Issuu on Google+

Godina 60, broj 1522/1523, jun/jul 2013. – ISSN 0041 – 4204 cena 150 dinara

Tradicija i kvalitet Banje SELTERS INSTITUT ZA REHABILITACIJU

www. rehabilitacija.com

Sokobanjska - Beograd 011 2660 266 Selters - Mladenovac 011 8241 100 Vrmac - Prčanj +382 32 306 273

Institut za rehabilitaciju je prestižna institucija, ne samo Srbije nego i ovog dela Evrope, koji sprovodi kardiološku, pulmološku, neurološku, ortopedsku, reumatološku i dečiju rehabilitaciju. Tri organizacione jedinice „Sokobanjska 17“ Beograd, „Selters“ Mladenovac i “Vrmac“ Prčanj u Crnoj Gori su u njegovom sastavu, a ukupni kapacitet 1100 postelja Institut je referntni centar za balneoklimatologiju Republike Srbije i sertifikovani trening centar Evropskog Borda za fizikalnu i rehabilitacionu medicinu (FMR). Takođe je i nastavna baza medicinskog fakulteta u Beogradu i Nišu, i nastavna baza za praktičnu nastavu Visoke sportske i zdravstvene škole strukovnih studija i Visoke medicinske i terapeutske škole. „Uspeli smo da Institut bude sertifikovan kao trening centar EUkaže prof. dr Milica Lazović, direktor Instituta za rehabilitaciju, kada su „Sokobanjsku 17“ i „Selters“ posetili neki od najeminentnijih profesora iz EU i upoznali se sa nivoom naših medicinskih usluga, tehničkom opremljenošću, kadrovima i sručnjacima iz svih oblasti koji znanjem i projektima na kojima rade prate svetska dostignuća. Planiramo da proširujemo međunarodnu saradnju i dovodimo goste iz Rusije, a s obzirom na velikointresovanje

savremeno opremljenim hidroterapijskim blokom i kompletnom fizikalnom terapijom. Selters mineralna voda se koristi od 1898. godine prema pisanim dokumentima, a danas se primenjuje u vidu mineralnih kupki sa podvo-

podvodnu masažu kao i svi ostali terapijski kapaciteti, usluge savremene laboratorije, rentgena, dijagnostičkog ultrazvuka i konsultativni pregledi lekara specijalista. „Ne zaboravljamo ni Vrmac koji se na-


2 


G

U

Ritam radosti

T

Č

A

a t o v i ži

ruba nije naš nacionalni instrument, već frula. Rock and roll i RnB ne vuku korene iz našeg kulturnog nasleđa, pa ipak, najposećenije turističke manifestacije u Srbiji su Sabor trubača u Guči i Exit. Fenomen „Guča“ traje već 53 leta, i poslednjih godina privlači sve veći broj stranaca i mladih sa svih kontinenata i mnogi duvački orkestri žele ovde da pokažu i dokažu svoje umeće. Neverovatno zvuči, ali jedno malo mesto međ srpskim planinama je svetska metropola trube. Ne treba sumnjati da bi Guča bila i prestonica frule da kojim slučajem davne 1961. godine nije održan baš ovde prvi Sabor i u svet je preko sela podno Jelice, Ovčara i Kablara krenula narodna trubačka muzika. Dragačevački sabor trubača postao je, i ostao jedan od najglasovitijih srpskih brendova. U čemu je njihova tajna?

Verujem da je Guča stasavala i rasla zahvaljujući mudrim i vrednim Dragačevcima. Tajna je u trajanju, u negovanju trubaštva, koje je, iako nema dugu istoriju kao naša vokalna muzička tradicija, podržavalo muzičare koji su izvodili narodna kola i pesme, po dinamici i stilu karakteristične za kraj odakle dolaze. Sve je veća konkurencija za Prvu trubu Dragačeva, a danas se takmiče i školovani muzičari i oni koji svoj repertoar sviraju po sluhu. Ono što ih spaja je da srpsku narodnu muziku izvode iz srca, iz duše. To je ona magija koju prepoznaje publika, i zato Guča traje.

A trajaće jer uz to za svoje goste tih avgustovskih dana Guča uvek pripremi bogat kulturni i zabavni program. Tu su priredbe, izložbe starih zanata i rukotvorina, promocije knjiga, nastupi folkornih društava iz cele Srbije, sportski višeboj, organizuju se izleti i posete manastirima, a zabave ima za sve uzraste. Ipak, kada zasvira truba sve se zanjiše u jednom ritmu – ritmu radosti i života. Ritmu starom milenijumima! A truba potiče od davnina… Rozana Sazdić

Medijski partner

Centar za kulturu, sport i turizam opštine Lučani „Dragačevo“ - Guča 032/ 854.110 Faks: 032/ 854.765 domtrube@eunet.rs www.saborguca.com

  3


TURISTIČKE NOVINE Br.1522/23 lzdavač: PLANATOURS d.o.o. Velika Plana - Beograd, Knez Mihajlova 21/11; 11000 Beograd tel. 011/2621 - 080, tel/ faks: 011/ 2622 - 036; e - mail: planatoursbgd@eunet.rs; Direktor izdavača: Živoslav VASIĆ; Redakcija: Glavni i odgovorni urednik: Voja IVANOVIĆ; tel/faks 011/2612 - 844; mob. 064/ 356 85 04; e- mail: vojаivanovic@еunet.rs; tn.ivanovic@gmail.com; ivanovic1@yahoo.com Direktor izvršne produkcije: Željko MILINKOVIĆ tel/fax: 381 11/ 152 - 140; mob: 064/ 125 42 13; 063/ 10 69 440 E - mail: tnovine@eunet.rs; zex.m@eunet.rs Urednik producent: Rozana SAZDIĆ; tel/ faks 011/3756 - 889; mob. 063/66 17 95; E - mail: turisticke.novine@yahoo.com; roza661795@gmail.com Novinari - saradnici: D. NOVAKOVlĆ, D. BAJIĆ, N. MIHAJLOVIĆ, R. JOVANOVIĆ, M. BUGARSKI;

SADRŽAJ RITAM RADOSTI I ŽIVOTA.................................................... 3 FOKUS.................................................................................................. 5 MINISTARSTVO PLOVEĆA KONFERENCIJA ................................................. 6 HORES OSNOVE PROGRAMSKIH AKTIVNOSTI.................... 8 UBS DRUGI POZIV ................................................................................ 9 LEČENJE, NEGA I REHABILITACIJA............................ 10 SOKO BANJA - 176 GODINA ORGANIZOVANOG TURIZMA ....................................... 12 TRENING CENTAR.................................................................... 14 BANJA JUNAKOVIĆ VAŠ DEO PANONSKOG MORA . ................................... 16 KOŠNICA ZVANA NIŠ............................................................ 17

Stalni saradnici: Lj. ČEROVIĆ, G. GENOV, M. MARKOVIĆ, Ž. ŽUGIĆ, S. RADULOVIĆ, R. KRSTINIĆ, D. BOSNIĆ, V. VEŠKOVIĆ, I. CVETKOVIĆ, A. ILIĆ, T. VANIĆ, S. VLATKOVIĆ, D. DAVIDOVIČ, M. PRAIZOVIČ, D. IGNJATOV;

ZLATNI JUBILEJ OD ZLATA PLANINE....................... 18

Saradnici u broju: J. MILENKOVIĆ, U. PARLIĆ, O. PAVLOVIĆ, M. MIRKOVIĆ, G. BLAGOJEVIĆ, J. BUJDIĆ KREČKOVIČ, V. MARKOVIĆ, J. PAP, Đ. ČOMIĆ, N. BARLOV, M. CVETKOVIĆ, V. NAĐ, J. KOROLIJA, J. DRAGOJLOVIĆ, M. PAVLOVIĆ, T. KARANOVIĆ, M. JOVANOVIĆ, A. BOLOVIĆ, S. VELENDEČIĆ;

KOSIDBA NA RAJCU 41. PUT......................................... 21

Fotografije u broju: Arhiva TN, TOO, TOS, MPF i drugih ustanova; Likovno - grafičko uređenje i prelom: Radojica ĐURIĆ; Štampa: Kolor Pres d.o.o.; Njegoševa br. 2, 34220 Lapovo, Srbija, Tel: +381 (0) 34 853 560, 853 715; Fax: +381 (0) 34 850 170 E-mail: office@kolorpres.com; Izvršna produkcija: Agencija PUTOKAZ, Nehruova 75/ 9, 11 070 Novi Beograd; tel/fax: 381 11/ 152 - 140; mob: 064/ 125 42 13; 063/ 10 69 440 E - mail: zex.m@eunet.rs; tnovine@eunet.rs

JUBILARNA, 20. DRINSKA REGATA ......................... 19 5. SRPSKI FESTIVAL SVETSKE MUZIKE................. 20

OŽIVELA „PANORAMA”...................................................... 22 AMBASADORI GOVORE .................................................... 23 SUNCE ZA ROŠTILJ................................................................. 27 ARILJE VAROŠICA SA DUŠOM ..................................... 28 DOČEKUJU KAO NAJROĐENIJEG............................... 29 LOVNI TURIZAM...................................................................... 30 STRUKA I NAUKA..................................................................... 32 U SUSRET VELIKOM JUBILEJU IN HOC SIGNO............................................................................ 34 STEFAN NEMANJA, ZAČETNIK LOZE BLAGORODNE............................................................................ 36

Godišnja pretplata za inostranstvo 50 evra. Godišnja pretplata u zemlji 2000 dinara.

PREKOGRANIČNA SARADNJA...................................... 37

Tekući račun: Agencija PUTOKAZ, Piraeus bank: 125 – 1770311 - 13

SAJAM U NIŠU .......................................................................... 39

Naslovna strana: INSTITUT ZA REHABILITACIJU Godina izlaženja: 60, broj 1522/1523, Jun - Jul 2013. ISSN 0041 4204 = TN. Turističke novine COBISS.SR – ID 16200450

4 

TRKA ZA SRBIJU....................................................................... 40 10. JUBILARNI BEOGRADSKI KARNEVAL BRODOVA ....................................................... 42 BAŠTINA NOĆ MUZEJA....................................................................44 - 46


Čudo u Kosjeriću F

okus

S

Kralj kuvara opet predsednik opštine

Milijan Stojanić, vlasnik mnogih međunarodnih i nacionalnih kulinarskih odlikovanja i priznanja, vlasnik motela ’’Izvor’’ u Kosjeriću, vlasnik je i mnogih recepata i tajni nacionalne kuhinje Zapadne Srbje i mnogih recepata nastalih na osnovu tih znanja. Osim u Svetu, kao nesvakidađnja ličnost prepoznat je i među svojim sugrađanima. Naime, Kosjerić je svoga najpoznatijeg i najpopularnijeg sugrađanina, nedavno, po drugi put uzastopce izabrao za Predsednika Opštine. Bio je red da Gospodinu Stojaniću postavimo par pitanja:

TN: Vi ste Evropski vitez kulinarstva, član akademije Inovatora Srbije i nosilac mnogih profesionalnih odlikovanja, kao i, od nedavno, ordena Srpske krune. Dok su trajale manifestacije Zlatne ruke Srbije, osvajali ste prve nagrade iz kulinarstva desetak puta, pa ste počeli da na Zlatnim rukama učestvujete kroz žiriranje. Uz to sve još ste i autor desetine knjiga recepata. U stručnim krugovima ste izuzetno cenjeni. A sada ste otišli u političare? Kako se jedan svetski poznati gastronom snalazi u svetu politike? Pa vidite,ovo je po prvi put u istoriji Srbije da jedan gastronom dođe na čelo jedne lokalne samouprave. A ne verujem da je u svetu bilo već mnogo takvih primera. ..... Kada je u pitanju turizam, ja sam u toj priči već oko 30 godina, Mnogo sam mladih školovao, imam svoj motel, tako da mi tehnika upravljanja nije strana i to iskustvo mi je pomoglo da i u Opštini funkcionišem

dosta dobro, potvrda tome jeste da sam ja stari - novi predsednik opštine koji je zadobio najveće poverenje građana na ovim izborima pre neki dan. Građani Kosjerića su mi, samim poveravanjem novog mandata, stavili u ruke sudbine svih stanovnika opštine Kosjerić, uključujući i moju porodicu. Tako je to za mene još jedna obaveza više da radim što bolje mogu, a u predhodnom periodu sam zaista mnogo radio, i to je bio pečat koji je overio moj ponovan izbor na ovu funkciju. Dobro se zna kakav sam ja radnik i entuzijasta i kada se dohvatim nekog posla ja ga i odradim.A sve što sam u životu radio ja sam podizao letvicu što se više moglo i te ciljeve sam uspevao da ostvarim i evo nadam se da ću te ciljeve i na ovoj funkciji do kraja da ostvarim i da uspem da moji građani opštine Kosjerić budu zadovoljni i ponosni.

TN: Gastronomija je povezana sa turizmom, jedna grana bez druge ne može? Pa tako je, one su vezane jedna za drugu i ne mogu jedna bez druge da bitišu, ali to je tako sinhronizovano vekovima i to je dobro. Ovaj novi trend seoskog turizma koji se pojavio pre 30-tak godina u Srbiji jeste pravi pokazatelj da gastronomija prati turizam ma gde se on odvijao i ma šta se tu dešavalo. Bez gastromije nema ništa. TN:I bez Vas nema ništa.... Apsolutno. Ja kao turistički radnik sam decenijama to radio i to što sam ponovo izabran je dobro za Turističku organizaciju Kosjerić i građane, jer dobro znam šta treba raditi, kako raditi, a i moji saradnici iz Turističke organizacije su spremni da u svakom pogledu sprovedu ideje koje budemo zajedno kreirali. V.I. – R.J. Sve što sam do sada radio, nije uzalud I kada bih se ponovo rodio bio bih kuvar! Milijan Stojanić

tatistika

Opet povećanje broja turista i noćenja

D

olasci domaćih i inostranih turista, ukupno i po vrstama turističkih mesta

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar-maj 2013. godine u Republici Srbiji boravilo je ukupno 822.041 turista (5 % više u odnosu na period januar-maj 2012. godine), od čega je domaćih bilo 518.824 (+ 4 %), što čini 63 % od ukupnog broja gostiju, a inostranih 303.217 (+ 6 %), odnosno 37 % od ukupnog broja gostiju. Ovi podaci ne obuhvataju teritoriju AP Kosovo i Metohija. Tabela 1. Broj turista po vrstama turističkih mesta Ukupno

% 2013/2012.

Domaći gosti

% 2013/2012.

Inostrani gosti

% 2013/2012.

Republika Srbija

822.041

+5%

518.824

+4%

303.217

+6%

Beograd

234.688

+1%

58.573

-4%

176.115

+3%

Novi Sad

42.180

+ 10 %

18.227

+8%

23.953

+ 12 %

Banjska mesta

133.801

+ 14 %

117.295

+ 11 %

16.506

+ 35 %

Planinska mesta

191.897

+3%

170.314

+1%

21.583

+ 21 %

Ostala turistička mesta

190.985

+3%

134.457

+4%

56.528

0%

Ostala mesta

28.490

+ 12 %

19.958

+ 13 %

8.532

+ 10 %

Noćenja domaćih i stranih turista po vrstama turističkih mesta i u izabranim turističkim mestima U periodu januar-maj 2013. godine ostvareno je 2,469.424 noćenja (1 % više u odnosu na period januar-maj 2012. godine), od čega su domaći turisti ostvarili 1,782.711 (na istom nivou kao prošle godine), što čini 72 % od ukupnog broja ostvarenih noćenja, a inostrani 686.713 (6 % više), ili 28 % od ukupnog broja ostvarenih noćenja. Tabela 2. Ostvarena noćenja po vrstama turističkih mesta Ukupno

% 2013/2012.

Domaći gosti

% 2013/2012.

Inostrani gosti

% 2013/2012.

Republika Srbija

2,469.424

+1%

1,782.711

0%

686.713

+6%

Beograd

455.096

-5%

103.270

- 18 %

351.826

0%

Novi Sad

75.506

+4%

26.681

+5%

48.825

+3%

Banjska mesta

642.525

+1%

587.333

-2%

55.192

+ 41 %

Planinska mesta

800.069

+4%

724.219

+2%

75.850

+ 28 %

Ostala turistička mesta

425.805

+3%

291.125

+5%

134.680

-2%

Ostala mesta

70.423

+ 14 %

50.083

+8%

20.340

+ 32 %

  5


M

inistarstvo

Ploveća konferencija Kao uvodni događaj 95. sednice Izvršnog saveta Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija organizovana je konferencija pod nazivom “Održivi turizam na destinacijama kopnenih voda”. O utiscima sa ova dva međunarodna događaja, koja su održana u našoj zemlji razgovarali smo sa državnim sekretarom za turizam u Ministarstvu finansija i privrede, Prof. dr Goranom Petkovićem TN: Možete li nam nešto više reći o konferenciji? Uvertira u 95. sednicu Izvršnog saveta UNWTO koja je održana u Beogradu od 27. do 29. maja ove godine zapravo je bila ova konferencija koju je organizovalo Ministarstvo finansija i privrede zajedno sa UNWTO i Dunavskim centrom za kompetencijom. 130 učesnika, koliki je maksimalni kapacitet broda “River Art” diskutovalo je i prenosilo iskustva iz svojih zemalja o tome kako se pravi održiv, isplativ i profitabilan turizam na kopnenim vodama. Putovalo se od Beograda, preko Kostolca do Donjeg Milanovca i područja Đerdapa i mi smo, naravno, inspirisani Dunavom i Dunavskom strategijom, svetskim stručnacima za turizam pokazali naše tvrđave na Dunavu, Đerdap, a obišli smo i Viminacijum i Lepenski vir. Konferencija je trajala dva dana, a na paneli-

ma, u vrlo motivisanoj radnoj atmosferi, učesnici su izneli niz korisnih zaključaka i zapažanja. Veoma je inspirativno bilo za mnoge kolege iz drugih zemalja da govore o važnim i ozbiljnim pitanjima dok brod prolazi pored naše lepe obale.

TN: Nakon te ploveće konferencije u Beogradu je održana i 95. sednica Izvršnog saveta UNWTO? Zabeležen je rekordan broj učesnika, njih 190 iz 29 zemalja punopravnih članica i više od 20 zemalja posmatrača. Našu delegaciju predvodio je ministar Dinkić. U radnom delu, u ime naše zemlje ponovio sam ono što su naši stavovi kada je reč o razvoju turizma, potrebi razvoja regionalnih proizvoda, razgovarali smo o daljem unapređenju statističkih sistema, saradnji država, posebno kada je reč o unapređenju viznog režima i uklanjanju viznih barijera. Isto tako smo bili u prilici da ponovimo našu kandidaturu za nastavak rada u Izvršnom savetu za naredni četvorogodišnji mandatni period.

TN: Imali ste mnogobrojne kontakte sa učesnicima. Možete li nam reći kakve utiske su poneli sa sobom odlazeći iz naše zemlje? Nadam se da smo dobro iskoristili priliku samim tim što je sednica organizovana u Beogradu. Sve delegacije su izrazile veliko zadovoljstvo onim što su videle, uslovima koji je Palata Srbija, kao državni kongresni centar ponudila, i naročito načinom na koji je sve bilo organizovano … Priredili smo, na primer, večeru u Muzeju istorije Jugoslavije, gde su predstavnici zemalja iz Azije, Afrike, Južne Amerike mogli da vide poklone koje su njihovi državnici svojevremeno uručivali Josipu Brozu Titu. Sa nostalgijom, oni su se prisećali nekih prošlih vremena, ali su ostali pod utiskom da je Srbija bila, ostala i biće zemlja koja neguje saradnju i partnerstvo. TN: Da li je učesnike nešto posebno zanimalo o Beogradu? Ovo je bio prevashodno politički skup u kome su učestvovale državne delegacije zemalja članica UNWTO. Značajno je što su oni imali priliku da obiđu Beograd i svi su izneli vrlo povoljne utiske. Želeli su da vide Ušće Save u Dunav, Kalemegdansku tvrđavu, Hram Svetog Save, a neki su, otišli i na “Mikser” festival koji je tih dana otvoren i čak aktivno učestvovali u događanjima na toj manifestaciji. Prijatno iznenađenje je za mnoge bio dvadesetčetvorosatni ritam prestonice, naša gastronomija, nivo i kvalitet usluga u četiri beogradska hotela u kojima su bili smešteni (“Hajat”, “IN” “Falkenštajner” i “Tulipi”), kao i njihova međusobna blizina i dobra komunikacija sa mestom gde se održavala konferencija. TN: Da li još neko iz Srbije sem državne delagacije učestvovao u radu? UNWTO, osim stalnih ima i pridružene članove. Iz Srbije, status pridruženog člana, do ove godine imao je jedino Univerzitet „Singidunum“, a ove godine primljena je u članstvo Asocijacija Turističkih vodiča. Pridruženi članovi Svetske turističke organizacije došli su iz mnogih zemalja i svi su učestvovali pratećim sadržajima koji su bili organizovani. Takođe, bili su prisutni predstavnici konsultantaskih kuća iz Amerike, što je jako važno budući da SAD nisu članice UNWTO. Rozana Sazdić

6 


H

ores

Osnove programskih aktivnosti

P

oslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede Srbije postoji skoro pola veka, čime su se stvorili uslovi da HORES postane profesionalan i uverljiv partner javnom sektoru i ostalim socijalnim partnerima u kreiranju opšteg privrednog i zakonskog okvira koji utiče na poslovanje i razvoj hotelsko ugostiteljske privrede. Objedinjavanjem interesa hotelijera, restoratera i ostalih smeštajnih i ugostiteljskih subjekata, obrazovnih institucuja koje školuju kadrove za hotelijerstvo, dobavljača, proizvođača opreme i ostalih zainteresovanih kroz HORES se stvara platforma za zajedničko delovanje i promovisanje interesa svih subjekata sektora u cilju oblikovanja najboljeg odgovora na izazove globalizacije i potrebe za povećanjem konkurentnosti i efikasnosti. Iako hoteli čine tek trećinu ukupnih turističkih smeštajnih kapaciteta Srbije, zbog svog uticaja na zapošljavanje, nivoa prihoda i ulaganja, hotelijerstvo predstavlja ekonomski najznačajniji deo turističke privrede. Turizam i hotelijerstvo potencijalno su važan pokretač privrednog rasta i razvoja Srbije. Bez snažne hotelsko - ugostiteljske industrije nije moguće računati ni na snažniju prisutnost Srbije na međunarodnom turističkom tržištu. Iako se turizam deklariše kao strateški privredni sektor, opšte privredno - institucionalno i pravno okruženje ne stvara osnove za profitabilno poslovanje i razvoj hotelijerstva i ugostiteljstva u Srbiji. Dakle, opstanak sektora dodatno je ozbiljno ugrožen globalnom ekonomskom krizom koja je nastupila 2009.godine, a očekuje se njeno delovanje i u narednih godinu - dve. Osim strukturnih problema relativno malog udela hotela u ukupnoj turističkoj delatnosti, sektor opterećuje nivo fiskalne i parafiskalne presije koja onemogućuje poslovanje u konkurentskim uslovima na globalnom turističkom tržištu. Takođe, razvoj hotelijerstva i restoraterstva otežan je i usled brojnih prepreka u institucionalnom okruženju i nedostatku podsticajnih mera usmerenih ka razvoju. Hotelijerstvo je stalno rastući ekonomski sektor koji sada više nego ikad zahteva profesionalnost i inovacije. Cilj naše poslovne politike biće očuvanje sadašnjosti i stvranje ambijenta za bolju budućnost u ugostiteljstvu. Osnovni zadatak HORES-a u narednom periodu biće proaktivan pristup u stvaranju što pogodnije ekonomske klime radi zaštite i promovisanja zajedničkih i strukovnih interesa svih svojih članica.

ZADACI HORES U NAREDNOM PERIODU Aktivnost na omasovljenju članstva biće prioritetni i stalni zadatak svih organa HORES. Osnivanjem podružnica HORES po regionima obezbedilo bi se veće prisustvo na terenu. Izrada novog Web sajta kao osnovnog medija HORES. Sajt će se uraditi po modelu web sajtova poslovnih udruženja evropskih zemalja. Time će se omogućiti blagovremeno informisanje svih članica udruženja o najvažnijim aktivnostima Hores i informisati o aktuelnim novinama i izmenama zakona u oblasti turizma i ugostiteljstva. Strateški partneri biće u mogućnosti da sebe predstave na sajtu. Takođe, članice će moći da koriste online mejl,da postavljaju pitanja i predlažu aktuelne teme za HORES. Redizajniranje LOGA HORES - a i izrada spota, oficijalni časopis, predstavljali bi značajan marketinški potez. Izmena i dopuna statuta i ostalih normativnih akata HORES .

8 

Potrebno je izvršiti određene promene radi efikasnog funkcionisanja rada udruženja. Insistiranje kod državnih organa Srbije za što hitnije transformisanje društvenih preduzeća koja su u veoma nepovoljnom položaju u odnosu na transformisana preduzeća. Obrazovanje i edukacija kadrova Srednje ugostiteljsko turističke škole, Visoke strukovne škole za hotelijerstvo i turizam i Fakulteti za turizam i hotelijerstvo obrazuju kadrove za hotelsko ugostitejsku privredu. Organizacija srednjoškolskih i visokoškolskih ustanova je različito regulisana u državama, pa se i sadržaji programa razlikuju. To je važno za stvaranje mogućnosti za zapošljavanje u hotelijerstvu i ugostiteljstvu. Hores će na svojoj prvoj redovnoj skupštini uvrstiti u dnevni red temu ,,Obrazovanje kadrova za hotelsko ugostiteljsku privredu”. Osnivanje AKADEMIJE HORES, sa osnovnim ciljem da odgovori zahtevima članica za stalnim usavršavanjem zaposlenih. Osnovna delatnost AKADEMIJE HORES biće organizovanje širokog programa obuke za profesionalne kadrove u oblasti hotelijerstva i ugostiteljstva. Organizovanje jednodnevnih i višednevnih seminara i kurseva kroz predavanja i radionice za konobare, barmene, kuvare, poslastičare, recepcionere i domaćice/ine hotela, kasnije i za ostala zanimanja pomoći će u razvoju sposobnosti za pružanje ugostiteljskih usluga. Usklađivanje pravilnika o kategorizaciji hotela Srbije sa HOTREKOVIM pravilnikom o kategorizaciji hotela koga je prihvatilo 11 država Evropske unije. Godišnja Horesova nagrada kvaliteta za najbolji hotel, restoran, obrazovnu instituciju, hostel, diskoteku - klub, najbolji kafić... koja bi se dodeljivala na Sajmu turizma u Beogradu. Horesova nagrada za kvalitet predstavljala bi veliki podstrek za preduzeća da usavrše sistem kvalitetnog menadžmenta, a samim tim poboljšaju poziciju na tržištu. Nagrada kvaliteta se bazira na TQM i u obzir uzima sledeće kriterijume: • Vođenje preduzeća, • Informacija i analiza, • Strategijsko planiranje kvaliteta, • Menadžment upravljanja ljudskim resursima, • Menadžment kvalitetnog procesa, • Rezultati kvaliteta i proizvodnje, i • Orijentacija ka gostu i zadovoljstvo gosta. • Ovi kriterijumi bi se zatim pojedinačno dalje razrađivali i prilikom ocenjivanja imali različite težine. • Izrada Direktorijuma hotela Srbije U cilju adekvatnije prezentacije naše smeštajne ponude, ne samo na međunarodnim i domaćim turističkim manifestacijama, već i prema potencijalnim ulagačima u ovu oblast, oseća se potreba izrade jednog kvalitetnog Direktorijuma hotela Srbije. Iz tih razloga Poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede HORES će pokrenuti inicijativu prema Ministarstvu i TOS, za izradu Direktorijuma smeštajne ponude sa osnovnim podacima u slici i reči (lokacija, kategorija, broj ležajeva, opisni sadržaji objekata, mesta u kome se nalaze objekti i sl.). Publikacija bi bila namenjena stranim i domaćim gostima, diplomatskim i turističkim predstavništvima u inostranstvu i bila bi idealan poklon za poslovne partnere, prijatelje i bliske osobe. Nabavka – Uskladiti proizvođače, dobavljače, hotelijere i restoratere Doprinos turizma u ukupnom privrednom sistemu neke zemlje zavisi s jedne strane od ponude, sadržaja i kvaliteta samog turističkog proizvoda i

neposrednih turističkih usluga, a sa druge strane i od toga koliko je ukupna privreda te zemlje u mogućnosti da osigura proizvode i usluge koje ulaze u sferu turističke potrošnje. Ukazuje se potreba za utvrđivanjem kvantitativnih potreba hotelijera i restoratera vezanih za input hrane, pića, napitaka, sredstava za čišćenje i održavanje higijene kao i opreme i sitnog inventara. Potrebno je izraditi opsežan priručnik gde će se na jednom mestu sakupiti podaci o iskorišćenosti turističkih kapaciteta Srbije i navesti procene vrednosti nabavljenih artikala u hotelskim preduzećima, turističkom prometu i potrošnji u hotelijerstvu i restoraterstvu, ali i ispitati mogućnosti zajedničke nabavke. Autorska i srodna prava Visoki nameti po osnovu izvođenja muzičkih dela (nedefinisan zakonski osnov asocijacija, visoke tarifne stope koje naplaćuju SOKOJ i OFPS zahtevaju nastavak razgovora sa ovim organizacijama u cilju iznalaženja najpovoljnijeg rešenja za naše članice. Zalažemo se za plaćanje ovih dažbina na osnovu iskorišćenosti kapaciteta a ne na osnovu potencijala ugostiteljskog objekta). U domenu poreskog sistema neophodno je: - ukidanje PDV za organizovano dovođenje stranih turista u Srbiju - uvođenje posebne stimulacije za dovođenje stranih turista u domaće destinacije - smanjenje PDV na usluge ishrane sa 20% na 8% , smanjenje stope PDV nužno je kako bi se stvorili preduslovi za daljnji rast ugostiteljskog sektora i kako bi se što spremnije dočekao ulazak u Evropsku uniju.  Smanjenjem  stope PDV direktno bi se stvorili preduslovi za nove investicije koje su potrebne za dalji razvoj turizma na područuju hotelijerstva i ugostiteljstva Srbije. - izmena i dopuna člana 109 Zakona o turizmu koji reguliše raspodelu prihoda od boravišne takse Organizovanje Naučno - stručnog simpozijuma “Hotelska kuća 2013”. Poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede Srbije HORES u saradnji sa Fakultetom za hotelijerski i turistički menadžment Univerziteta Singidunum, Ekonomskim fakultetom, Visokom hotelijerskom školom i Visokom turističkom školom iz Beograda, a pod pokroviteljstvom Ministarstva finansije i privrede organizovaće na jesen deveti po redu Naučno stručni simpozijum „HOTELSKA KUĆA 2013“. Međunarodna saradnja Aktivnosti udruženja biće usmerene na daljem jačanju Balkanske asocijacije hotelijera i restoratera (BAHA), EMRF i saradnji sa Svetskom asocijacijom hotelijera i restoratera (IHRA). Partnerstvo javnog i privatnog sektora, Ministarstva finansija i privrede sektora za turizam, HORES, TOS, JUTA i ATAS na formiranju, promociji i prodaji turističkog proizvoda je od izuzetnog značaja. U tom kontekstu, planiramo da se sastanemo sa svim relevantnim nacionalnim organizacijama u najkraćem mogućem roku i nastavimo dijalog i lobiranje sa osnovnim ciljem zastupanja i zaštite interesa hotelsko - ugostiteljske privrede Srbije.HORES je otvoren za sve predloge, komentare i ideje, kako bi povećao uticaj i neophodnu zastupljenost na nacionalnom nivou. Dr Georgi Genov


U

B

S

Drugi poziv Poštovane kolege, Zemlje Balkana imaju veoma jaku zajedničku tradiciju i kulturu banja i klimatskih mesta. Ove zemlje su, s druge strane, oduvek bile politički i geografski blisko povezane. Imajući ovo u vidu, a deleći ideju sa kolegama iz Turske, Bugarske i Grčke, Balkan Spa Summit (BSS) se izrodio kao potreba i neophodnost. Svi mi verujemo da Samit može igrati važnu ulogu u razvoju spa industrije Balkana, generalno. Na prethodna dva Samita, u Bugarskoj i Turskoj, uradili smo mnogo, možda i više nego što smo očekivali kada smo pre samo par godina počeli da pišemo jednu novu, atraktivnu i jedinstvenu priču o banjama Balkana. Svake godine je broj učesnika bio veći, oformili smo stručne komisije za standarde i edukaciju, klasterizaciju, marketing i komunikacije i komisiju za hidrogeologiju, u toku je izrada nastavnog programa za Balkan Spa Academy, kao i kriterijuma za Balkan Spa Award. Retki su primeri u kojima entuzijazam daje ovako ozbiljne, primenljive i održive rezultate.

Naš je zadatak da sakupimo sve zajedničke etno komponente zemaZato Vas pozivamo da budete učesnik 3. Ballja Balkana (tradiciju, kulturu, gastronomiju, kan Spa Summita, od 5 – 8. septembra u Aranmuziku, običaje i svedočanstva burne istorije) đelovcu, hotel “Izvor”. profilišemo ih, i stavimo u funkciju definisanja, kreiranja i promocije novog turističkog proiUdruženje banja Srbije, zvoda na tlu Evrope – Banja Balkana. predsednik Uspećemo u tome, ako sve što prati kvalitetne programe relaksacije, prevencije ili rehabilitacije u našim banjama, “upakujemo” u jedan autentičan i intrigantan turistički paket, i tako Mr sci med dr Dejan Stanojević ostatku sveta pokažemo zašto smo jedinstveni. I zašto smo zajedno. A moramo zajedno, da bi mogli više! Lekari, turizmolozi, ekonomisti, arhitekte, isporučioci opreme, kozmetičari, … svi smo deo jedne iste priče, koju možemo da napišemo samo zajedno. Priče o nama, o Balkanu i njegovim vrednostima. Utoliko je Vaše učešće na 3. Samitu banja Balkana značajnije i vrednije, čak neophodno. S leva: Stanimir Stankov, Nacionalna asocijacija za wellness i spa turizam - Bugarska (predsednik); Prof. dr Zeki Karagulle, Udruženje banja Turske (predsednik), i Vladan Vešković UBS (sekretar)

WE HAVE A COMMON HISTORY, LET’S CREATE A COMMON FUTURE Vrnjačka Banja, 18.06.2013.

ČLANOVIMA UDRUŽENjA BANjA SRBIJE Predmet: Drugi poziv na 3. Balkan Spa Samit Poštovani, Koristimo priliku da ponovimo poziv za učešće na 3. Balkan Spa Samitu, koji će se održati od 05. do 08. septembra u Aranđelovcu – hotel „Izvor“. Ovom prilikom Vam dostavljamo najvažnije informacije o programu Samita i uslovima učešća. Teme Zdravstveni turizam – savremeni trendovi Uloga prirodnog faktora (balneoterapije) u prevenciji i rehabilitaciji Razvoj medicinskih i spa centara Hidrogeologija mineralnih voda banja Balkana – potencijal, razvoj, perspektiva Balkan Spa Academy – koncept i ciljevi Balkan Spa Summit Award – promocija zdravstvenog turizma Balkana Upravljanje spa destinacijom Marketing spa hotela

Druge teme vezane za spa i velnes turizam Program 05. septembar (četvrtak ) 12:00 – 18:00 Doček i akreditacija učesnika 19:00 – 21:00 Svečano otvaranje 06. septembar (petak) 09:00 – 13:00 Radni deo 13:30 – 17:00 Poseta „Selters“ banji 20:00 – 24:00 „Srpsko veče“ u jednom od etno restorana u okolini Aranđelovca. 07. septembar (subota) 09:00 – 13:00 Radni deo 13:00 – 15:00 Ručak u hotelu 15:00 – 19:00 Obilazak Zadužbine kralja Petra I na Oplencu, Crkva Sv. Đorđa, Petrova kuća, Vinogradareva kuća, Kraljev podrum i vinogradi. 20:00 – 24:00 Gala večera u hotelu 08. septembar (nedelja) 09:30 – 12:00 Zaključci Samita, završna reč. Ispraćaj učesnika. Kotizacija Cene kotizacija su sadržane u Prijavi. Kotizacija može biti sa smeštajem u „Izvoru“, i sa alternativnim smeštajem.

Napomene: Sala do glavne je rezervisana za promociju zdravstvenih ustanova, lokalnih turističkih organizacija i ostalih učesnika Samita. Dve uplaćene kotizacije sa smeštajem u „Izvoru“ omogućavaju gratis promociju u ovoj sali, za druge važi cenovnik kao za izlagače (500.- €). U ovoj sali će biti instalisani aparati za kafu i sokove, čime obezbeđujemo veliku posećenost. Članovi Udruženja koji su izmirili članski doprinos za 2012. i 2013. godinu ostvaruju popust od 10% na kotizaciju sa smeštajem u „Izvoru“. Prijavom i uplatom kotizacije do 30.06. iskoristite pravo na povlašćenu kotizaciju od 290 € + PDV. Udruženju se obratite za detaljnije informacije. Prijave se dostavljaju TA MONDORAMA na kontakte iz Prijave. U nadi da ćete uzeti učešće, Srdačno vas pozdravljamo.

Sekretar Vladan Vešković

  9


I N S T I T U T

Z A

R E H A B I L I T A C I J U

Lečenje, nega i rehabilitacija

I

ako imaju veliki broj kreveta, njihovi kapaciteti su stalno popunjeni od 95 - 100%. Veliki broj pacijenata dolazi u Banju Selters sa rešenjem Zdravstvenog fonda Beograd, ali je sve više onih koji žele da baš u ovoj ustanovi poboljšaju svoje zdravstveno stanje. Banja, čuvena po kvalitetu i balneološkim svojstvima mineralne vode koja se pre više od 100 godina flaširala i prodavala kao lek, danas sve više dobija na značaju. Jedan od razloga je što se u ovoj ustanovi primenjuju rehabilitacioni tretmani po

evropskim principima za rehabilitaciju, a prirodni faktori stavljaju se i u funkciju prevencije bolesti. Institut za rehabilitaciju Beograd, u čijem je sastavu „Selters“, ima odličan medicinski tim koji sprovodi stručne programe poštujući najviši nivo zdravstvenih usluga. Poznati su po velikom broju izlečenih pacijenata i osposobljenosti lekara, medicinskih sestara i terapeuta, pa je Institut između ostalog nastavna baza za studente medicinskih fakulteta i strukovnih škola. „Ako se rehabilitacioni tretmani neuroloških i ortopedskih pacijenata koji su zavisni od tuđe nege i pomoći ne sprovode po svim principima koji su neophodni, po procedurama koje su propisane, nećemo imati funkcionalni oporavak pacijenata. Kod nas se lečenje, nega i rehabilitacija sprovode istovremeno, i to je veoma važno. Prilikom uvođenja ISO standarda, naš

www. rehabilitacija.com

Soko Selte Vrma

Institut za rehabilitaciju je prestižna institucija, ne samo Srbije sprovodi kardiološku, pulmološku, neurološku, ortopedsku, re

posao je bio samo napišemo17“ono što „Selters“ Tri organizacione jediniceda „Sokobanjska Beograd, Crnoj Gori su u njegovom sastavu, a ukupni kapacitet već inače radimo – ističe Prof. dr Snežana 1100 pos Institut je referntni centar za Draganac, za medibalneoklimatologijupomoćnik Republike Srbijedirektora i sertifikovani trening centar Evropskog cinske poslove koja preko trideset godina Borda za fizikalnu i rehabilitacionu medicinu (FMR). Takođe je i nastavna radi u Banji. baza medicinskog fakulteta u Beogradu i Nišu, i nastavna baza za praktičnu nastavu Visoke sportske i zdravstvene škole strukovnih studija i Visoke medicinske i terapeutske škole. „Uspeli smo da Institut bude sertifikovan kao trening centar EUkaže prof. dr Milica Lazović, direktor Instituta za rehabilitaciju, kada su „Sokobanjsku 17“ i „Selters“ posetili neki od najeminentnijih profesora iz EU i upoznali se sa nivoom naših medicinskih usluga, tehničkom opremljenošću, kadrovima i sručnjacima iz svih oblasti koji znanjem i projektima na kojima rade prate svetska dostignuća. Planiramo da proširujemo međunarodnu saradnju i dovodimo goste iz Rusije, a s obzirom na velikointresovanje

Uvek dobijaju odlične ocene u anketama koje Ministarstvo zdravlja sprovodi da bi se utvrdio stepen zadovoljstva pacijenata u zdravstvenim ustanovama. Veoma se vrednuje i pažnja koju pacijenti osećaju da imaju dok su na lečenju. Ipak, zaposleni u hidroterap savremeno opremljenim jskim blokom i kompletnom fizikalno Institutu veruju da bi, kada bi lekari i teterapijom. Selters mineralna voda od 1898. godine prema pisan rapeuti imali više vremena,koristi i efekti lečenja dokumentima, a danas se primenju u vidu kupki sa podv bili veći. Banja ima dugu tradicijumineralnih i nemerljivo iskustvo u rehabilitaciji hiljade ljudi. Uvek je u fokus stavljala brigu o zdravlju I prilikom usvajanja savremenih koncepata, medicina kao nauka bila je u osnovi uvođenja svih novih programa. mogli bi da uključimo i naše banjske rehabilitacione centre koji imaju adekvatne kadrove i smeštajne kapacitete - kaže dr Lazović. Novi stacionar “Selters” je potpuno renoviran i na nivou je hotela B kategorije i raspolaže bazenom sa toplom vodom,

10 

INSTIT

dnom masažom, hidro-kinezi terapije bazenu, kao i u vidu inhalacija k oboljenja disajnih organa. Stacionar “Selters” je veoma lepo uređ i koristi se i kao objekat zdravstven turizma, a gostima su na raspolag nju bazen, sauna, kade za tople kupk


I N S T I T U T

Z A

R E H A B I L I T A C I J U

„Banje su pravo bogatstvo i one treba da budu i mesta za prevenciju zdravlja, za odmor i relaksaciju. Prirodni faktor treba da bude dostupan svim ljudima. Institut za

rehabilitaciju ima velike planove za razvoj „Seltersa“ i priprema raznovrsne sadržaje koje će ponuditi svojim gostima da bi na najkvalitetniji način uživali u blagodetima ove oaze zdravlja. Napravili smo blatno kupatilo po najvišim standardima i

aplikujemo naše, Selters blato koje pripremamo po određenoj proceduri – zrenja u specijalnim kadama.To je veoma bitno jer ovim tehnološkim postupkom gde se blato meša sa našom vodom u potpunosti se koristi lekovitost prirodnih faktora kojima raspolažemo.

Intenzivno radimo i na rekonstrukciji jednog krila hotela koji će imati kategorizaciju od 4*. Pravićemo i jedan poseban hidro blok u kome će biti bazen sa mineralnom vodom, drugi sa običnom vodom, masažne kade, sauna i sve drugo što po-

drazumeva medicinski wellness. Time ćemo ići na tržište, a imamo u vidu da je Beograd blizu Mladenovca, kao i da je poseta stranih turista našem glavnom gradu u porastu. U Crnoj Gori, naš objekat Vrmac je veoma poznat na stranom tržištu. – kaže Prof. Dr Milica Lazović, direktor Instituta.

Ali, ko i sada ode u Selters ima prilike da uživa u kvalitetnim sadržajima. Osim kupanja u zatvorenom bazenu, korišćenja fizikalne terapije, dijagnostičkog centra i medicinskih usluga, može da vežba u odlično opremljenom fitnes centru ili

se priključi nekom od programa koji se ovde organizuju. Postoji antistres prgram, nordijski fitnes koji se može izvoditi i na otvorenom, u banjskom 17 ha velikom banjskom parku ili među lepo uređenim cvetnim alejama…ili jednostavno može da se opusti i uživa u razgovoru sa zaposlenima u Banji i njihovom gostoprimstvu. Rozana Sazdić

INSTITUT ZA REHABILITACIJU www.rehabilitacija.com Sokobanjska – Beograd 011 2660 266 Selters – Mladenovac 011 8241 100 Vrmac – Prčanj +382 32 306 273

  11


S

rbijom

176 godina

organizovanog turizma Najzeleniji krajolik, najplavlje nebo nad Srbijom, bele stene obala Moravice u podnožju drevnog grada, vode koje daju snagu, blaga klima, miris lekovitih biljaka što rastu na proplancima Ozrena i Rtnja, istorijski spomenici, deo su baštine koja se dolaskom u Sokobanju, otkriva i istražuje…

I

zvanredan položaj, živopisne pejzaže, najdužu tradiciju organizovanog turizma u zemlji, brojne mogućnosti za aktivan odmor, i vrhunsku kulinarsku ponudu Sokobanje, dopunjuju i ljudi koji u njoj žive: ljubazni, srdačni, veseli, temperamentni. Sokobanjci su prisni, gostoljubivi, a međusobne odnose neguju kao najveću vrednost. Razvoj i afirmaciju Sokobanje, kao jedne od najpoznatijih srpskih turističkih destinacija omogućilo je bogatstvo netaknutih prirodnih lepota, termalne vode različitih svojstava i temperature (od 22 do 46 stepeni Celzijusa), peloidi i kristalno čist vazduh. Baš iz tih razloga Sokobanja ima svoju dugu prošlost i bogatu istoriju. Mnoge civilizacije učinile su da uz veliki broj istorijskih spomenika možete oživeti vremena rimskog i vizantijskog doba, Otomanske imperije, Kneževine i Kraljevine Srbije. Iako poznata od davnina, pravi preporod Sokobanja doživljava u prvoj polovini XIX veka, dolaskom Knjaza Miloša Obrenovića u Banju. 1837. godine, 21. juna, po nalogu Knjaza ispisan je prvi Srpski vaučer, kojim je zastavnik Lazarević iz Kragujevca upućen na odmor u Sokobanju. Prisustvo knjaza u Banju dovodii Narodne starešine, inostrano plemstvo i otmeni svet pa Sokobanja ubrzo postaje mondensko letovalište. Posle Drugog svetskog rata bila je jedna od najposećenijih srpskih turističkih destinacija, da bi danas postala pravi turistički hit u Srbiji i regionu. Porodice, poslovni ljudi i ljubitelji aktivnog odmora - svi u Sokobanji imaju šta da rade. Šetače će opuštati tišina planina, a sportske planinare, bicikliste, kanuiste, jedriličare, ribolovce, lovce, naučnike … živopisne prirodne lepote. Poslednjih desetak godina Sokobanja beleži konstantan porast u turističkom prometu. Zahvaljući novim sadržajima i novoizgrađenim objektima u par proteklih godina, stavljeni su u funkciju turizma mnogi potencijali. Pozitivan odgovor potrebama savremenog turiste doveo je nove ciljne grupe gostiju, pre svega

12 

one koji žele aktivan odmor, zabavu, relaksaciju i rekreaciju. Sokobanja je definisala strateške pravce razvoja koji vode ka veoma visokim turističkim ambicijama. Okosnica njenog razvoja u budućnosti biće Spa i Wellness, sportsko rekreativni, poslovni i MICE turizam, i aktivni odmori. Prve rezultate dale su dugo očekivane investicije. Nije najveći, ali je sigurno jedan od najlepših Akva parkova u regionu. Akva park “Podina”, najveća je investicija opštine u poslednjih 30 godina. Otvoren 21. Juna 2012. godine već u prvoj sezoni u potpunosti je opravdao prioritetnu poziciju koju je zauzimao u razvojnim strateškim dokumentima Sokobanje. Za samo 82 dana, Akva park je posetilo preko 120.000 posetilaca, koji su sa ovog mesta poneli najlepše utiske. Za samo prva tri dana u novoj sezoni Akva park u Sokobanji posetilo je preko 7.000 prezadovoljnih posetilaca, Impozantan je podatak, da su otvoreni bazeni sa mnogobrojnim sadržajima imali direktan uticaj na rast turističkog prometa, koji je u 2012. bio viši za čak 29% u odnosu na prethodnu godinu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Sokobanja je ostvarila porast u turističkom prometu u 2012. godini za 18%, međutim realni podaci govore da je taj procenat znatno viši i da je Sokobanju posetilo 109.050 turista, koji su ostvarili blizu milion noćenja. Podaci Republičkog zavoda za statistiku za prvo tromesečje 2013. godine ukazuju na to da je Sokobanja od svih turističkih mesta u Srbiji ostvarila najviši skok u turističkom prometu, od čak 15%.


S okobanja

1 8 3 7 - 2 0 1 3 .

Izdgradnja sportske hale u strogom centru Sokobanje iste godine, pozitivno je uticala na produžetak glavne turističke sezone. Ovom investicijom stvoreni su bolji uslovi za pripreme sportista i održavanje sportskih takmičenja višeg ranga. Ovaj objekat urađen po IHF standardima, adekvatan je ambijent za razvoj skoro svih sportova i održavanje takmičenja. Odmah po otvaranju hala je predata na korišćenje sokobanjskim sportistima i već u prvoj godini održana su sportska takmičenja višeg ranga. Gostovali su domaći najtrofejnijni klubovi i ekipe. Ovo je još jedan korak napred u promovisanju sporta, zdravog načina života i nivo više u razvoju sportsko-rekreativnog vida turizma

Jedna od najvažnijih investicija u 2013. godini je završetak izgradnje Prve faze Akva parka „Podina“, velikog dečjeg bazena, sa solarnim dogrevanjem i mnogo vodenih atrakcija, čije se stavljanje

u funkciju očekuje sredinom jula meseca. Znatno uređeniji ambijent u odnosu na proteklu deceniju i novi turistički sadržaji, rezultirali su velikom potražnjom za Sokobanjom na turističkom tržištu.

Iz tih razloga Sokobanja je postala atraktivna i za investitore. Početkom 2013. godine otvoren je moderan Spa i Wellness centar „ Soko terme “. Brižljivo uređeni i moderno opremljeni prostori nude potpuno novu dimenziju ugođaja - masaže, jednodnevne i višednevne programe dobrog osećanja, saune, whirlpoole, ekskluzivnu Spa kozmetiku, manikir i pedikir, tretmane za brzo postizanje harmonije tela i duha. Sokobanju danas turisti prepoznaju i vole zato što u njoj mogu da provedu prijatan porodični odmor, da učine nešto za sebe, za svoje telo i dušu, da poboljšaju fizičku i psihičku kondiciju. Mogu da plivaju, trče, da šetaju, vežbaju na različitim spravama i terenima, da igraju tenis, kuglaju, jašu, voze bicikl , da se dobro hrane i još bolje zabave i da istovremeno nauče zdravo da žive. A sve je započelo veoma davno, nesvakidašnjim prirodnim darovima, ali je njen turistički i privredni razvoj dalje u potpunosti zavisio od onih koji u njoj žive, inoviraju i savremeno strukturiraju turistički proizvod, saglasno modernim tržišnim zahtevima i standardima. Ljubinko Milenković

  13


P r i v r e d n a

k o m o r a

Trening centar

U

uslovima savremenog poslovanja i dinamičnih kretanja na tržištu veoma je značajno strukovno povezivanje privrednih subjekata radi poboljšanja uslova rada, praćenja zakonskih propisa kao i svetskih tendencija u razvoju struke. U Beogradu ima 60 hotela, 7 motela, 65 hostela, 3.239 ugostiteljskih objekata restoranskog tipa i skoro 1500 turističkih agencija i biroa, koji su važan deo turističke ponude glavnog grada i cele zemlje. U Udruženju ugostiteljstva i turizma Privredne komore Beograda su zbog velikog broja članica formirane grupacije Hotelijerstvo, Restoraterstvo, Turističke agencije i Ruralni turizam, kao i odgovarajuće sekcije. Rad se organizuje preko Odbora na sednicama, ali i na okruglim stolovima tribinama i drugim poslovnim skupovima. Osim toga, Udruženje ugostiteljstva i turizma Privredne komore Beograda prati rad samostalnih ugostiteljskih radnji, Catering sevisa, apartmana i hostela, učestvuje na konferencijama, forumima i sajmovima, inicira i realizuje niz projekata i programa aktivnosti u cilju po-

14 

boljšanja uslova rada svojih članica i podizanja nivoa kvaliteta ukupne ugostiteljske i turističke ponude. Udruzenje je u svom planu i programu orijentisano na saradnju sa lokalnom samoupravom, kako u edukaciji administracije, tako i direktno u stvaranju ambijenta za razvoj turizma. Ove godine je formiran i Trening centar koji je u dosadašnjem radu pokazao veliki uspeh. Preko 250 učesnika je prošlo kroz obuku koja je organizovana u ovom edukativnom centru. Prvi seminar pripremljen je na temu „Značaj edukacije za unapređenje poslovanja u hotelskoj industriji“ i okupio je zaposlene u hotelskoj industriji, direktore, vlasnike i menadžere hotela, hostela i drugih objekata za smeštaj. Aktuelnost teme, stručna prezentacija i primeri dobre prakse, privukli su i zaposlene u drugim delatnostima da po-

B e o g r a d a hađaju seminar i saznaju više o potrebi i značaju edukacije kadrova u hotelijerstvu. Cilj je bio da članice Udruženja i drugi zainteresovani unaprede svoja znanja u upravljanju ljudskim resursima. Stoga su nakon toga organizovani specijalizovani seminari za hotelijere „Hotelska prodaja“ „Recepcijsko poslovanje“. Polaznici su aktivno učestvovali u radu pokazujući time da je ovaj program bio veoma potreban i da je izuzetno

koristan. Shodno iskazanom interesovanju i uspešnoj realizaciji dosadašnjih seminara predviđeno je planom rada Udruženja da se do kraja godine organizuju i seminari na temu izrade biznis plana, kreiranje standarda rada, upravljanje ljudskim resursima, bezbednosti u hotelijerstvu i seminar koji bi bio posvećen hotelskom domaćinstvu. Jedna od novina u sklopu ove edukacije je i studijsko putovanje koje se organizuju za učesnike seminara i koja treba da pokaže polaznicima na praktičnom primeru savremene modele kvalitetnog poslovanja u hotelijerstvu. Tako, predviđena je poseta


P r i v r e d n a

k o m o r a

prestižnom hotelsko-turističkom kompleksu “Izvor”, u Aranđelovcu uz stručno vođenje i obilazak hotela, Aqua parka koji je sastavni deo ponude ovog hotelskog preduzeća i Etno sela „Babina reka“ sa kojim hotel „Izvor“ sarađuje organizujući fakultativne izlete za svoje goste i druge posete ovoj atraktivnoj lokaciji. Ovakav vid saradnje prestižnog hotela i objekta ru-

B e o g r a d a

surs za zapošljavanje stanovništva. Sve razvijene turističke zemlje sveta turizam prepoznaju kao privrednu granu koja značajno utiče i na platni bilans i na ukupan privredni razvoj. Hoteli su, poznato je, nosioci razvoja jedne turističke destinacije. Ako turizam uvrstimo u osnovne prioritete i u okviru mogućnosti više ulažemo u njegov razvoj, možemo očekivati i bolje rezultate i zaradu. A neki od strateških prioriteta u turizmu su podizanje atraktivnosti turističkih mesta, investiranje u infrastrukturu, razvoj preduzeća u oblasti ugostiteljsko – turističke delatnosti i, naravno, edukacija zaposlenih u ovim delatnostima – kaže Goran Janković, sekretar Udruženja. Rozana Sazdić

ralnog turizma doprinosi unapređenju hotelske ponude, ali i razvoju različitih vidova turizma. Učesnici seminara tako imaju priliku da se upoznaju i sagledaju pozitivne aspekte kvalitetne hotelske prodaje kao osnove za pružanje vrhunske usluge. „Turizam traži efikasnost, inovativnost, preduzimljivost. Stalno treba imati u vidu da je turizam važan faktor ukupnog ekonomskog razvoja i naravno, značajan re-

Privredna komora Beograda Udruženje ugostiteljstva i turizma

www.kombeg.org.rs 381 11 2641 355 lok. 129, 171, 192

  15


SPECIJALNA BOLNICA ZA REHABILITACIJU

BANJA JUNAKOVIĆ APATIN

Vaš deo Panonskog mora!

ja lagotvorna ban Blagorodna i b

Na Severu - severozapadu Bačke je jedna od najkvalitetnijih banja u Srbiji – Junaković. Kod njih su izrazito razvijena dva odvojena a komplementarna rekreativna programa za dušu i za telo.

P

o rečima Upravnika Banje, diplomiranog ekonomiste Dra­gomira Obradovića, onaj progam za dušu se razvijao paralelno sa razvojem vanmedicinskih, dakle sportskih i likovnih, tj. kulturnih programa u Banji. I ti su programi na visokom nivou. Banja sa svojom kuglanom uslužuje sportiste reprezentativnog nivoa iz celog sveta. Zbirka skulptura na otvorenom i u zatvorenom prostoru, po vrednosti ne ustupa zbirci umetničkih slika Banje. Večerima poezije ne prisustvuju samo gosti i osoblje Banje, a raznovrsni programi, poput Ličke Olimpijade predstavljaju i dodatan adrenalinski izvor. Dr. Svetozar Cvetičanin ’’vlada’’ Medicinskim blokom Banje u kome se uvek tačno zna ko šta radi, i kako se koriste od prirode dobijeni lečilišni uslovi, kombinovani sa najnovijim naučnim dostignućima.. I njemu smetaju niske cene banjskih usluga, i sve manji broj pacijenata preko PIO fondova, ali je svestan opšte situacije u zemlji. Dr. Spomenka Klem je lekar u Banji.Ona smatra da naše banje moraju početi da primaju veće količine gostiju iz inostranstva, baš zbog kvaliteta prirodnog faktora i stručnosti medicinskog osoblja., i odnosa prema pacijentima. A toga nema i zbog neadekvatnih propisa, i zbog nezainteresovanosti turističkih agencija.

Informacije i rezervacije: 025 772 311

16 

office@banja-junakovic.rs, www.banja-junakovic.rs


Košnica zvana NIŠ

J

ubileji

Godina Milanskog edikta

Teritorija Srbije je u vreme dok su njome vladali Rimljani imala više prestonica Imperije: Sirmium (Sremsku Mitrovicu), Viminacium (Kostolac), Felix Romulianu (Gamzigrad), Šarkamen kod Negotina i Naisus (Niš). Onaj isti Niš koji je ove godine evropska prestonica kulture

S

vako neka veruje kako mu srce hoće“, rečenica je koja je obeležila svetsku istoriju, istoriju hrišćanstva, koja je doprinela da Niš postane jedan od najznačajnijih centara kulture, verske tolerancije i slobode izbora. Rodni grad Konstantina Velikog, 2013. godine opet postaje Carski grad. 1700 godina od donošenja Milanskog edikta obeležava se upravo na raskrsnici Istoka i Zapada. Turistička organizacija Niša aktivno učestvuje u organizaciji i promociji većine manifestacija i aktivnosti u godini Edikta. Proslava jubileja otpočela je svečanim kocertom duhovne muzike Hora Sretenjskog manastira iz Moskve, a manifestacije koje su zatim usledile bile su u cilju proslave ovog akta koji je označio prestanak progona hrišćanskih vernika. Najveću pažnju turista, kao i građana Niša, privukle su muzičke manifestacije izvedene na Letnjoj pozornici Niške tvrđave. Prva u nizu, bila je muzičko scenski nastup „Constantinus Magnus“, autora Sanje Ilića i Balkanike, u izvođenju solista, hora, orkestra i baleta narodnog pozorišta iz Be-

ograda. Ovaj nastup je obeležio 3. jun, dan Sv. cara Konstantina i carice Jelene, Slave grada Niša. Od klasičnih izvedbi veliku pažnju je privukla Betovenova IX simfonija, kao i opera ’’Trubadur’’ Đuzepea Verdija. Sve ove manifestacije su privukle pažnju kako domaćih tako i stranih turista, koji su tim povodom mogli da se upoznaju sa bogatim kulturno - istorijskim nasleđem grada Niša. Tokom letnjih meseci, grad festivala će ugostiti i svetske izvođače džez muzike na međunarodnom džez festivalu Nišvil, od 15-18. avgusta, a koji će posetiocima pružiti trenutke nezaboravnog zadovoljstva. 48. po redu Filmski susreti će ove godine dobiti pečat Milanskog edikta, i okupiće

brojne ljubitelje sedme umetnosti, kao i svake godine. Septembar će obeležiti izložba o Konstantinu Velikom „Rađanje hrišćanstva u rimskim provincijama na tlu Srbije“, kao i delovi Časnog krsta na kome je razapet

Evropske unije. Cilj projekta MOTODESTIN je obostrana regionalna promocija turističkih destinacija Sofija-Niš, kroz efikasno kombinovanje modernih, inovativnih, visokotehnoloških i multimedijalnih alata za planiranje destinacijskog menad-

Isus Hrist, koji će biti izlozeni u oltaru Katoličke crkve u Nišu. Ovaj čin će katolički hram učiniti mestom stalnog hodočašća zapadnih hrišćana. U cilju promocije turističke ponude Niša i informisanja turista, TON učestvuje u realizaciji projekata finansiranih od strane različitih donatora. Projektom turističke signalizacije koje finansira Minstarstvo finansija i privrede biće obelezeno 80 kulturno - istorijskih spomenika i značajnih građevina, uključujući Nišku tvrđavu i spomenike u njoj. Projekat obuhvata i turisticku signalizaciju koja usmerava ka svim prirodnim atrakcijama u okolini Niša, gde je moguće doziveti iskustvo aktivniog odmora. U saradnji sa Opštinom Sofija, i programom prekogranicne saradnje izmedju Srbije i Bugarske ,TON realizuje projekat Menadžment turističkih destinacija Sofija - Niš, koji se finansira iz IPA fondova

žmenta. Razvoj softvera destinacijskog menadžmenta i besplatnih aplikacija za mobilne platforme predstavljaju inovativne elemente projekta koji se po prvi put javljuje u Sofiji i Nišu.

Takođe, tokom ove godine je planirana izgradnja modernog auto-kampa na prostoru preko puta arheološkog parka Medijana, kao i prostornog i dobro opremljenog parkinga. Sam arheološki park Medijana je u procesu natkrivanja vile sa peristilom, što će učiniti da se ogromno arheološko blago približi posetiocima. Sve aktivnosti TON-a su ove godine usmerene na proslavu jubileja, što je u vezi sa povećanim brojem dolazaka i noćenja kako domaćih, tako i stranih turista. Niš, dakle, od ove godine,turistički postaje košnica. ton1@nadlanu.com ton2@nadlanu.com www.nistourism.org.rs

TO NIŠ Voždova 7 018 524 - 877

TIC Niš Voždova 5 018 521 - 321

TIC Niška Banja Sinđelićeva 3b 018 4548 - 588

TIC Tvrđava Stambol kapija 018 250 -222

  17


S

rbijom

Zlatni jubilej od zlata planine S ponosom i zadovoljstvom slavimo u ovoj godini izuzetan jubilej - 120 godina organizovanog turizma na Zlatiboru. Obeležavamo godišnjicu koja verno svedoči o trajanju i postojanosti onoga što istinski vredi. Podsećamo se pređenih deonica tog uvek uzlaznog puta: od skromnih početaka kad su prvi gosti otkrivali ove lepote, sve do ovovremenog prestižnog zvanja najposećenije planine naših prostora.

N

i danas, kad je Zlatibor sa preko milion noćenja godišnje na turističkom vrhu Srbije, bogatu prošlost i vrednu tradiciju ovdašnjeg turizma, temelje na kojima su generacije gradile uspeh, ni za trenutak ne zapostavljamo. A 120 godina duga tradicija zvanično se beleži od 20. avgusta 1893. godine, kako stoji uklesano na česmi kraj jezera u centru planine. Ne zove se taj izvor slučajno Kraljeva Voda: došao je tada kralj Srbije Aleksandar Obrenović, pa podržao nameru zlatiborskih domaćina, upoznatih sa lekovitošću i blagodetima planine na kojoj se razvija ‘’ruža vetrova‘’, da se ovde osnuje vazdušna banja. U to ime na mestu gde je kralj ručao napraviše česmu, po kojoj će se kasnije celo naselje nazvati Kraljevom Vodom. Potom su turisti, željni odmora i oporavka u blagotvornoj prirodi, u mirisima livada i četinara, počeli da češće pohode Zlatibor. Za smeštaj koristiše kolibe, ili skromne sobe u teskobnim kućama siromašnih ali gostoprimljivih Zlatiboraca. Pošto je 1905. godine na oporavku na ovoj planini boravila još jedna krunisana glava, kralj Petar Prvi Karađorđević, načinjeni su presudni turistički koraci. Nakon njegovog boravka nikli su ovde prvi veći smeštajni objekti: hotel ‘’Kraljeva voda‘’ i vila ‘’Čigota‘’, te prva pekara. Počeše tada i neke masovnije posete gostiju, ali su ratna stradanja obustavila turistički zamah. No, s dolaskom mira i stvaranjem jugoslovenske kraljevine Zlatibor se turizmu ponovo okreće. Grade se nove vile i letnjikovci, automobilski put iz pravca Užica, stižu gosti u lepote ‘’gde su se i kraljevi oporavljali‘’. Domaćini uviđaju šansu za zaradu, pa se uz Kraljevu Vodu, vremenom saznaje i za druga zlatiborska izletišta: Palisad, Oko, Ribnicu... Godine 1931. turističko naselje dobija vodovod tako što je voda sa izvora Đurkovac i česme kralja Aleksandra pumpama izvedena u rezervoar. Posebno cveta izletište na Oku, gde je, zaslugom dobrotvora prote Radosava Simića, otvoreno dečje odmaralište i narodno kupatilo sa dva bazena, ribnjakom, restoranom, sa nekoliko drvenih zgrada sa 20 soba. Ali nova ratna stradanja će opet prekinuti razvoj. U krvavom ratu porušeni su mnogi ovdašnji objekti za smeštaj gostiju. Početni posleratni period, isprva sav u obnovi i udarničkom radu, nije išao na ruku odmoru i turizmu. Tek će se pedesetih i šezdesetih godina 20. veka, s napretkom standarda, ljudi okrenuti lagodnijem životu i provodu, pa Zlatibor opet dobija na značaju. Uređuje se jezero u centru planine, a nagli uspon gradnje smeštajnih objekata na ovoj planini kreće u drugoj polovini šezdesetih godina. Najpre je 1965. počeo s radom za to vre-

18 

me blistavi hotel ‘Palisad‘’, decenijama vodeće ime zlatiborskog ugostiteljstva. Gradi se i specijalni zdravstveni zavod ‘’Zlatibor’’ (današnja Specijalna bolnica ‘’Čigota‘’), pa drugi objekti za smeštaj i restorani. A uz njih mnoge privatne vikend kuće, stotine manjih i većih zdanja za odmor koje daju savremeni izgled središtu planine. Kako vreme odmiče, Zlatibor postaje sve uređeniji i dobrom provodu usmereniji. Prave se stadioni i sportski tereni, uređuje ski staza na

Obudojevici, a potom i pod Tornikom, niče hotel ‘’Lovac‘’ na Vodicama, a za njim ‘’Jugopetrol ‘’, ‘’Zelenkada‘’, kasnije i ‘’Olimp‘’, ‘’Zlatibor Mona‘’, mnoga odmarališta u turističkom srcu planine, tržni centri, kafei... Naglo se, značajnim ulaganjima, popravlja komfor u smeštajnim objektima. Pređen je, kako zapisa Milisav Đenić, veliki put: iz koliba i kućera sa usponima i padovima stiglo se do apartmana i rezidencija, od rzavskih virova do olimpijskih bazena, od poljančeta i krpenjače do modernih stadiona i hala... Podaci o broju turista na Zlatiboru dovoljno govore. U 1953. godini bilo ih je 1.393, godine 1967. već oko 20.000, 1973. preko 55.000, a 1975. oko 71.000. Zlatibor je već tada najposećeniji centar planinskog turizma u Srbiji. Ni teškim devedesetim godinama ova se planina ne predaje, odoleva za turizam nepovoljnim vremenima. U novom milenijumu Zlatibor zadržava status jednog od najvećih centara koji brojem turista i njihovih noćenja dostiže i prestiže mnoge banje i primorska turistička mesta. Sadržaji se obogaćuju, zimski meseci obimom prometa dostižu letnje, uspešno se formiraju dve sezone. Zdravstveno - lečilišni, tranzitni, sportsko - rekreativni, manifestacioni turizam, kongresni skupovi, izletništvo i turizam na selu postaju sve značajniji. Danas je Zlatibor planina na kojoj u turističkim ‘’špicevima‘’ boravi i 25.000 posetilaca dnevno. Mnoštvo je na njoj vila i vikendica, odličnih hotela, restorana, letnjih kupališta, raznovrsnih

Тел/факс: 031/841-646; 031/845-103 е-mail: zlatibor@zlatibor.org.rs www.zlatibor.org.rs sadržaja. Leti idealna za pripreme sportista, sa kvalitetnim terenima dobrih podloga. Zimi pogodna za skijanje i uživanja na snegu u velikom ski - centru na Torniku, gde je jedina šestosedna žičara u Srbiji i veštačko osneživanje, ili na padinama Obudojevice, u centru naselja, sa nekoliko kraćih staza i manjih ski - liftova. Postao je odmor na Zlatiboru, i za stare i mlade, u ‘’trendu‘’: da se ovde pobegne od gradske vreve i uhvati vazduha, napune ‘’baterije‘’, proba najbolja pršuta, kajmak i komplet lepinja, da se bude viđen i da vidite poznate. Idealno mesto i za one koji bi da u udobnim kafanskim baštama satima lenčare na izdašnom zlatiborskom suncu, ali i za poklonike aktivnog odmora, ljubitelje napora i pogleda sa najviših vrhova. Gosti se ne odmaraju samo oko Kraljeve Vode, već i po okolnim selima: Sirogojnu, Gostilju, Jablanici, Rožanstvu, Ljubišu, Tripkovi, uz biranu domaću hranu i pažnju domaćina na svakom koraku. U ovo vreme je sve drukčije nego pre 120 godina. Ali da naši preci nisu tada hrabro stupili u turistički razvoj ne bi se ni mi danas, dičili ovakvim bogatstvom ponude. Otuda naš ponos i zadovoljstvo s kojim ovu vrednu godišnjicu obeležavamo.


Jubileji S

rbijom

20. jula jubilarna, 20. Drinska regata

USTANOVA SPORTSKO TURISTIČKI CENTAR „Bajina Bašta“ K.M.Obrenovića 34/2, 31250 Bajina Bašta, Srbija Tel//faks : +381 31 865 900; 865 370 www.tara-bajinabasta.com e-mail: turizam@tara-bajinabasta.com

J

edna od najmasovnijih manifestacija u našoj zemlji ove godine slavi veliki jubilej – po dvadeseti put održava se Drinska regata u Bajinoj Bašti. Drinska regata je najstarija manifestacija turističko - rekreativnog karaktera na reci Drini koju već 20 godina u spomen na drevnu tradiciju drinskih splavara organizuju S.T.C. „Бajina Bašta“ i Opština Bajina Bašta. To je centralna turističko - rekreativna manifestacija koja u više dana trajanja kroz niz sadržaja predstavlja turističku ponudu ovog kraja. Regata je najposećeniji događaj u Zapadnoj Srbiji i centralna letnja manifestacija na vodi u celoj Srbiji ali i regionu. Svake godine ova manifestacija na reci Drini, tokom četiri dana, različitim sadržajima privuče nekoliko desetina hiljada posetilaca iz zemlje i inostranstva a na ovogodišnjoj jubilarnoj očekuje se preko 100 000 posetilaca. Drinska regata je već godinama omiljena letnja domaća destinacija brojnih javnih ličnosti, koje će i ove godine splavariti Drinom na „VIP splavu“. Pored „VIP splava“ na regati plovi i još nekoliko drvenih splavova, izrađenih po originalnom uzoru na stare drinske splavare, koji su plovili na deblima posečenim u šumovitoj Tari. Više čamaca sa trubačima tradicionalno prati nekoliko kilometara dugačku povorku Regate i daje joj ritam. Sastavni deo Drinske Regate je i sada već čuveni muzički festival koji svake godine u Bajinu Baštu dovede najbolje izvođače sa prostora Balkana. Ove godine vas očekuju Toni Cetinski, Hladno Pivo, Piloti, Plavi Orkestar, Bjesovi... Drinska regata ima za cilj unapređenje turizma i upoznavanje posetilaca i šire javnosti sa jedinstvenom turističkom ponudom Bajine Bašte, Nacionalnog parka Tara i reke Drine. Ova manifestacija daje i značajan doprinos razvoju lokalne privrede, trgovine, ugostiteljstva i usluga i zapošljavanju ljudi bajinobaštanskog kraja, u jeku turističke sezone i tokom cele godine.

Na 20. jubilarnoj regati očekuje vas bogat program u celoj sedmici pred spust i to po danima

Basta Boxing Night“ (direktan prenos na B92) – glavna borba večeri nastup Mana Marčete

PRVI DAN – sreda, 17. jul – Predtakmičenje mladih i pionirskih trubačkih orkestara sa područja zapadne Srbije i Moravičkog i Raškog okruga, kvalifikacije za učešće na 53. Saboru trubača u Guči

TREĆI DAN – petak, 19. jul – Takmičarska regata, Skokovi sa mosta, Most fest U večernjim satima na MOST FESTU na izletištu Rača učestvuju: - Plavi orkestar - Toni Centinski - Bjesovi

Koncert narodne muzike na trgu u Bajinoj Bašti DRUGI DAN – četvrtak, 18. jul – Plivački maraton „Drina bez granica“, Igre bez granica-vodeni triatlon Perućac i Takmičenje u pripremanju riblje čorbe Jezero Perućac, reka Vrelo 16: 00 Takmičenje u pripremanju riblje čorbe – reka Vrelo 17: 00 Plivački maraton „Drina bez granica“ jezero Perućac 18:00 Igre bez granica-vodeni triatlon jezero Perućac U večernjim satima na MOST FESTU na izletištu Rača učestvuju: - neafirmisani bendovi – takmičenje - Lance Lopez U večernjim satima u sportskoj hali – „Bajina

ČETVRTI DAN –subota, 20. jul - Revijalna regata, Most fest Start – Perućac, Cilj – Rogačica U večernjim satima na MOST FESTU na izletištu Rača učestvuju: - Kiki Lesendrić i Piloti - Hladno pivo - Hypnotized U sva četiri dana trajanja programa Regate biće organizovan mini sajam suvenira, domaće radinosti, meda i rakija na trgu u Bajinoj Bašti . Pozivamo vas da dođete i lično se uverite u dobar provod i gostoprimstvo Bajinobaštana na jubilarnoj dvadesetoj regati. Obrad Pavlović

  19


N aši

mali

festivali

5. srpski festival svetske muzike Pored seoskog turizma, opština Gornji Milanovac postaje prepoznatljiva i po manifestacijama. Početkom juna, sedmi put su održani “Dani kneginje Ljubice” u Vraćevšnici, a početnom jula je održan Srpski festival svetske muzike u Takovu, zatim Savinački dani ...

U

istorijskom Takovu kod Gornjeg Milanovca, 5. i 6. jula 2013. godine održan je peti po redu Srpski festival svetske muzike /“Serbia World Music Festival”/. Svetska muzika, kao mešavina tradicionalne etno muzike istoka i popularne muzike zapada, poslednjih decenija postaje sve popularniji muzički pravac. Ova internacionalna muzičkokulturna i turistička manifestacija održana je prvi put 2009. godine, kao deo projekta “Tutti Serbia” čiji je pokrovitelj bilo Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Norveške, a partner opština Gornji Milanovac koju spajaju neraskidive istorijske veze sa norveškim narodom. Po isteku projekta, festival su nastavili da organizuju Udruženje gradjana “Srpski festival svetske muzike” i Turistička organizacija opštine Gornji Milanovac. Pokazalo se da je prostor Znamenitog mesta “Takovski grm” u Takovu, gde je Miloš Obrenović 1815. godine podigao Drugi srpski ustanak i time postavio temelje moderne srpske države, idealno mesto za ovakvu manifestaciju. Na prostoru od nekoliko hektara iz godine u godinu raste broj posetilaca, tako da je prethodne godine zabeleženo oko 20.000 ljudi u tri festivalska dana. Pored niza koncerata, program je upotpunjen pratećim sadržajima: smotra folklornih grupa, izložba domaće radinosti, različiti ekološki praktični i edukativni sadržaji, kao i prezentacija turističke ponude Rudničko-takovskog kraja sa neizostavnom tardicionalnom gastronomskom ponudom. Mirjana Marković

20 

Turistička organizacija opštine Gornji Milanovac Cara Dušana br.2, 32300 Gornji Milanovac Tel: 032/720-565; 720-566. e-mail: togm@open.telekom.rs info@togm.org.rs web: www.togm.org.rs


N aši

mali

festivali

Kosidba na Rajcu 41. put Kosidba na Rajcu je, širokim zamahom svojih brojnih kosača, davno iskoračila iz granica ljiške opštine i postala događaj koji otvara sajmove, osviće na stranicama časopisa koji predstavljaju Srbiju svetu i boji mirisom livada brojne televizijske kanale i internet stranice.

K

osidba na Rajcu oživljava uspomenu na zajedničke seoske mobe i slavi završetak košenja planinskih livada. U ovim krajevima su se kosidbe livada završavale do Petrovdana 12. jula, a Kosidba na Rajcu je nastala na tzv. Rajačkom vašaru koji se od 1892.g. ovde održava uvek u nedelju posle Petrovdana. Svake godine desetine hiljada posetilaca iz svih krajeva Srbije i okruženja uživa u ovom jedinstvenom prikazu teškog i važnog posla, koji se ne tako davno obavljao na ovim prostorima. Manifestacija traje tri dana, počinje 13. i zvršava se 15. jula. Ispunjena je bogatim kulturno-umetničkim i sportskim sadržajima, a kao centralni događaj izdvaja se međunarodna smotra i takmičenje najboljih kosača. To je istovremeno jedinstveno i najveće na svetu kup nadmetanje pobednika lokalnih i regionalnih kosidbi. Smotra počinje sa okupljanjem kosača u tradicionalnim nošnjama, sa slamnatim šeširima i vezenim torbicama na ramenima, preko ceremonijalnog defilea kosača, trubača, zdravičara, vodonoša, ručkonoša, pa do samog takmičenja i tradicionalnog kosačkog ručka na travi postavljenog na ćilimima i belim čaršafima. Do sada su učestvovali kosači iz Velike Britanije, Islanda, Rumunije, Rusije, Holandije, Mađarske, Kine... Poslednjih godina su stalni gosti iz Norveške i Danske, a ove godine, pored uobičajeno dobrih kosača iz Slovenije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, očekuju se takmičari i iz Češke i Slovačke. Najbolji kosač u takmičarskom delu se se proglašava pobednikom i dobija Zlatnu kosu. Pobednik revijalnog takmičenja, za čiji se izbor pored veštine, u obzir uzimaju stas, nošnja i pesma, proglašava se Đidijom ili Kozbašom. Na sledećoj Kosidbi on je taj koji predvodi kosače. Vladimir Ivanović

  21


S

R

B

I

J

O

M

Poduhvat vredan pažnje

Oživela “Panorama“ Turističko-sportski centar “Zlatar“ uzeo je od “Recreatours-a“ u višegodišnji zakup hotel “Panoramu“ i krenuo sa sređivanjem i opremanjem ovog nekadašnjeg giganta i začetnika razvoja turizma na Zlataru.

U

prvoj deceniji 21. veka u Srbiji smo bili svedoci investicija u hotelske kapacitete uglavnom od strane privatnog kapitala. Bilo je, a najavljuju se i nova ulaganja velikih hotelskih lanaca u izgradnju novih hotela sa 4 i 5 zvezdica i to pretežno u Beogradu. Pred kraj prošle godine na upravljanje “Falkenštajneru“ predat je hotel “Stara planina“ u čiju je izgradnju država uložila 30 miliona evra i to je primer javno - privatnog partnerstva. Sada je po prvi put jedna opština preko svoje turističke organizacije uzela u zakup neki hotel. Jedinstven primer u Srbiji. Kada se kaže hotel “Panorama“ i Zlatar odmah se javlja asocijacija na rekrativni odmor, zimovanje i čist vazduh. Međutim, krizna vremena i vlasničko prestruktuiranje učinila su svoje, i “Panorama“ je postala kočnica daljem razvoju turizma u Novoj Varoši. Moralo se reagovati. Rešenje je nađeno i opština Nova Varoš je preko svog turističko-sportskog centra “Zlatar“ uzela “Panoramu“ u višegodišnji zakup i krenula u obnavljanje. Ovaj primer može da bude svojevrstan putokaz i drugim opštinama na čijim teritorijama se nalaze zapušteni hotelski objekti, koji vape za revilatizacijom. “Do sada je uloženo preko sto hiljada evra i trenutno se izvode radovi na uređenju i adaptaciji soba. Preuzeli smo 20 radnika Recreatours-a i zaposlili smo još 26 mladih ljudi. Do početka zimske sezone biće opremljen wellness centar sa bazenom i saunom. Inače, svi gosti koji posete hotel za vreme trajanja letnje sezone dobijaju gratis ski pas za predstojeću zimsku sezonu sraz-

meran broju dana boravka u letnjem periodu.” – kaže nova direktorka turističko-sportskog centra “Zlatar“ Ivana Novaković. I prvi rezultati su tu. Tokom prve tri nedelje maja u renoviranoj “Panorami“ ostvareno je preko tri hiljade noćenja. Trenutna cena polupansiona u dvokrevetnoj sobi je 1.595,00 dinara, dok je noćenje sa doručkom 1295,00 dinara, a samo noćenje svega 950,00 dinara. Panorama je izgrađena u alpskom stilu i nalazi se na 1200 metara nadmorske visine. Na svega 100 metara od hotela je ski staza sa žičarom, dok

Turističko sportski centar ’’Zlatar’’ Adresa:Karađorđeva 36 31320 Nova Varoš Tel/fax: +381(0)3362621 e-mail: tsczlatar@novavaros.rs sajt: www.zlatar.org.rs

su tereni za male sportove (odbojku, košarku, rukomet, fudbal) na udaljenosti od 50 metara. Kombinacija kontinentalno - mediteranske klime na Zlataru veoma povoljno deluje na respiratorne organe, što čini uslove za razvoj sportsko - rekrativnog turizma idealnim. Osim hotelskih sadržaja turističku ponudu Nove Varoši u predstojećim letnjim mesecima čini i veliki broj manifestacija koje organizuje turističko-sportski centar “Zlatar“ kao na primer: Seoska olimpijada, Zlatarski kup – takmičenje u ribolovu, Regata na Uvačkom i Radoinjskom jezeru, izložba meda i Sirijada. A kada ste već tu iskoristite priliku da probate gastronomske specijalitete ovoga kraja: sir, kajmak, heljdovnu pitu, pastrmku i naravno jagnjetinu na kajmaku. Sve to na ovoj nadmorskoj visini izuzetno prija. Željko Milinković

Hotel “Panorama” tel. 033/61-772

22 


Obrazovani stručnjaci kreiraju budućnost svoje zemlje

Ambasadori govore

V

011/ 2698 - 222, 2698 - 206, 3193 - 641, info@visokaturisticka.edu.rs www.visokaturisticka.edu.rs

isoka turistička škola omogućuje svojim studentima da

Upoznavanjem sa tradicijom, istorijom, kulturom, jezikom i običa-

kroz dinamičan i kreativan nastavni proces steknu savre-

jima drugih naroda, studenti obogaćuju svoja poslovna i intelektualna

mena znanja, ali i da prodube postojeća, i prošire svoje

znanja, i na jedan poseban način otvaraju vrata u svet. Prilika da posle

vidike jer turizam ne poznaje granice. U cilju upoznavanja sa prirodnim i kulturnim nasleđem razvijenih turističkih destinacija i njihovih

dostignuća u razvoju turizma, u Visokoj turističkoj školi održava se

predavanja o mogućnostima saradnje Kube sa turističkom industrijom

manifestacija „Ambasadori govore“, a do sada su organizovani Dan

u Srbiji dugo razgovaraju sa ambasadorom Republike Kube, Merce-

Kube, Dan Republike Grčke, Dan Islamske Republike Irana, Dan

des Martinez Valdes i njenim saradnicima, da od ambasadora Grčke

Ukrajine, Belgije, Brazila, Indonezije, Turske, Mjanmara, kao i

Nj.E. Dimosthenis Stoidis-a neposredno saznaju za pogodnost da po

predstavljanje Tunisa i Maroka.

posebnim uslovima mogu da uče grčki jezik, ili da probaju neke od lokalnih specijaliteta Kraljevine Maroko,vide tradicionalne predmete

  23


V

I

S

O

K

A

T

U

R

I

S

T

I

Č

K

A

Š

K

O

L

A

iz hiljade kilometara udaljenih zemalja…sve to predstavlja za mlade ljude veliko iskustvo, pouku i inspiraciju. Neke od zemalja su za studente i profesore Visoke turističke škole

Iz Ambasada Brazila i Indonezije su osim predavanja i izložbi,

pripremile stručne prezentacije, turističke filmove i izložile fotografije

pripremili raznovrstan program da bi studentima približili veliko

i autentične predmete. Ambasador Islamske Republike Irana Abolg-

kulturno bogatstvo svojih zemalja. Ambasador Federalne Republike

hassem Delfi je prisutnima govorio o turističkim potencijalama svo-

Brazil, Alexandre Addor Neto se čak za trenutak priključio orkestru

je zemlje, Ukrajina je imala prezentaciju na temu: Turistički biseri

i plesačima sambe na sceni. Indonezija je priredila bogat umetnički

Ukrajine – situacija posle Evropskog prvenstva u fudbalu 2012., NJ. E.

program sa tradicionalnim plesom sa Balija i izvođenjem svetovne

Alain Paul Francis Kundycki, govorio je o ciljevima i rezultatima

muzike na nacionalnim instrumentima, a NJ. E. Samuel Samson je

Kraljevine Belgije u oblasti ekonomije i turizma…

istakao da je prikazan mali deo indonežanske kulture koja ima preko 1300 etničkih grupacija.

24 


V

I

S

O

K

A

T

U

R

I

S

T

I

Č

K

A

Š

K

O

L

A

Predstavljanje drugih destinacija u Visokoj turističkoj školi je, takođe, značajno i sa aspekta podsticanja saradnje između zemalja u oblasti turizma, kao i saradnje Škole sa srodnim obrazovnim institucijama u svetu, otvara mogućnosti za razmenu profesora i studenata i

Nove destinacije u cilju razvijanja poslovne saradnje između preduzeća iz Srbije i njihovih potencijalnih partnera iz dalekih destinacija, i u skladu s tim nedavno je potencijale svoje zemlje partnerima iz srpske turističke privrede i medijima, predstavio Nj. E. Zaw Tun, ambasa-

učešće u zajedničkim projektima. Ambasador Turske Mehmet Kemal Bozaj poručio je tokom manifestacije Dan Turske da turistička privreda može značajno doprineti zbližavanju dve države na kulturnom planu. Što se tiče ekonomske saradnje, Škola je pokrenula program

  25


V

I

S

O

K

A

T

U

R

I

S

T

I

Č

K

A

Š

K

O

L

A

dor Republike Unije Mjanmar u saradnji sa „Silver Hills Travels and Tours“ koji su ovom prilikom prvi put posetili našu zemlju. Međunarodna saradnja je odavno zaštitni znak ove visokoškolske ustanove koja je visoko rangira u savremenom obrazovnom sistemu i postavlja standarde u školovanju kadrova za potrebe turističke privrede. Rozana Sazdić

26 


Srbija dobila prvo eko kamping odmorište

događanja

Sunce za roštilj Fruška gora, Stražilovo – Nekadašnji rasadnik JP „Nacionalni park Fruška gora“ na 4 km od Sremskih Karlovaca, 16 km od Novog Sada i 75 km od Beograda, zahvaljujući projektu koji su finansijski podržali JP NP Fruška gora, Kamping asocijacija Srbije kroz MATRA program holandske Vlade i Sektor za turizam Ministarstva finansija i privrede, postao je prvo eko kamping odmorište u Srbiji.

- Ovo je prvi eko kamp u zaštićenom području i prvi eko kamp u Srbiji. Rađen je sa idejom da eko kamping obogati turističku ponudu NP Fruška gora i orijentiše se ka stvaranju prihoda pružanjem turističkih i ugostiteljskih usluga, a sve manje eksploa-

E

ko kamping odmorište „Fruška gora“ prostire se na 1,7ha, raspolaže sa 30 šatorskih parcela i 10 parcela za prikolice i auto - kuće, poseduje prečišćivač otpadnih voda, zatim sanitarni objekat s toaletima, tuševima i umivaonicima, a tu su i recepcija, prostor za radionice i igralište za decu. Odmorište je Dizajnirano tako da se postiže kompletna povezanost sa prostorom zaštićenog prirodnog područja u kome se nalazi i izgrađeno je od prirodnih materijala iz neposrednog okruženja, a prilagođeno za korišćenje osobama sa invaliditetom. Eko kamping odmorište Fruška gora zvanično je otvoreno 15. juna, bez posebnih ceremonija, a u priisustvu više od 200 kampera, ljubitelja prirode, mladih gorana i izviđača, predstavnika TOS, brojnih institucija, nevladinog sektora i medija. Prvi čovek JP “Nacionalni park Fruška gora” Dobrivoje Antonić pomenuo je da je završena prva faza uređenja kampa, koji predstavlja svojevrsnu učionicu u prirodi i da ono što sledi jeste postavljanje solarnih panela, izgradnja bungalova I uređaja za pražnjenje hemijskih toaleta u skladu sa pravilima zaštite životne sredine i zaštićenog prirodnog područja u kome se eko kamping odmorište nalazi.

tacijom šumskih i drugih prirodnih resursa. Ovaj kamp je primer kako se može komercijalizovati jedan prirodni resurs bez narušavanja okoline. – smatra predsednik Kamping asocijacije Srbije Vladimir Đumić. Ministarstvo finansija i privrede čiji je sektor za turizam podržavao inicijativu, a potom i realizaciju ideje o eko kampu, zadovoljno je postignutim, čuli smo od Prof. dr Gorana Petkovića, državnog sekretara za turizam,- Eko kamping odmorište treba da promoviše prirodu, zaštitu prirodnih vrednosti, održivi turizam, kao i da širi priču o

potrebi očuvanja prirode i njenog korišćenja na održiv način. – kaže Petković, podvukavši važnost činjenice da se kamperima iz Evrope obezbedi kvalitetan smeštaj u neposrednom kontaktu sa prirodom. To, čini se, neće biti nimalo teško, budući da ekipa iz Kamping asocijacije Srbije posebno naglašava da je prvo eko kamping odmorište građeno od prirodnih materijala, bez betona, a energija koja se koristi je obnovljiva. Voda će se zagrevati putem solarnih panela, a najveće iznenađenje, koje se najavljuje, biće solarni roštilj! Dakle, kamp će minimalno uticati na prirodu. Za one spremne za različite vidove avanture, eko kamping Fruška gora biće polazna tačka za put prema 17 fruškogorskih manastira, 17 jezera i 17 registrovanih vinarija na Fruškoj gori. Oni mlađi neće biti uskraćeni za kontakt sa svetom, jer je 3G mreža obezbeđena na recepciji, a za one najmlađe JP “Nacionalni park Fruška gora” postavio je kompletan mobilijar i dečje igralište.

U eko kamping odmorištu Fruška gora prvi kamperi su već zauzeli pozicije, pa neće biti nimalo čudno ako se već ovog leta ovde bude tražilo mesto više. Jelena Bujdić Krečković

  27


S

rbijom

Prestonica malina

AriljeVarošica sa dušom Arilje, grad duge istorije sa tragovima života još od perioda praistorije, preko rimskog perioda, utočišta za grčke doseljenike iz Larise, sedišta moravičke episkopije, razvijalo se od malog naselja u 19. veku pa sve do proglašenja za varošicu ukazom kneza Milana Obrenovića 23.oktobra 1880.godine.

L

epota Arilja je u jednoj od najčistijih reka u Srbiji - Velikom Rzavu, njegovom biseru - Visočkoj banji i nizu Rzavskih plaža nadomak grada, u autentičnosti netaknute prirode koja vodi do Vodene pećine ali i u kulturnom duhu crkve Svetog Ahilija i manastira Klisura koji datiraju iz 13. veka. Očuvana životna sredina pruža izvanredne uslove za proizvodnju zdrave hrane i razvoj turizma pa ne čudi što je prva asocijacija na Arilje MALINA. Svetska prestonica maline kako se Arilje često naziva ima preko 5.000 fabrika pod otvorenim nebom (što je najveća koncentracija zasada na svetu) koji proizvode godišnje oko 15.000 tona maline što čini 5% svetske proizvodnje maline. Sa druge strane razvijen preduzetnički duh i ukorenjena tradicija privatnog preduzetništva daju drugu asocijaciju na Arilje - tekstilni proizvodi sa zaštićenim žigom kvaliteta “ Ariljski tekstil “.

ARLEMM art festival - održaće se 27. i 28. jula na Uskom viru - rečnom ostrvi na Velikom Rzavu u Arilju. Učešće na festivalu uzeće vrhunski umetnici: Divna Ljubojević i hor MELODI, Nikola i Bojana Peković (Ja imam talenat 2012), Jazz

Dani crvenog zlata - Dani maline

otsek Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, braća Teofilovići i drugi. * Za dodatne informacije - www.arlemm.rs , tel. +381 69 611 767

19-20. jula 2013.god. Opština Arilje organizuje drugi sajam maline - Dani maline. U okviru sajma organizovaće se takmičenje u pripremi slatkiša od maline i degustacija, izbor za najslađu malinu, izložba rukotvorina i dečijih radova na temu maline kao i stručna predavanja, pa kulturno umetnički program... Manifestacija će okupiti proizvođače i prerađivače maline i drugog jagodičastog voća, distributere mehanizacije, ambalaže i opreme za voćnjake, distributere sredstava i opreme za zaštitu voćnjaka, predstavnike ugostiteljskih i turističkih objekata, banke i osiguravajuća društva, kao i proizvođače tekstilnih proizvoda iz Arilja. Dođite da uživamo u ukusu kolača, pita, sokova, kompota i malina sa čokoladom i dopustite da vam naša varošica otvori dušu sa mirisom maline. Za sve dodatne informacije malina.cbc@gmail. com, tel. +381 31 891 918 ARLEMM - Ariljska letnja muzička manifestacija i ARLEMM art festival 21.jula - 04.avgusta 2013. Manifestacija ARLEMM okuplja decu i mlade iz Srbije i okolnih zemalja u organizaciji udruženja MUZIKIS. Ovogodišnjim programom je predviđeno učešće osam predavača iz oblasti : violina, viola, violončelo, kontrabas, gitara, klavir i duhovno pojanje.

28 

Crkva Svetog Ahilija - zadužbina Nemanjića Duhovni svetionik Arilja, Manastir posvećen Svetom Ahiliju, zadužbina kralja Dragutina Nemanjića, građena je i oslikana 1283-1296. godine. Godine 1219. Sava Nemanjić proglasio je ariljski manastir za sedište moravičke episkopije, ovde je stolovao srpski pravoslavni episkop a kasnije i mitropolit. Crkva se ističe i kao galerija dragocenih fresaka iz 13. veka sa portretima vladara iz loze Nemanjića, nesvakidašnjim rešenjem za ktitorsku kompoziciju, freskom Isusa Hrista koja je u Parizu 1970. go dine dobila nagradu za vizuelni identitet kao najlepša na svetu. Ariljska crkva posvećena je episkopu Ahiliju iz Larise (Grčka), vatrenom borcu protiv arijanske jeresi i učesniku prvog Vaseljenskog sabora u Nikeji 325. godine. Gospod ga je proslavio pobedom nad Arijem, učinivši čudo da na Ahilijevo ispovedanje istine poteče voda iz kamena. Izuzetne likovne vrednosti je freska Svetog Arhangela Gavrila - Plavi anđeo (ariljski anđeo) koja se svrstava u najuži krug remek dela starog srpskog freskoslikarstva. Crkva Svetog Ahilija proglašena je za spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Turistička organizacija opštine Arilje Trg partizana br. 1, 31230 Arilje Tel/Fax +381 31 891 171 381 31 891 287 e-mail : tooarilje@gmail.com ticarilje@gmail.com www.arilje.org.rs

FB Srcem za Arilje


Sela Kosjerića S

rbijom

Dočekuju kao najrođenijeg

U organizaciji Udruženja preduzetnika u seoskom turizmu Srbije, TO Kosjerić je bila domaćin pokretne i pokretljive press konferencije u selima Stojići, Seča reka, Skakavci i Mionica. Osim predstavnika opštine Kosjerić, učršće u konferenciji su uzeli i predstavnici TO Užičkog kraja i nekih opština Šumadije i TOS

O

d pogače i soli na kapiji domaćinstva Cvije i Zorka Stojanića u Stojićima, sve je teklo bez zamerke. Pred putnike je iznošena hrana, nuđeni su pićem (šta je Bog dao)...

Potom se išlo put Kosjerića, pa u Seču reku, do 200 godina stare crkve brvnare, posvećene Svetom Đorđu, koju čuva mrtva straža od krajputaša posvećenih izginulim ratnicima iz ovog kraja, u ratovima 1912 – 1918. godine. I cveće na sve strane, sudeći po selima Kosjerića, Srbija je jedna velika bašta.

Stare srpske priče kazuju da Bog, ili lično silazi i obilazi domaćinstva po selima, ili šalje Apostole, Svetog Savu, Svetog Nikolu i anđele.. i stoga i poslovica ’’Gost u kuću, Bog u kuću’’ , i odnos prema gostu koji iz nje proističe.

A u selu Seča reka domaćinstvo Rade i Radomira Ignjatovića. Doček iz duše. I nije čudo što su ovde godinama, do sankcija, dolazili turisti iz Zapadne Evrope. I što se još uvek javljaju... Posle se išlo nazad ka Divčibarama, i prvo su se panoramski razgledala sela Skakavci i Mionica. Pažnju su privukli Infocentar i Kotlina sa svojim prelepim slapom, zatim domaćinstvo Lazovića i Božov vajat.

Cela kuća Stojanića je jedna cvetna bašta. Odasvud mirisi, pogled se muti od šarenila. Gradskom oku treba vremena da se navikne. I nosu. I baš tu je počela konferencija, pozdravnom rečju Predsednika Opštine Kosjerić, u svetu čuvenog ugostitelja Milijana Stojanića, inače, rodom iz Stojića. A u Stojanićima pravi izložbeni prostor: Na jednom mestu sve što je bilo potrebno jednom seoskom domaćinstvu sa okućnicom pre stotinak godina (A može i danas da zatreba).

Taj deo press konferencije je prošao u panoramskom razgledanju Povlena i njegovog pobrđa.

I jedna prinova: baš pre nego što će se pojaviti novinari otelila se krava. Veliki razlog za slavlje i nazdravljanje.

I sve je završeno u domaćinstvu ’’Gostoljublje“ za oko, nos i nepca veoma ukusnim ručkom u kome su svi gosti uživali. Radmila Jovanović

  29


LOVNI TURIZAM ( 2. deo )

Karakteristike i osnovne funkcije lovstva i lovnog turizma

O lovnom turizmu, kao značajnom segmentu turizma u našoj široj javnosti, a sigurno i u delu naše turističke struke malo se zna. Nekada je ovaj vid turizma donosio značajan devizni prihod Srbiji, a naročito Vojvodini. Nesumljivo, i danas postoje pretpostavke da se ovaj vid turizma revitalizuje i da u bližoj budućnosti postane značajan faktor razvoja našeg celokupnog turizma. Iz tih razloga, Turističke novine od svog prethodnog broja posvećuju deo svog prostora ovoj temi, sve u cilju opšte edukacije i pokretanja inicijative da se ovom vidu turizma posveti adekvatna pažnja. Piše: Dr Vladimir Marković, docent PMF, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad KARAKTERISTIKE LOVNOG TURIZMA

L

ovni turizam kao selektivni oblik turizma karakterističan je po svojoj kompleksnosti, odnosno višeslojnosti. Predmet interesovanja lovaca-turista je veliki broj vrsta lovne divljači, gde svaka zahteva specifične uslove u pogledu staništa, lovne sezone, načina lova i slično, zatim organizaciju i izvođenje turističkog lova. Kako se divljač na osnovu lovačke klasifikacije deli na krupnu i sitnu divljač, tako se razlikuju i komponente lovnog turizma pa se razlikuju lovni turizam krupne i sitne (dlakave i pernate) divljači. Osim klasičnog lova sa oružjem postoje i drugi vidovi lova kao što su posmatranje i snimanje divljači (birdwatching, fotosafari). Lovni turizam predstavlja oblik turističkog putovanja i boravka u mestima izvan teritorije stalnog boravka korisnika lovno-turističkih usluga, koji pretpostavlja postojanje određenog fonda lovne divljači u adekvatnom prirodnom ambijentu prilagođenom za uspešan lov. U lovnom turizmu profit se prevashodno ostvaruje iz naplate odstrela divljači, odnosno neposrednim trošenjem prirodnih resursa (divljači), što nije slučaj sa većinom drugih oblika turizma. Lovnim turizmom se lovstvu vraća značajan deo ostvarenih prihoda, koji se u najvećem delu usmerava na gajenje, zaštitu i proizvodnju divljači, odnosno na unošenje u lovišta najmanje onog broja jedinki određenih vrsta divljači, koliko je izlovljeno. Osim navedenog, značajan deo sredstava ostvarenih kroz lovni turizam usmerava se na investiranje u lovište kako bi se poboljšali stanišni uslovi divljači (izgradnja lovno-uzgojnih objekata) kao i ukupni uslovi za sprovođenje turističkog lova (izgradnja lovno-tehničkih objekata, smeštajnih kapaciteta i sl.). Iz navedenog se može zaključiti da je lovni turizam generator razvoja lovstva uopšte. Lovni turizam je polivalentna delatnost jer je kao segment lovstva povezan sa šumarstvom, vodoprivredom, poljoprivredom, sportom i rekreacijom, obrazovanjem, naukom, kulturom... Sa druge strane je lovni turizam, ako se posmatra kao segment turizma, povezan sa ugostiteljstvom, saobraćajem, trgovinom i dr. Kao segment turističke privrede lovni turizam

30 

se zbog specifičnosti svoga proizvoda odlikuje sledećim karakteristikama: Eksploatacija i fizičko smanjenje brojnosti osnovnog resursa (divljači) zahteva dobru organizaciju, adekvatno planiranje i poštovanje lovačke etike. Pojačana industrijalizacija i urbanizacija koje deluju na smanjenje lovnih terena i broja divljači, upućuje lovce iz drugih zemalja da traže nova lovišta, u kojima postoje dobri uslovi za uspešan lov. Lovna sezona na većinu lovnih vrsta, prema važećem kalendaru lova, traje u intervalu avgustfebruar. Najveći deo lovno-turitičke sezone se odvija u vreme kada ostale turističke aktivnosti nisu aktuelne, te ekonomski efekti lovnog turizma doprinose ravnomernijoj vremenskoj i prostornoj preraspodeli ukupnog turističkog prometa. U sredinama gde je lovni turizam dobro organizovan, ostvaruju se značajni prihodi od potrošnje lovaca-turista. U lovno-turističku potrošnju spadaju: troškovi posredovanja, trasport, smaštaj i ishrana, plaćanje odstrelne takse, ulazak u lovište, iznajmljivanje oružja i municije, upotreba lovčkog psa i drugo. Razvoj lovnog turizma doprinosi integralnom razvoju drugih privrednih i neprivrednih delatnosti čije usluge koriste lovcituristi za vreme trajanja lovno-turističkog aranžmana kao što su trgovina, zdravstvo, PTT usluge i slično.

Boravak lovaca-turista u lovno-turističkim destinacijama traje relativno kratko, svega dva-tri dana u proseku. Iz tog razloga neophodno je da organizacija ukupnog lovno-turističkog aranžmana bude na najvišem mogućem nivou, kako bi pružanje svih vrsta usluga bilo uspešno. Na ovaj način bi se lovci-turisti zadovoljili na neophodnom nivou, a to je uslov za njihovo ponovno vraćanje i učestvovanje u lovno-turističkoj potrošnji, odnosno postizanje veće ekonomske koristi od tekućeg i budućeg lovno-turističkog prometa. Za lovni turizam je karakterisitična njegova konverziona funkcija, kojom se određeni prirodni prostori, koji se preko drugih delatnosti ne mogu valorizovati i učiniti ekonomski korisnim, mogu iskorišćavati ekonomski i učiniti razvojno značajnim. Tako na primer, bare, močvare, ritovi, krševiti predeli, delovi pustinja i drugi nepristupačni predeli koji za najveći broj privrednih i neprivrednih delatnosti nisu od značaja, za lovni turizam su korisni jer predstavljaju biotope za određene vrste divljači, i terene gde se odvija ovaj vid turizma. Po pitanju učesnika u lovno-turističkim kretanjima postoje izvesna ograničenja. Naime, da bi neko lice moglo da lovi, uslovi su da je to lice punoletno, da ima dozvolu za posedovanje oružja i da ima položen lovački ispit. Poslednja stavka nije obavezavajuća u slučaju stranih lovaca-turista, ali se sa pravom smatra da ukoliko neko lice poseduje dozvolu za upotrebu lovačkog oružja i želi da lovi u inostranstvu, verovatno poznaje osnovna pravila koja se tiču lova i divljači. Konačno, iz tog razloga je obaveza korisnika lovišta da pri sprovođenja lova u kojima učestvuju strani lovci-turisti, obezbedi stručnog pratioca u lovu. Korisnici lovno-turističkih usluga su uglavnom platežno sposobniji, zahtevaju kvalitetniju uslugu, čime se značajno uvećavaju ekonomski rezultati poslovanja turističke privrede. Lovni turizam je po osnovu ostvarenih ekonomskih efekata na drugom mestu, odmah iza nautičkog turizma. Lovci turisti su veliki potrošači, jer osim usluga u lovu, oni sredstva troše na oružje, municiju, lovačke pse, opremu i slično.


LOVNI TURIZAM ( 2. deo ) Uslov za odvijanje lovnog turizma jeste da lovište kao, lovno-turistička destinacija, poseduje određene atraktivne, receptivne i pristupačne faktore. Atraktivnost lovno-turističke destinacije čini lovna divljač, bilo da se ona lovi, fotografiše ili samo posmatra. Značajnu atraktivnost predstavljaju lovni predeli sa značajnim sportskorekreativnim i estetskim potencijalima, kao što su šumske staze, osmatračnice, šumske proseke, lepota predela itd. (Prentović, 2005a). Receptivna osnova je važan segment svake turističke, pa time i lovno-turističke destinacije, i čine je adekvatni objekti za boravak i usluge u lovištu. Tu spadaju, lovačke kuće, kolibe, boksevi za pse i drugo. Ovde takođe spadaju sredstva za transport kao što su: terenska vozila, zaprege, sanke, čamci i sl. Pristupačnost lovno-turističke destinacije mogla bi se uopšteno posmatrati dvojako i to s obzirom na dve kategorije lovaca-turista (inostrani i domaći). Kada je reč o inostranim lovcima-turistima, uzima se u obzir udaljenost destinacije u odnosu na imitivna područja kao i na glavne saobraćajne koridore, aerodrome i plovne puteve u našoj zemlji. Kada se govori o domaćim lovcimaturistima pristupačnost se procenjuje na osnovu udaljenosti i kvaliteta saobraćajnica od određenog emitivnog centra do potencijalnog odredišta.

Lovni turizam je u organizacionom smislu veoma složen. Lovno-turistička organizacija se sastoji iz četiri međusobno povezana segmenta: lovno-turistički privredni subjekti, neprivredni subjekti, društveni i državni subjekti (Prentović, 2008). Najvažniji privredni subjekti u lovnom turizmu su korisnici lovišta (Lovački savez Srbije, Lovački Savez Vojvodine, Lovački savez Kosova i Metohije, Nacionalni parkovi, ribarska i poljoprivredna gazdinstva, Vojska i Javna Preduzeća „Srbijašume“ i „Vojvodinašume“, kao i druga pravna lica). Od drugih privrednih subjekata na lovni turizam uticaj imaju i lovno-turistička receptiva (hotelijerstvo i restoraterstvo), saobraćajne usluge, zanatstvo, trgovina i druge tercijarne delatnosti. Neprivredni subjekti u lovnom turizmu su predstavljeni službama u funkciji lovnog turizma kao što su prevodilačka, transportna ili služba stručnih pratilaca za vreme lova. U indirektnoj funkciji lovnog turizma su delatnost informativno-propagandnih službi i kulturno-umetničkih institucija. Društveni lovno-turistički subjekti koji na načelima neprofitabilnosti i dobrovoljnosti utiču na razvoj i unapređenje lovnog turizma su Lovački savez, Turistička organizacija i Automoto savez i dr. Državni lovno-turistički organizmi imaju značajnu ulogu u uređivanju i funkcionisanju lovnog turizma, te vrše nadzor su resorna ministarstva koja su nadležna za poslove lovstva, turizma, šumarstva, usluga i finansija.

OSNOVNE FUNKCIJE LOVSTVA I LOVNOG TURIZMA Lovstvo je bitan činilac razvoja raznih čovekovih delatnosti. Kroz lovstvo i lovni turizam ostvaruju se značajni zdravstveno-rekreativni, ekološki, ekonomski, vaspitno-obrazovni i kulturni efekti. Jedno od osnovnih obeležja lovnog turizma čini to što se i na strani tražnje i na strani ponude u fokus interesovanja stavljaju divlje životinje. Saglasno dominantnim zahtevima tražnje, u lovnom turizmu se izdvajaju sledeće funkcije: ekološka, rekreativno-zdravstvena, i ekonomska funkcija koje pripadaju grupi primarnih funkcija. U sekundarne funkcije, odnosno u one koje su nastale usled čovekovog bavljenja lovom, ubrajaju se kulturna i edukativna. Ekološka funkcija – pretpostavlja prisutnost prirodne izvornosti i takvog kvaliteta lovnih prostora koji, na jednoj strani, obezbeđuju neophodne uslove za egzistenciju lovne divljači, a na drugoj kvalitetan boravak turista u zdravom prirodnom prostoru. Osnovni uslov odvijanja lovno-turističkih kretanja predstavlja postojanje određenog kvaliteta i kvantiteta lovne divljači. Stoga je ekološka funkcija izražena u poslovima gajenja i zaštite divljači, očuvanja i stalnog unapređenja njenih staništa. Ova funkcija je posebno istaknuta prilikom naseljavanja divljači u nova staništa, ili prilikom vraćanja autohtonih vrsta u staništa sa kojih je iščezla (reintrodukcija). Na ovaj način mnoge vrste divljači opstaju i razvijaju se u uslovima gde bez intervencije lovno-gazdinskih mera verovatno to ne bi uspele. Rekreativna funkcija lovnog turizma se ogleda kroz psihofizičko angažovanje lovaca-turista u lovnim prostorima. Ovo je bitno zbog činjenice da je savremeni čovek višestruko ugrožen načinom i tempom življenja nametnutim uslovima današnjice. Zbog sve češće prisutnog stresa kod ljudi, izazvanog sve većom urbanizacijom, zagađenošću prirode, fizičkom neaktivnošću i slično, lovni turizam predstavlja jednu od mogućnosti za upražnjavanje rekreativnih aktivnosti. Zdravstveni efekti lovne rekreacije se manifestuju u sferi preventive ali i rehabilitacije za koju su neophodni boravak u zdravoj prirodnoj sredini i kretanje. Ova funkcija lovnog turizma se iskazuje i kroz socio-psihološke efekte jer utiče na zbližavanje ljudi, povećava slobodu i mogućnost samoizražavanja i životnu stabilnost pojedinca. Ekonomska funkcija se najpre ogleda kroz ostvarivanje značajnih finansijskih sredstava naplatom lovno-turističkih usluga. Kao što je

napomenuto, jedan deo sredstava ostvarenih odstrelom divljači se dalje koristi za permanentna ulaganja u gajenje, zaštitu i uzgoj kvalitetnih vrsta divljači. Osim odstrelne takse, u lovno-turističkim kretanjima lovac-turista plaća određen broj drugih stavki koje, takođe, izuskuju velika sredstva, a koje čine lovno-turistički proizvod. Ekonomska funkcija lovnog turizma se ogleda i kroz doprinos razvoju drugih delatnosti kao što su poljoprivreda, šumarstvo, trgovina, saobraćaj, industrija. Odnosno može se reći da lovni turizam na određen način doprinosi opštem privrednom razvoju jedne zemlje. Edukativna funkcija se manifestuje kroz obrazovanje, obučavanje i usavršavanje lovaca. Lovna aktivnost daje doprinos svim komponentama vaspitanja – fizičkom, moralnom, intelektualnom, estetskom i radnom. Komponenta fizičkog vaspitanja sadržana je u činjenici da se boravkom i aktivnostima u lovištu poboljšava psiho-fizičko stanje pojedinca. Usvajanjem normi koje se tiču odnosa lovca prema divljači, prirodi, drugim lovcima, lovačkim psima, oružju i dr., doprinosi se razvoju moralnih kvaliteta pojedinca. Intelektualni razvoj učesnika u lovno-turističkim kretanjima se ogleda kroz neophodnost polaganja lovačkog ispita koji obuhvata oblasti gajenja i zaštite divljači, kinologije, oružja, balistike i dr. Obrazovanje lovaca je zasnovano na principu permanentnosti, jer se odvija neprekidno u toku celokupnog lovačkog angažmana pojedinca bilo da je reč o pohađanju seminara, ili jednostavno korišćenjem literature i sredstava informisanja iz stručne oblasti. Stvaralačke inspiracije, izazvane estetskim senzacijama, podstiču lovce i druge lovne poslenike na produkovanje ostvarenja sa izrazitim estetskim vrednostima. Tako brojni primeri umetničkih dela, insipirisanih prirodnim lepotama, čarima lova i divljači, dokazuju da lovna aktivnost doprinosi i estetskom vaspitanju. Kako je u svakoj lovačkoj organizaciji pri sprovođenju radnih akcija obavezno prisustvo svih članova (lovaca), tako je lovstvo i u funkciji razvoja radnog vaspitanja. Razvoj radnog vaspitanja nije u direktnoj povezanosti sa lovnim turizmom jer lovac turista nije obavezan (niti se od njega zahteva) da učestvuje u radnim akcijama u lovno-turističkoj destinaciji, ali se može pretpostaviti da je veliki broj lovaca-turista i član neke lovačke organizacije u mestu prebivanja tako da su i oni ipak u obavezi ispunjava zadataka ovog tipa. Iskustva pokazuju da je kulturna dimenzija takođe prisutna u lovnom turizmu. Znatan deo korisnika lovno-turističkih usluga, ispoljava potrebe upoznavanja kulturnih dobara date turističke destinacije. Osim toga, kulturna dimenzija lovnog turizma se ogleda i u poznavanju i poštovanju kodeksa ponašanja za vreme i posle lova, lovačkog bontona, kao i opšte kulture ponašanja lovaca. Na ovaj način, svakim učestvovanjem u nekom lovno-turističkom aranžmanu doprinosi se kulturnom obogaćenju ličnosti i širenju saznanja i vidika. Fotografije: Jaroslav Pap

  31


S

t

r

u

k

a

i

n

Turizam – metafora savremene egzistencije Piše: dr Đorđe Čomić, redovni profesor Visoka hotelijerska škola strukovnih studija Beograd

P

redmet analize su međusobni odnos turizma i života, odnosno različiti oblici interakcije i preplitanja između turističkog putovanja i svakodnevne egzistencije. U tom smislu ističu se sledeće ključne dimenzije: život i turizam kao kružno kretanje; virtuelna putovanja kao deo svakodnevnice; turizam kao teorija savremene egzistencije; svakodnevni život kao pauza između putovanje; daleko postaje blisko, a blisko postaje daleko; putovanje kao negacija ili potvrda svakodnevne egzistencije; neautentičnost, nihilizam i ironija u životu i turizmu; eksteritorijalna mesta i kulturne čaure; globalistička miksofilija protiv tribalne miksofobije; život i turizam kao sukcesija doživljaja; kraj putovanja i kraj života. Život i turizam kao kružno kretanje Analogija između ljudske egzistencije i turizma proizlazi iz same definicije turizma. Turizam je kružno kretanje – počinje i završava se u polaznoj tački, u mestu prebivališta putnika (povratkom kući, u mesto i sobu iz koje krenuo). Ljudski život je takođe kružno kretanje, počinje iz ništavila i vraća se u ništavilo, život je relativno kratko putovanje, materijalna egzistencija između dva beskrajna perioda nepostojanja. Smrt je, u izvesnom smislu, kako kažu pojedini filozofi, „povratak kući“ u ništavilo iz koga smo izašli rođenjem. Putovanje i ljudski život imaju svoje vremensku dimenziju, trajanje koje se meri danima ili nedeljama kada je reč o putovanju, a decenijama i godinama kada je reč ljudskom životu. Međutim, postoji i prostorna dimenzija, prostorni domet svakog pojedinca tokom života. Postavlja se pitanje koliko kilometara ili milja svaki pojedinac pređe tokom života (analogno automobilu). Kolika je naša „životna kilometraža“, koliko kilometara pređemo hodajući, koliko gradskim i međugradskim prevozom, a koliko kilometara prevalimo kao turisti tokom celog života? Dakle, pored temporalne dimenzije života i putovanja, moramo se više pozabaviti i spacijalnom dimenzijom (dometom, dužinom i strukturom napravljene kilometraže tokom života, s posebnim osvrtom na turistički relavantnu kilometražu.). Virtuelna putovanja kao deo svakodnevnice Turizam, ili bar svest o latentnoj mogućnosti putovanja, prožimaju i naš svakodnevni život. Mi nismo turisti samo kada putujemo, kada smo daleko od kuće i kada se krećemo. Mi smo izloženi turizmu, na različite načine, i kada smo kod kuće, u svojoj sobi. Posredstvom medija, a pre svega elektronskih (tv, internet), stalno smo izloženi slikama bližeg i daljeg sveta, nalazimo se u poziciji virtuelnih putnika kroz kibernitički prostor. Ta virtuelna putovanja mogu biti podsticaj i poziv za realna putovanja, ali znatno češće imaju smisao po sebi (ljudi vole da gledaju reportaže iz dalekih, egzotičnih zemalja iako su

32 

svesni da verovatno nikada neće imati prilike da tamo odu, zbog nedostatka sredstava ili drugih razloga). Ustvari, celokupna naša egzistencija se sve više virtuelizuje, sve veći deo sadržaja naše svesti, emocija i interesovanja dugujemo medijima. Virtuelna realnost potiskuje fizičku realnost, a u izvesnom smislu ona čak postaje subjektivno realnija, važnija i zanimljivija. Prosečan čovek sve veći deo života provodi u veštačkom, fantomskom svetu medijskih slika, ali istovremeno znatno više putuje virtuelnim prostorom nego onim realnim, geografskim (ovde se kao relevantan pokazatelj javlja odnos između vremena provedenog na putovanju i vremena provedenog u gledanju turistički relevantnih sadržaja na televiziji i internetu). Post-turista sve ređe napušta kuću-stan-sobu, on je sve više „nepokretni putnik“ u fotelji, učauren u četiri zida svoje „Paskalove sobe“ sa pogledom na svet kroz „virtuelne prozore“. Turizam kao teorija savremene egzistencije Turizam je za pojedine teoretičare i metafora savremene egzistencije. Naime, on nije samo radikalno uticao na promenu lokalnih kultura, stila i načina svakodnevne egzistencije u receptivnim mestima i zemljama, već je i snažno povratno delovao na promenu svakodnevne egzistncije kod kuće, koja postaje sve sličnija turističkoj egzistenciji. Međutim, u postmodenom društvu dogodile su se takve promene koje su učinile da ljudska egzistencija postane drugačija u odnosu na prethodne epohe, a to znači sličnija turizmu. Nasuprot tradicionalnoj egzistenciji, koja se bazira na trajanju, ponavljanju, stabilnosti i predvidivosti, postmoderna egzistencija se bazira na privremenosti, promeni, nestabilnosti, nepredvidivosti, promiskuitetu, hedonizmu, potrazi za avanturom tela i duha. Turizam je upravo paradigma takve nestalne, provizorne, eskapističke, iskorenjene i decentralizovane egzistencije bez oslonca (lutalačka, nomadska egzistenecija). Promena prostora, vremena, socijalnog okruženje, uloga i samoga sebe (probati sve u životu, biti neko drugi , težnja za stalnom promenom životnih uloga, stilova i modusa egzistencije) postaju ciljevi ljudske egzistencije. Efemerno, čulno, zabavno, ono što stvara užitak, postaje smisao egzistencije, dok ono duhovno, apsolutno onostrano sve više gubi vrednost. Privremene veze sa mestom, prolaznost, (fizič-

a

u

k

a

ka, geografska, socijalna), nasuprot geografskoj ukorenjenosti i statičnosti. Iskoristiti dan, uživati sada i ovde, grčevita potraga za trenucima užitka, postoju smisao egzistencije. Prolaznost socijalnih odnosa, privremeni kontakti, kratkotarajni susreti, pandemija promiskuiteta. Najzad, pojedini teoretičari smatraju sa uticaj turizma na svakodnevnicu i obrnuto, znači „kraj turizma“, jer nestaju razlike (dediferencijacija doživljaja), pa tako dolazi do međusobnog prožimanja i sinteze, odnosno do globalne homogenizacije kulture i prostora. Imajući sve to u vidu, dolazi do inverzije, pa se turizam više ne objašnjava životom, već se život objašnjava turizmom. Zbog toga je turizam postao oblik životne filozofije, odnosno turizam se javlja kao teorija savremene ljudske egzistencije. Svakodnevni život kao pauza između putovanja Putovanje više nije kratki segment vremena koji prekida tok svakodnevne egzistencije, već svakodnevni život postaje segment između dva putovanja. Težište egzistencije se pomera sa svakodnevnice u mestu prebivališta, na neuobičajenu egzistenciju daleko od kuće. Ima teoretičara koji smatraju da je sve veći broj ljudi (globtrotera, kosmoplita) koji žive da bi putovali, jer u tome nalaze smisao života. Njima su važniji segmenti vremena koje provode na putovanju, od onih koje provode kod kuće (ovaj tip ljudi sedenje kući doživljava kao pripremu za putovanje koje se iščekuje s nestrpljenjem). Putovanje više nije kratak prekid svakodnevne egzistencije, već je svakodnevni život prekid turističke egzistencije. U ovom kontekstu se može reći da atavistički nagon ka nomadskoj egzistnciji dobija prevagu nad stečenom navikom sedelačke egzistencije. Daleko postoje blisko, a blisko daleko Daleko postaje Blisko (tv, inernet, štampa, literatura), a Blisko postoje Daleko (susedi, kolege sa posla, članovi porodice). Ovde se radi o smanjenom interesovanju za bliskog drugog, gubljenje, „ljubavi prema bližnjem“ u korist, „ljubavi prema daljnjem“ (virtuelnom, novom, drugačijem, neobičnom, dalekom, egzotičnom, mističnom, onostranom). Savremena istraživanja ukazuju na sve veći stepen otuđenja od formalno, prostorno i krvno bliskih ljudi (porodica, prijatelji, susedi, kolege s posla). Ljudi se sve manje međusobno posećuju i druže, sve manje su zanimljivi jedni drugima kao sagovornici, jer su medijski sadržaji mnogo zanimljiviji (šta možemo još novo i zanimljivo da čujemo od kolega s posla ili komšija, a što nismo čuli već sto puta, naspram neiscrpnom bogatstvu sadržaja interneta ili kablovske i satelitske televizije). Istovremeno, neke daleke destinacije, neka egzotična podneblja deluju znatno zanimljivije, privlačnije i „bliskije“ našim potrebama, željama i aspiracijama nego život Ovde, kod kuće, u prividno blskoj sredini, među formalno bliskim ljudima, od kojih smo suštinski otuđeni. Putovanje kao negacija ili potvrda svakodnevne egzistencije Putovanje, kao privremena negacija. Ovde posredstvom Tamo, se javlja kao kritika, odbacivanje ili negacija svakodnevne egzistencije kod kuće. Putovanje je pobuna protiv sopstvenog društva i kulture. Ima putnika koji tokom celog života ponavljaju taj ritual pobune, traže različite oblike kompenzacije izvan mesta prebivališta, ali nemaju


S

t

r

u

snage da ga ostave, pa mu se uvek nevoljno vraćaju. Međutim, ima i onih kod kojih je pobuna kratkog daha, oni veoma brzo shvataju da im je kod kuće ipak najbolje (home sweet home), pa se srećni vraćaju u svoj dom i svakodnevnicu, ceneći je sada više nego ikada ranije. Oni, ustvari, kroz privremenu pobunu, reafirmišu vrednosti i način života protiv kojih su se bunili. Tako negacija sistema (ovde) antisistemom (tamo) vodi njegovom potvrđivanju. Najzad, ima i putnika za koje putovanje predstavlja anticipaciju promene mesta prebivališta i započinjanje nove egzistencije. Putovanje im omogućava da, postepeno ili iznenada, shvate da svet u kome žive od rođenja više nije njihov svet, da sopstvenu kulturu doživljavaju kao tuđu , a neku tuđu kao sopstvenu. To vodi potpunom odbacivanju domovine i svakodnevne egzistencije u njoj, a putnik postaje emigrant, izbeglica. Zemlja u koju je nekada dolazio kao turista, sada postaje njegova nova domovina. Neautentičnost, nihilizam i ironija u životu i turizmu Ovde se prednost daje traženju lepih iluzija u odnosu na ružne istine. Postmoderni turisti sve više traže pseudo događaje i neautentične prizore pod uslovom da su zanimljivi. Život je takođe poplavljen surogatima, ružičastim iluzijama i kičom, koji imaju za cilj da ispune prazninu ljudske egzistencije. Ovde je na sceni ironičan postmoderni odnos prema klasičnim vrednostima i velikoj naraciji, opsesivnom tražnju znakova i značenja u svakoj pojavi, odbacivanju simbola i kultura koje stoje iza njih. Današnji putnici su egzistencijalni i vrednosni nihilisti, oni putuju kroz svet i život sa ironičnim osmehom na licu. To su samosvesni hedonisti kojima više znači da popiju neki dobar koktel ili kapućino u klimatizovanom restoranu, nego da silaze u zagušljive i klaustrofobične grobnice faraona da bi videli njihove mumije i posmrtne zlatne maske. Ovakvi turisti mogu više uživati u čistoj, umivenoj kopiji Venecije u Las Vegasu ili Orlandu, nego u originalnoj Venciji koja smrdi na ustajalu vodu, memlu i trulež. Istina i autentičnost su u ovom slučaju na niskoj ceni, jer hijerarhija vrednosti daje prednost onome što je zanimljivo, zabavno, luckasto, onome što izaziva uzbuđenje, smeh, radost, što pruža mogućnost samozaborava i bekstvo od sučeljavanja sa„fundamentalnim pitanjima ljudske egzistencije“ Savremeni svakodnevni život i turizam su i u ovom smislu veoma slični. Podčinjeni su istim zakonitostima površnosti, plitkosti, eskapizma, infantilizma. Oba podsećaju na „cirkusku zabavu“ u kojoj je sve usmereno na šarene vizuelene efekte. Centralna ličnost spektakla je klovn, a publiku čine deca s lilihipima. Međutim iz perspektive postmodernog turiste „cirkusku zabavu“ upravo predstavlja obilaženje kulturno- istorijskih spomenika, gde ulogu „klovna“ preuzima turistički vodič. Ironičan stav postmodernih turista proizlazi iz činjenice da masovni turisti pred toga što nemaju autentičnu potrebu, ne mogu da ostvare ni autentični doživljaj. Oni žive u iluziji da su upozanili i doživeli lokalnu kulturu posredstvom objekata (spomenika), međutim to je pseudoznanje. Istovremeno, postmoderni turisti, sedeći na plaži ili u noćnom klubu, kroz neposrednu komunikaciju,, mogu ostvariti dublji kontakt sa lokalnim stanovništvom, njihovom kulturom i običajima, za razliku od masovnih turista koji beskrajno ponavljaju ritual „razgledanja mesta“ koji

k

a

i

je lišen bilo kakvog smisla i značenja. Turizam je, dakle, lišen visokih kulturnih i vrednostih aspiracija. Post-turisti, takođe, bez kompleksa i osećanja samokrivice prihvataju pretvaranje turizma u robu, a u kontekstu potrošačkog društva i imalačke egzistencije. Savremeni turizam je aktivnost koja ima smisao po sebi, a nije sredstvo ѕa neke uzvišenije ciljeve, kao što je to bio slučaj sa klasičnim putnicima. Ustvari, ovo se oslanja i na savremenu životnu filozofiju po kojoj je smisao života u samom životu, a ne izvan njega, u nekakviim visokim idealima ili onostranim, metafizičkim kategorijama. Eksteritorijalna mesta i kulturne čaure U savremenom turizmu sve veći značaj dobijaju određeni tipovi tranzitnog prostora, koji imaju eksteritorijalni, solipsistički odnos prema okruženju. Tipičan primer za ovo su međunarodni aerodromi, železničke stanice i benzinske pumpe (s restoranima i/ili motelima) na autoputevima. Ovo su tačke na kojima dolazi do međusobnog mešanja putnika različitih nacionalnosti i lokalnog stanovništva. To su kosmopolitske oaze, globalistička geta usred lokalnog, u kojima vlada jedna specifična atmosfera, gde prostornu kompresiju globalnog usred lokalnog, prati i vremenska kompresija, to jest veoma kratak vremenski period u kome su ti ljudi zajedno, međusobno slučajno izmešani, jer već za nekoliko minuta ili sati, tu više neće biti isti ljudi, mešaće se neki drugi ljudi. Drugi tip ovakvih objekata su hoteli sa međunarodnom klijentelom. Svaki hotel predstavlja određenu „kulturnu čauru“. S jedne strane, to je za turiste sigurna čaura sopstvene kulture usred nepoznatog i pretećeg okruženja (npr. hotel Hilton kao „Amerika u malom“ za američke turiste u zemljama trećeg sveta), a s druge strane, za lokalno stanovništvo svaki hotel predstavlja oazu dalekog sveta, geto u kome su koncentrisani stranci. Za njih ulazak u hotel ima efekat prividnog putovanja u inostranstvo, u neki drugi, lepši i bogatiji svet o kome oni sanjaju. Najvećem broju lokalnog stanovništva luksuzni hoteli su finansijski ili formalno nedostupni (zabrana ulaska, osim ukoliko nisu zaposleni kao osoblje), dok lokalna elita ima mogućnost da kontaktira sa strancima, pa u tom slučaju hotel postaje mesto mešanja uvezenih, turističke i lokalne kulture. Najzad, sve je češći slučaj da luksuzni hoteli teže posredstvom arhitekture, uređenja enterijera, zanatskih i umetničkih dekorativnih elemenata, kao i restorana sa lokalnim specijalitetima, integriše deo lokalne kulture u hotel. Na taj način se diferencira hotelski proizvod, unosi deo egzotizma u javne prostore i sobe, što omogućava lakšu aproprijaciju lokalne kulture od strane turista Globalistička miksofilija protiv tribalne miksofobije Ovde se radi o ljubavi ili strahu od mešanja sa „drugačijim drugim“, sa strancima, pripadnicima drugih nacija, rasa, religija, klasa. Porast religioznog fundamentalizma, nacionalizma i tribalizma se može tumačiti kao reakcija na akceleraciju procesa globalizacije i međunarodnog turizma, koji dovode do mešanja stanovništva i promovišu miksofiliju. Kako globalizacije i međunarodnog turizma ne može biti bez planetarnog kretanja i mešanja stanovništva, verski fundamentalizam i terorizam predstavljaju glavne neprijatelje turizma. Ipak, ovde je nužno istaći da su mnogo

n

a

u

k

a

važnije retorte miksofilije, u kojima prethodno treba da se potvrdi koncept multietničkog društva, određene „useljeničke“ zemlje (SAD, Kanada, Australija, Velika Britanija) i globalne metropole (Njujork, Toronto, Sidnej, London) u kojima međusobno koegzistira najveći broj pripadnika različitih nacija i kultura. U njima se može ostvariti mnogo veći doprinos međusobnoj integraciji nego posredstvom turizma (imajući u vidu privremenost i kratkotrajnost međusobnih kontakata). Nažalost, rastući terorizam (posebno islamski) doprinosi sve većem jazu između pojedinih religija, što može dovesti u budućnosti do „sukoba civilizacija“, o čemu sve više govore pojedini teoretičari. Život i turizam kao sukcesija doživljaja Ponašanje savremenih turista pojedini teoretičari označavaju ka „pašenje trave“ (grazing behaviour). Turisti veoma brzo troše atrakcije, senzacije, događeje i doživljaje, a zatim traže nove „pašnjake“. Zbog toga je „stado turista“ stalno u potrazi za novim pašnjacima, stalno je gladno novih senzacija i doživljaja, koje turistička industrija teži beskrajno da proizvodi. Ustvari, doživljaji postaju smisao života i putovanja. Uspešnost ljudske egzistencije se sve više meri brojem i intenzitetom prijatnih doživljaja koji se odigravaju od trenutka rođenja do smrti. Analogno tome i turizam predstavlja „lov na doživljaje“, a i sama putovnja čine važne događaje u ljudskom životu i doprinose njegovom obogaćivanju. Doživljaji se takođe sve više pluralizuju.Naime, javljaju se različiti individualni doživljaji unutar prividno homogenih grupa masovnih turista, što vodi dekonstrukciji postojećih tipologija. Raste značaj subjektivnosti, odnosno subjektivnog pridavanja značenja od strane turista kao odrednica doživljaja. Individualni, subjektivni doživljaji prostora i vremena imaju sve veći značaj u odnosu na objektivni pristup. Ustvari, može se reći da je subjektivni doživljaj turiste za njega samog „realniji“ od objektivne realnosti. Dominira relativnost interpretacije, nasuprot koncepciji turizma i života kao apsolutne istine. Kraj putovanja i kraj života Ljudi ne putuju samo da bi se zabavljali i uživali u različitim aktivnostma, već putuju i radi umiranja, u susret smrti. U tom smislu kraj putovanja se može poklopiti sa krajem života. To su oni ljudi bolesni na smrt ili samoubice koji traže mesta sa nekom mističnom, metafizičkom aurom koja olakšava putovanje ka onostranom. Ovde je metafora „putovanje na onaj svet“ veoma adekvatna. Za neizlečive bolesnike putovanje može biti poslednji sentimentalni oproštaj od sveta, od lepih mesta na kojima se nakada uživalo u životu. A za samoubice, kojima ni jedno mesto nije bilo dovoljno lepo za život, putovanje može biti poslednja potraga za lepim mestom za umiranje. Ovde, međutim, ne treba zaboraviti ni one ljude u terminalnoj fazi bolesti koji, da bi izbegli bolno i ponižavajuće umiranje kod kuće, odlaze u zemlje u kojima je dozvoljena eutanazije (Švajcarska). U posebnim bolničkim uslovima pacijentima se omogućava bezbolno „poslednje putovanje“. Najzad, ima i onih koji nevoljno, nesrećnim slučajem, tokom putovanja gube život, bilo da se radi o saobraćajnom udesu, cunamiju, terorističkom napadu ili zemljotresu.

  33


U

susret

velikom

jubileju

( I I ) In hoc signo...

Urbanizam, arhitektura i umetnost u doba Konstantina Velikog Arhitektonske karakteristike u doba Konstantina Velikog. Piše: Ivana Cvetković, arh. - saradnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu

A

rhitektura u Konstantinovo doba nije se u mnogome razlikovala od arhitekture pre dolaska Konstantina na vlast. Ali se svakako osećalo pomeranje u stremljenjima prilikom stvaranja novih građevina, kako bi se odgovarilo na promenjene potrebe korisnika. To se pre svega odnosi na nastanak i građenje bazilike. Bazilika kakvu danas poznajemo, vuče svoje korene iz grčke građevine stoe. Grci su pod nazivom bazilika podrazumevali veliku dvoranu čija je unutrašnjost podeljena nizovima stubova, čime je stvaran određeni broj brodova. Delimičnom promenom prvobitnog preseka osnove grčke bazilike, postignuta je arhitektonska forma, koja predstavlja praobrazac hrišćanske bazilike.

Još je Vitruvije (I vek p.n.e.) dao jasne propise: „Širina bazilike ne sme da bude manja od trećine i veća od polovine njene dužine, čak iako to zahteva sam teren na kojem se gradi. Ako je mesto izduženo, na kojem se gradi, na svakom kraju treba podići ‘halkidije’ (dvorane na oba kraja zgrade, podizane prevashodno zato da bi se iskoristio i ostatak raspoloživog zemljišta). Zdanje je po dužini podeljeno na tri dela. Širina bočnih hodnika, uključujuči i stubove, ne sma da iznosi više od trećine centralnog dela. Toj širini mora da odgovara i visina stubova. Donji hodnik sa stubovima nadvisuje drugi, čiji stubovi moraju da budu za četvrtinu niži i međusobno povezani povišenom balustradom“ (De Architectura) Prve hrišćanske crkve podižu rimski carevi i elita. Posle pobede Konstantina nad Maksencijem (312. godine n.e.), Konstantin nastavlja radove na velikoj hrišćanskoj bazi-

lici, koju je započeo Avgust Maksencije, na mestu prodavnice bibera i soli u Rimu (Horea Piperataria), prozvana „Hram mira“. Ova bazilika, još poznata i kao Basilica Nova (“nova bazilika“) je izgrađena u periodu od 308. do 312. godine i predstavljala je najveću građevinu na rimskom forumu. Jedinstvena arhitektonska forma hrišćanskih bazilika nastaje kao sinteza više vrsta građevina - hramova, rimskih administrativnih zgrada i privatnih rezidencija. Pre priznavanja hrišćanstva, okupljanje za molitvu i jelo bilo je u kućama bogatijih hrišćana u triklinijumima. A sahranjivanje se, zbog velikih progona, odvijalo u katakombama. Međutim, sa potpisivanjem Edikta o toleranciji svih religija (313. godine u Milanu), hrišćani zauvek napuštaju katakombe i počinju graditi crkve. Oni nisu želeli da koriste paganske građevine za svoje obrede, već grade nove građevine,

Slika 1. Maksencijeva bazilika na Rimskom forumu, dovršio je Konstantin Veliki

34 


U

susret

Slika 2. Osnova i presek Maksencijeve bazilike

velikom

jubileju

( I I )

Slika 3. Aksonometrijiski prikaz preseka kroz Maksencijevu baziliku

oblikom i formom prilagođene svojim potrebama. Tako hrišćanske bazilike dobijaju čitav niz karakterističnih elemenata. Osnovni zahtev bazilike je da na jednom mestu okupi veliki broj vernika i da se njihova pažnja usmeri ka oltaru. U bazilici se objedinjuje prostrana unutrašnjost, što je zahtevao hrišćanski ritual jer se u hišćanskoj veri iskazuje potreba za okupljanjem vernika pri molitvi, jelu, piću, i novom kultu – sahranjivanju vernika. Bazilika je bila više od dvorane za skupove, predstavljala je sveti dom Boga, i upravo se na ovom mestu prepliću namene i značenja koje su hramovi paganskih božanstava imali, sa funkcijom rimskih administrativnih zgrada, pretečom hrišćanskih bazilika. Porast crkve, odnosno broja vernika, uslovio je potrebama za izgradnjom bzilika – specijalnih građevina za molitvu, gde su sveštenici arhitektonskom preprekom bili odvojeni od običnih vernika, nasuprot ranijim, paganskim, svetilištima u kućama, koja su bila mala, neformalna i dostupna svima. Umetnost, arhitektura I urbanizam ovog perioda prožeti su svojevrsnom religijskom I mitološkom simbolikom, što predstavlja u potpunosti novi izraz. Sa pojavom hrišćanstva dolazi do upotrebe simbolike, do prikazivanja različitih predstava I uvođenja simbola. A same građevine su pravljene tako da prikažu religijsku simboliku, ali I da zadovolje potrebe korisnika, u zavisnosti od funkcije objekta. Kao i sam način života stanovništva, i građevine su podređivanje poštovanju boga i pravljene u njegovu slavu

  35


J

ubilej

Veliki župan

Stefan Nemanja -

začetnik loze blagorodne U istoriji svakog naroda i države postoje velikani koji su svojim životom i delom postavili temelje državotvorne misli, mudrom i hrabrom vladavinom izborili se za trajne državne tvorevine i u kolektivnom pamćenju naroda zauvek zauzeli posebno i prelomno mesto

K

ada je odrastao do mladićstva Nemanja je, prema rečima njegovog sina i biografa Stefana, prozvanog Prvovenčani, primio čest otačastva svojeg, oblast. značajnu kako po veličini tako i po položju. Istočni deo države kojim je Nemanja upravljao bio je prvi na udaru moćne vizantijske države, sa kojom su srpski župani već duže vreme ratovali A odakle se pojavio ovaj mladić koji je svojom fizičkom pojavom (uzrastom veoma visok i izgledom naočit) i bistrinom uma plenio vizantijske careve i dostojanstvenike? biografski podaci o rodonačelniku najznačajnije srpske srednjovekovne dinastije nalaze se u delima njegovih sinova Stefana i Save, kao i u povelji koju je izdao manastiru Hilandaru, ali taj najraniji deo njegovog života prati tek nekoliko rečenica. Čak se iz ovih dela ne znaji ni imena Nemanjinih roditelja. Danas je, pak, poznato da mu se otac zvao Zavida i da se Nemanja rodio u Ribnici, gde je Zavida izbegao posle nemira koji su zadesili zemlju, verovatno posle smrti velikog župana Vukana 1112-1113. godine. Svojim nasleđem Nemanja je počeo da upravlja oko 1158/59. godine, kada dolazi u bliži kontakt sa Vizantijom, koja je svojom viševekovnom tradicijom i kulturom bila uzor mnogim narodimaOdatle je Nemanja preuzimao najbolje, težeći da organizuje svoju državu na istim principima. Dobijanje dvorskog dostojanstva tome ga je približilo još više. Pun ambicija došao je u sukob sa braćom iz koga je izašao kao pobednik. Svestan značaja trenutka nije se svetio, već je nastavio da upravlja zajedno sa svojom braćom, ali sada kao veliki župan. Bio je to samo jedan od velikih i dalekovidih Nemanjinih postupaka zbog kojih je u narodu ostao upamćen kao začetnik dinastije i srpske države, iako su Srbi i pre njega imali svoju državu, a ni poreklo mu, po svemu sudeći, nije bilo beznačajno. Otac mu je, verovatno, bio sin Uroša I i brat Uroša II, srpskih župana, i brat Jelene, ugarske kraljice, i Beloša, ugarskog palatina. Temelji koje je Nemanja postavio ostali su tokom celog srednjeg veka osnova za dalju nadogradnju srpske državnosti. DRŽAVNIK Nakon zatočenja i smenjivanja Dese, uz saglasnost cara Manojla, veliki župan postao je Zavidin sin Tihomir, a po običaju, njegova braća udeoni kneževi. Nemanja je tom prilikom dobio na upravu oblast na istoku države – župe Ibar, Rasinu, Toplicu i Reke. Kasnije je od cara Manojla, prilikom susreta u Nišu, dobio u nasledni posed župu Dubočicu, dotadašnji sastavni deo vizantijske

36 

teritorije, a obdaren je i carskim sanom – dvorskim dostojanstvom. Na ovaj način stekao je veću političku samostalnost Nemanjina 1, 36350 Raška Telefon: 036/36-360 prema braći, čak i velikom županu. To, a e-mail: office@raska-turizam.rs www.raska-turizam.rs i njegova samostalnost u vođenju verske politike, naročito izgradnje manastira u U želji da se organizacija što više oslobodi vizantijskog utiTurističko-sportska „Raška“ će nastupiti na Toplici, izazvali su sujetu kod braće, koja su ga caja Nemanja je vodio pragmatičnu politiku pakBeogradu u hali 4 beogradskog sajma koji se održava od zatočila u jednu pećinu kod Rasa. Oslobodivši se tiranja i saradnje sa svim njenim protivnicima. uz pomoć pristalica, Nemanja je proterao braćuKao i i prethodnih Osim sa Ugrima, sklapao je saveze sa Normanima godina TSO „Raška“ će nastupiti na štandu proglasio se velikim županom. Veruje se da jepod donazivom prilikom njihovih na Drač i Solun 1185. „Turistički centarnapada Kopaonik“, oslanjajući se na na toga došlo 1168. godine, ili možda malo ranije. godinebrend i sa vođama bugarskog ustanka Petrom najveći turistički u našoj zemlji, a to je Kopaonik. Za istimi Vizantijski car je, nezadovoljan promenama u Asenom štandom pored Turističko-sportske organizacije 1186. godine. Ipak, najviše„Raška“ nade svoju polaSrbiji, pružio podršku Nemanjinoj braći kojadetaljniju su, ponudu leto predstaviće hotelijeri, i to:Fridrihom I gao je uzasavez sa nemačkim carem skupivši najamničke odrede, krenula na njega. Do • „JAT“Barbarosom, Apartmani u to vreme najmoćnijim evropskim • Apartvladarem, hotel „Mount“ bitke je došlo kod sela Pantino, u blizini srednjokoji je u leto 1189. godine, na čelu ve• Hotellike „Srebrna lisica“vojske, koja je krenula da oslobodi vekovnog grada Zvečana i tom prilikom Nemanjikrstaške • Apartmani „Kraljevi Čardaci“ ne trupe odnele su pobedu.. Jerusalim od muslimana, prešao Dunav i uputio • Apartmani „Milamari“ Izgladivši donekle odnose sa vizantijskim case starim vojničkim putem Via milittaris na jug. Sa • Vila „Raška“ rem, Nemanja je ipak neprekidno vrebao priliku bratom Stracimirom i velikom NemanPredstaviće se „Big Snow fest“, zimski pratnjom festival koji se po da se oslobodi velike potčinjenosti u kojoj se nalaje izašao susret krstašima i u Nišu Barbarosi prvi put jaove godine uodržava na Kopaoniku u periodu od zio. Činilo se da mu se prilika za to ukazala 1171. priredio svečani doček. Tada je ponudio 20.000 19-25.03.2012. godine. godine, kada je došlo do rata između VizantijeTakođe i vojnika daštandom zajednički napadnu Vizantiju, traživši za našim ćemo predstaviti novi turistički Venecije. Na podsticaj Venecije i uz podršku Ugaproizvod da na Kopaoniku, a to susve jednodnevni izleti sa Kopaonika mu ovaj prizna ono što je osvojio i što će ra i Nemaca u taj sukob uključio se 1172. godine i Turističko-sportske u režiji organizacije Jedni od tih osvojiti, a on će mu biti verni „Raška“. vazal. Iako nemački Nemanja. Kako je Venecija, usled kraha svoje flote, izleta su: car nije pristao da ratuje s Vizantijom, rastali su kroz vekove te je krstaška vojska opskrbljena uskoro izašla iz rata, Nemanjin položaj postao •jeNovi Pazar se u prijateljstvu, baštinaiidrugim put kulture „Transromanika“ nezavidan. Našavši se suočen sa vojskom koju •jeUnesco hranom potrepštinama. • Srednjevekovni gradovi i manastiri predvodio sam car, Nemanja je bio prinuđen da Nakon Barbarosine smrti 1190. godine krstaši • Dolina kraljeva (Isposnica Svetog Save) su se vratili na zapad. To je Vizantijskom caru Isa• Jošanička Banja i Akva park ku II jezero Anđelu omogućilo da se posveti borbi protiv • Semeteško Bugara U jesen 1190. godine na čelu velike • Ibarska vodenai Srba. avantura vojskedobrih krenuostarih je izvremena Filipopolja Plovdiv) • Za ljubitelje i vina(današnji idr... Nemanji. su se negde Za letoprema na Kopaoniku se Dve nudi vojske aktivan sudarile odmor: pešačke ture, u dolini Morave. je pripala Vizanbiciklizam, vožnja Južne kvadova, jahanje,Pobeda paraglajding i druge aktivnosti utincima, prirodi. ali je Nemanjina vojska očuvala borbenu Pored turističke ponude na Kopaoniku, TSO „Raška“ će za sposobnost i kontrolu nad prostranim oblastima, svojim pultom Jošaničku Banju (Termominetako daprezentovati su je došloi do izmirenja. Vizantija je tom ralne izvore, prirodu, zdravu životnu sredinu i Akva park).konZaprilikom povratila neke teritorije, pre svega se naši srednjevekovni manastiri: Gradac,gradoStara i pregovara, izašavši pred Manojla i izrazivši mutim po-predstaviće trolu nad Carigradskim drumom i velikim Nova Pavlica i Nikoljača, kao i kulturno-turističke manifestacije kornost. Ovaj mu je oprostio i poveo ga sa sobom vima, ali je pod Nemanjinom vlašću, ipak, trajno koje se u toku godine održavaju na teritoriji opštine Raška. u Carigrad, a u Srbiju se vratio učvršćen u dostoostala znatna teritorija. janstvu i vlasti velikog župana. Zauzvrat je obećao Mirom sklopljenim nakon bitke na Moravi Vicaru da će mu biti lojalan sve dok ovaj bude živ, zantija je priznala državne granice Srbije, a veliki što je i ispoštovao. župan je postao suvereni vladar. Uspostavljeni Nakon Manojlove smrti 1180. godine Vizantiju saveznički odnosi učvršćeni su sklapanjem braka su zahvatili unutrašnji neredi, što je oslabilo odizmeđu Nemanjinog sina Stefana i careve sinovice, brambenu moć njenih graničnih linija. Već 1183. princeze Evdokije, ćerke budućeg cara Aleksija III godine Nemanja se priključuje ratnom pohodu Anđela. Bila je to prva vizantijska princeza udata Ugara, koji su pokušavali da zagospodare doliza sina srpskog vladara. nom Morave. Zajedničkim snagama opustošena Ugovor sa Vizantijom predviđao je da vizantijje okolina Niša i izvršen prodor do Sofije, a onda ski zet, Stefan, nasledi Nemanju na prestolu, čime su se Ugri iznenada vratili. Nemanja je nastavio je preskočen prvorođeni sin Vukan. Nemanja je napade na vizantijsku teritoriju, ne samo na istoku ispoštovao dogovor i, već u poodmaklim godinai jugu, razrušivši gradove: Skoplje, Prizren, Lešak ma, povukao se sa prestola na Blagovesti 25. marta u Donjem Pologu, Svrljig, Ravni, Pernik, Velbužd, 1196. godine na Saboru u Rasu, uz reči: Uz božju 26 Stob, Zemln i Žitomisk, već i u drugim pravcima. pomoć, mir i tišinu stekla je moja država sa svih Posebno značajan bio je prodor u Duklju, koju strana, počeh pooštravati misao svoju i poučavati je smatrao otačastvom i pravom dedovinom, pri um svoj da o duši svojoj brine se u koji deo će biti čemu je osvojio i razorio gradove Skadar, Ulcinj, priključena u dan strašnog suda... sav svet, čast i Bar, Kotor, Danj, Sard i Svač, proteravši iz njih slava ... sva krasota života ovog i divno uzrenije vizantijske pristalice.U Kotoru je smestio dvor. kao dim mi beše vidljivo, a Hristova ljubav, pak, Pokušaji da zauzme Dubrovnik i Korčulu nisu, poče se privezivati za mene ako i nedostojan jemeđutim, imali uspeha. sam. N. Barlov


Ljig i Fojnica P r e k o g r a n i č n a

s a r a d nj a

Značaj za regionalni razvoj Dve Opštine – jedna u Srbiji i jedna u BiH, povezuju se kroz turističku ponudu ojnica (Srednjebosanski katon, Bosna i Hercegovina) je locirana u podnožju planina - Vranica (Nadkrstac, 2110 m), Zec (1800 m), Zahor (1400 m) i Pogorelice (1432 m), u dolini istoimne reke. Saobraćajna dostupnost je preko glavnog putnog pravca Sarajevo – Kiseljak – Fojnica (55km), kao i iz pravaca manjih opštinskih centara. Naseljavanje i naziv ovog grada potiče iz XIV veka, kada su u brdima koji ga okružuju otkrivene rude srebra i zlata. Od tada, tokom turbulentog perioda, ovaj gradić je prolazio kroz različite faze koje oslikavaju autentični kulturno - istorijski objekti (Fojnički samostan i crkva Duha Svetoga, fojničke džamije iz XVI i XVII veka, srednjovekovni grad Kozograd...). Fojnica je nekada bila poznati industrijsko - rudarski centar, čija je industrija stradala tokom rata. Bogatstvo prirodnih resursa Fojnica je danas počela da koristi na ne nov, samo sada jasno primetan način, kroz turizam. Ljig se nalazi na kontaktu dve celine: Planinsko – kotlinske i Panonske. Okružen je sa nekoliko planina: Suvobor sa Rajcem (865 m), Maljen

(IPA) projekat ‘’Podrška razvoju ruralnih turističkih destinacija na planinama Rajac i Vranica‘’, sa paralelnom realizacijom u dve opštine dveju država – između Fojnice (planina Vranica), Republika Bosna i Hercegovina i opštine Ljig (planina Rajac), Repulika Srbija. Projekat sprovodi Karitas Belgije, Karitas Srbije, TO Ljig i Karitas Biskupske konferedacije Bosne i Hercegovine. Vrednost projekta je 250 000 €, koji se finansira iz fonda Evropske Unije. Kako smatraju stanovnici Fojnice, pored banje u Igalu (Crna Gora, ovo je bio drugi banjsko-lečilišni centar za reumatizam u bivšoj SFR Jugoslaviji ( tzv. Centar za medicinsku rehabilitaciju “Fojnica“ – Reumal), sa zavidnim smeštajnim kapacitetom u odnosu na broj žitelja. Termalne vode (35 C°) Banje Ljig koristli su stari Rimljani, ali s obzirom na veliku i još uvek nepotpunu iskorišćenu mogućnost, ova banja predstavlja jednu od razvojnih šansi opštine Ljig. Banja je specijalizovana za mogućnosti lečenja kožnih oboljenja, bolesti zglobova, perifernih krvnih sudova... A od kulturno – istorijskih spomenika, Ljig ima srednjevekovnu crkvu Svetog Ilije u selu Ba, u Šutcima crkvu Svetog arhangela Gavrila, crkvu iz

(Kraljev sto, 1105m), Rudnik (Cvijićev vrh, 1132 m) i Bukulja (696 m), dok je na severu otvoren ka Panonskoj niziji; u dolini reke Ljig, desne pritoke Kolubare. Ljig je saobraćajno povezan putem E763 (Beograd – Čačak), koji čini deo trase magistralnog puta M22 (Ibarska magistrala) i međunarodnom prugom Beograd – Bar. Od Beograda je udaljen 90km, Valjeva 35km. Svoje turističke potencijale Fojnica i Ljig će predstaviti, usmeriti i nadograditi u Projektu koji je potpisan 2011. godine. To je prekogranični

14 veka, vlastelina Vldraga, i specifično sredjevekovno groblje oko nje u Dićima, a u Slavkovici, u zaseoku Ikonići, ispod Rajca, srednjevekovnu crkvu sa grobljem. Ispod crkve je kripta sa 3 sarkofaga, pretpostavlja je da je to ta Kriva Reka u kojoj su sahranjeni despot Đurđe, despotica Jerina i jedan d njihovih sinova, verovatno naslednik, Lazar. Manifestacija ‚‚Kosidba na Rajcu” verno čuva i oslikava narodne običaje ovoga kraja. S obzirom na to da obe opštine okružuju planine, pored banjskog turizma otvara se mogućnost produžavanja turističke sezone tokom cele godine. Projektom je realizovana izgradnja biciklističkih i planinarsko - pešačkih staza, sa pratećom infrastrukturom (jedan od najvažnijih elemenata jesu info - table, koje posetiocu pored geografske karte, pružaju informacije o trenutnoj lokaciji, nadmorskoj visini, kilometraži...), igrali-

F

šta za decu sa različitim mobilijarem, klupe, stolovi itd. Na Rajcu je izgrađena paraglajding platforma sa meteorološkom stanicom koja je osposobljena da u svakom momentu zainteresovanom

''letaču'' da informaciju o trenutnom vremenskom stanju i mogućnostima letenja. Vranica zbog svoje visinske superiornosti pruža mogućnost skijanja u zimskom periodu. U obe opštine veliku važnost Projektom je data turistička edukacija stanovništva koji se sekundarno bavi ruralnim turizmom kroz različite radionice (reklamiranje proizvoda, pružanje različitih usluga i komuniciranje s gositma...). Jedan od primera konkretizacije jeste gospođa Ivanka Miličić iz sela Ragale, i seosko domaćinstvo Tuka, Lužina (oba sela su nedaleko od Fojnice), i domaćinstvo Dušana Sarlatića, selo Šutci (Ljig). Pomenuta domaćinstva se bave različitim sektorima ugostiteljstva koji upotpunjuju turizam ovih predela na vrlo autentičan i naročit način (specifičnim pravljenjem punomasnog dimljenog sira, rakije, kajmaka, gibanice, prijatni ambijenti za boravak i prenoćište...). Kao primer nekadašnjeg življenja i tradicionalnog zanatstva obnovljenja je i kovačnica u Kreševu, kraj Fojnice u cilju demonstracije izrade metala od kova, očuvanju ovog kraja koji svoj identitet čuva po kovačima i po potkivanju jaja. Svrha Projekta jeste da poveže i unapredi saradnju dveju opština u sektoru turizma, a najveću korist imaće ugostitelji posebno u privatnom sektoru, kod kojih je turizam jedan od primarnih izvora prihoda. Pružanjem i ostvarivnjem svih usluga ugostitelja i domaćina, zadovoljstvo korisnika tih usluga je neminovno, što ispunjava cilj domaćina da mu se gost opet vrati i a njegov glas preporuke da se daleko čuje i da mu dođu neki novi turisti. Stvaranjem uslova za poboljšanje, ulaganjem i realizacijom za kvalitetniju prostorno-turističku organizaciju ostvaruje se veliki značaj za regionalan razvoj, što je, ne samo za obe ove opštine, već i za obe države od velikog interesa. Radmila Jovanović

  37


D

ogađanja

Edukacija iz oblasti manifestacionog turizma 2013. Brojne turističke manifestacije postaju bitan faktor razvoja turizma. Okupljaju sve veći broj posetilaca i ostvaruju značajan prihod.

U

organizaciji Udruženja „Turizam i Manifestacije Srbije (TIM SRBIJE)“, tokom letnjih meseci održaće se u šest odabranih gradova-domaćina širom Srbije edukacija čija je svrha pronaći najbolji odgovor i rešenje na pitanje: “Kako organizovati uspešnu manifestaciju – potreba, pretnje, izazovi, problemi u organizaciji i prikupljanju sredstava. Ovaj projekat se realizuje uz podršku ministarstva za finansije i privredu, Republike Srbije. Opšti cilj organizovanja ovog jednodnevnog stručnog skupa je edukacija velikog bro-

38 

ja organizatora manifestacija iz svih krajeva Srbije u cilju poboljšanja kvaliteta pojedinih manifestacija i nivoa znanja samih organizatora, kao i svih drugih koji su na bilo koji način uključeni i angažovani u pripremi, organizaciji ili realizaciji same manifestacije ili se na bilo koji drugi način bave aktivnostima iz oblasti manifestacionog turizma. Ideja organizatora je da se na jednom mestu okupe vodeći akteri manifestacionog turizma u Srbiji: predstavnici zvaničnih institucija, organizatora manifestacija, turističkih organizacija i turističkih agencija iz različitih mesta, proizvođači suvenira, zaposleni u hotelsko-ugostiteljskoj industriji, predstavnici medija, obrazovne institucije i mnogi drugi. Neki od njih naći će se u ulozi predavača, dok će drugi biti aktivni učesnici na planiranoj diskusiji nakon predavanja, na ovim jednodnevnim stručnim skupovima.

Predviđene teme su: Podela i klasifikacija manifestacionog turizma u Srbiji (sa primerima) Manifestacije u funkciji promocije turističke destinacije Primer dobre prakse – promocija manifestacije Suvenir jedne manifestacije Manifestacije kao pokretači preduzetništva u kreativnim industrijama Srbije Uticaj medija u afirmaciji, unapređenju i prepoznatljivosti manifestacija Kalendar manifestacija – kako ga uskladiti sa željama i potrebama organizatora A) Uloga lokalne samouprave u pružanju pomoći i njena podrška organizatorima manifestacija B) Načini prikupljanja sredstava potrebnih za organizaciju manifestacije i njihova racionalna potrošnja. Milanka Cvetković


Sajam turizma u Nišu

S

R

B

I

Carski grad NAISUS U hali‚’Čair’, u Nišu od 4-6. aprila 2013. godine, održan je 14. Međunarodni sajam turizma i aktivnog odmora koji okuplja najznačajnije turističke poslenike Srbije i regiona: turoperatore, hotelijere, turističke organizacije, klubove adrenalinskih sportova, i predstavlja očaravajuću lepotu okoline Niša. Svaka od niških turističkih lokacija nudi različite lepote i avanture, a njihova prednost je neposredna blizina urbanog gradskog jezgra.- Tako je TO Niša promovisala svoj ovogodišnji Sajam turizma, na kome je učestvovalo oko 100 izlagača iz cele Srbije. I svako je došao da prikaže svoju ponudu. Ulaz na Sajam je bio besplatan. To je, na svoj način, bio i početak proslave jubileja - 17 vekova od proglašenja Milanskog edikta. A sam Niš, kao rodno mesto Konstantina Velikog, predstavio se svetu i kao kulturna prestonica Evrope za ovu godinu. Ipak, godina jubileja je za Niš i godina velikih napora i poduhvata. Direktor TO Niš, gospodin Uroš Parlić, ističe koji sve zadaci stoje pred Trističkim radnicima i radnicima Niškog muzeja i Zavoda za zaštitu spomenika kulture, kao i gradskih službi koje bi trebalo da sadejstvuju sa ovim institucijama.

- Šta Niš osim proslave ove godine i pokloničkog turizma u budučnosti, još može da ponudi, ako izuzmemo već navedeni adrenalinski turizam? - Niš kao grad na jugu Srbije ima svoj južnjački šmek, taj južnjački miris. Oni koji još nisu došli u Niš treba da dođu i da vide i da dožive to. One koji vole festivale, da podsetim, mi imamo dva velika tradicionalna festivala: Nišvil, džez festival i Niške filmske susrete. Oni koji su bili u Nišu znaju da treba ponovo da dođu, jer ćemo mi sav taj aktivan odmor da upakujemo u jedan adrenalinski centar. Inače to je jedan veliki projekat koji radimo zajedno sa Regionalnom razvojnom agencijom, da mogu da koriste te zaista velike predno-

sti, male udaljenosti svih tih adrealinskih centara, koji su maltene na samom obodu grada, nekih 7-8 kilometara od centra grada. Tu mogu da korste i programe jahanja, i raftinga i trekinga, turističke ture i penjanje, slobodno penjanje. Imamo sve te krugove, imamo ljude koji su jako stručni, eto danas imamo promociju i speološke ekipe koja radi na istraživanju Cerjanske pećine i njenom otvaranju. Nadamo se da ćemo vrlo brzo moći, možda do kraja ove godine, a ako ne onda do kraja iduće godine da Cerjansku pećinu otvorimo široj javnosti, da napravimo jedan speleo centar ispred i da osvetlimo tako da taj veći istraženi deo bude dostupan i turistima.

J

O

M

jumima koji su bili dati tri suvenira koji su dobili nagrade. Ima još suvenira koji su ušli u uži izbor i sada nakon ovog proglašenja pobednika ići ćemo na pregovore da vidimo ko je od njih u stanju, mada je to bio jedan od uslova konkursa, da odgovori kriterijumima ekonomičnosti, masovne produkcije, kako bi sa tim prepoznatljivim suvenirima sprečili širenje kiča i napravili jedan novi

niški brend. Mi smo u kompleksnoj akciji promene imidža, pa smo i promenili domen, sada je naš domen vizitniš.com promenili smo i logo TO Niš koji je sada moderniji, koloritno više u skladu sa novim trendovima, tako da pokušavamo da prateći moderne tehnologije, neke metode praktičnog znanja i rada primenimo da TO Niš zaista počne da utiče dominantno na turistička kretanja.

- Kada se dođe u Niš gde se smestiiti? Ima li problema sa smeštajem? Vidi se da ima dosta novih objekata? - Niš već ima tri hotela sa četiri zvezdice koji odgovoraju po svim standardima, zida se još par hotela. Niš u ovom tenutku ima oko 4 hiljade kreveta. jako je važno to što privatnom inicijativom ljudi pretvaraju neke stambene jedinice u nove smeštajne kapacitete, kategorisane visoko, nisko za domaću radinost, ali broj smeštajnih jedinica raste, samim tim povećava se konkurencija što je za turiste u Nišu dobro. Nedostatak hotela sa pet zvezdica je realno primetan, ali nadam se, kad krene sređivanje nekog kongresnog centra, jer je to ušlo u dugoročne planove grada i dođemo do izgradnje ili adaptacije već postojećih kapaciteta u kongresni centar da će samim tim biti zaineteresovanih za ivnesticije u hotele sa pet zvezdica.

- Za proslavu 1700 godina Milanskog edikta pripremili ste i veliki broj suvenira? - Konkurs je završen pre par dana. Bio je javni konkurs za izbor suvenira u tri kategorije: urbani suvenir, umetnički suvenir i suveniri u obliku plaketa, povelja. Imali smo više od 100 prijavljenih učesnika sa više od 200 radova. Komisija je bila isključivo stručna: profesor likovne umetnosti, profesor primenjene umetnosti, etnolog, istoričar umetnosti, koji je i kustos u muzeju , je nakon dve nedelje i nekoliko većanja izabrala prema kriteri-

NOVO u Aero Ponudi Na proteklom Sajmu turizma u Nišu gospođa Lidija Stanković iz Turističke agencije AERO TOURS iz Niša predstavila nam je njihovu ponudu stranih destinacija. To su uobičajene: Turska, Grčka, Bugarska, ali ima i novi proizvod koji se odlično uklapa u proslavu velikog jubileja: Let iz Niša do Trsta,a promotivna cena karte je 49 evra u jednom pravcu, povratna karta košta 105 evra sa svim uključenim taksama,a leti se dva puta nedeljno - utorkom i petkom, sa aerodroma Konstantin Veliki u Nišu.

- Kada se po Srbiji putuje podrazumeva se i da se dobro jede, a Niš je tu vrlo specifičan?

Kao što se zna naša kuhinja je spoj i mešavina istočne i zapadne kuhinje. Nešto od toga se ovde u Nišu posebno zadržalo i neguje se kao poseban šmek niških kafana i to je naravno sastavni deo ovog našeg mentaliteta, a to druženje kafansko, ta južnjačka uteha, kako to mi volimo da kažemo, dernek... To je osobina ovoga grada i ovoga kraja, a osnovna jela po kojima smoi poznati su: leskovačka mućkalica, jeste leskovačka ali se u Niši više koristi, škembe čorba ..... V. I.

Адреса: Вожда Карађорђа 7, 18000 Ниш, Србија Телефон: 018 524 877 Ел. пошта: info@visitnis.com Веб сајт: www.visitnis.com

  39


TOUR DE SERBIE

11-16. Juna 2013.

Trka za

F

rancuzi imaju svoju „Tour de France“ na koju su, s pravom, jako ponosni! Francuska tih dana „staje“ i sve je posvećeno trci, a prenos prati milioni ljudi širom planete. Biciklistička trka „Tour de Serbie“ nema taj rejting, mada bi zbog značaju u promociji sporta, srpske kulture, turizma i privrede trebalo da ima daleko veću pažnju. To je najstariji srpski sportski brend koji u svetu ima izuzetnu reputaciju zbog organizacije i bezbednosti, ali i pratećih sadržaja. Već dugo „Trka kroz Srbiju“ nosi slogan „Turizam i biciklizam zajedno“, a 53. po redu vožena je pod nazivom „Putevima rimskih imperatora“. Nimalo slučajno.

Srbiju

Međunarodna trka kroz Srbiju ima prefiks biciklistička, ali ona je mnogo više od sportskog takmičenja. Biciklisti Japana, Rusije, Nemačke, Francuske, Holandije, Danske, Norveške, Izraela,Turske, Bugarske, Poljske, Češke, Mađarske, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kazahstana, Ovogodišnja Trka posvećena je obeležaArgentine i, naravno, Srbije, prošli su vanju Milanskog edikta, pa je u Nišu, cen900 dug put kroz našu zemlju. Izabrana tralnom mestu proslave ovog hrišćanskog maršuta vodila je karavan biciklista i učesnika Trke od niške Medijane preko Feliks Romulijane, Trajanove table, raskošnog Viminacijuma i Sirmiuma do beogradskog Singidunuma.

40 


TOUR DE SERBIE

jubileja i rodnom gradu cara Konstantina, počela prva etapa. Startu selekcija prethodila je svečana ceremonija uz intoniranje državne himne, a i drugi gradovi domaćini – Bor, Kladovo, Požarevac, Sremska Mitrovica i Beograd, dočekali su i ispratili takmičare i učesnike karavana na najvišem nivou. Pobedio je u generalnom plasmanu naš biciklista, Stević Ivan, ali osim sportskog rezultata, neophodno je istaći „nevidljive“ uspehe Trke. Nesumljivo, prethodila je duga i kvalitetna priprema i izgledalo je sve tako lako, pa i svečanu

K

L

A

S

binu seliti iz grada u grad, smestiti istovremeno 400 ljudi… Ono što zaista zadivljuje je izvanredna organizacija. Jer, kada ste učesnik tog sporskog događaja kao novinar, od starta do finiša, možete da vidite koliko je bilo potrebno znanja, truda i koordinacije rada svih službi da bi sve proteklo bez problema. Zato, organizatorima Trke kroz Srbiju, direktoru Ljubomiru Živanoviću i direkciji sve čestitke. I na nameri, da se ovim putem predstavi naša kulturna

T

E

R

Turizam briše granice

Na poziv Tehnološkog univerziteta „Vladimir Grigorović Šuhov“ iz Belgoroda, Radovan Tanasković, predsednik Upravnog odbora novoosnovanog Turističkog klastera radanskog područja u pratnji Dragana Simića, direktora Narodne biblioteke u Kuršumliji, proveo je nekoliko dana u studijskoj poseti Rusiji. Na ovom prestižnom univerzitetu koji ima preko 25 hiljada studenata (od kojih je 8 hiljada stranih, iz 65 zemalja sveta) Radovan Tanasković je održao predavanje o turističkim klasterima, njihovom razvoju u Srbiji, sa posebnim osvrtom na osnivanje klastera „Radan“,koji je formiran u cilju ravnomernog i jedinstvenog razvoja turizma svih pet opština koje okružuju planinu i povezivanja privrednih i javnih preduzeća i obrazovnih institucija. Saradnja Opštine Kuršumlija i preduzeća „Planinka“ koje je dalo najveću podršku osnivanju Turističkog klastera Radan, datira od 2008. Godine. Univerzitet je tada podržao

R

11-16. Juna 2013.

baština i turistički potencijali. Možda takmičari i komesari Trke pri brzoj vožnji nisu stigli da uživaju u lepotama krajolika, ali su mogli da se upoznaju sa našim tradicionalnim gostoprimstvom, običajima i zainteresuju se za da ponovo posete Srbiju. Vodič im može biti sadržajan Bilten Trke 2013 koji su dobili i prijatelji iz Srbije koje su ovde stekli i koje će u narednim godinama sretati. Jer.. Trka je prava čarolija - ko se jednom uključi više je ne propušta! Rozana Sazdić

A

D

A

N

kandidaturu Đavolje varoši za izbor 7 svetskih čuda prirode, a više od 20 000 studenata glasalo je za ovaj lokalitet na Radanu. Saradnja je posle toga nastavljena, i godišnje nekoliko studenata sa Odseka za turizam

Uiverziteta „Šuhov“ obavlja stručnu praksu u Prolom Banji. Takođe, turisti iz Rusije su česti gosti Prolom i Lukovske Banje, a „Planinka“ razvija saradnju i na kulturnom planu i redovno poziva umetnike iz ove regije da

učestvuju na Likovnoj koloniji „Bele Crkve“ koju svake godine organizuje. Značaj posete Belgorodu je višestruk. Program je obuhvatao i obilazak najvažnijih turističkih destinacija u ovoj oblasti, nakon čega je Radovan Tanasković izložio predloge za unapređenje turističke ponude i mogućnosti saradnje, dok je Rektor Univerziteta izrazio, shodno pokazanom interesovanju studenata i profesora, želju da se „Šuhov“ aktivno uključi u naučna istraživanja na Radanu, i uzme učeše u radu Turističkog klastera kao punopravan član i doprinese njegovom daljem razvoju. Rozana Sazdić

  41


S

R

B

I

J

O

M

10. jubilarni beogradski

karneval brodova “Svi na Dunav, svi na Savu” Čisto i bistro!

O

vogodišnji 10. jubilarni Beogradski karneval brodova održan je u subotu, 6. jula na Savskom pristaništu/ Karađorđeva bb, u akvatoriju reke Save od Brankovog mosta do Ušća, i platou ispred Međunarodnog putničkog pristaništa Luka „Beograd“, pod sloganom „Svi na Dunav, svi na Savu“ i podsloganom „Čisto i bistro!“, čime je i proslavljenai decenija postojanja ove manifestacije. Program jubilarnog Karnevala brodova obeležila je tradicionalna parada okićenih plovila, džet ski akrobacije na vodi, jedriličarski klubovi, zabavni program izvođača na obali, Policijski orkestar, muzički koncerti i karnevalski vatromet. Povorka karnevalskih brodova počela je u 19 časova, a krenula je od od restorana „Vodenica” i Jahting kluba „Kej”; tom prilikom isplovila su plovila Ministarstva odbrane – Rečna flotila u Beogradu, Rečne policije, Vatrogasne službe, plovila JVP „Beogradvode”, RIB čamci, brodovi iz beogradskih marina Save i Dunava i turistički brodovi. Među učesnicima zabavnog programa na obali bile su pozorišne trupe, umetnici, ljudi na štulama, akrobate, klovnovi, ulični zabav-

ljači, mađioničari, stare zanatlije i prodavci suvenira. Od karnevalskih grupa, nastupile su plesna trupa ambasade Malezije, grupe “River dance”, “Art of dance”, “Hop-hop dance group”, “Beonis”, “FLY”, “Army dance” i druge. U oviru muzičkih programa, na bini kod Brankovog mosta, nastupile su grupe „Babe“, „Đura i mornari“, Carnival Heat Duo i Jonas Knoph iz Nemačke. I ove godine, posetioci Karnevala su imali priliku da besplatno krstare rekama Savom i Dunavom turističkim brodovima za razgledanje grada, počev od 17h sa polaskom sa pristana broda Kornjača kod „Beton hale”, i na taj način učestvuju u karnevalu. Zahvaljujući udruženju „Fraktal3”, određeni broj plovila bio je karnevalski dekorisan, a kreativnost i aktivnost vlasnika koji su sami ukrašavali svoja plovila bila je nagrađena. Žiri je proglasito najkreativnije dekorisanu, „najveseliju ” i društveno odgovornu marinu, i dodelio vredne nagrade.

42 

Izbor za Kraljicu Karnevala

Izbor za Kraljicu karnevala održan je u četvrtak, 4. jula, na Naxi plaži ispred Ušće Shopping centra, sa početkom od 20.30 časova. Uz voditeljski program Blaže, Prljavog inspektora, i koncert Ivan Pavlović benda, žiri je izabrao za Kraljicu karnevala Bojanu Filipović. koja je tom prilikom osvojila vredne nagrade. Izbor je počeo u subotu 29. juna i trajao je do 3. jula, u organizaciji Naxi radija i Ušće Shopping centra.

Ekološka kampanja

U skladu sa podsloganom Karnevala „Bistro i čisto!”, koji ima cilj da skrene pažnju na značaj očuvanja životne sredine i unapređenja obala i priobalja reka, održane su brojne aktivnosti. Na samoj manifestaciji, u saradnji kompanija Coca Cola HBC Srbija, Recan fondacija i Sekopak, organizovana je društveno odgovorna kampanja reciklaže otpadnih materijala, u okviru koje su na pristaništu bile postavljene specijalne ručne prese za reciklažu konzervi, posebe kante za odlaganje i razvrstavanje otpada, i 5 skulptura napravljenih od iskorišćenih limenki za piće, pod parolama Sekopaka-a „odbaci lose navike” i Recan-a “limenka po limenka”.

„Danube Blue Week“

Ovogodišnji Beogradski karneval brodova bio je deo Međunarodne manifestiacije „Danube Blue Week“, koja se u Srbiji obeležava od 25. juna do 20. jula, i u okviru koje gradovi i zemlje povezane Dunavom promovišu kulturne, privredne, sportske i turističke vrednosti i potencijale.

Počev od 17 časova, na štandovima na Savskom pristaništu predstavili su se gradovi: Beograd, Budimpešta, Bratislava, Beč, Ulm, Novi Sad, Veliko Gradište, Majdanpek, Lepenski vir, Kladovo, Smederevo, Golubac, Negotin, dok su promotivne štandove imali i Turistička organizacija Nemačke i Turistička organizacija Srbije, kao i Dunavski centar za kompetenciju (DCC ). U cilju jačanja dobrih odnosa sa gradovima na Dunavu, turističkim organizacijama i

opštinama, na štandovima je bila prikazana turistička ponuda pomenutih gradova, projekti i manifestacije koje se u njima održavaju, a sve u cilju promocije podunavskih gradova. Kao član Dunavskog centra za kompetenciju (DCC ), Beograd ima profil na sajtu Danube. Travel . Beogradski karneval brodova je tradicionalna gradska manifestacija koju 10 godina organizuje Turistička organizacija Beograda u saradnji sa brojnim Prijateljima, u cilju popularizacije reka Save i Dunava i ušća istih kao prepoznatljivog područja Beograda. Karneval doprinosi atmosferi Grada i promoviše Beograd kao turističku destinaciju sa fokusom na nautički turizam prestonice.

Turistička organizacija Beograda Masarikova 5/IX, 11000 Beograd, Srbija Tel. 011 3061-400 Fax 011 3061-414 www.tob.rs www.tob.co.rs www.travel-belgrade.com


F O N D

T U R I S T I Č K I

K L A S T E R

Promotivna kampanja

i novi projekti

Da aktivna internet prezentacija, u današnje vreme, predstavlja preduslov za kvalitetnu promociju i komunikaciju nije nikakva novost. Tako se internet platforma Fonda Turisički klaster Srem, već u prvoj godini rada pokazala moćnim sredstvom promocije aktivnosti klastera i značajnim faktorom povezivanja, ljudi i ideja na pripremi i realizaciji projekata i manifestacija. Da to nije dovoljno pokazuje i promotivna kampanja koju su sprovele članice ovog klastera.

U

prvoj polovini ove godine, Fond Turistički klaster Srem realizovao je projekat “Kreativna radionica suvenira Srema”, koji je kroz dve priredbe, okupio više od 80 predstavnika starih i umetničkih zanata sa više od 200 eksponata suvenira iz Srema. Bila je to prilika da se u Sremu okupe i dizajneri, umetnici, etnolozi, predstavnici Zavoda za intelektualnu svojinu, pisci i novinari i povod da se postave temelji za usvajanje kolektivnog žiga, na sremskim proizvodima i uslugama, kao pretpostavka kreiranju brenda Srem. U Junu mesecu promotivne aktivnosti se nastavljaju učešćem sremskog turističkog klastera na

dve priredbe. Povodom obeležavanja 1700. godišnjice “Milanskog edikta”, u organizaciji Mašinskog fakulteta u Nišu, Niš je bio domaćin naučne konferencije pod nazivom “CONSTRUCTIVE MATHEMATICS”, koja je okupila veliki broj učesnika iz Evrope i sveta. Učesnicima ovog skupa i gostima, organizator i grad domaćin, upriličio je etno koktel “Serbian Evening” u “Kući starih zanata” u Nišu, gde su uz postavku rukotvorina iz niškog kraja služena stara srpska jela, ali i sremska vina, rakije i naravno čuveni bermet. Bila je to prilika da se gostima predstavi tradicionalna Srbija, da se čuje, vidi i oseti život sa sremskih prostora, ali i prilika da u formi suvenira u južnu Srbiju i u svet otputuju sremsko vino i bermet Vinarije Aleks i turistička mapa Srema, kao i najava nekih novih događaja i susreta kojima bi Srem mogao biti domaćin. Iz Niša predstavnici sremskog klastera produžili su u Vrnjačku Banju, gde je krajem juna održan prvi MINI BISNIS SAMIT. Tokom tri dana, koliko je trajala ova turističko privredna manifestacija, priredjen je zanimljiv i sadržajan program koji je osmišljen tako da to bude svojevrsna kombinacija prezentacije srpskih brendova, kulture i tradicije. Osim izlagača proizvođača vina i rakije, meda i proizvoda od meda i aronije, suvenira... iz svih delova Srbije, priredbu su pratile izložbe slika priznatih autora, muzička događanja, edukacije, poslovni susreti i naravno druženje, kao najbolji način za razmenu iskustava, ideja i planiranje zajedničkih poslovnih poduhvata. Srem su u Vrnjačkoj Banji predstavljali: Privredna komora Srema, Fond Turistički klaster Srem, vinarije: Aleks i Mačkov podrum i proizvođač meda iz Rume -

S R E M

Mirković. Gosti priredbe mogli su da degustiraju i kupe sremsko vino, rakiju, bermet i med. Delila se turistička mapa Srema i dobro raspoloženje kao poziv na probu čuvenog sremskog gostoprimstva. Početkom jula, u cilju priprema za neki budući projekat, predstavnici sremskog klastera uzeli su učešće u radionici za potencijalne aplikante u okviru III poziva CBC SER-BIH, koja se održala u Loznici. Bila je to još jedna prilika da se podeli turistička mapa Srema i skrene pažnja na Srem, a učešćem u evropskim inicijativama sremski

klasteraši hvataju korak sa vremenom i blagovremeno pokušavaju da obezbede poziciju i šansu svom regionu da uđe na mapu prepoznatljivih i poželjnih turističkih destinacija. Članice Fonda turističkog klastera Srem najavljuju vruće leto, puno dešavanja, a o njima se se možete informisati na već pomenutoj web prezentaciji: www.sremturizam.org

Duška Davidović

  43


B

aština

Noć muzeja

Noć muzeja 2013. u muzeju Vojvodine U Noći muzeja 2013. Muzej Vojvodine ponudio je raznovrsne sadržaje svojim posetiocima: NAKIT - SKRIVENO ZNAČENJE, Dunavska 35, autori: Tijana Stanković Pešterac i Lidija Balj Na izložbi je bila prikazana raznovrsna zbirka nakita iz daleke prošlosti, koja prvi put otkriva svoje brižljivo skrivane tajne. Iako ga danas povezujemo prvenstveno sa ukrašavanjem, nakit je oduvek nosio brojna značenja. Bilo da je napravljen od kamenčića i školjki, ili srebra i zlata, on je

Izložba savremene grafike magistra Dragana Miličića „Sve je igra“ opisuje vreme i društvo opčinjeno igrom, a vezano za najvažniju sporednu stvar na svetu – fudbal. Svojim radovima umetnik prikazuje sportske stadione koji su nedvosmisleni fenomen današnjeg vremena.

nosio značenja koja nisu vidljiva na prvi pogled... Izložba „Nakit – skriveno značenje“ predstavlja neobične i zanimljive priče o predmetima za ukrašavanje koji potiču iz arheoloških zbirki raznih muzeja. Inovativnosti u pristupu ovoj temi doprineće dela savremenih umetnika, kao i aktivna uloga posetilaca... EGZOTIČNA IZLOŽBA MUZEJA VOJVODINE, Dunavska 37, autori: Katarina Radisavljević, Ivan Čakan, Darijuš Samii Na Egzotičnoj izložbi Muzeja Vojvodine moglo se videti šta su dva lovca, kolekcionara i svetska putnika s kraja 19. i početkom 20. veka prikupila na svojim putovanjima. Plemensko oružje iz basena reka Kongo i Ubangi, strele iz Polinezije, upotrebni predmeti iz Kine i Japana i Osmanski štitovi iz doba Sulejmana Veličanstvenog.... Jedan, manji, deo ove kolekcije, pod nazivom „Transokeanska putovanja kapetana Eugena Malinarića“, u Noći muzejaje bio izložen na brodu „Šabac“ Rečne flotile Vojske Srbije. Brod je bio ukotvljen u pristaništu na Beogradskom keju. SVE JE IGRA - SAVREMENA GRAFIKA MR DRAGANA MILIČIĆA, Dunavska 35, autorka: Jelena Dobrović

44 

S obzirom na to da Muzej Vojvodine poseduje veoma zanimljiv reklamni materijal iz tog perioda, rado ga je, u „Noći muzeja“,učinio dostupnim najširoj javnosti. U okviru izložbe predstavljena je i radionica za proizvodnju prirodnih sapuna „Sofi“. PRATEĆI PROGRAMI PRAISTORIJSKI TEST TRUDNOĆE, Dunavska 35, autor akcije Aleksandar Medović Provera pouzdanost testa za trudnoću starog 3300 godina uz akciju podrške fondu „Bitka za bebe“ odnosno „Bitka za porodilišta“ Muzej je za Noć muzeja pozvao sve sugrađane

101 NA 33 LP, Dunavska 37, autori: Aleksandar Bošković, Darijuš Samii, Dejan Bolorin U vremenu kad je izgledalo da je prepušten prolaznosti i zaboravu LP se vratio među poklonike kvalitetnog zvuka. Jedinstven po tome što nam omogućava da neposredno učestvujemo u očitavanju muzičkog zapisa, LP je u isto vreme i izuzetan vizuelni doživljaj – spoj kolorita, simbola, poruka i kompozicija koje nam šalju muzičari. PERE SVE AL OBRAZ NE, Dunavska 35, autorka: Ljubica Otić Potreba čoveka za održavanjem higijene tela, rasla je zajedno sa njegovim civilizacijskim razvitkom. U tu svrhu je najpre koristio odgovarajuće biljke, da bi kasnije otkrio postupak izrade sapuna od masnih materija i sode. Razvojem tehnologije i hemijske industrije, osavremenjena je proizvodnja sapuna, kao i raznih sintetičkih deterdženata. Kako je tekao proces proizvodnje sapuna na prostoru Vojvodine, najbolje svedoči istorijat novosadske fabrike sapuna „Albus“, koja je u međuratnom periodu vodila oštru konkurentnu borbu sa osiječkim „Šihtom“ i kruševačkom „Merimom“, čiji su proizvodi takođe bili prisutni u velikoj meri na ovom tržištu. Iz tog razloga je „Albus“ imao odlično osmišljen marketing, i u tu svrhu je koristio najrazličitije forme reklamiranja: novinske oglase, razglednice, reklamne table, reklamne listiće, pa čak i reklamni automobil sa razglasnim uređajem.

da se priključe. Kupovinom saksije sa zasejanom drevnom dvozrnom pšenicom i ječmom podržane su pomenute akcije, a buduće mame su pomiogle da se utvrdi pouzdanost testa i tako učestvovale u naučnoj verifikaciji drevnog recepta. U noći muzeja Muzej Vojvodine je, Dunavska 35 i 37, posetilo oko 15.000 ljudi


B

aština

Čuvari vremena Noć muzeja je ove godine organizovana po četvrti put. Manifestacija se odvijala u kompleksu Muzeja Ponišavlja i u organizaciji Muzeja. Program ovogodišnje manifestacije: 20:00 otvaranje izložbe satova u Galeriji Muzeja Ponišavlja, pod nazivom. Čuvari vremena autor izložbe Radmila Vlatković, muzejski savetnik 22:00 Muzički vremeplov učesnici programa- učenici i profesori Muzičke škole” Dragutin Gostuški” u Pirotu 20:00 do 24:00 stručno vođenje kroz stalnu muzejsku postavku, koja nosi naziv Stara va-

Noć muzeja u Pirotu, 18. maja 2013.

roška kuća Pirota Od ranih večernjih sati pa sve do ponoći na stotine Piroćanaca provelo je ovo majsko veče u kompleksu Muzeja. Izložbena postavka je sadržala oko sto predmeta, počev od sajdžijskog majstorskog alata,

budilnika, satova na lanac, stonih, zidnih... Među predmetima koji su od strane kolekcionara i preostalih malobrojnih pirotskih sajdžija, ustupljeni povodom izložbe, nalazilo se i devet satova iz muzejske kolekcije. Izložba je privukla pažnju posetilaca i činjenicom da su svi još uvek u ispravnom, radnom stanju. Priliku da muziciraju pred sugrađanima imali su učenici i profesori muzičke škole koji

„Kada je grad bio brend“ Jednu od najpopularnijih muzejskih manifestacija, NOĆ MUZEJA, organizovali smo i ove godine. U 18.00 sati je otvarena izložba „KADA JE GRAD BIO BREND“. Neuobičajena izložbena postavka podsetila je publiku na „zlatno doba“ privrede Gornjeg Milanovca: 60e, 70-e i 80-e godine XX veka. Firme PIK Takovo, Metalac, Tipoplastika, MK Rudnik, FAD, ROC Rudnik, Zvezda, Graditelj... doprinele su da grad ponese epitet „privrednog čuda“. Uz njih, neponovljiva izdavačka delatnost „Dečjih novina“, snimanje filma „Mirko i Slavko“, andergraund muzička scena sa Bjesovima i Trulom koalicijom na čelu doveli su do toga da se za Gornji Milanovac čuje znatno izvan granica ex Yu!

S

Noć muzeja

su u ambijentu dvorišta Kuće Malog Riste priredili svojevrstan dvočasovni koncert na otvorenom. Stalna muzejska postavka je takođe izazivala veliku pažnju posetilaca.

Noć muzeja 2013 u Gornjem Milanovcu

sa samolepivim sličicama, školskog asortimana sa likovima Diznijeve galerije, Sare Kej i mnoštva drugih, do knjiga izuzetnih naslova koje su osvajale nagrade za dizajn na domaćim i svetskim sajmovima. Potom je otvoren tradicionalni turnir „ŠAH U MUZEJU“, dok je najmlađe sugrađane u 19.00 sati obradovala savremena obrada lutkarske predstave USPAVANA LEPOTICA“, beogradske pozorišne trupe BAJKAMELA.

Dodela nagrada i otvaranje izložbe pristiglih radova fotokonkursa KRIPTOFOTOGRAFIJA GRADA, bilo je u 20.00 sati, a u 20.30, zahvaljujući ljubaznosti Jugoslovenske kinoteke, prikazan je kultni film „MIRKO I SLAVKO“, snimljen 1973, na prostoru naše opštine, i u produkciji Dečjih novina. Ljubitelji roka od 22.00, imali su priliku da uživaju u muziciranju benda PLIŠANI MALIŠAN. Galerija Muzeja rudničko-takovskog kraja bila je otvorena do 02.00 časa posle ponoći, dokle je istovremeno bila za saobraćaj zatvorena i Sinđelićeva ulica. Zanimljiv i raznovrstan program privukao je poveliki broj znatiželjnika. Njih oko 1500 je ispratilo pomenute sadržaje, a posebno emotivno su reagovali na izložbenu postavku, sećajući se „zlatnog doba“ Gornjeg Milanovca. A.B.

toga su se pred posetiocima našli prepoznatljivi industrijski brendovi Eurokrem, „Baltik“ vodka, „Rudnikove“ bluze, košulje, suknja, prepoznatljiva tetra-pak ambalaža „Tipoplastike“, „Zvezdine“ boje i masterbač, „Metalčeve“ šerpe, tanjiri, dečje koturaljke, „FAD“-ove spone..., a ono što je okupiralo najveću pažnju svakako je bio veliki broj izdanja ugašenih „Dečjih novina“ – od TIK-TAK-a, preko Mikijevog almanaha i drugih stripova, Džuboksa, albuma

  45


B

aština

Zbirka velikana srpske hemije

Z

birka velikana srpske hemije otvorena je u zgradi Hemijskog fakulteta u Beogradu 21. oktobra 2002. godine povodom 130 godina od dolaska Sime Lozanića na Katedru hemije Velike škole. Zbirka je posvećena Simi Lozaniću(1847–1935), najvećem srpskom hemičaru, i znamenitim ličnostima koje su ostavile dubok trag u srpskoj hemiji: Mihailu Raškoviću (1827–1872), prvom srpskom hemičaru, Marku Leku (1853–1932), osnivaču Srpskog hemijskog društva (1897), Miloradu Jovičiću (1868–1937), prvom saradniku Sime Lozanića, Milivoju Lozaniću (1878–1963), čelniku hemije između dva rata, Vukiću Mićoviću (1896–1981) i Đorđu Stefanoviću (1904–1988),osnivačima Beogradske hemijske škole, Mihailu Mihailoviću (1924– 1998),

Najveći deo Zbirke predstavlja postavka o najznačajnijem srpskom hemičaru Simi Lozaniću, koji je ostavio neizbrisiv trag u našoj i evropskoj nauci. Postavka sadrži dokumenta koja se odnose na njegovo školovanje. Sima Lozanić je bio profesor i rektor Velike škole, profesor Univerziteta, prvi rektor Beogradskog univerziteta, predsednik Akademije nauka.

Noć muzeja

nja hemije kroz oglede. O ovom aspektu rada Sime Lozanića svedoči bogata prepiska sa tadašnjim ministrima prosvete. Pisac je prvog modernog udžbenika iz hemije za srednje škole. U Zbirci se nalaze primerci Lozanićevih univerzitetskih udžbenika iz neorganske i organske hemije. Udžbenici su objavljeni sredinom sedamdesetih godina 19. veka i korišćeni su više od pedeset godina, uz stalne dopune novootkrivenim činjenicama. Osim svedočanstava o naučnom, stručnom i prosvetiteljskom radu, u Zbirci se čuvaju dokazi i o velikom angažovanju Sime Lozanića na razli-

• Internet prezentacija na sajtu Hemijskog fakulteta (u izradi) • Radno vreme: radnim danima od 12.00 do 14.00 (najavljene posete) • Sudenti koji rade u Muzeju su Jelena Dragojlovic, Aleksanar  Djordjevic, Jelena Dimitrijevic,  Vesna Milanovic. • Subotom i nedeljom samo za zakazane grupne posete, najavljene unapred • Za Zbirku su zadužene dr Snežana Bojović i dr Jasminka Korolija. Milutinu Stefanoviću (1924-2009) i drugim značajnim hemičarima posle Drugog svetskog rata. Zbirka se bavi istraživanjem, prikupljanjem, čuvanjem, zaštitom i izlaganjem laboratorijske opreme, predmeta, knjiga i dokumenata, koji su dragoceno svedočanstvo o razvoju hemijske nauke i nastave hemije u Srbiji. Sadrži nekoliko fondova koji se odnose na život i rad srpskih hemičara u 19. i 20. veku. Stalna postavka Zbirke nosi naziv Sima Lozanić i velikani srpske hemije.

Brojna dokumenta svedoče o njegovom plodnom naučnom radu, koji obuhvata oko 200 naučnih i stručnih radova iz svih oblasti hemije, a najznačajniji su oni iz organske hemije i elektrohemije. Veliki odjek imale su elektrosinteze, kojima se bavio 17 godina – od kraja 19. veka do Prvog svetskog rata, za koje mu je najviše priznanje odao Aleksandar Oparin u knjizi Postanak života na zemlji, u kojoj je naveo Lozanićeve radove. U Zbirci se nalaze delovi Lozanićeve aparature za elektrosinteze. Bio je zagovornik obaveznog uče-

čitim političkim dužnostima i ratnim zadacima. O njegovim odlikovanjima za patriotizam, ljubav prema narodu i otadžbini ali i za javni i politički rad svedoče brojne medalje. Pored udžbenika hemije iz 19. i prvih decenija 20. veka, Zbirka sadrži i nekoliko stotina originalnih dokumenata, različitu prepisku (oko dve stotine pisama) i fotografije (oko 100) vezane život i rad velikih srpskih hemičara. U zbirci se nalaze i delovi opreme prve hemijske laboratorije na Liceju i Velikoj školi, koji predstavljaju dragoceno svedočanstvo o početku razvoja hemije u Srbiji. To su različiti gorionici, retorte, prvi mikroskop u Srbiji Mihaila Raškovića, mikroskopi iz drugih hemijskih laboratorija, dihromatska baterija, Runkorhofov induktor, kalorimetar, aparat za elektrolizu, aparatura za destilaciju, peć za organsku sintezu, kao i oprema za hemijsku analizu iz laboratorije Sime Lozanića. Zbirke ruda i minerala koje su kao nastavno sredstvo upotrebljavane na predavanjima iz neorganske hemije takođe predstavljaju značajne eksponate Zbirke. Sačuvan je i veliki broj neorganskih i organskih supstanci u originalnom pakovanju (oko 2.000)sa Liceja i Velike škole. U programu rada Zbirke velikana srpske hemije obavljaju se aktivnosti vezane za popularizaciju prirodnih nauka. U vezi s tim organizuju se grupne posete učenika osnovnih i srednjih škola iz cele Republike Srbije i inostranstva. U okviru seminara Aprilski dani profesora i nastavnika hemije organizuje se poseta Zbirci Od. Godine 2008. Zbirka je uključena u manifestaciju „Noć muzeja“.

46 


B

aština

Starinski

Rudare

konak

Ko ide u Leskovac ili kraj njega prolazi, a zainteresovan je za srpsku baštinu, obavezno mora da svrati u obližnje Rudare, do crkve Svete Petke. Ova, nekad manastirska crkva, sagrađena je verovatno u šestom ili sedmom veku naše ere, izgleda na starijem kultnom mestu. O tome svedoči kasnoantički stub sa kapitelom kraj same crkve.

O

sim što je to lepa crkva, ova građevina ima i druge odlike: centralni je deo prostora u kome se nalazi staro groblje, a uz nju je i stari konak, delom zidan, delom od drveta. Groblje obiluje starim spomenicima od kojih svaki predstavlja izuzetan rad u kamenu, remek delo nekog talentovanog kamenoresca. A drvo na Konaku je takođe umetničkom rukom obrađeno, i to pre nekih 150 godina. V.I.

Foto Dragan Bosnić P:S. Fotografije su rađene dok je tekla obnova Konaka - 2011. godine

  47


Leto

èlan

member

Standard

Deèiji i omladinski turizam

Internationaler Bustouristik Verband e.V.


TURISTIČKE Novine jun - jul 2013.