proslavu broj jedan je zvala ved tri puta jutros.” Emily nastavlja. „Bududa mama je alergična na lubenice.” „Ne služimo lubenice.” Prevrdem očima i izlazim iz svojih joga pantalona i Blakeove stare majice i prolazim pored Emily ka svom tušu. „To de biti u redu. Svi detalji su na mestu za sve tri proslave.” „Znam, samo sam mislila da ako me ved zovu u cik zore, onda mogu i da budem sa tobom kada primam pozive.” 33


Zauvek sa mnom „To je ljubazno od tebe.” Mrmljam i ulazim pod tuš. „Kako je Will juče?” Emily viče iz mog kupatila, gde doteruje svoju kosu. „Bio je gladan kao i obično.” Odgovaram kroz smeh. „A Dominic?” Pauzirala sam brijanje na sredini svoje noge, namrštila se i pogledala kroz zamagljenu tuš kabinu. „Kako si znala da sam videla Dominica?” „Zato što si skoro vesela jutros. Blake ne zna to da ti uradi.” „Ja sam uvek vesela.” Lažem i vradam se brijanju noge. „Ne, nisi. Volim ovu senku za oči! Dakle? Da li je Dominic seksi ili šta?” Seksi toliko da mi ne bi verovala. „On je ok, ako ti se sviđa takav tip muškarca.” Emily krede da se smeje a ja ne mogu pomodi sebi i smejem se sa njom. Kome se ne bi sviđao takav tip muškarca?

***

„Stare dame su bolje od emotivnih trudnica bilo koji dan u nedelji.” Emily šapude dok prolazi pored mene, punedi šolje čaja za dame. Mi smo na našoj tredoj i poslednjoj proslavi danas. Osam žena su prisutne danas, uzrasta od oko pedeset pet do sto i pet. A Wilma, sa sto pet godina je držala govor. „Stisla sam mu zadnjicu!” Ona vrisnu od radosti, njen širok crveni šešir je senčio njeno sredno lice. Proslava je pod šatorom, da bi bilo toplo ženama a domadica, Miss Kitty, je takođe unajmila i portabl klima uređaje za ovaj događaj. „Oh, moj Bože, Wilma, on je najmanje dvadeset godina mlađi od tebe!” Betty, Wilmina mlađa sestra, se smejala i pijuckala svoj čaj. 34


Zauvek sa mnom „Kada dođeš u moje godine, svi su oni mlađi dvadeset godina. Moram uzeti zabavu gde mogu.” Nasmešila sam se dok sam stavljala novi tanjir kolača na stolu. „Ovi kolači su ukusni.” Wilma komentariše i uzima me za ruku, čvrsto me držedi. „Ti si pravo srce što si ih donela za nas, Alecia.” „Zadovoljstvo mi je.” Odgovaram sa osmehom i trljam njeno rame svojom slobodnom rukom. „Da li se zabavljate, dame?” „O, da!” Sve žene, sa svojim prilično crvenim šeširima i ljubičastim haljinama su klimnule i osmehnule se, i da budem iskrena, ovo je vrsta zabave koju najviše volim. „Pa imamo iznenađenje za vas ovog meseca.” Klimnula sam Emily koja je dogurala kolica puna prilično ljubičastih poklon kesa sa crvenim papirom dok su sve žene uzdahnule od uzbuđenja. „Oh, nisi morala to da radiš.” Leona, slatka sedamdesetogodišnjakinja, sa savšenom kosom i jarko crvenim ružem se smešila kao dete na božidno jutro. „Znam to, ali vi ste moje omiljene dame, pa sam mislila da vam donesemo nešto specijalno.” „Da li je to pedeset nijasni knjiga?” Miss Kitty pita radosno. „Uh, ne.” Odgovaram i grizem usnu da se ne bih nasmejala. „Ja sam je slušala u audio formatu.” Miss Kitty obaveštava svoje gošde. „Taj Christian Grey je nešto o čemu treba pisati.” „Moja deca su mi kupila jedan od onih e-čitača za Božid.” Dama po imenu Beth dodaje. „Sviđa mi se što mogu pročitati sve te bezobrazne knjige a niko nede znati.” Klima glavom zavernički sa Miss Kitty a onda sve dame okrenuše pažnju ka kesama. „Samo napred, otvorite ih.” Žene su kopale po kesama i izvukle prelepe, ručno bojene crvene i ljubičate svilene marame. „Znam da je leto, tako da ih verovatno nedete nositi neko vreme, ali jednostavno nisam mogla da odolim.” 35


Zauvek sa mnom „Oh, dušo, one su predivne!” Wilma uzvikuje, obavijajudi je oko vrata. „Meni je uvek hladno. Imam slabu cirkulaciju.” Ona mi namignu a zatim mi pokaza da priđem da me zagrli. „Imam sastanak večeras!” Leona najavljuje. „Nosidu moju divnu novu maramu.” „Ko je taj srednik?” Emily pita. „Ed Brenner.” Ona odgovara. „On volontira u istorijskom društvu sa mnom, i nakon što sam ga pustila da čeka neko vreme, konačno sam rekla da za večeru.” „Dobro za tebe.” Sredno joj kažem. „A ti, dušo?” Wilma pita. „Da li imaš sastanak večeras?” Okredem se širom otvorenih očiju ka Emily, koja se samo smeje i čeka da odgovorim. „Ne, gospođo.” „Imam veoma zgodnog unuka.” Wilma odgovara. „On ima šezdeset, mada, možda je malo prestart za tebe.” „Samo malo.” Odgovaram kroz smeh. „Moj unuk ima trideset.” Miss Kitty kaže sa zamišljenim pogledom. „On prolazi kroz prljav razvod i ima troje dece, ali mislim da biste vas dvoje bili predivni.” Čak ni da je ovo sudnji dan, a on poslednji čovek na Zemlji. „Oh, ne hvala.” „Dakle, ti deš samo otidi kudi sama večeras?” Wilma pita sa tužnim licem. „Pa, ne, ja du provesti veče sa Benom i Jerryem1.” Odgovaram. „Ona previše čita bezobrazne knjige.” Miss Kitty kaže uperivši rukom ka svojoj sestri, ne trudedi se da bude tiha. Kada bi samo moj seksualni život bio toliko zanimljiv.

1

Sladoled

36


Zauvek sa mnom

***

Zakasnide. Proveravam vreme na svom telefonu, petnaesti put u poslednjih dvadeset minuta i mrštim se. Ja mrzim kašnjenje. Ulazna vrata u Starbucksu blizu mog stana se otvaraju i ja bacim pogled. Moja vilica pada i moja usta se suše od pogleda na Dominica, dok on vuče naočare za sunce sa svog lica i skenira mali kafe, tražedi mene. Njegove plave oči se zagrejaše kada me je uočio. Nosi crnu majicu i farmerke. I to farmerke koje se zatežu oko butina i čvrstog dupeta od kojih devojka zaboravi svoje misli. Prokletstvo, šta ovaj čovek može da mi uradi u farmerkama. To je pravi prizor. „Skoro si zakasnio.” Kažem mu dok se približava a njegove usne se trzaju. „Ali nisam.” Odgovara i naginje se da me poljubi u obraz, a zatim spusta svoju torbu na pod pored stolice. „Da li ti smeta da naručim kafu?” „Nimalo.” Odgovaram, i stiskam ruke u krilo, tako da ih ne podignem i dodirnem obraz gde su njegove usne dotakle. Ja sam jebeni zaluđeni tinejdžer. To je odvratno. Povlačim svoje beleške na svoj iPad i prolazim kroz njih dok Dom poručuje svoju kafu i vrada se, nosedi dve šolje, a jednu spušta ispred mene. „Šta je ovo?” „Tvoj čaj.” On odgovara i pijucka svoju kafu. „Kako si znao šta pijem?” „Pitao sam barmena.” Odgovara sa osmehom. „Nisi ljubitelj kafe?” „Mrzim je.” Odgovaram i sležem ramenima. „Više volim jak čaj sa medom.”

37


Zauvek sa mnom „Tako je navedeno.” Tiho odgovara. „Kako ti je glava?” Nakrivim glavu i gledam ga na trenutak. „Glavobolja je nestala. Tvoje magično lišde je delovalo.” Smeje se i odmahuje glavom. „Nema magije. Moja baka je to koristila na nama.” „Vama?” Pitam pre nego što se uzdržim. Šta se desilo sa onim da zadržim ovo strogo profesionalnim? „Dvoje rođaka i ja. Svi smo živeli na vinogradu mog dede.” „U Toskani?” „U Toskani.” On klima glavom i uzima me za ruku, kao da je to najprirodnija stvar na svetu i preplide naše prste. „Sigurna sam da je prelepo tamo.” Naše oči su zaključane kao i naše ruke. Povuci se Alecia Merie. Odmah. „Mm.” Morala sam da trepnem i odmahnem glavom da se izvučem iz transa. Ovaj čovek je modan. Povukla sam se i vratila pogled na svoj iPad. „Dakle, moramo da idemo preko proizvođača za venčanje.” „Takođe bih vole listu svih zaposlenih.” Odgovara ne propustajudi nijednu stavku. „Zašto?” „Želim da moje obezbeđenje obavi proveru.” „To nije neophodno.” „Da. Jeste.” Njegov pogled je odlučan. „Ovo je moja porodica, Alecia. Moja vrlo, poznata, bogata porodica. Zaposlio sam obezbeđenje i oni de proveriti sve zaposlene. Čak i tebe.”

38


Zauvek sa mnom „Mene?” Zabacim glavu unazad i krenem da se smejem. „Radim sa porodicom Montgomery i Williams ved dve godine.” „Zašto je to tako?” Pita a moj osmeh napusti moje lice. „Izvini?” „Mislim da je to dobro pitanje.” „Mislim da je to seronja pitanje.” On izvi svoje obrve. „Ako ti se tako sviđa.” Naslonila sam se nazad u stolicu i prekrstila ruke preko grudi, puštajudi da sva topla i lepa osedanja prema Domu izađu kroz prokleti prozor. „Radim za njih, jer sam prokleto dobra u svom poslu. Znam šta preferiraju i imam dobar odnos sa njima, posebno sa devojkama. Ja nisam uhoda zvezda i ne dozvoljavam svom osoblju da to bude. Meni se oni sviđaju, prokletstvo, pa ako misliš da bih unajmila osoblje koje bih ih dovelo u rizik…” „Nisam rekao da bi.” „Ali misliš da radim za njih, jer šta, to mi daje šansu da privučem još poznatih ličnosti? Dozvoli da te informišem, Salvatore, ja planiram svadbe i proslave za političare, profesionalne sportiste, glumce i vlasnike preko pet stotina modnih firmi čija imena čak ne možeš ni izgovoriti.” „Zapravo, ja sam prilično dobar sa jezicima.” „Nosi se. Da li misliš da bi me oni opet unajmili da nisam bila odlična u onome što radim?” „Ne.” On je savršeno mirno ispijao svoju kafu, dok sam ja siktala na njega, besna i uvređena i čini mi se da je to bio test. Uzdahnula sam i spustila glavu u rukama. „Pretpostavljam da sam prošla test?” „Da, sa priličnom ocenom.” Pogledala sam ga kroz prste i videla da mi se ceri. „Nisi smešan.” 39


Zauvek sa mnom „Uživao sam u tome.” Slegne ramenima, a mišidi se napeše pod njegovom majicom. Njegove ruke su preplanule i jake, njegovi prsti izuzetno dug ii ne mogu a da se ne zapitam da li svira klavir. „Da li sviraš klavir?” „Da. Zašto?” „Imaš ruke za to.” „To nije jedino u čemu su moje ruke dobre.” Ugrizla sam usnu i dalje zuredi u njegove ruke dok je on vodio prste gore, dole po šolji za kafu. Kladim se da su te ruke dobre u dosta stvari. „Da li si i ti zaposlila svoje obezbeđenje?” Pita. „Mm.” „Molim?” Nacerio se a ja sam se zacrvenela. „Da, jesam.” „Ja du kontaktirati šefa mog obezbeđenja kako bi mogli da koordiniraju.” „Želim da se sastanemo sa oba tima slededeg petka da bi mogli prodi kroz plan. Ništa ne sme da sjebe ovo.” „Dogovoreno.” On vuče mafin iz papirne kese i odlepljuje papir sa dna, dodajudi mi pola. „Izvoli.” „Ja sam u redu.” „Da li si doručkovala?” „Ne.” „Izvoli.” Uzdahnem i uzimam kolač od njega, znajudi da nas rasprava nigde nede odvesti. „Hvala.” „Nadam se da voliš čokoladu.”

40


Zauvek sa mnom „Ja sam žena.” Osmehnula sam se i uzela zalogaj. „U mojoj krvi je da uživam u čokoladi.” „Imam vino koje savršeno ide sa lepom tamnom čokoladom.” „Znam. Poslednja berba Cabernet Sauvignon. Nemaš baš previše boca toga.” Suzila je oči i uzela gutljaj kafe pre nego što je odgovorila. „Poznaješ moje vino.” „Da. Volim vino, ali to je takođe i deo mog posla. Ne mogu služiti loše vino na proslavama.” On se sagnu dole i povuče svoju torbu, stavljajudi je ispred mene. „Za tebe.” Unutra je ograničeno izdanje belog vina za kojim žudim svakog leta. „Oh.” Uzdišem, zapanjeno. „Volim ovo vino.” „Znam.” Pogledala sam ga iznenađeno. „Kada sam ga doneo Brynni i Calebu prošlog leta ti si se umalo onesvestila zbog toga.” „Ono je tako divno. Trudim se da ga poručim svakog leta. Podelidu ga sa Emily.” „Ko je Emily?” „Moja pomodnica. Ovo je njeno omiljeno, takođe.” On vodi svoj kažiprst preko svoje donje usne. „Siguran sam da mogu nadi flašu za nju.” „Hvala.” Kako sam mogla da se oduprem čoveku koji mi donosi omiljeno vino i koji je dovoljno velikodušan da ponudi isto mom osoblju? „Kada deš dodi u vinograd?” Tiho pita. Izbegavala sam ovo. Volim njegov vinograd. I privučena sam njemu. A to jednostavno nije kombinacija koja čini da se osedam prijatno. Ali on je u pravu. Moram da idem tamo.

41


Zauvek sa mnom „Da li ti sreda odgovara? Ne moraš da mi pokažeš okolinu. Sigurna sam da imaš osoblje koje mi može pomodi.” „Osiguradu da budeš dobro zbrinuta.” Rekao je neutralnim glasom. „Hvala. Pa, imam još jedan sastanak u Seattleu za jedan sat, tako da bi trebalo da pođem.” „Naravno.” On ustaje i pruža mi ruku, da mi pomogne da ustanem. „Da li je potrebno da te uputim gde je vinograd?” „Ne, znam gde je.” Klimnu glavom i drži vrata otvorena za mene. „Gde si se parkirala?” „Oh, nije bilo slobodnog mesta, kada sam stigla ovde, tako da sam se parkirala jedan blok dalje. Ne moraš da me pratiš.” „Oh, ispratidu te.” „Ti si prilično tvrdoglav zar ne?” Pitam dok hodamo prema mom SUV-u. „To je ono što je moja mama uvek govorila.” Odgovara kroz smeh. „Ali ona me je takođe naučila da se uverim da je žena bezbedno stigla do svog odredišta.” I eto su leptiridi. „Viteštvo nije nestalo, nakon svega.” „Ne bi trebalo biti.” Otključavam vrata i on otvara vozačeva vrata za mene, i saginje se da ostavi vino na mestu suvozača, a onda baca pogled na moje zadnje sedište. „Šta imaš tamo, cara? To su paketi.” „Ukrasi, uzorci. Stvari. Nikada ne znam kada de mi zatrebati nešto.” Vrada pogled na mene sa osmehom, ali kada njegov pogled uhvati moj, njegovo lice se uozbilji. Naginje se ka meni i sklanja pramen moje kose iza uveta, a zatim nežno hvata moju vilicu i pravi krugove prstom na mom obrazu. Bradavice su mi se ukrutile, disanje se ubrzalo, a on je oblizivao usne dok mu je pogled pada na moje usne. Poljubide me.

42


Zauvek sa mnom Nagnem se samo centimetar, žudedi za njegovim usnama, ali znam da je to loša ideja. Najgora ideja ikada. Ne želim da me poljubi. Tako jebeno želim da me poljubi. Ali umesto da spusti svoje usne na moje, on odstupa, uzima dah i lagano vuče svoje prste dalje od mog lica, ostavljajudi me da žudim za njim. „Vidimo se u sredu, cara.” Grizem usnu u razočarenju, ali nudim mu brzi osmeh. „Sreda.” Sa tim, on se okrede i hoda nazad, putem kojim smo došli, sa rukama u džepovima, te farmerke se uvijaju oko njegovog dupeta, a njegova crna majica pokazuje svaki mišid u njegovim leđima i ramenima, i svaki deo mene vrišti za njim. Tako loša ideja.

43


Četvrto poglavlje „Dobro jutro.” Kažem sa osmehom dok otvaram telefon preko bluetootha na kolima. „Zdravo, Alecia, Meg je.” „Kako si danas?” Pitam i menjam traku. Saobradaj na autoputu je iznenađujude čist ovog jutra, dok idem na jug. Upravo prolazim Fort Levis i sa svakim kilometrom sam sve nervoznija. Ovo je dobrodošla smetnja. „Pod stresom sam. Zašto mi niko nije rekao da je tako stresno udati se? trebala sam samo da sledim Leov primer i udam se u Vegasu.” Megin brat, mega zvezda, Leo, oženio je njegovu dugogodišnju devojku Samanthu Williams, prošlog meseca u Las Vegasu, kada je cela posada, Montgomery i Williams bila tamo, na zabavi za Will i Meg. Trebalo je da im se pridružim i radovala sam se tome, ali mi je u poslednjem trenutku iskrslo venčanje i morala sam da odustanem. Tada je Leo pitao Sam da se venčaju, i ja sam to propustila! Prokletstvo. „Pa, to bi bilo mnogo manje stresa.” „U redu, pričaj sa mnom. Stres je moj posao. Šta ima?” Meg duboko udahnu. „Dvadeset osam novih zvanica je potvrdilo svoj dolazak od kako sam te videla prošle nedelje.” „Dobro.” „Dobro? Šta nije u redu sa tim ljudima? Sve zvanice su trebale da potvrde svoj dolazak do pre šest nedelja! To je dvadeset osam ljudi za koje moramo da pronađemo mesto za sedenje i za koje Blake mora da kuva. Oh, moj Bože!” „Udahni duboko, Meg.” Moj glas je sada oštar i sav poslovan. „To je ono zbog čega i me unajmila, sedaš se? Imam ovo pokriveno.” „To je dvadeset osam novih ljudi koje treba da platimo, Alecia. Znam da Will kaže da mu nije stalo do novca, ali ovo venčanje se pretvorilo u izuzetno skupu aferu sa poznatim ličnostima i toliko ljudi, a to košta pravo bogatsvo!” 44


Zauvek sa mnom Klimnula sam, znajudi da ne može da me vidi. To košta bogatstvo. „Meg, Will želi da ti pokloni ovo venčanje. Voli te puno. Svako to može da vidi.“ „On sve radi puno.” Šapude i čujem suze u njenom glasu. Sve neveste su nervozne i brinu o svom danu, a malo stresa zbog veličine venčanja je doprinelo tome. „To je mnogo ljudi. Da, poznatih i bogatih ljudi, ali Meg, oni su tvoji prijatelji. Poznaješ svaku osobu koju ste pozvali.” „Znam. Sigurna sam da je tako. Nedemo ovo pretvoriti u medijski cirkus. Samo gosti koje smo pozvali i obezbeđenje znaju da demo biti tamo.” „Tako je.” Čujem još jedan duboki uzdah. „Smešna sam.” „Ti deš biti mlada.” Odgovaram sa osmehom. „U redu je. Bide još nekoliko trenutaka kao što je ovaj sada, ali ozbiljno, ne brini. Sve je pod kontrolom. Imamo prostor za dodatne ljude. To me uopšte ne brine.” To nije tačno, ali ona to nikada nede saznati. „Dobro. Osedam se bolje.” „Dobro. Ja sam zapravo skoro stigla u Domov vinograd sada. Idem da započnem stvari.” „Oh, Bože! To se dešava! Leptiridi su se vratili!” „Zašto imaš leptiride, dušo?” Will je pita. Sigurno je grli, jer je njegov glas vrlo blizu telefona. „Alecia ide danas u vinograd da započne stvari.” „Zdravo, Alecia.” Kaže on u telefon. „Reci mu zdravo. Idi ga napadni ili tako nešto da skloniš misli. Ja imam ovo, obedavam ti.” „Da, idi da ga napadneš.” Will se slaže. „Zdravo, Alecia.”

45


Zauvek sa mnom „Zdravo ljudi.” Osmehnula sam se i završila poziv dok sam se parkirala u kružnom putu ispred velike vile. Meg ide da se seksa sa Willom Montgomeryem. Sredna kučka. Isključila sam motor i gledala u vilu na trenutak, udahnula duboko i molila se da de mi Domov asistent pomodi. Jer Dom de samo biti smetnja, koja mi nije potrebna danas. I on mi odvlači pažnju. Ali sreda nije okrenuta meni, kada se vrata vile otvore, Dom izađe i priđe do mojih kola, otvarajudi moja vrata za mene. Možeš da uradiš ovo! Ti si profesionalac! „Dobro jutro.” On mrmlja i pruža mi ruku. „Dobro jutro.” Stavljam ruku u njegovu i dopuštam mu da mi pomogne da izađem iz auta, i odmah proklinjem sebe kada dodir njegove ruke čini da elektricitet putuje od moje ruke do mog stomaka, zagrevajudi me svuda. Prokleti seksi italijan. „Stigla si ranije nego što sam očekivao.” „Ima mnogo toga da se uradi, i neki proizvođači dolaze danas da ostave namirnice, a ja sam želela da dobijem prednost.” On klima glavom i vodi me duž trotoara, daleko od ulaznih vrata vile. „Hajde da pogledamo okolo napolje, a onda du ti pokazati kudu.” „Zvuči dobro.” Odgovaram i povlačim ruku iz njegove da uključim iPad i povučem svoje beleške. „Želiš li da promeniš cipele?” Pita on, što me zaustavlja. Trepnem zbunjeno na njega a onda pogledam u svoje crne štikle. „Zašto?” „Dosta demo hodati, a one ne mogu da budu veoma udobne. Jebeno su seksi, ali ne baš praktične.” Nacerila sam se. Da, moje cipele su jebeno seksi. „Ovo su patike za mene. Dobro sam.”

46


Zauvek sa mnom „Kako želiš.” Odgovara sa polu osmehom, pokazujudi rupice na svom obrazu i učinivši da mi se bradavice ukrute. Proklete bradavice. On je danas u tamno sivim pantalonama. Odlučila sam da mu dupe izgleda fantastično u bilo čemu, farmerke, pantalone, nije bitno. I nosi belu košulju sa sivim prugama, sa podvijenim rukavima, i dugmadima koja su na vrhu otkopčana. Želim da se oslonim na njega i udišem ga. Smiri se, devojko. „Gde prvo idemo?” Pitam, gledajudi u svoj iPad. „Gde želiš?” „Hajde da pogledamo mesto gde podijum ide. To je najvedi projekat za izgradnju i želim da njega prvo rešim.” Pogledam u njega i vidim da se smeši na mene sa toplotom. „Šta?” „Sviđa mi se kada se okreneš svojoj poslovnoj strani.” „Tako mi je laknulo.” Odgovaram suvo. Prestani da koketiraš sa mnom! Samo se nasmejao i vodi me oko zgrade. Postoje staze sa strane koje su oivčene lepom i bujnom zelenom travom, baštom i vodom. Vinograd je jednostavno divan. Još uvek je rano, tako da nije previše toplo, ali mi je drago da sam nosila svetlo plavu haljinu a ne odelo, jer du biti napolju vedinu dana. „Živiš tako daleko od grada.” Kažem, želedi da prekinem tišinu koja je njemu izgleda savršeno odgovarala. On pogleda u mene sa laganim osmehom. „Sačekaj da vidiš zašto.” „Pa, vidim da je predivno.” „Oh, nisi ni videla najbolje delove.” „Vodite, gospodine.” Zadnja strana vile je lepa kao prednja. Veliki prozori su gledali na bašte. Oko pedeset metara od glavne vile, bila je zgrada za širokim drvenim vratima, koja su trenutno otvorena. „To de biti skladište.” Kaže Dom. „Ekipa upravo radi na tome, želim da se sve sredi i pokrene nedelju dana posle venčanja.” „To je odlična ideja.” Odgovaram. „Izgleda drugačije od kako smo bili ovde prošle godine, kada smo Meg i ja dolazile ovde da pogledamo okolinu.” 47


Zauvek sa mnom On klimnu glavom. „Renovirao sam. Proširio sam zadnji deo vile, širedi svoje private odaje. Ovo je moje krilo.” Ukazuje na deo vile pored kog smo prolazili. „A ona strana de biti za goste. Mogu je korititi za nodenje i doručak.” „Možeš čak bit i domadin koncerta i proslava ovde. Ima dosta prostora.” Njegov pogled pade na mene. „Možda. Krilo za goste je završeno, odvešdu te kasnije tamo da ti pokažem gde su mladini i mladoženjini apartmani.” „Odlično. Šta je tamo?” Pokazala sam na prostor iza nove zgrade, smešten a iza skladišta. „Loza je prešla na toj strani imanja. Brdovito je pa su idealni uslovi za rast. Prijemni šator de idi ovde.” Vodi me levo, gde se trotoar zavšrava, a na dole je staza koja vodi do travnatog terena, koji je bar dva kvadratna hektara veliki. „Ovo je savršeno.” Zemljište je ravno, pa ljudi nede pokušavati da igraju na neravnom terenu, padajudi posle previše alkohola. „Postavidu binu na ovom kraju.” Hodam levo, psovajudi kada je jedna moja štikla potonula u travu i sagnem se da ih skinem, da ih ne bih uništila. „Znao sam da deš baciti cipele.” „Ne bole me stopala, one su jednostavno previše skupe da bi ih uništila u travi.” Odgovaram odsutno, i držim svoj pogled na travnati teren, mentalno meredi prostor. „Da, bina de se savršeno uklopiti ovde. I sa ozvučenjem okrenutim prema vili, svi de modi da čuju muziku, čak iako odluče da lutaju baštama.” Grizem usnu i okredem se, gledajudi ostatak prostora. „Ovo je idealno mesto da se postavi podijum. Ima dosta prostora za stolove i igranje.” „Da li si rekla da de biti šatora?” Dom pita iza mene, iznenađujudi me. „Da. Štitide goste od sunca ili kiše, a ovde nikada nedeš znati šta deš dobiti.” „To de biti veliki šator.” „Zato sutra dolaze da počnu sa postavljenjem.” Odgovaram i držim svoje cipele. „Ima dosta prostora za formalnosti, sedenje i igranje. Sviđa mi se. Ok, pređimo na deo za ceremoniju.” Počinjem da hodam, ali onda shvatam da nije pored mene. Okredem se i nalazim ga kako stoji sa rukama u džepovima i gleda me. „Šta?”

48


Zauvek sa mnom „Ti si dobra u ovome.” „Naravno da jesam.” Njegove usne se trznuše dok mi prilazi. „Izgleda dobro na tebi.” „Ja radim.” „Značenje?” „Ne flertujem.” „Da li je to ono što sam radio?” „Zar nisi?” On se naceri i privuče me sebi, a zatim šapnu na uho. „Da, ali ne namerno.” „Pa, prestani.” Okredem se i ponovo hodam, ignorišudi kako je moja koža pucketala pod njegovim glasom. „Deo za ceremoniju?” „Ovde.” Odgovara i vodi me niz stazu trotoara oko stotinu metara, prolazedi pored velikog, braon ambara. „Burad je tamo, zajedno sa opremom za flaširanje.” „Oh, volela bih to da proverim.” „Pokazadu ti.” Kaže i vodi me u polje, tik pored ambara, gde čokoti vinove loze stoje u savršenim redovima. „Oh, ovo je divno.” On se ceri i klima glavom. „Meg želi da se venčaju u vinogradu. Tako da hode. Kao što vidiš, postoji prostor u sredini, gde nam stoji oprema za berbu. Mislim da de biti dobro mesto za obavljanje ceremonije.” Oči su mi prelazile preko predivnih zelenih listova, vinove loze, teške od ljubičastih grozdova i osetila sam žudnju. Volela bih da se i ja mogu venčati ovde. Neverovatno je. U pozadini je strmo brdo sa još loze, i planine Cascade koje su iza njega, pružajudi veličanstvenu sliku. „Prelepo je.” Šapudem. „Gde zalazi sunce?” Stavila sam ruku iznad očiju i pogledala u sunce. 49


Zauvek sa mnom „Iza nas. Tako da gosti nede gledati u sunce.” „Savršeno.” Nasmešila sam se i uključila beleške na svom iPad-u, igrajudi u sebi svoj mali sredni ples. „Sa svim bojama loze i planine, ne treba nam mnogo cveda ovde. Izgradidemo jednostavne busene i nešto malo cveda utkati u njih.” Prelazimo preko postavljanja stolica a zatim se okredemo da hodamo nazad ka vili. „Kada dete brati grožđe?” Pitam. „Berba obično počinje krajem avgusta i proteže se kroz septembar.” Odgovara. „To je puno posla za mene.” „Zašto?” „Ja berem grožđe?” „Sam?” Pitam sa nevericom. „Ne.” Smeje se. „Zaposlim oko pedeset ljudi, da mi pomognu. Ali volim to, tako da radim sa njima.” „Šta voliš u tome?” Pitam. „Osedaj grožđa u mojim rukama. Oni su teži nego što misliš. Gledajudi kako se korpe pune. Prljave ruke od tog posla. Čak mi ni plikovi ne smetaju.” „To je težak posao.” Napomenem tiho. „Vrlo. Ali koristan.” Njegov glas je poput glatke čokolade, pun ljubavi i strasti prema ovome životu koji on vodi. A šta ne bi mogao da voli? Ovo mesto jednostavno oduzima dah. „U redu, mislim da možemo da uđemo sada i pogledamo apartmane.” Dom klima glavom i kredemo natrag prema vili. „Provešdu te otpozadi.” „Volim ovo dvorište.” Zadnji deo dvorišta je pokriven, sa prelepom otvorenom kuhinjom i prostorom za sedenje, staza je vodila do spoljnog zida, na kome je bio gasani kamin. „Možeš napraviti maršmelou u tom kaminu.” „Nisam ga još ni palio.” Dodaje. „Ali mislim da je to odlična ideja. Mislim da nisam pravio maršmelou ranije.” 50


Zauvek sa mnom Otvorio je zadnja vrata i uveo me u široku, osunčanu prostoriju, opremljenu nameštajem u braon tonovima. Mala fontana je žuborila u uglu. To je savršen prostor da se ušuškate i čitate knjigu. Nije da imam vremena za čitanje knjiga. Odavde se ide u kuhinju. Sigurna sam da bi Blake plakao od čiste radosti kada bi bio ovde. Ogromna je kao u velikim restoranima, ali opet ima osedaj kude. „Želiš li nešto da popiješ?” Dom pita. „Volela bih malo vode, hvala.” Uzima bocu iz frižidera i otvara je za mene, a zatim mi je daje. „Bilo šta drugo?” „Ne, hvala.” „Dobro. Gostinski apartmani su ovamo.” Pratim Doma pored trpezarije i kredemo uz stepenice koje vode na drugi sprat. „Ograda i hodnik odvajaju ova dva krila.” Dom kaže, pokazavši na ogradu od tamnog hrasta, koja se otvara do foajea ispod. „Moje krilo je dole.” Pokazuje desno. „A gostinsko krilo je ovamo.” Šest teških vrata stoje otvorena u šest potpuno opremljenih spavadih soba, svaka je uređena u toskanskim bojama, ali u svom stilu. Neke imaju ogromne krevete, neke dva odvojena kreveta, a jedna manja ima udobni veliki krevet sa udobnom stolicom koja poziva da se ušuškaš u njoj. Još jedno mesto za čitanje. „Ove sobe su prelepe, Dom.” „Hvala.” Ceri se i vodi me u sobu na samom kraju. „Ovo de biti mladin apartman.” Uzdahnula sam kada sam ušla. Prozori su bili od poda do plafona ispunjavajudi sobu svetlom. Unutra je bilo mesto za sedenje ispred kamina. Postoje dvoja vrata, po jedna na oba kraja sobe. „Kupatilo je tamo.” Dom ukazuje na levo, a kada otvorim vrata opet duboko uzdišem. Mogla bih da plivam u ovoj kadi. „Spavada soba je kroz ova vrata, ali nisam stavio krevet. Umesto njega, ubacio sam stolove i stolice, kao i sofu, tako da bi između te dve sobe trebalo da bude dovoljno prostora da sve devojke rade ono što rade na dan venčanja.”

51


Zauvek sa mnom Zlobno sam se nasmešila, ali moje srce se istopilo, da sam ja takva devojka ja bih pustila glasno 'Awww!' „Ovo je savršeno, Dom.” „Misliš?” „Znam.” Klimnuo je glavom a zatim zadovoljno pogledao po prostoriji. „Gde de momci biti?” „Mi demo biti dole u zabavnoj sobi.” Glasno sam se nasmejala. „Pa, to je prikladno.” „Nisam mogao da nas stavim u susednim sobama ili preko puta. Ne bih bio u stanju da zadržim Willa dalje odavde.” „Potpuno si u pravu.” Slažem se. „Vodi, onda.” Spustili smo se dole i Dom me vodi na suprotnu stranu kude i otvara vrata velike sale za zabavu, sa dva bilijarska stola, bioskopskim sedištima koja su okrenuta ka velikom ekranu i barom. „Ovo je soba za dečake.” Reči su mi izašle iz usta pre nego što sam mogla da ih zaustavim, i odmah sam osetila da se crvenim. „Žao mi je...” „Ne, u pravu si.” Dom kaže kroz smeh. „Imao sam svoju bradu da mi pomognu u izgradnji ove prostorije.” „Ona je takođe savršena za momke za dan venčanja. Imademo bar sa grickalicama i pidem i isto to du obezbediti i gore.” Dodam belešku na svoj iPad. „Od sutra pa do dana nakon venčanja, ja du biti ovde od šest ujutro do kasno uveče, svakog dana.” „Zašto dan nakon venčanja?” „Da nadgledam čišdenje. Događaj ove veličine pravi veliki nered, veruj mi.” „To je prilično puno svakodnevnog putovanja.” Kaže i gurne ruke u džepovima. „To je u redu.” Kažem i bacam pogled nazad na iPad. „Ostani ovde.” 52


Zauvek sa mnom Pogledala sam u njega i namrštila se. „Zašto?” „Prkatičnije je. Ima dovoljno prostora. Nema potrebe da voziš napred i nazad.” „Dominic, u redu sam sa tim. To je deo posla.” „Dozvoli mi da bude ovako.” Odgovara i koraknu ka meni. Spusta ruku na moj obraz a njegove svetlo plave oči me intezivno gledaju. „Više bih voleo da ostaneš sa mnom. To je sigurnije.” „Izvinite, gospodine Salvatore.” Oboje smo se okrenuli na glas na ulazu. Mala žena u svojim ranim četrdesetim godinama se osmehivala Domu, nosi crnu uniformu, a njena crna kosa je odsečena u savršenom rezu. „Celeste.” Dom kaže i spušta ruku na moja leđa. „Ovo je Alecia. Od ovog trenutka šta god da joj treba ona je prioritet.” „Naravno.” Odgovara uz osmeh i klimnu glavom. „Žao mi je što vas prekidam gospodine, ali imate poziv iz Italije.” „Preuzedu u svojoj kancelariji.” Dom se okrenu prema meni i naceri se. „Nemoj još da odeš.” „Tu sam još nekoliko sati.” „Dobro.” Odlazi brzo a Celeste mi se smeši. „Mogu li ti doneti nešto, Alecia?” „Ne, hvala. Izadi du napolje.” „Samo reci ako ti nešto zatreba.” Namignu mi i ode za Domom. Polako sam hodala kroz kudu i vratila se u osunčanu prostoriju a zatim izašla napolje, prošla pored skladišta za vino i ugledala vinovu lozu koju do sada nisam videla. Kada sam se na kraju zgrade okrenula, dah mi je zastao u grlu. Teren je veoma brdovit, ali za ono što oko može videti, prekriven je potpuno ravnim linijama vinove loze. Sunce se odbijalo o zelene listove, dok su se njihali na povetarcu. Ljubičasto i belo grožđe je visilo sa loza. Boje su jednostavno spektakularne, a povetarac očaravajudi i osvežavajudi. Mogu da osetim čistodu 53


Zauvek sa mnom svega ovoga i u ovom trenutku znam zašto je Dom izabrao ovo mesto, tako daleko od grada. To je čisti raj. Iznenada, vazduh se promenio i mogu da osetim njegovu toplotu na leđima. Vodi prst duž potiljka mog vrata kako je koraknuo bliže, i tek tako, moje celo telo se zapali, moledi me da mu se predam i budem u njegovoj blizini. „Ovo je najlepši pogled koji sam ikada videla.” Hvata me za ramena, stiskajudi me umirujudi, a onda me okrede prema njemu. Držim svoj pogled na njegovim grudima, sve dok mi on prstom ne podigne bradu. Njegove oči su svetle i tople s naklonošdu koja me obara. Kako može da me gleda tako, kada me čak i ne poznaje dovoljno? „Ostani ove nedelje, cara.” Kaži ne. Putovanje nije tako velika stvar. Ali umesto toga, osedam kako klimam, i njegov pogled pada na moje usne. Njegove ruke, hvataju moju vilicu, sklanjajudi moju kosu sa lica, i udahnu duboko pre nego što me pogleda u oči ponovo. Njegove usne lagano okrznuše moje, jedva dodirujudi moju kožu. Očešao je moj nos njegovim, pre nego što se vratio opet na moje usne, ljubedi me nežno, kao da možemo da stojimo ovde ceo dan i ljubimo se. Njegov jezik prelazi preko mojih usana i jedva dotiče moj pre nego što se ponovo povuče i poljubac ode dublje, povlači se, utiskajudi svoje vlažne usne na mom čelu a zatim mi se nasmeši. „Hvala.” Šapude. Za šta? Želim da pitam. Zato što sam pristala da ostanem? Uzvratila poljubac? Moje telo je brujalo od očekivanja. Njegova toplina, snaga i miris me okružuju i moram da se udaljim pre nego što uradim nešto zaista neprijatno, kao zaskočim ga. Odjednom, glasna truba kamiona se čula sa prednje strane vile. „Izvođač radova je ovde.” Moj glas zvuči zategnuto čak i meni samoj. „Bolje da krenemo sa poslom onda.” Osmehnuo mi se a te seksi rupice su me mamile, zatim se povukao, povezao naše prste i poveo nas dalje od predivnog pogleda.

54


Peto poglavlje „Ovo je odličan početak.” Kažem Scottu, slededeg jutra, nadzorniku mog građevinskog tima. On je jedan od Isaacovih ljudi, a s obrzirom na to da je Isaac najstariji brat Montgomery, znam da de cela ekipa obratiti posebnu pažnju na ovaj projekat. „Bina je fensi.” „Čvrsta je.” Ispravlja me sa osmehom. „Znajudi porodicu Montgomery, bide mnogo ljudi koji de dolaziti i odlaziti sa ove bine, a takođe i igrati. Ne možemo dozvoliti da propadnu kroz nju.” „Ne, ne možemo.” Smejem se, znajudi da je u pravu. „Takođe, neki od Willovih saigrača su prilično teški.” „Dodadu jaču podršku.” Kaže dok mu lice bledi, što me tera opet da se smejem. „To bi bilo sjajno. Hvala, Scott. Vidimo se ujutru.” Scott odlazi da razgovara sa svojom ekipom, a ja se okredem prema kudi i smešim kada vidim Dominica. „Kako ide prvi dan?” Pita dok se približava. „Zauzeto, ali produktivno.” Hvatam dlanom svoj vrat i protežem glavu u sranu, ja sam iscrpljena ali potajno osedam olakšanje što me je nagovorio da ostanem ovde. Vožnja natrag sa ovolikim umorom, nije bezbedna. „Jesi li završila?” „Da.” Nacerila sam se i duboko udahnula. Volim način na koji ovde miriše. „Kako si ti proveo dan?” „Zauzeto, kao i ti.” Posegnuo je i dodirnuo moj vrat, što je učinilo da zadrhtim. Isuse, sve što treba uradi je da me dodirne jednim prstom i ja želim da ga zaskočim. „Šta si uradio?” Pitam, pokušavajudi da zvučim stabilno. „Da li ikada nosiš puštenu kosu?” Pita i ne odgovara na moje pitanje. „Radnim danima ne.” Odgovaram namršteno. „Zašto?” 55


Zauvek sa mnom „Zato što je profesionalno i lakše mi je da je nosim ovako.” Nudi mi nestašan polu osmeh i naginje se kao da de mi redi tajnu. „Ne mogu da dočekam da je umrsim.” Moja vilica pada, i pre nego što mogu da odgovorim on se naceri, uzima me za ruku i vodi sa njim. „Voleo bih da večeraš sa mnom na terasi večeras.” „Ne očekujem da jedeš sa mnom svake večeri, Dom.” „Mislim da sam ja upravo pitao tebe da mi se pridružiš.” Ne, hvala, Dom. Samo du podi u svoju sobu. Pogledala sam u njega i videla da je stisao vilicu dok je čekao još jednu moju reakciju. Ali ako du biti iskrena, umirem da jedem na toj terasi. Sunce de uskoro zadi, a pogled de biti spektakularan. Ovde sam cele nedelje. Mogla bih iskoristiti to. „Volela bih.” Njegova vilica popusti i on pogleda u mene sa osmehom. „Odlično.” „Pa, šta si uradio danas?” Ponovo pitam a on pridržava stolicu za mene na terasi. „Organizovao sam da Cuppa di Vita vina budu dostupna u novom lancu prodavnica pida u Washingtonu, Oregonu i Ajdahu, slušao svoju rođaku Giannu, sat vremena kako se žali na svog brata Marca, nisam baš siguran o čemu je pričala. Onda me je Jules pozvala da proveri da li sam dobar prema tebi.” Podiže obrve na mene dok je sedeo preko puta mene i otvorio bocu vina. „Šta si joj rekao?” Pitam kroz smeh. „Da sam te jedva video od kako si stigla jutros.” „Primila sam isti telefonski poziv.” Dodaje mi čašu vina i ved osedam njegov miris. „Mmm, miriše dobro.” „Od Jules ili moje rođake Gianne?” Dom mi namigne a ja se zakikodem. „Jules. Ali ona je želela da zna da li sam bila dobra prema tebi.” „Šta si joj rekla?” 56


Zauvek sa mnom „Da si veliki dečko i da možeš da brineš sam o sebi.” „Kladim se da joj se taj odgovor nije dopao.” „Mislim da je možda pretila da de dodi sutra ovde da nas proveri, ali ja sam se pretvarala da me je pozvao neko iz tima pa sam prekinula vezu.” Namignula sam mu i otpila gutljaj vina. „Moja porodica je… uporna.” Dominic počinje da otkriva srebrne platoe i moj stomak zareža. „Gladna?” „Oh, Bože, da. Upravo sam shvatila da nisam jela od jutros.” „Pa, ima dovoljno.” Otkriva velike porcije testenina sa crvenim sosom i dodaje mi jedan tanjir. „Ovo je recept moje mame.” „Ti si kuvao ovo?” „Nije teško.” Slegne ramenima i nudi mi hleb, gledajudi me sa humorom u očima. Njegova kosa je u neredu danas, kao da je vodio prste kroz nju, iznova i iznova. Uzela sam zalogaj paste i naslonila se nazad na stolicu, zatvorenih očiju, uživajudi u ukusima začina koji su udarali u moj jezik. „Prokletstvo, ovo je dobro.” Čujem kako Dom oštro udiše, otvaram oči i pronalazim ga kako me gleda zagrejanim pogledom. „Mislim da volim da te gledam kako jedeš.” Mrmlja. „Ja sam dobra u tome.” Odgovaram sa smehom, i pijuckam vino. „Ovo vino je odlično sa sosom.” „Znam.” Njegov smeh je zadovoljan. „Dakle, tvoja porodica te je davila danas.” Kažem, podsticajudi ga da nastavi da priča. Volim zvuk njegovog glasa. On prestaje da vrti pastu svojom viljuškom i pogleda u mene namršteno. „Ne. Moja porodica nikada nije dosadna. Oni mogu biti izazujdi, frustrirajudi, ali nikada dosadni.” Spusta viljušku dole i uzima gutljaj vina. „Moja porodica je najbolji deo mog života.” „Bolji od vinograda?” „Bolji od svega.” 57


Zauvek sa mnom „To mora da je lepo.” Promrmljala sam i uzela zalogaj testenine, da bih uposlila svoje ruke. Odjednom sam se osetila tako samo i ljubomorno, što je smešno. Nema svako čvrstu vezu sa porodicom. „Pričaj mi o tvojoj porodici.” „Oh, veruj mi, ne želiš da čuješ tu priču.” „Verujem ti, ali želim da čujem.” Duboko sam udahnula i otpila još jedan gutljaj vina. Ovaj čovek je dobar sa rečima. „Nismo bliski.” „Zašto?” Slegla sam ramenima i zadržala pogled na večeri. „Nema posebnog razloga. Nikada nismo bili nešto bliski. Sada ne govorim sa njima. Zašto si ti čekao tako dugo da pronađeš Stevena?” Pitam i odmah poželim da nisam. „Žao mi je. Ne moraš da odgovoriš na to.” „Ne smeta mi.” Uzima svoj hleb da upije preostali sos sa svog tanjira, stavlja ga u usta i naslanja se u svojoj stolici. Gura prste kroz svoju kosu, dok razmišlja o mom pitanju. Steven Montgomery je stub porodice Montgomery i do pre godinu dana niko nije znao da je Dominic Stevenov sin. „Dok je moja majka bila živa osedao sam da du je izdati ako želim da ga pronađem.” Prizna i zavrti vino u čaši odsutno. „Ona mi je pružila divan život, Alecia. Bila je tako mlada.” Završila sam sa večerom i gurnula tanjir daleko, podigla čašu i ustala. „Hajde da sednemo kod kamina.” „Dobra ideja.” Ceri se i prati me do kamina, pritiskajudi prekidač koji je odmah zapalio kamin i pridružuje mi se na ljuljaški. Pomera se malo od mene i podiže jedno koleno gore na jastuku, tako da može da me gleda u oči. „Bila je mlada.” Podstaknula sam ga. „Vrlo. Imala je dvadeset dve godine kada sam se ja rodio. Bila je ovde u Americi na stipendiji za koledž i nameravala da ostane zauvek ovde. Nije htela da se vrati u Italiju. Ali ona nije imala porodicu ovde, a biti samohran roditelj je teško, 58


Zauvek sa mnom pa kada sam napunio pet godina, vratili smo se da živimo sa svojom porodicom u Toskani. Moji baka i deka su nas jedva dočekali, jako su nas voleli. Živeli smo na našem vinogradu, i tamo sam naučio da volim ovaj način života.” On poseže preko i sklanja pramen moje kose iza uveta a onda trlja moju ušnu školju između palca i kažiprsta. Taj čovek me uvek dodiruje. I meni to ne smeta. „Moja mama je radila kao lični asistent za modnog hotelijera koji je posedovao ugostiteljske objekte sa smeštajem sa sedištem u Firenci, što je bilo na dvadesetak minuta od naše kude. Kada sam imao šesnaest, on je odlučio da pođe u Ameriku da izgradi nova odmarališta, i naravno on je očekivao da mama pođe sa njim, pa smo oboje došli.” „Šta ti misliš o tome?” Pitam, ne mogu skinuti pogled sa njega. On je tako izražajan dok priča, a njegov akcenat je još jači dok priča o svojoj porodici i svom detinjstvu. „Nisam želeo da pođem. Sumnjao sam da je imala aferu sa njim i da je zato želeo da pođe sa njim.” Moje obrve su se podigle. „Da li je?” „Verovatno. Ali, ako jesu, bili su veoma diskretni. Znam da su imali dosta ljubavi i poštovanja jedno prema drugom.” „To je lepo.” Mrmljam. „Dakle, došli smo u Californiu. Mamin šef, Arturo Baldovini, je izgradio veliko odmaralište u blizini Sonome.” „Zemlja vina.” Mrmljam sa osmehom, dok nam Dom puni čaše, ispražujudi bocu. „Baš tako. Jednom, kada smo se smestili, išlo nam je dobro. Uzeo sam posao na vinogradima tokom berbe, zaradio svoj vlastiti novac. Završio sam srednju školu tamo i otišao na koledž Sonoma State University.” „Zašto tamo?” „Nisam želeo da budem daleko od mame, samo u slučaju da joj zatrebam.” Sleže ramenima. „Ali onda je izgradnja bila završena kada sam završio drugu godinu, a mama i Arturo su se vratili u Italiju.”

59


Zauvek sa mnom „A ti si ostao.” „Ostao sam. Sviđa mi se ovde. Gurao sam svoj put kroz vinograde širom Californie, učio sve što sam mogao, tako da jednog dana mogu da posedujem svoju.” „Ti nemaš zaista puno akcenta ako ne govoriš Italijanski.” „Živeo sam ovde dugo vremena. Pa, dok se mama nije razbolela pre pet godina. Imao sam trideset, a Gianna me je nazvala da mi kaže da mama ima rak i da treba da dođem kudi. Tako sam i uradio.” Otpio je svoje vino u pauzirao. „Ona je umrla šest meseci kasnije.” „Žao mi je.” „Pa, poenta svega ovoga je da dok je bila živa, nikada mi nije palo na pamet da potražim svog biološkog oca. Moj život je bio sredan i ispunjen, i imao sam divnu porodicu. I tokom tih nekoliko trenutaka kada bih pomislio na to, osedao bih se kao da je izdajem. Mesec dana nakon što je umrla, prolazio sam kroz neke njene stvari i našao kutiju punu dnevnika. Ostavio sam ih sa strane, sa namerom da ih pročitam jednog dana, ali tada nisam bio spreman. Arturo je došao da me vidi i rekao da ga je mama zamolila da joj pomogne da uloži novac koji je imala i na moj krajnji šok ona je to dobro uradila. Ostavila mi je milione, Alecia.” Moja vilica pada dok gledam njegovo lice, a ljubav i strahopoštovanje prolaze na njemu. „Arturo je rekao, 'Tvoj san je oduvek bio da poseduješ svoj vinograd. Ovo je tvoja prilika da ga poseduješ bilo gde u svetu.'“ „I ti si izabrao ovde.” „Izabrao sam ovu zemlju i pre nego što sam saznao za Stevena.” „Nema šanse! To je prevelika slučajnost.” „To je istina.” Podiže drugu bocu sa poda i vešto je otvara a zatim nam sipa sveže vino. „Ja sam vlasnik ovog vinograda oko dve godine, kada sam ponovo naišao na tu kutiju. Izvukao sam jedan dnevnik, a pismo upudeno meni je ispalo iz njega. Ona je napisala da joj je žao što mi nije ništa rekla ranije o mom ocu, ali da nije znala kako de to uticati na mene. Nije mi napisala sve do detalja, ali je napomenula da je Steven bio tada na službenom putu i da je pokupio u baru. To je 60


Zauvek sa mnom bila stvar za jednu nod, a nakon što su spavali on joj je priznao da je odvojen od svoje žene, i da mu nedostaju ona i njihova deca.” „Vau.” „Da. On joj je ostavio svoju vizit kartu, pa je znala kako da ga dobije. Kada je saznala da je ostala trudna, ona je pozvala broj sa kartice, ali se njegova supruga javila.” „Pomirili su se, pretpostavljam.” „Da a mama nije mogla da podnese pomisao da rasturi njegovu porodicu. Dakle, nije mu rekla. Zamalo ga nisam ni ja potražio, znajudi za njegovu porodicu. Nisam želeo da pomisle da pokušavam da pokrenem neku dramu ili da razaram njihove živote. Ali priznajem, bio sam radoznao.” „I ja bih bila.” Dodajem, ovo vino udara u glavu. „Dakle, unajmio sam privatnog detektiva i unutar mesec dana, on ga je našao.” „I svo to vreme bio si udaljen od njih manje od sat vremena.” On klimnu glavom zamišljeno, a onda odmahne. „Bio sam tako nervozan. Otišli smo na dnk test za utvrđivanje očinstva, ali to nije bio najteži deo.” „Šta je bio?” Pitam, očekujudi da kaže sastanak sa bradom i sestrama. „Sastanak sa Gail.” „Stvarno? Gail je super.” „Sada to znam, ali Alecia, kao da se pozdraviš sa ženom znajudi da je njen muž imao aferu sa tvojom majkom i da si ti proizvod toga?” „Reci mi.” Ponovo odmahuje glavom i otpija svoje vino. „Zagrlila me je.” Njegov pogled pronalazi moj i on se mršti. „Samo me je pogledala i obmotala te svoje male ruke oko mene i rekla, 'Žao mi je što si izgubio mamu, slatki dečače.'“ „Oh, moj...” Suze ispuniše moje oči na taj prizor.

61


Zauvek sa mnom „Da.” Uzima moju ruku u njegovoj i preplide naše prste. Osedaj njegove ruke na mojoj koži je tako dobar. „Znam da sam je povredio, Alecia. Ali ona me nikada nije tretirala sa nekom vrstom zlobe.” „Ona nikad ne bi.” „Drugi najteži deo je bio sresti bradu i sestre.” On se sada smeje i prelazi prstom niz moj obraz. „To nije bilo lako. Ali u poslednjih godinu dana, upoznali smo jedni druge i što je najvažnije verujemo jedni drugima.” „To je velika, ogromna, neverovatna porodica.” Smešim se na pomisao te porodice. „Oni su najljubazniji ljudi koje poznajem.” „I ja.” Dodaje. „Sredan sam što ih imam. Oni mi nikada nede dosaditi.” „Oni su sredni što imaju tebe.” Šapudem. „Nataliena proslava za bebu je bila moj prvi posao sa njima. To je bilo pre više od dve godine. Pomoglaa sam im sa svakom svadbom, proslavom za bebe i rođendanskoj žurci od tada. Mislim da ste svi sredni što imate jedni druge.” „Ko ima srede što ima tebe, cara?” Zatreptala sam a onda se moj telefon oglasio dolaznom porukom. Spašena od zvona. Pogledala sam dole i nasmejala. „Šta je to?” „Jedna od mojih nevesti. Ona je promenila svoj cvetni aranžman ved četiri puta, a njena svadba je tek za tri meseca. Ne znam ni zašto se muči. Brak de se završiti unutar osamnaest meseci.” „To je ciničan stav planera za venčanje.” Dom kaže suvo. „Samo zato što planiram dobru zabavu, ne znači da verujem u ljubav.” Bacim pogled na njega i vidim da je podigao obrve iščekivajudi da nastavim. „Recimo da ne verujem u ono, sredni do kraja života, i to govorim iz iskustva ali tu priču nedeš čuti večeras.” „Priča za neku drugu nod, onda.” „Ili priča za nikad.” Duboko udahnem i istegnem se i dok gledam okolo, shvatam da je nod pala i zvezde jako trepere oko nas. „Kasno je. Moram da ustanem rano.” 62


Zauvek sa mnom Dom ustaje i pomaže mi da ustanem, a onda me prati do moje sobe i tako povedava šansu da du završtiti u svojoj sobi zajedno sa njim, puzedi po krevetu. „Hvala što si me ispratio.” Kažem, kada stignemo do mojih vrata. „I hvala za priču, uživala sam.” „Ovo je na moje iznenađenje, nikada ranije nisam ispričao nikome tu priču.” Gledam ga, ali ga ne dodirujem, mogu da osetim miris njegovog tela i sapuna, i celo moje telo se zateže. Šta je to sa hemijom između nas? Pre nego što se okrenem da odem, njegova ruka nežno klizi niz moj obraz a zatim podiže drugu ruku i hvata moj vrat, a vazduh oko nas pucketa od čežnje i požude. Naginje se dole i ljubi moje usne lagano, kao danas, nežno prelazedi preko mojih usta. Na kraju, povlači se samo jedan centimetar i naslanja čelo na moje. „Lepo spavaj, cara.” Šapude dok me povlači u dugi i čvrst zagrljaj. Čak i u mojim štiklama ja mu stajem pod bradom a osedaj na njegovim grudima je najbolji osedaj ikada. On je čvrst i topao i... udoban. Mogla bih da ostanem ovde celu nod. Uradila sam jedinu stvar koja je imala smisla i povukla se polako, ne pokušavajudi da prikrijem konfuziju i čežnju koje su se iščitavale na mom licu. „Lepo spavaj, Dominic.” Gleda me sa vrelim plavim očima dok sam se okrenula i zatvorila vrata moje sobe, a onda naslonila leđa na glatko drvo. Kako taj čovek može da me poljubi kao da mi je prvi put... opet?

63


Šesto poglavlje Brišem maglu sa ogledala u mom kupatilu vedem od života i buljim u svoje krvave oči. Prokleti seksi italijan. Spavala sam kao govno, jer sve o čemu sam mogla misliti bio je osedaj njegovih usana na mojim, kako biti u njegovim rukama je bezbedno nego sam ikad osetila, a taj njegov seksi akcenat kada govori italijanski je dovoljan da istopi devojci gadice na dvadeset koraka. Imam previše toga da obavim danas da bi ga imala u mislima. Moram imati bistru glavu. Oči usresređene. Oh... sranje, koja je to metafora o meti? U svakom slučaju, nemam vremena da se bavim sa Dominicom Salvatoreom. Baš kad sam počela da mažem losion na još vlažne noge, neko kuca na moja vrata. Dok oblačim odelo, idem preko sobe i otvaram vrata nalazedi nasmejanu Celeste kako drži plato sa doručkom. „Gospodin Salvatore me zamolio da vam donesem nešto za jelo. Da li mogu ovo dostavim unutra?” „Niste morali da radite to,” odgovorim i posegnem da uzmem plato od nje, „hvala vam, uzedu ga.” „Nije problem. A između tebe i mene?” Prekrsti ruke na grudima i poče da se smeje. „On je birao sve na tom platou. To je zapravo bilo veoma... iznenađujude.” „Iznenađujude?” „Nisam videla pre da se toliko interesovao za doručak. Prijatan dan.” Mahne i odlazi, a ja nosim plato na prostor za sedenje. Srebrni plato je pokriven tkaninom krem boje, a ima i jednu vazu sa jednim pink tulipanom činedi da se nacerim i moje srce omekša, samo malo. Pod srebrnim kupolastim poklopcem našla sam kajganu, slaninu i jogurt. Čak je i zapamtio kako uzimam čaj. On nije samo seksi italijan. On je slatki seksi italijan. Dok sam grickala parče slanine i mirisala meke ružičaste latice tulipana, primetila sam malu belu karticu sa ručno ispisanim mojim imenom. Unutra je poruka.

64


Zauvek sa mnom Alecia, dobro jutro. Nadam se da si spavala mirno za razliku o mene. Nisam mogao da prestanem da razmišljam kako sam očajno želeo da nastavim da te ljubim i razbarušim ti prelepu kosu. Hvala što si me slušala sinod. Dom Pročitala sam je još tri puta sa glupim osmehom na licu i osedam kako mi se stomak puni gigantskim leptiridima. Oh čoveče. Šta du dođavola da radim sa njim?

***

„Nije me briga ako je svaka rupa iskopana, napunideš ih i ponovo iskopati.” Isaac Montgomery, najstariji Montgomery klana, ljut je, i to sa dobrim razlogom. Osoba zadužena za kopanje rupa za šator izmerio je pogrešno. „U redu je, gazda.” „Mark,” pozvao je Mark Williamsa, drugog člana ogromne porodice i deo Isaacove posade „Kako ide osovina?” Mark puzi i pridružuje nam se. „Hej, Alecia.” „Zdravo, Mark. Šta radiš ovde danas?” „Scottov klinac je imao zapaljenje slepog creva, pa ja preuzimam ovaj posao.” Okrede se ka Isaacu. „Nemamo dovoljno zaliha. Jedan od momaka je zaboravio da dopuni njegov kamion sinod.” „Koji kurac?” Isaac pita i stavlja ruke na kukove. „Od kada je ovo postao amaterki zadatak?” „Krenuo je nazad u grad po ono što nam treba, ali izgubidemo dva sata.” To znači da demo svi raditi dodatna dva sata sutra. „U redu, šta je tu je.” Pogledam u iPad i pravim belešku. „Mark, znaš li kada de spoljni toaleti biti isporučeni?” „Moj brat samo što je naručio toi - toi toalete,” Isaaac se smeje.

65


Zauvek sa mnom „Izvini, ali odbijam da stavim kantu napolje da je gosti koriste,” odgovorim i odmahnem glavom. „Pakao, ljudi mogu nadi grmlje,” Mark kaže sa podsmehom, onda prasne u smeh kad vidi moj mrki pogled. „Samo se šalim.” „Ovo nije žurka bratstva, znaš.” „Čekaj dok muzika i pide ne počnu.” Isaac me tapše po ramenu gotovo pomirljivo. „A to nisu momci zbog kojih treba da brineš.” „Naše devojke znaju kako da se lepo provedu,” Mark dodaje sa osmehom. „Oh, svesna sam, i radujem se unapred tome.” Devojke su eksplozija, pune ruke posla. „Znaš da ih obožavaš.” „Ne bi voleli da su drugačije,” Isaac potvrđuje sa poluosmehom. „Idem proveriti druge detalje pre nego vas ostavim u Markovim sigurnim rukama.” „Obavesti me ako ti treba nešto.” Klimnem glavom momcima i okredem se upravo kad mi telefon počne zvoniti. „Zdravo, Tonya.” „Koji kurac, Alecia? Pisala sam ti poruke devet puta danas!” „Svesna sam. Nisam imala prilike da ti odgovorim.” „Treba više pažnje nego ovo! Ovo je smešno! Treba mi da osetim da sam ti jedini klijent!” Prevrnem očima i počešem se po vratu. „Tvoj posao je cenjen i važan, Tonya, ali ti nisi moj jedini klijent. Šta se dešava danas?” „Da si pročitala moje poruke, znala bi. Moja verena sestra je kučka. Ne želim je na mom venčanju.” „U redu.” Uzdahnem duboko i mentalno mislim, zdravo loncu, upoznaj vodu. Tonya je moja najizazovnija klijentkinja. Ako pogledate pod bridezilla u rečniku, njena fotografija je tamo. „Da li ste je obavestili da ona nede biti u zvanicama?” 66


Zauvek sa mnom „To je tvoj posao.” „Ne, Tonya, to nije moj posao. To je porodična stvar.” „Za šta sam tebe angažovala?” Uzela sam još jedan dubok uzdah i brojala do deset. „Znaš šta, ako ti nedeš da radiš svoj posao, jebeno mi ne trebaš! Nije mi potreban ovaj stres! Jebeno si otpuštena!” Spustila mi je slušalicu, i izdahnula sam. Provizija je velika, ali slatki Isuse, nije vredno sranja koje ova devojka može da izbaci. „Šta nije u redu?” Moja glava se zavrti i nalazim Dominica kako stoji na deset metara, sa rukama u džepovima, posmatra me tiho. „U redu sam.” Vilica mu pulsira, a slededu stvar koju znam, uzima moju ruku i vodi me preko travnjaka, pozadi iza vile, u solarijum, zatvara vrata za nama. „Nisi u redu.” Vreba me, svi dugi mišidi i intenzivan plavi pogled, i samo tako, moje disanje se ubrzava i ne mogu se setiti zašto sam frustrirana i iznervirana. Ja se odmičem dok se on primiče, dok mi leđa ne dodirnu zid. On postavlja jednu ruku na zid pored moje glave, a drugu stavlja na moj obraz. „Nisi u redu,” šapude, pre nego što njegove usne susretnu moje u sporom, lenjom poljubcu, baš kao prethodna dva. Ali ne osedam se sporo ili lenjo. Ja stenjem i zakopavam svoje prste u njegovu kosu, hvatam je u pesnicu i pritiskam se na njega, preuzimam poljubac od lakog ka vrelom za manje od sekunde. Ugrizem njegovu usnu, zatim proždirem njegova usta, sisam i grickam, a ja jednostavno ne mogu ga dobiti jebeno dovoljno blizu. On reži dok se naginje ka meni, pritiska me između njegovog tvrdog tela i zida. Ruke mu putuju od mojih ramena, preko grudi i dole sa strane, onda skuplja moju suknju rukama, dižudi je gore oko moga struka. klizam jednom nogom uz njegovu, zakačim nogu oku njegovog kuka i stenjem slasno kada njegove ruke pokriju moju guzu čvrsto naslanjajudi me na njegovu erekciju. „Cazzo, cara.” Šapude, dok poljupcima pravi put niz moju vilicu i vrat. Oh, Bože, moj vrat! To je moja slatka tačka. Nisam odgovorna za svoja dela ako on ljubi moj jebeni vrat. Odjednom, odnekud iza njega, neko pročišdava grlo glasno, što nas oboje vrada u stvarnost. Dom hvata moj pogled svojim istopljenim plavim i polako odmahne glavom upozoravajudi me da se ne pomeram. Bogu hvala da me štiti od pogleda osobe iza njega. 67


Zauvek sa mnom „Da, Celeste.” „Potrebni ste u skladištu za vino, gospodine.” „Hvala ti.” Čujemo kako odlazi i on spušta moju nogu na pod. Oboje smo teško zadihani, moje bradavice su teški čvorovi, probadaju njegove grudi, i dragi Bože, nikada nisam čeznula za nekim kao što čeznem za njim sada. „Jesi li dobro?” Pita me. „Nismo je čak ni čuli.” Mrmljam frustrirano. Šta ja to radim? Hvala Bogu da se sunčeva senka navukla na prozor sobe, inače, cela posada bi imala potpun vidik. „Jesi li dobro?” Pita me ponovo. „Dobro sam.” Jebiga, nisam dobro. On me gleda trenutak, onda pritiska svoje usne na moje čelo. „To je bila laž. Dozvoljena ti je samo jedna, cara.” „Nisam...” „Pričademo večeras.” Korakne unazad, uveravajudi se da stojim na svojim nogama, zatim vučestoje prste niz moj obraz. „Nemoj nikada dozvoliti da iko priča sa tobom tako kao što je ta žena.” Podigla sam obrvu kao pitanje. „Bila je glasna. Mogao sam je čuti kao da mi je sopstveno uho bilo na telefonu. Ne moraš biti tako zlostavljana od strane tvojih klijenata.” Pocrvenela sam i zagladila suknju na nogama. „Nije važno. Ne radim za nju više.” „Dobro je.” On podiže moju bradu gore i uhvadena sam u njegovom tamnoplavom pogledu. Dođavola, sviđa mi se. „Hvala za doručak.” „Nema na čemu.” Smeši se, sija jarko, zaraznim osmehom koji prosvetljuje sobu pre nego se nagne i utisne još jedan lagan poljubac na moje usne. „Večeras.” Namigne mi i potom odlazi napolje ka zgradi sa skladištem za vino. Moram da uzmem trenutak da dođem do daha. Šta je kog đavola to bilo? Ne mogu da kotrolišem sebe oko ovog muškarca. Jedva da me je poljubio, a ja sam se pela na 68


Zauvek sa mnom njega kao na drvo. I, Bog mi pomogao, želim da to uradim ponovo. Odmahujem glavom i hodam u kuhinju. Treba mi hladna flaša vode, a onda moram da se vratim na posao. Zastajem kada ugledam Blakea u kuhinji kako tumara i zviždude sredno. „Nisam te očekivala danas ovde.” „Morao sam da proverim sa Domom par stvari i odlučim da počnem da organizujem stvari ovde onako kako ih želim.” On podigne glavu i suzi pogled na mene, i onda polako, lukav kez mu se proširi usnama. „Spremaš nešto.” „Začepi.” Prevrnem očima i zaplešem do frižidera da preuzmem vodu. „Da li me zbog toga izbegavaš?” Pita me, pravedi belešku u svoju svesku. „Ne izbegavam te.” Zapravo. „Zvao sam te dva puta,” on mrmlja, izbegavajudi moj pogled dok otvara vratanca da izbroji posuđe. „Bila sam zauzeta. Znaš da je ovo najvedi događaj ove godine.” On klima i pudi usne. „Šta, da li su ti osedanja povređena?” Ja se nacerim sarkastično i uzimam dug gutljaj vode. „Pa, obzirom da u poslednje tri godine nikad nisi ne uzvradala poziv, možda sam malo besan.” „Nisam na tvom popisu mahni mi i pozvadu,” Odgovorim vatreno i odmah mrzim sebe. Šta koji kurac nije u redu sa mnom? Ja sam prokleto seksualno frustrirana i imam usran dan. „Pa, šta ti se uvuklo u dupe danas, lančidu? Jer šta god da je, možemo li ga izvaditi, tako da možeš prestati sa mrzovoljnim stavom?” Dominic Salvatore je moj problem. Pa nedu mu to redi. „Izvini.” Uzdahnem i idem oko ostrva da dam Blakeu zagrljaj, i uzdahnem kad njegove snažne ruke me okruže i drže čvrsto. „Ja sam kučka.” „Nisi kučka. Ali nisi svoja.” „Veliki je događaj,” opet kažem. 69


Zauvek sa mnom „Nikada me nisi lagala.” Skupim se i mislim o Domovim rečima o laganju u solarijumu. „Samo je loš dan. Iskreno.” Zalepljujem osmeh na lice i podižem pogled ka njegovim velikim braon očima. „I žao mi je što ti nisam uzvratila poziv. Bila sam ometena sinod.” On je podigao obrvu. „Ne tako.” Odmaknem se i posegnem za vodom pre nego zamaknem za vrata i dalje od Blakeovog sveznajudeg pogleda. „Zvadu te kasnije.” „Budi oprezna, lančidu.” „Ne brini.” Prevrdem očima i vradam se napolje na posao.

***

Ne mogu jebeno da zaspim. Ponovo. Više nije bilo problema sa građevinskom ekipom ovog popodneva, ali smo unazadovali dovoljno dugo da smo radili sve do večere. Bila sam gotova na kraju dana, nisam imala to u meni da se suočim sa seksualnom frustracijom koja dolazi kada sam sa Domom. Napravila sam brzo povlačenje u svoju sobu da uzvratim pozive, proverim mejlove i spremim se za sutra. I sada moj posao je obuhvaden, kasno je i trebalo bi brzo da zspim. Umesto toga, sve o čemu mogu da mislim je seksi italijan. Možda sam zaspala na minut dva. Glasno izdahnem i zbacim prekrivače sa strane, bacim kosu u neuredan čvor na vrh glave i navučem par joga šorca pored spremnika pre nego što otvorim vrata sobe i provirim glavu kako bi bila sigurna da niko ne hoda niz hodnik. Niko, mislim na Dominica. Uveravajudi sebe da je čisto, prigušeno idem niz hodnik do ormara sa posteljinom i skoro poskočim od srede kada nađem sredstvo za čišdenje. Pohrlim rukama ka sunđeru, čistačima i dopužem do sobe, zatvorim vrata i marširam ka kupatilu. Kada sam pod stresom, čistim. To je umirujude, a najbolje razmišljam kada ribam nešto. Izvlačim moje putne zvučnike iz kompjuterske torbe i uključim ih u bluetooth na mom iPhonu, onda namestim muziku na moju ljutu muzičku listu.

70


Zauvek sa mnom Eminem i Rhianna pevaju o čudovištu i idem daleko, ljuljam kukovima uz treštedu muziku. Dobra stvar je to što sam jedina na ovoj strani vile. Niko nede modi da čuje moju muziku. Pola sata kasnije, oribala sam lavabo, toalet i tuš, na kolenima sam i rukama čistim pod oko kade. Odakle Dominic silazi, uvak dolazi ka meni u svakom slučaju? Rekla sam ne njegovim postignudima u prošlosti. Pomislili biste da bi čovek uzeo savet za plakanje u nodi! A šta je to sa njegovim rukama? Zašto one moraju biti tako... definisane? Kladim se da čak nije ni pokušavao tako da izgleda. On samo izgleda tako. Jurnem unazad ka vratima i namrštim se. „A šta je sa njegovim tajnim italijanskim domadim lekovima?” Pitam sobu u celini. Samo pokušavam da čujem sebe preko zvuka Lady Gage koja peva Alejandro. „Pitam se koji domadi italijanski lek je za seksualnu frustriranost?” Duboki, muški glas se kikode iza mene, činedi me mirnom, a zatim spustim glavu u predaji. „Sranje.” Bacim pogled nazad preko ramena i sigurna dovoljno, tu je, naslonjen na dovratak od kupatila, ruke prekrštene na njegovim golim grudima i sa nestašnim osmehom na njegovim ukusnim usnama. „Zar ne znaš kako da kucaš?” „Nisi me čula od muzike?” Ustanem i ugasim muziku, odmah šaljudi sobu u šokantnu tišinu. „Šta mogu da uradim za tebe?” Možeš li molim te da prekriješ svoje smešno mišidave grudi? Isuse, jel taj mišid legalan? „Nisi sišla dole na večeru.” „Imala sam posla.” Prekrstila sam ruke na svojim grudima, nadajudi se da sam pokrila činjenicu da ne nosim grudnjak i sklanjam pogled sa njegovog torzoa. „A i bilo je kasno do vremena kada sam završila.” „Znaš, imam ljude koji rade to.” On pokazuje na sredstva za čišdenje na podu. „Čistim kada sam pod stresom.” Njegovo lice je ozbiljno. „Šta te nervira, cara? Pobrinudu se za to.” Zagrcnula sam se bez smisla za humor. „Tako je.” „Pričaj sa mnom.” Ugrizem se za usnu i odmahnem glavom. 71


Zauvek sa mnom „U redu sam.” „To je broj dva.” On je skroz smiren i lagodan glas je sada grub, baš kao i njegove oči. „U redu, hodeš da znaš šta nije u redu sa mnom?” Odgurnem se od lavaboa i prođem kroz kupatilo. „Imala sam previše građevinskih problema sa kojim sam morala da se pozabavim danas, koja nas unazađuju satima i koja moraju biti gotova danas kako bi ispunili rok.” Vratim se do Doma i odmah se pokajem kada vidim njegov sužen pogled i izbočen biceps kada je prekrstio ruke ponovo. „Izgubila sam venčanje sa Tonyom. Da, ona je gnjavatorka, ali je provizija bila dobra.” Odmaknem se ponovo. „Povredila sam Blakeove osedaje, a ja nikad nisam povredila njegove osedaje. Nekad zaboravim da on ima osedanja. Bila sam neosetljiva i kučkasta sa njim, a on to nije zaslužio.” Vratim se do Doma, sva besna i ne mogu da zaustavim nepoželjne reči iz usta. „A tu si i ti, sav seksi i zabavan i ljubazan, i činiš moje telo da poludi! Tako sam seksualno frustrirana da ne mogu jebeno da mislim ispravno.” Moje grudi se bore sa uzdasima dok zurim u njega, prestravljena od onoga što sam upravo rekla i dalje besna. Odjednom, on hoda ka meni izmerenim, pažljivo kontrolisanim koracima i postavlja svoju ruku na moj kuk pozivajudi me ka njemu. „Da li misliš da si jedina, cara?” Njegove oči padaju na moje usne, a onda se vrate na moje. „Želeo sam te od momenta kada sam te video.” On me pritiska nazad, kao što je i ranije u solarijumu i odjednom moji kukovi su pod pritiskom sujete. „Zašto?” Šapudem. „Prepoznao sam te, a nikad te nisam video pre. Moje telo žudi za tobom. Ne mogu se zasititi tvog smeha. I ako ne provučem ruke u tvoju jebenu kosu sada, sididu s` jebenog uma.” Sa mojim očima zakačenim na negovim, posežem gore i povlačim čvor moje kose i puštam je da pada oko mojih ramena. Dominic uzima dug, dubok uzdah dok gura nežno ruke u moju kosu na dnu vrata i povlači mi glavu nazad. „Ako deš da kažeš ne, kaži sada, Alecia.”

72


Sedmo poglavlje Dominic Njene oči se šire dok njene grudi dižu sa otežanim disanjem, a ja nisam video ništa tako jebeno seksi u celom svom životu. Telo joj je u plamenu pritisnuto o moje. Ruke su mi stisnute u njenoj dugoj, mekoj kosi, vučem joj glavu unazad kako bi mogao da pogledam u njene čokoladno braon oči. Guta otežano i liže svoje usne, a moj zdrav razum se drži na jebenom koncu. Naginjem gavu dole, ali je ne ljubim. Ne još. Moje usne lebde nad njenim, moj nos nežno dodiruje vrh njenog, a njene oči podrhtavaju. „Da ili ne, cara?” „Dominic...” „Odgovori mi.” „Da!” Uzdiže se i uzima moje usne njenim u frustriranom poljupcu, stavlja jednu ruku na potiljak mog vrata držedi svoje usne na mojim, a njenom malom drugom rukom ide na dugo putovanje po mom celom golom torzou, dole niz grudi, preko stomaka i sa strane do leđa, onda opet ponovo, kao da ne može da iščeka da me dodirne svuda, sve odjednom. I jebiga ako ne osedam potpuno isto. Ja je popenjem na kozmetički stočid, a zatim joj sklonim kosu sa ramena i omogudim rukama da putuju dole niz njene ruke i gore ispod tankog materijala njenog belog topa. Ona ne nosi jebeni grudnjak. Nisam mislio da mi kurac može očvrsnuti još više. Palčevima prelazim preko njenih bradavica i njeni bokovi se taru o moju karlicu, i to je to. Igra završena. Ona uspeva da dosegne za pojasom mog šorca za teretanu i svuče ga oko sredine mog dupeta, dovoljno da oslobodi moj kurac, a moje oči prelaze dok ona pumpa moj kurac u dva duga, teška pokreta. „Isuse, Alecia.” Moj glas je grub. „Tvoja koža je svuda tamna,” mrmlja. Njene oči gledaju ruku koja je obmotana oko mog kurca. Nedu izdržati ako tako nastavi. Uzimam njene ruke u moje, ljubim ih obe, onda ih stavim iza njenih leđa što joj ispupči grudi visoko, 73


Zauvek sa mnom savršeno za moje usne. „Želim da te dodirnem,” ona dahde, onda joj glava pada nazad u dugom stenjanju dok ja uvlačim jednu savršenu bradavicu u usta i sisam, zatim je puštam uz glasan cmok pre nego svoju pažnju okredem ka drugoj. „Volim tvoje grudi, cara,” šapudem. Pogledam gore i nalazim njene oči zatvorene i njena donja usna je zaglavljena između zuba. Njen udah gura grudi na gore, a njeni kukovi se kredu u ritmičnom kruženju. Dodirnem njenu picu, preko njenog joga šorca i pogledam je dok ona uzdiše i gleda me širom otvorenih očiju. „Sviđa ti se to?” „Dodirni me,” ona šapude. „O, planiram da uradim mnogo više od toga,” odgovaram, oslobađajudi joj ruke. Ona odmah stavlja svoje ruke na moje dok ja posežem između njenih nogu i cepam joj šorc i gadice sa nje, ostavljajudi komade pod njenim slatkim dupetom. „Skinula bih ih za tebe,” ona govori sa kiselim osmehom. „Nema vremena,” odgovaram i uzimam kurac u ruke, ali umesto da ga gurnem unutar nje, ja prevučem vrh kurca preko njenih vlažnih nabora, gore oko njenog klitorisa i nazad dole ponovo, onda ga ostavim da odmara na njenoj pici i nagnem se da uzmem njene usne ponovo. Potisnem kukovima ka njoj, pritiskajudi joj klitoris sa svakim potiskom, terajudi je da vrišti i stiska noge oko mojih kukova, ruke su joj na mojim leđima vuku me bliže njoj. Ali nisam uplovio u nju. Ne još. „Dom,” izgovara režedi. „Da.” „Ulazi. U. Mene. Odmah.” „Ne još.” „O, moj Bože!” Cvili dok padam na kolena, širim joj noge i osedam kako mi srce preskače. Majko Božija, ona je predivna. Ona obuhvata stomak jednom rukom i balansira drugom, a ja se mrštim zbunjen. „To nije moja najbolja strana,” ona kaže crvenih obraza. „Da li me jebeno zajebavaš?” Ona je zbunjena? Uzimam njenu ruku i stavljam mokar poljubac na njen dlan, onda ga pritiskam na moj obraz dok zurim gore u njene tamno smeđe oči, pune požude i uzbuđenja, a i sa malo straha. 74


Zauvek sa mnom „Prelepa si, tesoro. Ne krij se od mene.” Podignem se i ljubim joj grudi, dole niz stomak do pupka i preko neprimetne otekline njenog stomaka do njene gole mace, i baš kad sam stavio usne na njen klitoris, njeni bokovi su se trznuli i ona zakopa ruke u moju kosu držedi me prislonjenog na njen polni organ. Uzimam dubok udah njenog mošusnog mirisa i ljubim je dugo i duboko, vukudi svoj jezik kroz njene nabore i pokrivajudi njene usmine mojim usnama dok ona skoro nije pala sa kozmetičkog stočida. „Dominic,” ona stenje. Butine počinju da joj se nekontrolisano tresu i znam da je blizu. Gurnem jedan prst u njenu mokru picu i poklopim usnama oko njenog klitorisa i ona svršava spektakularno, uzvikujudi i povlačedi me za kosu. To je najneverovatnija reakcija kojoj sam ikad prisustvovao. Pre nego se potpuno oporavi, ustajem i uzimam je u naručje i nosim na krevet, poležem je na leđa i pokrivam je kompletno, moja karlica je smeštena među njenim nogama, moj pulsirajudu kurac se ustoličio u njenim naborima. Sklonim joj kosu sa obraza dok zuri gore u mene pokušavajudi da dođe do daha. „To je bio jedan.” „Šta jedan?” Ona pita bez daha. „Jedan orgazam.” „Brojiš?” Ona se kikode, što je čini da se savija oko mog kurca kradudi mi dah. „O, da, brojim. Nedeš imati moždane delije da me ispratiš.” „Koliko demo ih brojati?” Ona gura prste kroz moju kosu, sklanjajudi mi je sa čela. Ništa nisam osedao tako dobro. Volim način na koji me dodiruje. „Što je više mogude.” „Ja sam dobra sa jednim.” Ona slegne jednim ramenom, ali se smešim dole na nju. „Ja nisam.” Pokrivam joj usne svojim, mazedi ih. Povlačim kukove nazad i vrh mog kurca samo što nije uklizao u nju kad je raširila oči. „Stani!” „Šta? Šta nije u redu?” „Kondom!” Naslonim čelo na njeno i frustrirano zastenjem. 75


Zauvek sa mnom „Nisam baš očekivao ovo.” „Na pilulama sam ved neko vreme. Ne mogu da zatrudnim. Jesi li čist?” „Kao suza.” Nežan osmeh se raširio njenim predivnim licem dok njene ruke glade moja leđa, stisnula me za dupe ispod elastičnog šorca, jer nisam imao vremena da ga sklonim, a ona me vuče unutar nje u jednom dugom, sporom pokretu, činedi da oboje zajecamo i zadrhtimo. „Tako usko,” šapudem, uzdržavajudi se što je više mogude. Moji prsti maze njene obraze i ne mogu pomodi, a da moje usne ne zaplešu na njenima sa lakodom dok se njeno telo rasteže i prilagođava prema meni. „Tako jebeno usko.” „Mislim da si samo veliki,” ona odgovara sa smehom kačedi njene noge oko moga struka, otvarajudi sebe šire, činedi da proklinjem ispod glasa. Ne mogu da odolim, moram da se pomeram, moram da osetim kako je kad uđeš i izađeš iz njenog vrelog, mokrog tela. „Si sente così fottutamente incredibile.” Dio, ne mogu izdržati. „Engleski,” kaže bez daha se smejudi. „Mi dispiace.” Smejem se i odmahujem glavom. „Izvini. Rekao sam, ti si jebeno neverovatna.” „Oh, sviđa mi se to,” kaže ona, i pohranjuje svoju ruku na moje grudi. „Bože, teraš me da zaboravim engleski. Nikad nisam zaboravio engleski.” Želim da se uzdignem i pogledam između nas, da gledam svoj kurac kako ulazi i izlazi iz nje, ali ne mogu da odolim i ne pokrijem joj usne i poljubim je, držedi njeno lepo lice svojim rukama dok mi kukovi ubrzavaju. Osedam njenu napetost kako raste, njena pica muze moj kurac i ja znam da de da padne u drugi orgazam. „Hajde,” šapnem joj na usne. „Pusti se.” „O, moj Bože,” ona šapude. „Si,” odgovaram. Ona klima glavom napred nazad i zuri u mene skoro očajnički dok njena maca steže i počinje da uzdrhtava. Njena leđa se izvijaju i ja uzimam jednu bradavicu u usta i zarolam je vrhom jezika dok ona ciči, pršti od čiste energije.

76


Zauvek sa mnom „To je dva,” kažem režedi, izvučem se iz nje i okrenem je na stomak. Izvučem se iz šorca nestrpljivo i opkoračim je, raširim joj guzove i navodim svoj kurac nazad u nju, što je tera da ciči i skoro sam eksplodirao kada se stegnula oko mene. Ne još. Počinjem da je jebem ozbiljno, moji kukovi grubo udaraju njeno dupe. Sklonim joj kosu sa leđa, izlažudi jedno rame i sagnem se da je ugrizem gde joj se vrat i rame se spajaju, i njena pica se grči oko mene ponovo. Njen vrat je njeno slatko mesto. Nacerim se i ponovim zahvat, pazedi da ne ostavim tragove. Njeni bokovi se uzdižu gore izvijajudi njena leđa veličanstveno. Ja ščepam jedan kuk u moju ruku da je držim mirnu dok je grubo jebem i osedam kako mi semuda zatežu i podižu, jeza mi se diže uz kičmu i znam da du da se izgubim. „Svrši opet, Alecia,” naređujem joj čvrstim glasom. Ona uziše i steže se oko mene. „Opet,” ponovljam dok guram koliko mogu da izdržim. „Odmah!” Ona jeca dok je preuzima tredi orgazam i ja svršavam sa njom, jako. Uništen. Izgubljen. Dios, šta mi je uradila? Kada mogu ponovo da dišem, izvučem se iz nje i vratim se u kupatilo, navlažim peškir i dok se vradam u sobu smešim se kada vidim da se nije pomerila ni centimetar. „Jesi li zaspala?” Pitam tiho, a zatim pritisnem toplu tkaninu između njenih nogu, zapanjujudi je. „Šta to radiš?” „Čistim te,” odgovorim mirno. Ona uzdiše i pušta me da završim čistedi je, onda bacim peškir na pod i pridružim joj se. „Kako se osedaš?” „Temeljno izjebana,” odgovara sa osmehom dok je guram na stranu da mogu da uklizam do nje na leđa i povučem je do sebe, njena glava odmara na mojim grudima. Utonem prstima u njenu kosu i gledam plave niti klize kroz moje prste. „Pa, ti jesi temeljno izjebana,” ponavljam sa osmehom. „Bilo je prilično neočekivano,” kaže tiho. „Pitala si koji je italijanski domadi lek za seksualnu frustriranost. Mislio sam da je najbolje da krenem i pokažem ti.” „Mmm,” ona mrmlja. Osedam da se smeši na mojim grudima. „Bila sam tako besna.”

77


Zauvek sa mnom „Pa, video sam.” Poljubim joj glavu i duboko udahnem njen citrusni šampon. „Sada izgledaš smirenije.” „Mmm,” ponovo mrmlja. „Bide zadovoljstvo držati te raspoloženu.” Ne mogu odoleti, a da se ne nasmejem na tu pomisao. „Da, tako je,” odgovara zakopavajudi nos u moje grudi, činedi da se moj kurac mrda. „Samo čekaj i gledaj, tesoro.” Uzima dubok uzdah i povlači nogu na moje, povezujudi ih. Njena ruka je umotana oko mog stomaka, a njeno uho je pritisnuto na moje srce. Ja sam zadovoljan što jednostavno ležim sa njom, prolazedi prstima kroz njenu kosu. Iscrpljen sam, ali ne želim da spavam. Konačno sam u Alecinom krevetu i ne planiram da propustim trenutak ovoga. „Trebala bi da idem na spavanje,” ona šapude na mojoj koži. Ja se nacerim i poljubim je u glavu. „Samo napred.” Ona je napeta, svaki mišid u njenom telu se budi i ona podiže njenu glavu mrštedi se na mene. „Nedemo spavati zajedno.” Pravo u centar. „Molim?” Držim glas mirnim i podižem arogantno čelo. „Jebali smo se, ali to ne znači da demo provesti nod zajedno.” Uspravi se sedajudi i pokušava da iskoči iz kreveta, ali ja sam brži. Povlačim je nazad na krevet i pokrivam je svojim telom, moje lice je na centimetar od njenog. „Nismo se samo jebali.” „Da. Jesmo.” Pokušava da se izmigolji ispod mene, ali puno sam snažniji. „Dominic, to me boli.” I mene, slatkice. Odmah sam je pustio i odmahnuo glavom. Moja osedanja su povređena. Ovo je novo. Bacim pogled nazad ka njoj i vidim da je umotala posteljinu oko nje i gleda u mene sa neizvesnošdu. Ne sa strahom, samo sa nesigurnošdu šta du da uradim sledede. „Otidi du.” Obukao sam šorc i okrenuo se ka njoj. „Ali pridružidu ti se za doručak.” „To nije...” 78


Zauvek sa mnom „Neophodno je za mene, Alecia,” odgovorim i nagnem se dole da uhvatim njene natečene usne svojim. „Vidimo se ujutro.” Okrenem se i odem bez osvrtanja i išunjam se niz hodnik nazad ka mojoj sobi. Jebeno me je izbacila. To se nikad nije desilo pre. Bacim se leđima na krevet i buljim u plafon. I dalje je mogu namirisati, a to me čini da želim da je i dalje pritisnuta uz mene. Vradam misli unazad na veče, pitajudi se gde su stvari krenule naopako. Seks je bio... Neverovatan. Fantastičan. Najbolji koji sam ikada jebeno imao. I znam da nisam bio sam u tome. Način na koji je odgovarala na moj dodir je izvanredan. Ali to je bilo kad smo se ugnjezdili, spremni da spavamo, tada se uspaničila. Mojoj piccolo tesoro je nesigurna sa intimnošdu. Osedam kako mi se usne izvijaju u osmeh, dok shvatam koliko de mi samo zadovoljstva doneti da je ukrotim. Kao što de ona ukrotiti mene. I jebiga ako to nije seksi.

***

Rano je kada sam ušao u Alecinu sobu. Ona je još uvek u krevetu, ispod pokrivača, sklupčana u loptu na svojoj strani. Blagi rast i pad od njenih dražesnih oblina se naziru ispod bele posteljine. Medno plava kosa je rasuta iza nje na jastuku, obrazi su joj roze u snu i njene roze usne su razdvojene i vlažne. Ona je anđeo. Postavio sam poslužavnik sa doručkom na sto pored kreveta, povezao sam iPhone sa njenim bežičnim zvučnicima preko Bluetootha i pritisnuo play na novoj Alecinoj listi pesama. Puna je nežne, sumorne muzike poput Sarah Bareilles i Adele. Nesposoban da se oduprem, iščupao sam roze tulipan iz vaze i stavio ga na posteljinu pored nje dok je Adele počinjala da peva pesmu Sposobna da se odupre. I dalje nosim šorc za teretanu. Radije bih bio go, ali čak nisam siguran hode li vrištati kada shvati da sam u krevetu sa njom. Na centimetar sam blizu nje, prevlačim laticama cveta, onda prstima prevlačim dole niz njen mek obraz i smešim se kada se ona pritiska bliže mom dodiru, kao da čak i u snu me ona privlači. „Alecia,” šapnem pre nego što pritisnem usne na njeno čelo. „Mmm.” Mrpti se u snu. Neodoljiva je. 79


Zauvek sa mnom „Alecia,” ponovim i poljubim njen nos. „Probudi se.” „Ne.” Otvara jedno oko na pola, a ja ugnjezdim cvet pored njenog obraza, njuška ga, zatim se migolji dole ispod pokrivača. Kikodem se i obavijem ruke oko nje, naslanjajudi je na moje grudi. Ah, tako je bolje. „Doneo sam ti doručak.” „Zašto si u mom krevetu sa mnom?” Smejem se naslonjen na njenu glavu i pritisnem poljubac na njenu kosu dok ona obavija ruke oko mog struka i drži se pospano. „Jer je jutro, nisam spavao ovde kao što si tražila i morao sam da te vidim.” „Ne mogu da odolim tvom šarmu kada sam polu pospana,” mrmlja i ljubi moje grudi slatko. „Ako si mi doneo čaj, ostavidu te u životu.” „Čaj i vode, i neke druge ukusne stvari.” „Jagode?” „Da li uživaš u jagodama, dušo?” „Da. Više mi se sviđa kada koristiš italijanske reči.” Ja se kikodem i mazim joj guzu kroz prekrivač. „Zapamtidu to.” „Mislila sam da si ljut na mene,” priznaje tihim glasom. Podižem joj glavu nazad tako da mogu da pogledam u njen dubok braon pogled i odmahnem glavom. „Zbunjen, ali ne ljut.” „Spavajudi zajedno smešta ovo u kategoriju sa kojom nisam sigurna da se slažem.” „Ved smo tamo, Alecia.” Ona opet počinje da se koči, ali joj poljubim čelo i gurnem je na mene ne želedi da joj dozvolim da se izvuče od mene opet. „Ali to ne znači da nedemo da idemo tempom koji ti odgovara. Imamo svo vreme sveta.” „Šta ako je seks sve što ikad mogu da ti dam?” Srce me boli zbog nje. Ko je naučio da ljubav znači bol? Zašto se boji da vidi gde ovo vodi? „Onda du ja biti veoma seksualno zadovoljan muškarac,” odgovorim, radije nego da postavljam pitanja. Ona uzdahne duboko i ponovo se opušta pored 80


Zauvek sa mnom mene, i ne mogu da se ne nasmejem zadovoljno. „Alecia, sve dok mogu da osetim da se raspadaš u mojim rukama i deliš trenutke kao ovaj, i kao onaj druge nodi kraj mog kamina sa mnom, ja sam za.” „Za sada.” „Hej.” Zavalim se nazad kako bi mogao da je pogledam. „Sada je jedino što je važno. Ne tražim da stavim prsten na tvoj prst.” Ona grize usnu i izgleda tako nesigurno. „Moram da budem iskrena, Dominic.” „Uvek,” slažem se. „Mislim da ne verujem u ljubav. Ako misliš da je ovo ono gde želiš da ide, treba da znaš da ja nisam sposobna za to.” Sranje. Umesto da potvrdim, uzdahnem duboko i trljam joj mišicu umirujude. „Shvadeno.” „Stvarno?” Jebote ne. „Stvarno.” Ona izdiše u olakšanju i nudi mi sladak osmeh. „U redu. Gladna sam.” „I ja.” „Gladna sam za vodem i čajem,” ona objašnjava kroz osmeh i moj stomak se steže. Volim njen smeh i njen osmeh kada je sredna i bezbrižna kao sad. To se dešava tako retko. Želim da joj dam puno osmeha. „Hajde onda da te nahranimo, tesoro.” „Šta se desilo sa cara?” Polako sam padao za tobom ved duže vreme, a bojim se da je ostatak pao zaljubljivajudi se u tebe sinod, a ti si mnogo više nego moja draga. Ti si moje blago. Ali to bi je vrištedi poslalo nazad u Tacomu. Umesto toga, jednostavno sam se nasmejao i odmahnuo glavom dok sam joj dodavao čaj. „Veoma si autoritivna kada su u pitanju termini od milošte.” Ona slegne i srkne njen čaj. „Sviđa mi se italijanski.” 81


Zauvek sa mnom „I dobideš ga, cara. Ovde sam.” Ona ubacuje parče ananasa u usta i gleda me procenjujudi me. „Šta si mislio sinod kada si rekao da te teram da zaboraviš engleski?” „Samo to,” odgovorim i razmazujem pekmez od jagode na englesku tostiranu pogačicu. „Čak nisam ni shvatao da nisam govorio engleski, bio sam tako izgubljen u tebi.” Ova misao čini se da je usredila. Smeši se nežno. „Koliko dugo govoriš engleski?” „Od kad sam progovorio. Majka me je odgajila da budem dvojezičan.” Ona vari ovu informaciju dok grize svoje vode, onda uzima griz mog tosta, liže namaz sa njene usne, a onda se ceri ka meni. „Dakle, to je bilo dobro onda?” „Dobro?” Odmahujem glavom. „Ne.” „Ne?” Ponovo odmahnem glavom i stavim njen čaj na poslužavnik, sklanjam ga u stranu kako bi je povukao u moje krilo. Ona obavije ruke oko mojih ramena. Nakon što sam otišao sinod, mora da je navukla svoj top i gadice. Njena kosa je puštena, pada u talasima oko njenog lica, rasteredeno od njene šminke. Tako je lepa da čini da mi srce stane. „To je bilo...” Klizam prstima niz njeno teme, onda zakačinjem njenu kosu iza uha. „Bilo je neverovatno,” ljubim joj usne, „izazovno,” ljubim joj obraz, „životna potvrda,” ljubim njenu vilicu i dole niz njen vrat, „Vreme mog života.” „Treba da znaš ako mi ljubiš vrat nisam odgovorna za svoja dela.” Ja se lukavo cerim na glatkoj koži njenog vrata i klizam rukama ispod njenog topa. „Izazov prihvaden, tesoro.”

82


Osmo poglavlje Alecia Bože, volim kad je bez majce. Uronim prste u Domovu kosu i držim se čvrsto dok se njegove ruke pomeraju ispod mog topa, nežno pokriva moje grudi, njegovi prsti jedva dodiruju moje bradavice, ved su se stvrdnule i spremne za njegovu pažnju. „Volim način na koji me dodiruješ,” mrmljam na njegovim usnama. To je istina. Njegove ruke mi rade stvari koje nisam ni znala da su mogude. A ja nisam devica. „Tvoja koža je tako mekana,” šapude i grica svoj put niz moj vrat, šaljudi drhtavicu kroz mene. Sarah Bareilles počinje da pevuši pesmu Gravitacija kroz moje zvučnike, a ja se tiho smešim. „Volim ovu pesmu.” „Prikladna je,” odgovara pre nego mi zagricka bradu. „Kako to?” On se povlači, pokriva moje dupe rukama i gnječi svoju tvrdodu na meni. „Ne mogu te se kloniti, Alecia. Znajudi da bi me možda izbacila jutros i dalje te se ne bi mogao kloniti, ništa više nego što se mogu boriti sa gravitacijom.” I to me prestravljuje, jer je osedaj potpuno uzajaman. Pre nego mogu odgovoriti, on povuče moj top preko glave, baci ga na pod i pokriva moje grudi usnama, ruke mu lutaju mojim leđima, prsti mu se ukopavaju u moje telo ukusno. Njegova strast je opojna. Kada me dodiruje, on dodiruje mene. Nema napola ništa, nema pitanja šta on misli. Savršeno je jasno šta on misli. On misli o meni. A jebiga ako ja mogu da mislim na išta osim njega. Obmotam noge oko njegovog struka i meškoljim se na njegovom jezgru smejudi se kad je ispustio dugo, nisko režanje. Ima nešto izrazito uzbudljivo u tome kad si snažan muškarac sa kontrolom kao Dominic Salvatore koji puca po šavovima. On se brzo pokrede, stavlja me na krevet, grabi moje gadice na

83


Zauvek sa mnom kukovima i vuče ih polako dole niz moje noge, baca ih preko svog ramena i gleda dole u mene kao da sam gozba, a on nije jeo danima. „Da li imaš ikakvu ideju,” mrmlja i stavlja lagan poljubac na unutrašnjost moje butine „Kako si lepa? Sva si meka, i topla, i dalje malo pospana, a ja du uneti sebe u tebe, Alecia.” Mogu samo da grizem usnu i gledam dok on nastavlja da ljubi moju kožu, gore ka mom kuku, preko stomaka i između grudi. Ruke mi lutaju njegovim mišidavim ramenima, rukama, leđima. Njegova koža je glatka i topla i tako jebeno muževna, ne mogu da skinem oči sa njega. Zabola sam nožne prste u njegov šorc i gurnula ga niz njegove kukove, a on se cereka zločesto ka meni, ta seksi rupica u njegovom obrazu mi namiguje. „Ni ti nisi tako loš, znaš.” Moj dah zastaje dok njegovi prsti putuju sa strane, zatim niz moj stomak, između mojih nogu, a disanje nam je ujednačeno, dok se njegovi prsti igraju sa mojom macom kao da je ludi muzički instrument. „Sveto sranje,” šapudem. Njegove usne su zalepljene za moj vrat, pustoše svaku vrstu propasti, a on ima petlju da se kikode dok sam ja spremna da iskočim iz svoje kože. „Da li treba da prestanem?” Pita me. „Da se nisi usudio,” odgovorim i stegnem ga jače, plašedi se da ne učini upravo to. njegovi prsti klize kroz moje nabore, širedi moju vlažnost okolo, a da nisam jebeno napaljena sada, možda bi me bilo malo sramota koliko sam ved mokra. Moji kukovi se kredu po svojoj volji, kružedi, prate njegovo vođstvo. I samo što se nisam raspala, on staje. Jebeno staje. „Šta dođavola?” Moje oči lete do njegovih. Očekujem da se smeje samodopadno, ali on je intenzivan i napaljen, diše teško kao i ja. „Zašto si stao?” „Ne želim da svršiš još.” „Zašto?” On odmahuje glavom i ljubi moj obraz nežno. „Imam plan.” „Postoji plan?” Uzimam mu lice rukama i zurim u njega dok on lebdi iznad mene, hvatajudi sopstveni dah. Njegov kurac leži, težak i debeo na mom stomaku. „Možda treba da preispitaš svoj plan.”

84


Zauvek sa mnom „To je dobar plan, tesoro.” Njegove usne grickaju moje, skoro lenjo, a telo mi i dalje podrhtava. Zakopava ruke u moju kosu i samo me ljubi dugi minut, nežno u početku, a onda duboko, stravstveno, trljajudi svoje grudi o moje, pomera svoje telo preko mog u bezvremenski ples. Posežem između nas da uzmem njegov kurac, ali samo uspevam dva puta da ga napumpam i osedam rosu na palcu pre nego što ste on odmakne, prepledudi svoje prste sa mojim i stavlja nam ruke iznad moje glave. „Bez dodirivanja to je deo plana?” Prošapudem. „Imaš me na ivici.” „Jedva da sam te pipnula.” Pretražujem njegove svetle plave oči i osedam kako mi srce udara kada se on nagne čelom na moje i uzima dubok udah. „Sve što treba je da me pogledaš i ja se osedam kao tinejdžer.” „Sada si samo šarmantan.” On se kikode dok podiže kukove i polako uklizava pravo u mene, skroz do kraja, a onda smeh nestaje sa njegovog lica dok zuri dole u mene. Moje telo podrhtava i pomera se pod njim, podešava se ka njemu, a njegova vilica je napeta. „Bože, uska si, cara.” Uzimam dubok udah. „Svršidu,” kažem, i zatvorim oči. Bože, ne mogu se odupreti. On se gurne do kraja, pritiska moj klitoris, i sveto sranje. „Samo napred,” šapude i počinje da udara kukovima, gura koren njegovog penisa na moju slatku tačku, iznova i iznova, a ja ne mogu da zaustavim erupciju koja počinje u mom jezgru i ispaljuje se iz svakog mog nerva, što me čini da se stisnem uz njega i jašem ga. On proklinje ispod glasa, ali nežno drži moje lice jednom rukom puštajudi mi drugu ruku, grabi moj guz i vuče me još više ka njemu. „Otvori oči.” Pokorim se i gledam u njegov ledeno plavi pogled dok on počinje da se krede brže, njegovi kukovi pumpaju, kurac ulazi i izlazi iz mene, a njegova ruka steže moje dupe jako, sigurna sam da du imati modrice tamo kasnije. Ne mogu iščekati da ih vidim. „Ponovo,” on reži.

85


Zauvek sa mnom „Ne mogu.” Odmahujem glavom, ali on me ljubi jako i mesi njegovim pubisom moj klitoris. Svaki mišid u njegovom impresivnom telu je čvrst, savijen u sirovoj seksualnoj potrebi. „Ponovo,” insistira. „O, Bože, Alecia.” Promukao šapat mog imena je sve što je potrebno da me pošalje preko ivice opet. Ja cičim, držedi se za njega svom snagom dok se moj svet ruši ispod mene. Dominic jedva pravi zvuk, pored njegove grubosti, otežanog disanja, podleže sopstvenom oslobađanju. Isuse. Ni jedno od nas ne može da diše. Zadihani smo drhtedi. Nikada nisam imala orgazam kao ovaj. Kao da ih je bilo desetine u poslednjih dvanaest sati. Devojka bi mogla da postane zavisna od ovoga. „Ovo je plan,” kaže sa samouverenim osmehom. Mora da sam poslednji deo izgovorila glasno. „Treba mi tuširanje.” Oči mu sijaju od uzbuđenja, kao dete na božidno jutro i ja se smejem udarajudi ga u ruku. „Imamo posla, seksualni manijače.” „Mogli bi da uštedimo vodu.” Odmahujem glavom, ali ne mogu a da se ne nacerim dok se saginje i ljubi me kao što me uvek i ljubi, sa lenjim samopouzdanjem, kao da je to naš prvi poljubac sa početka. On je tako jebeno dobar u tome. „Jesi li dobro?” On prolazi prstima niz moj obraz i gleda me pažljivo. „Da,” odgovaram i shvatam da to i mislim. Dobro sam. On me proučava jedan dugi minut, a onda ljubi moj nos i otkotrlja se, dajudi mi prostora da sednem i protegnem se. „Ali ti moraš da odeš. Nema više ometanja. Moram na posao.” „To boli.” Zavrtim se, a onda se opustim kada ga vidim da leži sa rukama ispod njegove glave, samouvereni osmeh mu je na usnama. „Mislio sam da sam više nego smetnja.” „Ti si seksi smetnja,” ne pokrivam svoju golotinju, odmičem se i odlazim u kupatilo. Uključila sam tuš i samo što ne zakoračim ispod vrelog spreja kada je Dominic ušao u kupatilo, nosedi svoj šorc ponovo i podigne me u veliki zagrljaj. Njegove ruke klize preko mojih leđa dole do dupeta i gore ponovo, ali umesto da mi se pridruži ispod tuša on stavlja poljubac na moju glavu i mrmlja. „Imaj lepo jutro. Vidimo se kasnije.”

86


Zauvek sa mnom Dominic Salvatore daje najbolje zagrljaje ikad. Zadržim taj momenat, utapam se u njegovoj toplini, njegovoj smirenosti, njegovom mošusnom mirisu pre nego se povučem i dam mu blistav osmeh. „I ti uživaj u jutru, takođe.” On nakrene glavu na stranu i suzi oči. „Hvala.” On vidi previše. Klimnem i okrenem se da uđem pod tuš, ali on uzima moju ruku terajudi me da vratim pogled na njega preko mog ramena. „Da?” „Završi svoj doručak kada završiš.” „Da, gospodine.” Pomazim mu čvrste grudi i ulazim pod tuš zatvarajudi staklena vrata. „Vidimo se kasnije.” „Kasnije.” On odlazi i zatvara vrata od kupatila za njim, a ja se odmah ispumpam kao balon. Šta kog đavola ja radim? Prošla nod je bila... Bože. Čak ne znam ni kako da je kategorišem. Nikad nisam osetila tu povezanost ni sa kim u svom životu. Čak ni sa Blakeom. Čak ni sa mojim bivšim suprugom. Htela sam da ostane. Želela sam da ležim u njegovim rukama i osetim kako diše celu nod, pa sam uradila jedinu stvar koja mi ima smila i odgurnula ga. Povređen pogled u njegovim očima zauvek de biti ožiljak u mojoj glavi. Želela sam da kažem nema veze. Pitam ga da se vrati u krevet. Ali on me plaši! On čini da osedam stvari kao da nemam poslovno razmišljanje. A on može da porekne sve što želi, ali na kraju de želeti da tera ovo dalje od pukog seksa. Pakao, možda du želeti da ovo ide više od seksa. A to i bila katastrofa, jer ja ne volim. Ne mogu. Kao što je Jonathan imao običaj da kaže, ja nisam sposobna za to. Ne mogu da radim ovo. Ne mogu se suočiti sa Dominicom danas. Moram da smislim kako du mu redi da je ovo bio samo jedan dogovor. U redu, dva puta je bio dogovor. Završila sam tuširanje, moj um je bistar, oblačim se brzo u plavu letnju haljinu sa crnim štiklama, podigla sam kosu, zgrabila kompjuter i torbu, i krenula niz stepenice. „Isaaac!” Pozivam visokog muškarca dok prolazim pored foajea. „Hej, Alecia,” kaže sa osmehom. „Stvari de idi lakše danas. Obedavam.”

87


Zauvek sa mnom „Odlično.” Smešim se i gledam okolo, zadovoljna sa današnjim napretkom. „Izgleda da su stvari prilično dobro pod kontrolom danas.” „Jesu.” On uzima moju torbu i podiže glavu. „Da li treba da ideš?” „Da.” To i radim. „Ali imadu mobilni kraj mene a ako ti trebam za nešto, mogu se vratiti za oko sat.” „Bidemo dobro,” Uverava me. „Vidimo se sutra?” „Dolazideš svaki dan?” Pitam iznenađeno. „Da. Ovo je venčanje moga brata. Nede više biti grešaka. Između mene i Marka, imamo ga pod kontrolom.” „Zvuči dobro.” Klimnem, ne obradajudi pažnju na njega, samo imam potrebu da odem. „Hvala na svemu, a ne oklevaj da pozoveš ako ti treba nešto.” on klima glavom dok se ja okredem i hodam žustro oko vile, skoro natrčavam na Celeste dok ona stiže. „O! Zdravo, Alecia.” „Zdravo, Celeste.” „Ti odlaziš?” Podiže obrvu. „Da li je sve u redu?” „Da,” lažem. „Imam neki posao koji moram da vidim. Možeš li molim te da preneseš poruku Dominicu? Nedu se vratiti do sutra.” Kukavice, moj um mi se ruga. „Naravno. Javidu mu. Lep dan.” Ona maše i nestaje unutra, i ja se na brzinu povlačim, odmah žaledi što odlazim, ali nemodna da se okrenem.

***

Četiri sata kasnije, šetam kroz svoju dnevnu sobu. Govorim sebi za i protiv prolazedi kroz fizičku vezu sa Dominicom, šest puta. Šest. Puta. Muka mi je od sebe. Pokupim svoj telefon, pre nego što primetim, pritisnem na uho i zvono.

88


Zauvek sa mnom „Znači, ti se sedaš da ja postojim,” Blakeov suv glas dolazi kroz zvučnik i želim da plačem. Grizem usnu i zurim kroz prozor u čamce koji plutaju na plavoj zvučnoj vodi i koncentrišem se na disanje. „Halo?” „Ovde sam.” „Šta nije u redu?” Pita, odmah je zabrinut i to me tera tako da plačem. „Prokletstvo, lančidu, pričaj sa mnom.” „Ja sam idiot.” „Ponekad,” on se slaže, a onda se kikode, a ja uzimam dubok udah. „Zašto ovaj put?” „Ne pomažeš.” „Počni iz početka. Šta se dešava?” „Spavala sam sa njim.” Hodam obamrlo do stakla i naslanjam čelo na njega. Hladan osedaj je dobar na mojoj toploj koži. „I sviđa mi se.” „Nadam se da ti se sviđa. Ako ne, u čemu je jebena poenta?” „Ne pomažeš.” „Sa kim si, zapravo, spavala?” „Dominic Salvatore.” Progutala sam i zatvorila oči. „Spavala sam sa njim prošle nodi i opet ovog jutra, a onda sam pobegla odatle i došla kudi. Ja sam idiot.” Čujem Blakea kako se pomera, onda njegova stolica zaškripi dok se naslanja na nju. „Zašto je spavanje sa Dominicom loša stvar? On je dobar momak.” „To je to. On je dobar momak. I on je seksi i zgodan i najbolji seks koji sam ikada imala.” „Hej!” „O, prestani.” Prevrnem očima i krenem ka kuhinji. „Pa, pitadu ponovo. U čemu je problem?”

89


Zauvek sa mnom „Ovo nije samo jebena prijateljska situacija, Blake. Ja sam previše...” Mahnem rukom, pokušavajudi da dođem do pravih reči. „Prelepa? Neverovatna? Predivna?” „Htela sam da kažem nesposobna da imam pravu vezu.” Grizem usnu i osedam da se cerim. „Ali hvala ti na komplimentima.” „Ne znam šta ti je jebeno Jonathan uradio, ali znam da je napravio broj na tvoj pogled na veze. Lančidu, naravno da si sposobna da imaš vezu. Ti i ja smo bili u jednoj više od tri godine.” „To je počelo kao seks, a sad smo samo prijatelj. I ja te volim, ali ne na taj način.” „A misliš da bi mogla da voliš Doma na taj način?” Približili smo se mojoj nevolji, suze mi pune oči. „Sviđa mi se.” „Da li misliš da se ti njemu sviđaš, ili samo gleda da te povali?” Ti činiš da zaboravim svoj engleski. „Sviđam mu se.” „Bio bi glup da mu se ne sviđaš.” Blake se kikode žalosno. „Alecia, ti si seksi, prelepa, pametna žena. Ne funkcionišu sve romantične veze, ali neke da.” „Ne za mene.” „Začepi minut. Isuse, jebeno si tvrdoglava.” „Jesi li mi to upravo rekao da začepim?” „Jesam, i nisi dobra u primanju naređenja, očigledno.” Svrši, Alecia. Dobra sam u primanju naređenja od Dominica. „Samo udahni duboko, povodcu. Previše razmišljaš o ovome. Znam te. Lepo si se provela, i to te je preplašilo, a sada radiš devojačku stvar, previše analiziraš sve.” „Ja jesam devojka.” „Svestan sam,” kaže kroz kikot. „Volim te, mala. Ti si najbolji prijatelj kojeg sam ikad imao. Najbolji seks sa tobom sam imao.” 90


Zauvek sa mnom „Blake...” „Zaslužuješ da budeš sredna. Samo budi sredna, lančidu.” „I ja želim da budem sredna, takođe,” gušim se. „Pa, samo uradi to. Budi sredna. Jebi ga do besvesti. Smej se sa njim. Pusti ga da te uči o vinima i sva druga zabavna sranja, i ne brini za ostalo.” „Kad si ti postao tako pametan?” „Bio sam zaljubljen u tebe dugo vremena, a ti mi nisi mogla uzvratiti ljubav.” Moje srce preskače dok mi se oči šire i vilica pada. „Sredan sam samo što te imam u svom životu. Prešao sam preko toga, i sada mislim o tebi više kao o sestri, ali ne isključuj Doma kao što si mene. Ne ako misliš da bi moglo da uspe to između vas.” „Blake.” „Ozbiljan sam. Vrati se tamo.” „Idem da pomognem Emily vederas na Haverland venčanju.” I dalje sam zaglavljena kao glupača na onom delu `bio sam zaljubljen u tebe dugo vremena`. „Blake, nisam znala.” „Nisi bila na dobrom mestu tada, mala. Sada si dobro. Ja sam dobro.” „Mi smo dobri?” „Bidemo ako se vratiš u vinograd večeras. Emily nije potrebna tvoja pomod. Haverland venčanje je malo, a ona sve drži pod kontrolom.” „To je moj posao. Trebalo bi da budem tamo.” „To je tvoj posao, i ti si zaposlila dobre ljude. Opet si tvrdoglava.” „I ja volim tebe, znaš li.” „Znam. Idi u vinograd.” „Ne.” „Dadu ti hiljadu dolara.”

91


Zauvek sa mnom „Ne trebaju mi.” Kikodem se i spuštim se na kauč, osedajudi se više opuštenije nego što sam bila jutros u Domovim rukama. „Šefujud si.” „Dobro. Uradi kako hodeš.” Uzdahne dramatično. „Šta mene briga ako Salvatore bude povaljen?” „Ved je povaljen danas. Sad je dobro.” „Ne želim da znam to.” Ponovo se kikodem, a onda uzimam dubok udah pročišdujudi dah. „Dakle, preterala sam.” „Verovatno. Šta je sa ženama? Zašto ne možete sve da jebete kao zečevi i onda da nastavite dan? Zašto morate da skicirate trogodišnji plan i pričate do smrti? Samo uživaj u seksu, za ime Božje.” „Ljudi bi trebalo da ti plate za ovaj savet,” kažem suvo. „Govoredi o seksu, viđaš li se sa nekom?” „Viđam se sa nekoliko njih,” odgovara sa osmehom u glasu. „Nemam seksualna zakazivanja.” „Odvratan si. Reci mi da deš biti pažljiv.” „Kupujem kondome za svaki slučaj.” „Fuj.” „Pitala si, dušo.”

92


Zauvek sa mnom

Deveto poglavlje Dominic „Dobro jutro, gospodine Salvatore.” Pogledam sa kompjutera u Celeste koja žustro ulazi u moju kancelariju. „Dobro jutro.” „Upravo sam videla, Aleciu,” počinje i otvara svoj iPod da pređe preko beležaka sa mnom, kao što je naša uobičajena rutina. „Upravo odlazi.” Moje srce prestaje da kuca. „Odlazi?” „Rekla je da ima neki posao koji zahteva njenu pažnju, pa me je zamolila da vam prenesem tu poruku.” „Dobro.” Klimnem, a ostatak mene uzdahne u olakšanju. Posao. Da, to liči na moju Aleciu da pobegne u svakom trenutku ako je potrebna na poslu. Volim njenu radnu etiku, njenu strast za poslom. Da, to je intresantno da ona voli da planira, ona je tako cinična kad dovodi u pitanje ljubav. Pitam se da li bi joj promenio mišljenje u toj oblasti. Počinjem da deklemujem dužnosti za Celeste za njen radni dan. „Mick, šef obezbeđenja, bide ovde sutra ujutru i svaki naredni dan do venčanja.” „Da, imam to na spisku,” Celeste odgovara sa klimanjem glave. „Da li želiš da naručim ručak za tvoju bradu danas?” „Moju bradu?” Pitam dižudi obrvu. „Da, svi su ovde.” Trepnem na Celeste zbunjeno. „Svi?” „Da li po krvnom srdostvu ili braku, oni su ovde. Dvorište je ogromna masa testosterona. Možeš li ih dovoditi češde?” Smejem se i odmahujem glavom na moju asistentkinju. „Svi su potpuno zaljubljeni u njihove žene, znaš.” 93


Zauvek sa mnom „Ne moram da ih dodirnem da bi ih cenila. Sigurna sam da bi njihove žene razumele.” „Da li bi Clay razumeo?” Pitam, odnosi se na njenog supruga sa kojim je više od desetak godina. „Clay ne mora da zna.” Ona se smeši i prati me iz kancelarije. „Pa, ručak?” „Da, naruči sendvide iz tog kafea Olimpia koji ja volim. Bidu u dvorištu.” „Sredno kopile,” čujem je kako mrmlja i ne mogu suzdržati osmeh koji mi je na usnama. Dosta sam siguran u svoju muškost da bih priznao da je Montgomery strana moje porodice zgodnija. Ne vidim nikoga od njih dok moje oči skeniraju deo foajea, ali čujem visoke glasove koji dolaze iz svečane lokacije vina. „Zašto mirišeš kao ja?” Isaac pita Matta, drugog starijeg brat sa mrkim pogledom. „Morao sam da iskoristim tvoj sapun kada sam upao ispod tuša u kancelariji pre nego smo došli ovde,” Matt odgovara mirno sa malo radosti i prepoznatljivim Montgomery plavim očima. „Jel me jebeno zajebavaš?” Isaac viče, dok se ostatak brade smeje. „Ne možeš da koristiš moj sapun!” „To je sapun, druškane,” Caleb govori sa odmahivanjem glave. Caleb je samo godinu dana stariji od mene. „Moram spaliti jebeni sapun odmah,” Isaac mrmlja. Stojim pozadi i obuhvatam ih sve. Ne samo da su sva četvorica moje brade ovde, obojica Luke i Mark Williams su ovde, zajedno sa Leo Nashom i Nateom McKennom takođe. Cela jebena porodica. Mark meri daske, a Isaac drži testeru. Ja se nacerim kad vidim da su svi u farkama, drže alate, udaraju ploče. Čak i McKenna. „Da li imamo žurku za koju nisam bio svestan?” Pitam dok prilazim. „O, Bože, ti si ovde.” Will se ceri i rukuje se sa mnom, onda me udari po ramenu. „Pravimo lukove za lozu.” „Pravimo?” Pogledam ka Isaacu. „Zar nemaš ekipu za ovo?” „Odlučili smo da bi ovako imalo više smisla,” Luke odgovara sa osmehom. 94


Zauvek sa mnom „Pravimo lukove, a Will de ih poneti kudi nakon venčanja i staviti u njihovu baštu.” „To je nešto od brade,” Leo dodaje uz grimasu. „Probao sam da ih nagovorim da mi dopuste da samo napišem pesmu, ali Will je svoje pederasto dupe usmerio na nešto lepo za njegovu baštu.” „Jebi se, Meg voli baštu,” Will odgovara i hvata Lea u kragnu rukama i trlja mu glavu svojim zglobovima. „Kažeš mi kad bi Sam rekla da želi lepu baštu, ne bi joj to dao?” „Dao bi joj sve što bi zatražila,” Leo odgovara dok se oslobađa Willovog stiska. „I jeste, baš ovog jutra.” „Pripazi,” Luke ga savetuje. „Ona de biti tvoja žena, ali je moja sestra, a ja mogu još uvek prebiti tvoje dupe ako je potrebno.” Matt odmahuje glavom i prevrde očima. „U svakom slučaju.” Kaže i naceri mi se. „Čekali smo te. Moraš da zakucaš neke eksere za tvoju uskoro sestru i snaju takođe.” Zavrnem rukave i uzmem od Marka ponuđen čekid. „Kako je beba?” Caleb pita Natea, i mi svi se ispravimo kada je visokom, bivšem borcu izbio šašav osmeh. „Stella je super.” Nate briše znojno čelo svojom crnom majcom i uzima dug cug vode. „Jebeno je prelepa.” „Pa, pogledaj njenu majku,” Mark kaže dok meri ploče, zarađujudi podignutu obrvu od Natea. „Da li si ti zagledao njenu majku?” Nate pita, i mi svi se zgledamo, pokušavajudi da zadržimo smeh. „Naravno, mislim...” Mark odjednom zastaje mrštedi se i onda pogleda Natea. „Čoveče, ne na taj način. To je Jules, Gospode.” „Dobro sam upoznat ko je Stellina mama,” Nate odgovara kikodudi se. „I u pravu si, veličanstvena je, tako da ima smisla što ima pune ruke sa Stellom.” „Ova porodica je dobra u pravljenju lepih beba,” Isaac se slaže.

95


Zauvek sa mnom „Mislim da je malo uznemirujude što nema žena okolo, a mi pričamo o bebama,” Will kaže. „Zar ne bi trebalo da pričamo o seksu i kolima i fudbalu?” „Ako pričaš o seksu,” Leo počinje, „Govorideš o mojoj sestri, a to nije u redu.” „Kako stoje stvari sa Meredith?” Pitam Marka, preusmeravajudi razgovor dalje od seksa i beba. „Odlično.” On se ceri i prilazi Isaacu kako bi sekao. „A kako se ti osedaš?” Caleb ga pita. Svi smo u pripravnosti dok čekamo njegov odgovor. Marka je udario auto na poslu pre mesec dana, a dok povrede nisu ozbiljne, to je bilo zastrašujude vreme za porodicu. „Ja sam kao nov,” odgovara. „Ali ne smeta mi da me Meredith tu i tamo mazi i pazi.” „A kako su sve vaše prelepe devojčice?” Pitam. Momci svi klimaju i smeše se, misledi na svoje supruge. A ja ne mogu a da ne pomislim na moju devojku i ne osmehnem se. „Moja žena de voleti ovo,” Will kaže pokazujudi ka drvima koje leže na gomili na zemlji. „Ona nema pojma. A mnogo de joj značiti, jer ste svi napravili ovo za nju.” Willov pogled putuje ka svima nama. „Niko nije trebao porodicu više od moje Megan.” „Pa, sada je ima među lopatama,” Caleb odgovara i strgne svoju znojavu majcu, bacajudi je u stranu. „U redu, secite ploče,” Isaac najavljuje i onda nam daje svima instrukcije kako na najefikasniji način da se sakupimo, i razbili smo se u timove. „Tih si danas,” Caleb komentariše dok on, Matt i ja radimo na vrhu luka. „Tih sam svaki dan,” odgovaram. „Osim toga, ti si taj koji priča.” Caleb sleže ramenima i prilazi mi dodavajudi eksere. „Ko je ona?” „Ko je ko?” 96


Zauvek sa mnom „Žena koja je stavila taj usrani osmeh na tvoje lice ranije.” „To je nesredan preokret fraze,” odgovaram. „Žena je,” Caleb potvrđuje. „On izvrdava.” „Ne vrdam.” Obojica staju sa radom i zure u mene, onda se razbijaju smejudi. „Upravo sam počeo da se viđam sa Alecia.” „Sveto sranje! Ti si je nagovorio na to?” Matt pita. „Oborio je, više mi se sviđa,” Caleb odgovara, onda se udari pesnicom sa Mattom. „Ona je interesantna žena,” Odgovaram, radije nego da prihvatim zadirkivanje nego bes. Možda nisam odrastao sa bradom, ali sam odrastao sa rođacima. Znam da prepoznam zadirkivanje kada ga vidim. „Interesantna kako?” Nate pita nekoliko koraka dalje. Pogledam okolo, vidim da li su svi utihnuli slušajudi me. Ovi muškarci su gore od gomile tračajudih žena. Odmahujem glavom i zakucam ekser. „Jebeno je seksi, ali ona to ne zna,” Počinjem, onda udarim drugi ekser na mesto. „Ženstvena je, ali teška kao ekser.” „Ne bih želeo da joj se nađem na putu,” Luke dodaje. „Viđao sam druge kako pokušavaju, a ona ih je gazila pod njenim prelepim štiklama bez kapi znoja.” Klimam. „Ona je odlična u svom poslu, ali ne veruje u ljubav.” „Čekaj.” Caleb ustaje i okrede se ka meni. „Šta koji kurac to znači? Ona planira venčanja od čega živi.” Odmahujem glavom, zbunjen kao i svi ostali. „I ona to voli, ali kaže da ne veruje u sredni do kraja života.” Momci se mršte, a ja psujem ispod brade. „To ne znači da treba da je otpustiš sa planiranja tvog venčanja. Ona radi odličan posao...” „Niko je ne otpušta,” Nate odgovara mirno, dok drugi odmahuju glavom u slaganju. „Ali to je definitivno iznenađenje.” 97


Zauvek sa mnom „Samo pokazuje njenu profesionalnost,” Mark kaže. „Istina,” Leo kaže sa sleganjem ramena i prevlači njegovu Metallica majcu preko glave. „Mislim, ja nikad nisam voleo svu muziku koja se pušta, ali imam strast za moju. Ona je dobra u organizaciji ovoga, i ima rezultate.” „Ona je šefujuda,” Will dodaje sa cerekom. „I seksi je dok to radi.” „Mislim da se svi možemo složiti da smo svi privučeni snažnim ženama, jer to nam je svima zajedničko,” Luke se slaže sa posmehom. „Meg nije šefujuda,” Will kaže sa mrkim pogledom. „To te ona pustila da u to veruješ,” Caleb kaže i potapše Willa po ramenu. „Pa, nije glavna u spavadoj sobi.” „Ne mogu da zamislim ni jednog od nas kako prepušta kontrolu u krevetu,” kažem sa osmehom. „Hodeš li deš razgovarati sa njom da da ljubavi šansu, ili si samo u tome zbog parčeta dupeta?” Nate pita. Moje oči se suze na njegovim, a ruke mi se stežu u pesnice. „Dugo ju je čekao da bi bilo samo oko seksa,” Isaac kaže. Nate ne odgovara, samo nastavlja mirno da me gleda sa zelenim očima. „Ne jebem je samo.” „U redu onda.” „Šta ako je jebem samo zbog toga?” Pitam radoznalosti radi. „Pa, to je tvoja stvar,” Nate odgovara, onda se okrede da zakuca još eksera. „Ali mislim da Alecia vredi više od toga.” „Ona je vredna svega,” mrmljam ispod daha dok uzimam dug cug vode. „Mi demo idi na Mariner utakmicu nakon venčanja, zar ne?” Mark pita. „Da, imamo karte,” Matt odgovara. „A možda de mi trebati tvoja pomod sa nečim tog dana.” „Ne radi tako, čoveče.” Caleb govori prevrdudi oči. „To je otrcano sranje.” 98


Zauvek sa mnom „Ne na način na koji mislim da uradim to,” Matt odgovara sa mrkim pogledom. „Da li de da održi prosidbu na utakmici?” Will pita. „Brate, trebao si to da uradiš na jebenom Super Bowlu. Pobedili smo zaboga.” „Nisam bio spreman,” Matt odgovara. „Ne radi to u javnosti,” Luke kaže i vodi svoju ruku preko daske od drveta na kojoj Meg i Will piše i datum venčanja je urezan. „Neka bude posebnije od toga.” „Oh! Znam! Pošto je Nic vlasnica poslastičarnice, napravi joj neke kolače i stavi prsten u jedan od njih, a nadi de ga kad pojede.” Mark izgleda zadovoljno svojom idejom, ali Caleb gadušne po glavi. „To je smešno,” Leo kaže. „Udavide se njime.” „Veruj mi, imam ideju.” Samo što je Matt počeo da formira svoju briljantnu ideju za njegovu prosidbu ka Nic, mobilni mi je zavibrirao u džepu. Blake. Pomeram se od brade i odgovaram na poziv. „Halo.” „Hej, čoveče, je l' loš trenutak?” „U redu je. Šta ima?” Blake uzdiše teško sa druge strane telefona i proklinje romoredi. „Ne, mislim da nisam zaintresovan da te jebem sa strane,” odgovaram sa podsmehom. „Ne bi trebalo da te zovem.” Nešto u njegovom glasu mi zaokupira pažnju. „Šta nije u redu?” Opet psuje, i sada sam ved besan. „Blake, koji kurac?” „Prvo, pusti me da kažem ovo: sve što mi je lančid ikad rekla je u poverenju, a ja nemam nameru da prekinem to poverenje.” „Razumeo.” Okrenem se i gledam svoju bradu, a u stvari ih ne vidim i sužavam oči. „Šta se dešava?” „Upravo sam razgovarao sa njom preko telefona. Jesi li razgovarao sa njom?” 99


Zauvek sa mnom „Video sam je ovo jutro. Otišla je za nekim poslom za koji mora da se pobrine.” „To je sranje,” Blake kaže sumorno. „Pobegla je, čoveče.” „Na šta tačno misliš, pobegla je?” „Ona ne radi, ona je u svom stanu, previše razmišlja o činjenici što je spavala sa tobom. Uplašena je. Ima svoje razloge, a to su njeni razlozi koje bi trebala da ti kaže, ali itimnost nju jebeno prestravljuje.” „Shvatio sam to,” odgovaram i osedam kako mi krv ključa. To nema nikakve veze sa letnjom vrelinom. „Da, pa, mislio sam da treba da znaš.” „Zašto?” „Zašto, šta?” „Zašto mi govoriš ovo?” Okrenem se ka bradi ponovo i odmaknem se. „Zato što mislim da deš biti dobar za nju, i zato kad sam razgovarao malopre sa njom, zvučala je tužno što je otišla, a ja znam da to nede ispraviti sama.” Gurnem ruku kroz kosu i odmahujem glavom ogorčeno. „Na putu sam, idem do nje.” „Mislim da bi trebalo da ide u ispomod na večerašnje venčanje, ali možda je uhvatiš ako odmah kreneš.” „Hvala, čoveče.” Ja prekinem vezu i vratim se upravo dok je Matt mrštio na Caleba i vikao. „Hodeš samo da stojiš okolo ceo jebeni dan?” „Ne,” Caleb odgovara sarkastično, „Nego du jebeno da plešem, drkadžijo.” Momci se smeju Calebovom duhovitom odgovoru dok ja stavljam mobilni u džep. „Moram da idem, momci.” „Sve u redu?” Will pita. „Ne, ali de biti. Ako vam nešto zatreba, Celeste je unutra.” 100


Zauvek sa mnom „Mi smo dobro,” Isaac kaže. „Uradidemo ovo za sat, najviše.” „Je l' ona dobro?” Caleb pita. „Ne znam.” Ponovo prođem rukama kroz kosu. „Idem da proverim.” „Javi nam ako ti treba nešto,” Matt govori. „Sredno,” Luke kaže sa osmehom, dok ostali mašu. Ja trčim kroz kudu, grabim ključeve i novčanik i kredem ka Alecijinom stanu. Ona jebeno beži.

***

Idem stepenicama do Alecinog sprata, umesto da čekam lift. Upravo što sam se stepenicama popeo Alecia izlazi iz njenog stana i njene oči se šire kada me ugleda dok joj prilazim. „Šta ti radiš ovde?” „To je moje pitanje,” odgovorim i stajem nekoliko koraka od nje. „Ja živim ovde,” ona odgovara i stavlja ruke na kukove vukudi njenu ružičastu bluzu preko njenih punih grudi i moj kurac reaguje pažljivo na to. „I upravo sam krenula na posao...” „Ne, nisi.” Njena vilica pada na grubost u mom glasu. „Da, verujem da jesam.” „Hodeš li me pozvati unutra tako da možemo da razradimo sve razloge zašto si pobegla iz vile danas.” Njene oči se sužavaju na moje lice. „Nisam pobegla nigde.” „Kako da ne.” Koraknem napred i uhvatim je između sebe i vrata, rukama sa obe strane njenog lica, nagnem se, ali je ne dodirujem. Ne još. Ona uzima dubok udah i polaže ruke na moje grudi kako bi me odgurnula, ali umesto toga guta teško i zuri u moja usta.

101


Zauvek sa mnom „Nisam mogla da ostanem tamo,” Šapude. Grabi moju majicu u pesnice i mršti se na mene sa svetlim, ljutim smeđim očima. „A i ne tiče te se ako sam ja odlučila da dođem kudi na dan.” „Tiče me se, tesoro, da se uverim da si dobro, a jasno da nisi ako si osetila da ne možeš da ostaneš u mojoj kudi nakon što sam ja proveo bolji deo prošle nodi i ovog jutra u tebi.” Ne mogu da se oduprem a da je ne dodirnem još jedan trenutak, prevučem prstima niz njen obraz, osedam kako se zadovoljstvo širi kroz mene kada ona kada ona zatvara oči i naginje se ka mom dodiru. „Pozovi me unutra, molim te.” „Rekla sam Emily da du joj pomodi večeras.” „Možeš joj otkazati.” „Nedeš otidi, zar ne?” „Ne, cara, ne odlazim.” Ona otvara vrata leđima i pokazuje mi da je pratim u njen stan, zatvara i zaključava vrata i vadi svoj telefon iz grunjaka. „Emily, žao mi je, nešto je iskrslo i nedu modi da ti pomognem nakon svega.” Smeši se dok me gleda kako se naslanjam kukovima na njenu radnu površinu u kuhinji. „Znam da ti nisam zaista potrebna na prvom mestu. Ali znaš gde da me nađeš ako ti je potrebno išta. Sredno.” Poklapa telefon i ostavlja ga na sto pored tašne kod prednjih vrata. „Sredan?” „Ne.” Uzdahnem i prekrstim ruke na grudima. „Ne, mislim da sredan nije prava reč koja opisuje kako se osedam.” „Kako se osedaš?” „Frustriran. Zabrinut. Zbunjen.” Ona klima polako glavom i hoda ka meni u kuhinju, sipa nam po čašu Merlota i dodaje jednu meni. „Ovo nije jedna od mojih,” komentarišem suvo i uzimam gutljaj. „Ne, ali je lepo.” Odlazi iz kuhinje ka dnevnoj sobi i mogu da namirišem njen citrusni šampon dok prolazi. „Hmm.” Vino je lepo, a imam osedaj da joj je potrebno da joj ojača hrabrost.

102


Zauvek sa mnom „Sedi,” kaže, pokazuje na kauč, a ja moram da uzdahnem da obuzdam svoju narav. Ovog jutra, ona je bila ispod mene, a sada mi se obrada kao da sam poslovni saradnik. Pa, sednem odmah do nje i stavljam ruku na naslon kauča iza njene glave i povučem iglu iz njene kose, ostavljajudi je da se preliva po mojim prstima. „Trebalo mi je dosta vremena da je stavim,” ona kaže. „Volim je puštenu.” „Primetila sam.” „Pričaj sa mnom, cara.” „Šta želiš da kažem?” „Jebeš ovo.” Uzmem njenu čašu i obe je stavim na stočid za kafu, zatim joj uzmem lice u svoje ruke i ljubim je pakleno. Ona stenje i grabi moju majcu u pesnice sa strane i drži se čvrsto dok ja preuzimam poljubac iz vrudeg i grubog u nežno i lenjo, a onda opet ponovo, pre nego se povučem i zurim u njene oči. Postale su meke i staklaste, što me čini zadovoljnim. „Tako je bolje.” „Dobar si u tome,” šapude sa uzdahom. „Kao i ti. Ne želim da se povlačiš od mene, tesoro. Ne sada. Ne nakon prošle nodi.” Pokušava da pogleda dole, ali uhvatim joj bradu palcem i kažiprstom i držim joj pogled na mom. „Ako se plašiš, ili unervoziš, ili imaš sumnje, beži meni, ne od mene, da li razumeš?” „Ovo je tako izvan moje komforne zone, ne znam šta da radim.” „Mislim da je to najiskrenija stvar koju si mi rekla,” mrmljam i ljubim joj čelo. „Nedu dozvoliti da mi isklizneš iz ruku, Alecia. Ne idem nigde, danas ili bilo koji drugi dan. Ali ne mogu da razumem ako ne pričaš sa mnom.” Ona odmahuje glavom i zatvara oči, ali ne pre nego vidim bol tamo, i sopstveno srce mi se slama zbog nje. „Biti naga sa tobom je lakše nego da pričam sa tobom o mojoj prošlosti.” „Volim kada si gola sa mnom,” mrmljam sa osmehom. Ona otvara svoje oči i smeši mi se. „Ali mi je potrebno da pričaš sa mnom. Hajde da počnemo sa onim 103


Zauvek sa mnom što smo pričali prošle nodi. Verujem da si rekla nešto o tome kako ne veruješ u sredan kraj.” Ona se vrpolji i na kraju me odguruje i ustaje. I baš kad pomislim da de da me izbaci iz stana, ona me iznenadi. „Hajde da se okupamo.”

104


Deseto poglavlje Ona ne zastaje da vidi da li je pratim dok hoda namerno ka kupatilu, sa vinom u ruci, odvrde slavinu nad kadom. „Lepo kupatilo,” komentarišem mirno dok se naslanjam ramenima na štok od vrata kupatila i gledam je kako tumara, držedi ruke uposlene sklanjajudi kosu sa leđa vezujudi je i postavljadi peškire. „To je prodalo ovo mesto,” odgovara sa osmehom. „Nisam koristila kadu još. Nije bilo vremena.” Ona izbacuje njene seksi cipele sa štiklama i počinje da skida svoju odedu dok se kada puni i prostor se zagreva, a ja mogu samo da stojim tamo i gledam je. Ne pokušava da me zadirkuje, ne pokušava da bude primalmljiva. A ipak, želim da joj priđem, skinem je i jebem u kupatilu više nego sam išta želeo. Osim što želim da čujem šta ima da mi kaže. Nede da me pogleda, a ja je puštam dok joj ne bude udobno. Ona sipa nešto u vodu što prostorijom zamirisa na jasmin. Okrede mi leđa, i ovo de biti jebeno poslednji put da ikada to radi, ona ulazi gola i potone dole u vodu. „Da li deš samo da stojiš tu i gledaš me?” Pita razdraženo. „Da li je to poziv?” Ona izdiše duboko i zatvara oči, a zatim mi nudi stidljiv osmeh. „Izvini. Da, molim te, pridruži mi se.” Odgurnem se od vrata, skidam majicu, i kačim je na kuku od vrata. Ne skidam oči sa nje dok se skidam, ne mogu a da se ne nasmešim dok njene oči prate moje ruke, klizajudi dole niz moje telo. Liznula je donju usnu dok joj su se oči raširile i disanje ubrzavalo. Prilazim do nje, ali umesto da sednem iza nje, ja potonem u vodu suprotno od nje, podignem njeno stopalo i počinjem palcom da uranjam u njenu petu, zarađujudi niski jecaj iz njenih slatkih usta. „O, Bože, to je dobro.” Nisam siguran šta da uradim za nju, ovo je novo za mene. Tako da prosto sednem i čekam, puštajudi da vrela voda obavi svoju magiju, opuštajudi nas oboje, i konačno, nakon dugih minuta masiranja njenog stopala, ona se nagne nazad na ivicu kade, zatvarajudi oči, i počinje da priča.

105


Zauvek sa mnom „Nisam naročito simpatična osoba, Dominic.” Iznervira me sa prvom rečenicom koja izlazi iz njenih prelepih usana. „Moja majka nikada nije krila tajnu da nije htela decu.” „Da li si jedinica?” Pitam tiho, ležerno. „Da. Moji roditelji nisu planirali da imaju dece, a ja sam bila greška.” Ti nisi jebena greška. „Od kada sam bila mala, bilo je jasno da sam smetnja. Oni su voleli jedno drugo, veoma, sa namerom da uvek budu par.” Ona zastaje i grize usnu, blago mrštenje između njenih obrva, kao da bira reči pažljivo. „Nije bilo kao da me nisu voleli, na njihov način, oni samo nisu bili zainteresovani za mene.” Prolazim rukama gore ka njenim listovima, masiram mišide u njenim vitkim nogama i koncentrišem se na disanje i zadržim mirnodu na licu. „Vremenom sam bila dovoljno stara da jedem sama, moja mama bi mi stavila sve na plato i smestila me ispred televizora da jedem, da bi ona i tata mogli da jedu zajedno u kuhinji. To je bilo njihovo vreme. I dalje jeste.” Slegnula je ramenima što joj izbaci bradavice iznad površine vode i stvrdnu se od hladnog vazduha. Njeni obrazi su crveno roze od tople vode. Roze je svuda. Predivno. „Držali su me zauzetom u školi,” nastavlja. Glas joj je savršeno miran. Nema besa, nema tuge. Samo smirenost. „Takođe sam svirala klavir. Imala sam časove dva puta nedeljno od kada sam imala četiri godine pa sve do vremena kada sam završila srednju školu. Onda, kada nisam bila povezana sa klavirom, ubacili su me na fudbal, košarku, softbol.” Zgrčila se, a onda se nasmejala. „Jebeno mrzim da trčim.” „Mrziš da trčiš?” Pitam sa osmehom. „Da. Mrzim. I oni su me uvek prijavljivali na stvari koje uključuju trčanje. Pitala sam ih mogu li da budem navijačica, čillidersica ili nešto drugo, ali ti sportovi su bili na redovnoj rotaciji, tako da sam uvek nešto radila posle škole.” Uzdahne. „To je verovatno posledica zašto ne volim puno sada da trčim i dupe mi je preveliko.” „Tvoje dupe nije preveliko.” Odgovorim mirno, ali iznutra želim da prebijem njene roditelje. Ko tretira svoje dete kao smetnju? „Osim toga, ti trčiš puno za 106


Zauvek sa mnom svojim poslom. U štiklama, ni manje ni više.” Idem rukom duž njenih oblina, zarađujudi stenjanje od nje. „Navikla sam na štikle,” odgovara i smeši mi se, ona nagne glavu nazad i nastavlja sa pričom. „Dakle, bila sam u školi po ceo dan, vežbajudi nešto svaki dan, onda radedi domadi dok nije bilo vreme za spavanje i tako svaki dan.” „Sigurno su tvoji roditelji prisustvovali tvojim utakmicama. Tvojim vežbanjima?” „Ne, to su bili njihovi nodni izlasci.” Odgovara tiho. „Ne sedam se da su se odazvali na i jedan događaj.” Moje ruke su i dalje na njenom stopalu, stegnem ga samo malo dok bes putuje kroz mene. Alecina glava se podigne i namršti se na mene. „Šta nije u redu?” Odmahujem glavom i nastavljam da joj masiram nogu. „Ništa. Nastavi.” Njene oči se mršte na trenutak, onda sleže ramenima i naslanja glavu opet nazad. „Imaš dobre ruke.” „Ti imaš dobre noge.” „Pa, kada sam bila senior u srednjoj školi, upoznala sam Jonathana. On je bio... pažljiv. „Pažljiv?” Pitam. „Obradao je pažnju na mene. Ja sam uvek bila stidljiva. Nisam imala puno prijatelja, vedinom zato što sam bila prezauzeta da provodim vreme sa njima posle škole. Ali Jonathan je obradao pažnju. On je takođe bio senior. Govorio je da voli kako izgledam.” Ona se kikode. „Zašto ne bi voleo kako izgledaš?” „To je bio preokret fraze koji me je terao da se smejem. Znao je biti šarmantan. I bio je zaintresovan za mene.” I ti si to upijala kao sunđer u okeanu, fiorellino. „Moji roditelji su me rado poslali na koledž. Nije ih bilo briga na koji, sve dok sam dalje od njih.” Za ime božije kako može biti tako jebeno mirna? Moje srce me boli za njom, a ona je staložena koliko može biti. Nastavljam da je mazim, tih, tako da je ne uplašim. Imam osedaj u ovom trenutku da se opušta i priča na autopilotu.

107


Zauvek sa mnom „Dakle, Jonathan i ja smo otišli na isti koledž, i pobegli u Vegas na prvoj godini.” Ona se kikode i odmahuje glavom. „Mislila sam da je najseksipilnija, najzabavnija osoba na svetu. Bila sam glupa, mlada devojka.” „Koliko je to dugo trajalo?” Tiho pitam. „Duže nego što je ikada trebalo,” odgovara sa uzdahom. „Jonathan je jasno stavio do znanja još na početku naše veze da sam bila ogromno razočarenje.” Ne mogu da izdrim više. Zgrabio sam njeno stopalo čvrsto i povukao je ka meni, okrenem je i smestim je između mojih nogu, obavijem ruke oko nje i stavim usne na njenu glavu. „Nastavi.” „Jesi li dobro?” Pita iznenađeno. „Sad jesam.” Ne, nisam jebeno dobro. Moram da uzmem još jedan dubok udah, inhalirajudi se njenim slatkim mirisom, osedajem što je pored mene, topla i jaka i cela, to me smiruje. „Kako je učinio da se osedaš kao da si ga razočarala?” Moj glas je varljivo miran. „Bila sam razočarenje, Dom.” „Zašto?” Ona slegne ramenima i vezuje preplide prste sa mojima, onda obavija naše ruke oko nje. „Nisam volela iste stvari kao on.” Zadutala je oko minut, onda opsuje iznenadivši me. „On je voleo da ide u seks klubove, nastupe, mesta gde je odeda bila neobavezna. Nisam se osedala prijatno idudi na ta mesta.” „Dobro.” Nešto jasno nedostaje. „Ne, nije dobro.” Ona ljubi moje prste. „Terao me je da se oskudno oblačim u čemu mi nije bilo prijatno. Znam da nisam užasna za oči, ali imam obline i mislim da nije prikladno da hodam uokolo polugola ispred ljudi koje ne znam. Dođavola, naročito ne volim da hodam okolo polugola ispred ljudi koje ne znam.” Kikode se, ali ne nalazim to jebeno smešnim. „To bi ga izluđivalo. On ne bi vikao na mene, ipak. Ne, samo bi me ignorisao.” „Ignorisao te?” Ne mogu pomodi zategnutosti u mom glasu.

108


Zauvek sa mnom „Da.” Uzdahne. „Znao je da ignorisanje najbolji način da me povredi. Bila sam ignorisana vedinu života.” „Pa te ignorisao za kaznu.” „Jeste. I dok je vreme prolazilo, postajalo je gore. Spavao bi na kauču, što je znao da de me izludeti. Ne bi pričao sa mnom danima, nekad i nedeljama u to vreme. Kada sam otpočela posao i završila svoje prvo venčanje, pitala sam ga da me izvede na večeru da se zabavimo i proslavimo.” Zagrlio sam je čvršde. „A on je rekao 'Zašto? To je samo jebeni posao'.” Zakikotala se i odmahnula glavom, a zatim me pogledala preko ramena. „On je bio seronja,” mrmljam. „Jeste, ali...” „Ali?” „Pa, nedu da kažem da sam to zaslužila, zato što je to smešno, ali bio je u pravu. To je bio samo posao.” „To je bilo nešto na čemu si teško radila, a ti si želela da proslaviš. To nije bio samo posao za tebe. I ako te je voleo, onako kako treba da voli svoju ženu, uvideo bi to.” „Hmm,” to je bio njen jedini odgovor. „Pa, vratimo se na ljubavim stvarima.” „Ljubavnim stvarima?” Pitam uz osmeh. „To jednostavno nije u meni,” ona odgovara i sleže ramenima, a onda stavlja još jedan poljubac na moju ruku. „Pa, prijatno mi je u fizičkom odnosu, ako si još uvek zaintresovan za to, ali ne očekuj više od mene, jer deš samo biti razočaran.” Njen glas je protkan činjenicama i razuman i želim samo... da je prodrmam. Šta? Ona naginje svoju plavu glavu nazad i gleda u mene. „Dom?” „Ah, tesoro,” mrmljam i klizim svojim mokrim prstima niz njen meki obraz. „Hajde da odgodimo ovaj razgovor za sada, važi?” Zgrabim je za kukove i podignem je na noge, onda ustajem iza nje pomažudi joj da izađe iz kade i

109


Zauvek sa mnom dohvatim peškir. Obmotam ga oko njenih ramena, držim oba kraja peškira rukama i vučem je ka meni, činedi je da se stidljivo osmehne. „Nema više razgovora?” Šapude, njene oči su zakačene na mojim usnama. „Možda manje priče.” Skliznem usnama i pređem nežno preko njenih, jedva ih dodirujudi, pre nego što gricnem ugao njenih usana i onda zagladim jezikom po njenoj donjoj usni ka drugoj strani, gde mogu da još više grickam. Ona drhti, tako da puštam rukama da lutaju preko peškira, sušedi je. Kada smo oboje suvi, podignem je u ruke, ulovim bocu losiona sa stočida i nosim je u sobu. Sada je mrak. Sa Aleciom šdudurenom u mojim rukama, povlačim posteljinu sa kreveta, uključim lampu pored kreveta i nežno je spustim na krevet postavljajudi je na leđa. Ona me gleda kroz sanjive oči, opuštena od tople kupke. „Ti si baš zgodan za gledanje,” mrmlja i podiže moju ruku do njenih usana. „Ti imaš tako slatko srce,” šapudem dok se naginjem i ljubim je u čelo. „Zatvori oči.” „Prerano je da spavam,” odgovara. „Ne pokušavam da te uspavam.” Trljam losion između ruku, grejudi ga, onda počinjem da masiram Aleciunu meku, glatku kožu. Prolazim rukama preko njene ruku i ramena i pogledam dok ona uzdiše duboko i zatvara oči. „Dobar si sa rukama,” kaže. „Uživaju da te dodiruju,” odgovaram dok kredem ka drugoj strani, onda dodajem još losiona i klizim rukama iznad njenih grudi, i dole sa strane. „Imaš najglatkiju kožu koju sam ikad video.” „Koža je najvedi organ u tvom telu. Trebalo bi da vodiš računa o tome,” kaže usiljeno što me tera na kikot. „Mozak je dobar kao i lepo lice.” Vodim putem niz njene noge i dajem njenim stopalima dobru masažu, zarađujudi dug izdah zadovoljstva od nje. „Zar cipele koje nosiš ne ubijaju tvoje stopalo?” „Ne,” odgovara odmah, onda grize usnu i viri na jedno oko i gleda u mene oprezno. „Dobro, umeš li da čuvaš tajnu?” 110


Zauvek sa mnom „Sve što kažeš ostaje između nas dvoje, cara.” „One me jebeno ubijaju,” kaže, i zatvara oči ponovo, ali uglovi usana joj se podižu u osmeh. „Ali ih volim previše da bih nosila išta drugo.” „Izgledaš jebeno neverovatno u njima,” odgovaram dok je teram da se okrene na stomak. Ona gnjezdi ruke ispod glave i uzdiše duboko dok moje ruke glade gore i dole njena vitka leđa, mesedi i istezajudi njene mišide. „Imaš sjajne noge.” „To je od hodanja u štiklama od 8 centimetara svaki dan. Slatki Isuse, osedaj je dobar.” Pomeram se na mesto na njenom desnom ramenu ponovo i ako ne grešim ona prede. „Nemoj nikad prestati da me dodiruješ,” šapude sa blaženim izdahom, a moje srce zastaje. „To je plan.” Nagnem se i poljubim je u vrat, pravo u tačku iza njenog uha koja je izluđuje. Ona ponovo uzdiše i njeni kukovi se izdižu trljajudi se o moj ved tvrd kurac. Njene usne su iskrivljene u uglovima, a rumenilo puzi ka obrazima dok ona meškolji kukovima opet, osedajudi moju težinu kurca na njenoj guzi. Nacerim se i poljubim joj vrat opet, onda idem usnama dole do ramena i između njenih lopatica. Njene ruke grabe jastuk, ali joj prošapudem na uho. „Opusti se, dušo,” i ona ga pušta i mršti se na mene. „Više volim italijanski.” Dižem obrvu. „Ma je li?” „Znaš da je tako.” Ona pudi usne u durenju i zatvara oči ponovo dok moji prsti ostavljaju trag na dole niz leđa i gore sa strane, činedi da se meškolji. „To golica.” „Naučideš, dušo,” počinjem i nastavljam da joj trljam kožu, „da me nedeš uvudi u krevet.” Uvučem joj rame dok ona brzo uzima vazduh i grize njenu usnu. „Znam šta smeraš, a ja planiram da nastavim da učim. Tvoje telo je izražajno.” Uhvatim joj noge i sednem nazad na pete, uhvatim joj guzu rukama i stiskam nežno i ona drhti i ispušta lagano stenjanje koja puca energično pravo kroz moj kurac, činedi da joj se guzovi rašire. „Vidiš, sviđa ti se ovo.” „Sviđa mi se,” slaže se šapatom. „I voledeš to.” Prekrivam njeno telo ponovo, okusim njen vrat i kliznem rukom između njenih skupljenih nogu gurajudi njen klitoris sa prstima, širedi njen 111


Zauvek sa mnom sok između usmina. „O, Bože, tako volim to.” Hvatam njenu ruku u moju, a ona brzo vodi naše prste i zavlači moju ruku pod njeno lice. Zgrabim kurac i vodim ga niz njenu pukotinu i guram u nju, oboje stenjemo na to koliko je neverovatan osedaj povezanosti, uzano još uvek zbog njenih butina koje su pritisnute na moje. „Jebiga, osedaš se dobro, Alecia.” „Kako je to mogude da si porastao ovo jutro?” Pita u čudu. „To je ugao,” odgovaram sa osmehom i osedam kako mi se oči rolaju u potiljak kad se ona stiska oko mene. „Bože, imaš li ideju šta mi radiš?” „Imam prilično dobru ideju,” odgovara pametujudi i kruži kukovima. „Unutar mene je dok govorimo.” „Činjenica da ti možeš da govoriš znači da ne radim svoj posao dobro,” odgovaram i sa slobodnom rukom joj sklonim kosu sa lica i vodim je niz njena leđa, u stranu i držim se za njen kuk čvrsto, držedi je da se ne pomera, počinjem da se gibam u vedoj meri, voledi je dugo i polako, baš sporije nego što znam da ona želi. Ona reži i okrede lice odmarajudi čelo na mojoj ruci. „Jače,” ona stenje. „Ne još.” Odgovaram i nastavljam dug, spor tempo. „Želim da na kraju shvatiš kako si neverovatna, tesoro,” šapudem joj na uho. Ona se mršti iznenađeno, ali je zakačena ispod mene. Ne može da učini ništa, osim da oseda i sluša me celog oko nje, a ja u potpunosti koristim njenu ranjivost. „Ti nisi jebanje na brzaka za mene. Da je to slučaj, ne bih te pratio dovde danas.” Prilagođavam svoj stisak na njenom dupetu, širedi njene guzove više da bih uronio dublje, ali ne i brže. „Ti si seksi, da, i Bog zna da te želim očajno da du oslepeti, ali to nije sve što si ti, Alecia.” „Dominic.” „Nisam rekao da možeš da pričaš.” Uvučem joj uho u usta. “Na tebe je red da slušaš.” Ona grize usnu dok se nameštam tako da mogu da pulsiram kukovima, pogađajudi njenu G-tačku i njen klitoris u isto vreme. Osedam da de da se izgubi. „Da ovo je zastrašujude,” šapudem. „Nije baš ni u mojoj zoni udobnosti čak, ali pomisao da te nemam me užasava. Ako misliš da si me uplašila malopre, grešiš. Ne idem nigde.”

112


Zauvek sa mnom „Nisam pokušavala da te uplašim.” Govori dok njena pička pulsira oko mene. „Bila sam iskrena.” „I cenim tvoju iskrenost, cara.” Povlačim se nazad, izvlačedi svoj kurac skoro iz nje skoro ceo, a onda ponovo nastavljam intenzivnije, uzimajudi vreme da se spustim u nju. Zadihana je, a njene usne su vlažne i razdvojene. „Ti si dragocena. Vrednija si više nego što misliš. Znajudi da te drugi čine beznačajnom me izluđuje, ali to je njihov gubitak.” Pritisnem usne na njeno uho. „To je njihov gubitak.” „Dominic,” ona šapude dok telo počinje da joj se uvija i drhti ispod mene. „Da, tesoro,” odgovaram joj i konačno joj dajem ono za čim joj telo žudi, pomerajudi se brže, malo grublje, u njoj. „Svrši za mene.” „Oh, Bože,” ona uzdiše i njeno telo podrhtava, zateže se i raspada u delove ispod mene, uzvikujudi moje ime. Moje ime. „Tako je,” kažem hrapavo. Izvučem se iz nje i okrenem je na leđa, smeštam se između njenih nogu i uranjam u njenu još uvek drhtavu picu dok me njene ruke i noge nežno obmotavaju. Uranja svoje prste u moju kosu i posmatra me sa širokim, staklastim smeđim očima dok zakačinje svoja kolena na moje kukove, otvarajudi sebe potpuno. „Ovo sam ja sa tobom, Alecia. Ne tvoj bivši, ili neki drugi idiot koji te je pustio da pobegneš od njega. To smo samo ti i ja.” Grickam njene usne i polako, slatko vodim ljubav sa njom, opijen njom. Gurnem jednu ruku ispod njene guze, prinosedi je bliže meni. „Ti i ja, razumeš?” „Ti i ja,” slaže se, pre nego povuče moju donju usnu među svoje zube, a ja ne mogu više da se uzdržavam. Zakopavam svoje lice u njen vrat dok orgazam puca kroz mene. Razbijam svoju karlicu o njenu i svršavam unutar nje dok ona ciči i stiska oko mene još jednom, svršavajudi zajedno sa mnom. Nakon što hvatam vazduh, oslanjam se na laktove, skidajudi svoju težinu sa nje i smešim joj se nežno. „Mislim da nam treba drugo tuširanje.” „Mislim da si u pravu.” Kikode se i njena pica me steže, odmah me činedi krudim opet.

113


Zauvek sa mnom „Kasnije,” mrmljam sa osmehom i zataknem njenu nogu za moje rame, „Izgleda da nisam završio sa tobom.”

114


Jedanaesto poglavlje Alecia „Samo ti i ja.” Domove reči su kao eho u mom umu dok polako klizim iz sanjivog sna u lenju budnost. Njegova ruka je obmotana nežno oko mog struka, njegove grudi pritisnute na moja leđa. Čak i u snu, drži me blizu njega. Ti i ja. Osmehnem se i uzmem dubok udah, onda se okrenem kako bi bila licem ka njemu. Njegovo lice je opušteno u snu, usne zatvorene, njegove trepavice dotačinju obraze. Šta je to pa muškarci imaju bolje trepavice od žena? Dotaknem vrhom nosa njegov, onda stavim nežan poljubac na njegove usne i jurnem ispod njegove ruke i pospano krenem u kupatilo. Očajnički mi treba tuš, nismo imali prilike prošle nodi. Nije da se žalim. Moje telo zuji, ekstra je osetljivo od Dominicove pažnje. Uskočila sam ispod vode tuša i smešila se sebi dok sam sapunjala svoje telo. I dalje sam preplašena u svom umu. Nedu lagati sebe i pokušati da razmišljam da sam odjednom devojka za srca i cvede. I dalje nisam toliko sigurna da ta sranja postoje, ali ono što je Dom rekao prošle nodi ima potpuno smisla. Ono što osedam sa njim je jedinstveno njemu. Nama. To nema nikakve veze sa našom prošlošdu. Nema nikakve veze sa Jonathanom, ili mojim roditeljima. Samo smo on i ja. I prokletstvo ako to nije najsigurniji osedaj koji sam ikad imala. Završila sam brijanje nogu, smešim se kad sam videla njegove otiske prstiju na mojoj butini. Prokleto seksi. Da li je uvrnuto što mislim da je Dominic ostavio svoje otiske prstiju na mojoj koži? Slegnem ramenima, isključim slavinu, brzo prosušim kožu i obmotam se velikim, mekanim, plavim peškirom, onda se približim toaletnom ogledalu i obrišem paru sa ogledala pre nego hidriram lice. Ako me dodiruje na način kao što je sinod, može da ostavlja modrice gde god hode. Nasmejem se cinično i češljam kosu, onda je okrenem na zadnjem delu glave i pričvrstim iglama. Samo što sam spustila ruke, Dom se pojavljuje iza mene u ogledalu. Ništa ne govori, ali njegove oči su na mojim dok nežno stiska moja ramena i ljubi moj vrat, u tu tačku koju koju on zna da me čini slabom u kolenima. Njegove ruke klize niz moje, do mojih ruku, pa ih proračunato vodi vrha komode.

115


Zauvek sa mnom „Ostavi tvoje ruke upravo ovde,” šapude mi kod uha. Grizem usnu i zatvaram oči, ali se naginje pored mene, njegova duga ruka doseže preko mene i briše paru koja se formirala u ogledalu. „Drži oči otvorenim, cara.” Našla sam njegov pogled u ogledalu. Njegove usne se trzaju sa humorom, njegove rupice mi namiguju, i slededu stvar koju znam, moj peškir je nestao i bačen je na pod. Moja obrva se diže dok njegove ruke bludniče oko mene, od mojeg lica, dole do mojih grudi, do stomaka u ogledalu, onda se povlači pozadi i njegove oči prave obilazak mog tela od pozadi. I samo tako, ja jebeno gorim. „Dom...” „Nisam rekao da možeš da govoriš,” mrmlja lenjo, ali oči su mu direktne i čvrste dok susrede moje u staklu. Volim kada je šefujud. On povlači vrh svoga prsta niz potiljak moga vrata, nastavlja niz kičmu, poslavši trnce kroz moju kožu. Kad stigne do kraja moje kičme, grabi me za kukove sa obe ruke užurbano, naginje se i izdiže moje dupe u vazduh. Njegove ruke klize i pokrivaju moju guzu nežno, sa poštovanjem, a ja ve mogu osetiti vlagu koja se skuplja između mojih bedara. Isuse, želim ga kao luda, a upravo sam ga imala pre nekoliko sati. „Razmišljao sam da te uzmem ovako prošle nodi,” kaže nežno, njegovi prsti idu gore dole sa strane. To bi me normalno zagolicalo, ali sve što se dešava jeste da mi se bradavice stvrdnu u iščekivanju. „Ali sam odlučio da to nije ono što trebaš tada.” On se nagne preko mene i stavi poljubac u ulegnude mog vrata, onda pronalazi moj pogled sa svojim ponovo dok mi grabi ruke i pomera ih na ogledalo. „Osloni se na staklo,” nalaže čvrsto. Hvata obe moje sise i uvija bradavice sa prstima. „Sviđaš mi se u ovom položaju. Sa tvojom guzom izdignutom, široko otvorena za mene.” Moja vilica pada dok gledam njegove preplanule ruke kako se pomeraju preko moje kože. „Želim da držiš ruke na ogledalu, cara. I ne želim da me gledaš.” Namrštim se na njega, ne razumejudi. „Drži oči otvorene, ali želim da gledaš sebe.” Ljubi 116


Zauvek sa mnom moju kičmu, tačno između lopatica dok njegovi prsti nastavljaju da muče moje bradavice. „Želim da vidiš šta ti mogu raditi.” Znam šta mi radi. On me čini potpuno ludom. Čini da se osedam kao da moje telo okrede naopačke. Čini da se izgubim. Otvaram usta, ali pre nego progovorim on kaže. „Ne prepiri se sa mnom, osim ako ne želiš da ovo stane.” Zaboravi šefujude. Pokušaj tiranisajudi. I sa tim poslednjim rečima uputstva on poljupcima pravi put niz moju kičmu i čučne iza mene. Osedaj je bizaran gledajudi sopstveno lice dok sam napaljena. „Kako se osedaš?” Pita dok stavlja poljubac na levi guz, kao da mi čita misli. „Stidljivo,” odgovaram odmah. „Dobra devojka,” Kaže i vuče svoju ruku unutar desne butine i klizne vrhovima prstiju kroz moje nabore i preko mog klitorisa, onda se povlači brzo nazad. Zastenjem, usne su mi razdvojene, i mogu videti puls na mom vratu kako ubrzava. „Pogledaj samo način kako se rumeniš,” šapude. Samim vrhovima prstiju, njegovim kratkim noktima, grebucka gore dole moju guzu polako, što me tera da hvatam dah. „Volim kad tvoji guzovi postanu crveni od uzbuđenja.” Nikad ranije to nisam primetila. Nisam znala da to radim. Crvenilo se širi od mojih obraza, dole niz vrat do mojih grudi, moje ruke formiraju pesnice, i dalje naslonjene na ogledalo. Vidim njegova ramena sa svake strane mojih kukova, ugrizam usnu na pomisao njegovog lica koje je u ravni sa mojom picom. „Crveniš i dole, takođe, znaš.” On stavlja još jedan poljubac na drugi guz, baš dok njegove ruke putuju do unutrašnjosti moje leve butine i ka mojim mokrim naborima. Ja stenjem i spuštam glavu, zatvarajudi oči, a on odjednom... nestaje. „Ako ti staneš, i ja du, cara.” Moja glava šiba nazad. On se prebacio na levu stranu gledajudi me u ogledalu. „Ozbiljan sam.” Grizem usnu opet i klimam glavom, on se pomera pozadi još jednom, grabi moje kukove svojim rukama, i bez daljnjeg odlaganja, naginje se i udara svojim jezikom, od mog klitorisa do anusa, u jednom dugom, čvrstom, mokrom kretanju.

117


Zauvek sa mnom Sad sam zadihana, moj puls skače, krv mi zuji u ušima. Pritiska jezik na moj klitoris i povlači moje usmine u svoja usta, lagano pulsira, onda njegov jezik tone u meni. Trlja svoj nos na nabore mog anusa, ali onda sve od početka, vodi usne dole do mog klitorisa, palacajudi nežno, baš pre nego uroni dva prsta duboko u mene i čini da svršim zahtevno, udarajudi moju prokletu slatku tačku. „Dom!“ Vičem, moje usne se trzaju. Bože, moje oči su staklaste, zenice proširene. Moja koža je blistava sa lakim sjajem znoja, a moja donja usna je natekla od mojih sopstvenih zuba. On de me jebeno ubiti. „Tako je, dušo,” kaže glasno, pre nego zgrabi moj klitoris usnama još jednom, sisajudi uporno, napaljujudi me još jače. Gledam u čudu dok idem preko ivice, vičudi, posrdem pesnicama naslonjenim na ogledalo dok počinjem da slepim, videdi samo zvezde dok jako svršavam. Ne mogu jebeno da dišem. Pre nego što znam šta se dešava, Dom ustaje i okrede me u njegove ruke, podiže me na kozmetički stočid i gurne se u mene, glatko zakopavajudi sebe u moju vlažnost. Pokriva moja usta svojim, naslanja svoje ruke na ogledalo i počinje da pumpa u i van mene nasilno, kao da je zaposednut ludilom. Ja se vezujem za njega, moje noge obavijam oko njegovog struka, a moje ruke grabe njegove nadlaktice dok njegove usne pljačkaju moje. Mogu okusiti sebe na njemu, a to me čini da ga želim još više. Sa jednom rukom, dosežem između nas i pritisnem prste na klitoris, a zatim potisnem niže i stisnem koren njegovog kurca dok se on krede unutra i van mene. Reži i sklanja svoje usne sa mojih tako da može da gleda moju ruku, onda skrede svoje divlje plave oči na moje. „Che è così fottutamente sexy,” on uzdiše. „Bože, tako si jebeno seksi.” Mogu da osetim kako mi se telo steže dok još jedan orgazam se skuplja u jezgru mene, onda eksplodira kroz mene. Nagnem se na kraj i ugrizem Domovo rame dok brbljam i ježim se na njemu. „Jebiga, da,” on reži, sa jednom rukom zakopanom na mom dupetu dok me povlači još čvršde ka njemu, tarudi njegov pubis o moj klitoris, i svršava dugo i teško, praznedi sebe unutar mene.

118


Zauvek sa mnom Ostajemo tako dug trenutak, ja zakačena za njega da ne bih pala nazad, Dom grabedi moje dupe gotovo bolno, dok se naslanja na ogledalo sa drugom rukom, juredi svoj dah. Konačno, on stavlja čelo na moje i odmahuje glavom. „Da li vidiš kako si prokleto seksi?” „Vidim...” Počnem, ali me zaustavlja sa čvrstim pogledom. „Bez pametujudih odgovora.” „Da. Vidim.” „Hvala Bogu.” Ljubi moje čelo nežno i odstupa pomažudi mi da siđem sa stočida. „Želim da provedem dan sa tobom,” kaže mi. „Pa bidemo napolju u vinogradu, tako da...” „Ne, dalje od vinograda.” Okrenem se zuredi u njega. „Dom, provela sam dan juče daleko od vinograda. Imam posla.” „Nedelja je, cara.” Izbacuje mi samouveren pogled. „Niko ne radi danas.” Žvadem usnu dok razmišljam o svim stvarima koje bi trebala da radim danas, ali on savija obrvu na mene i popuštam. Želim da provedem dan sa njim. „Šta imaš na umu?” On odvrne vodu na tuš pre nego me stisne na njega i posadi poljubac na moj nos, onda na moje usne. „Želim da te odvedem negde posebno.”

***

Ubacim krekere i grožđe u korpu koju nosim za naš dan napolju i mrdam guzom u ritmu Matt Nathanson, pevajudi `faster`. Dodajem sir, salamu i jagode, a zatim izvlačim van moje vino i biram bocu Domovo crveno, dve čaše, zatim skakudem po kuhinji, pevajudi zajedno sa Mattom. 119


Zauvek sa mnom Odjednom, Dominicove snažne ruke uzimaju moje i on me graciozno zavrti u svojim rukama, oboje plešemo po kuhinji. „Volim da gledam tvoje pokrete,” šapude na mojoj slepočnici dok me drži blizu. Kikodem se i pomeram svoje kukove sugestivno, zaigrano, baš upravo kad me odgurne od sebe ponovo, onda me povuče ka sebi, moja leđa naslanja na njega, moja guza pritisnuta na njegove prepone. Ja obavijem svoje ruke oko njegovog vrata i nagnem glavu nazad tako da on ljubi moj nos, a onda, Patrick Swayze-stil, on me zavrti još jednom, pa onda me nagne nisko dok se pesma završava. „Veoma lepo, gospodine Salvatore.” Njegove usne se trzaju i te rupice na obrazima mi namiguju dok me povlačina noge i stavlja brz, žestok poljubac na moje usne. „Jesi li spremna da krenemo?” Pita. Oči mi lutaju dole na njegovu ležernu košulju i seksi farmerke, onda gore na njegovo lice gde nalazim poluosmeh na tim neverovatnim usnama i njegove oči sijaju sa... požudom. „Nastavi da me gledaš tako, cara, i nedemo stidi daleko danas.” Jednostavno zagrizem usnu i nastavim da gledam, uživajudi u pogledu kako on gleda u mene. Konačno, on odmahuje glavom i smeje se. „Idemo. Napolje. Odmah.” On hvata korpu, onda uzima moju ruku njegovom slobodnom i stavlja mokar poljubac na moje zglobove. „Hajde.”

***

„Nisam znala da je ovo ovde,” komentarišem, dok Dominic i ja hodamo rame uz rame dugim pristaništem koje izgleda zvučno. Malo je tmurno danas, hladedi nas, ali pejzaš nije ništa manje zapanjujud. „To je samo nekoliko kilometara od mog stana.” Klima i gleda u vodu, a zatim se namršti na žičane ograde sa katancima svih različitih oblika i veličina koje vise.

120


Zauvek sa mnom „Katanci ljubavi,” mrmljam sa osmehom. „Mislim da pokušavaju da kopiraju mesto u Parizu?” „Ne shvatam,” kaže, pre nego pogleda dole u mene sa podignutom obrvom. „Da li je ovo trebalo da bude romantično?” „Trebalo bi da bude simbolično,” odgovaram slegajudi ramenima. „Znaš, očigledno ako stavimo katanac ovde sa našim inicijalima sa svim ostalim, naša ljubav je prava.” Ja se usiljeno nasmejem i odmahnem glavom. „To je kao Dan zaljubljenih.” On trepde u iznenađenju. „U redu, moraš mi to objasniti.” Naslanjamo se na ogradu i posmatramo jedrilice kako plutaju pored. Voda je duboko plava i sa prekidima. Nakačili smo naše cipele na ogradu pristaništa, uz košaru i vino. Dom uzima moju ruku u njegovu i podigne je do njegovih usana, stavlja čvrst poljubac na moj dlan dok ja naslanjam obraz na njegovo rame i uzimam dubok udah slanog vazduha. „To je trik,” kažem jednostavno. „Ti baš nisi romantična, tesoro.” Kikode se i ljubi mi ruku ponovo, a ja nisam sigurna zašto, ali to mi ne seda dobro. „Jesam,” insistiram, i okredem se da naslonim leđa na ogradu tako da mogu da ga gledam. „Jesam, kada postane bitno.” „Šta je bitno?” Njegov glas je tih, ali uporan, a njegove duboko plave oči me probadaju. „Romantika nije dokazivanje nekome da ga voliš sa cvedem i karticom sa posvetom, i čokoladom. Ili čak sa katancom na ogradi. To je dnevni podsetnik. To govori, biram tebe. Danas i svaki dan.” Slegnem ramenima, pogledam dole, postiđena sada. Zašto sam pakla mu rekla to? Ali Dom podiže moju glavu gore i smeši se dole na mene na svoj nežni način koji zna. „Čuo sam te.” Okredem se ka vodi i uzimam dug, dubok udah. „Bože, sviđa mi se ovde.” „Zašto?” Pita odjednom. „Zašto?” Ponovim i mrštim se na njega. 121


Zauvek sa mnom „Zašto ti se sviđa ovde?” Pogledam dole u vodu, a onda u visokog, crnog čoveka pored mene. „Da li mi ne gledamo isti krajolik?” „Ne budi teška. Šta je sa ovim mestom, ovom vodom, koja ti se sviđa?” Uzdahnem i okrenem pogled ka vodi, ostrvu, pticama, brodovima. „To me usredsređuje. Znala sam kad sam kupovala stan da mora da bude na vodi, a onda sam se stisla i čuvala dok nisam mogla da priuštim svoje mesto. Bilo je ovde i nigde drugde ne želim da budem.” Uzimam Domovu ruku i vodim je niz ogradu ka travi. „Volim sve u vezi obale. Miris, način na koji vetar šiba moje lice i provlači se kroz moju kosu. Ne postoji ništa kao gledanje paraglajdera, ili hvatanje brzog pogleda na morske lavove u vodi.” Dom podiže košaru i vino, uzima moje cipele i vinske čaše i pratim ga do široke travnate površine, gde smo sve stavili i seli licem u lice. „Ovo je moj dom.” Slegnem ramenom i izvadim vlas prljave trave. „Shvatam,” odgovara sa klimanjem glave. „To je gde pripadaš.” „Tačno.” „Tako je i vinograd za mene.” Kaže i škilji u vodu, „I Italija.” „Volela bi da vidim Italiju. Pričaj mi o tome.” On me pogleda, a onda pre nego što mogu da reagujem, povlači me rukama na leđa na travu, pokrivajudi me sa svojim čvrstim telom. „Zatvori oči.” „Deca su u blizini,” odgovaram suvo, terajudi ga na smeh. „Zatvori oči,” ponavlja. Namreškam nos na njega i uradim kako je rekao, opuštajudi se u travi. „Nedu ni da mislim o bubama koje mogu da gmižu oko moje kose upravo sada,” komentarišem lagano. „Štitidu te.“ Odgovara i odjednom, njegovi prsti maze moje jagodice obraza i ja se topim.

122


Zauvek sa mnom „Italija nije slična ničemu. Tuscany, posebno, to je najlepše mesto na kom sam ikad bio.” Njegovi prsti putuju gore do mog temena, na moje slepočnice, preko mijih obrva, što me tera da udahnem zadovoljno. Dragi slatki Isuse, čovek je dobar sa rukama. „Sela su puna, previre od ljudi, ali oni su ljubazni ljudi koje deš ikada sresti.” Njegovi prsti klize niz moj nos. „A boje su zapravo spektakularne. Brda vibriraju zelenilom. Nebo je smelo plavo, ali kada sunce visi baš kako treba, sve je zlatno.” Poslednjih nekoliko reči je prošaptao dok prelazi palcom preko mojih usana. „Gledajudi sunce kako se odbija o rosu na mojoj vinovoj lozi je blizu raju kojem du ikad biti. Miriše... čisto. Novo. Svaki dan je nov.” Onda potone svoju drugu ruku u moju kosu, sklanjajudi moje tanke uvojke sa obraza i čela, šaljudi iskre svesti kroz mene, ali meni je udobnije nego ikad. Njegov glas je umirujud. Njegove ruke su opuštene. Ne mogu da verujem kako nežan je njegov dodir kada znam kako grub može biti. Ne mogu ga se zasititi. On se naginje blizu i šapude mi u uho. „Ne mogu da dočekam da ti je pokažem. Italija de te voleti.” Pre nego mogu da odgovorim, on prekriva moje usne njegovim, u dugom, sporom, slatkom poljbcu, tim načinom koji radi da imaš osedaj kao da me prvi put ljubi iznova. Njegovi prsti nastavljaju da golicaju moje čelo, dok druga ruka klizi sa strane, jedva dodirujudi moje grudi, dole niz moj kuk, dok me drži dok njegove usne prelaze preko mojih, onda lizne moju donju usnu, zarobi je među svoje zube, a onda opet smešta svoj dug i spor poljubac. Kada se konačno povuče nazad, ne mogu otvoriti oči. Moji kapci su teški sa željom i potrebom, a njegovi prsti na mojoj koži me teraju da poludim. On ljubi moj obraz, zatim moj nos i šapude. „Otvori oči, cara.” One vijore otvarajudi se i ja zurim gore u najsvetlije plave oči koje sam ikad videla, okruženim tamnim trepavicama, maslinastom kožom i vranom kosom. „Kako me uvek poljubiš kao da je prvi put?” Pitam bez daha. Njegove oči trepere na mojim usnama, onda nazad na moje oči. Umesto odgovora, on mi nudi taj osmeh koji zaustavlja srce, i krede da me ponovo poljubi. 123


Zauvek sa mnom Držim se za njegova snažna leđa i odlazim na dugu vožnju, uživajudi u njegovim usnama na mojim, njegovo telo me prekriva, njegov muževan miris me okružuje. Izgubljena sam preko glave. I ne želim da budem spašena.

124


Dvanaesto poglavlje Ova nedelja je proletela. Drugi Dominic i ja sam se vratila u vinograd, bilo je punom parom napred sa Montgomery planovima za venčanje. „Kredemo se uglavnom, Alecia, osim ako postoji nešto drugo što ti treba,” Mark kaže, dok maše zbogom svojoj ekipi. „Ne treba mi ništa,” uveravam ga sa osmehom. Moje štikle odzvanjaju dok mu prilazim na plesnom podijumu za igru. „Ovo je prelepo.” Njegove plave oči zaokupljaju masivni šator, pod, binu i zadovoljno klima glavom. „Dobro smo uradili.” „Uradili ste odlično,” slažem se. „Podidi demo svetla i postaviti stolove sutra, i to je to.” Mogu ved da zamislim bela tren svetla nanizana kroz šator, postavljeni stolovi i dekorisani sa prelepim cvedem, nasmešeni ljudi plešu i smeju se. Jedva čekam. „Probna večera sutra uveče,” podsedam ga dok se okrede da ode. „Kao da mogu to da zaboravim.” On odmahuje glavom i smeje se. „Pretpostavljam da se spremna za žurku koja de se izroiti sutra uveče.” Podignem obrvu i podignem glavu u pitanju. „Devojke de piti i slaviti, otkačiti se. Naša porodica nede se osedati prijatno opuštajudi se slobodno na recepciji, ali obzirom da je sutra uveče privatno, pa...” On sleže ramenima i zločesto se nasmeši. „Neka igra počne.” „Hvala na upozorenju.” Mahnem mu i hodam prema kudi, puštajudi sebe kroz sporedna vrata i natrčavši pravo na Dominica kad on upravo izlazi iz kancelarije. „Hej, zgodni.” Nežan osmeh mu se širi licem i pre nego može odgovoriti, ja se podignem na prste, obavijem ruke oko njegovog vrata i pritisnem usne na njegove u brzom, čednom poljupcu, onda se povučem i prelazim rukama preko njegovih snažnih ruku i stisnem ih čvrsto mojima. „Zdravo i tebi isto.” 125


Zauvek sa mnom „Kakav ti je dan?” „Prošao je dobro. Pretpostavljam da je i tvoj prošao dobro?” Klimam glavom i ljubim njegov dlan upravo pre nego pokrije moje obraze i palčevima mazi moje jagodice. „Imam još neke stvari da uskladim.” „Onda du te videti uskoro.” Smešim se i stisnem njegove ruke još jednom pre nego odem do kuhinje. Nemodna da se oduprem, bacam pogled preko ramena i nalazim ga kako me gleda dok odlazim, sa jednom rukom na grudima kod njegovog srca, njegove duboko plave oči mi se smeše. Dragi slatki Isuse, moj muškarac je zgodan. I način na koji mi srce preskače od pogleda na njegovo lice je skoro odvratno. I baš me briga. Mrdam prstidima mašudi mu i odšetam sredno u kuhinju dok Blake zviždude dok radi, izgledajudi privlačno u njegovoj kulinarskoj jakni, sa podvrnutim rukavima do laktova, pokazujudi svoje fleksibilne podlaktice. „Nešto miriše lepo,” komentarišem ležerno, naginjem se iznad pedi i posežem za poklopcem na posudi. „Ruke sebi, sestro.” „Gladna sam.” „Nahranidu te, ali dalje nos od mojih posuda.” Isplazim mu se i priđem do frižidera. „Da li je hrana stigla za sutrašnju večeru?” „Jeste, šefe.” „Jesu artičoke sveže?” Bocnem ogromno, prelepo povrde. „Dalje ruke od moje brige.” Zatvorim frižider i okrenem se nalazedi Blakea kako me gleda dok nešto seče žustro. „Odsedi deš prste ako ne gledaš šta radiš.” „Zašto si ovde da me jebeno gnjaviš?” 126


Zauvek sa mnom „Zato što te volim?” Zatrepdem svojim trepavicama ka njemu, a onda počnem da se smejem kada on podigne obrve i začkilji u mene. „Zato što proveravam da li držiš sve pod kontrolom.” „Kad ja nisam imao sve pod kontrolom?” „Moj posao je da proverim.” „Pa proverila si. Jesi li završila sa mikro-proverom ostatka ekipe za danas?” „Jesam.” Posežem oko njega i dapim parče crvene paprike sa njegove daske za sečenje i ubacim je u usta. „Ti si bio moja poslednja stanica.” „Dobro,” Dom kaže dok ide ka kuhinji sa dve boce vina u ruci. „Da li je večera skoro spremna?” Pita Blakea. „Da.” „Čekaj. Jel mi to imamo žurku?” Pitam. „Imamo večeru,” Blake odgovara sa osmehom. „Znam kako radiš kada si na poslu. Zaboravljaš da jedeš, a onda ogladniš i uživaš da nerviraš sve oko sebe.” „To nije istina,” insistiram. „Koji deo?” Dominic pita, dok izvlači tri čaše za vino iz ormarida. „Ako vi idete ka tome da se udružite protiv mene, idem kudi.” „Ne, nedeš,” Blake odgovara, dok Dom podiže njegovu obrvu na mene i odmahuje polako glavom. „Napravio sam tvoje omiljeno. A ako odeš, ne možeš ga imati.” „Domade makarone sa sirom?” Pitam sa nadom, što tera Doma na široki osmeh. „I...” Blake kaže pevušedim glasom. „I durede grudi?” Tapšem rukama uzbuđeno. „I...” „Ako kažeš zeleni kelj, izljubidu te.” „Ne,” Dom se ubacuje lenjo, dok izvlači čep iz prve boce, „nedeš.” 127


Zauvek sa mnom „Dadu ti ih besplatno,” Blake kaže sa osmehom. „A sve je uskoro gotovo.” „Jes!” Udarim Blakeovu pesnicu i pomognem momcima da iznesu sve napolje na sto pored ognja za roštilj. Svi smo se smestili, Dom odmah do mene i Blake preko puta nas, punedi naše tanjire, sipajudi naše vino, i ne mogu a da se ne pitam da de ovo biti... čudno. Spavala sam sa obojicom ovih muškaraca i obojica su veoma posebni za mene. „Pa, izgleda da je prilično puno urađeno tamo,” Blake kaže dok uzima zalogaj makarona sa sirom, pokazujudi na šator. „Da, samo još par dodataka i kraj finiša sutra,” odgovaram, uzimam zalogaj duretine, kelja i makarone sa sirom, onda uzdahnem glasno kad je sve to udarilo u moj jezik. „Tako dobro,” kažem sa ustima punim hrane. „Ti si tako dama,” Blake se smeši usiljeno. „Ne moram da budem dama kad me hraniš ovako,” kažem i uzimam gutljaj vina gledajudi Doma preko moje čaše. „On me ne hrani baš često,” informišem mog seksi italijana. „Uvek mi govoriš da de te pasta koštati 50 kilograma viška,” Blake me podseda. „Žene,” Blake kaže odmahujudi glavom. Dominic se naginje i šapude mi na uho. „Tvoje telo je savršeno.” Ljubi moj obraz i vrada se svom jelu. Blakeu ništa ne promiče. On se ceri široko. „Ovo je lepo.” „Emily de biti ovde sutra ujutro,” kažem, pokušavajudi da promenim temu. „Nas dve demo početi da sređujemo važne stvari.” „Važne stvari?” Dom pita sa osmehom. „One sitnice,” odgovorim. „Podsedanje cvedara za sutrašnje cvede, i sastati se sa njom za subotnje cvede. Zakazivanje poziva. Srediti usluge, proveravati listu gostiju i proslediti istu obezbeđenju.” Uzmem gutljaj vina i nastavim da označavam stavke u mojoj glavi, onda trepnem i pogledam uokolo. „Izvini, ved sam razgovarao sa Emily,” Blake kaže nonšalantno i ne želi da me pogleda u oči dok seče svoje parče durke. 128


Zauvek sa mnom „Kada?” Pitam. „Sinod,” odgovara. Sinod? „Nije bilo događaja sinod,” kažem i žvadem sopstvenu durku. „Ne, nije,” Blake odgovara. Pogledam u Dominica i nalazim da me posmatra pažljivo. Ne znam šta misli, ali on podiže obrvu ka meni i ja slegnem ramenom. „Ali ti si je video prošle nodi?” Pitam zbunjeno. „Jesam.” „Da li uživate jedno u drugom?” Dominic pita i uzima gutljaj vina dok ja buljim u Blakea u šoku. Blake i Emily? „Veoma,” Blake kaže sa osmehom. „Viđaš se sa Emily.” To nije pitanje. „Problem?” Blake pita prkosno. Ja spuštam svoju viljušku i pročišdavam grlo. „To je Emily.” „To smo potvrdili, lančidu.” Blakeova usta su stisnuta u liniju. „Znam te,” mrmljam tiho. „Kao i ja,” Dominic prekida, još uvek otelovljenje mirnode. „A zato što znam, znam da de Emily biti dobro zbrinuta.” On uzima moju ruku u njihovu i ljubi moje prste, a onda kaže niskim glasom. „Nemoj redi nešto za čim deš zažaliti.” Ja pogledam jednog i drugog muškarca i teško progutam. „Ljubomorna?” Blake pita i namigne mi, pokušavajudi da bude smešan. „Volim vas oboje,” odgovaram iskreno. „Vas dvoje ste mi najdraži prijatelji, a ja ih nemam baš puno, Blake. Dakle, ako se ovo raspadne, i ja budem morala da biram...” „Bože, ti si dramatična,” Blake kaže prevrdudi očima. „Iskrena sam,” insistiram. „Izlazim sa njom, da.” 129


Zauvek sa mnom „Da li je jebeš?” „Alecia,” Dom me poziva odmahujudi glavom. „Da, jebem je, Povodcu,” Blake odgovara iskreno. „Ovo je sa natpisom katastrofa,” mrmljam i uzimam dug dutljaj vina. „Ona je drugačija,” Blake kaže i zuri dole u svoje vino. „Nemam potrebu da pobegnem od nje.” „Ima stvari koje ne znaš, Blake.” Odmahujem glavom i vradam se nazad na dug razgovor sa Emily i njenoj nasilnoj prošlosti koju je imala. „Znam,” on odgovara i ubada me svojim trezvenim pogledom, onaj koji ne viđam često. „I boridu se za nas sve dok ona želi da me ima.” Zurim u prijatelja, Domova ruka je još uvek u mojoj, drži me čvrsto. „Budi dobar prema njoj,” kažem tiho. „Ona zaslužuje da neko bude dobar prema njoj.” „Veoma sam fin prema njoj,” on odgovara namignuvši samouvereno. „Bože, ti si svinja.” Namrštim se na njega, ali omekšam kada iz njega izađe onaj stomačni smeh. „Nikad me nisi upozorila na ženu pre,” kaže. „Uvek sam saznavala o njima dugo nakon što su napustile tvoj krevet,” podsedam ga, a onda se okredem ka Dominicu. „Da sam ih znala pre toga, rekla bi im da beže vrištedi u drugom pravcu.” „Oh, one sve vrište dobro.” „Bljak,” gunđam, onda se zakikodem dok pijem još vina. „Jesi li oduvek bio tako odvratan?” „Prilično,” odgovara čistedi svoj tanjir. „Ne brini, lančidu.” „Briga je moje srednje ime,” podsetim ga. On uzdahne i završi svoje vino. „Ja du da krenem.” On hvata svoje posuđe, ali Dominic mu maše da ih ostavi.

130


Zauvek sa mnom „Ja du to srediti,” kaže „Ti si kuvao,” ja kažem sa osmehom. „Ja obično kuvam i čistim kada ste vi tu,” kaže dok ustaje. „To je sranje, ja volim da čistim.” Blake se smeje. „Vidimo se ujutru.” „Vozi oprezno,” Dom kaže mašudi, dok Blake odlazi. On pijucka svoje vino zamišljeno dok ja završavam svoju večeru i uzdišem zadovoljno. „Volela bi da mi kaže kako pravi ove makarone sa sirom,” gunđam, dok skupljam sudove. Dom ustaje i pomaže mi, i dok tumaramo tiho po kuhinji, svako od nas je izgubljen u svojim mislima dok čisti. Ubacujem poslednju gomilu u mašinu za suđe i zatvaram vrata i dižem pogled nalazedi Doma naslonjenog kukovima na radnu površinu, sa rukama prekštenim na grudima, gleda me u tišini. „Šta nije u redu?” Pitam ga. On odmahuje glavom i mršti se. „Ništa.” „Šta ti je na umu?” „Vi ste stvarno prijatelji? Mislim na Blakea.” Ja podignem glavu. „Nemoj mi redi da se osedaš ugroženo od strane Blakea.” „Ne bih to nazvao ugroženim,” odgovara i prelazi prstima preko usana. „Nikad nisam proveo neko vreme sa vama oboje pre. Vidim da brinete jedno o drugom, ali ne na intimnom nivou.” Klimama polako. „Kao što sam rekla on je jedan od mojih najdražiš prijatelja. Imali smo fizičku vezu veoma davno.” Njegove nozdrve su se proširile na to, oči su mu se suzile, samo malo, ali sluša mirno. „Očigledno je da smo mnogo bolji kao prijatelji. Puno mi znači. On je jedina osoba u životu koju znam da me ne bi napustila.” Domove oči su sužene dok me gleda. „Ja te nedu napustiti, Alecia.” Progutam i slegnem ramenom, nisam sigurna šta da kažem. „U redu.” On klima glavom, kao da je nešto uradio i prilazi mi. 131


Zauvek sa mnom „U redu?” „U redu,” on ponavlja i povlači me u zagrljaj, ljubi moje čelo i udiše me u jednom glatkom pokretu. „Mirišeš neverovatno.” Nasmejem se i uživam u osedaju njegovih ruku oko mene, vuče me čvrsto na njega. „Malo si napeta,” on nastavlja. „Bio je to dug dan.” „Dođi.” On sipa u čašu vina, zatim me uzima za ruku i vodi kroz kudu i gore stepenicama u njegovo glavno kupatilo. Magično povlači jednu roze lalu i pruža mi je sa nežnim osmehom. Laticama mazim nos i udišem sladak miris dok se on okrede i puni kadu, pali svede, a onda svoju pažnju usmerava na mene. Sigurnim prstima, odšnjirava moju haljinu i gura je niz moja ramena, puštajudi je da završi oko mojih članaka. „Prelepa si cara.” Njegove oči lutaju gore i dole po mom torzou. „Ovaj grudnjak je lep.” Njegovi prsti se zakačinju ispod tankih traka blago roze korpica mog polu grudnjaka, to čini da mi se bradavice stvrdnu pre nego ga otkopča između mojih grudi i pridruži se haljini na podu. Sa njegovim očima na mojim, on zakačinje palčeve u moje gadice i vodi ih niz moje kukove i noge. „Izađi iz ti peta ubica, molim te.” Uzima me za ruku i vodi u kupatilo, posmatra dok ja uranjam u parnu vodu i postavljam glavu naslanjajudi je na ivicu ogromne kade. „Evo ti tvoje vino,” Kaže sa osmehom dok seda na ivicu. „Lepo je ovde.” „Sa tobom ovde, da jeste.” „Ti si šarmer.” „Samo kažem ono što vidim,” odgovara sa poluosmehom, pokazujudi te seksi jamice. „Sviđaju mi se tvoje jamice.” 132


Zauvek sa mnom „Nadam se da to nije sve što ti se sviđa.” Ja slegnem ramenima. „Verovatno ne.” On se kikode i prolazi prstima niz moj obraz. „Zapravo, ovo je više za tebe kao lakomisleni, šarmantni italijan koji je tebi tako poznat.” Njegove plave oči nalaze moje, mirno me posmatra dok uzimam gutljaj vina. „Nedeš da me pitaš šta ja vidim?” Pitam hrabro. „Šta vidiš, tesoro?” Uzmem njegovu suvu ruku u moju mokru i stavljam poljubac na njegov dlan. „Vidim profesionalnog, inteligentnog, ljubaznog...” „Samo me nemoj nazvati lepim.” „Seksi, slatki muškarac.” „Ti si ona koja je slatka, Alecia.” „Ova kada je lepa.” „Uzedu tvoju reč za to.” „Nedeš mi se pridružiti?” „Ne.” On sklanja moju kosu sa čela sa jednim prstom. „Želim da se opustiš. Uzmi dubok udah.” On se nagne i poljubi me u glavu, onda ustane i napusti prostoriju. Dođavola, sladak je. Postavljam čašu vina na ivicu kade i utonem u vodu koliko mogu da ne uronim moja usta i nos ispod vode, uzmeh dubok udah, i slededa stvar koju znam, snažne ruke me podižu iz kade. „Ne da zaspiš i udaviš se, srce.” „Ukvasidu te,” mrmljam naslonjena na njegove grudi i ukopam se blizu njega, moje ruke su oko njega, moj nos pritisnut je na njegov vrat. „Ali ne vradaj me dole.” On se kikode i ljubi me u čelo. „Moram da te pustim na sekund da bih te osušio.” Brzo me prosušuje peškirom i pre nego mi postane hladno, vrada me u svoje ruke, nosi me u sobu gde me nežno poleže na krevet i prekriva moje golo telo pokrivačem. Gledam ga sa poluteškim kapcima dok on brzo skida svoju odedu 133


Zauvek sa mnom i pridružuje mi se. Povlači me do njega, njegove ruke se obmotavaju oko mene i grli me čvrsto, kao da se plaši da du da se otkotrljam od njega. Nema jebene šanse za to. Nikada nisam znala da spavanje u nečijim rukama može biti tako udobno. Zato što toga nije bilo ranije. Uzdišem duboko i pritiskam poljubac u Dominicov vrat. „Ovo je prijatno.” „Mmm,” on odgovara i ljubi me u glavu. „Spavaj, slatka devojko.” „Nedemo imati seks?” Pitam iznenađeno, povučem se dovoljno da ga pogledam u oči. Njegovi prsti igraju dole na mojoj slatkoj tački na vratu, šalju drhtavicu niz moje ruke, upravo dok njegova druga ruka uzima moju, a onda povezuje naše prste i podiže ih do svojih usana. „Želim da spavam sa tobom,” šapude grubo. „Ne mislim da imam seks sa tobom, inače ja uvek želim da sam u tebi. Želim da spavam sa tobom, u mom krevetu, sa tvojom glavom na mojim grudima i mojim rukama oko tebe. Sa svojim nosom zakopanim u tvojoj kosi tako da mogu da te udišem celu nod.” On uzima duboh uzdah i ljubi moje prste opet. „Želim da spavam sa tobom, ovde u ovoj hladnoj sobi, tako da moramo da se skupimo bliže. Da ne pričam, samo da budem ovde, sa tobom. Samo želim da budem sa tobom, Alecia.” Progutam teško, moje oči su zabodene na njegove usne dok on govori, osedam kako mi srce skakude i stomak steže na njegove reči. „Mogu da živim sa tim,” prošapdem iskreno. „Dobro. Spavaj, cara.” On ljubi moje prste opet, odmara naše ruke na njegovim grudima i vodi moju glavu dole na njega, gde mislim da se uklapa savršeno, uprkos našoj ogromnoj visinskoj razlici. Uzimam dubok udah i osedam da se opuštam na njemu. Osedam da se smeši iznad moje glave dok njegovi prsti golicaju moj vrat ponovo. „Nastavi to da radiš i nedu spavati,” šapudem. „Spavadeš,” odgovara samouvereno.

134


Zauvek sa mnom Ne progovaram ponovo. Jednostavno ležim sa njim. Tu sam sa njim, a nakon par dugih minuta osedam da je zaspao, ali ja ležim budna neko vreme, slušam kako diše, slušam kako musrce kuca ispod mog obraza. Slušam tišinu oko nas. Da li je ovo onaj osedaj kada si zaljubljen? Ovo zadovoljstvo, ova privlačnost? Ovo poverenje? Ne mogu da odolim stavljajudi poljubac na njegove grudi i osedam njegove ruke kako se stežu oko mene dok on spava. Prilično sam sigurna ako je ovo ono što je ljubav, sapletena sam i upala pravo u nju.

135


Trinaesto poglavlje „Ozbiljno, ovo je kao poplava zgodnih muškaraca,” Emily mi šapude dok sedamo na bele stolice pre nego što su lukovi Dominicova brada napravili za Willovo i Megino venčanje. Cela porodica je ovde za probu. Svi Montgomery, brade i sestre i njihovi supružnici, svi od roditelja istih, čak i deca. To je velika porodična žurka, a oni provode dobro vreme zezajudi jedni druge. „Ovde,” sveštenik kaže strpljivo, dok dvojica brade, Matt i Caleb, se smejulje na nešto što im Isaac šapude u prvom redu. „Da li dete izgovarati svoje zavete jedno drugom. Will, ti prvi.” Will, savršeno trezven i ozbiljanog izgleda na njegovom staloženom zgodnom licu, uzima Megine ruke u svoje i zuri dole u nju intenzivno. „Megan, obedavam da te nikad nedu naterati da vežbaš sa mnom. Znam kako ceniš svoju lenjost.” Usne mu se trzaju dok mu se brada smeškaju. „Kunem se da du redovno slati kolače na tvoj posao.” On se zlobno ceri, a ja znam da demo dobiti nešto smešno i zabavno. „Kunem se da du zapamtiti gde su sve tvoje erogene zone na tom tvom fantastičnom telu, i obratidu posebnu pažnju na njih redovno.” „Ti si razlog što smo morali da stavimo uputstvo na bočice šampona u ovoj zemlji,” Samantha dovikne, zarađujudi pesnicu od Brynna. „Nedu redi prave zavete danas,” Will kaže, njegove oči su i dalje na njegovoj mladi. „Te su za subotu.” „Tvoj red, Meg.” „Ni ja nedu izgovoriti svoje,” Ona kaže sa osmehom. „Želim da dođem do dela gde se ljubimo.” „To je moja devojka,” Will se slaže i naginje se da je poljubi, ali ona pokrije svojom rukom Willove usne i odmakne se, gledajudi u sveštenika. „Čekaj! Kako bi trebalo da se poljubimo?” „Ne sa jezikom!” Leo viče, sve nas nasmejavši. „Mmpf, hmf srce,” Will mrmlja ispod Megine ruke. 136


Zauvek sa mnom „Šta?” Pita ga sklanjajudi ruku sa osmehom. „Nikad mi nisu trebala uputstva kako da ljubim, srce.” Will klizne rukama oko Meginog struka i privuče je ka njemu, malo se spustivši kako bi je poljubio, i odjednom oni su stravstvenom zagrljaju, ljubedi se sa dobrim entuzijazmom. „Prestanite odmah!” Jules viče i pokriva oči svojoj novorođenoj kderci, koja je smeštena na Nateovom ramenu. „Ovde ima dece!” Will se odmiče dramatično od Meg, ne skidajudi usne sa nje. Dominic se okrede sa svog mesta i smeši mi se, odmahuje glavom, a onda sleže ramenima u fazonu, „Šta da se radi?” „U redu, shvatili smo, voliš je,” Steven kaže dok ustaje. „Pusti jadnu ženu da diše, sine.” „Slatki Gospode, ako me muškarac poljubi tako, umredu,” Emily šapude sa strahopoštovanjem, terajudi me da se smejem. „Čujem da te Blake ljubi baš solidno,” mrmljam i gledam dok joj lice crveni. „Htela sam da ti kažem.” Gledamo u tišini, ne gledamo jedna drugu, dok Montgomery porodica ustaje i daska, devojke se zamajavaju sa bebama i decom, muški se dive njihovom ručnom radu na lukovima. „Dokle god si ti sredna, i ja sam sredna,” kažem joj iskreno. „Sredna sam.” Klimnem glavom jednom i ostavim se teme, ustajem i vradam se na posao. „U redu društvo, dobro obavljeno.” Tapšem rukama dok prilazim srednom paru. „Večera je servirana u šatoru. Mogli bi udi, u redu?” „Alecia, ovo je spektakularno,” Meg kaže sa širokim osmehom. „Tako je lepo.” „Ako ti se sad sviđa, samo čekaj subotu.” „Čuli ste ženu!” Will skoro hitno objavljuje. „Hrana!” „Will nije jeo negde skoro oko sat vremena,” Isaac govori prevrdudi očima. „On misli da umire od gladi.”

137


Zauvek sa mnom „Budi dobar prema mom dečaku,” Gail, njihova majka, uozorava Isaaca dok podiže Lukeovi i Natalienu kderku, Oliviu, u svoje naručje i ljubi joj obraz, onda prati druge do šatora, gde je serviran ogroman švedski sto. DJ pušta laganu muziku, a blistava svetla su uključena, dajudi prostoru odsjaj kao iz sna. Emily maršira napred, govori u svoju slušalicu, upozoravajudi osoblje u kuhinji da se selimo u šator i da spreme pida. Krenula sam ka začelju, ali pre nego što sam se odmakla, Dominic mi se pridružuje i prelazi prstima niz moj vrat, šaljudi mi drhtavicu niz kičmu. „Kako si?” „Odlično sam. Meg i Will su sredni, samo je to važno.” Pogledam gore u njega dok me uzima za ruku, ljubi moje prste i ulazi sa mnom u šator. On i ja stojimo pozadi, upijamo scenu pred nama. Stolovi su smešteni za subotu, pet okruglih stolova su prekriveni i presvučeni za večerašnju lepu večeru. Cvede koje je Meg izabrala kao njeno venčano cvede, tigraste ljiljane, ruže i kala ljiljani su u centralnom delu. Svetla koja vise iznad su prelepa i bacaju sjaj na prostor. Roditelji su smešteni za jedan zajednički sto, smeju se i pričaju, neki drže bebe. Steven svoju ruku drži na supruginom ramenu, gleda je zaljubljenim očima dok ona za stolom priča. Drugi su smešteni za drugim stolovima. Meg i Will su pozvali svu svoju porodicu, uključujudi i Meredithinog najboljeg prijatelja Jaxa i njegovog verenika, Logana. Ovo je mala žurka, ali puna ljubavi i zabave. Will ved sedi i grabi tanjir pred njim, jede i šali se sa svojim bratom Calebom koji je za stolom pored. „Batice, ti si potpuno uklizao Bryn jezik kada ste se venčali!” Kaže. „Pakao, jesam, i uradio bih to ponovo.” „Obojica ste odvratni,” Jules gunđa, ali se smeši na poslužitelja koji joj donosi pide, skoro da se spotaknuo na njen osmeh. „Oh, hvala ti. Ti si moj novi prijatelj.” „Ne flertuj sa konobarem, dušo,” Nate se kikode. „Nateradeš ga da se spotakne.”

138


Zauvek sa mnom „On je dobro,” kaže odmahujudi rukom na Natea. „Alecia! Hajde sedi do mene.” „O, moram da radim.” „Ne.” Meg odmahuje glavom i upire prstom na praznu stolicu do Jules. „Ved si odradila. Prelepo je. Sada hodu da budeš moj gost.” Ja se mrštim, ali Emily govori na moje slušalice. „Imam ovo, šefice. Laganica, uživaj.” „Odlična ideja,” Dom se slaže i stavlja ruku na dnu mojih leđa, vodedi me ka stolu gde je Jules, Nate, Luke i Natalie. Izvlači mi stolicu, i kada sednem, nagne se i šapne mi u uho, „idem da ti donesem nešto da jedeš.” Mrštim se na njega, ali on ved maršira ka bifeu. „Ovo je čudno,” objavljujem i gledam okolo po stolu. „Treba da radim.” „Ti si naš prijatelj,” Natalie kaže sa osmehom i ljubi novorođenog sina u obraz. „Želimo da proslaviš sa nama. Bila si dovoljno zauzeta na venačanju.” Klimam i gledam po prostoriji, gledam kako Mattova ruka odmara na vratu njegove devojke, Nic. To je nežan dodir, ali skoro... naređujudi. Prelepa žena se smeši na Stacy, Isaacovu suprugu, dok Stacy i Brynna diskutuju koji od Nicinih kolača najviše vole. Isaac, Caleb i Matt gledaju svoje devojke sa zadovoljnim osmehom. Izgleda da tiramisu pobeđuje u takmičenju. „Uzedu martini sa limunovim kapima, Linus,” kažem mom mladom uslužitelju,, koji i dalje crveni zbog Julesine pažnje. „Tata!” Olivia viče iz Gailinog naručja preko prostorije, držedi otvorene ruke i gledajudi u Luka. „Da te ljubim tata!” „Mislim da to znači da te želi,” Nat kaže dok Luke ustaje i prilazi ka kderci, podiže je sa lakodom u svoje naručje i zabadajudi svoj nos u njen vrat duvajudi. Ozbiljno, to bi meni učinilo da mi jajnici eksplodiraju. To bi možda svakoj ženi jajnike eksplodiralo. Luke Williams, poznata filmska zvezda, je možda najzgodnija stvar na ovoj planeti. Ne da bih to priznala na glas. „Moramo da pričamo o Stellinom prvom rođendanu,” Jules mi govori.

139


Zauvek sa mnom „Ona čak nema ni šest meseci,” Nate kaže dok prolazo rukom kroz ženinu kosu. „Pusti je da bude mala, Julianne.” „Trebade dobru žurku,” Jules insistira, ali se naginje ka muževom dodiru. „Imade je,” uveravam se. „Ali on je u pravu. Neka bude malecka neko vreme.” Ja gledam ka lepoj bebi sa roze mašnicom na glavi, roze haljinicom i velikim plavim očima koje zure u mene. „Hodeš da je držiš?” Nate pita dok Luke se vrada sa Livie. „O, ne verujem...” „Evo.” Jules mi dodaje bebu i odjednom ja sedim tu, na ovoj žurci koju sam planirala, na kojoj bi trebalo da radim, sa veličanstvenom bebom u rukama, a moj muškarac mi stavlja plato sa hranom ispred mene. „Šta to imaš tu?” Dominic pita dok seda pored mene. On ljubi Stellu u obraz, onda obrada istu pažnju ka meni. „Zdravo, bella,” pevuši bebi, „il mio dolce bambino.” „Volim kad je zoveš svojom slatkom bebicom,” Jules kaže sa osmehom. „Zvuči lepo.” „Ona je lepa,” mrmljam instinktivno ljuljajudi Stellu na mojim grudima, ljubim joj glavicu i zakopavam nos u njene nežne plave kovrdže, udišudi njen bebedi miris. „Bebe uvk mirišu tako dobro.” „Ne uvek,” Jules odgovara sa osmehom. „Pa, ja ne moram da menjam njene pelene,” odgovaram sa osmehom. „Izgledaš dobro sa njom,” Natalie kaže i pijucka svoje pide. „Pusti me da je uzmem, tesoro, da možeš da jedeš.” Dom kaže i nežno uzme bebu iz mojih ruku. „Šta to znači?” Nat pita. „Šta znači šta?” Dominic kaže i smeši se Stelli. „Bože, postaješ velika, bella.” „Nazvao si Aleciu tesoro,” Jules kaže. „Nikad nismo čule tu reč. Nas uvek zoveš bella ili cara.” 140


Zauvek sa mnom Dom trlja svoj nos o Stellu, a onda se smeje bebi, jedva obradajudi pažnju na svoje sestre. „Tesoro znači moje blago,” kaže, i gleda u mene sa toplinom u očima. „Nju zovem mojim blagom.” Osedam kako mi oči kruže dok gutam zalogaj hrane koji sam upravo uzela i zurim u njega. Njegovo blago? Njegovo blago. Pa, ako to ne izaziva leptiride, ne znam šta izaziva. Ona me to okupira, on me zove svojim blagom još od prvog puta kada smo vodili ljubav. „Šarmantan italijan,” šapudem zarađujudi smeh od Jules. „O, definitivno je to,” ona se slaže. „Ja mislim da je jako slatko,” Nat kaže sa osmehom. Osedam da me Dom posmatra dok se ja fokusiram na hranu. „Zašto te ovo postidelo?” Ona me pita. Slegnem ramenom, namrštim se i popijem ostatak mog martinija onda pokažem Linusu za još jedno. „Znamo da se zabavljate,” Jules me uverava sredno, a ja želim da se pod otvori i proguta me celu, ali se široko osmehujem, ne želedi da iko misli da mi je neprijatno. Nisam imala pojma da smo naš odnos objavili zvanično. „A, mogu li redi da je i bilo vreme.” „Izvinite me,” mrmljam i ustajem. „Jesi li dobro?” Dominic pita. „Naravno.” Ponovo se smešim i klimam. „Samo moram da proverim par stvari.” Izlazim iz šatora i oko zgrade prodavnice gde brdašca se pružaju, puna vinove loze dokle god oko može da dosegne i uzimam dug, dubok udah. Njegova porodica zna da se viđamo. Zar nije prerano za to? „Evo je,” Natalie govori dok ona i Jules mi prilaze iza ugla i stoje sa svake moje bočne strane, zuredi u Dominicovu zemlju. „Ovde je veličanstveno,” kažem. „Da li često imaš nesavladivu potrebu da napustiš žurku i zuriš u scenario koji se odvija?” Jules pita dok stavlja svoju ruku oko mojih ramena. 141


Zauvek sa mnom „Možda,” odgovaram striktno. „Nismo mislile da te preplašimo,” Natalie kaže. „Samo mi treba svežeg vazduha,” lažem. „Uplašile smo te,” Jules kaže. „Je li to zato što znamo da radiš zločeste stvari sa našim bratom?” „Pa, sad sam uplašena,” kažem i odmahujem glavom žalosno. „Nisam znala da vi društvo daskate sa vašom bradom o tome sa kim oni imaju seks.” „Fuj.” Jules nabere svoj nos i zadrhti. „Ne radimo to. Ali možemo redi da radite seks stvari.” „Seks stvari?” Zagrcnula sam se. „Da li je to naučni izraz za to?” „Intresuje se za tebe ved duže vreme,” Natalie kaže nežno, posmatra horizont, dok stavlja ruku na moju. „Bilo je trenutaka kada sam ga videla da te posmatra sa toliko želje u njegovim očima, bilo je skoro bolno.” „Pa, on je želeo u moje gadice.” „Ti si pametna devojka.” Jules kaže. „Znaš da nije samo to.” Ništa ne govorim zauzvrat. Šta ima tu da se kaže? To nije samo seks, za svakog od nas. On me zove svojim blagom, zaboga. „Ako je to za tebe samo to...” Natalie počinje, ali je odmah prekidam. „Nije,” kažem čvrsto. „Dobro.” Jules ljubi moj obraz upravo dok DJ pušta pesmu `blurred lines`. „Sada, hajde da uzmemo naša pida i igramo, prijateljice. Imamo venčanje da proslavimo.”

***

„Volim tvoju mamu,” kažem Jules dok se ja i ona njišemo na podijumu za igru, ne kao juniorke srednje škole na školskoj igranci. Imali smo bezbroj 142


Zauvek sa mnom limunovih kapi, i ako pustimo jedna drugu, nisam toliko sigurna da demo stajati uspravno. U redu, mi sigurno nede ostati stajati. „I ja je volim!” Jules viče pravo na moje uho. „Ne, ti ne razumeš.” Uzimam joj lice u svoje ruke i držim je mirno kako bih mogla da joj kažem. „Kada je odlazila sa bebama kudi, ona me je zagrlila i zahvalila se na ovoj večeri. Ona je najslađa osoba ikad rođena. Ikad.” „Znam.” Jules naslanja njeno čelo na moje i sad je mnogo mutnija nego što je bila pre. „Ona razvaljuje. Ja volim svoju mamicu.” „Navijaš sad za drugi tim, Jules?” Mark pita sa obližnjeg stola. „Bilo bi vrelije kad bi vas dve skinule odedu.” „Muškarci u ovoj familiji su svi perverznjaci,” Jules mi kaže ozbiljno. „Moraš biti svesna toga odmah.” „Hajde, sedi dole, Julianne.” Odjednom, Nate staje odmah do nas, povlačedi nas obe na sebe, njegove snažne ruke obmotavaju se oko naših ramena i vodi nas za sto gde je vedina sedi i razgovara. Svi osim Meredithinog najboljeg druga Jax i Brynne koji trenutno plešu kao ludi na podijumu za igru. „Čekaj. Gde su Will i Meg?” Pitam dok nastavljam da pregledavam sto. „Nestali su pre par minuta,” Isaac me informiše. „Orgazmi,” Stacy peva. „Upravo dobija neke sada, kladim se.” „Sredna kučka,” Sam gunđa spuštena na Leovo krilo. „Da li deš mi dati neke orgazme večeras, rok zvezdo?” Leo se ceri i šapude nešto na suprugino uho dok joj obrazi ne postanu roze i onda se ugrize za usnu. „Pakla mu da,” kaže sredno. „Ti znaš šta su orgazmi?” Nic kaže odjednom. „Ozbiljno, ko tera ove žene da govore samo o seksu kada su pijane?” Caleb pita, dok Dom uzima moju ruku i stavlja me u svoje krilo. On njuška vrh moje glave i uvija mi pramen, sredan što sam previše pomudena alkoholom. „Ja znam šta su orgazmi,” čujem sebe kako kažem, onda pokrijem usta sa rukom. Osedam kako se Dominic smeje ispod mene. Dođavola, on je snažan. „Ti si 143


Zauvek sa mnom snažan,” kažem, pokušavajudi da šapudem, ali mislim da ne izlazi kao šapat, na osnovu toga kako se momci svi smejulje na moj komentar. „Orgazmi,” Nic nastavlja, „su prirodni put za redi `jeste, život je sranje, ali ovde, imaju neki slatkiši`.” „Da li je tvoj život sranje, malecka?” Matt pita Nic stavljajudi poljubac na njenu kosu. „Ni malo, ali moraš priznati, to sranje je zabavno.” „Orgazmi su tako slični slatkišima!” Jules uzvikuje. Brynna i Jax se vradaju za sto, znojavi i zadihani. Brynna se sruši na Calebovo krilo i ljubi njegov obraz dok Jax seda pored svog muškarca, Logana, koji je bio zadovoljan da sedi i sluša u tišini, sa nežnim osmehom na njegovom zgodnom licu. „Ima ozbiljno zgodnih muškaraca za ovim stolom.” Ponižena sam čuvši reči zapravo koje su izašle iz mojih usta. „To sam htela da kažem svom sopstvenom mozgu, ali moja usta nisu shvatila poentu. Izvinite.” „U pravu si,” Brynna odgovara sa samozadovoljnim osmehom. „Možemo da otvorimo radnju. Zgodni muškarci su naši.” „Je l' ti to pokušavaš da nas prodaš?” Isaac pita. „Kladim se da bi zaradile mnogo novca na vas,” Natalie kaže i smeši se gore ka njenom suprugu. „Posebno na ovom.” „Plus, Dominic govori seksi italijanski koji ide uz njega. Cure robuju za tim,” dodajem i vrpoljim se na krilu mog muškarca. On pritiska svoje usne na moje uho. „Nastavi da se pomeraš tako i ja du morati da pronađem privatno mesto da te jebem ludo.” Šapude. I upravo mi se to sviđa, moji devojački delovi su budni i potpuno trezni. Moj mozak nije trezan, ali to je u redu. „Tako sam jebeno pijana,” Stacy mrmlja i trlja energično svoj nos na ramenu svog muža. „I nos me uvek svrbi kad se napijem.” „Onda nisi pijana dovoljno.” Jules govori sa jednim zatvorenim okom. „Zašto ti je oko zatvoreno?” Pitam je. „Prestalo je da radi.” 144


Zauvek sa mnom „Ja mislim da si i ti pijana,” odgovaram sa osmehom vrpoljedi se u domovom krilu i čujem kako mi reži na uho. „Znaš šta se rimuje sa pijan?” Sam pita. „Sekx.” „Jok uh,” Meredith odgovara mrštedi se. „Ali jebanje se rimuje!” „Pijan i jeben se ne rimuje,” Mark kaže sa iznenađujudim smehom. „Bliže je seks,” ona kaže defanzivno. „Sve se rimuje sa seksom kada deš ga dobiti sa apa,” Jules kaže. „Julianne,” Nate je upozorava. „Istina je!” „Kako to izgleda, uostalom? Oduvek sam želela da znam.” „Možeš da imaš seks sa mojim mužem.” Jules se mršti na sekund, onda joj se osmeh širi preko njenog prelepog lica. „Pa, možda možeš.” „Ne,” Nate odgovara tiho, „ne može. Bez uvrede, Alecia.” „Nema problema.” Ja se cerim na ludo zgodnog čoveka. „Ti si vreo kao jebanje, ali ipak.” „On zaista jeste,” Jules se razdragano slaže. „A apa... vauu.” „Hodeš li nabaviti jedan?” Pitam Dominica dok on uzima gutljaj vina i momentalno se davi. „Jebote ne.” „Možda du morati da nađem nekog sa tim,” kažem zamišljeno. „samo da probam.” „To je to.” Dominic ustaje sa mnom u rukama, čak me i ne spušta dole dok počinje da izlazi iz šatora. „Gde mi to idemo?” Pogledam preko njegovog ramena i gledam kako se drugi smeju i gledaju kako odlazimo. Mašem sredno prema njima i oni mi svi odmahuju. Tako su druželjubivi. „Naučidu te lekciju, tesoro.”

145


Zauvek sa mnom „Lekciju?” Kikodem se i zakopavam nos u njegov vrat, udišudi ga. „Imam vrtoglavicu.” Prolazimo pored ostave za vino. Čujem glasove, teško disanje i Meg kako se kikode. „Mislim da smo našli Meg i Willa,” šapnem u Domovo uho dok brzo prolazimo. „Merde, nisam morao ikad da čujem to,” Dominic gunđa, što me tera na kikot još više. On korača oko radne prodavnice, gde sam ja stajala pre par sati sa Jules i Natalie, postavlja me na noge i stisne me uz zid. „Izazivam te,” počinje sa vatrom u njegovim svetlim plavim očima, „da kažeš ponovo da deš otidi i nadi drugog čoveka za jebanje.” „Hum, to je bila šala, dušo.” Njegove oči se suze, a nozdrve šire i znam da sam u velikoj nevolji. „Da li si ti ljubomoran?” Pitam sa nevericom. „Obično ne.” Kaže. „Ja nisam ljubomoran tip, ali ono što je moje, moje je, Alecia. A ti si moja. Ono što imam sa tobom, ne želim ni sa kim drigim. Ti si sve na šta jebeno mislim.” On grabi moju suknju svojim rukama dok je gomila oko moga struka, ukliza prstom u elastične gadice na mojim preponama i mazi usmine moje pičkice, što me tera ostavlja bez daha. „Dom!” „Tako je.” Ugriza moju donju usnu, onda je gladi sa jezikom i gura prst dublje u moje gadice. „Ja. Ja sam jedini koji te može dodirnuti ovde, ili svugde. Ovo je moje.” Sa tim rečima, njegov prst ukliza u mene duboko i pritiska tu tačku koju zna tako intimno, šaljudi me gore na prstima. „Sveto sranje.” šapudem. On obavije svoju slobodnu ruku oko moga struka, povlačedi me na njega dok me njegov prst jebe, vukudi dlanom preko moga klitorisa u tom procesu, što me jebeno izluđuje. „Svršidu,” šapudem, ali on povlači svoju ruku. „Ne još,” reži. „Hej!” 146


Zauvek sa mnom Ali pre nego sam mogla išta više da kažem, okrene me, savije me preko i gurne moje gadice u stranu, dok čujem šlic na njegovim pantalonama i odjednom udara unutar mene. Moram da stavim ruke na zgradu dok me jebe grubo i brzo. Njegov dah je oštar, njegove ruke skoro mi prave masnice na kukovima. Grizem usnu, ali ne mogu da budem tiha dok me jebe kao da me nikada nije jebao pre. To je iskonski. Grubo. Jebeno neverovatno. Nagne se preko mene i uzdiše, pritiska svoje usne na moje uho i šapude. „Ti. Si. Moja. Ovo je moje. Nemoj nikada zaboraviti to, tesoro.” Gurnem se na njega i smešim kad ga nateram da uzdahne, ali odjednom njegovi prsti su pritisnuti na moj klitoris dok me jebe grubo, i to je sve što mogu da podnesem. Svršim brutalno, grizem sopstvenu ruku da ne bih uzviknula, grčedi se oko njega. „Tako je,” kaže i gura još dva puta pre nego se umiri i preda sopstvenom klimaksu, odmarajudi svoje čelo na mojim leđima. Konačno, isklizne iz mene i okrene me ka sebi licem. Uokviruje moje lice nežno svojim rukama i ljubi me meko, ali kad se povuče, oči mu nisu ništa manje žestoke. „Moja.”

147


Četrnaesto poglavlje Dominic Ona je jebeno veličanstvena. „Želim šest ljudi na parkingu,” Alecia kaže dok korača nazad i preko mog dvorišta. Ona drži pažnju svih dvadesetčetiri muškarca. Njen glas je oštar i ozbiljan. Njena leđa ravna. Njene oči usredsređene. Nisam video ništa kao nju u svom životu. „Planirao sam nas četvoricu,” Derek, moj šef obezbeđenja, odgovara. Derek je bivši vojni rendžer, preko dva metra, građen kao jebena kuda od cigle. Alecia čak nije ni pogled bacila na njega. „Treba mi šest.” „Niko ne zna gde se venčanje održava,” Jason, šef Alecinog obezbeđenja, ističe svoju logiku. „Gosti se parkiraju deset kilometara dalje i mi demo ih dovesti autobusom.” „Svesva sam toga,” Alecia odgovara. „Gledajte, momci, bidu jako teški gnjavator na ovome. Will Montgomery je osvojio Super Bowl prošle godine, i on nije jedini za koga su paparaci zainteresovani. Svesni ste da imamo rok zvezdu koja dolazi, filmsku zvezdu, producenta i druge fudbalske igrače. Obezbeđenje ne sme biti probijeno. Ako samo jedan paparaci bude pratio autobus dovde, ili shvati lokaciju i raširi neovlašdeno slike, ja du imati vaša muda na tanjiru.” „Montgomery je bio pametan oko toga,” Derek je podseda. „Gostima je jednostavno data adresa gde da parkiraju svoja kola. Čak ni oni ne znaju gde idu.” „Svesna sam. Ja sam ga na to podsetila,” odgovara. Naslonim se ramenom na zid, prekrstim ruke preko grudi i posmatram moju ženu kako preuzima kontrolu nad dvadesetak snažnih muškaraca. Želim da je jebeno izljubim. „Ako stavimo još dva čoveka na parking, to je za dvojicu manje kojih nede biti ovde.” „Ovde imaš osamnaest ljudi,” ona odgovara odmahujudi glavom. „Da li si ti takav gnjavator zato što sam žena, ili si samo uvek ovako tvrdoglav?” Derek 148


Zauvek sa mnom ustaje, njegova vilica pulsira i gleda Aleciu dug minut. Ona zuri u njega i to je najneverovatnija borba koju sam ikada video u životu. „Dobro,” konačno kaže. „Dobideš svoju šestoricu.” „Da, hodu. Pratite listu gostiju. Nije me briga ako neko tvrdi da je davno izgubljena baka ili uključuje svoje krokodilske suze. Ako nisu na listi, ne ulaze. Tačka. Ako imate pitanja, obratite mi se. Imadu svoju slušalicu u uhu ceo dan.” „Znaš, sviđaju mi se žene šefice.” Ovo dolazi od mlađeg dečaka, visok je i građen kao Derek, ali očigledno previše mlad da bi znao da drži jezik za zubima. Alecia se zaustavlja, sužava oči i probada ga svojim pogledom. „Sviđaju ti se?” „Da, gospođo,” odgovara sa samouverenim osmehom. O, mladi idiote. „Kako se zoveš?” Pita ga. „Stokes,” odgovara. „Stokes.” Prilazi mu, stavlja ruku na svoj kuk i slatko mu se smeši. „Da li si imao problema sa mamom, Stokes?” Drugi čovek se usiljeno smeši, ali Stokesove oči su grube dok mu se lice uozbiljuje. „Ne, samo mislim da je jebeno seksi kada žena ima čvrstinu .” Alecia nakrivi glavu u stranu i klima glavom. „Dobro je. Jer je imam. Nemoj da zajebeš ovo, Stokes.” Ona odstupa nazad i klima Dereku i Jasonu. „To je sve. Obavestite me ako ima ikakvih problema.” „Nede ih biti,” Jason odgovara i okrede se da nastavi informisanje svojih ljudi dok Alecia odlazi. „Ona treba da bude u vojsci,” Stokes govori sa poštovanjem u njegovom glasu. Ona je previše dobra za vojsku. „Dobar posao, poručniče,” šapudem dok koračam pored nje. „Odsedidu nečiju igračku ako saznam da su stavili samo četvoricu tamo.” Progunđala je. 149


Zauvek sa mnom „Danas si užasno ljuta na muške genitalije, cara.” Namrštila se, a onda ispustila kratak smeh. „Okružena sam sa dosta muškaraca danas.” „Sve de raditi kao sat.” „Ne govori to. Uredi deš nas. Trebalo bi da vidim Blakea.” „Blake mi je platio pet hiljada dolara da te držim podalje od kuhinje danas.” Ona se namršti i trepde ka meni. „Nije.” „Jeste.” Dobro, nije, ali ona de ih oboje izludeti ako zakorači tamo i uznemiri ga danas. „Sve je spremno. Hrana ved miriše božanstveno. Stolovi su namešteni, a cvedara pravi magiju na lukovima i šatoru.” „Kolači...” „Stižu za par sati i Nic de ih postaviti. Ona je sjajna.” Uzmem je za ramena i poljubim u čelo nežno. „Ali shvatam. Ovo je ono što ti radiš. Pa idi ih sredi tigre.” Ona pogleda gore u mene grabedi moju košulju u pesnicu i povlačedi me dole za brz poljubac. „Hvala ti. Proveridu te kasnije.” „Alecia.” Ona se zaustavlja oko dvadeset koraka dalje i okrede se sa podugnitom obrvom. „Ova žestoka strana tebe? Jebeno je seksi.” Ona ne odgovara, jednostavno se smeši pre nego se okrene i odlazi, sa samo malo više zamaha u njenim veličanstvenim bokovima. Bože, jebeno je volim.

***

Nisam razgovarao sa Aleciom od onog momenta jutros. Porodica počinje da pristiže i haos se spustio na vinograd. I obožavam to. Momci su u mojoj igraonici, igraju bilijar i uzvikuju uvrede jedni drugima, što je uobičajena rutina sa mojom bradom. Devojke su napolju pod šatorom, pomažu Nic da postavi svoje kolače. Ili joj smetaju, a ona je previše fina da im kaže da se gube. Meg se sprema da obuče 150


Zauvek sa mnom svoju venčanicu, i da pobegne od pomenutog haosa, a ja sam odlučio da se popenjem gore i pozdravim se. Alecia otvara vrata na moje kucanje i odmiče se puštajudi me unutra. Natalie ima svoju kameru pritisnutu na svome licu i brzo škljoca fotografije. Meg stoji pored ogledala, obučena u svoju predivnu haljinu. Čipkasta je, ali nije naborana. Bez rukava je, a dekolte uranja duboko između njenih grudi. Suknja pada ravno, bez pruga. Elegantna je, šik i potpuno savršena za našu Meg. „Zadivljujuda si,” kažem joj dok se naginjem i ljubim je u obraz, pazim da nešto ne pokvarim. „Hvala ti.” „Nisam nislio da si fotograf,” kažem Natalie. „Samo za ovaj deo,” Nat me uverava. „Nisam želela da stranac slika dok se oblačim.” Meg nabora svoj nos i okrede se nazad ka ogledalu. „Lepa je, zar ne?” „Savršena je,” uveravam je. „Nikad nisam video lepšu mladu.” „Ne teraj me da plačem!” Meg cvili. „Večnost mi je trebala da se našminkam ovako.” Još jedno kucanje na vratima, a onda Leo uđe i zastane u sred koraka dok gleda širom otvorenih očiju Meg od glave do pete. A onda mu se spor osmeh raširi na usnama dok zatačinje obe svoje ruke u džepove i ljulja se na petama. „Ah, Meg-pie,” šapude. „Da li je haljina odvratna?” Pita, što Nat i Aleciu natera da prevrnu očima. Leo joj prilazi, nežno je uzima u zagrljaj i ljulja je napred nazad nežno. „Tako si lepa, Meg-pie.” „Izgužvadeš me,” govori na njegovim grudima. „Ne. Nedu.” Suze su mu u očima dok naslanja svoj obraz na njenu kosu. „Volim te prokleto mnogo. Znaš to, zar ne? Ne postoji ništa što ne bih uradio za tebe Meg.” 151


Zauvek sa mnom „Znam.” „Ti si moja sestra na svaki mogudi način koji je bitan. Ti si moja postojanost. Pre Sam, bila si ti i muzika, i potrebno mi je da znaš da to nisam zaboravio, Meg.” „Leo,” ona šapude, a ja klimam ka Aleciji dok Natalie brzo škljoca slikajudi ih. Alecia i ja skliznemo kroz vrata, ostavljajudi Meg i Lea u njihovom posebnom trenutku. Ona naslanja leđa na zid i zatvara oči čvrsto. „Hej, jesi li dobro?” Pokrijem joj meke obraze svojim dlanovima i gledam kako su joj oči ispunjene suzama koje me gledaju. „Ne znam kakav je osedaj biti tako voljen,” šapude, slamajudi mi srce. „Prokleto sranje,” Natalie kaže dok se iskrada iz sobe i zatvara vrata za njom. „To je bio najslađi momenat kojim sam ikad svedočila. Tako mi je drago što sam ga snimila.” „Te slike ima da razbiju koliko su dobre,” Alecia se slaže i briše suze iz očiju. Moj stomak je u bolovima videdi bol u njenim prelepim smeđim očima. „Alecia.” Ona odmahuje glavom i nudi mi stidljiv osmeh. „Dobro sam. To je bio zaista emotivan trenutak. Možeš li molim te otidi i proveriti momke?” Njene oči me moli da pustim to, pa sam i pustio, nagnem se i ljubim je u obraz. „Pričademo kasnije,” mrmljam i ljubim Nat u čelo dok odlazim dole niz hodnik. Znade kakav je osedaj biti voljen tako, makar mi to bilo poslednje što radim.

***

Zakačim Alecinu ruku čvrsto na moju dok Leo vodi nervoznu Meg do oltara. Nagovorio sam Aleciu da sedi do mene tokom ceremonije dok sam uživao sinod duboko zakopan u njoj, a ona se čak nije mogla setiti ni svog imena. Igram prljavo? Prokleto da. Uspelo je. 152


Zauvek sa mnom Sunce zalazi iza nas, prekrivajudi sve u zlato, činedi Meginu kestenjastu kosu da sjaji. Ona je sa Leom pod ruku, hoda uz pesmu `Baby, l love your way` koju svira Leov bend, Nash. Gitarista, Jake, peva stihove njegovim brašnjavim glasom, savršenim za pesmu, i za Meg. Ona se smeši, njene oči su na mom najmlađem bratu, čije oči su postale staklaste. Od sve moje brade, shvatio sam da Will je onaj koji se ne plaši da pokaže svoja osedanja. Bilo da je sredan, tužan, gladan, besan, nije bitno. Ne zadržava to. Ne bih ga mogao više poštovati. „Ko predaje ovu ženu ovom čoveku?” Sveštenik pita kada se pesma završi. „Ja je predajem,” Leo odgovara, ljubi Meg, a onda se pridružuje svojoj ženi pored mene. „Uko Will!” Olivia uzvikuje i pokazuje na Willa uzbuđeno. „Da, dušo,” Nat šapude u kderkino uho dok se Will okrede i namigne malenoj. „Dragi voljeni.” Sveštenik govori o ljubavi. Zavetima. Blagodetima braka. Obedanju. I mogu da ga čujem, ali jedino mogu da se fokusiram na ženu do mene, sa njenom rukom u mojoj, i sva ova obedanja želim da joj omogudim. Govoredi joj ovo sada bi je poslalo bežudi ka brdima, ali Alecia je to za mene. Volim je. Ne mogu da zamislim svoj život bez nje. Ako to nije zavet, onda ne znam šta jeste. „A sada, zaveti. Megan, zamolidu vas da izgovorite vaše zavete prvo.” Sveštenik korakne nazad i sve naše oči su usmerene na Meg dok ona uzima dubok udah i zuri gore u Willove oči. Ona se ceri. „Sve sam zapisala, ali sam upravo shvatila da nije potrebno da čitam sa parčeta papira da bih ti rekla šta osedam prema tebi.” Guta teško i njeno lice je ozbiljno. „Uzimam te, Will, da budeš moj suprug. Zaklinjem se da du uvek biti iskrena, fer, spontana, i da du te uvek poštovati. Obedavam da du sanjati sa tobom, podržavati te, i da du uvek biti tvoj najvedi fan. Bidu tvoj veran partner, istrajavadu ohrabrujudi te, i zauvek te voleti.” Ona trepne i jedna suza pada joj niz obraz, ali je Will uhvati sa palcem i mazi je nežno po jagodici obraza. „Obedavam ti ovo danas, i svaki dan, do kraja mog života.” 153


Zauvek sa mnom „Will, vaši zaveti, molim vas,” sveštenik kaže ljubazno, dok Will briše suzu iz svog oka. „Megan,” počinje i zastane progutavši teško. „Nadam se da danas shvataš koliko te mnogo volim. Pitam se da li deš ikada istinski shvatiti koliko mnogo mene pripada tebi. Ti si radost mog života. Voleti tebe je avantura koju ne bih propustio na svetu. Počašden sam, moja ljubavi, da uzmem tebe za svoju ženu danas. Zaklinjem se da du ostatak svog života dati tebi ono što si ti dala meni svakog dana. Bidu ti verni pratioc, najverniji i najodaniji prijatelj. Zaklinjem se da držati rezultat. Zaklinjem se da te prihvatam, da te poštujem, onakva kava jesi, do kraja mog života. Bidu ti veran, zaboravljajudi sve ostale. Izabradu tebe, uvek.” „Vauuu,” Jules šapude i briše suze iz očiju. Meg i Will razmene svoje prstenje, njihova lica blistaju osmesima i suzama, i konačno sveštenik kaže. „Sada možete poljubiti mladu.” Will podigne Meg u svoje naručje, ljubi je zvučno, zasmejavajudi nas. „Tako je momče, Montgomery!” Njegovi saigrači uzvikuju dok svi ustajemo i aplaudiramo. „Čast mi je da vam predstavim Gospodina i Gospođu Montgomery!”

***

Vreme je da odvedem moju ženu gore. Publika se razredila znatno. I baš nakon dva sata ujutro, Will i Meg i dalje plešu na sredini prostora. Vedina Willovih saigrača su i dalje tu, pričaju, mešaju se sa par sestara sa Meginog posla iz bolnice. Sva hrana i kolači su davno potrošeni. Prestao sam da brojim koliko smo boca vina prebacili večeras. Znam da je na stotine. Tako sam jebeno ponosan na Aleciu što nije samo izvukla događaj, nego ga je napravila spektakularnim. Moje oči su je našle, smeši se i priča sa Blakeom i Emily pored praznog stola sa kolačima. „Emily...” Kažem dok prilazim, „Možeš li da završiš ovo ovde?” „Ne mogu da odem...” 154


Zauvek sa mnom „Da,” Emily kaže, prekidajudi Aleciu sa širokim osmehom. „Blake de mi pomodi.” „I dalje ima gostiju. Moram ostati.” „Ne, ne moraš.” Blake je povlači u zagrljaj. „Razbila si dupe danas, Lančidu. Idi, slavi.” „Jesi li siguran?” Alecia pita Emily. „Apsolutno.” Alecia se okrede ka meni i po prvi danas na njoj iscrpljenost. Ako bude po mom, spavade tri dana za redom. „Dozvoli da poželim laku nod Willu i Meg.” Klimnem i gledam je kako hoda do mog brata i snaje. Oboje je čvrsto grle i mašu mi dok se ona vrada ka meni, stavlja ruku u moju i kaže. „Spremna sam.” Ne progovara dok ulazimo u kudu i penjemo se stepenicama na sprat. Tišina je ugodna. Dobrodošla. Posežem oko nje i otvaram vrata i gestikuliram joj da uđe pre mene i smešim se kad ona duboko izdahne od iznenađenja. „Šta je ovo?” Okrede svoje širom otvorene smeđe oči ka meni u čudu. „Proslava, tesoro.” Zatvorim i zaključam vrata iza mene i vodim je dublje u sobu. Svede trepere po sobi, jedino svetlo u prostoriji. Roze lale su formirale srce na sredini kreveta, a u centru srca su ... „Cipele!” Ona uzvikuje i žuri ka krevetu. „O, moj Bože.” „Šta je ovo?” Pritiskam svoje grudi na njena leđa, moje ruke je drže za ramena i ljubim vrh njene glave. „Postoje plave kutijice u tim lepim roze cipelama.” Ja se nacerim. „Zaista.” „Roze cipelice sa kaiščidima.”

155


Zauvek sa mnom „U pravu si opet.” Ona ukršta ruke i grabi moje sa njenim, držedi me čvrsto. „Proslavljamo Will i Meg sa dizajniranm cipelama i plavim tiffany kutijicama?” „Ne.” Okrenem se ka njoj licem i uokvirim njeno lice svojim rukama. „Ne slavimo venčanje, cara. Proslavljamo tebe.” Ona se mršti zbunjeno. „Bila si neverovatna, ne samo danas, ved tokom celog ovog procesa. Treba da budeš tako ponosna na sebe, srce.” Ljubim je nežno u čelo, u nos, a onda spuštam nežno svoje usne na njene, ljubim je lagano pre nego se povučem. „Zar ne želiš da otvoriš kutije.” „Očajnički.” Ona se kikode i okrede se ka krevetu. „Čekaj. Hajde da ti budne udobno. Ja du ti masirati stopala dok ti otvaraš kutije.” „Vau. Ovo je puno uživanja, Dominic.” „Još ništa nisi ni videla.” Namignem joj i pomognem da se smesti udobno naslanjajudi je na jastuke. Skinem joj cipele sa njenih malih stopala, sednem na krevet i počnem da joj gnječim noge. „Oh, Bože.” Njene oči se zatvaraju i naslanja glavu na uzglavlje. „Ti si ozbiljno dobar sa rukama.” „Ako zaspiš, nedeš videti šta je u tim kutijicama.” Ona ujeda svoju usnu i diže svoju glavu i pogleda u mene. „Nisi morao da radiš ovo.” „Da, jesam. Otvori ih.” Prvo je zagledala cipelice, njene oči su sijale sa žestokom strašdu za takvom stvarčicom, što me tera da se smejem. „Nekako volim da ih gledam,” ona priznaje. „Mislim, plavo izgleda tako lepo u ovim roze cipelama.” Ja dižem obrvu i čekam da završi sa njenim divljenjem prema cipelama, i konačno ne može više da odoli. Vadi jednu kutijicu iz cipele. „O moj,” ona je bez daha kada otvori kutiju. „Mnogo toga je roze što se dešava uokolo ovde večeras.” Tiha je duže vreme, njena usna je uhvadena između 156


Zauvek sa mnom zuba dok ona zuri u beli i rozi dijamant na ogrlici smeštenu u plavu kutijicu. Njen smeđi pogled puca na moj dok poseže za drugom kutijicom. „Puno roze,” kaže ponovo, kada vidi odgovarajudu narukvicu. „Odgovaraju roze cipelama,” šapudem i dalje joj gnječedi mišide u njenim listovima. „Listovi su ti čvrsti.” „Hodala sam u štiklama otprilike četrnaest sati danas.” Konačno, bez ijedne reči, ona se penje na mene, u moje krilo i obavija sebe oko mene, držedi se čvrsto. „Ne znam šta da kažem,” šapude mi. „Ne moraš ništa da kažeš.” „Tako su lepe. Hvala ti puno.” „Izgledade neverovatno na tvojoj koži, cara. Zato sam izabrao roze. Roze ti pristaje tako dobro.” Ona zakopava svoje lice u moj vrat i ljubi me nežno. Sada je vreme da joj kažem koliko je puno volim. Ali umesto toga, ostajem tih, vadim joj šnale iz kose dok ne padne oko njenih ramena i gurnem prste u nju povlačedi je ka mom nosu. „Mirišeš neverovatno.” „Ti mirišeš neverovatno,” ona odgovara nosa i dalje pritisnutog o moju kožu. „Bilo je izuzetno gledati te danas. Bila si tako kontrolisana, tako fokusirana.” „To je moj posao.” „Odlična si u njemu.” Ona se smeši na mom vratu. „Hodeš li mi dozvoliti da te polegnem i učinim da ti bude udobno.” „Pustidu te da me polegneš i vodiš ljubav sa mnom,” kaže tihim glasom. Ne moraš nikad da mi kažeš dvaput. Namestim je na leđa i lebdim iznad nje, pomažem joj da otkopča njenu prelepu plavu haljinu i odgovarajudi veš dok se ne raširi ispod mene, roze laline latice su oko nje, njena zlatna plava kosa rasipa se oko njene glave, izgleda ništa manje od anđela. „Oduzimaš mi dah,” šapudem. 157


Zauvek sa mnom Ona se ceri dok petlja na dugmidima moje košulje, gura je preko mojih ramena i baca je na stranu, onda ubrzano petlja oko mojih pantalona. Kada sam konačno go, smestim se njom,, učvršdujem se laktovima, moj teški kurac je smešten na njene mokre, vrele usmine. Sklanjam joj pramenove kose sa čela i obraza sa prstima, mazim svojim nosom njen, sve samo da je dodirnem. Nikad mi nije dosta osedaja njene kože uz moju. „Dominic.” Ona šapude, onda uzdahne dok ja pomeram kukovima, samo malo kliznem u njenu vlažnost. „Da, moje blago.” Njene oči iskre od tepanja. „Da li ti je više zgodnije da čuješ na italijanskom, tesoro?” „Izgleda da sam iznenađenja što ih čujem uopšte,” odgovara iskreno. „Ti si moje blago.” Ljubim joj obraze, onda vodim svoje usne ka njenoj osetljivoj slatkoj tački blizu uha. „Ti si najbolji deo mog života.” Njene ruke glade moja leđa, onda njeni prsti prate isti deo, što me još dodatno napaljuje. Ja se povučem nazad i uronim polako u njenu mokru vrelinu, gledam njene prelepe oči dok pritiskam unutra koliko mogu, onda se zaustavim gledajudi je. „Tako sam ponosan na tebe, Alecia.” „Hvala ti.” Suze se pune u njenim očima i zatvara ih. „Ne zatvaraj oči,” šapnem i obrišem joj suzu sa strane. „Nikad ne moraš da se kriješ od mene.” „Ne krijem se.” Ona odmahuje glavom lagano, onda pogleda gore ka meni sa njenim otvorenim srcem po prvi put. To je veličanstveno. „Da li znaš koliko me plašiš?” Pita me glasa jedva kao šapat. Počinjem da se pomeram, ispunjavajudi je, onda izvlačedi se, u dugom, glatkom, sigurnom potezu. Njen dah zastaje, njeni prsti su zakopani na mojim leđima i ona se stiska oko mog kurca na najslađi način. „Ti si sve,” kažem joj u uho dok nežno vodim ljubav sa njom. „I da, tesoro, i mene plaši, ali da te nemam me više plaši.” 158


Zauvek sa mnom „I mene, takođe.” Zgrabim joj ruke u svoje, preplidudi prste i pritisnem ih na krevet dok počinjem da je jašem jače, ali ne brže. Pritisnem svoj pubis na njen klitoris gladedi ga, a to je sve što je potrebno da ona padne preko ivice, svršavajudi teško, vodedi me sa sobom. Volim te.

159


Petnaesto poglavlje Alecia Budim se pored zgodnog lica duže od dve nedelje sada, a to nije nkada prestalo da mi oduzima dah. Ili me tera se grčim u čistom, požudnom užitku. Mislim, pogledaj ga. On je ceo tamnoput i kose suprotne od moje bele posteljine koja mu se skupila oko struka, dajudi mi dobar pogled na njegove definisane trbušnjake, isklesane ruke i magične šake sa dugim prstima. Pokazao mi je šta je moje telo spremno da uradi. Nedelju dana od venčanja, on je proveo svaku nod ovde u mom krevetu sa mnom, svako jutro odlazedi u vinograd, ali uvek se vrati svako veče na večeru, vino, razgovor i najbolji seks u mom životu. Ne mogu da odolim da prevlačim prstima niz njegov grubi obraz, uživajudi u načinu kako njegova brada bocka moju kožu. Sa očima još zatvorenim, on se ceri, sa rupicom na obrazu koja treperi, hvata moju ruku u svoju dovodedi je do usana. „Dobro jutro,” šapude na mom dlanu. „Jutro,” odgovaram i nagnem se da ga poljubim u rame. „Moramo ustati uskoro. Bejzbol se igra danas, sedaš se?” „Sedam se.” Povuče me u svoje ruke, tamo gde ja smatram da je moje mesto, ugodno na njegovoj strani, moja glava na njegovim grudima i moje ruke obmotane oko njegovih rebera, gde se jednostavno uklapam dobro. „Ali treba ovo da uradimo da se još malo odmorimo.” „Da uradimo šta?” njuškam nosom njegov vrat i uzimam dubok udah, uživajudi u njemu. „Samo ovako,” kaže i ljubi mi glavu. „Ovo je lepo,” šapudem. „Mmm.” „Nedu biti dostupna svake nodi sledede nedelje,” kažem žalosno. „O?” 160


Zauvek sa mnom „Leto je, tako da imam događaje svako veče sledede nedelje. Osim srede.” „Ja imam dešavanje u vinogradu u sredu,” kaže sa uzdahom. „Preživedemo pet dana razdvojenosti, cara.” Njegova ruka putuje niz moja leđa do mog dupeta i nazad u moju kosu, onda dole još jednom uljuljkavajudi me u san. „Tesoro,” šapude mi u uho dok me prevrde na leđa. Njegovi prsti su u mojoj kosi i na obrazu. „Budi se.” „Hmmm.” „Prespavali smo jedan sat.” „Jesmo?” Kažem zaneseno i istežem se, i dalje ne otvarajudi oči. „Moramo da se spremimo da idemo.” „U redu.” Ne mrdam se. Jednostavno ležim i uživam u njegovim rukama oko mene, u ovom prostoru između sna i budnosti. „Ovo nije buđenje,” kaže suvo. „Budna sam.” „Želeo bih da samo možemo da ostanemo ovde ceo dan, cara, ali nekako je veliki dan za Nic i Matta. Moramo da idemo.” „Želim da idem,” odgovaram i otvaram jedno oko i pronalazim Doma kako lebdi iznad mene, rupica na obrazu mi namiguje, njegove plave oči su sredne i zabodene u moje. „Zdravo, lepotanu.” „Ciao, bellissima,” odgovara i blista sa tim šarmantnim pogledom u mene. „Dragi Bože, volim tvoj italijanski. Pakleno je seksi.” „Jeste?” Glas mu je protkan sarkazmom. „Znaš da jeste.” On prolazi prstima niz moje grudi do stomka. „Hai la pelle più morbida.”

161


Zauvek sa mnom „Šta je to?” „Imaš najmekšu kožu,” šapude i stavlja poljubac na moje rame. „Nemamo vremena za ovo,” upozorim ga sa osmehom. Isuse, usne su mu neverovatne. Umesto da mi odgovori, on se lukavo ceri i ustaje odjednom, povlačedi me za njim. Prebaci me preko ramena i ide u kupatilo, uključuje tuš i kada je voda dovoljno topla, spušta me dole u veliku tuš kabinu. „Mogla sam hodati,” informišem ga. „Ali onda te ne bih mogao nositi,” odgovara i uzma moj gel za tuširanje. „Da li štedimo vodu?” „Pametnica.” On pravi penu u rukama i sa rukama počinje da prelazi preko moje kože, čistedi me. „Taj osedaj je lep,” mrmljam gledajudi ga. Usne su mu razmaknute dok mi gladi kožu, preko mog stomaka, pubisa i preko mog najosetljvijeg dela tela. „Dom!” Uzdahnem i grabim ga za ruke, držedi ga čvrsto. „Da?” „Sveto sranje, dobar si u tome,” uzdahnem dok njegova slobodna ruka mazi moju guzu i sad me hvata sa obe strane, mazi moj klitoris i gura pste u mene sa leđa, a to je najneverovatniji osedaj. Stavlja usne na moj vrat, onda me grize i liže svoj put do mog uha i govori čvrstim, direktnim tonom. „Svrši.” Isuse, ko ga može odbiti? Svršavam jako, drhtedi naslonjena na njega. Da me nije držao, pala bih kao vreda kostiju na pod. Sa čelom naslonjenim na njegove grudi, borim se da nađem vazduh i svoje noge. „Prokletstvo, dušo,” kažem smejudi se. „To je bilo zabavno.” „Jeste. Sada, nema više ometanja. Moramo idi.” „Ali, šta je sa tobom?” On namigne i pljesne me po dupetu razigrano. „Naplatidu kasnije. Veruj mi.” 162


Zauvek sa mnom ***

„Heeeeej, udarac, udarac, udarac!” „Uh, Bryn, ovo je vežba udaraca. Ne možeš da dobacuješ igračima tokom vežbe.” Matt odmahuje glavom na svoju snaju. „Mogu i ja, takođe. Ovo prokleti White Sox, Matt.” „Hej! Ja volim White Sox,” Nic kaže mrštedi se. Ovde smo sa svim rođacima i njihovim supružnicima, a Nic jedina nosi White Sox majcu. Ostatak nas nosimo Mariners opremu. „Nisam znala da si toliko u bejzbolu,” Stacy kaže Nic sa osmehom. „Volim ga više nego fudbal,” Nic priznaje, a onda se smeje. „To jedino mogu da kažem jer su Will i Meg još uvek na medenom mesecu.” „Redi du te.” Jules kaže. „Ne, nedeš.” Nate kaže, i ljubi ugao usana svoje žene. Ovi muškarci ozbiljno nikad ne prestaju da dodiruju svoje žene. To je super. Kako bih dokazala svoju poentu, Dom obavija svoje ruke preko mojih ramena i naginje se ljubedi mi vrh glave. Oni su baš nežni, to je zasigurno. „Kako smo dobila ova mesta?” Meredith pita, gledajudi dole na teren ispred našeg prvog reda. Mi smo između prve baze i sredine terena i imamo premijeran pogled. „Praktično mogu da namirišem znoj.” „Bljak.” Sam kaže namreškavši svoj nos. „Niko nije ništa rekao o znoju.” „Udata si za rok zvezdu, Sam.” Stacy odmahuje glavom ka Sam. „Trebala si se navidi na znoj do sad.” „Ja sam udata za rok zvezdu,” odgovara Sam ponosno. „Moj muž je rok zvezda.” „I dalje je sveže.” Nat mrmlja. „I dalje ne mogu da se naviknem da te zovem svojom suprugom,” Luke joj govori. „I nije takva novost više.” 163


Zauvek sa mnom „Ovo postaje veoma blamirajude.” Mark kaže mrkog pogleda. „Mi imamo veze.” Jules kaže Meredith. „To nije sranje.” „Ne, ni najmanje.” Meredith se slaže. „Izgleda da su Soxi skoro gotovi sa vežbom,” Matt kaže i podiže Nic na noge. „Hajde idemo da nam se potpišu na loptu.” „Rhys O`Shaughnessy igra,” Nic kaže i tapše uzbuđeno rukama. „On je moj favorit.” Matt je odvodi, a svi se bacaju u akciju vadedi telefone kako bi je uslikali. „Dobidu Will i Meg sa lica mesta upravo sada,” Jules kaže, a onda se ceri kad njihova lica se pojave na ekranu. „Hej društvo! Upravo je odveo na teren dole.” „Jules, uključi kameru. Želim da vidim svog brata kako se ljuti, ne tvoje lice.” Jules isplazi jezik na svog brata, onda okrene kameru okolo tako da Will i Meg mogu da gledaju. „Odveo ju je kod njenog omiljenog igrača ovde?” Pitam uzbuđeno. „Jeste,” Dom potvrđuje, hvatajudi me za ruku, kao da je nervozan zbog njegovog starijig brata. „Rhys trči ovamo sa loptom!” Natalie kaže. Nic je sva u osmehu ka visokom, zgodnom igraču koji drži njenu loptu, ljubi je u obraz i rukuje se sa Mattom. „Volela bih da čujem šta govore,” Jules gunđa. „On je želeo ovako da bude,” Caleb kaže nežno. Rhys pokazuje na loptu u Nicinim rukama, ona gleda dole u nju, onda njena vilica pada dok se Matt spušta na jedno koleno i uzima je za ruku. „Jel se meni čini, ili je ovo otrcano sranje?” Mark pita. „Umukni, nije otrcano. To je brilijantno.” Brynna ga pljesne po ruci, udutkujudi ga. Ne možemo da čujemo šta se dešava, ali odjednom, Nic klima glavom grozničavo, Matt joj stavlja prsten na prst, onda ustaje i podiže je sa zemlje grledi je čvrsto šapududi joj nešto u uho.

164


Zauvek sa mnom Rhys i njegovi saigrači aplaudiraju i počinju da ih okružuju kako bi čestitali srednom paru. „Jebiga! I ja želim da ih zagrlim sada!” Jules, pažljivo ne spuštajudi telefon iskače i vodi nas sve dole na teren. Stacy, Brynna i Meredith preskaču zid, skredudi pažnju obezbeđenju, ali Dom diže ruku. „To je njihov brat. Samo su nestrpljive da im čestitaju.” „Nema više preskakanja,” visoki muškarac iz obezbeđenja kaže strogo, onda mu vilica pada kada vidi Lea. „Je l' to Leo Nash?” odmah prilazim muškarcu i govorim tiho, svojim ozbiljnim glasom. „Ovo je porodični izlazak. Nije za slikanje. Nadam se da dete ostati diskretni, molidu vas.” „Naravno.” On klima glavom i odlazi, gledajudi svoja posla. Kada se okrenem da se pridružim ostalima, Nic i Matt su okruženi porodicom i igračima, ali Dom me čeka sa trezvenog izgleda. „Šta nije u redu?” On odmahuje glavom. „Sve je u redu.” Uzima me za ruku i vodi ka ostalima. „Napisao je hodeš li se udati za mene na bejzbol loptici!” Nic uzvikuje i pokazuje svima. „Vau, i dao je tvom omiljenom igraču da ti je da.” Stacy kaže sanjivo. „Ja sam tvoj omiljeni igrač?” Rhys kaže, kao da to nije ved znao. „Možda.” Nic kaže, onda se smeje. „Da, definitivno jesi.” „To je moj neosporno dobar izgled?” Pita je. „Ne, to je tvoj rekord udaraca. Ozbiljno, imaš više pogodaka ove godine u celom MLB-u, a gledajudi tvoj udarace je kao da gledaš ples. Prokleto si dobar.” Rhys nakrivi glavu u stranu i posmatra Nic sada ozbiljnije. „Hvala ti.” „Žao mi je što prekidam ovo, društvo,” kaže čuvar obezbeđenja „ali morate da idete na svoja mesta. Počinjemo uskoro.” „U redu, to je bilo super.” Mark priznaje dok se vradamo na svoja mesta. 165


Zauvek sa mnom „Hodu nadose,” Brynna najavljuje. „I hot dog.” „Pizza!” Stacy se slaže. „Idemo na večeru posle ovoga,” Nate podseda devojke. „Mi smo na bejzbol utakmici,” kažem, kao da ima savršeno smisla. Jer i ima. „Trebaju nam krekeri Jacks takođe.” Sam kaže. “I šederna vuna.” „I stomatolog,” Luke kaže grčedi se. „Pivo.” Dodajem. „Ovde je pivo toplo.” Dominic kaže. „Baš me briga. Na utakmici sam. Treba mi pivo i kikiriki.” „Čekaj!” Meredith ustaje, gleda okolo. „Gde su Matt i Nic?” Svi se okredemo i pretražujemo oblast, odjednom Caleb pokazuje dole na teren. Matt i Nic izlaze iz White Sox klupe, juredi ka terenu. „Dame i Gospodo.” spiker najavljuje. „Prvo bacanje danas izvodi mlada žena koja je danas zaprošena na ovom terenu! Dajte veliki Seattle pozdrav za Nic Dalton!” „O, moj Bože, moram opet da pozovem Willa!” Jules ubrzano kuca po ekranu telefona dok svi skačemo ustajudi, navijajudi glasno. „Tako je devojko!” Brynna viče dole ka terenu. Dom i njegova brada zvižde glasno. „Ovo je tako zabavno!” Tapšem rukama, skačem u mestu. Nic ide ka nasipu za bacača, sa loptom u ruci, ali umesto da stoji ispred igrališta, ona staje na vrh nasipa i upuduje hvataču arogantan pogled. Usne su joj razdvojene, ali onda ona zamahne i baci loptu savršeno, pravo u rukavicu hvatača, kao da je profesionalac koji igra bejzbol godinama. „Sveto sranje, Will, nisi jedini u porodici sa paklenom desnom rukom.” Isaac kaže uzbuđeno. „Ovo je tako jebeno strava!” Will uzvikuje prekoo telefona. Matt i Nic mašu publici, onda nam se pridružuju na tribinama. 166


Zauvek sa mnom „Tako si jebeno kul,” Luke kaže Nic dok je povlači u zagrljaj. „Znam,” Nic odgovara, onda se smeje dok je brada povlače u zagrljaj. „U redu, svi vi imate sopstvene devojke,” Matt kaže konačno. „Dalje ruke sa moje.” „Sada da se vratimo na hranu,” Brynna kaže, i zaustavlja momka koji nosi kutiju punu kikirikija. „Koštade nas hiljadu dolara da jedemo ovo smede,” Nate kaže. „Možeš to priuštiti, ase,” Jules odgovara zardragano i izvija svoj vrat u potrazi za još nekim prodavcem. „Gde je momak sa picama?” „Da li su ti se te novajlije nabacivale kad smo bili dole na terenu grledi Nic i Matta?” Meredith pita Natalie. „Da.” Nat sleže ramenima i odmahuje glavom. „Nisu znali ništa bolje.” „Oni znaju.” Luke odgovara blago. „Šta si rekao?” Stacy kaže. „Ništa nije on rekao,” Nat kaže i nasloni glavu na rame svoga muža. „On je buljio u njih kao pedinski čovek i jedan momak ga je prepoznao i umuknuli su.” „Ja sam pedinski čovek?” Luke pita iznenađeno. „Vi ste svi gomila pedinskih muškaraca,” Meredith odgovara. „Jesam li ja pedinski čovek, cara?” Dom mi mrmlja na uho. Frknem i zurim u njega, onda se nagnem i govorim mu u uho. “Verujem da si to bio ti koji me je jebao uz zgradu ostave za vino na tvom imanju, zato što sam se šalila o tome kako bih se jebala sa nekim ko ima apa pirsing.” Ja se povučem nazad i vidim kako sužava oči. „I samo dok slušam kako izgovaraš to, tera me da to ponovo uradim.” „Vidiš? Pedinski čovek.”

167


Zauvek sa mnom ***

„Tako sam jebeno puna,” Brynna kaže dok hodamo sa izlaza iz stadiona ka obližnjem pabu. „To je zato što si jela sve osim sedišta na kom si sedela, Nožice.” Caleb kaže sa osmehom i uzima je za ruku. „Nisam jela ništa od Julesine pice,” odgovara sa durenjem. „Odsekla bih ti ruke da si probala da mi ukradeš moju picu,” Jules kaže. Prelepa je letnja nod. Nije još pao mrak, duva topao povetarac. Savršeno vreme u Seattleu. „Volim ovakve nodi,” uzdišem, dok se drugi šale i daskaju oko nas. Dominic hoda pored mene, usporavajudi svoje korake da bi odogovarali mojim. Ljubi mi ruku, onda je zakači za svoj lakat, dozvoljavajudi da se naslonim na njega dok šetamo. „Seattle je prelep leti.” „Seattle je uvek prelep.” Odgovara nežno. „Čak i kada je kiša.” „Svakako je uvek zelen,” odogovaram sa klimanjem. „Nije toliko drugačiji od San Franciscoa.” „Zašto ja nisam znao da si iz San Francisko?” Kaže mrštedi se. „Ne znam.” Slegnem ramenom i smejem se kad sam skoči na leova leđa, on je tako nosi sa lakodom. „Nije tajna. Pretpostavljam da nikad nisam ni pominjala.” „Kada si se preselila u Seattle?” „Odmah pošto sam ostavila Jonathana.” Naslonim glavu na Dominicovo rame. „Zaista ništa nije imalo tamo za mene. A uvek sam uživala u Seattleu.” „Sreda za mene da ti se sviđa ovde.” „Kao i tebi,” odgovorim iskreno. „Kakve su šanse da smo oboje sa suprotnih strana sveta i da završimo zajedno u istom gradu?” „To nije šansa, tesoro, to je sudbina.” Frknem i odmahujem glavom, ali kad pogledam u njega vidim da je skroz ozbiljan. 168


Zauvek sa mnom „Ti ne veruješ u sudbinu?” Pita me. „Ne baš. Izgleda da nisam nikada razmišljala o tome.” On klima zamišljeno glavom. „Mislim da ako je ijednom paru suđeno da završe zajedno, to bi bili ja i ti. Kao što kažeš, mi smo sa suprotnih strana sveta, niko od nas nije počeo ovde, a ipak, evo nas.” „Vas dvoje ste spori narode!” Sam uzvikuje dok Leo ide unazad. „Ako se sapleteš i padneš ispuštajudi me, rok zvezdo, imademo problema.” „Nedu se ispustiti, sunašce.” „I ja želim da jašem, takođe,” Stacy kaže zahtevajudi od svog muža. „Dadu ja tebi vožnju, u redu,” Isaac odgovara samouverenim osmehom. „Prestanite!” Jules viče, samo što je Luke zastao na centru trotoara, povukao svoju ženu u ruke i dao svojoj ženi takav poljubac da i bogovi plaču. „Za ljubav božiju, u javnosti smo!” „Jebe mi se,” Luke odgovara mirno i dalje zuredi u Natine oči. „Bože, odvratni ste,” Jules gunđa, „treba mi čizkejk.” „Pa, nabavidu ti nekoliko,” Nate odgovara sa osmehom. „Samo ignoriši izlive nežnosti. Ili se pridruži.” On zakopava svoje lice u njen vrat i grize je, što je tera da zastenje. „O, to nije odvratno.” „Vi ste svi veoma privržena grupa ljudi,” posmatram dok ulazimo u pab i zauzimamo veliki sto u pozadini. „Da li ti to smeta?” Meredith pita. „Ne, samo je neobično.” Sednemo, pogledamo meni, naručimo pida i kad upravo pomislim da je moj komentar zaboravljen, Luke nastavlja. „Ako ti ovo smeta, Alecia, samo kaži.”

169


Zauvek sa mnom „Hej! Ja to pričam svo vreme, a vi ništa ne radite povodom toga,” Jules se žali. „U redu sam sa tim,” odogovaram sa osmehom. „Nije da mi to smeta. Samo nisam navikla na to.” „Jesu tvoji roditelji bili privrženi?” Nic pita. „Bili su jedno sa drugim.” Polako odgovorim. „Ali ne sa tobom,” Nic odgovara. Slegnem ramenom i odmahnem glavom, kao da to nije ništa bitno. „Moja majka me nije ni pipnula u šest godina.” Nic kaže dok konobarica postavlja čašu vode pred nju. „Šta?” Namrštim se na lepu ženu, iznenađena. „Nismo bile dobre zajedno. Nikad i nismo ustvari. Tako da mi je sva nežnost bila nepoznata, takođe.” Matt joj ljubi vrh glave nežno. „Navidideš si se na to,” Jules dodaje. „Ja pijem puno da otupim odvratnost.” Natalie se smeje i baca salvetu na svoju najbolju drugaricu. „Ja želim pileda krilca,” Brynna najavljuje. „Mislio sam da si sita?” Caleb kaže. „U raspoloženju sam da pušim sve čak do koske,” ona odgovara, a moje obrve se dižu ka mojoj kosi. „Molim?” Pitam. „O, samo čekaj,” Sam kaže nacerivši se. „Nisi videla ništa dok ne vidiš kako Brynna jebeno puši do koske.”

170


Šesnaesto poglavlje Alecia „Ali ja mrzim da trčim,” cvilim dok se parkiram na moje parking mesto i gasim motor. „Ne budi pičkica,” Blake mi govori u uho. „Treba mi trčanje i želim da pričam sa tobom, tako da dolazim da te pokupim.” „Koristiš mene za izgovor jer ja imam najbolje staze u mom komšiluku.” „To boli, lančidu.” Kaže. „Istina je, ali boli.” „Ti si pametna guzica.” Kikodem se i hodam ka mojoj zgradi. „Ja sam pametna guzica koja je skoro stigla do tebe.” „Šta? Tek sam stigla kudi.” „Pa, požuri presvuci se. Upravo sam na autoputu. Vidimo se za nekoliko mnuta.” „Prokletstvo, Blake!” Ali nema svrhe. On je ved prekinuo vezu. Žurim stepenicama, odmah počinjem da se presvlačim. Moje cipele su prve skinute, bacila sam ih kod vrata, onda odšniram i svučem suknju, ostavim je u kuhinji na podu. Moja bluza i brus su slededi, nešto završava na kauču, a nemam pojma gde je ostalo otišlo. Pokupidu ih kasnije. Požurim po sportski grudnjak, top i joga pantalone, a Blake utrčava kroz ulazna vrta dok ja vezujem pertle na patikama. „Ostavila si nered, lančidu.” „Jebi se. Nisi mi dao vremena.” „Hodeš li da pokupiš svoju odedu?” „Hodu kasnije.” Uzdahnem i mahnem mu. „Ionako ih moram staviti u mašinu za veš. Hodeš li me stvarno naterati da trčim?”

171


Zauvek sa mnom „Da, madam.” Namigne mi i obavije ruke oko mog vrata, ljubi mi glavu sa glasnim cmok i pušta me. „Zašto ja moram da pođem? Zar ne možeš da ideš da trčiš bez mene i samo se vratiš kad završiš?” „Bože, prestani da kukaš,” kaže i prevrde očima. „Bide to dobro za tebe.” Napustili smo moj stan, vozili se liftom dole i izašli na trotoar, onda krenuli sa blagim džogiranjem. „Ovo je najbrže što češ da ideš?” Frknem i ved mrzim onaj osedaj kad se trči. Uvek sam ga mrzela. „Kako je Emily?” „Zašto moramo da pričamo o tome?” „Pa zato što mi skrede misli na činjenicu da ne želim da budem na trčanju.” „Pa, hajde da razgovaramo o tvom ljubavnom životu.” „Dođavola ne, ti si taj koji me tera da trčim. Pa počni da pričaš.” On uzdahne i zuri u vodu, gledajudi čamce koji plutaju. „Mi smo dobro.” „Pa to je bilo informativno.” Blake se smeje žalosno. „Jedna stvar koju volim kod tebe je da ne gutaš moja sranja.” „Nisam ti ja potrebna da uzimam tvoja sranja. Imaš dovoljno ljudi u svom životu koji rade to za tebe.” „Istina.” On podiže ritam, samo malo i ja režim na njega, što ga tera na smeh. „Ti si davež, lančidu.” „Emily.” „Ona je sjajna.” Opet uzdahne, ne zato što mu ponestaje daha, nego zato što nede da priča o tome sa mnom. Ne zanima me.

172


Zauvek sa mnom „Ona je zabavna. Pametna. Ima jebozovno telo.” Odmahujem glavom i gledam iznad ka nebu. „Ozbiljno.” „Ona ozbiljno ima jebozovno telo.” „Da li se uvek radi o seksu kod muškaraca?” „Prilično mnogo, da.” Izgleda kao da razmišlja o ovome, a onda slegne ramenima. „Pa, uživam u seksu. Tuži me.” „I ja uživam, takođe, ali to nije na vrhu tri stvari o kojima pričam kad govorim sa kim se viđam.” „U redu, koje su tvoje tri stvari na vrhu?” „On je pametan, sladak i zabavan.” „Šta je broj četiri?” „Neverovatan je u krevetu.” On se smeje dugo i glasno, onda mi baca pet da overi. „Smešna si.” „Znam.” „Zaista uživam sa Emily,” kaže, ozbiljan sada. „Zabavno je kada je tu, a ona takođe ne podnosi moja sranja. Ako skuvam nešto što joj se ne sviđa, iskrena je oko toga. Ona je slatka.” „Ona je slatka,” slažem se. „Drago mi je da to ide dobro.” „Drago ti je?” pita iznenađeno. „Naravno. Želim da oboje budete sredni.” „Kada smo bili kod Doma, nisi bila baš ubedljiva.” „Priznajem, uvek zamišljam da bi bio sredniji sa nekim drugim osim sa tim,” priznajem sa sleganjem ramena. Dišem teže sada, a to me nervira. „Ali vi ste odrasli.”

173


Zauvek sa mnom „Kako stoje stvari sa Domom?” Osmehnem se pre nego zaustavim sebe, a Blake je Blake, uhvatio je to. „Tako dobro, ha?” „Sviđa mi se.” „Hvala, kapetane očigledni.” Smejem se i laktom ga udarim. „Dobar je prema meni.” „Bolje bi mu bilo, ili du mu razbiti guzicu, bio prijatelj ili ne.” „To je slatko.” „Bez morbidne radoznalosti, šta voliš kod njega?” mrštim se i razmišljam o pitanju, trčim u korak sa njim, naša stopala lupaju trotoarom. Prolazimo pored starijeg čoveka koji šeta svog psa i pored mlade majke sa bebom u kolicima. „Poštujem ga,” počinjem. „Prvo kad sam ga upoznala, mislila sam da je samo igrač. Neki šarmantni italijan koji topi ženama gadice sa samo par lepih reči i gradi svoj put od kreveta do kreveta.” „Vau, sve si to shvatila upoznavši ga na porodičnim okupljanjima?” Slegnem ramenima i nastavim da pričam. „Ali on nije takva osoba. On voli svoju porodicu žestoko. Ponosan je na svoj biznis. Prokleto je dobar sa mnom.” „Drago mi je.” Pogledam gore i nalazim Blakea koji me gleda ozbiljnim očima. „Zaslužuješ da budeš sredna, takođe, znaš to.” Klimam glavom i smejem se. „Iako ovo zvuči smešno, mislim da sam zaljubljena u njega.” „O, to sam mogao i ja da ti kažem.” „Šta? Kako?” „Treba da vidiš izraz na svom licu kad pričaš o njemu,” kaže sa osmehom. „Ti si tako detinjasta.” Odmahujem glavom dok se vradamo ka stanu. „Mislim da nikada pre nisam bila zaljubljena, B:” „Bila si udata,” kaže.

174


Zauvek sa mnom „Naučila sam da to ne znači mnogo,” odgovorim iskreno. „Mislim, mislila sam da sam volela Jonathana kada sam se udala za njega, nadala sam se, ali to nije ništa u poređenju sa ovim. I zvučade glupo, ali nedostaje mi.” „Zašto je to glupo?” „Upravo sam ga videla u ponedeljak ujutro. Bila sam previše zauzeta ove nedelje da bih ga videla, a nedostaje mi.” „Zašto trčiš sa mnom na tvoju slobodnu nod ove nedelje, umesto da je potrošiš sa Domom?” „Zato što on ima dešavanja u vinogradu, tako da nije slobodan večeras.” „Da li su mu rekla da ga voliš?” „Jesi ti normalan?” Vrištim. „Nema šanse.” „Zašto?” „Zato što ga viđam tek par nedelja. Prerano je.” „Žene.” On prevrde očima i ubrzava sve više dok prilazimo mojoj zgradi, ali sam ga pustila da me prestigne, i ostala pri svom tempu. Kada sam prišla svojoj zgradi, on je zadihan, isteže noge kod ulaznih vrata. Odmah počinjem da se istežem sa njim. „Trebala bi da ideš da vidiš Doma večeras, Alecia.” „Zauzet je.” „Ne toliko zauzet za tebe kad se pojaviš i kažeš mu da ga voliš.” „Mogu mu redi ovaj vikend.” „Zašto čekati? Nedostaje ti. Voliš ga. Idi i vidi ga. Ozbiljno, život je prekratak za ovo sranje.” Puštam nas u moj stan, mrštedi se na njega. „Kad si ti postao ljubavni ekspert?” „Vidi.” Uzima me za ramena i tera da ga pogledam u oči. Ovo tako nije Blake. „Šta ako ne dobiješ priliku da mu kažeš? Uvek deš žaliti.” „Da li si ti rekao Em da si zaljubljen u nju?” 175


Zauvek sa mnom „Pakla mu da, jesam.” Zanemela sam. Zurim u njega, a zatim bacam svoje ruke oko njegovog vrata, grledi ga čvrsto. „Tako sam sredna zbog tebe.” „Idi budi sredna za sebe. Volede što te vidi.” „Da li ti to pokušavaš da me izbaciš iz mog sopstvenog stana?” „Pakao da, hodu da iskoristim tvoj tuš. Prskalica tuša je fantastična.” Smejem se i hodam u svoju sobu do ormara, izbacujem odedu i spremam se da se istuširam. Za ime pakla šta ja radim, samo du se pojaviti u njegovoj kancelariji i ispaliti `Volim te! Iznenađenje!` To je jadno. Možda treba da ga odvedem na večeru ili negde. Osim, ako ne kaže da mora da radi večeras, onda to nede idi. Zašto toliko razmišljam? Samo idi i reci čoveku da ga voliš! Ali šta ako to uradim, a on bude zurio u mene zbunjeno. Ili još gore, kaže hvala ti. Dragi Bože, umredu od straha. Možda ovo nije tako dobra ideja. Treba da čekam. Još uvek je rano u našoj vezi. Nema potrebe za žurbom. Ti si moje blago. Da li bi muškarac rekao to nekome koga ne voli? Ne bih rekla. Isključim slavinu, i taman što sam posegla za peškirom, čuje se gužva u dnevnoj sobi, čujem veoma besnog Dominica kako viče. „Koji se kurac ovde dešava?”

176


Sedamnaesto poglavlje Dominic Nedostaje mi. Prošlo je manje od tri dana od kako sam je držao, okusio i nedostaje mi kao da je deo mene. Zato što ona to jeste. U iskušenju sam da kažem jebeš sve i samo odem kod nje večeras. Neka Celeste upravlja događajem. Zato je pladam, zar ne? Posegnem za telefonom da napišem Alecia poruku kada mi zazvoni telefon u kancelariji. „Salvatore,” odgovorim žustro. „Ciao,” moja rođaka Gianna kaže, ali čujem oštrinu u njenom glasu sa samo to jednom rečju. „Šta nije u redu, bella?” „Potreban si mi ovde, Dom.” „Radiš ovo svaka tri meseca kao sat, Gianna. Ne mogu samo da se spakujem i dođem u Italiju. Imam posao ovde. Život.” „Marco nas potkrada na slepo.” Sednem na obližnju stolicu, siguran da sam je pogrešno čuo. „Mi scusi?” „Čuo si me.” Uzdahne, uzdahom koji je do koske umoran. „Vinograd je propao, Dominic.” „Kako?” „Za kratko vreme. Mislim da se opet kocka.” Zatvorim oči i sve u meni se utiša. Taj mali drkažija. „Gde je Marco, Gianna?” „Ne mogu da ga nađem.” „Kučkin sin!” Uhvatim se za koren nosa, ved pravedi planove da letim za Italiju. 177


Zauvek sa mnom „Dom, ti si onaj koji zna ljude. Ti si jedini koji ovo može da popravi. Potreban si mi ovde.” „Na putu sam.” „Grazie,” počinje, ali sam je presekao. „I kada stignem tamo, imademo dug razgovor o tome zašto ti je trebalo toliko jebeno dugo da me pozoveš.” „Samo dođi ovde.” Ona je prekinula vezu, a ja sam u iskušenju da zavrljačim telefon preko sobe, ali umesto toga vičem Celeste. „Šta nije u redu?” Pita dok ulazi u kancelariju. „Moram da idem za Italiju ove večeri.” „Da li je sve u redu?” „Ne.” Psujem i prolazim pored stola. „potrebno mi je da ostaneš večeras na događaju. Želim nekoga ovde da upravlja.” „Mogu ja to da odradim.” „Dobro. Idem gore da se spakujem.” „Želiš li da rezervišem avionsku kartu?” „Ne, ja du to. Modi deš da me kontaktiraš u Italiji ako ti išta bude trebalo.” „Koliko dugo te nede biti?” „Ne znam.” Uzdahnem, ved mi je muka u stomaku zbog nereda koji me čeka tamo. „To može biti nekoliko nedelja. Mesec dana najviše.” „Ne brini o ni o čemu. Ovde de sve biti u redu.” „Hvala ti, Celeste.” Brzo zgrabim moj laptop, iPod, kablove i spakujem u tašnu, stavim telefon u džep i otrčim gore, preskačudi po dve stepenice odjednom. Okrenem avio kompaniju dok odšnjiravam kofer i počinjem da pakujem odela i osnovne stvari. Odličan sam u multi zadacima. „Moram da budem u avionu za Italiju večeras, sa SeaTac, prva klasa.” 178


Zauvek sa mnom Čujem kako se agentica baca na posao, njeni nokti tapkaju po tastaturi dok radi ka tome da mi nađe let, a setih se da me je Alecia zvala dok sam pričao sa Giannom. Alecia. Sranje, moram joj redi da odlazim. „Ima slobodan let u osam večeras.” Agentica kaže. Proverim svoj sat. To mi daje sat vremena da završim ovde pre nego što odem na aerodrom. A moram da razgovaram sa Alecia, poželjno lično. Ili, je samo mogu povesti sa sobom. Ona ima tim ljudi koji mogu da upravljaju biznisom bez nje nekoliko nedelja. Cerim se dok mi se ta ideja formira u glavi. „To je u redu, ali mi treba dva mesta, molim vas.” „Imamo,” ona odgovori. Dajem joj informacije putnika, pladam kreditnom karticom i završavam pakovanje, odjednom uzbuđen spontanim putem kudi. Bio sam željan da pokažem Alecia odakle dolazim, da vidim kako joj lice bista kada vidi zemlju mog dede, ili kada je odvedem u kupovinu u Rim. Sa obnovljenom energijom, prođem još jednom raspored sa Celeste, onda krenem, vozedi ka Seattle. Ne mogu iščekati da je vidim, ali prvo sam morao da nazovem Stevena. „Halo.” „Hej, Dom je. Želeo sam da te obavestim da idem u italiju, ipak neočekivano.” „Da li je sve u redu?” Zabrinutost u Stevenovom glasu me uvek zaustavi. Način kako me je prihvatio, tako lako, uvek me razoruža. „Ne, ali de biti. Ima problema u vinogradu, a ja sam potreban tamo.” „Naravno. Budi pažljiv i javi se kad stigneš tamo, i ako ti je išta potrebno.” „Hvala ti.” Klimam glavom i smešim se. „Vodim Aleciu sa mnom.” „Ma je li tako?” Čujem osmeh i u njegovom glasu takođe. „Dakle, nije baš skroz poslovno putovanje onda?” „Ne, želim da joj je pokažem.” „Dobro za tebe. Budi oprezan.” Završim razgovor i odmah zovem Matta, dajudi mu istu informaciju. 179


Zauvek sa mnom „Vodiš je u Italiju? Jer uzbuđena?” „Ona ne zna. To je iznenađenje.” „Dakle, to je jedno pakleno iznenađenje.” „Znam.” Smejem se. „Devojke crnče za ovako nešto.” „Zvučiš kao amerikanac svakim danom sve više, brate. Zabavi se. Zovi ako ti treba nešto.” Prekidam poziv upravo dok silazim sa sutoputa, žuredi ka Alecinim stanom. Moja Montgomery porodica je posebna, u to nema sumnje. Ulazim brzo u Alecinu zgradu, proveravam sat. Imamo dovoljno vremena da se ona spakuje i da se odvezemo na aerodrom. Nadam se da nedu morati da je skinem kako bi je ubedio da ide sa mnom. Nije samo zato što ne želim da je gola i da uronim u nju vedi deo nodi, nego zato što jednostavno nema dovoljno vremena. Opet proveravam sat. U redu, možda du je imati polugolu. Smešim se izgledima da je uzmem grubo i brzo u kuhinji dok prilazim njenim vratima i otvaram bez kucanja, iznenađen da su otključana. Pogledam dole i mrštim se kad vidim cipele koje sam joj dao na nod Willovog venčanja. Onda se namrštim kada ugledam njenu suknju na podu u kuhinji, onda na brus i top bačen u dnevnoj sobi. Sededi na kauču sa jednim člankom noge oslonjeno na koleno druge, rukama raširenim na naslon sofe, znojav i nosi samo sportski šorc je Blake. Majica mu je bačena na naslon za ruke na kauču. Znojav je, kosa mu je u haosu i izgleda... zadovoljno. A ja du ga jebeno ubiti. „Hej, čoveče. Alecia de biti iznenađena da te vidi.” „Koji se kurac ovde dešava?” Vičem i napredujem ka Blakeu. On odmah ustaje, mršti se kao da je zbunjen, što me još više tera da ga udarim. Šta? Ona me nije videla tri dana i odlučila je da zovne Blakea da je počeše? Tako sam jebeno glup. „Dom?” Alecia kaže sa dovratka. Ona je mokra, sveža od tuširanja, nosi samo peškir i svet se izmakao ispod mene. „Da li me jebeno zajebavaš?”

180


Zauvek sa mnom „Hej, čoveče, nije ono što misliš...” Blake počinje, ali ja prilazim, pritiskam svoje lice blizu njegovog. „Ono što mislim, jeste da sam mislio da mogu da ti verujem. Jebeno si me lagao.” „Ne, Dominic,” Alecia kaže dok stavlja svoju ruku na moju. Pogledam dole u njenu ruku i onda u njeno lice, a ona je odmah odmakne. Pogledam ih oboje i povučem se provlačedi ruke kroz kosu. „Za šta tačno me optužuješ?” Alecia pita ljutito. Njene smeđe oči gore, obrazi joj crvene, dok stavlja ruke na kukove i seva pogledom ka meni. „Izgubideš svoj peškir.” kažem, pokušavam da smirim svoj glas. „Baš me briga. Samo reci.” „Tačno.” Odmahujem glavom i smejem se mahnito, prolazim kroz njenu dnevnu sobu. „Zašto bi te bilo briga da izgubiš peškir? Svi smo videli robu, jel tako?” „Hej.” Blake počinje, ali se okredem ka njemu, stegnutih pesnica sa strane i odjednom Alecia je između nas, sa rukama na našim grudima. „Mi nismo...” „Ovo mi nije prvi rodeo, Alecia. Prošao sam kroz ovo pre, jedino što je poslednji put to bila moja verenica i moj rođak.” „Šta?” Njeno lice bledi dok zuri u mene. „I ti misliš da bih ja to uradila?” Lice joj crveni od besa. Ja jednostavno slegnem ramenom, dok Blake psuje ispod brade i odmiče se. „Znaš šta?” Alecia odmaršira do vrata i otvori ih širom. „Mislim da bi trebalo da odeš.” „Reci da ga nisi jebala.” odgovaram i napredujem ka njoj. „Isuse, Dom...” Blake počinje, ali ga Alecia prekida. „Mislim da ne treba! Želim da odeš iz mog stana. Odmah.”

181


Zauvek sa mnom „Ovo nije kraj ovoga,” kažem zuredi dole u njene besne oči. Isto tako besan. Želim da kaže ne. Naravno nisam spavala sa njim. A ako nije, onda ne bi bilo tako teško izgovoriti to. „Ne govorim sa tobom sada.” Ona čvrsto odmahuje glavom. „Završidemo ovo kasnije.” Kada iskoračim na hodnik, zalupi vratima iza mene. Požurim ka kolima, vozim slepo ka severu, preko Tacome, na aerodrom, postajudi ljudi sa svakim kilometrom. Ona me je jebeno izigrala. Želim da se vratim i suprostavim joj se ponovo. Prebijem Blakeovu guzicu. Ali nema vremena. Potreban sam u Italiji sada. Mojoj sam porodici potreban. Meni treba Alecia. Ili sam mislio da mi treba. Ona je praktično priznala da se jebala sa Blakeom ne poričudi. Pročitaj natpis na zidu, čoveče. Moj mobilni zvoni, pokazujudi Giannino ime. „Šta je.” „Isuse, to je lep način javljanja na telefon.” „Šta hodeš, Gianna? Na putu sam ka aerodromu sada.” „Želim da ti se zahvalim još jednom. Uzbuđena sam što du te videti i volela bih da je pod drugačijim okolnostima.” Uzdahnem i trljam rukom lice. „Bidu tamo do sutra uveče.” „Takođe, upravo sam pričala sa Lilianom, i možda sam pomenula da dolaziš.” Odmahujem glavom i psujem ispod daha na pomen moje bivše verenice. „Gianna.” „Volela bi da te vidi.” „Nisam zainteresovan, Gianna.” „Prošlo je puno vremena, Dom. Ne predlažem da je oženiš. Samo pričaj sa njom. I njoj si nedostajao.” Ona se jebala sa Marcom, na to jedino mislim, ali sam previše besan da bi se raspravljao. „Fino.” Ideja počinje da mi se formira. „Zapravo, Gianna, pričadu sa Lilianom. Pozovi je na večeru u petak.” „Nadala sam se da deš redi to! Ved sam je pozvala.” 182


Zauvek sa mnom „Dobro. Vidimo se kad stignem tamo.” Prekinem vezu i tapkam prstom po usnama sa prstima, misledi o dve žene zbog kojih sam bio toliko glup da im dam svoje srce. Jedna me je izdala sa mojim rođakom, čak se ne mučivši da bude diskretna. Sasvim sam siguran da je nameravala da ih nađem nod pred naše venčanje. I upalilo je. I hvala Bogu, otkrio sam istinu pre nego sam je oženio. Ali kada pomislim na Aleciu, to je fizička bol u mojim grudima. Kako je mogla da uradi ovo? Zašto?

183


Osamnaesto poglavlje Alecia „Ne mogu jebeno da verujem!” Vrištim i ulazim u moju spavadu sobu da nabacim neku odedu, ne trudedi se da vidim šta navlačim i marširam nazad u dnevnu sobu gde je Blake navukao svoju košulju i zuri kroz prozor. „Ne mogu da verujem da sam pošla da mu kažem da ga volim!“ „Ti ga voliš.“ Blake kaže mirno i okrede se da me pogleda. „I očigledno je da i on tebe voli.“ „Voli me? Voli me i optužuje da se jebem okolo sa svojim najboljim prijateljem?“ „Pogledaj oko sebe, lančidu.“ Njegova ruka pokazuje na sobu. „Tvoja odeda je svuda. Bio sam polu gol a ti si izašla iz tuša. Da sam ja naišao na ovako nešto ubio bih ga. Imam srede što mi nije vilica slomljena sada.“ „On bi trebao da mi veruje!“ Vičem u odgovoru, „Nikada mu ne bih to uradila!“ „Slažem se, ali da li znaš za njegovu bivšu verenicu?“ „Ne.“ Odmahujem glavom i odem u kuhinju po vino. „I to je još jedna stvar koja me izluđuje. On je bio jebeno veren? Kako da nikada nije pomenuo tu malu sitnicu?“ I zašto me dođavola činjenica da je druga žena nosila njegov prsten tera da postanem ubica? „Zvuči kao da nije baš dobra uspomena za njega.“ Blake suvo odgovara. „Osim toga, da li si ga ikada pitala da li je bio veren ranije?“ „Zašto bih ga to pitala?“ Okredem glavu i gledam u Blakea kao da mu je izarsla još jedna glava, ali on samo slegnu ramenima. „Nisi baš od neke pomodi, znaš.“ „Hodeš da kažeš da je ovo moja krivica?“ Zahtevam. „Deo toga, da. On je prenaglio sa zaključcima, ali ti si odbila da to porekneš, Alecia. Ozbiljno, oboje ste bili prilično sjebani.“ 184


Zauvek sa mnom Uzdišem i spustim glavu i deo ljutnje me napusti. „Ono za šta je on nas optužio je strašno.“ „Definitivno.“ Slaže se on. „Ali, nisi rekla, „Dominc, ja se nikada ne bih ponovo jebala sa Blakeom. On je previše dobar za mene, a seks je bio suviše dobar da bih mogla da to ponovim.“ Prevrnem očima ali on se samo ceri. „Ne, umesto toga si ga isterala iz stana.“ „Sranje.“ „Imam večeru sa Emily, tako da idem. Savetujem ti da odeš u vinograd i izvineš se, lančidu.“ Ja podignem nos, ali znam da je u pravu. „Mrzim ukus vrane.“ „Posoli je šederu, bide ukusnija.“

***

Trudim se da pozovem Doma na mobilni, ali nema odgovora. U stvari, šalje me pravi u govornu poštu. On je toliko ljut da je ugasio svoj telefon? Sranje. Parkiram se ispred prilaza vile i ulazim unutra bez kucanja. „Dom!“ Proveravam igraonicu, trpezariju, kuhinju. Nemam srede. „Dom!“ Žustro hodam niz hodnik do njegove kancelarije, kada se Celeste pojavi, iznenađenje je ispisano na njenom licu. „Alecia.“ „Hej, da li je Dom u svojoj kancelariji?“ „Ne, žao mi je.“ „Oh,“ Okrenem se ka zadnjem delu kude. „Da li je u ambaru?“ „Ne, on je na putu za Italiju.“ Trepnem i vratim pogled ka njoj, sigurna da sam je pogrešno čula. „Izvini?“

185


Zauvek sa mnom „On je u avionu, Alecia. Dobio je poziv od kude.“ Ovo je njegova kuda. „Kada?“ „Ne tako davno.“ On je na putu za Italiju a ništa mi nije rekao? „Kada de se vratiti?“ „Ne zna. Može biti za nekoliko nedelja. Možda mesec dana.“ „Otišao je u Italiju na mesec dana.“ Zvučim kao idiot, ponavljajudi sve što ona kaže, ali ne mogu da pomognem sebi. „Moglo bi da bude manje.“ Klimnem pa odmahnem glavom pokušavajudi da razumem. On je otišao u Italiju da mi nije ni rekao. „Da li si dobro, draga?“ „Oh, dobro sam.“ „Da li želiš da mu prenesem poruku?“ „Ne.“ Odmahnem glavom i ponudim joj blistav osmeh. „Nemam poruke. Hvala.“ Okredem se i hodam brzo da što pre izađem iz njegove kude, ulazim u auto, palim ga i jurim daleko, jedva osedajudi da mi suze teku niz obraze. Trudim se da ga ponovo pozovem na mobilni, ali ide pravo u govornu poštu. On je u jebenom avionu. Okrenem Blakeov broj. „Ako me zoveš, to nije dobro.“ „On ide u Italiju,“ Odgovaram i mrzim zvuk suza u mom glasu. „Ozbiljno?“ Blake pita. „Ja ne mogu učiniti ovo sranje gorim. Zagustilo je i on je pobegao u jebenu Italiju. On nije čak ni ostao da se bori za mene, Blake. Šta dođavola s tim?“ Blake pokušava da priča, ali ja ne prestajem, ljuta sam i frustrirana i tako me jebeno boli da ne znam šta da radim sa sobom. „Mislim, jesam li ja toliki idiot? Jesam li toliko nedostojna ljubavi da me ljudi samo ostave bez osvrtanja?“ 186


Zauvek sa mnom „Alecia, prestani. Udahni.“ Uradim kako kaže i ljutito obrišem suze na obrazima. „Trebalo je da me povede u Italiju sa sobom, a umesto toga on čim pomisli najgore o meni, sedne u avion i pobegne.“ Jebeno ne mogu da verujem. „Alecia, ja mislim da ovo nema toliko veze sa Dominicom koliko sa tobom i tvojim problemima.“ „Nemam problema.“ Odgovaram tvrdoglavo. „Oh, dušo, imaš više problema više od Stvarne domadice.“ „Redi du Emily da pogleda to sranje od serije.“ „Ozbiljno, Alecia. Ti ne znaš da li te je Dom napustio.“ „Ljudi ne ostaju u mom životu, Blake.“ Odgovaram tiho. „Oni jednostavno ne ostaju.“ Prekinem poziv i zuurim slepo na autoputu dok sam se dovezla kudi. Nema više suza, samo zapanjujuda tišina. Parkiram i odem do mog stana i dalje zuredi u neverici u cipele koje mi je Dom ostavio kada sam požurila od njega da se spremim za trčanje sa Blakeom. Lutam po sobi, zastajudi pored prozora, zuredi kroz njega na trajektu koji je plutao. Ljudi ne ostaju u mom životu. I zašto ne ostaju? Nikad ne govorim o svojim roditeljima. Moj bivši muž izašao je iz našeg braka i ne pogledavši unazad. Umorna sam od jednokratne upotrebe. Ti si moje tesoro. Bože, on je bio prokleto talentovan šarmer, priznadu mu to. Sa zamišljenim umom, hvatam svoj telefon iz torbe i okredem Emilyn broj. „Hej, šefe.“ „Hej,“ Odgovaram, stavljajudi osmeh u svoj glas, i prilično sam ponosna što mi glas ne drhti. „Nešto mi je iskrslo. Da li bi ti smetalo da preuzmeš slededu nedelju?“ „Naravno da hodu.“ Ona odgovara, ali mogu čuti pitanja u njenom glasu. „Je li sve u redu?“ 187


Zauvek sa mnom „Naravno.“ Lažem. Samo moram da idem da popravim odnos sa svojim roditeljima, koji je odavno umro. „Jednostavno imam neke lične stvari da obavim.“ „Dobro. Ne brini ni o čemu.“ Progutala sam knedlu u grlu i tiho rekla. „Najbolja si. Hvala.“ „Bez brige.“

188


Devetnaesto poglavlje Dominic Gianna galami na šporet preko crvenog sosa naše bake, brundajudi ispod daha, vuče svež hleb iz rerne. Nedostajala mi je ova kuhinja. Tera me da razmišljam o Nonni, smehu i kudi. Naš deda je renovirao ovu kuhinju pre nekoliko godina, instalirajudi industrijski šporet, pednicu i frižider, a Nonna je to iskoristila dobro, uvek u kuhinji, uvek hranedi nekog. Da smo bili pametni, mi bi smo punili i prodavali njen crveni sos dok je bila živa, bolje nego vino. Ali ona ne bi imala ništa od toga. Uzeo sam gutljaj svog vina, prilično malog Merlota koji je došao od ove zemlje, i prošao kroz stranicu finansijskog izveštaja mog rođaka, na svom laptopu još jednom. „Dakle, on je povlačio više od deset hiljada evra u isto vreme i nisi primetila? Hajde, Gianna, nisam glup.” „Uvek je imao razloge.” Kaže ona, mašudi rukama, dok je koračala kroz kuhinju. Proverim vreme, svestan da de Liliana uskoro biti ovde i želim da ovo završimo pre nego što stigne. „Njegov auto je bio polomljen. On je imao medicinske račune.“ „Marco nije bio bolestan ni dana u svom životu.“ „Zašto bih ga ispitivala?“ Ona zahteva, njene duboke braon oči su u plamenu. „Zašto? On je moj brat, zar ne?“ „Trebala si ga ispitati jer je on ovo i ranije radio.“ „Ali nikada ovako!“ Uzdišem i guram prste kroz kosu. I dalje sam iscrpljen od umora, ljutnje na Aleciu. Od brige o svom vinogradu. „Idem u banku sledede nedelje, Gianna. Povešdu te da shvatiš ovo. I dalje kopam po tvojim izveštajima, koji su u neredu usput, i pokušavam da shvatim koliko ti tačno duguje.“ „On ga nede vratiti, Dominic.“ 189


Zauvek sa mnom „Oh, da,“ Odgovaram, glas mi je čvrst kao čelik. „Hode. I kada ga pronađem, prebidu mu guzicu.“ „To nije razlog zašto sam te zvala ovde.“ „Pa, to de se svakako desiti. Htela si moju pomod i dobideš je.“ Ona se zaustavlja pored stola, uvrtajudi kuhinjsku krpu u rukama i na kraju obavija ruke oko mog ramena i grli me čvrsto. „Hvala što si došao odmah, Dom. Hvala za pomod.“ „Trebalo je da me zoveš pre nekoliko meseci.“ „Mislila sam da de prestati. Mislila sam da mogu da mu pomognem.“ „On ne želi pomod, Gianna. To je ono što treba da zapamtiš.“ Ona mi se nasmeši tužno. „On je moj brat.“ Začulo se zvono i Gianna se povuče. „Idem da otvorim vrata.“ Zatvoram laptop i ostavljam papirologiju, pre nego što Gianna uvodi Lilianu u kuhinju, obe razgovarajudi uzbuđeno. „Ti si ovde!“ Liliana viče i baca se oko mene, spuštajudi usne na moj obraz i držedi se za mene. To je učinilo da mi se stomak okrene. „Ja sam ovde.“ Odgovaram i povlačim je sa mene, pokazavši joj da sedne za stolom. „Kako si Liliana?“ „Oh, ja sam odlično.“ Smeši se i ja ne mogu da je ne odmerim od glave do pete. Ona je u modernoj odedi, jarkih boja, koje je odgovoaralo njenom vitkom telu kao rukavica. Oduvek je bila vitka, gotovo previše vitka. Ali njene grudi su pune i skoro da de iskočiti iz njene bluze. Usne su joj jarko crvene boje, njena koža bleda i savršena. Crna kosa joj se prelivala oko ramena u labavim loknama a njene plave oči su svetlele dok me je gledala, dok su se njene usne izvrtale u koketni osmeh. „Nedostajao si mi, Dominic.“ Izvio sam obrve. „Da li sam?“ „Veoma mnogo.“ Ona se nagne i hvata me za ruku, ali ja se polako naslonim na stolicu, van njenog domašaja. Ne želim da me dodiruje. 190


Zauvek sa mnom Gianna služi večeru i njih dve veselo daskaju, ogovarajudi zajedničke prijatelje, što mi daje šansu da gledam Lilianu. Da li me je ona ikada zaista privlačila? Naravno da jeste, ali iz kojih razloga, to je misterija za mene. Ona očigledno radi veoma naporno da bi sebe ulepšala, ali ipak ironično, ona je veoma neprivlačna. Postati prevarantska kučka hode da učini to. „Oh, Dom, sedaš li se tog vikenda kada smo išli u Rim? To je bilo poslednje putovanje kada smo bili vereni.“ Ustuknem pre nego što sam mogao da se zaustavim. Naravno da se sedam tog vikenda. „Šta od toga?“ „Pa, ja sam bila tamo pre nekoliko nedelja i onaj mala vila sa restoranom gde smo bili odseli je na prodaju. Naravno težila sam da je kupim zbog sentimentalne vrednosti.“ Pogleda me sa iskrom u očima. „Ti bi trebao da je kupiš.“ „Zašto bih dođavola to uradio?“ „Zato što je to naše posebno mesto, naravno.“ Gianna se mršti na nju, a onda pogleda u mene oprezno. Spustio sam viljušku dole, oslonio se laktovima na sto i pogledao Lilianu preko ruba moje čaše. „Koja je tvoja igra, Lil?“ „Igra?“ Njene oči se šire, nevino i šre četiri godine ja bih to kupio. „Nema igre. To mesto je posebno za mene. Ne bih volela da ga neko kupi i pretvori u nešto strašno.“ „Gianna,“ Počinjem i ustajem, pružajudi Liliani ruku koju ona prihvata bez oklevanja. „Idem van sa Lilianom, da popričamo nasamo.“ „Naravno.“ Gianna odgovara i počinje da čisti sto. Pokušavam da izvučem ruku iz njene, ali ona me steže čvrsto, smešedi mi se flertujudi, na način na koji je to radila kada nije mogla da dočeka da dođemo kudi i zaljulja moj svet. Odveo sam je van i stali smo ispod trema.

191


Zauvek sa mnom „Hvala Bogu da smo sami, najzad.“ Zaprede i kliznu rukama preko mojih grudi, oslanjajudi se na mene, izvivši glavu unazad, čekajudi da je poljubim. „Tako sam sredna što si kudi, mi amore.“ Povukao sam se daleko od njenog dodira i prekrstio ruke preko grudi. „Ja nisam tvoja ljubav, Liliana. Ja ti nisam ništa.“ „To nije istina.“ Nakrenem glavu u stranu, gledajudi je pažljivo. „Jebala si mog rođaka. Nod pre venčanja.“ Njene usne počinju da podrhtavaju ai suze padaju iz njenih očiju, ali ni za jedan trenutak ne verujem da su prave. Liliana je majstor manipulacije. „Samo su mi bila hladna stopala.“ „Ili hladno srce.“ Mirno odgovaram. „Volela bih kada bi mi oprostio, Dominic. To je bio trenutak slabosti. To ništa ne znači.“ Klimnuo sam na njene reči. „Da, Marco mi je rekao da ste se jebali oko tri meseca. Dakle, onda je to bio samo tri meseca dug trenutak slabosti?“ Njene oči se suziše a usne stisnuše. „Da li si došao ovde da se pomirimo ili ne?“ „Ne.“ Prešao sam prstom preko usana. „Došao sam ovde jer sam bio potreban mojoj rođaki.“ „Pa, zašto si me pozvao na večeru?“ Ona stavi ruke na svoje kukove i gleda u mene. „Iz nekoliko razloga.“ Lezerno se naslonim na ogradu. „Prvo, želeo bih da znam koliko para si nagovorila Marca da ti da tokom poslednjih šest meseci.“ Ona počinje da govori, ali ja podižem ruku. „Takođe sam hteo da priznaš da si se jebala sa njim, još pre nego što sam te zaprosio. I jednostavno sam želeo znati, zašto?“ „Šta zašto? Zašto mi Marco daje pare? Zašto se jebem s njim?“ „Sve to.“

192


Zauvek sa mnom Ona zabacuje glavu unazad i smeje se. Ne lepim, seksi osmehom, onim koji ja znam, ved osvetoljubivim, zlobnim smehom koji je čini još ružnijom. „O, hajde Dominic. Ti si odrasla osoba. Imali smo dobar provod zajedno. Seks je bio spektakularan, činili smo jedno drugo da se smeje.“ „Seks je bio osrednji.“ Ispravio sam je i nacerio se. Seks sa Aleciom je bio spektakularan. „Nikada nisi bio ti u pitanju.“ Ona izbacuje. „Čim sam kročila u ovaj vinograd, kada sam došla ovamo da brinem o tvojoj mami, znala sam da ga želim.“ „Htela si vinograd?“ Sa nevericom upitam. „Za šta? Ti si medicinska sestra.“ Vratim se na vreme u onim mesecima kada je Liliana došla ovde da brine o mojoj mami i kako je samilostna bila. Bila je moja stena za to vreme, i to je razlog zašto sam se zaljubio u nju. „Ja sam prokleto dobra medicinska sestra, ali da li stvarno misliš da je to ono što želim zauvek da radim? Da posmatram ljude kako umiru?“ „Šta hodeš?“ „Hodu pare!“ Odmahuje glavom ka meni kao da sam glup. „Ti si uvek govorio o preseljenju u Americi, novom početku, a to nije ono što sam ja želela. Ja volim ovo mesto. Baš ovo. I znala sam da Marco nikada ne bi otišao.“ „Pa si ga zavela.“ „I dalje to radim.“ Odgovara samozadovoljnim osmehom. „I on prilično radi ono što mu kažem.“ „Uključujudi krađu novca od njegove sestre.“ Zarežao sam. „Hej, ja sam pitala Giannu da te nagovori da ostaneš kudi duže, Dominic. Bio si onaj kog sam želela, ali sam te želela ovde. I htela sam biti vlasnica ovog vinograda.“ „Da li si zaboravila da si potpisala predbračni ugovor, Lil?“ Naceio sam se kada je pobledela. „I pored toga, Marco i ja nismo vedinski vlasnici ovog vinograda. On i ja posedujemo samo po dvadeset pet procenata, Gianna poseduje pedeset posto. Ovo je njen vinograd.“ 193


Zauvek sa mnom „Pa, onda je dobra stvar da sam zadržala bezumnu ludaču kao prijatelja sve ove godine, zar ne?“ „Ti nisi moj prijatelj.“ Oboje smo se okrenuli, šokirani što vidimo Giannu kako stoji na kraju trema, sa bocom vina u rukama, drhtedi od besa. „Gianna, bella, pogrešno si me razumela.“ „Ne, nisam.“ Gianna odmahuje glavom i postavlja vino na ogradi. „Sve ovo vreme, mislila sam da si zaljubljena u Dominica.“ Prevrde svojim slatkim očima na Lilianu i uzdiše. „Bilo mi je žao zbog tebe.“ „Pa, to je nešto što nam je zajedničko.“ Liliana odgovara hladno. „Ti deš morati da odjebeš sa mog imanja sada.“ Gianna kaže, iznenadivši nas svojim jezikom. Liliana se okrede prema meni. „Da li deš joj dozvoliti da ovako razgovara sa mnom.“ „Apsolutno. Odjebi odavde.“ „Dom,“ Ona počinje, sa tužnim izrazom lica. „Kada je tvoja majka bila na samrti, rekla mi je da se nada da deš nadi finu ženu kao što sam ja. Ona je želela da budemo zajedno.“ „Moja majka nije znala kakva si, Liliana. Ja znam. Gubi se sa Gianninog imanja pre nego što pozovem da te uhapse za ometanje poseda.“ Liliana je pogledala u oboje a zatim ušla unutra za tašnu i izašla napolje. Gianna i ja smo gledali jedno drugo mirno, dok se čula škripa guma, a onda su njene suze krenule. „Jesi li dobro, Bella?“ Pitam je. Namrštila se i klimnula glavom, ali njeno lice se mrvi i ona odmahuje glavom. Prilazim i grlim je, ljuljajudi je dok plače. „Mislila sam da mi je prijatelj.“ „Znam. Tako mi je žao.“

194


Zauvek sa mnom „Mislila sam da te voli i bilo mi je žao nje, i zato sam te uvek terala da se vratiš kudi.“ „Znao sam to.“ „Bože, ona je kurva.“ Nagnuo sam se i poljubio je u glavu, a zatim poveo do verande i pomogao da obriše suze. „Znao si sve to,“ Kaže tiho. „Znao si da je pomagala Marcu da krade od mene i sve ostalo.“ „Jesam.“ „Zašto mi nisi rekao?“ Nagnuo sam glavu i gledao je tiho, i na kraju je klimnula glavom. „Pokušao si. Odmah nakon svega što se dogodilo, pokušao si, a ja sam ti rekla da umišljaš stvari i da ti ne verujem.“ „Bila je tvoja prijateljica.“ „Ti si moja porodica.“ Odgovara. Slegao sam ramenima i klimnuo, baš kada je moj telefon zazvonio u džepu. „Zdravo, Celeste.“ „Zravo, Dominic. Poručujem hranu za događaj spajanja porodica koji se održava slededeg vikenda i htela sam da se uverim da nemaš ništa da dodaš.“ „Ne, sve imaš u poslednjem mailu koji sam ti poslao. Ipak, proveri sa Blakeom. On je možda malo izmenio meni.“ „Da, gospodine. Oh, da li te je Alecia sustigla pre neki dan pre nego što si poleteo sa aerodroma?“ Namrštio sam se, ignorišudi Giannin izraz iznenađenja na ime Alecia. „O čemu pričaš?“ „Oh, ona te je tražila. Nije ostavila poruku, ali je zvučalo važno.“ Naravno da je važno. Uhvatio sam je sa Blakeom. „Hvala, Celeste.“ „Nema na čemu, vidimo se za par nedelja.“ Ona prekinu vezu i ja guram svoj telefon u džepu. 195


Zauvek sa mnom „Ko je Alecia?“ „Niko.“ Sve. „Šta ono beše Amerikanci kažu? Oh, da, sranje. Ko je ona?“ Duboko udahnem i pre nego što znam šta radim, ja sam prosuo sve o njoj. Kako sam je upoznao, kako smo počeli zajedno, koliko mi ona znači, pa sve do dana kada sam polazio u Italiju i saznao da spava sa svojim najboljim prijateljem. „Ali ona je pokušavala da te pronađe kada si bio na putu ovamo. Celeste je to rekla.“ „Naravno da jeste.“ Narugao sam se. „Uhvadena je i pokušala je da moli za moj oproštaj, koji nede dobiti.“ „Dakle, nisi razgovarao sa njom.“ „Ne.“ Gianna uzdiše i mrmlja nešto o muškarcima i svinjama. „Možda bi trebao da razgovaraš sa njom, pre nego što doneseš zaključke.“ „Znam šta sam video, Gianna.“ „Video si da je njen najbolji prijatelj sedeo na kauču.“ „Polugo, znojav a njihova odeda razbacana po celoj jebenoj dnevnoj sobi. Nije baš da je nevina.“ „Pa, priznadu da je tako.“ Ona grize svoju usnu. „Žao mi je. Ja svakako nisam najbolji sudija karaktera, i nikada nisam upoznala tvoju Aleciu.“ „Ona nije moja.“ Brzo odgovaram. „Zar nije?“ Gianna se ceri i hvata moje lice rukama. „Ti voliš tako jako, Dominic. Uvek si takav bio. Uvek si imao tu stvar koja je mogla oboje da vas rastuži ili usredi. Liliana je prigušila to svetlo u tebi neko vreme, ali ja vidim da se vratilo. Ljutnja je tu i ne govorim kako ne bi trebala da bude, ali možda bi trebao da pokušaš da dopreš do nje.“ „Ona nije ni pokušala da me kontaktira, Gianna.“

196


Zauvek sa mnom „Nalaziš se preko pola sveta. Prošlo je dva dana. Mobilni telefoni nisu uvek pouzdani.“ Naginje se i ljubi me u obraz. „Ti amo.“ „Volim i ja tebe.“ Ljubim joj ruku, pre nego što ona odlazi, uzimajudi bocu vina sa ograde i ulazedi unutra. Znam šta sam video. Nije bilo šanse da sam pogrešio. Njena odeda je svuda, Blake je bio polugo. I ona je odbila da jebeno porekne da je bila s njim. Nije htela da porekne. Ako me je tražila, to je zbog toga što sam ih otkrio. Zar ne? Odmahnem glavom i prođem rukom kroz kosu, uznemireno, a zatim odlučim jebi ga, i povlačim svoj telefon iz džepa i brzo biram njen broj. Baca me pravo u govornu poštu. Namrštio sam se i pokušao još jednom, ali opet idem u govornu poštu. Ili je linija mrtva ili je ugasila svoj telefon. Zastao sam i udahnuo duboko i na kraju pronašao Jules u imeniku i okrenuo njen broj. „Zdravo.“ „Hej, Jules, pokušavam da dobijem Aleciu i ne mogu da probijem liniju. Da li si razgovarala sa njom?“ „Dominic?“ „Ko bi mogao drugi biti?“ „Tvoj broj se pojavio kao nepoznat. Imaš srede što sam se javila.“ „Da li si razgovarala sa njom?“ Ponovo pitam. „Ne, nisam razgovarala sam njom još od bejzbol utakmice. Je li sve u redu?“ Opsujem u bradu i prelazim prstima preko usana. „Ne, nije u redu. Ali rešidu to.“ „Sigurna sam da je dobro, Dom.“ „Hvala, bella.“ Verovatno je u pravu. Siguran sam da je dobro. Ali sada moram da brinem o tome da vratim Giannu na pravi put, i da prebijem Marca, tako da mogu da odem kudi i shvatim šta se jebote događa. 197


Dvadeseto poglavlje Alecia Nisam znala da mogu toliko da mrzim neki grad kao što mrzim San Francisco. A stvarno nije grad grešnih. To je prelep grad sa lepim zgradama i interesantnim ljudima. Odličnom hranom. Uvek se nešto dešava ovde, bilo da su umetničke egzibicije ili festival. I pogled sa Golden Gate mosta i Pacific okeana je zapanjujud. Ali za mene nema ništa osim loših sedanja ovde. Vozim svoj iznajmljeni auto kroz komšiluk gde sam odrasla. Znam ulice kao svoj dlan. Hodala sam kudi bezbroj puta, sama, kad je jedno od mojih roditelja zaboravilo da me pokupi posle škole, ili jednostavno nije došao po mene jer je bilo nezgodno. Mogla sam nadi njihovu kudu sa povezom preko očiju. Povlačim se na ivičnjak, gasim motor, i jednostavno gledam oko urednog, srednje klase susedstva. Prelep je, sunčan letnji dan. Drveda su puna zelenih listova, trotoari uredni i zauzeti sa decom na biciklama ili trče okolo sa prijateljima. Dva suseda šišaju svoje travnjake. Izlazim iz kola i zurim u maminu i tatinu kudu. Mora da su je skorije obojili. Umesto solidne, pouzdano tamno sive iz mog detinjstva, sad je boja rđe, zeleno žbunje je sa obe strane trema, izgledaju čak sjajnije pored kude. Uzimam dubok udah i hodam sporo ka prilazu, penjem se stepenicama do trema i zvonim na vrata. Moje oči ne mogu a da ne putuju do ugla verande gde sam sedela satima, posmatrajudi drugu decu iz komšiluka, želedi da ne moram da idem na drugu lekciju iz klavira ili košarke ili dnevnog kampa. Vrata se otvaraju i moja majka, njena plava kovrdžava kosa i malo neposlušna oko njenog tankog lica, obučena u jednostavnu majcu i plave farmerice zavrnute do pola, otvara vrata sa iznenađenim osmehom. „Alecia! O moj Bože, šta radiš? Ulazi, draga.“ Odmiče se, puštajudi me unutra i ljubi oba moja obraza. „Alan! Alecia je ovde!“ „Zdravo, mama!“

198


Zauvek sa mnom „Pa, ovo je divno iznenađenje. Da li dolaziš iz Sedone?“ „Seattle,“ ispravim je i stisnem ruke u pesnice. „Živim u Seattleu.“ „Tako je, draga. Hajde u kuhinju. Tvoj otac i ja upravo imamo ručak.“ Nameštaj je isti. Braon kožni kauči i televizor najmanje petnaestak godina star smešten u dnevnoj sobi. Isti izlizan trpezarijski sto postavljen u kuhinji. Čak i krigla iz koje moj otac pije je u kuhinji. To sam mu dala za Božid kada sam imala osam godina. „Alecia,“ kaže ljubazno i ljubi me u obraz. „Kako lepo od tebe da nas posetiš. Prošlo je, koliko, najmanje šest meseci?“ „Tri godine.” odgovorim i treptajem oteram suzu. Zašto me ovo uvek iznenadi? Mama se mršti i počinje da prikuplja meso, sir i hleb da pravi sendviče. „Ne, ne može biti toliko dugo,” ona kaže i odmahuje glavom. „Prilično sam sigurna da smo razgovarali sa tobom za Božid.” „Ne, niste,” odgovaram čvrsto. Ovo je ono zbog čega sam ovde, zar ne? Mogla bih da se zauzmem za sebe sada. „Pa, dobro te je videti,” tata kaže sa osmehom. „Kako je u Sedona?“ „Seattle,” kažem kroz stisnute zube. „Zašto ni jedno od vas ne može da zapamti da ja živim u Seattleu?” „Da li hodeš šunku ili duretinu, dragi?” Mama pita tatu. „Duretinu, molim te. Alecia, hajde sedi.” Pokazuje na stolicu sa njegove leve strane i spustim se na nju, stavim svoju torbicu na pod i uzmem duboh udah. Volela bih da imam dobro, žestoko pide. „Nedu biti ovde dugo.” Počnem i grizem usnu, skupljajudi snagu. „Šta je, dušo?” Mama pita ljubazno i seče tatin senvič dijagonalno, baš onako kako on voli. „Ako me niste želeli, zašto ste me imali?” Oboje su mirni, onda se mršte na mene, zbunjeni. „O čemu ti pričaš?” Tata pita. 199


Zauvek sa mnom „Znam da me niste planirali,” nastavljam, pratedi obrazac na stolu sa svojim prstom. „To nikad nije bila tajna. Ali ako me niste želeli, i ja sam bila nesredan slučaj, zašto me niste dali na usvajanje, a ne da me držite podalje, i ignorišete me ceo moj život?” „Ignorisali te?” Mama zahteva i seda za sto, zaboravljajudi sendvič. „Hajde da ne ublažavamo reči,” kažem i pogledam ih oboje u oči. „Nikad mi nije dozvoljeno da jedem sa vama. Držali ste me zauzetom u školi kako bih vam se sklanjala sa puta. Mrzela sam sport. Praktično nisam ni volela klavir.” „Da li imaš ikakvu ideju kolio nas je koštalo da budeš na časovima klavira? Na sportu?” Mama se zavali na stolici, besna sada, njene smeđe oči su sada šire i frustrirane. „Dali smo ti sve. Slali smo te u najbolje škole. Najbolji koledž.” „Imala sam sve, tako da vam ja ne bih smetala,” prekidam je. „I to je prošlost. Ne može se promeniti. Samo hodu da znam, zašto? Šta je to bilo u meni tako nedopadljivo da niste mogli da podnesete čak da jedete obroke sa mnom?” Mrzim što čujem cvilež u svom glasu, ali stisnem usnu, odbijajudi da se povučem. „Nije to bilo,” tata kaže tiho. „Uvek si bila dovoljna sebi kao dete, Alecia. Dobro si se igrala sama.” Odmahujem glavom i ne mogu pomodi a da se ne smejem sumorno. „Tata, naučila sam da budem sama sebi dovoljna. Vas dvoje nikada niste krili činjenicu da ste želeli da bude samo vas dvoje. Uvek, ali uvek sam se osedala kao tredi točak. Niste me želeli.” Slegnem ramenom dok mama uzdahne, pokrivajudi rukom usta u iznenađenju. „Stvarno, mama? Ti čak ne znaš ni u kom gradu ja živim?” „Možda da smo obratili više pažnje,” tata kaže zamišljeno. „Ali ja, kao prvo, mislim da smo ti dali najbolje od svega. Najbolje muzičke časove i sportske programe. Školu. Tvoja majka i ja smo jako naporno radili da bi mogli da ti priuštimo te stvari, Alecia.” „Radila sam puno radno vreme samo da bih ti platila školarinu za privatnu školu,” mama dodaje. „Nisam rekla da sam bila bez tih stvari.” Progutam i stegnem pesnice besna što su počele da se tresu. „Imala sam dosta stvari. Ali nism imala naklonost. Nisam 200


Zauvek sa mnom se osedala voljeno. I samo hodu da znam šta je to sa mnom da sam tako nevoljena.” „Moj Bože, Alecia!” Mama uzvikuje. „Naravno da te mi volimo. Ti si naša mala devojčica.!” „Ne sedam se da si mi ikad rekla da me voliš. Nisi me grlila. Nikad nisi rekla da si ponosna na mene.” Zure jedno u drugo zbunjeni, onda vradaju pogled na mene. „Grlite jedno drugo. Došla sam iz veoma voljenog braka,” nastavljam. „Ali ne dolazim iz porodice pune ljubavi.” „Pretpostavljam da smo bili užasni pokazatelji kada su u pitanju osedanja,” mama kaže. „Neki ljudi jednostavno nisu,” tata kaže sleganjem ramena. „Ali te nikada nismo maltretirali. Nismo te udarili ili vikali na tebe ili te čak kažnjavali veoma često.” Uzdahnem i protrljam svoje lice. „Zašto imam osedaj da se vrtimo u krug?” „Hodeš li da kažeš da smo bili usrani roditelji, Alecia?” Tata pita. „Da! I želim da znam zašto me ne volite!” Viknem i ustanem sa rukama stegnutim u pesnice sa obe moje strane. „Želim da znam zašto me nikada niste zadržavali ili mi rekli jebeno ljubazne stvari! Želim da znam zašto ste me uvek slali negde, radije nego da me držite blizu vas!” „Pazi na svoj jezik, kderko,” mama upozorava strogo, ali upravo odmahujem glavom i zabijem šaku o sto. „Nisam zaslužila to!“ „Nismo ništa radili pogrešno,” mama kaže sa frknuvši, podigla je nos, a ja znam da mi nede odgovoriti. „Možda,” počinjem zamišljeno, „ste samo previše zaljubljeni u sebe da shvatite da ste učinili išta pogrešno. Možda je lakše živeti u poricanju, u vašem savršenom malom domu, vašem savršenom malom balonu i uverenju da ste me tretirali dobro. Ali sam došla da vam kažem da niste. I to nije u redu. To sam se pitala svoj ceo život.” Sednem nazad na stolicu i prekrsim ruke.

201


Zauvek sa mnom „Uvek sam se pitala zašto sam tako nevoljena. Šta sam uradila? Potrčala sam u ruke prvom čoveku – momku tada – koji mi je pokazao pažnju, i pobegla sam što sam dalje mogla kada sam diplomirala da izbegnem usamljenost ove kude. Vi ne želite da priznate da ste usrani roditelji? Dobro.” Ustanem i uzmem svoju torbicu. „Bili ste usrani roditelji. Ali vas volim, jer ste moji roditelji.” Okrenem se da odem, ali kad stignem do kuhinjskih vrata, okrenem se ka njima. „Ako ikada želite da imate vezu sa svojom jedinom kderkom, zovite me. Nedu juriti vašu ljubav. Nedu moliti za to. Po prvi put u svom životu, na vrhu sam nečije liste prioriteta: moje.” Na drhtavim nogama, hodam kroz kudu svog detinjstva, kroz ulazna vrata i do mog auta. Trebalo mi je tri pokušaja da pokrenem motor auta, ali sam konačno krenula, teško dišudi, drhtedi, ali tako jebeno ponosna na sebe. Bilo je vreme da se borim za sebe. Stižem do kraja bloka kada mi telefon zazvoni. Jules. Pošaljem je u govornu poštu i odmahujem glavom. Ne mogu da podnesem da pričam ni sa kim od Montgomeryja danas. Umesto toga, tražim drugi kontakt i pritisnem slanje. „Alecia?” „Zdravo, Jonathan,” odgovorim i pročistim grlo. „Da li bi bio voljan da se nađeš sa mnom sutra za doručak?” „Ti si u San Franciscou?” „Da.” Ne, želim da tvoja glupa guzica doleti u Seattle i sretne me tamo. „Gde?” „Gde smo večerali, devet sati.” „Bidu tamo.” Zastaje. „Jesi li dobro?” „Bidu.” Završim poziv i usmerim kola ka mom hotelu. Telefon zvoni opet. Nepoznat broj. „Jebeni telemarketntizi,” mumlam i pošaljem ga u govornu poštu, a odmah potom telefon opet zvoni. Jules. „Šta je?” Ispalim.

202


Zauvek sa mnom „Uh... zdravo.” Čujem buku u pozadini. Ljudi se smeju. „Izvini Jules. Šta mogu da uradim za tebe?” „Pa, imamo porodičnu večeru, a Jax i Logan su ovde, i odlučili su da se venčaju za dve nedelje, što znam da je kratak rok, ali smo želeli da se uverimo ako ne možeš da pomogneš planom, bar možeš da dođeš do njega.” Ona pauzira da uzme dubok udah i čujem nekoga... Sam? Uzvikuje. „Bolje ti je da doneseš seksi guzicu i baciš se na to!” O, dođavola ne. „Izvini, Jules, prilično sam sigurna da taj dan imam događaj.” „Ne, nemaš. Pričala sam sa Emily.” „Onda zašto samo nisi pitala da li hodu?” „Pa, pristojna sam, nisam li?” ne mogu pomodi a da se ne nasmejem. „Ako nema događaja, to mora biti zato što imam nešto drugo da radim. Hvala ti što misliš na mene, ali moradu da odbijem.” Čujem kretanje i kako se pozadiska buka smanjuje dok ne utihne skroz, onda Jules kaže. „U redu, ne seri. Šta se dešava?” „Ne znam na šta misliš.” „Ne zvučiš kao ti uopšte. Zvučiš... tužno. Pričaj sa mnom, drugarice.” Morala je ubaci prijateljstvo tu, zar ne? „Mislim da nije dobra ideja za mene da budem na jednom od vaših porodičnih zabava sada, Jules.” „Šta je moj idiotski brat uradio?” Namrštim se i parkiram na parking hotela. „Ko je rekao da je on išta uradio?” „NIsam glupa, Alecia. Pričaj sa mnom.” Uzimam dubok udah. Moji nervi su vednačeti od posete mojim roditeljima i nisam spavala danima. Na moj užas, osedam da mi se oči pune suzama. „Samo mislim da nede funkcionisati između tvog brata i mene.” „Zašto?” Jules pita nežnim glasom. „Mislim da ste savršeni zajedno.”

203


Zauvek sa mnom „Mislim da moram da budem sa nekim kome sam prioritet, Jules.” „U redu.” Zvuči zbunjeno. „Šta je problem?” „Nisam to za Dominica. A ja to zaslužujem, Jules. Treba mi.” „Svako to zaslužuje, ali ne shvatam zašto ti misliš da nisi prioritet Domu. Čekaj.” Ona sklanja telefon sa lica i mrmlja sa nekim tiho pre nego se vrati. „Molim te, nemoj da pričaš porodici o ovome.” „To je bio moj tata. On samo proverava da li je sve u redu. Nede on ništa redi.” „Nadam se da deš i dalje misliti na mene kada se pojave proslave.” „Devojko, ti deš raditi Jaxovo i Loganovo venčanje. Ne prihvatamo ne kao odgovor.” Grizem usnu dok me čežnja ispunjava. Volim da radim sa ovom porodicom. Nije samo reč o novcu, ved zato što su zabavni i oni su moji najbolji klijenti. Ne želim da ih se odreknem. I zašto bi i morala? Ništa nisam uradila pogrešno! „U redu. Zvadu te sledede nedelje. Trenutno sam van grada sada.” „Gde si?” „U San Franciscou. Imam neke demone da oteram.” „Alecia, zabrinuta sam za tebe.” „Nemoj biti. Bidu dobro. Pričadu sa tobom sledede nedelje.” Ona uzdiše u moje uho. „U redu. Pričademo sledede nedelje. I to mislim, Alecia.” „Vidimo se uskoro.”

***

204


Zauvek sa mnom Kada sam stigla u Alley Cat, u restoran gde smo ja i Jonathan nedeljom ujutro doručkovali svake nedelje tokom našeg braka, on ved sedi na našem mestu, izgleda nervozno dok zuri dole u svoju šolju sa kafom. Uzimam mnut da upijem njegov lik. Njegova braon kosa je duža nego što je znao da je nosi, skoro razbacana. Još uvek je mršav, previše mršav, bez definisanih mišida na njegovim rukama. On nosi kao i obično svoje majce sa metal bendom i vredaste farmerke. Izgleda mlađe. Bezbrižno. Sednem na suprotnu stranu od njega, za razliku od onda kada smo bili u braku. „Nekada si sedela pored mene,” kaže smešedi se i nazad arogantno. Ne uzvradam mu. Umesto toga, zavalim se i kažem prvu stvar koja mi je pala na pamet. „Trebalo bi da se stidiš načina na koji si me tretirao.” Oči mu se šire, ali vidim da sam ga zatekla, pa nastavljam. „Način na koji si omalovažavao moj posao. Nije u redu.” Glas mi je savršeno miran, ali oči su mi zabodene u njegove. „Način kako si dutao kada sam te razočarala? Definitivno nije u redu. Činedi me malom, ili kako su tvoji nedostatci bili moja krivica, nisu bili u redu.” Konobarica prilazi da uzme moju porudžbinu, ali jednostavno odmahnem glavom, poslavši je nazad. „Odgurnuo si me kada sam pokušala da ti dam ljubav. Potrudio si se da znam da sam poslednja osoba na tvojoj listi prioriteta. Imao si neprikladne odnose sa ženama koje nisu u braku.” Naslonim se nazad, učvršdujudi se laktovima. Njegovo lice je bledo, ali usta su mu stisnuta i ne mogu da vidim da li sam ga iznervirala. „i naterao si me da osedam kao govno, zato što moje seksualne sklonosti nisu iste kao tvoje, to nije bilo jebeno u redu.” On guta teško. „Jesi li završila?” „Za sada.” „Dobre te je videti, takođe. Izgledaš prelepo uzgred.” Trepnem i mrštim se na njega. „Idem odavde.” „Čekaj.” Njegova ruka pokriva moju pre nego što mogu da skliznem iz separea. „Nemoj da ideš. U pravu si. Ništa od toga nije bilo u redu.” „Dobro.” Izvučem ruku iz njegove i gledam ga u tišini. „Barem se oko toga slažemo, sada moram da te pitam zašto.” On se smeje i odmahuje glavom. 205


Zauvek sa mnom „Zašto sam bio kreten?” „Bio si seronja, Jonathan. A želim da znam zašto. Šta je to u meni da sam bila nedostojna ljubavi? Šta ti je dalo za pravo da se osedam manje vrednom tada, posebno kada si znao moju prošlost sa roditeljima.” „O, Alecia, ti nisi bila nevoljena. Prvo du da se izvinem, a pre svega, što sam napravio da se tako osedaš.” Moje obrve se dižu u iznenađenju. „Bio sam tako zaljubljen u tebe da nisam mogao da mislim ispravno. Ti si bila prelepa i pametna i tako jebeno talentovana.” Moja vilica pada, a onda sam se oporavila i jednostavno ga mrko gledala. „Ako tako tretiraš nekog koga voliš, stvarno ne znam kako tretiraš nekog koga možeš da podneseš.” „Nikad nisam bio dovoljno dobar za tebe, Alecia. Znao sam to. Nisam znao zašto si sa mnom. I kada si započela svoj biznis i kad je postao uspešan, bio sam zabrinut.” „Zabrinut?” „Da deš shvatiti da nisam dovoljno dobar za tebe. Umanjo sam ga, napravio da bude beznačajan, zato što sam previše bio pičkica da jednostavno budem ponosan na tebe. A ostalo?” On sleže ramenima i osmahuje glavom. „Idem na neku terapiju kako bih shvatio. Znam da sam te povređivao, i mrzim to, ali nisam mogao da prestanem.” „Koja je presuda?” „Ja sam sebični kreten.” „Prilično blizu,” odgovaram sa klimanjem glave. „Shvataš da biti kompletan seronja prema nekome koga se plašiš da deš izgubiti, nije način da ga zadržiš.” „Hej, niko nije rekao da sam pametan.” Lice mu je ozbiljno. „Tvoji roditelji nisu te zaslužili, plavušice. Jebeno sam siguran da te ni ja nisam zaslužio. Ali to nije imalo ništa sa tobom i sa tim da budeš voljena.” „Izgleda da sam zajednički imenitelj ovde. J.” On odmahuje glavom čvrsto. „Imala si lošu sredu kada je reč o ljudima koji su bili u tvom životu. I ja sam želeo da te vidim ved duže vreme kako bih rekao izvini.” 206


Zauvek sa mnom „Pa, ovo nije ono što sam očekivala.” „Hodeš li da me grdiš, baciš mi kafu u krilo, i izbaciš sve samozadovoljno iz sebe?” „Tako nekako.” „Pa, pre nego što to uradiš, samo hodu da znaš da mi je žao što sam bio kreten. Zaslužuješ nekog ko dete voleti i ceniti te na način kako nikada niko pre nije. To želim za tebe, plavušice.” „Hvala,” šapudem, i grizem usnu da zadržim suze da ne kliznu. „Nikad nisi došla da uzmeš svoj klavir ili tvoje druge stvari. I dalje su u kudi. Možeš dodi da ih uzmeš kada kod želiš.” „Nisi prodao kudu?” „Ne.” „Ne želim klavir.” Frknem i odmahnem glavom gledajudi napolje kroz prozor u luku. „Ozbiljno? Ali tako si prokleto dobra u tome.” „Jedino sam ga svirala za moje roditelje. Nedu ga svirati ponovo.” Gledam u svog bivšeg muža i konačno mu se nasmešim. „Bilo je dobro videti te takođe, J.” On poseže za mojom rukom, i samo za ovaj momenat, dopuštam mu. Osedaj je poznat, ali to nije ruka koju želim da drži moju. Nije čak ni blizu. „Želim da sijaš, Alecia. I želim da ti kažem, upravo ovde na našem mestu, tako sam jebeno ponosan na tebe.” Nagnem se i poljubim njegovu ruku, onda mu se nasmešim. „Hvala ti.” I sa tim, ustanem i odem, ne osvrdudi se.

207


Dvadeset prvo poglavlje Dominic Bože, jebeno sam umoran. Biti odsutan od mog vinograda deset dana bilo je prokleto dugo. Celeste je fantastična, ali ja volim stvari da radim na određen način, tako da nisam ništa drugo radio u proteklih četrdesetosam sati osim rada i spavanja, pokušavajudi da se otresem ove proklete pospanosti od letenja. Poslao sam mejl, zapečativši partnerstvo sa novim restoranom u oblasti Portlanda koji se zove Seduction, intrigantni vlasnici njih petorica, i pravim mentalnu belešku da odem tamo uskoro da proverim. Počinjem da čitam kroz aplikaciju za događaj na jesen i posrnem kad vidim da Alecia je ta koja planira događaj. Voleo bih da razgovara sa mnom. Pokušao sam da je nazovem nekoliko puta tokom poslednjih par nedelja, ali ona ne odgovara, a ja odbijam da je molim da odgovori na prokleti telefon preko tekst poruke. To je smešno. Bacim oko na telefon i pitam se koliko je smešno zaista, baš kad neko zakuca na moja vrata i ja sam iznenađen kad nađem Stevena kako stoji na vratima moje kancelarije. „Je l' sve u redu?“ Pitam dok stojim i pokazujem mu da uđe unutra. Zatvorim vrata za njim. „O, jeste, zvao sam ranije i Celeste kaže da si stigao danas, pa sam pomislio da svratim i vidim kako ti je prošao put.“ „Bilo je... neophodno,“ odgovorim i sednem na stolicu dok on seda preko puta mene. „Ali problemi su rešeni sada.“ Obezbedio sam kredit za Gianna, ne rekavši joj da sam ja taj koji ga otpladuje, tako da može da stane na svoje noge. I uspeo sam da imam iskren razgovor sa Marcom, baš pre nego sam ga nokautirao. Obojica smo bili neizmerno zadovoljni. „Drago mi je da si kudi,“ moj otac odgovara sa osmehom. On spaja svoje ruke. „Je l' Alecia uživala u Italiji?“ Naslonim se nazad u stolici i odmahnem glavom.

208


Zauvek sa mnom „Nije išla.“ „Zašto nije?“ Gledam svog oca i razmatram da lažem, ali umesto toga jednostavno kažem. „Mislim da sam sjebao stvar, a Alecia i ja smo završili.“ On podiže obrvu. „Šta si uradio?“ Ustajem i okredem mu leđa, guram ruke u džepove i zurim kroz prozor koji gleda na moju zemlju. Ostataka od Willovog venčanja odavno nema i kao da Alecia nikada nije bila ovde. Osim što je vidim gde god da pogledam. „Mislim da sam je uhvatio kako ima aferu sa njenim najboljim prijateljem,“ priznam tiho. „Bio sam besan. Povređen, zapravo.“ „Naravno.“ „Ali sada, nisam tako siguran da je ono što sam video bilo tako kako izgleda, a ne mogu da je nateram da mi odgovori na pozive. Imam osedaj da je završila sa mnom.“ Uzdahnem i okrenem se ka njemu. „Pa sada, moram da saznam kako da je izbacim iz svog sistema i nastavim dalje.“ „Pa, znaš kako kažu o tome kako izbaciti ženu iz glave, sine. Stavi drugu u svoj krevet.“ Moje oči se suze sa besom koji puca kroz mene. „Nisam zainteresovan da jebem nekog drugog. Ne mogu da uskočim u krevet sa drugom ženom kad volim neku drugu. Možda ti možeš da mi kažeš kako da uradim to, tata.“ Steven nije čak ni trepnuo. „Zaslužujem to.“ On klima glavom polako. „Da, zaslužuješ.“ „Mislim da je veoma indikativno da nisi zainteresovan za drugu žene, Dom. Možda nije završeno onako kako ti misliš da jeste. Sramota je odustati od nečega za šta si tako teško radio da imaš u svom životu.“ „Ona nede da priča sa mnom,“ podsetim ga. „A sada kad smo na temi, kako si ti mogao da uradiš to? Kako si mogao da skočiš od Gail do moje mame?“ „Nisam skakao nigde,“ odgovara hladno. „Mislio sam da je moj brak gotov, i bio sam idiot. Žalio sam ved duže vreme. Više ne.“ 209


Zauvek sa mnom „Zašto?“ Pitam iznenađeno. „Zbog tebe.” On slegne ramenima i onda uzdahne. „Ti si bio najbolji deo života svoje majke, Dominic. Ja je nikad više nisam video opet, toliko mogu da ti garantujem. I sada imamo tebe u našoj porodici, a ja ne mogu biti zahvalniji.” „Ja sam ti poremetio život, a siguran sam da sam ti potresao brak prošle godine.” „Nisi učinio ni jedno.” On mi odmahne i smeje se žalosno. „Moja žena je znala sve o tvojoj majci ne zadugo nakon što se to desilo pre više od trideset godina. To nije bila tajna između nas. Da li je bilo iznenađenje? Najvede u mom životu. I to je bio poremedaj za moju drugu decu, ali mislim da je očigledno da si prihvaden i voljen, Dominic.” Voljen? Vradam misli na prošlu godinu, kako su me Montgomery primili u njihovu porodicu, prihvatajudi me bezuslovno. Ja sam njihov brat, bez oklevanja. Čak je i Gail bila milostiva. Da, oni jesu moja porodica i ja im uzvradam ljubav. Uradio bih bilo šta za svakog od njih. „Zahvalan sam za sve vas,” mrmljam. „Nema potrebe da budeš zahvalan, sine.” On gleda u mene sa osmehom čoveka koji ima sve što je ikad želeo. „To je porodica. Sada, o tvojoj Alecia.” „Nije moja.” „Nisi zainteresovan ni za jednu drugu. Pokušavaš da dopreš do nje,“ Čini se da se bori šta da kaže, i na kraju konačno kaže „ daj joj malo vremena.“ „Šta znaš?“ Pitam sumnjam da mi nije sve rekao. „Znam da to nije moja priča da kažem. Alecia je imala težak period u poslednje vreme, i možda joj treba malo vremena.“ „Jebeš to. Ako joj trebam, otidi du i pobrinudu se za nju.“ „Nisam rekao da treba nekoga da se brine o njoj,“ odgovara strogo. „Rekao sam da joj treba vremena.“ „Nisam strpljiv čovek.“ 210


Zauvek sa mnom „Pa, kreni sa iskrenošdu,“ kaže kikodudi se. „Voleo bi da mi pokažeš svoj rad ovde, a onda bih voleo da ručam sa tobom moj sine, ako si za to.“ Moje obrve su se podigle u iznenađenju. „Definitivno sam za to.“ „Odlično.“ Hodamo kroz imanje, ambar gde su smeštena burad, ambar sa proizvodnjom, radnju. On je zadubljen u sve to, kao i svaki put kada dođe ovde. „Voleo bih da napravimo posebno vino za žene u našoj porodici. Šta misliš?“ Cerim se polako, onda se široko osmehnem. „Mislim da je to odlična ideja. Mogli bi da ih iznenadimo za praznik Majki sledede godine.“ „Savršeno.“ Steven klima i tapše me rukom po ramenu. „Tako sam sredan što si nas našao, sine. To je trebalo da ti kažem mesecima pre, ali sam mislio da nisi spreman da čuješ to još. Ponosan sam na tebe.“ Trepnem teško i zurim kroz moje vinove loze sa srcem u grlu. „Bio sam prestravljen kad mi je privatni istražitelj dao informacije.“ „I sam sam bio nervozan kada sam te upoznao prvi put,“ odgovara. „Ali kao što je to sa svom mojom decom, Natalie takođe, ti si važan našoj porodici. Važan si meni. Žao mi je što sam propustio tolike godine sa tobom, ali mislim da možemo da imamo odnos između nas koji ide napred.“ Klimam glavom, nisam siguran šta da kažem, znajudi šta god da kažem da de zvučati grubo.

***

Ona me izbagava ceo prokleti dan. Stojim u Stevenovom i Gailnom dvorištu dok deca trče okolo, moje sestre se smeju, a Jax i Logan su tek venčani. Sredni par hrane jedan drugog kolačima, mazajudi se međusobno sa time po nosu. „Nikad nisam razumeo to celo kažnjavanje torte razmazujudi jedno drugo,” Will kaže namršteno. 211


Zauvek sa mnom „Ja ne razumem zašto ved nisi tamo pokušavajudi da otmeš neko parče,” odgovaram suvo. „Sranje, u pravu si!” Trči preko travnjaka dvorišta kao da mu je poslastičar za petama. „Mislim da je ved ukrao jedan od pozadi ranije,” Caleb kaže odmahujudi glavom. „Kako se ne ugoji?” „Zato što vežba šest sati na dan,” Leo kaže dok povlači svoju ženu u svoje ruke i ljubi je u glavu. „Ovo je muški odeljak,” Sam se mršti. „Gde su devojke?” „Nisam znao da imamo odeljak,” Steven kaže dok nam se pridružuje, dodajudi mi pivo. Alecia prolazi pored nas, potpuno me ignorišudi, baš kao što radi ceo dan. „Izvinite me,” mrmljam i pratim je. „Nevolje u raju?” Čujem Sam kako pita. „Alecia,” zovem je žurim da uhvatim korak sa njom. „Stani.” „Nemam vremena.” Pritiska uho i govori u mali zvučnik na kragni. „Treba još šampanjca ovde, i Loganova majka pije iz plastične čaše, Em. To nije u redu. Nabavite joj staklenu.” „Zaista bih voleo da pričam sa tobom, cara.” Ona staje i okrede se, konačno gledajudi u mene po prvi put danas i oduzima mi prokleti dah. Kosa joj je podignuta u uobičajenu punđu, njene smeđe oči su široke, ali bez osmeha. Izgleda kao da je izgubila nekoliko kilograma na način kako joj zelena haljina visi na njenom slatkom malom telu. Ali, umesto da mi odgovori, ona jednostavno odmahuje glavom i ode daleko, pričajudi žustro sa Emily preko slušalica u uhu. Šta jebote ja radim? Zašto je jurim? „Hodeš da pričaš o tome?” Natalie mi se pridružuje, Keaton joj je na ramenu spava mirno, i ona gleda Aleciu kako odlazi. „Ne naročito.” „Izgleda tužno.” Nisam skinuo oči sa nje. „Ne vidim da je tužna.” 212


Zauvek sa mnom „Onda nisi gledao dovoljno dobro,” Nat odgovara i ljubi sina u glavicu. „Šta si uradio?” „Zašto mora biti da sam ja?” Ona samo podigne obrvu. „Zato ako je ona ta koja je zajebala, ti je ne bi jurio ovako.” „Ne jurim je,” odgovorim frustrirano. „Jednostavno pokušavam da razgovaram sa njom.” Nat klima glavom. „Potrudi se bolje.” Pogledam dole ka njoj. „Baš ti hvala.” „Nema na čemu.” Ona se smeje široko i odlazi, baš kao pametna guzica kao što i jeste. Potrudi sej bolje. Uzdahnem i onda pratim Aleciu koja baš ušla u kudu i nalazim je u kuhinji. „Alecia,” kažem mirno. „Trebam te na trenutak, molim te.” Emily se smeši ka meni i klima glavom, onda užurbano izlazi iz sobe ostavljajudi nas same. Alecia odmahuje glavom i okrede mi leđa, otvarajudi još šampanjca. „Alecia,” pokušam ponovo. „Ne!” Ona se okrene ka meni, oči su joj sužene. „Nemam vremena. Radim Dominic. Samo odustani.” Proučavam njene oči i sada vidim. Tužna. Ali takođe vidim novu odlučnost koja nije bila tu pre par nedelja. I to je ono što me jebeno prestravilo. Da li je odlučila da živi bez mene? „Ostavidu te na miru za sada, tesoro.” Ona počinje da se raspravlja, ali nagnem se napred terajudi je da me gleda u oči. „Za sad. Ali demo razgovarati.” „Dobro.” Ona se okrede opet i nastavlja sa radom. Isuse, sve u meni želi da je povuče u moje ruke i da zakopam svoj nos u njenu kosu, udahnem je, osetim je na meni. Čeznem za njom. Ali znam da sada ne bih bio dobrodošao. Ne samo to, nisam siguran da sam dobrodošao. Ne dok ne saznam koji se đavo dešava. Okrenem se i napustim kuhinju, Jules žuri ka meni dok se vradam u dvorište.

213


Zauvek sa mnom „Hej, veliki brate.” Ona se smeši slatko i imam poseban osedaj da je neka nameštaljka. „Zdravo, bella,” odgovaram. „Šta želiš?” „Samo želim da pričamo.” Ona upetlja ruku u moju i hoda sa mnom ka Meg, Will i Nate koji stoje pored Stevenovog najnovijeg ribnjaka. „O čemu treba da pričamo?” Pitam. „Voleli bi da osnujemo fond za bolnicu,” Meg kaže sa nežnim osmehom. “Nate misli da bi to bila dobra ideja da imamo večeru, ples i mirnu aukciju, koja de biti svake godine, ali...” „Ali umesto da ga imamo u centru Seattle ove godine, mislili smo da pitamo da li možemo da zauzmemo vinograd. Uključujudi pakete u mirnoj aukciji vina i možda da ostanemo tamo. Tako nekako.” „Naravno. Vinograd je uvek otvoren za vas. To znate.” „Sjajno!” Meg me čvrsto grli, onda stavlja ruku na moje grudi. „Ti si moj omiljeni dever.” „Ja sam bio tvoj omileni dever pre deset minuta kad sam dao taj predlog,” Nate kaže sa osmehom. „Pssst,” Meg kaže držedi ruku na Nateovim usnama. „Ne upropaštavaj.” Alecia žuri prolazedi pored Meredith, govoredi brzo potpuno me ignorišudi. To poslednji prokleti put da de se pretvarati kako nisam tu. „Ona je otišla u San Francisco, znaš,” Jules kaže tiho. Moj pogled se baca na nju. „Kada?” „Pre nekoliko nedelja.” Ona slegne ramenima i uzme gutljaj pida. „Nede da kaže zašto. Samo da je imala neke stvari da sredi.” Njenu porodicu. Otišla je sama. Koji se kurac to događa? Jules me posmatra dug minut, njen običan osmeh je otišao, zamenjen sa ozbiljnošdu u očima. „Moram da idem da razgovaram sa Natalie,” kaže konačno i odlazi.

214


Zauvek sa mnom „Pa događaj de biti u prolede.” Meg kaže uzbuđeno, a slededih trideset minuta, ona i ja pravimo ideje kako bi napravili događaj sa nečim svežim i novim. „Dom, možeš li mi pomodi sa nečim?” Natalie pita dok prilazi. „Žao mi je što prekidam. Ovo nede trajati dugo.” „Naravno. Šta treba?” „Postoji knjiga na gornjoj polici Stevenovog studija koju želim da pokažem Lukeu, a ne mogu je dohvatiti. Možeš li mi je uzeti? Pokazadu ti je gde je.” Namrštim se na nju. „Šta je sa Lukeom?” „On je zauzet sa bebama,” ona kaže i grabi me za ruku, nedavajudi mi vremena da pogledam uokolo, i praktično me vuče u kudu, kroz kuhinju i niz hodnik do studija mog oca. „Tamo je...” izgleda kao da bulji u police, onda se okrede kad čuje glasove. „Oh, čekaj. Ostani ovde.” „Nat, šta se dešava?” Odjednom, Jules i Alecia se pojavljuju na vratima. „Šta nije u redu?” Alecia pita dok je Jules gura u sobu, onda Nat i Jules grabe kvaku francuskih vrata i zatvaraju ih. „Tako!” Jules viče kroz vrata. „Sada dete morati da razgovarate! Pa razgovarajte!”

215


Dvadeset drugo poglavlje Alecia „Alecia!“ Jules me doziva i žuri ka meni dok ja razgovaram sa Jaxom i Loganom u Stevenovoj bašti. „Hej Jules.“ „Vi momci ste prokleto zgodni,“ Jules govori dok prilazi, onda grli svakog od njih. „Kao super zgodni. Volim vaša odela.“ Jax i Logan su se opredelili za siva odela, bez sakoa, sa prslukom sa tri dugmeta i belim košuljama sa zavrnutim rukavima na podlakticama. Jax nosi zelenu kravatu, a Logan nosi meku roze u čast njegove majke, koja se trenutno bori protiv raka dojke. Oni izgledaju moderno i sveže i super zgodno. „Hvala, lepotice,“ Jax odgovara i ljubi je u obraz. „Jeste li sredni?“ Jules ih pita. „Ne možemo biti sredniji,“ Logan kaže sa osmehom, onda ljubi mladoženju u obraz. „Ovo je savršeno i tvoja porodica je sjajan domadin.“ „Pa, sredni smo što ovo raimo.“ Uzdahne sredno. „Ovo je tako romantično, Alecia.“ Ona se okrede ka meni. „Mogu li te ukrasti na minut? Želela bih da raspravim nešto sa tobom.“ „Naravno.“ „Hvala još jednom, Alecia,“ Logan kaže i grli me čvrsto. „Uradila si sjajan posao.“ „Bilo mi je zadovoljstvo.“ Pokupim zagrljaj od neverovatno seksi Jaxa, onda pratim Jules ka kudi. „Šta se dešava?“ „Oh, ajmo unutra i sklonimo se sa sunca,“ kaže i uzima mi ruku u svoju. „Tako je vrude danas.“ Ja se mrštim na nju. „Nije toliko vrude.“

216


Zauvek sa mnom „Tebi nije vrude? O, ja se pečem.“ Ona hladi svoje lice i prevrde očima. „Možda moji hormoni i dalje izlaze od kako sam rodila Stellu.“ „Ona ima pet meseci,“ podsetim je. „Pa, u svakom slučaju, želim da uđem unutra. Previše sunca pravi bore.“ Ona mi namigne i vodi me kroz kuhinju. „Hajdemo u studio mog tate. Tamo je tiho.“ Nešto je smislila. Jedna stvar, Jules nije dobra u laganju. Pre nego što primetim, ona je stavila ruku na moja leđa i odgurnula me ne tako nežno u sobu, a ona i Natalie povukoše vrata zatvarajudi ih iza mene, ostavljajudi me jednako iznenađenu sa Dominicom. „Tako!“ Jules vide. „Sada dete morati da razgovarate! Pa razgovarajte!“ Ja zatvorim oči i onda uzdahnem u porazu. Proklete bile. „Mi vas volimo!“ Natalie uzvikuje svojim pevljivim glasom. Dominic naslanja svoje kukove na Stevenov sto i prekršta ruke, gledajudi me tiho. Rezignirana, priđem kauču, koji gleda ka stolu, naslonim se kukovima na njega, suočavajudi se sa njim, oponašajudi njegov stav. „Zašto oni ne pričaju?“ Jules mrmlja. Domove usne se trzaju sa humorom. „Pa, kako je bilo u Italiji?“ Pitam, razbijajudi tišinu. On se mršti i trepde. „Bilo je dobro.“ Klimam glavom zamišljeno. „Dobro.“ „Kako je Blake?“ Pita iz vedra neba. Namrštim se. „Dobro, pretpostavljam. Zašto ne bi bio?“ „Da li se jebeš sa njim?“ Tiho pita, a ja sam zanemela. Jebem li se sa Blakeom? „Šta je pitao?“ Natalie šapude glasno. „Ne znam, ne pričaju dovoljno glasno,“ Jules odgovara.

217


Zauvek sa mnom „Jebem li se sa Blakeom?“ Ponavljam. On diže obrvu i čeka, ali njegove oči su smekšale dok me gleda. „Misliš da se jebem sa Blakeom?“ Mrzim podrhtavanje u mom glasu. Mrzim ga. Kako može da misli to? „Da razjasnimo.“ Odgurnem se od kauča i priđem mu. „Došao si u moj stan i ušetao u nešto što čak nisi ni razumeo, naljutio se, napravio optužbe, a onda si napustio prokletu zemlju. Nisam te videla nedeljama, nisam te čula, a prva stvar koju me ti pitaš je da li ja jebem svog najboljeg prijatelja?“ „Video sam,“ odgovara. „Šta, tačno, misliš da si video?“ „Došao sam u tvoj stan da te pitam da ideš sa mnom u Italiju, a ja sam ušao nalzedi Blakea polugolog, ti izlaziš istuširana, a tvoja odeda je po celoj dnevnoj sobi.“ „Došao si da me vodiš u Italiju?“ „Jesam.“ „Tuširala sam se,“ odgovorim, krv napušta moje lice. „Spremajudi se da dođem da te vidim.“ On podiže glavu. „Molim?“ „Blake i ja smo išli na trčanje, onda me je nagovorio da dođem kod tebe.“ On guta teško, procesirajudi moje reči, a ja sam glupo zaglavljena na delu došao sam da te vodim u Italiju sa mnom. „A onda si me razbesneo strašno sa svojim ludom optužbom da je razlog da dođem kod tebe napustio moj mozak.“ „Zašto bi došla da me vidiš?“ Pita tiho. Ne mogu mu redi to! „Pretpostavljam da ništa nije ostalo više da se kaže.“ Okrenem se da odem, ali on me zaustavlja, njegova ruka je na mojoj. „O, ima se puno toga za redi.“ „Mislio si da sam ti neverna!“ Zaobiđem ga besno. „Požurio si sa zaključkom bez da pričaš sa mnom!“ „Pokušao sam da te zovem,“ odgovara, njegov glas je grub i hladan. „Nisi odgovorila. Morao sam da idem u Italiju. Imao sam hitan porodičan slučaj.“ 218


Zauvek sa mnom „Otišao si bez mene! Mislila sam da si otišao zato što si ljut! Da ti nisam značila dovoljno da se boriš za mene. Baš kao i svi drugi mom životu.“ „Alecia, ne.“ Odmahuje glavom u neverici. „Mislim da je očigledno da ovo nede funkcionisati.“ Skupim svoje samopouzdanje i progutam teško, rešena da prođem kroz ovo ne dopuštajudi mu da me vidi kako plačem. „Očigledno mi ne veruješ i ono što mi treba, ti mi ne možeš dati.“ „Samo mi kaži šta želiš. Kako se jebeno osedaš!“ „Osedam se zaljubljeno u tebe!“ Vičem u besu. „Bila sam tako zaljubljena u tebe da me srce bolelo. A onda saznam da baš kao i svi ostali u mom životu, ti me postaviš zadnju na tvoju listu prioriteta!“ „Ovo je sranje!“ On uzvikuje. „Ti si moj prioritet. Ti si moj jedini prioritet, prokletstvo!“ Uzima me za ramena i drži ispred sebe. „Došao sam kod tebe da te vodim sa sobom.“ „Ja sam došla kod tebe da ti kažem volim te,“ odgovorim pre nego mogu da zaustavim reči, i osedam kako se suze skupljaju u mojim očima. „A kad sam stigla tamo, rečeno mi je da si otišao za Italiju. A ti me čak nisi ni pozvao da mi kažeš da odlaziš.“ „O, dušo, ne.“ Povuče me na njega i grli me čvrsto, onako kako samo on zna. „Žao mi je zbog ovog. Zbog svega ovoga. Bili smo povređeni nedeljama bez razloga.“ „Nisam jebala Blakea,“ kažem, ljutnja ponovo puca kroz mene i odgurnem ga. „To nikad ne bih uradila. Kako si mogao da misliš to?“ „Izgledalo je prilično loše,“ odgovara sa uzdahom. „I preživeo sam to pre.“ „Bivša.“ Pokrijem rukom usta. „Nakon što mi je majka umrla, bio sam veren sa ženom, i naišao sam na nju kako ima aferu sa mojim rođakom u nodi pre našeg venčanja.“ „O, moj Bože,“ šapnem i spustim pogled, pokrivajudi rukom usta, ali opet sam se razbesnela. „A ti si odjednom pretpostavio da du ja uraditi isto?“ 219


Zauvek sa mnom „Bio sam zabrinut za Giannu tamo u italiji. Bio sam uzbuđen što du te videti i odjuriti sa tobom na romantično putovanje u moj dom, a kad sam ušao nenajavljen u tvoj stan, imao sam osedaj kao da preživljavam tu scenu u Italiji ponovo.” „Ali ništa se nije desilo,“ insistiram. „Niti de se ikad desiti. Blake je zaljubljen u Emily.“ On jednostavno klima glavom, tužnih očiju, sumornih usnama. „Prošlo je nekoliko usranih nedelja,“ kaže tiho. Ja jednostavno klimnem glavom. „Jedna dobra stvar je izašla iz toga, mislim.“ „Šta je to?“ „Otišla sam kudi. U San Francisco. Suočila sam se sa svojim roditeljima i Jonathanom.“ Oči su mu tople. „Šta se desilo?“ Naslonim se na kauč ponovo i prekrstim ruke, želim da ga dodirnem. Bolna za njim da me drži opet. „Moji roditelji su moji roditelji. Oni ne shvataju, a iskreno, ne znam da li de ikada, ali sam im rekla kako sam se osedala i ponosna sam na samu sebe kada sam otišla.“ „Treba da budeš ponosna na sebe. Ti si tako jebeno jaka. A Jonathan?“ „To je bilo iznenađenje.“ Mrštim se. „Izvinio mi se.“ „Stvarno.“ „Da, jeste zapravo... slatko. I bio je dobar osedaj zatvoriti to poglavlje.“ On klima i smeši se nežno. „Tako sam sredan zbog tebe, Alecia.“ „Pa, šta sada?“ Pitam, čekajudi njega da napravi potez. „Pa, ne mogu da te ne volim, cara. Veruj mi. Pokušao sam. Prošlih nekoliko nedelja su bile pakao koje ne bih poželeo svom najgorem neprijatelju.“ „Voliš me?“ Pitam uz šapat. Konačno, konačno, poseže za mnom, drobi me u svom čvrstom zagrljaju.

220


Zauvek sa mnom „Voleti tebe je kao disanje, Alecia. Biti razdvojen od tebe, misledi da te nikad više nedu ovako držati ponovo, je agonija. Volim te tako mnogo, i žao mi je što ti to nisam rekao pre. „Tako se plašim da deš me povrediti,“ šapudem na njegovim grudima. „Znam da zvuči glupo, ali ne mogu si pomodi.“ „Ljubav te ne povređuje, tesoro. Ljudi koji ne znaju kako da vole te povređuju. Ti imaš toliko ljubavi da daš, i veruj mi kad kažem, nikad nedu prestati da te volim. Nikad nedu otidi od tebe i prokleto dobro znaj da du se boriti za tebe. Sedaš se šta sam ti rekao one nodi u tvom stanu? To smo ti i ja.“ „Nedostajao si mi,“ mrmljam klimajudi glavom. „Nedostajalo mi je nas.“ „To je poslednji put da du ti nedostajati.“ On mi podigne bradu gore i smeši dole ka meni nežno. „Žao mi je.“ „I meni.“ „Evo!“ Jules doziva sa druge strane vrata. „Trebade vam ovo!“ Ukliza kondom ispod vrata, i Natalie se kikode. „Čekaj!“ Natalie proturi još jedan. „Uzmite dva. Zaslužili ste.“ „Još uvek su tamo,“ mrmljam sa osmehom. „Nedemo da imamo seks ovde!“ Dom im dovikuje. „A vas dve obe morate da odete!“ „Ubico zabave!“ Jules viče. „Treba da nam budeš zahvalan!“ „Hvala vam!“ Kažem. „Sada brišite!“ „Nije se uvažilo,“ Natalie kaže. „Hajde da idemo da jedemo tortu.“ „Will je verovatno sve potamanio.“

***

221


Zauvek sa mnom „Mislim da je prošlo dobro,“ kažem dok me Dominic prati gore u moj stan posle prijema. „Ovde sam sa tobom, pa da, rekao bih da je plan Jules i Natalie prošao dobro.“ „Venčanje, ludice.“ Gurnem ga laktom i onda se smejem i obmotam svoje ruke oko njegovog struka, naslonim svoj obraz na njegove grudi i udišem ga dok čekamo lift. „U redu, to je prošlo dobro, takođe. Da li si umorna?“ Pita tiho sa usnama u mojoj kosi. „U redu sam.“ Odgovaram i vodim ga do mijh vrata. „Da li si ti umoran?“ On omahuje polako glavom, oči su mu zabodene na mojim dok me polako uvlači u stan. „Jesi li gladan?“ Pitam. On se polako osmehuje, te rupice mi namiguju, dok odmahuje glavom opet i poseže za mojom rukom i ljubi me nežno, lagano, njegove usne plešu sa mojim u mračnoj tišini moga stana. Moji prsti nalaze svako dugme na njegovoj košulji i onda je gurnem niz njegova ramena na pod. On poseže za mojim šnirom na haljini, ali brzo potonem dole, čučim pred njim, i brzo radim na njegovom kaišu, skidam mu pantalone, stavljam poljubac na njegov stomak, baš između njegovog pupka i njegovog kurca, dok ga milujem on je ved polutvrd i ja ljubim svoj put do njega. „Alecia,“ on šapude dok mu ja ližem oko oboda glavida i pogledam dok on usisava dah i njegovi trbušnjaci se stežu. „Jebote.“ „Još nisam ništa ni uradila,“ kažem i pogledam gore u njega. „Samo dišeš i ja sam tvrd, cara.“ On je takav šarmer. Da vidim da li mogu da ga nateram da zaboravi svoj engleski. Jebeno volim kada mi govori italijanski. Stavim sladak poljubac na vrh, pravo na razrez i onda se osmehnem nevino gledajudi ga dok otvaram usta i uronim ga, uvlačim ga skroz u usta. „Gesù hai intenzione di uccidermi,” Šapude, i ja mentalno bacam sebi pet, stisnem svoja usta oko njega u povlačim ga, vrtim jezikom oko njega i ponavljam 222


Zauvek sa mnom pokret, iznova i iznova. On kida šnale iz moje kose nestrpljivo, baca ih na pod, onda uroni ruke u moju kosu, povlači me polako, činedi da mi gadice ovlaže. Volim kad ga izluđujem. Odjednom, povlači me na noge, ljubi me grubo i podiže me u svoje ruke i nosi me u moju sobu. Postavlja me na noge i pre nego shvatim potpuno sam gola, poleže me na leđa na sredinu kreveta, puzedi na meni sa svetloplavim očima sa čistom muškom požudom. „Volim da budem intiman sa tobom,” šapude na mojim usnama dok stavlja svoju karlicu na moju. „I ne mislim samo na ovo, mada, ovo je jebeno neverovatno. Mislim intimno.” Ljubi me duboko, njegov jezik se uvezuje sa mojim, onda gricka svoj put dole niz moju vilicu do uha. „Objasni, molim te,” šapudem, i uzdahnem dok mu ruka putuje sa strane moje dojke i njegov palac nalazi moju bradavicu. „Intimnost je ta koja te probudi u tri ujutru sa njom u mislima,” kaže, onda lizne moju ušnu školjku. „Ona priča o tvojim nadama i strahovima u tami.” On mi uvrne bradavicu opet, onda ta ruke putuje dole sa strane, idudi južno. „To je jedna osoba kojoj daješ punu pažnju dok se još deset ljudi bore za nju.” Ja uzdahnem kad njegovi prsti nađu moj klitoris i pritisne lagano, zatim klizne dole u moje nabore i jednostavno povuče se nazad i napred kroz vlažnost. „Ta osoba je, uvek u pozadini tvog uma, bez obzira koliko si rastrojen.” „Bože dobar si sa oboje, sa ustima i rukama,“ kažem, grizem svoju usnu dok se on podiže na lakat i zuri dole u mene. „Govoriš tako lepe stvari.“ „Sviđaju ti se moja usta, mi amore?“ pita terajudi me da se nasmejem. „Znam tu reč,“ kažem meko. „Koju?“ „Amore.“ „Znaš li?“ Kaže i mazi mi nos sa svojim pre nego poljubi moj vrat, šaljudi elektricitet niz moje udove. Dragi Bože, njegova usta su neverovatna. „I ja volim tebe,” šapnem, on podiže svojuu glavu gore i plave oči se šire. „Kaži ponovo.” Uzmem mu lice rukama. 223


Zauvek sa mnom „Volim te.” On uzdahne i vodi svoje prste niz moj obraz. „Još jednom.” Kažem mu da ga volim otvarajudi usta bez glasa. On zatvara oči za otkucaj srca, a zatim ih otvara i smeši se nestašno, kao da ima svo vreme ovog sveta. On ljubi moje usne čvrsto, grize moju donju usnu, a zatim grize moju bradu nežno. „Volim te, Alecia,” onda zakopava svoje lice u moj vrat, sisajudi i grizedi meko meso tamo. „I provešdu ostatak nodi pokazujudi ti koliko mnogo.” „To ima mogudnosti,” odgovaram suvo, ali vazduh mi se zaustavlja u grlu kad on gricnu moju bradavicu, onda je usisa u usta, povlačedi je sa glasnim cmok. „Mogudnosti?” „Mhm.” Kružim kukovima u pozivu, ali on se samo lenjo pomera na drugu dojku, kruži oko nje sa nosom, gricne je, i gleda dok se ukruduje. „Tvoje telo tako reaguje,” šapude, i duva u moju mokru bradavicu, terajudi me da zastenjem. „Dom,” šapudem. „Da, amore.” „Ti sigurno znaš gde su mi erogene zone.” On se ceri. „Pa ipak, nalazim nove svo vrem.” On se krede dole niz krevet, širi me jako, i pre nego shvatim okruži mi klitoris usnama i šalje me preko u zaslepljujud vrhunac. Uhvatim se za njegovu kosu i cičim, vozedi se na talasu orgazma, onda uzdahnem kada se pomeri niže, ljubedi me intimno. Njegov jezik je u meni, a onda mi gricka usmine. „Tako si prokleto lepa ovde dole,” kaže posmatrajudi sopstvene prste kako klize mojim usminama. „Tako roze.” Vrh njegovog prsta dodiruje moj klitoris, a ja sam opet osetljiva, moji kukovi talasaju i on se kikode. „Osetljiva.” „Možda malo,” slažem se. On podigne obrvu i onda sagne glavu i utisne poljubac na moj klitoris, činedi da uzdahnem zadovoljno. „Dobro, puno.” „Ja uvek žudim.” Šapude i ukliza dva prsta u mene polako ih pomerajudi unutra i van. 224


Zauvek sa mnom „Oh, moj.” Odižem glavu unazad, zatvaram oči i grabim posteljinu. Isuse, osedaj koji šalje kroz moje telo treba zabraniti. „Gledaj me,” zahteva. Zadihana sam, u drhtavom neredu dok podižem glavu i gledam ga kako pritiska usne na mene, nežno u početku dok mu se prsti i dalje kredu u meni lagano, ali onda postaju grublji, više zahtevni, snažniji, više hitniji. „O, slatki Isuse,” stenjem, ne mogu da sklonim pogled sa njega. „Tako si prokleto dobar u tome.” „Ti si.” Mrmlja oko mene. „Ti si.” Cičim dok svršavam opet, moji kukovi se tresu, udaraju besramno njegovo lice, i konačno se penje na mene i uklizava u mene jednim potezom. Proteže se preko mene, ne pomerajudi se, sklanja mi kosu sa obraza i poleže svoje usne na moje. „Sve za tebe.” Ljubi me duboko i mogu okusiti sebe, i njega, i to je najbolji poljubac koji smo ikada imali. Počeo je polako i lenjo, ali moji kukovi nede da miruju. Počinjem da pulsiram oko njega, stežudi se, kotrljajudi, dok on sklanja svoje usne u dugom stenjenju i počinje da me jebe stvarno, pomerajudi se brzo i sigurno, zuredi u moje oči. On polaže jednu ruku na uzglavlje, i pogled na njegovo zategnuto, seksi telo oduzima mi dah. „Ti si nestvarno zgodan,” kažem mu iskreno. „Ozbiljno, tvoje telo je neverovatno.” On se smeši arogantno, ali kada ja poignem svoje kukove i stegnem ga dole, on zatvara oči i psuje ispod brade na italijanskom, još više me paledi. „Jebote,” slažem se. Posežem dole i pritiskam klitoris i to je to, svršavam glasno, nasilno. Njegove oči su otvorene i gleda me zaneseno, i kada sam završila, on se izvuče, okrene me, povuče moju guzu u vazuh i udari me ulazedi u mene. Odalami moju guzu i jaše me grubo i brzo. „Ti si moja, Alecia.” Pritiska svoje usne na moje rame, onda me ugrize nežno i stenje dok svršava. „Moja.”

225


Dvadeset treće poglavlje Tri meseca kasnije Mogu ga čuti kako zviždude u kupatilu, tuš se čuje. Mogu da zamislim njegovo čvrsto, golo telo, nasapunjano i preplanulo pod vodom. U iskušenju sam da dignem lenjo dupe i da mu se pridružim, ali osedaj u krevetu je lep, ali ne žudim da otpočnem dan. Nervozna sam. Okrenem se i vidim sliku na Domovoj strani kreveta nas dvoje u Italiji i smešim se. Mislim da je to najlošiji autoportret koji smo ikad uslikali, ali to je njegov omiljeni, tako da ga je uramio i postavio tamo, pored svog kreveta. Odmaram glavu na rukama, dok nastavlja da zviždi u kupatilu, maštam sredno o danu kada me je iznenadio sa putovanjem... „Zatvori oči, amore,“ šapude mi na uho. Leto ved počinje da popušta, vazduh je lakši, skoro oštar ovde pored vode. Doveo me je u luku blizu mog stana, sa ljubavnim katancem koji se još podrugljivo osmehuje, i mi uživamo u vinu na travi. Pratim njegova uputstva, očekujudi da mi ispriča seksi priču, ali umesto toga, osedam da mi je stavio nešto u krilo. „Ako je to štene, možeš ga samo vratiti odakle si ga uzeo. Ja ne držim kudne ljubimce.“ Moje usne se izvijaju u osmeh dok se on smeje. „Nije ljubimac, štene ili slično, cara,“ uverava me. „Otvori svoje oči.“ U mom krilu je običan beli koverat, bez natpisa na poleđini. „Dragi John pismo?“ Pitam suvo. „Danas si zabavna,“ kaže sa osemhom i zatakne mi kosu za uho. Obožavam to kad me stalno dodiruje. Nikad mi nede dosaditi to. „Otvori je.“ Unutra je raspored leta, za dvoje, za Italiju. „Sveto sranje,“ šapudem. „Želim da ti pokažem italiju. Želim da upoznaš Giannu.“

226


Zauvek sa mnom „Želim da upoznam oboje,“ odgovorim i onda bacim svoje ruke oko njega. „Idemo u Italiju!“ „Idemo.“ „Kada?“ „Kada god želiš. Karte su otvorene, tako da možemo da idemo kad god je tebi zgodno da kreneo.“ „Mogao bi biti najbolji italijanski dečko ikad.“ On se smeje, poleže me nazad na travu i ljubi me ludo, golicajudi me. Šarmantan italijan. „Moraš ustati iz kreveta,“ Dominic me doziva iz kupatila. „Hodu,“ odgovorim. „Ova slika je loša.“ On promoli glavu iz kupatila i mršti se sa na mene. „Volim tu sliku. Prelepa si na njoj.“ Onda opet nestaje, tumarajudi po kupatilu. Voda teče. Čujem kako uzima svoju četkicu za zube iz držača. Iskreno, volim tu prokletu sliku, samo je zabavno zadirkivati ga. To je bio moj omiljeni dan u Italiji. „Mogu da gnječim grožđe nogama?“ Pitam uzbuđeno. „Kao u 'Volim Lucy'?“ „Tako nešto,“ Dom odgovara i vodi me u ambar sa velikom kadom koja izgleda kao korito za vodu. Čovek ubacuje kantu grožđa u nju i ceri se ka Domu. „Tutti pronti,“ kaže čovek i odlazi. „Šta je rekao?“ Pitam. „Sve je spremno,“ Dom odgovara. „Jesi li ti spremna?“ „Da.“ Oči su mu pune nestašluka dok me vodi do kofe punom tople vode, i pomaže mi da isperem noge, onda drži moju ruku dok se ja penjem u ogromnu kadu i koraknem u grožđe. „Osedaj je... čudan.“ Stojim mirno, licem ka otvorenim vratima ambara, gde mogu videti brda Toscany i redove i redove vinove loze. To je najlepši pogled koji sam ikad videla. Osim onog u Washingtonu, u Dominicovom vinogradu. 227


Zauvek sa mnom „Moraš da gaziš po njima, tesoro,“ on kaže. „Zašto ti ne radiš ovo sa mnom?“ Pitam sumnjivo dok on cilja sa telefonom ka meni da uhvati sliku. „Mnogo je zabavnije ovako.“ „Uh huh.“ Počinjem da hodam, namreškavajudi nos kada grožđe se zgnječi između mojih prstiju. Miriše na zemlju i dobro, ali osedaj je tako čudan. „Ovo je malo odvratno.“ „Tako si smešna,“ kaže sa osmehom. „Ne mogu da verujem da radiš ovako za sva tvoja vina,“ kažem dok gegam kroz grožđe. „Ne radimo,“ Gianna kaže sa vrata. „Ne mogu da verujem da je teraš to da radi.“ „Znala sam!“ Dominic se presavio smejudi. „Ti si takav seronja,“ kažem smejudi se. „Moja stopala de biti ljubičasta zauvek.“ „Samo par dana,“ on kaže, i briše oči. „Izgledaš kao da se zabavljaš.“ „Molim te, vadi me odavde.“ On me podiže iz kade, postavlja na noge i drži svoj telefon uspravno snimajudi selfi nas sa Tuscany u pozadini, smejemo se oduševljeno međusobno. „Znaš,“ Gianna komentariše dok nas gleda. „Mislim da te nikad nisam videla ovako srednog, Dominic.“ „Nisam bio,“ odgovara i odmara svoje čelo na mojem. „Dok nisam našao nju.“ „Izvlači dupe iz kreveta!“ Dom doziva iz kupatila. „Tako si šefujud,“ gunđam dok se izvlačim iz krebeta i navlačim gadice i grudnjak, onda odlučim, ko ga jebe, i nabacim njegovu belu košulju od juče i pridružim mu se u kupatilu. On stoji ispred ogledala, bez majce i naginje glavu ka ogledalu posmatrajudi me.

228


Zauvek sa mnom „Nosideš moju belu košulju na upoznavanje sa tvojim roditeljima?“ Pita sa osmehom dok ja stajem pored njega i ljuljam se na nogama napred i nazad. „Znaš da to ne moraš da radiš,“ odgovorim razumno. „Pristojni su dovoljno, ali ti ne moraš da podnosiš to. Mogu da idem sama.“ „Ne,“ jednostano odgvara i češlja svoju kosu. „I dalje ne mogu da verujem da su zvali,“ kažem mrštedi se dok gledam Doma. „Mislim, rekla sam im, ako hode da budu u kontaktu sa mnom, ali nisam očekivala da de zapravo uraditi to.“ Veliki, gigantski leptiri proledu kroz stomak dok mislim na susret sa mojim roditeljima za ručak. Doleteli su ovde samo da bi me videli. „Ne mogu da verujem da su ipak saznali na koji aerodrom treba da slete.“ Dom se smejulji i izvlači stvari za brijanje iz fioke. „Mislim, ovo je nekako smešno.“ „Alecia.“ „Da?“ On me kliznu ispred njega i okruži me rukama sa svake strane mog kuka na granitnoj ploči, ljubi mi nos lagano. „Prestani brinuti.“ „Ne brinem.“ „Brineš.“ Ljubi mi čelo, dodajudi mi penu za brijanje. „Nasapunjaj me.“ „Ovo može biti zabavno.“ Cerim se i cedim belu penu u moje ruke, onda sa obema ga mažem po njegovom zgodnom licu. Sva se smešim, oduševljena sa njim, dok on stiska svoje usne da mogu da pređem deo između nosa i usana, onda se smeje kada mu zamažem nos. „Izvini. Ne stavljam penu za brijanje na lice često.“ On se smeje sa mnom dok se ja koncentrišem na zadatak, pravedi potpunu zbrku od njega.

229


Zauvek sa mnom „Raširi dole na moj vrat.“ Pratim njegova uputstva, onda se zavalim nazad i gledam svoj ručni rad. „Sjebala sam ovo.“ „Poslužide svrsi,“ odgovara i dodaje mi njegov brijač. „Mogu da stavim oštar predmet pod tvoj vrat?“ Pitam u neverici. „Ne teraj me da zažalim zbog ovog.“ Pre nego počnem, on se nagne i spusti poljubac na moj obraz, ostavljajudi penu na mojoj koži koja me golica. „Praviš nered!“ „Isti smo u tom pogledu.“ Posmatra me mirno, savršeno je miran dok ja klizim brijačem dole niz njegov obraz, trudim se da mi nešto ne promakne. Kada stignem do vrata, odustajem. „Ti završi. Ovaj deo me čini nervoznom.“ On se ceri i uzima brijač, klizne me u stranu i nagne se ka ogledalu da dovrši započeto. „Odradila si dobar posao, amore.“ „Brinula sam da du te posedi, ljubavi.“ On se umiri na moje reči. Uvek je tako kad ga zovem ljubavi. Briše svoje lice sa peškirom, ja se nagnem i poljubim ga u obraz, odmarajudi se na njemu na momenat. On baca peškir u stranu i kliznu me opet ispred njega. „Ne možeš da nosiš ovo,“ i skida mi svoju košulju, onda na moje iznenađenje, jednostavno obavije svoje ruke oko mene i grli me čvrsto. „Tvoja leđa su tako tanka,“ mrmlja. „Moje ruke izgledaju tako velike na njima.“ „Volim osedaj kada su tvoje ruke na meni,“ Odgovaram nežno i udišem ga. „Mirišeš dobro.“ „Alecia, oduzimaš mi dah.“ Zakopava svoje lice u moj vrat i dalje me držedi čvrsto udiše duboko. „Ti si sve što je dobro u mom životu.“ „Jesi li dobro?“ Pitam, malo zabrinuta. Drži me skoro očajnički.

230


Zauvek sa mnom „Trebam da znaš,“ on počinje i ljubi mi obraz, onda se povlači nazad samo koliko je dovoljno da me pogleda u oči. „Ja ne želim da samo provedem svoj život sa tobom. Ja želim da provedem jedini život sa tobom. Svaki dan.“ Guta teško i vodi svoje prste niz moja leđa, pa ka gore, milujudi me slatko. „Znam da je zauvek veoma dug period, ali ako mi kažeš da du morati da se budim sa tvojim slatkim osmehom svakog dana, nikada zauvek nede biti dovoljno dugo.“ On zatakne moju kosu za uho. „Pametna žena mi je jednom rekla da je ljubav dnevni podsetnik. Ona kaže, ja biram tebe. Danas i svaki dan. Provedi to zauvek sa mnom, Alecia.“ Moje srce zastaje, onda zakuca dvostruko. „Da li si me upravo pitao da se udam za tebe?“ Šapnem. „Trebam te da se udaš za mene, budi moj partner, moj prijatelj, moja ljubav. Ti si sve, amore. Volim te više nego što deš ikada razumeti.“ „I ja tebe volim,“ odgovorim i poljubim mu usne nežno. „Da li je to da?“ „Jebeno da.“

231


Epilog Deset godina kasnije Steven Montgomery Dan se upravo budi dok ja silazim niz stepenice kude od mog sina Dominica, idem prema kuhinji. Moja mlada ved pedeset godina i dalje spava kao anđeo gore, i pre nego vodim ljubav sa njom, što je inače moja prva pomisao, kao i svako jutro, odlučio sam da ostavim jadnu ženu da spava. Ovo de biti naporan dan. Iznenađen sam što čujem tihe glasove u kuhinji, pod pretpostavkom da sam prvi budan. „Dobro jutro, tata,“ Natalie kaže sa osmehom. Ona i Luke sede za barom za doručkovanje, pijuckaju kafu. Nikad ne zastareva čuti sladak glas te devojke kako me zove tata. Ja nisam čovek od koga ona proizilazi, ona je moja ved više od dvadeset godina sada, a ja je ne mogu voleti više. Daje mi veliki zagrljaj, a kad pokažem na moj obraz, ona stavlja poljubac tamo. „Vas dvoje ste ustali rano.“ Stavljam sebi kafu i naslonim se na radnu ploču. „Josie i Maddie su stigle kasno, pa smo ostali sa Brynna i Calebom čekajudi ih,“ Luke kaže. „A onda se Haley probudila jutros ružno sanjajudi, pa smo odlučili da samo ustanemo. Još uvek nisam navikao na navike bliznakinja „Nije ni Caleb,“ odgovorim. „Nijedan roditelj nije nikad spreman za svoju decu kad odrastu.“ „Olivia je odlučila da je zaljubljena,“ Natalie kaže sa grimasom i smeje se kad Luke jednostavno bulji u nju. „To su samo hormoni.“ „Zaključadu je u svojoj sobi.“ „Ne, nedeš.“ „Ona ima dvanaest,“ Luke kaže odlučno.

232


Zauvek sa mnom „Sve ide nizbrdo odatle, sine,“ obaveštavam ga dobronamerno. „Pre nego što shvatiš, bide ti pedesetogodišnjica braka i imadeš sedamnaestoro unučadi.“ Luke bledi i ja se smejem, uživajudi u njegovoj panici. „Imamo vremena pre nego se to desi,“ Nat ga podseda mazedi mu lice. „Naravno, to ne pomaže jer imaš tri kderke.“ „Ja sam okružen ženama,“ slaže se, i ja se smejem dok mislim na dve malene, Chelsea i Haley, koje su male prgavice, čak i sa devet i sedam godina. „Keaton je skroz dečak, mada, pomaže da izbalansira stvari.“ „Kako posao?“ Pitam Lukea. „Dobro je.“ „On sarađuje sa nekim neverovatnim ljudima za njegov slededi projekat,“ Nat dodaje ponosno. „Imam osedaj da de biti nominovan za Oskara ponovo sledede godine.“ „Ne treba mi Oscar,“ Luke kaže odmahujudi glavom. „Iako, ne smeta imati jedan na plaštu.“ „Tako sam ponosna na tebe, zgodni.“ Ona se naginje da ga poljubi, a ja dopunim svoju šolji i namignem im, onda provirim glavu kroz vrata pa sednem na terasu pre nego se oni zanesu previše. Vatra ved urliče, a Isaac, Stacy, Caleb i Brynna su okupljeni oko nje, pijudi svoju kafu, moji momci su okupljeni oko svojih žena. Odgajio sam pametne momke, to je sigurno. „Dobro jutro,“ pozdravljam ih i sednem na jedinu nezauzetu stolicu. „Izgleda da su svi poranili danas.“ „Dobro je jutro za to,“ Isaac odgovara, pokazujudi na sunce kako izranja iza planina, prelivajude se preko vinove loze u meko rozu sunčevu svetlost. „Prelepo je,“ Stacy se slaže. „A vedina dece je još uvek uvučeno u sobu za igranje, tako da koristimo priliku tišine.“ „Dobar plan. Čujem da su bliznakinje došle kasno.“ Caleb se mršti i uzdiše. „Imale su policijski čas, mrzim što su se vozile, i došle su ovde, znači bile su na autoputu kasno nodu.“ 233


Zauvek sa mnom „One su dobre devojke,“ Brynna kaže i mazi rukom suprugovu nogu. Moji momci su izabrali dobro kada je reč o njihovim ženama. Jake, prelepe, pametne žene, sve one zajedno. „Da li Maddie i dalje insistira da želi da ide u New York nakon što diplomira na plesu?“ Stacy pita. „Da,“ Brynna odgovara sa uzdahom. „Mislim da nedemo modi da je odgovorimo od toga.“ „Ona je dobra,“ Stacy kaže. „Može da uradi sjajne stvari sa tim.“ „New York je jebeno daleko,“ Caleb reži. „Ima vremena,“ Brynna šapude. „Godina,“ on kaže. „To je kao deset minuta.“ Nemaš pojma, momče. Više kao treptaj oka. „Šta je sa Josie?“ Pitam „Ona ima dečka, znaš,“ Brynna kaže i pogleda svog muža, koji se opet mršti. „Verovatno de idi na koledž, ovde u Seattle.“ „Ako je pipne, polomidu mu ruke.“ Brynna prevrde očima. „Ja du ti pomodi,“ Isaac kaže ležerno. „Oh, dobro, i vi počinjete da se grupišete,“ Stacy kaže. „Sophie je sada tinejdžerka. Možda de mi trebati njegova pomod ubrzo.“ „Bidu tamo, brate.“ Caleb salutira Isaacu svojom njuškom sve nas nasmejavši. „Liam i Michael su budni od rane zore, od jutros igraju video igrice. Možda ih nedemo videti do večere večeras,“ Isaac kaže, pozivajudi se na njihova oba najmlađa dečaka. „Ovde smo da slavimo, pa zašto ne bi trebalo da rade ono u čemu uživaju?“ Pitam slegajudi ramenima.

234


Zauvek sa mnom „Tako sam sredan da ti i mama ste želeli da uardite ovo,“ Isaac kaže. „Od svih stvari koje ste mogli da uradite za vašu pedesetogodišnjicu, vi ste izabrali da imate sve nas ovde za vikend.“ „Mi bismo vas poslali na krstarenje, ili u Evropu, ili negde gde je tiho i zabavno,“ Caleb dodaje. „Nigde radije vaša majka i ja ne bismo bili nego sa našom decom.“ I to je Božija istina. „Ti me mrziš!“ Visoki glasid guče i mala plavušica trči napolje brzo, plačudi. „Erin! Vradaj se ovamo!“ Meg viče, trčedi za svojom starijom kderkom. „Mrziš nas!“ Najmlađa Zoey, slaže se i trči za sestrom, smejudi se. „Prestani biti dramatična i vradaj se ovamo!“ Meg staje sa rukama na kukovima i mršti se na svoje derke. „Zašto su morale da naslede očevu brzinu?“ „U redu je, lenjivice, sredidu ovo.“ Will džogira prolazedi je i trči u dvorište za svojim derkama. „Kada vas majka doziva, dolazite! Da li me čujete?“ „One nisu deca,“ Meg kaže. „one su vanzemaljci.“ „Zato ja nemam ni jedno,“ Sam kaže zevajudi dok izlazi, Leo je odmah do nje. Ona obavija ruke oko mene i ljubi me u obraz. „Hvala ti što nas uključuješ u ovaj vikend.“ „Ti i Mark ste deo ove porodice, slatka devojko. Ne bismo hteli da bude drugačije. Evo, ovde sedite.“ Ustajem i rukujem se sa Leom. „Idem da probudim svoju ženu.“ Leo se baca u stolicu, smeje se kada se zaljulja, onda povuče Sam u svoje krilo. „Ljuljaj se sa mnom malo, sunašce.“ „Kada izlazi nov album, Leo?“ Will pita dok nosi svoje devojčice, po jednu u svakoj ruci, nazad ka kudi. „Slededi mesec,“ Leo kaže sa osmehom. Ulazim unutra, i za kratko vreme od kada sam napustio kuhinju, ona je postala ratna zona. „Mama, nisam gladna!“ Abigail viče ka Nic, koja drži najmlađu, Finn, na svom kuku. 235


Zauvek sa mnom „Moraš da jedeš svakako,“ Nic kaže strpljivo. „Doručak je najvažniji obrok u danu.“ „Slušaj svoju mamu,“ Matt kaže, postavlja Abbi na krilo i nudi joj zalogaj vafela viljuškom. „Ona zna te stvari.“ Ispunjava mi srce dobrotom kad vidim Nic i Matt sa njihovom decom. Hvala Bogu na usvajanju. Oni dele osmehe, one koje mi greju srce. Vole jedni druge. I na kraju dana, šta još možeš da poželiš? „Da li si ti zaista upravo pio iz moje čaše, malo derište?“ Lucy, Mark i Meredithina najstarija, zahteva od svog malog brata, Hudsona. „Odvratan si!“ „Hud,“ Mark kaže razbarušivši sinovu kosu, „nemoj biti odvratan.“ „Želim da igraš sa mnom,“ Emma zahteva od tetke Meredith. „Emma.“ Alecia daje svojoj kderci strog pogled dok Dominic ušeta u kuhinju i uzima svoju ljupku suprugu u zagrljaj. „Tetka Meredith se upravo probudila. Daj joj malo vremena, u redu?“ „U redu,“ Emma kaže poraženo. „Dobro jutro,“ Dominic kaže dok se pridružuje haosu, onda eruptira smejudi se. „Nikada nije dosadno kada se porodica okupi.“ „Volim to,“ odgovaram i povlačim sina u zagrljaj. „Hvala ti za ovo.“ „Gluposti,“ Dom odgovara. „Ne okupljamo se zajedno toliko često koliko bi trebalo.“ „Gde je baka?“ Lucy pita. „Još uvek je u krevetu,“ odgovaram namignuvši. „Svi ste je premorili juče kada smo igrali fudbal.“ „Baka je dobra u fudbalu,“ Liam kaže dok ulazi u sobu, tražedi hranu. „To je ona,“ slažem se, i odjednom želim da odem da je mazim. „Idem da vidim kako je.“ „Hej, tata,“ Dominic kaže i automatski osmeh mi se raširi licem kada me zove tata. „Sredna godišnjica.“ 236


Zauvek sa mnom „Sredna godišnjica!“ Drugi uzvikuju kao eho i tapšu. „Hvala. Milim da du otidi da dam vašoj baki poklon za godišnjicu,“ kažem dok Jules i Nate ulaze u sobu sa svojom kderkom Stella. „Tata,“ Jules kaže mrkog pogleda. „Fuj.“ „Nate,“ kažem smejudi se dok ih prolazim. „Pustidu te da se pozabaviš sa svojom suprugom.“ „Pokušavam da je obuzdam više od deceniju, Steven. Naučio sam da to jednostavno nije mogude.“ „Tako je.“ Jules se smeši i ljubi me u obraz. „Volim te, tata.“ „I ja tebe, malena.“ „O, za svu ljubav svih ta je sveta,“ ona kaže kad vidi Lukea i Natalie kako se ljube pored frižidera. „Je l' sada znate kako ste dobili četvoro dece?“ Smejem se dok se penjem uz stepenice ka spavadoj sobi. Moja porodica je velika i haotična i ponekad pretrpana, ali oni su savršeni. Kliznem unutra u sobu i smešim se nežno na ženu koja spava mirno. Ta osoba, ovde, je centar mog univerzuma. Legnem pored nje i samo zurim u njeno slatko lice. Nakon pedeset godina braka, i dalje mi oduzima dah. Možda ima nekoliko bora na njenom licu, i nekoliko sedih niti u njenoj kosi, ali je volim sa ljubavlju mladog čoveka. Ona mi je dala sve ove prelepe ljude dole. Dala mi je život. Najbolji život kome se muškarac može nadati. Dok smo u izmaku naših života, shvatam koliko smo bogati. Novac je ništa, to su naša deca, naši unuci, naši prijatelji, koji nas ispunjavaju. A najviše od svega, nas dvoje. Prelazim prstima niz njen obraz i smešim se kad njeni oči zatrepdu otvarajudi se i ona pritiska svoje usne na moju ruku. „Dobro jutro, ljubavi.“ „Hvala ti,“ šapudem. „Za šta? Nisam još ni ustala iz kreveta danas.“

237


Zauvek sa mnom „Zato što me voliš. Za našu decu.“ Pritisnem svoje usne na njeno čelo. „Što si moja.“ „Tvoja sam veoma dugo vremena.“ „Ni blizu dovoljno dugo.“

KRAJ

238

Profile for Dragana Kraguljac

Kraljevstvo snova zauvek sa mnom  

Kraljevstvo snova zauvek sa mnom  

Advertisement