Page 1

Godina 64, broj 1545/46, novembar/decembar 2017. – ISSN 0041 – 4204 cena 150 dinara

1953 - 2017


Jubilej turizma Po tradiciji, 26. februara na Dan škole, Visoka turistička škola strukovnih studija organizuje svečanu dodelu diploma i proslavlja školsku slavu Sveti Simeon Mirotočivi. 26. februara 2018. godine škola će promovisati i monografiju „50 godina Visoke turističke škole“

Izvod iz monografije: Tokom proteklih godina, prilagođavajući svoju programsku koncepciju realnim potrebama privrede i društva, škola je obrazovala 50 generacija studenata koji su se uspešno uključili u rad turističkih preduzeća i organizacija u turizmu i šire, koji su radili („od Vardara do Triglava“) ili još uvek rade u različitim oblastima turizma.

011/2698 206, 011/3196 630 Bulevar Zorana Đinđića 152 a, Novi Beograd info@visokaturisticka.edu.rs www.visokaturisticka.edu.rs

Reč direktora

T

Izvod iz monografije: S uočavanjem važnosti koju turizam ima u svetskoj ekonomiji, način obrazovanja kadrova u ovoj oblasti postaje sve značajniji. Stalnim osavremenjavanjem i prihvatanjem globalnih standarda i modela poslovanja turizam će svakako postati poželjan sektor za zapošljavanje i razvoj karijere. Turizam je važan faktor ekonomskog razvoja. Sve razvijene zemlje sveta prepoznaju ga kao privrednu delatnost koja značajno utiče na platni bilans i na ukupni privredni razvoj.

okom 2017. Visoka turistička škola, koja je osnovana 1967. godine, pripremila je monografiju kojom su obuhvaćeni ključni događaji i aktivnosti vezani za rad škole u proteklih 50 godina, kao i njen značaj za razvoj turizma Srbije i nekadašnje SFRJ. Monografija, kojom škola, između ostalog, obeležava 50 godina uspešnog rada, predstavlja istovremeno doprinos proučavanju istorije obrazovanja za potrebe turizma.

50 Godina VISOKE TURISTIČKE ŠKOLE STRUKOVNIH STUDIJA

50 Godina 50 Godina VISOKE TURISTIČKE VISOKE TURISTIČKE ŠKOLE STRUKOVNIH ŠKOLE STRUKOVNIH STUDIJA STUDIJA

Visoka turistička škola 50 GODINA EDUKACIJE ZA POTREBE TURIZMA

REKLI SU O ŠKOLI

Osnovne strukovne studije

Stu ijski ro ra Ekonomija i turizam uskla en je s ro ra i a evro ski o ra ovni siste a i ru a rojne o u nost i a a oslenje u o lasti turi a Profesor Lancashire nakon Richard sti anja R. i Sharpley, lo e. Stu University ije traju tri ofo Central ine o nosno šest se estara. Stu enti seAll oonuthe o Organising re eliti a neku o o BITCO ija Ekono Dear Committee 2014, ija i turi a , U ravljanje u turiu, Or ani atori utovanja i turističko vo enje ili otelski ena ent, a zvaThisnje is just to say a big THANK YOUstiču to allnakon of you for inviting meija, to speak your je na strukovni ekono ista, koje avršeni stu re o at natljivo conference and, forno looking course my fellow speatr ištu ra in a. particular, U e unaro ro after etu ime u (and i lo ofi na en lesko je iku vanje je kers) soBachelor well. As of John Tribe mentioned, Economics (appl.). you provided us with „total hospitality“... and personally I am hugely grateful for your kindness and generosity. It was a great pleasure to meet you all, and I must congratulate you on organising an excellent conference which I enjoyedstrukovne enormously. Specijalističke studije

U 201 . Visoka turistička škola strukovni stu ija slavi 0 o ina ra a 0 o ina o ra ovanja stručnjaka a o avljanje oslova u turističkoj rivre i. astava je očela okto ra 1 . u eo ra sko o eljenju Više turističke škole i u rovnika, a ti e su ostavljeni i te elji savre eno o ra ovanju u Sr iji u o lasti turi a. Viša turistička škola anas Visoka turistička škola strukovni stu ija veoa se r o osa ostalila i ra vila sara nju s rivre o i institu ija a u turi u. Škola je stalno una re ivala svoju ro ra sku orijenta iju uskla uju i nastavne lanove i ro ra e s realni otre a a rivre e i savre eni tren ovi a u turi u i o ra ovanju . otvr a kvaliteta o ra ovno ro esa jesu enera ije ilo a a ove škole koji su ostali ri nati rivre ni i naučni ra ni i.

Cilj Visoke turističke škole strukovni stu ija jeste a njeni stu enti steknu teorijska i raktična nanja asnovana revas o no na ekono ski naučni osnova a, koje e i o o u iti a nakon avršeni stu ija ose uju nanje, veštinu i s oso nost a kvalitetno o avljanje oslova u turistički a en ija a, oteli a, restorani a, institu ija a koje se ave turi o , r avni or ani a i ru i or ani a ija a i re u e i a o načaja a ra voj turi a.

2

Pedeset godina rada Visoke turističke škole značajan je jubilej ne samo za školu, nego i za obrazovni sistem Srbije i turizam uopšte. Upravo u ovoj školi počelo je obrazovanje ekonomista za turizam, kadrova više stručne spreme, koji su se zaposlili u preduzećima i organizacijama u oblasti turizma u Srbiji i Jugoslaviji. Osnovana je u vreme kada ni mnoge turistički razvijene zemlje nisu imale obrazovne programe za turizam na različitim nivoima i (kao viša škola) preteča je savremenog obrazovanja u Srbiji u oblasti turizma. Njen rad od osnivanja karakterišu povezanost s turističkom privredom, saradnja s visokoškolskim institucijama i kvalitet obrazovnog procesa u skladu sa standardima Beogradskog univerziteta. Bilo mi je zadovoljstvo da predajem u ovoj školi. U Beogradu, 2017.

Vojin Jovanović, koreograf, osnivač i umetnički direktor Akademskog društva Visoke turističke škole „Novi Beograd“ Pionirsko kulturno-umetničko društvo, koje je održalo prvu probu 4. januara 1974, izraslo je u Akademsko društvo Visoke turističke škole „Novi Beograd“, koje sada ima 530 članova, 10 ansambala, stariju i mlađu grupu pevača i narodni orkestar. Srećan sam što je moja želja da tradicionalna umetnost „živi“ i na novobeogradskom asfaltu ispunjena i što mladi članovi ovog društva s entuzijazmom nastavljaju rad.

Stručna i praktična U Galeriji ULUSpraksa u Beogradu, 2016. znanja ore savre eni teorijski nanja, nei ostavni eo stu ijsko ro ra a jeste stručna raksa, koja i a a ilj os oso ljavanje stu enata a u u u ro eNjegova ekselencija Constantinos Eliades, ambasador Republike Kipar sionalnu karijeru. Škola o o u ava stu enti a a o avljaju stručnu raksu u Impresioniran organizacijom manifestacije govore“ uuVisokoj turistički sam a en ija a, turistički or ani „Ambasadori a ija a, strukovni ru enji a i turističkoj školi – kako nivoom, profesionalizmom nastavnika, studenata i o u otelskoj in ustriji u etako lji ii inostranstvu, a nastavni lano i ro ra menadžmenta. Respektabilno što ova ustanova svojim studentima pruža re vi eno je 4 0 sati jestručne rakse. oko školske o ine stu mogućenti o u a ave raksu je no oznanja naj oupoznajući natiji turistički ko leksa „ e i avnik“ nost dao obogate svojau poslovna ih s istorijom, kulturom običa- u okroj zemalja. ori. jima drugih Turizam povezuje narode i kulture i nadam se da će ovaj prvi događaj, Stu predstavljanje Kipra u Visokoj turističkoj školi, biti početak naše duge enti a se ru a o u nost a stečena nanja ri ene u okviru i ro raplodne saradnje. a stu entske rakse, a steknu ra o eno iskustvo, a istovre eno to o e iti

Interesovanje a u is u školu, koja i a 0 o ina u u tra i iju u o ra ovanju turistički ka rova, ne i ostaje ni anas. Savre eni kon e t nastave o ra u eva uravnote en s oj teorije i rakse, u o navanje s kulturo , u etnoš u, novi te nolo ija a i načini a ko unika ije. e uju i visoke aka e ske kriteriju e, škola ru a o erne uslove a o ra ovanje. o nata je o kvalitetni nastavni eto a a i ri eni savre eni nanja i veština u nastavno ro esu, kao i kvalitetno nastavno ka ru. i vr unski re avača, e u koji a je 1 oktora nauka, ore otre no iskustva i nanja, ose uje i otiva iju a ra u o lasti e uka ije.

12

Prof. dr Slobodan Unković, redovni profesor Ekonomskog fakulteta, profesor emeritus Univerziteta Singidunum, počasni profesor Univerziteta Žen Min u Pekingu i Univerziteta Lomonosov u Moskvi, počasni doktor nauka Linkoln Univerziteta u Oklandu i Univerziteta Mediteran u Podgorici

ove škole je i kada su u pitanju specijalističke studije. I wouldDiploma be more than happycenjena to come back to Belgrade, whether for the next conEkonomija turizamhope jeste we a stu enti steknutheo atna ferenceCilj or studijskog as a visitingprograma lecturer, and I would icertainly could explore nanja i ko collaborate eten ije raresearch! i ostvarivanja naj olji re ultata u ra u turistički repotential for some u e a i or ani a ija. Ovaj stu ijski ro ra s ve i orne o ije ena ent U pismu iz Prestona, 2014. organizatora putovanja i Upravljanje u turizmu, traje dva semestra odnosno goinu ana. Stu enti nakon avršetka školovanja stiču stručni na iv specijalista s na nako vanja srpski ru o ste ena strukovni ija i o ovaraju e o lasti. Vladimir Veličković, i francuski slikar i stu akademik Visoka školai zadovoljstvo o ra uje visokokvalitetne ka rove u o ovoPredstavlja mituristička izuzetnu čast da otvorim izložbu s 10.koji EX-YUo konritigrafiku. o erniInicijativa a teviVisoke a rivre e. astava se afirmiše asniva na ultikao is ioblik linarno kursa za turističke škole da grafiku ristu u, a osei organizuje na a nja konkurs osve ujezasegrafičare strani i je i i a. umetničkih va strana faje ika su slikarskog izražavanja studente o ave ni re eti, a u školi se i učavaju en leski, ran uski, ne ački i ruski. kulteta s prostora eks-Jugoslavije, zaista je izvanredna. Smatram da je bitno da po- Stuenti i aju riliku a akultativno uče rčki i ersijski je ik, što je o o u eno u stoji razmena na kulturnom planu, a likovna umetnost je, čini mi se, izostala u toj sara nji s a asa o Re u like rčke i a asa o Isla ske Re u like Iran. razmeni. Ovim su svi umetnici, i mlađi i stariji, koji žive i stvaraju u regionu, upućeni astava se i vo i u rostorija a škole i es latna je a stu ente. da produže svoj rad na polju grafike, a ovaj primer treba da bude i inspiracija da se slične kulturne manifestacije naprave i u drugim kulturnim centrima.

Škola je o itnik rojni na ra a i ri nanja a kvalitet i ra voj nastavno roesa. a osti nute re ultate u rosvetnoj elatnosti o likovana je uka o re se nika Re u like, Sre rno e aljo a aslu e, 201 . o ine.

Savre eno o re ljen rostor o o u uje stu enti a kvalitetne uslove a nastavu, ra i ruštvene aktivnosti. Škola i a i lioteku, čitaoni u, ka inet a inor atiku, a ras ola e s uku no . rostora. Ono što još o likuje Visoku turističku školu jeste o itivna at os era i us ešan ijalo sa stu enti a.

50 Godina VISOKE TURISTIČKE ŠKOLE STRUKOVNIH STUDIJA

16

o ra turističkoj rilika a školi, a oslenje. U Visokoj 2017. ako e, stu enti Visoke turističke škole aktivno učestvuju u or ani a iji i reali a iji estivala „Kusten or “, koji se o r ava na okroj ori e unaro ni il ski i u ički estival , „Sila est“, na Sre rno je eru

Koncertom u Centru „Sava“ proslavili smo 40 godina rada i obeležili svoj jubilej. Nastupali smo proteklih godina u mnogim zemljama širom sveta, a koncertima koji su organizovani u Srbiji prisustvovali su turisti iz Austrije, Belgije, Francuske, Holandije, Engleske, Španije... U organizaciji Visoke turističke škole priredili smo i mnogo humanitarnih koncerata, kao i koncerte za diplomatski kor.

13

Izvod iz monografije: Od osnivanja njena misija jeU Centru prenošenje savremenih znanja i stvaranje stručnja„Sava“, 2014. ka u oblasti turizma, koji će doprineti razvoju poslovZbigniew Żmudzki, poljski producent, dobitnik Oskara, član žirija SILAnog okruženja. Prilagođavajući svoju programsku FEST 2015. koncepciju potrebama Every film festival has realnim its „invisible“ characters, heroes who areprivrede as good fairies or i društva, bees help in the organization of the festival. These are volunteers who are helping Škola je obrazovala 50 generacija studenata koji 17 su se uspešno uključili u rad turističkih preduzeća i organizacija u turizmu - u Srbiji i regionu i šire.

Izvod iz monografije: Obeležavanje jubileja Škole istovremeno je i podsticaj za unošenje novih kvaliteta u aktivnosti ove visokoškolske ustanove, kao i njen uticaj na razvoj turizma u celini. Rozana Sazdić

3


TURISTIČKE NOVINE Br.1543/44

SADRŽAJ

FOKUS (1)

lzdavač: PLANATOURS d.o.o. Velika Plana - Beograd, Knez Mihajlova 21/11; 11000 Beograd tel. 011/2621 - 080, tel/ faks: 011/ 2622 - 036; e - mail: planatoursbgd@eunet.rs; Direktor izdavača: Živoslav VASIĆ;

VISOKA TURISTIČKA ŠKOLA JUBILEJ TURIZMA ............................................... 2 FOKUS ................................................................. 5

Redakcija: Glavni i odgovorni urednik: Željko MILINKOVIĆ; tel. 011/2152-140; mob. 063/ 10 69 440; e- mail: tnovine@eunet.rs: turistickenovine@gmail.com Izvršni urednik: Rozana SAZDIĆ; mob. 063/66 17 95; e - mail: rozesrbija@gmail.com; Likovno - grafičko uređenje i prelom: Radojica ĐURIĆ; Saradnici u broju: Olga BALETIĆ; Ljiljana ČEROVIĆ; Nevena KUVELJIĆ; Snežana GAJIĆ; Vladimir IVANOVIĆ; Duška DAVIDOVIĆ; Milena MIHALJČIĆ PETROVIĆ; Natalija ŽIVANOVIĆ; Vladimir PAVKOVIĆ; Svetlana DINGARAC; Fotografije u broju: Rozana SAZDIĆ; Marko STOJANOVIĆ; TOS; TO Novi Pazar; TO Lazarevac; TO Niš; Arhiva TN, i drugih turističkih organizacija i ustanova; Štampa: Unagraf d.o.o.; Jovana Boskovića 114, 11080 Zemun, Srbija, Tel: +381 (0) 11 317 02 70; E-mail: priprema.unagraf@gmail.com; unagraf@gmail.com Izvršna produkcija: Agencija PUTOKAZ, Nehruova 75/ 9, 11 070 Novi Beograd; tel/fax: 381 11/ 2152 - 140; mob: 063/ 10 69 440 E - mail: tnovine@eunet.rs, zex.m@eunet.rs; Godišnja pretplata za inostranstvo 50 evra. Godišnja pretplata u zemlji 2000 dinara. Tekući račun: Agencija PUTOKAZ, Piraeus bank: 125 – 1770311 - 13 Naslovna strana: 50 GODINA VISOKE TURISTIČKE ŠKOLE STRUKOVNIH STUDIJA Godina izlaženja: 64, broj 1545/1546,

MINISTARSTVO PADAJU NOVI REKORDI ..................................... 6 TOS POČELA ZIMSKA KAMPANJA ............................ 9 YUTA NEOPHODNO JE DA PRIHVATIMO NOV NAČIN RAZMIŠLJANJA ............................ 12 LJUDSKI RESURSI I TURIZAM .......................... 15 HORES HOTELSKA KUĆA 2017. ................................... 16 NOVA BALKANSKA DESTINACIJA – NIŠ U REČI I SLICI .................................................... 18 KULTURA KAO DEO IDENTITETA ..................... 20 DOBRODOŠLICA SE OSEĆA U VAZDUHU ........ 22 SVI ZADOVOLJNI........ ...................................... 24 U POSETI ........................................................... 26 ČAROLIJA(E) ISTOČNE SRBIJE ......................... 28 TURISTIČKA KARTA SREMA – PUTOKAZ DO VAŠE OMILJENE DESTINACIJE ......................... 29 SOKOBANJSKI DRAGULJI ................................ 30 STRATEGIJA ...................................................... 32

Novembar - Decembar 2017. ISSN 0041 4204 = TN. Turističke novine COBISS.SR – ID 16200450

4

ČAŠICA BERMETA ZA DUG I SREĆAN ŽIVOT .................................................. 34

I

Na prvi pogled

ako 2017. godina još nije zavšrena, sa sigurnošču se može reći da će, kad su u pitanju: broj ostvarenih noćenja i broj dolazaka i ostvaren devizni prihod od turizma, biti bolja od rekordne (do ove godine) 2016. godine. O konkretnim statističkim podacima za 2017. pričaćemo kad budu obrađeni i objavljeni, no i bez njih može se ponešto zaključiti. Ako i 2018. godina bude bolja od 2017. godine onda se više ne može govoriti o rastu srpskog turizma, već o trendu rasta domaćeg turizma. I kao kad nam je išlo loše pitali smo: zašto je to tako? E zato i sada kada imamo dve uzastopne rekodne godine pitamo: kako je do toga došlo? Pogled na nacionalni nivo Ne ulazeći u dublju analizu (ipak da sačekamo zvaničnu statistiku) na prvi pogled čini nam se da odgovor možemo naći u kontinuitetu sprovođenja opšte turističke politike, čiji su osnovni postulati: podrška investicijama u turističku privredu i infrastrukturu, politika subvecionisanja, otvaranje novih inicijalnih turističkih tržišta, relativno uspešni pokušaji u formiranju regionalnog turističkog proizvoda (jer pita se i druga strana) i uspešna promocija Srbije kao turističke destinacije kako na domaćem tako i na inostranom turističkom tržištu. Sve te mere turističke politike sprovode se na nacionalnom nivou. Još kada se ostvare mere koje resorno ministarstvo najavljuje (više o tome na stranama 6,7 i 8. ovog broja Turističkih novina), a odnose se na pobošljanje poslovnog ambijenta i uspostavljanje jednakih uslova poslovanja za sve učesnike turističke tržišne utakmice može se reći da je država skoro završila posao, kad je u pitanju formiranje jedne koegzistetne i kontinuriane turističke politike. Nakon toga preostaje samo fino podešavanje, nijanisiranje i balansiranje konkretnih mera.

Naravno da država mora još mnogo toga da uradi što je domenu pre svega opšte ekonomske politike, a tiče se turizma. To je pre svega putna (drumska, vodna i železnička) infrastruktura. Na kompletno njeno sređivanje, po svojoj prilici, ćemo još dugo pričekati (a bez nje nema ekspanzije turizma). Međutim, ono što se može i mora što pre uraditi je rešavanje problema srpskih banja. To nije značajno samo za razvoj turizama, već i za ravnomerni regionalni razvoj. Pogled na lokalni nivo Ako to (putnu infrasturkutru i veliki problem srpskih banja) ostavimo po strani, čini nam se da se kočnica daljeg razvoja našeg turizma nalazi na lokalnom nivou. Da se odmah razumemo, to je opšta konstatacija. Postoje izuzetno turistički uspešne lokalne samouprave, kao što se na primer: Beograd, Novi Sad, Zlatibor, Niš, Sokobanja... (oprostite ako neke nismo pomenuli, jer ne zaboravimo, uspeh se može meriti jedino brojem ostvarenih noćenja i dolazaka).

Deklarativno sve lokalne samouprave su za razvoj turizma, jer to je sada moderno reći, ali kada treba nešto konkretno da se uradi nastaje zastoj. O ozbiljnosti i zainteresovanosti lokalnih samouprava da razvijaju turizam najbolje govore njihovi budžeti, odnosno koliko izdvajaju za pozicije u budžetu koje se odnose na turizam. Razvoj turizma zahteva ulaganja i ako pojedine lokalne samouprave zaista žele da razvijaju turizam onda moraju da nađu sopstvena sredstva i da obezbede ozbiljne investitore. Naravno da je država tu da pomogne (koliko može), ali one su te koje moraju da pokažu inicijativu. Da srede svoje detaljne urbanističke planove, popišu resurse, naprave strategiju (usaglašenu sa nacionalnom strategijom razvoja turzma) i da iz godine u godinu uporno rade na realizaciji iste. Moraju svi da zaborave na sva međupartijska prepucavanja i unutarpartijske začkoljice, jer je za razvoj turizma, a naročito na lokalnom nivou, neophodno uspostaviti jedinstvo svih aktera. Za to su nam potrebni ljudi koji imaju i viziju i znanje i rezultate. Generalno, mi se tih ljudi zbog politikanstva olako odričemo. Željko Milinković

FOKUS (2)

Nacionalni savet za razvoj turizma

U

oktobru ove godine 2017. Vlada Republike Srbije donela Odluku o obrazovanju Nacionalnog saveta za razvoj turizma Republike Srbije, čiji je cilj, kako je to u saopštenju za javnost navedeno: ‘’uspostavljanje koordinacije i komunikacije svih uključenih strana na razvoju turističke industrije i pozicioniranju Srbije na turističkoj mapi sveta. Zadatak Saveta biće da ukaže na značaj povećanja konku-

rentnosti u oblasti turizma u Srbiji, kao i ostvarivanja bolje poslovne klime u turizmu’’. Čini nam se da ostvarenje prvog cilja novoformiranog Nacionalnog saveta (uspostavljanje koordinacije i komunikacije) neće ići lako bez promene sveukupne organizovanosti srpskog turizma, jer dozvolite da primetimo nedostaje reč subordinacija. Očigledno ne slučajno. Željko Milinković

5


MINISTARSTVO

Intervju

Sokobanja, Vrnjačka Banja, Tara i drugi. TN: Bilo je i drugih mera.

Ministarstvo konstantno ulaže i podstiče razvoj turističke industrije. Ove godine odobrili smo bespovratna sredstva u ukupnom iznosu od oko 800 miliona dinara za realizaciju 42 infrastrukturna projekta čiji je cilj uređenje i razvoj u oblasti turizma. Između ostalog sredstva su namenjena razvoju Ski centra Kopaonik, nastavku revitalizacije Dr Renata Pindžo, pomoćnik ministra za Niške tvrđave, izgradnji sportske hale na Srebrnom jezeru, izgradtrgovinu turizma i telekomunikacije za nji Omladinsko-kulturnog centra Turističke novine otkriva osnovne postulate na Zlatiboru, uređenju kompleksa Avalskog tornja u Beogradu i druturističke politike za 2018. godinu gim projektima kojima je cilj unapređenje turističke ponude. Tokom 2017. godine nastavili smo sa programom podrške projektima promocije, edukacije i treninga u turizmu. Prepoznali jemo da ćemo 2017. TN: Evo poslovna 2017. godina Ove godine odobrili smo smo značaj brojnih bliži se kraju. Iako u ovom trenutku, godinu završiti sa manifestacija koje ne dok vodimo ovaj razgovor, zvanična 1,2 milijarde evra bespovratna sredstva u ukupnom iznosu od oko 800 samo da privlače dostatitstika nije izašla sa konačnim deviznog priliva. miliona dinara za realizaciju maće već i veliki broj rezultitama mogu se sa sigurnošću stranih turista. PodrTN: Tim rezulta- 42 infrastrukturna projekta dati neke ocene, Zar ne? žali smo festivale potima sigurno su doRezultati pokazuju da je ovo put Egzita, Lovfesta, prinele i mere turističke politike koje ponovo rekordna godina za srpGuče, Bir festa, Nišvila i drugih. Svi sprovodilo Ministarstvo tgovine, tuski turizam. U prvih deset meseci oni doprinose unapređenju imidža rizma i telekomuikacija. U javnosti broj dolazaka turista povećao se naše zemlje kako u regionu tako i u se dosta pažnje posvetilo akciji „Vaza 12,6% u odnosu na isti period Evropi i u svetu. učeri za odmor u Srbiji’’. prethodne godine, dok je broj noNastavićemo i dalje da odobravaAkcija „Vaučeri za odmor u Srćenja veći za 10,6%. Broj dolazaka mo kredite privatnom sektoru, mabiji“ bila je vrlo uspešna. Izdato je stranih turista iznosio je 1.292.515 lim i srednjim preduzećima i poljooko 92 000 vaučera, što i to je porast od privrednim gazdinstvima za unapVerujemo da ćemo je duplo više u odnosu 18,4% u odnosu ređenje turističke ponude, pre svega 2017. godinu završiti na prethodnu godinu. na prvih deset za projekte izgradnje i renoviranja sa 1,2 milijarde evra Od ukupnog broja primeseci 2016-u, ugostiteljskih objekata za smeštaj i deviznog priliva javljenih građana 53,7% što predstavlja dodatnih sadržaja i atrakcija. su penzioneri, zatim su učešće od 48,4% Ministarstvo trgovine, turizma se najviše prijavljivali građani čija u ukupnim dolascima turista. Naji telekomunikacija će i u narednoj su primanja ispod 60 000 njih 35,5 više njih dolazi iz regiona, a zatim godini nastaviti da osluškuje potrebe iz Turske, Nemačke, Rusije, Kine, odsto, dok su 10 odsto nezaposletržišta, da prati trendove u okružeIzraela... ni. Ove godine učestvovalo je 916 nju i u Evropi kako bi kreiralo okvir Napredak pokazuje i devizni priugostitelja, a najposećenija mesta su poslovanja koji će i dalje nastaviti liv od turizma koji u prvih deset Prolom Banja, Zlatibor, Banja Koda podstiče privatni sektror u cilju meseci raste po stopi od 14%. Veruviljača, Lukovska Banja, Kopaonik, ostvarivanja što boljih rezultata.

Padaju novi rekordi

6

TN: Krajem juna ove godine Srbija je bila domaćin Međunarodne koferencije „Održivi razvoj turizma u Dunavskom regionu – Nove perspektive’’ i tom prilikom potpisana je „Beogradska deklaracija’’. Ujedinjene nacije proglasile su 2017. godinu za Međunarodnu godinu održivog turizma za razvoj. Republika Srbija ostaje posvećena razvoju i stvarnoj, a ne deklarativnoj implementaciji UN ciljeva održivog turizma za razvoj na svim nivoima u okviru javnog, privatnog

i civilnog sektora, u akademskim krugovima, takođe i u punom kapacitetu podržava UNWTO platformu Putovanja do 2030. U skladu sa tim u junu smo organizovali Međunarodnu konferenciju „Održivi razvoj turizma u Dunavskom regionu – Nove perspektive“, centralni događaj kojim je Srbija obeležila UN Međunarodnu godinu posvećenu održivom turizmu za razvoj. Potpisivanje „Beogradske deklaracije“ ključni je rezultat ove konferencije. Deklaracija predstav-

lja strateški okvir za saradnju podunavskih zemalja ali i zemalja Zapadnog balkana, osim toga predstavlja i platformu za kreiranje budućih zajedničkih turističkih proizvoda. Takođe, tokom konferencije predstavnici privatnog sektora Srbije, kao i dva poslovna udruženja HORES i YUTA, potpisali su Globalni etički kodeks za turizam sa generalnim sekretarom UNWTO Talebom Rifaijem. Na taj način, turistička privreda Srbije svrstala se u red razvijenih turističkih privreda sveta

7


MINISTARSTVO koje uvažavaju i primenjuje princi- bijenta za poslovanje, i na taj način pe održivog razvoja i društvene od- omogućiti onima koji su se možda dvoumili da li da počnu da se bave govornosti u svom poslovanju. Važno je istaći i to da ovom delatnošću da Ključne mere koje je Srbija u godini koju su donesu pozitivnu odpredlažemo su: UN posvetile turizmu, luku. - promene u sisteimala čast da predse- mu plaćanja boKljučne mere koje dava Izvršnim savetom ravišne takse predlažemo su proSvetske turističke orga- - uvođenje sisteme mene poreskog trenizacije Ujedinjenih na- elektronske prijave i tmana fizičkih lica cija (UNWTO) najvišim odjave svih gostiju pružaoca usluga smetelom najznačajnije me- - smanjenje PDV-a štaja, da se uvede pađunarodne organizacije (10%) za ugostiteljske ušalno oporezivanje, zadužene za turizam. zasnovano na raspousluge hrane i pića loživim kapacitetima TN: Kakvi su planovi po nekoj primerenoj niskoj stopi Ministarstava za 2018. godinu, kada da bi se proširila baza onih koji se je turizam u pitanju? oporezuju. Zatim da se reformiše Mi u 2018. godinu ulazimo sa sistem plaćanja boravišne takse za vrlo ambicioznim planovima kako istu tu kategoriju lica i da se uvepo pitanju podrške postojećim pro- de kroz sistem elektronske uprave gramima, tako i po pitanju kreira- usluga koja se nudi građanima, sinja novih javnih politika iz dome- stem elektronske prijave i odjave na turizma. Nedavno je održana svih gostiju, koja bi bila besplatna i konstitutivna sednica Nacionalnog obavezujuća. Naravno tu su i neke saveta za razvoj turizma u novom druge stvari poput smanjenja PDVa na 10% za ugostiteljske sazivu, koji je usvoPonovo ćemo krenuti usluge hrane i pića, unapjio paket mera za razvoj turizma koji sa programom podstica- ređenje sistema povraćaja predstavljaju osnov- ja za turističke agencije PDV-a za strane turiste (TAX FREE) što je izune smernice rada zetno važno za stimulisasektora za turizam nje njihove potrošnje dok borave u u narednom periodu. Te mere nisu samo u domenu sektora turizma već Srbiji i drugo. Određene aktivnosti i u domenu drugih resora Vlade, što su već preduzete, Narodna banka pokazuje koliko Vlada vrednuje re- Srbije vrši sve neophodne procedure zultate postignute u turizmu. Da bi kako bi platne kartice sa udaljenih ti rezultati bili što više vrednovani tržišta, pre svega iz Kine mogle da moraju biti značajniji u smislu udela se koriste ovde. turizma u BDP-u zemlje, stvaranju TN: Dok vodimo ovaj razgovor novih radnih mesta i zapošljavanja... Pošto mi verujemo da turizam do- Skupština Republike Srbije usvaja prinosi mnogo više nego što govori budžet za 2018-u godinu. Kada je tuzvanična statistika, mere koje pre- rizam pitanju kakav nam je budžet? duzimamo usmerene su u pravcu Planirani budžet za 2018. za tusuzbijanje sive ekonomije i dobi- rizam je uvećan u odnosu na 2017. janju informacija o pravom stanju godinu, a ukoliko posmatramo inistvari. Takođe, mere će biti usme- cijalni budžet za 2017. godinu uverene i na olakšavanje uslova poslo- ćanje je još značajnije, jer podsetiću vanja onim najsitnijim pružaocima da je Vlada RS više puta tokom gousluga, na kreiranje povoljnijeg am- dine intervenisala kako za vaučere

8

TOS tako i za projekte turističke infrastrukture. Oko 750 miliona dinara biće namenjeno projektima turističke infrastrukture, nastavićemo da finansijski podržavamo i projekte promocije i edukacije. Vlada je za narednu godinu izdvojila 400 miliona dinara za 80 000 vaučera za naše građane. Budžet za TOS je takođe uvećan za 50 miliona dinara, sada ukupno iznosi 450 miliona. TN: To su dobre vesti. Da li se vraća i mera subvencionisanja receptivnih turističkih agencja? Ponovo ćemo krenuti sa programom podsticaja za turističke agencije, organizatore putovanja za organizovano dovođenje grupa stranih turista. Imali smo već pilot projekat 2016. godine. Ono što treba naglasiti, da se kao i 2016. godine, ovaj program radi u neposrednoj saradnji sa udruženjima turističkih agencija YUTOM, ATASOM, ANTASOM i Privrednom komorom Srbije. TN: I za kraj ovog razgovora. Šta očekujete od 2018. godine? Naredna 2018. godina je velika šansa za nas jer je to godina Evrope kao turističke destinacije u Kini. Imajući u vidu da smo mi jedina Evropska zemlja koja je ukinula vize Kini, da imamo direktnu avio liniju, a najavljena je i nova avio linija, zaista puno očekujemo od tog tržišta. Nastavićemo da se više povezujemo sa zemljama regiona, jer Srbija nije sama dovoljna za to tržište. Osim što ćemo sledeće godine biti izuzetno prisutni na tržištu Kine, za nas su izuzetno perspektivna i tržišta Irana, Indije, Izraela i namera nam je da i iz tih zemalja privučemo što više turista u našu zemlju. Nadamo se da ćemo na kraju sledeće godine sumirati još jednu rekordnu godinu srpskog turizma. Željko Milinković

Počela zimska kampanja Kao logičan nastavak letnje kampanje TOS je 10. novembra započeo promotivnu medijsku kampanju na domaćem tržištu za predstojeću zimsku sezonu pod sloganom ,,Vidi Srbiju – Zimski odmor je nadohvat ruke“

O

vom zimskom promotivnm kampanjom, koja će trajati do kraja februara 2018. biće predstavljeni naši zimski planinski centri: Kopaonik, Zlatibor, Stara Planina, Tara, Zlatar, Divčibare, zatim odmor u banjama Srbije, kao i naši veliki gradovi sa posebnim akcentom na njihovu prazničnu atmosferu. Turistička ponuda Srbije u zimskom periodu će, pored primarnog slogana „Vidi Srbiju – Zimski odmor je nadohvat ruke’’, potencijalnim domaćim turistima biti približena kroz promotivne poruke poput: ,,Vidi Srbiju... kad poželiš prazničnu magiju“, ,,Vidi Srbiju... i doživi najnežnije zimske trenutke“, ,,Vidi Srbiju... i probudi dete u sebi“, ,,Ovog vikenda umesto internetom surfujem snegom“... Cilj ovih kratkih promotivnih poruka je da domaćim turistima probudi emocije i želju da zimski odmor provedu u Srbiji. Na domaćem tržištu, media miks zimske kampanje uključuje oglašavanje na led bilbordima u gradovima Srbije poput Beograda, Novog Sada, Niša, Čačka, Kragujevca, Novog Pazara, kao i kroz oglašavanje u dnevnim listovima i magazinima. TOS-ova promotivna kampanja biće sprovedena i putem televizije, na kanalima koji imaju nacionalnu pokrivenost i na satelitskim kanalima, ali i putem radio stanica. Pri svemu ovome ne treba zaboraviti i na redovne aktivnosti koje TOS sprovodi u cilju promocije Srbije i to ne samo kao turističke destanacije. To su u prvom redu nastupi na najznačajnijim međunarodnim sajmovima turizma, a zatim i organizovanje studijskih putovanja za strane novinare, blogere i predstavnike stranih touoperatora. Promotivne aktivnosti TOS-a na drušvenim mrežama su stalne. Sve to rezultira brojnim pozitivnim tekstovima i tv prilozima o Srbiji као poženjoj turističkoj destinaciji u inostranim medijima. Efekat ovakvog pristupa promociji turističke ponude Srbije ogleda se u povećanju broja dolazaka i noćenja kako domaćih, tako i stranih turista.

9


TOS na WTM-u

O

d 6. do 8. novembra ove godine u Londonu je održan 37. Međunarodni sajam Turizma World Travel Market (WTM), jedan od najvećih, ako ne i najveći sajam turizma na kome tradicionalno TOS predstavlja turističku ponudu Srbije. Na sajamskom štandu TOS-a predstavljeni su najvažniji motivi dolazaka britanskih turista u Srbiju: kratki gradski odmori u Beogradu i Novom Sadu kao Evropskoj prestonici kulture 2021., aktivni odmor u prirodi, kultura i gastronomija. Na velikom led ekranu koji je dominirao udarnom stranom štanda emitovali su se filmovi TOS-a: Jedno putovanje – bezbroj doživljaja, Dunav – 588 utisaka, Serbia – The land of new beginnings, Outdoor Serbia i promotivni spot TOS-a koji se tokom ove godine emitovao na globalnim TV mrežama. Ovom prilikom predstavnici najvećih turoperatora poput Regent Holidays-a iz Velike Britanije, Travel the Unknown, Exodus i Thomas Cook  pokazali su veliko interesovanje za Srbiju kao turističku destinaciju. Turističkoj ponudi Srbije svoju pažnju su poklonili i predstavnici velikih medijskih kuća specijalozovanih za turizam poput: Travel Channel BBC, National Geographic, Travel Weekly, Food and Travel Magazine,  Sailing Travel Magazine… Svoju turističku ponudu na štandu TOS-a predstavili su i: Atomska banja,  JP za razvoj planinskog turizma ,,Stara planina’’, MK Mountain Resort, Life Design Hotel,  turoperatori Serbia tour operator, Glob Metropoliten Tours, Omni Tours,  Turistička organizacija Grada Novog Sada, Turistička organizacija Vojvodine i Turistička organizacija Beograda.

10

TOS European Destinations of Excellence – EDEN

Novi Pazar, “Izuzetna destinacija Evrope’’

N

a ovogodišnjem konkursu koji raspisala Turistička organizacija Srbije kao nosilac projekta Evropske komisije za odabir „Izuzetne destinacije Evrope’’ pobedio je Novi Pazar. Za prateće destinacije izabrani su Sremska Mitrovica i Zaječar. Tema izbora je bio „kulturni turizam’’, a poseban naglasak je stavljen na materijalno kulturno nasleđe na listi nepokretnih dobara Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i na listi UNESKO kulturne baštine u okviru tematskih kulturnih ruta. Na konkurs je pristiglo 26 važećih prijava, a u užem izboru našli su se: Zaječar, Kuršumlija, Novi Pazar, Bač i Sremska Mitrovica. Pobednička destinacija Novi Pazar konkurisala je sa materijalnim kulturnim nasleđem koje, između ostalog, obuhvata spomenike na UNESKO listi – srednjovekovni kompleks

Stari Ras sa Crkvom Svetih apostola Petra i Pavla (Petrova crkva) i manastirima Sopoćani i Đurđevi Stupovi koji su deo kulturne rute Saveta Evrope „Transromanika“, zatim znamenitosti iz osmanskog perioda – Novopazarsku tvrđavu sa starom čaršijom, Altun-alem i Lejlek džamiju, Isa-begov hamam i mnoštvo drugih lokaliteta i sadržaja koji odslikavaju viševekovno bogatstvo tradicije i dinamičan razvoj ove multikulturalne sredine. Izabrane destinacije u Srbiji biće uvršćene u „Mrežu izuzetnih destinacija Evrope“ čiji ciljevi su stvaranje platforme za razmenu dobrih primera iz prakse među nagrađenim destinacijama i podsticanje drugih destinacija u Evropi da usvoje modele održivog turističkog razvoja. Pobednička destinacija Novi Pazar i prateće destinacije Sremska Mitrovica i Zaječar biće promovisane i

na međunarodnom planu kroz posebnu publikaciju posvećenu ovom projektu, kao i putem sajtova Turističke organizacije Srbije, Evropske komisije i društvenih mreža. Inače, ovo je treći put da je TOS sproveo projekat EDEN. Podsećanja radi dosadašnji pobednici su Knjaževac (tema je bila „Turizam i lokalno nematerijalno nasleđe’’) i Pirot („Turizam i lokalna gastronomija).

11


YUTA Intervju

Neophodno je da prihvatimo nov način razmišljanja O inicijativi da se formira ‘’bela knjiga’’ srpskog turizma, o tome šta sve YUTA čini u domenu zaštite prava svojih putnika, novom sajtu i da li su turističke agencije zadovoljne prethodnom letnjom sezonom razgovarali smo sa direktorom YUTE, Aleksandrom Seničićem

TN: Na 8. Turističkom forumu predložili ste da se formira tkz. „bela knjiga’’ srpskog turizma. Možete li nam nešto detaljnije reći o tome? Da, to je inicijativa koju sam spomenuo, a vezana je za bolje organizovanje lokalnih TO, ali pre svega na popis svih turističkih potencijala u Srbiji. Naime, ta inicijativa se odnosi na to da smatram da je neophodno da sve lokalne turističke organizacije u svojim sredinama popišu sve trenutne turističke kapacitete i hotele i restorane, turističke agencije i ostale učesnike turističke privrede, da se popišu sve turističke manifestacije, sve prirodne i izgrađene turističke atraktivnosti i svi eventualni turistički potencijali. Onda bi se na republičkom nivou moralo formirati telo za valorizaciju svih ovih potencijala, a nakon toga bi se stručnom anali-

12

zom napravio popis turističkih po- dokumenta i da ih adekvatno impletencijala po regijama, tkz. „bela knji- mentira. Istovremeno imalo bi doga srpskog turizma’’. Tako bi smo na bar pogled na pravo stanje na terenu jednom mestu najzad imali sve što što je jako značajno prilikom donoSrbija može da ponudi sa stvarnim šenja odluka o subvencionisanim stanjem na terenu.To je jako zna- sredstvima. Na kraju, to nam može čajno, jer tek tada dobro poslužiti u Neophodno je da se na lokalmože da se napravi pružanju odgovora nom nivou popišu svi lokalne adekvatan plan rena ključno pitanje, turističke organizacije hoteli, vitalizacije postoa to je ko i kako zarestorani, turističke agencije, jećih i već prepopravo upravlja ili ko turističke manifestacije i sve znatih potencijala i bi trebalo da upravprirodne i izgrađene turističke plan za razvoj onih lja našim turističatraktivnosti i svi eventualni turističkih potencikim vrednostima? turistički potencijali jala koji nisu bili do To otvara vrata i sada adekvatno treprivatnom sektoru tirani. Takođe, to otvara mogućnost da kroz investicije u već postojeće, i drugačijeg načina organizovanja ili neke buduće a sada neprepoznalokalnih turističkih organizacija u te turističke potencijale značajnije sklopu i okviru nacionalne turističke doprinesu boljoj turističkoj ponudi organizacije. Na taj način i resorno Srbije. ministarstvo biće u mogućnosti da Neke značajne turističke zemlje donosi izuzetno kvalitetna starteška već imaju svoje formirane „bele knji-

ge turizma’’ i smatram da je neophodno, iz prethodno navedenih razloga, da je imamo i mi. Ovo je samo početna inicijativa i naravno, da bi bilo dobro da se nadogradi, da se vidi kako to već uspešni rade, da se saslušaju i neki drugi predlozi.... TN: Da li je Vaša inicijativa izazvala neke reakcije? Za sada osim podrške kolega iz privatnog sektora, nije bilo nekih značajnijih reakcija. TN: Nedavno je YUTA kao nacionalno udruženje turističkih agencija Srbije dobila sertifikate za ISSO standarde 9 001 i 10 002. Šta to konkretno znači za udruženje, a šta za turističke agencije kao članice udruženja?

To svakako znači da smo potpuno predviđene mogućnosti kada je reč o svesni da je neophodno da prihvatinjegovim pravima. mo nov način razmišljanja i organizacije posla u skladu sa postojećom praksom u razvijenom svetu. Zatim TN: U skladu sa trendovima YUTA da kroz sertifikaciju uvedemo znat- ima i novi sajt. Da li je u pitanju no bolju organizaciju, ali i nove – samo redizajniranje ili ima i nekih daleko veće standarde poslovanja i novina? samog udruženja, ali i naših članica kroz edukaciju o značaju ovakovog Novi sajt će biti i redizajniran, ali načina poslovanja. ISO standard će i sadržajno biti noviji i drugačiji 10002 se odnosi na upravljanje re- nego naš stari sajt. Podsetiću Vas da klamacija korisnika usluga i veoma je YUTA podigla svoj sajt još 90-tih je značajan s obzirom da je delatnost godina prošlog veka kada je to zaista kojom se bave naše članice uslužna i bila velika novina i kada je to bio jeda smo svesni čiNeophodno je da prihvatimo dan od retkih sajtonjenice da samo nov način razmišljanja i organi- va na našem tržištu. zadovoljan i sigu- zacije posla u skladu sa postoje- Želimo i nadamo se ran korisnik na- ćom praksom u razvijenom svetu da ćemo uspeti da ših usluga će biti novi sajt bude doi na dalje naš kostupniji i razumljirisnik, pa samim tim da ga poštuje- viji za korisnike usluga turističkih mo i da želimo da ima sve Zakonom agencija, ali da im istovremeno i

13


Ljudski resursi i turizam

YUTA omogućimo da na jednom mestu mogu da se informišu o svojim pravima i obavezama u procesu putovanja. Da mogu da na jednom mestu pregledaju ponude naših članica i da budu potpuno sigurni da će za svoj novac zaista dobiti adekvatnu uslugu. TN: Bliži se kraj godine koja bila jako uspešna za Srbiju kao turističku destinaciju. Kakva je situacija kada je inicijativa u pitanju? Tako je. Srbija beleži u receptivnom turizmu stabilan rast i razvoj. Kada je reč o inicijativi protekla sezona je bila izuzetno dobra i rast ukupnog broja putnika od oko 7% govori o tome. Najveći broj putnika je boravio u Grčkoj. Turska se vra- podsetiću Vas da je i tokom sezone tila na naše tržište i imala je veliki i posle završetka sezone bilo nekorast u odnosu na liko agencija koje nisu Sistem YUTA GARAN2016 god. Egipat u ovom sistemu, a koje takođe. Crna Gora CIJA PUTOVANJA je i u su prestale sa radom i je tradisionalno Evropskim okvirima pre- donele neprijatnosti vedestinacija koja poznat kao najbolji sistem likom broju putnika. ima poverenje ve- zaštite potrošaća u turizmu Mi smo ovegodine likog broja turista obradili preko 12.000 iz Srbije. Italija, Španija i Bugarska telefoskih poziva kroz našu asistenttakođe, beleže dobre rezultate. Sve sku službu. To su uglavnom bile u svemu možemo biti zadovoljni sa usmene reklamacije i to smo iskoproteklom letnjom sezonom. ristili za edukaciju putnika oko njihovih prava, ali i za bolju kontrolu TN: Već dve godine živi projekat rada i kvaliteta samih agencija koje „Yuta garancija putovanja’’. Da li ove se nalaze u ovom sistemu. godine bilo potrebno da se aktivira garancija? TN: Iz resornog ministarstva za sledeću godinu najavljuje se ponovno Sistem YUTA GARANCIJA PU- uvođenje subvencija za receptivne tuTOVANJA je zaživeo i doneo dale- rističke agencije. Ova mera turističke ko veću sigurnost putnicima agen- politike bila je na snazi i 2016. godicija članica YUTA. Ovaj sistem je i u ne, ali nije donela očekivane rezultaEvropskim okvirima prepoznat kao najbolji sistem zaštite potrošaća u turizmu. Ove godine nije bilo potrebe da se aktivira YUTA GARANCIJA PUTOVANJA. Svih 220 turističkih agencija naših članica su uredno ispunile svoje ugovorne obaveze prema svojim korisnicima usluga, a

14

te. Da li je u pitanju realno mali broj domaćih organizatora putovanja koji se zaista bavi receptivnim turizmom ili je po sredi bilo nešto drugo? Odnosno, šta je po Vama potrebno učiniti da ova mera zaživi na duže vreme? Da. Mislim da ćemo i u 2018-oj godini, ponovo imati subvencije ili podsticaje za receptivne turističke agencije. Ova mera nije zaživela iz nekoliko trazloga. Pre svega dosta je bila komlikovana procedura predaje dokumentacije, a i kontrola dokumentacije bila je veoma rigidna. Najveći razlog bio je što se ovi podsticaji davali za minimalni broj noćenja od 3 pa na više, dok najveći broj stranih gostiju boravi dve noći u Srbiji. Takođe, i neusaglašenost sa nekim drugim aktima je dovelo određenih problema. Mislim da sa iskustvom koje sada imamo, možemo napraviti bolju Uredbu koja će imati daleko bolje rezultate i za agencije i za državu. Ovakvi podsticaji su inače uobičajeni u svim zemljama koje žele da razvijaju svoju receptivnu industriju i siguran sam da će u buduće doneti očekivane rezultate. Željko Milinković

Priznanja profesoru Unkoviću U prostorijama Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija u Madridu 23. oktobra 2017. Taleb Rifai, generalni sekretar UN WTO, uručio je profesoru dr Slobodanu Unkoviću najviše priznanje za višegodišnji uspešan rad u stimulisanju razvoja turizma u svetu, posebno u oblasti obrazovanja visoko stručnih kadrova za turizam. Ovo je istovremeno i priznanje za Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum. Slobodan Unković je profesor emeritus ovog univerziteta, a preko četrdeset godina sarađuje sa Svetskom turističkom organizacijom kao ekspert. Priznanje UN WTO profesoru Unkoviću čestitao je i potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar

trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, kao i brojni profesori, privrednici i predstavnici medija. Ova lepa vest predstavlja i određeni podsticaj srpskom turizmu. Profesor Slobodan Unković dobio je 13. decembra u Podgorici i posebno priznanje Nacionalne turističke organizacije Crne Gore za doprinos u oblasti obrazovanja u turizmu i unapređenju regionalne saradnje.

Naučno- stručni rad Profesor Unković je izuzetno angažovan i na naučno- stručnim skupovima. Tako, početkom oktobra 2017. godine održao je predavanje u Marbelji na Konferenciji koju je organizovala Svetska turistička organizacija. Tema predavanja bila je “Politika izbora talenata i sistem obrazovanja u turizmu”, a konferenciji

je prisustvovalo preko 300 učesnika iz velikog broja zemalja sveta. Takođe, na konferenciji SITCON, koju je organizovao Univerzitet Singidunum 15. decembra s temom „Ljudski resursi i turizam budućnosti“, profesor Unković je dao izuzetno uvodno izlaganje. Na panelu su pored eminentnih turističkih radnika i profesora učestvovali prof. dr Vladimir Džamić, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i doc. Dr Miroslav Knežević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije. Rozana Sazdić

15


HORES

Hotelska kuća 2017 U godini u kojoj obeležava 85 godina od osnivanja i 50 godina rada u kontinuitetu, HORES je organizovao XI Međunarodnu naučno-stručnu konferenciju „Hotelska kuća 2017“. Za program skupa, koji je održan u hotelu „Mona“ na Zlatiboru 17. i 18. novembra, izabrana je aktuelna tema - Inovacije u hotelijerstvu i turizmu. Na konferenciji su predstavljena 23 naučna rada i objavljen je Zbornik radova XI Hotelska kuća

N

a svečanom otvaranju konferencije direktor PU HORES- dr Geogi Genov naveo je da je u cilju održivog razvoja neophodno neprestano pratiti inovacije u turizmu i hotelsko - ugostiteljskoj privredi, a da konstantan razvoj ovih sektora donosi nove poslovne izazove istakao je i Tomislav Momirović, predsednik Skupštine HORES. U uvodnom izlaganju, učesnicima konferencije o mogućnostima novih tehnologija i njihovoj implementaciji, govorili su pomoćnik ministra za turizam prof. dr Renata Pindžo, direktor Turističke organizacije Srbije Marija Labović, zamenik predsednika opštine Čajetina Arsen Đurić, redovni profesor Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum prof. dr Jovan Popesku, direktor Visoke turističke škole prof. dr Zoran Milenković i prof. dr Slobodan Ivanović sa Fakulteta za menadžment u turizmu i ugostiteljstvu iz Opatije.

16

Investicije u hotelijerstvu i turizmu Prvi panel posvećen je investicijama u hotelijerstvu i turizmu. Prof. dr Bojan Zečević sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu bio je moderator ovog panela, a ovoj temi govorili su Tomislav Momirović (Mona

Hotel Management), Aleksandar Vasilijević (Falkensteiner), Goran Kovačević (Square Nine) i Darko Đurović (PSD Zlatibor). Istaknut je značaj bezviznog režima, bezbednost Srbije i povoljne cene koje privlače turiste, kao i da je sve veća konkurencija u hotelijerstvu neminovnost i potreba. Dualno obrazovanje u srednjoškolskim i visokoškolskim ustanovama. Tema drugog panela o dualnom obrazovanju, gde je moderator bio prof. dr Jovan Popesku, privu-

kla je, takođe, veliki broj učesnika i živu diskusiju. Prof. dr Kerstin Wegener sa Univerziteta primenjenih nauka u Frankfurtu je izložila kako u Nemačkoj funkcioniše sistem dualnog obrazovanja i da ono ima pozitivan uticaj na ekonomiju zemlje i smanjenje stope nezaposlenosti. Da je nedostatak kvalitetnih kadrova veliki problem, naročito u ugostiteljstvu, istakao je i prof. dr Georgi Genov, kao i da je Akademija HORES počela sa obukom kadrova za deficitarna zanimanja. Izazovi teorije i prakse u prodaji i marketingu u hotelijerstvu O promenama koje će uslediti posle 2020. u hotelijerstvu, rezervacionim sistemima, kanalima prodaje, navikama turista i dr. i koji će biti trendovi, govorilo se na trećem panelu koji je vodio prof. dr Bojan Zečević.

Umesto zaključka Program konferencije je tako pripremljen da zadovolji visoke standarde poslovne i stručne publike i otvorio je novi dijalog. Konferenciju su u organizaciji HORES-a pratili i predstavnici medija. Rozana Sazdić

17


Niš se može pohvaliti značajnim povećanjem broja domaćih i stranih turista u 2017. godini. Snažan i stabilan rast turističkog prometa poslednjih godina očekuje se i u budućnosti. Jedan od segmenata turističke ponude biće kulturni turizam. Duga tradicija i kulturna raznolikost grada Niša odrazili su se i na njegovo bogato i specifično nematerijalno kulturno nasleđe. Negovanjem i prenošenjem „žive tradicije“ obezbeđuje se trajanje nematerijalnog kulturnog nasleđa koje može obogatiti postojeću turističku ponudu.

Nova balkanska destinacija - u reči i slici Iz daleke prošlosti Legenda o Vilinom gradu

L

egenda o Vilinom gradu počinje pre više od 2300 godina kada keltska plemena sa severa Evrope naseljavaju područje Balkana. Početkom III veka p.n.e, jedno od plemena stiže na jug,do reke Nišave. Očarani lepotom reke, zelenom kotlinom i planinama, odlučili su da na njenoj obali sagrade grad.

Legenda kaže da je grad bio toliko lep i značajan da je bio stalna meta napada plemena iz okoline, koja su ga razarala, palila i često rušila gotovo do temelja. Kada su Kelti shvatili da neće moći još dugo da brane grad, zatražiše od svojih bogova zaštitu. Bogovi im poslaše vile i rekoše im: “Ne možemo zaustaviti ljudski bes i rušenje, ali ćemo nebeskom silom vaš grad iznova graditi i on će svakog jutra ponovo zablistati u svom sjaju.“ Od tog dana, božanske vile nastaniše reku i grad dobi svoje zaštitnice.

Kada god bi ga neprijatelj porušio, vile su pod okriljem noći izlazile iz reke i božanskom snagom do jutra obnavljale njegove zidine, visoke kule, ulice i trgove. U znak zahvalnosti, Kelti su reku nazvali „Vilina reka“ (Naisa), a svoj grad „Vilin grad“ (Navissos). Grad i reka od tog vremena nisu menjali svoje ime - Rimljani su ga zvali Naissus, za Vizantince je bio Nusos, a Sloveni ga nazvaše Niš, tako da legenda o vilama i danas živi u njegovom imenu.

Iz bliske prošlosti Priča o niškoj kafani „Marger“

O

va najpoznatija gradska kafana bila je smeštena na nekadašnjem Trgu kraljice Natalije, u blizini Saborne crkve. Kafana „Marger“je bila prvo mesto u Nišu u kojem su se igrali bilijar i domine, a vlasnik kafane Đoka imao je običaj da „markira“, odnosno beleži odigrane partije. Gosti kafane su mu zbog toga dodelili nadimak „Marker“. Budući da je gazda Đoka imao problem sa izgovaranjem slova k, koje je izgovarao kao g,njegov nadimak i ime kafane promenili su ime u „Marger“. Osim kafane i ceo kvart dobio je naziv Marger, kojei danas nosi. Stalni gosti bili su književnik Stevan Sremac i legende starog Niša - Kalča, Smuk i Kurjak, koji su ovekovečeni u Sremčevom romanu „Ivkova slava“ .

Priča o niškoj kafani “Galija” Za kafanu “Galija” koja I danas postoji u Nišu, vezana je zanimljiva priča o Vučku Mitroviću, koji je uspeo da prećivi albansku golgotu I Krf, te je sa ostalim srpskim vojnicima upućen u Afriku na oporavak. Na tom putu njihov brod pod nazivom “Galija” potopila je nemačka podmornica, a Vučko je imao sreće i spasao se. Kada se vratio u Niš otvorio je kafanu, I u znak sećanja nazvao je “Galija”. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka kafana je postala omiljeno mesto okupljanja studenata, rokera, hipika I pesnika. Jedan od najpopularnijih niških bendova nastao je na ovom mestu I po njemu dobio ime Galija. Izvodi iz monografije grada “Niš u reči i slici” u izdanju Turističke organizacije Niš.

18

Turistička organizacija Niš Vožda Karađorđa 5, Niš Tel: +381(0) 18 521 321 www.visitnis.com

19


INTERVJU

Kultura kao deo identiteta U jednom pismu bratu Čehov piše da biti kulturan ne znači čitati popularne romane i posećivati pozorište, nego da su kulturni oni ljudi koji su „uvek ljubazni i spremni da čine za druge jer poštuju ljudsku ličnost. Teže originalnosti, ne mare za lažne vrednosti i poznanstva s poznatim ličnostima ili za to da sami budu poznati. Ako su učinili nešto značajno, ne prave od toga najvažniju stvar na svetu. Ako imaju neki dar, poštuju ga…”

TN: Na ovogodišnjoj dodeli “Turističkog cveta” u Belom dvoru, jedan od dobitnika ovog značajnog priznanja Turističke organizacije Srbije bila je novinar Aleksandra Mikata Nagrada „Turistički cvet” dodeljivana je nekada novinarima na kraju karijere, ali kada je dobijete kada ste u punoj snazi ona postaje pokretač novih projekata i ideja. TOS, na čelu sa direktorkom Marijom Labović je definitivno okrenut budućnosti, a to je srpskom turizmu potrebno. Zahvaljujem se na nagradi. TN: Šta Vas je opredelilo da se bavite novinarstvom? Studirala sam etnologiju, tačnije antropologiju i planirala da napravim karijeru u toj oblasti. Međutim, počeo je rat i istorija se dešavala tu oko nas… taj trenutak mogu da zabeleže novinari, a naučnici je mogu analizirati tek sa vremenske distance, zar ne? Zato sam počela da pišem, prvo za „Javnost”, a urednik ovog lista Jovan Janjić zapravo je „kriv” što sam postala novinar. Naime, poslao me je da odnesem Momi Kaporu neki koverat, a ja sam shvatila da me šalje da uradim intervju. Janjić je bio zaprepašćen kada sam mu donela tekst. Tako, ispalo je da moj prvi objavljeni tekst nije bio „pijačni barometar” nego intervju s Momom Kaporom. TN: Vaš rukopis je bridak, prepoznatljiv… Jedan od Vaših tekstova u “Večernjim novostima” počinje ovako: Ruski turisti vole da šetaju Beogradom u potrazi za grafitima, japanski gosti željno iščekuju kada će kročiti u

20

Teslin muzej, Bugari dolaze da bi išli u kafanu, izraelski su prezadovoljni kada u Zemunu otkrivaju jevrejske tragove, Francuzi luduju za Kusturicom, Amerikanci su oduševljeni kultom Tita, a turski gosti vole Kalemegdan…” U novinarstvu sam od studija, 1995. godine, a turizam pratim od 24. februara 2003. godine. Znam tačan datum zahvaljujući tome što je tog dana Vojislav Šešelj otišao u Hag, a moj zadatak, kao novinara koji prati politiku, bio je da otputujem s njim u Holandiju. Sutradan je tiraž „Večernjih Novosti” planuo i moj šef Manojlo Vukotić me pitao kako želim da me nagradi, a ja sam izabrala novi sektor - turizam. Tada je turizam u „Novostima” pratio Miša Stojanović, legenda u grupi bardova turističkog novinarstva (Čeda Lakić i drugi) od čije pojave su „padali u nesvest” vlasnici restorana i direktori

hotela širom SFRJ. Miša me je uveo u turizam i njegove sugestije primenjujem i danas.

ne one večeri kada se održavao izbor za pesmu „Evrovizije”. Veliku pomoć dobili smo od Ljiljane Čerović iz TOS-a i od mnogih drugih. Đavolja varoš je ubrzo, od nekadašnjih 3.000 posetilaca godišnje, dostigla cifru od 100.000 turista.

„Vodič za Tursku” objavljen je 2003. godine, a na ovogodišnjem Sajmu knjiga promovisana je „Hronika dobrog provoda” koju sam napisala sa Majom Vukadinović. Knjiga slavi duh Beograda kroz dobar provod koji je najbolji na Balkanu

TN: Jedan od Vaših angažovanja bio je rad na promociji Đavolje varoši za Sedam svetskih čuda prirode… Da, kada sam dobila zadatak od Veljka Lalića (urednika „Nedeljnika”) da napišem tekst o kandidatima Srbije za Sedam svetskih čuda prirode pozvala sam sve upravljače prirodnih dobara, ali da niko nije bio zainteresovan da se kandiduje. Jedini ko je ovaj izbor prepoznao kao odličnu reklamnu platformu bio je Zlatko Veljović, direktor Prolom Banje koja posluje u okviru „Planinke” u Kuršumliji, inače upravljača spomenikom prirode Đavolja varoš. Puno smo radili, pravili konkurse za logo i suvenire, organizovali izložbe, zvali poznate ličnosti, a promociju smo radili svuda, pa i ispred Are-

TN: Pored nagrade “Turistički cvet” koju ste dobili, 2017. ćete pamtićete i po izdanju knjige „Hronika dobrog provoda”. To je prva knjiga koju ste objavili?

još od februara 1967. godine kada je Laza Šećer otvorio prvu diskoteku. Velika je šteta što Beograd nije 2017. posvetio proslavi 50 godina od prve diskoteke.

Verujem da je prošlo vreme velikih i sveobuhvatnih brošura. Verujem da svako tržište treba raditi na poseban način i nuditi različite doživljaje. Promocija mora da ide u svim pravcima - od štampe do društvenih mreža. TN: Poznato je da ste dobar deo Srbije obišli vozom. Šta u Srbiji obožavate? Volim što je Srbija višeslojna zemlja, pa kada se turista „zasiti” manastira može da ide „putevima rimskih imperatora” ili traži tragove secesije, ali i da provede vikend na salašima ili tri dana u etno-kući u Zapadnoj Srbiji. Volim što su osmislili „Čarobni krug” koji objedinjuje Šargansku osmiscu sa krstarenjem Drinom. Volim što je subkultura grafita buja u Beogradu, ali i što čuvamo istorijsko nasleđe poput Jevrejskog groblja i ruskih spomenika. Ukratko, volim što svako može da pronađe po nešto. Volim što mnoge atrakcije nismo otkrili ni mi, pa ni ponudili turistima… Rozana Sazdić

21


Novi Pazar

Dobrodošlica se oseća u vazduhu Najmlađi evropski grad sa preko 120 hiljada stanovnika, kulturni, privredni i turistički centar Sandžaka – Novi Pazar dobitnik je prestižnog priznanja EDEN kao pobednička destinacija u Srbiji za 2017. godinu na konkursu sa temom ‘’kulturni turizam’’

ri Ras kojoj pripadaju: Petrova crkva i manastiri Đurđevi stupovi i Sopoćani. Petrova crkva je najstariji spomenik crkvene arhitekture na prostoru Srbije i najstariji pravoslavni hram. Đurđeve stupove krasi jedinstvena arhitektura, a Sopoćani su pravi dragulj ne samo srpske i evropske već i svetske umetnosti kad je slikarstvo u pitanju. U samom centru Novog pazara nalaze se: Gradska tvrđava sa kulom motriljom, Isa-begov hamam i Altun-alem džamija jedna od najstarijih i najlepših džamija na Balkanu. Ovo je jedinstveni grad u Srbiji gde se međusobno prožimaju pravoslavlje i islam i gde se duh multikulturalnosti oseća na svakom koraku. Novi Pazar svakim danom postaje sve više ozbiljna turistička destinacija i za to ima sve preduslove. Osim već pomenutih kulturno-istorijskih spomenika grad raspolaže sa izuzetnim potencijalima za razvoj banjskog turizma. I na tome se ozbiljno radi. U Novopazarskoj banji, pored već postojeće Specijalne bolnice, gradi se

turistički kompleks, a Rajčinovića banju već uveliko posećuju gosti iz pre svega, iz Sandžaka, zemalja bivše Jugoslavije, inostranstva i naravno Srbije. Sam centar Novog Pazara oslikava stara čaršija koja vas na neki način vraća u prošla, pomalo zaboravljena vremena. Tu se obavezno moraju probati nadaleko poznati gastronomski specijaliteti: novopazarski ćevapi, mantije i pite, uživati u baklavama, tulumbama... i piti obavezna kako to ljubazni domaćini kažu ‘’jedinstvena kahva’’. Novi Pazar je poznat i kao ‘’dolina džinsa’’, pa se šoping podrazumeva.

Altun-alem džamija

O

vaj grad je od davnina poznat kao ‘’kapija istoka i zapada’’ i kroz njega je prolazio trgovački put koji je spajao istok sa Evropom. Nastao je u vreme vladavine osmanlija i prvi put se spominje 1461. godine kao Jeni Bazar (Novo trgovište, Novi Pazar). Pre uspostavljnja turske vlasti u Raškoj oblasti ovaj kraj je bio poznat kao središte stare srpske države i otud tu na malom prostoru ima toliko značajnog kulturno-istorijskog nasleđa koje je moderni svet prepoznao i koje se obavezno mora pomenuti i naravno obići. To je pre svega, zaštićena celina koja se nalazi Fresku iz manastira Sopoćani Sveti apostol Filip na zapadu zovu Srpska na Uneskovoj listi svetske baštine u Mona Liza, jer oči svetog apostola Filipa posmatraju čoveka gde se on kreće sklopu spomenika srednjeg veka Sta- kao i Mona Liza, samo što je ovo delo nastalo 200 godina pre Mona Lize.

22

perioda. Imamo i lekovite banje. Imamo jedan od najlepših atletskih stadiona na Balkanu, dve sportske hale tako da imamo i velike šanse za razvoj sportskog turizma. Pored toga grad Novi Pazar tokom godine organizuje niz manifestacija i događaja i sportskih susreta pre svega da bi došli kako domaći tako i inostrani turisti. Veoma nas raduje da je u toku izgradnja šest hotela koji će značajno povećati broj smeštajnih kapaciteta i podići kvalitet usluge. To znači da je i privatan sektor video šansu u razvoju

turizma.’’ – ističe gradonačelnik Novog Pazara, Nihat Biševac.’’ Za dalji razvoj turizma neophodan je razvoj infrastrukture, pre svega puteva, jer bez toga nema ni stranih investicija, ali Novi Pazar pre svega čine gostoprimljivi ljudi otvorenog srca i to je ono što nas čini sve prepoznatljivijom turističkom destinacijom. I priznanje EDEN koje smo nedavno dobili kao izuzentna destinacija Evrope puno nam znači za dalji razvoj tuirzma u Novom Pazaru.’’ Željko Milinković

Gradska tvrđava sa kulom motriljom

Ski centar Kopaonik i Golija su blizu. Dakle, sve što je potrebno za razvoj turizma je tu i Pazarci to dobro znaju. ‘’Mi znamo da imamo turistima šta da ponudimo. To su pre svega kulturno-istorijski spomenici sa Uneskove liste svetske baštine i iz osmanskog Petrova crkva Đurđevi stupovi

23


Lazarevac Lazarevac sa se sa svoja dva festivala, “Festival srpskih vina’’ i “Festival dečijeg humora’’, zauzima značajno mesto na lestvici uspešno organizovanih turističkih manefestacija

Festival srpskih vina

D

ruge subote u novembru ove godine u Lazarevcu je u novoj sali SRC “Kolubara’’ održan 9. po redu “Festival srpskih vina’’ koji okupio oko 70 vinarija koje su posetiocima izložile i ponudile preko 300 probranih vinskih etiketa, a među njima i vina sa najprestižnijim svetskim nagradama. Preko 5 hiljada posetilaca je degustiralo ponuđena vina, a na opšte zadovoljstvo izlagača i dosta vina se prodalo. Kako je vino večna pesnička inspiracija, organizatori su se dosetili da organizuju i pesnički konkurs “Vino je poezija u čaši’’, a po oduici žirija vino je najbolje opevao Predrag Patijarević iz Lazarevca u pesmi “Noć jeftinog vina’’. Ovaj lazarevački “Festival srpskih vina’’ je postao definitivno najomiljeniji vinski festival u Srbiji.

TURISTIČKA ORGANIZACIJA GRADSKE OPŠTINE LAZAREVAC

KARAĐORĐEVA 20 11550 LAZAREVAC Tel: 011/7872-781 www.lazarevac.rs tol@lazarevac.rs

24

Svi zadovoljni

Festival humora za decu

L

azarevac je u tri septembarska dana okupio nekoliko hiljada dece svih uzrasta iz celog našeg regiona. Povod je bio ‘’Festival

humora za decu’’, koji ove godine održan pod sloganom ‘’Igra je dar slobode’’. Organizatori nisu štedeli na nagradama, tako da je podeljeno

Ohrabreni smo podrškom promotivnom politikom Turističke organizacije Beograda i Srbije. TN: Pretpostavljamo da je TO Lazarevac nije mogao sam da organizuje ove događaje. Ko vam je pomogao?

Ova dva uspešno organizovana festivala bila su nam povod za kratak razgovor sa Snežanom Gajić, direktorom TO Lazarevac TN: Lazarevac se pokazao kao dobar organizator i još bolji domaćin ovih jako dobro osmišljenih turističkih manifestacija? Ulažemo napore da učinimo turističku ponudu Lazarevca atraktivnijom za domaće goste, kao i turiste koji dolaze u Beograd i Srbiju. Moram da kažem da sve ovo što radimo je usklađeno sa Strategijom razvoja turizma Srbije i

Uz Turističku organizaciju GO Lazarevac i Biblioteku „Dimitrije Tucović“, koji zajednički organizuju Festival humora za decu, u organizaciju ovih turističkih manifestacija uključena je čitava lokalna zajednica na teritoriji Lazarevca. Značajnu pomoć i podršku dobijamo od Elektroprivrede Srbije i Ogranka RB Kolubara, a od ove godine prijatelj naših manifestacija je i Roda. Koristim priliku da izrazim posebnu zahvalnost Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija na velikoj podršci koju su nam pružili pri organizovanju manifestacije Festival humora za decu, kao i za podršku za najznačajniju privredno-turističku manifestaciju u Lazarevcu - Festival srpskih vina. Na taj način su ohrabreni naši napori usmereni na diversifikaciji ekonomije Lazarevca kroz razvoj turizma.

preko 100 nagrada za najbolji crtež, ilustraciju, pesmu, priču, kostim i najosmeh. Glavna nagrada Zlatno Gašino pero pripalo je Dejanu Aleksicu za doprinos vedrom duhu detinjstva, a Srebrno pero Vesni Aleksic za roman ‘’Ludvig van Mocart’’. Ova knjiga je proglasena najboljom izmedju dva festivala. Drugi dan festivala obeležila je radionica sećanja na profesora Slobodana Z. Markovića, osnivaća katedre za dečiju književnost na Filološkom Fakultetu u Beogradu, dok treći dan bio rezervisan za karnevalsku povorku. Ovakav vid festivala koji posvećen samo deci i onima koji se osećaju deca moramo svi da negujemo! U Lazarevcu se svake godine ta tri septembarska dana dece druže, zabavljaju, razvijaju svoje talente i veštine, a što je najvažnije smeju se! TN: U Lazarevcu i njegovoj okolini ima šta se šta videti. Predstavite nam ukratko turističku ponudu Lazarevca. U turističkoj ponudi Lazarevca ističe se Spomen kosturnica u crkvi Svetog Dimitrija koja je izgrađena u slavu poginulih vojnika u Kolubarskoj bitci i jedinstven je primer humanosti jednog naroda koji sa svojim poginulim vojnicima i sahranjuje neprijateljske vojnike, u ovom slučaju austrougarske. Osim toga, treba posetiti crkve brvnare u Brajkovcu, Vreocima i Baroševcu. Videti spomen obležje knezu Stanoju i Spomenik srpskom ratniku, legat Lepe Perović u Modernoj galeriji. Obići površinske kopove i upoznati bogato industrisjko nasleđe. Novina u našoj turističkoj ponudi je obilazak Čarobnog vrta Bogosava Živkovića, rodonačelnika naive. Akva park Vidik i jezero Očage su prava mesta za predah u letnjim mesecima, a tokom cele godine gosti mogu degustirati vina u lazarevačkim vinarijama. Našu ponudu upotpunjuju ribnjaci Radovanović i etno selo Babina reka. Željko Milinković

25


U poseti

U poseti

50. Međunarodni sajam turizma LORIST

Sajam u Kragujevcu

Uspešnoj ponudi jubilarnog sajma turizma na kome se predstavilo 170 izlagača, doprinele su stručne međunarodne konferencije, degustacije vina i gastronomskih specijaliteta, predstavljanje turističkih ponuda iz inostranstva, kao i izložba „Putevima rimskih imperatora“, koja je prvi put u Srbiji predstavljena široj javnosti

O

ve godine izlagači su se predstavili po tematskim celinama, a u kongresnom segmentu veliko interesova-

26

nje izazvali su Dunavski biznis forum i konferencija „Dunav – nove perspektive“. Fokusom na region Dunava i novom koncepcijom

Novosadski sajam profiliše se kao centralno mesto za susret poslovne publike regiona. U Hali „Master“ organizovani su brojni B2B susreti i više od 50 sastanaka učesnika iz devet zemalja. Na štandu Turističke organizacije Vojvodine nastupili su predstavnici turističkih organizacija iz opština i gradova Vojvodine i njihovi partneri iz različitih udruženja. Zapažen nastup, tradicionalno, imala je i Turistička organizacija Novog Sada, koja je promovisala Novi Sad kao Omladinsku predstavnicu Evrope 2019. i Evropsku prestonicu kulture 2021. godine. Rozana Sazdić

Deveti Međunarodni sajam turizma i seoskog turizma u Kragujevcu održan je od 24. do 26. novembra 2017. godine. Organizatori ove manifestacije, koja iz godine u godinu beleži sve veće interesovanje izlagača i dobru posećenost, su „Šumadija sajam“ i Gradska turistička organizacija „Kragujevac“

T

okom tri sajamska dana izlagači su se takmičili za tradicionalna priznanja koje se ovom prilikom dodeljuju za prezentacije na štandu, propagandni materijal i zainteresovanost posmatrača za određenu destinaciju. U Medija centru organizovana su predavanja, edukacije i prezentacije, a vodička tura „Fićama kroz grad“, imala ove godine temu „Kragujevac – kolevka lovstva“. U okviru Sajma zimnice kao prateće manifestacije, svoje proizvode izložila su brojna seoska domaćinstva i udruženja. Rozana Sazdić

27


Projekti

Čarolija(e) istočne Srbije Posle desetogodišnjeg rada u Turističkoj organizaciji Golubac, gde je osmislila, uspostavila i realizovala projekat „Sajam Dunava“, Tatjana Miloradović je počela da radi na projektu „Čarolija istočne Srbije“. Turistički vodič pod istim nazivom predstavljen je krajem novembra ove godine na Sajmu turizma u Kragujevcu i odmah je privukao veliku pažnju stručne javnosti

P

o prvi put u jednoj publikaciji objedinjena je ponuda istočne Srbije, od Požarevca do Dimitrovgrada. U turističkom vodiču „Čarolija istočne Srbije“ predstavljeno je kulturno nasledje sva četiri okruga – Braničevskog, Borskog, Zaječarskog i Pirotskog, odnosno, u projektu učestvuju 20 partnera - sve turističke organizacije na ovom području (TO Požarevac, TO Malo Crniće, TO Petrovac na Mlavi, TO Kučevo, TO Žagubica, TO Veliko Gradište, TO Golubac, TO Majdanpek, TO Kladovo, TO Negotin, TO Bor, TO Zaječar, TO Boljevac, TO Knjaževac, TSC Sokobanja, TO Pirot, To Babušnica, TO Dimitrovgrad, TO Bela Palanka) i Nacionalni park Đerdap. Projektom je predviđeno mapiranje kulturnog nasleđa istočne Srbije, poput areheoloških nalazišta, spomenika kulture, sakralnih objekata i nematerijalnog kulturnog nasleđa. Vodič je pripremljen u saradnji sa partnerima i na osnovu smernica sa 4 radionice koje su bile organizovane na destinacijama. Takođe, pripremljen je i snimljen zajednički film kojim se gotov proizvod prezentuje turističkim agencijama i turoperatorima. Vodič, promotivni film i projekat predstavljeni su na Međunarodnom sajmu turizma u Kragujevcu. Svi partneri iz projekta koji nisu bili u mogućnosti da zakupe štand imali su mogućnost da svoju turističku ponudu predstave na štandu „Čarolija istočne Srbije“, a posetioci su imali priliku da uživaju u degustaciji gastronomskih specijaliteta ove regije. Štand istočne Srbije dobio je dve nagrade: TO Negotin drugu nagradu za ukupan promo materijal, a treća nagrada za turistički vodič dodeljena je projektu „Čarolija istočne Srbije“. „Projekat je finansiran od strane Ministarstva trgovine , turizma i telekomunikacije RS, a podršku su pružili i lokalni preduzetnici. Cilj projekta je još veća povezanost lokalnih TO u zajedničkoj promociji i nastupima prema ino turistima i turističkim agencijama, a sve u cilju povećanja broja posetilaca i povećanja prihoda na destinaciji – istakla je Tatjana Miloradović, menadžer projekta. Rozana Sazdić

28

Turistička karta Srema – Putokaz do vaše omiljene destinacije SREM, ta nepregledna žitnica između Dunava i Save, nadomak Beograda i Novog Sada, sve više je prepoznatljiva turistička destinacija, omiljeno izletište i vikend utočište. Razloga za posetu Sremu ima na pretek. Turistička karta Srema, ovom prilikom obogaćena nizom zanimljivih fotografija je prava pozivnica i svojevrstan putokaz turistima kako da na najbolji način dožive Srem. U izdanju Fonda Turistički klaster Srem i uz pokroviteljstvo Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija ova turistička karta turistima je dostupna na više lokacija u Sremu, kao predlog šta da vide, gde da odsednu. Isplanirajte svoj dolazak u Srem i Internet verziju karte potražite na web stranici www.sremturizam.org. Fond Turistički klaster Srem

29


Sokobanjski dragulji SB „SOKOBANJA SB „Sokobanja“ je eminentna zdravstvena ustanova i jedan od simbola Sokobanje. Godinama organizuje i stručni skup ‘’Sokobanjski medicinski dani’’, a ove godine je početkom decembra organizovala sedme po redu, u saradnji sa Nacionalnom asocijacijom udruženja zdravstvenih radnika Srbije. „Tri seminara koja su održana / iz kardiologije, respiratorne medicine, kao i seminar iz fizikalne medicine i rehabilitacije u okviru ‘’VII SOKOBANJSKIH MEDICINSKIH DANA“ akreditovana su kao nacionalni seminari prve kategorije, a namenjeni su lekarima, farmaceutima, biohemičarima, fizioterapeutima, medicinskim, laboratorijskim i farmaceutskim tehničarima – ističe dr Vesna Milanović, direktor bolnice.

HOTEL MORAVICA Ako tražite smeštaj u Sokobanji u izvanrednom prirodnom ambijentu gde se susreću šumovito podnož-

30

NATALY SPA Hotel Nataly spa je otvoren 2017. godine nedaleko od Konaka knjaza Miloša Obrenovića, po čijem je nalogu pre tačno 180 godina upućen prvi „zvanični“ turista u Sokobanju. Gostima su na raspolaganju, pored standardnih i porodičnih, i panorama apartmani koji imaju prostrane travnate terase. Najveća terasa nalazi se na krovu, odnosno, lep zatravljen prostor smešten je tu umesto krova. Dodatni sadržaji posebno plene pažnju. Gostima hotela na raspolaganju su svi wellness sadržaji, kao i preko 50 vrsta masaža. U sklopu hotela nalazi se bazen, finska sauna, parno kupatilo, slana soba, Jakuzzi i tople klupe za relaksaciju. „Mi smo naše objekte samo uklopili u ono što je priroda darovala Sokobanji - kaže Branko Ranđelović, vlasnik Nataly Spa. SOKOGRAD

je planine Ozren i uvek bistra reka Moravica,naći ćete hotel ‘’MORAVICU” sa tri zvezdice. Pored smeštajnih

kapaciteta hotel ima restoran sa 400 mesta, salon za bankete i jedinstvenu kongresnu dvoranu – stoji na lepo uređenoj internet prezentaciji Moravice. U kongresnoj sali organizuju se konferencije, seminari, simpozijumi … Mnoge organizacije i ustanove biraju Sokobanju i hotel Moravicu za održavanje stručnih i poslovni h skupova. „Jedan od kurioziteta ovog objekta je Spomen soba Ive Andrića, koji je boravio u ovom hotelu tokom odmora u banji. Imamo i danas goste koji godinama dolaze ovde na odmor, a u 2018. godini „iznenadićemo ih“ novim ambijentom. Naime, u planu nam je da rekonstruišemo sobe, promenimo nameštaj i pružimo kvalitetniju uslugu - kaže direktor Slaviša Lazanjski.

Sokobanja – Sokograd, dođeš star, odeš mlad“

31


STRUKA I NAUKA

STRUKA I NAUKA

STRATEGIJA RAZVOJA TURIZMA REPUBLIKE SRBIJE ZA PERIOD 2016.-2025. (skraćeni prikaz III deo)

Turističke novine nastavljaju sa prezentacijom skraćenog prikaza ovog nesumljivo značajnog dokumenta za razvoj srpskog turizma. U ovom nastavku govori se o turističkoj politici Srbije u podizanju konkuretnosti Turistička politika Srbije u podizanju konkurentnosti

T

uristička politika na nacionalnom nivou ima snagu koju obično ima ceo turistički sektor. Ona je, po pravilu, deo različitih politika koje direktno ili indirektno utiču na turizam. U načelu, postoji više uticaja iz drugih sektora na atraktivnost, konkurentnost i održivost turizma, nego što je to slučaj u okviru turističke politike. U tom kontekstu, današnja turistička politika Republike Srbije ograničena je u svom dometu, jer objektivno pokriva samo unutrašnje regulisanje sektora koji još uvek nema ni snagu, niti konkurentnost u međunarodnim razmerama koje tek treba stvoriti. Turistička politika mora da obezbedi jasnu sliku pravaca razvoja, posebno na duži rok. Paralelno, ona mora obezbediti klimu i uslove za saradnju zainteresovanih subjekata. Ta misija turističke politike svodi se na sledeće ključne funkcije: • definisanje pravnog i zakonodavnog okvira za obavljanje delatnosti i rad u turizmu koje operatori u sektoru turizma moraju ispunjavati (zakoni i uredbe); • organizovanje kontrole, izvršavanje i poštovanje zakona, propisa i normi prihvatljivog ponašanja u obavljanju aktivnosti (inspekcija); • donošenje zajedničkih direktiva i/ili uputstava (pravilnici, norme i sl) za sve ili većinu aktera u turizmu; • upravljanje procesima uspostavljanja konsenzusa u ostvarenju definisanih vizija, strategija i ciljeva razvoja turističkih proizvoda i destinacija; • definisanje okvira za javno/privatne dijaloge u cilju jačanja uloge turizma u nacionalnoj ekonomiji i društvu; • stvaranje uslova za efikasnu međuzavisnost sa svim drugim sektorima ekonomije i društva; • uticanje na nacionalne marketing aktivnosti, organizaciju velikih događaja, upravljanje ključnim atrakcijama i programima i sl; • usvajanje programa i rokova za podizanje energetske efikasnosti i upotrebe lokalno dostupnih obnovljivih izvora energije u svim turističkim objektima i destinacijama i sprovesti mere održivog upravljanja otpadom i otpadnim vodama.

Aktivnosti i prioriteti u realizaciji turističke politike podizanja konkurentnosti Složeno pitanje izgradnje efikasne turističke politike Republike Srbije proizlaze iz sprovedene SWOT analize, a oblikuje se kombinacijom zadataka, aktivnosti i prioritetima po pojedinim područjima turističkog sistema Republike Srbije:

32

U oblasti infrastrukture i saobraćaja neophodno je: • uključiti interese i prioritete turizma na sve nivoe planiranja i finansiranja Vlade u oblasti velike infrastrukture, • posebnim fondovima (ili drugim oblicima finansiranja) obezbediti finansiranje komunalne i turističke infrastrukture u nasleđenim turističkim destinacijama kako bi se podstakle nove investicije u turizam, • obezbediti pristup niskobudžetnim avioprevoznicima, • stvoriti ili rehabilitovati vlastitu avio čarter kompaniju, • stvoriti ili pronaći inostranog operatora za rečni biznis, • postaviti celokupan sistem turističke signalizacije, • olakšati carinske i policijske formalnosti i kontrolu, • obezbediti bazičnu infrastrukturu za potrebe programa tradicionalnih (domaćih) događanja; Unapređenje turističkih proizvoda i usluga Republike Srbije: • u srednjoročnom periodu operacionalizovati i početi sa aktivnostima po master planovima i planovima regulacije za sve turističke destinacije i turistički atraktivne prostore, • sarađivati i pružiti podršku u procesu proglašenja novih prirodnih područja koja će omogućiti da se ukupna zaštićena površina teritorije Republike Srbije poveća i dostigne od 15% do 20%, • podrškom MMSP, poslovnim i profesionalnim udruženjima i sportskim savezima ostvariti unapređenje postojećih i razvoj novih turističkih proizvoda posebno u oblasti specijalnih interesovanja, • stvoriti uslove za primenu međunarodnih standarda kvaliteta (za sve turističke proizvode, usluge i u svim destinacijama), • putem prodaje preostale imovine u hotelijerstvu animirati nekoliko većih investitora za turističku industriju, • posebno podsticati ulazak svetskih brendova u Republiku Srbiju, • oblikovanje srpskog ruralnog, banjskog i planinskog turističkog proizvoda obavezno izvesti sa jednog mesta i sa jedinstvenom vizijom, • nastavak razvoja (turističke infrastrukture i suprastrukture, ljudskih resursa i dr) i realizacije „Projekta Dunav”u cilju efikasnije turističke i ekonomske valorizacije, • jačanje regionalne saradnje i kreiranje regionalnih turističkih proizvoda (sa zainteresovanim zemljama regiona) u cilju boljeg pozicioniranja turističke ponude Republike Srbije i regiona i privlaćenja turista sa udaljenih brzorastućih tržišta (pre svega: Kine, Koreje, Japana i dr),

• izgraditi dodatne vizitorske centre i tematske parkove, a posebno urediti nekoliko atraktivnih panoramskih itinerera u najatraktivnijim delovima Republike Srbije, • opremanje turističkim, sportskim, adrenalin i dr. sadržajima i atrakcijama sve značajnije turističke destinacije u Republici Srbiji; Unapređenje ljudskih resursa i tržišta rada:

Unapređenje organizacije, upravljanja i podsticanja razvoja turizma neophodno je: • primeniti jedinstvenu nacionalnu viziju turizma, • doneti realne lokalne i regionalne programe razvoja turizma u skladu sa ovom strategijom, • uspostaviti jedinstvenu turističku statistiku, kao i sistem praćenja uticaja turizma na nacionalnu ekonomiju, • uspostaviti efikasan sistem koordinacije aktivnosti između svih subjekata razvoja turizma u skladu sa svojim obavezama, pravima i interesima, • obezbediti celokupan sistem podsticaja za investicije u turizam na jedinstven način za domaće i inostrane investitore, • uspostaviti jedinstveni i celokupan sistem kontrole i upravljanja kvalitetom u turizmu, • sprovesti prodaju preostale državne imovine od značaja za razvoj turizma i sa njime povezanih delatnosti, a koja se neefikasno koristi, uz veći naglasak na razvoj, a manji na prihode centralnog budžeta, • kontinuirano usklađivati regulativu turizma Republike Srbije sa evropskim standardima i primenu novih poslovnih inovativnih tehnologija i modela.

• prilagoditi sistem obrazovanja za turizam i ugostiteljstvo i srodne delatnosti prema međunarodnim standardima, • ravnomerno obuhvatiti celu Republiku Srbiju sistemom srednjih stručnih škola za ugostiteljstvo i hotelijerstvo, • razviti nove nastavne planove i programe formalnog i neformalnog sticanja novih znanja i veština i novih profila zanimanja u turizmu i ugostiteljstvu i srodnim delatnostima, • povezati i uključiti raspoložive ljudske resurse iz zainteresovanih organizacija, • razviti nove programe formalnog i neformalnog sticanja novih znanja i veština u cilju razvoja turizma dostupnog osobama sa invaliditetom; • umrežavanja sa drugim sektorima, neophodno je: • u skladu sa Zakonom o turizmu razviti i uspostaviti poseban siNastaviće se stem upravljanja turističkim područjima i uspostaviti Destinacijske Priredio: Željko Milinković menadžment organizacije (u daljem tekstu: DMO) u turizmu Republike Srbije, • izraditi i primeniti Program kulturnog turizma IN MEMORIAM Republike Srbije, • uključiti robne marke domaćih poljoprivrednih proizvoda i formirati sistem turističkih prodavnica, govori o čoveku velike energije, koji Aleksandar Denda je imao sposobnost da strateški pro• unaprediti institucionalnu saradnju sa svim jav(1955 – 2017) mišlja sisteme. Jedno od najviših zvanim, nevladinim, društvenim organizacijama nja imao je u Vladi SFRJ gde je vodio udruženjima građana i naučnim institucijama poAgenciju za mala i srednja preduzeća. vezanim s turizmom, U pregovorima sa Svetskom Bankom • uključivanje inkluzivnog razvoja turizma u proi EBRD-om vodio je našu delegaciiju, gram rada turističkih organizacija pod sloganom pokretač je nekoliko privrednih web „turizam za sve”, portala, autor inovativnih projekata... • razmotriti mogućnost izrade i primene Programa Posedovao je živ duh, nije zazirao od turizma u zaštićenim područjima, nepredvidivih tokova privatnog pre• uskladiti celovito regulisanje rada trgovine i druduzetništva. Ovo „gusto tkanje“ iskugih javnih službi s obzirom na interese i prioritete stva dovelo ga je do mesta savetnika turistički aktivnih destinacija; Sredinom leta stigla je vest u koju is- Rasima Ljajića i koordinatora za izraprva nisam poverovala: mom Aci, Aki- du Strategije turizma. Tom zadatku se Unapređenje sistema nacionalnog ju, drugu iz mladosti prepuklo je srce. posvetio bez ostatka. Imala sam prilike turističkog marketinga, neophodno je: Tog kobnog dana njegov sin Danilo da ga slušam kako jasno, često i žučno, • kreativno definisati domaći turistički brend, branio je diplomski, tog dana trebalo brani svoje stavove. Možda ga je ta poje da sa svojim prijateljem Georgijem svećenost i koštala života. Bio je po • formulisati Strategijski marketing plan, Genovim razradi još po koji detalj no- prirodi skroman i nepretenciozan, što • unaprediti promociju na ino-tržištu, vog projekta u hotelijerstvu, a ja sam nisu poželjne osobine za „predatorski“ • uspostaviti celokupan sistem upravljanja markečekala da mi javi kada ćemo otići do milje odnegovan u doba tranzicije. Na tingom turističkih destinacija, Golubačkog grada: želeo je da našem njegovom ispraćaju okupili su se ljudi • uspostaviti jedinstvenu platformu promocije turimalom konsultantskom timu pomogne iz svih razdoblja njegovog života. Bio je to veliki skup koji govori da je umeo stičke privrede Republike Srbije, u razvoju nove turističke destinacije. Imao je blistavu karijeru. U njoj se da čuva prijateljstva. Ja ću se uvek se• podržati kreiranje jedinstvene ICT platforme za jasno ogledaju previranja kroz koje ćati njegove topline i salvi smeha koje rezervacije i plaćanje turističkih usluga, smo kolektivno prolazili. Po obrazova- izazivao pričajući neku iz svoje poza• stalno unapređivati rad i ispunjavanje zakonom nju bio je politikolog, dobro potkovan mašne „antologije“ šala. definisane uloge turističkih organizacija; u oblasti ekonomije. Njegova biografija Milena Mihaljčić (Petrović)

33


Čašica bermeta za dug i srećan život Širok osmeh, tradicionalni sremski kostim - – crni šešir, bela košulja i široke čakšire i čašica bermeta u ruci – prepoznatljiva je slika kojom Nenad Ratković Aleks obilazi Srbiju i svet. Izlagao je svoje proizvode u Kini, Mađarskoj, Austriji, Bosni, Hrvatskoj, Sloveniji, Bugarskoj, Slovačkoj, Kanadi... Njegovu vinariju krasi pregršt medalja, zlatnih odličja i šampionskih pehara, a uz to je dobitnik Turističkog cveta, liferant Kraljevskog dvora na Dedinju i vitez vinskog viteškog reda „Sveti Đorđe“.

Vinarija ALEKS Novi Sad 063 66- 78-95 www.vinarija-aleks.com www.vonarija.aleks.izlog.org

R

obni žig “Bermet Aleks” zaštićen je na domaćem i međunarodnom tržištu. Spravlja se po receptu porodice

Rajačić iz Sremskih Karlovaca, koji je 1863. godine na sajmu vina u Hamburgu dobio zlatnu medalju. Nenad Ratković i danas proizvodi bermet po toj staroj recepturi. U proizvodnom programu vinarije „Aleks“ nalaze se i gorki liker, nekoliko vrsta rakija (Loza, Kleka, Jabuka, Šljiva, Dunja, Kajsija…) i više marki vina. Bermet je zaštitni znak vinarije „Aleks“ i može se kupiti u mnogim zemljama širom sveta. U novogodišnjoj noći Nenad Ratković Aleks ma običaj da naspe čašicu bermeta i pomisli zdravicu svim tim dobrim ljudima. Rozana Sazdić

Leto

Licenca APR, OTP br. 506/2010 od 04.03.2010. Standard

Deèiji i omladinski turizam

èlan member

34

35


36 

Profile for Saša Dobo

TURISTIČKE Novine novembar - decembar 2017  

TURISTIČKE Novine novembar - decembar 2017  

Profile for dobosasa
Advertisement