Issuu on Google+

ENERGIJA

ZELENI KROVOVI


OBNOVLJIVI IZVORI PREDSTAVLJAJU ENERGIJU SUTRAŠNJICE. UZ TOPLOTNE PUMPE, SUTRA JE DANAS. WWW.TOPLOTNEPUMPESRBIJA.COM

2 / ENERGIJA / BROJ 1


SADRŽAJ

STRANA 10 / TEMA BROJA

Zeleni krovovi predstavljaju poslednji trend, koji, osim što estetski izgledaju dobro, čuvaju našu planetu i vraćaju nas nazad u prirodu. Saznajte nešto više kako oni nastaju i da li se uopšte isplate. 4-6 / VESTI Poslednje vesti vezane za izvore obnovljive energije i klimatske promene na jednom mestu 4-9 / TOPLOTNE PUMPE Da li se isplate i na kom principu rade, saznajte na ovim stranicama časopisa ENERGIJA 10 - 16 / TEMA BROJA Zelene oaze iznad naših glava oduzimaju dah. Pored toga što su dobre za planetu, veoma su isplative 3 / ENERGIJA / BROJ 1

17- 21 / SOLARNI SPAS Uz solarnu energiju i punjače, mesta koja nemaju električnu energiju, sada mogu lakše da žive i budu deo sveta 22 / ENERGETSKI REČNIK U ovom broju bavimo se pojmovima vezanim za gradnju i zgrade 23 / ZABAVA Čudno, ali istinito. Zabavite se uz ove zabavne činjenice

Solarni spas za ribare sa Haitija


VESTI Solarni stadion u tajvanskom gradu Gaosiungu

Zmaj koji obožava Sunce D

a ljudi sve više počinju da koriste energiju Sunca, pokazao nam je ove godine Tajvan. Naime, u jednom tajvanskom gradu Gaosiungu, izgrađen je stadion koji koristi isključivo solarne panele kako bi obezbedio energiju za rad.

sunčeve svetlosti. Zahvaljujući solarnim panelima, to je sasvim dovoljno da se obezbedi količina energije potrebna za funkcionisanje stadiona.

Čak i visoka cena za izgradnju stadiona, od 150 miliona dolara, će se na kraju isplatiti, Ovaj objekat, čija silueta jer ovi solarni paneli mogu da podseća na siluetu zmaja, može proizvode energiju za naselja da primi 55,000 gledalaca. On u okolini kada stadion ne radi. se nalazi na idealnom geograf- Na taj način, stadion će otplaskom položaju, koji mu svaki titi uloženo za veoma kratko dan obezbeđuje više od pet sati vreme.

SMS VESTI / SMS VESTI / SMS VESTI / SMS VESTI / SMS VESTI / SMS VESTI / SMS VESTI Ostaci koji su nastali nakon topljenja delove nuklearke na Fukušimi, nakon što su zemljotres i cunami pogodili Japan, plutaju Pacifikom. Više od milion tona delova nuklearke je završilo u vodama Pacifika, 4 / ENERGIJA / BROJ 1

a niko ne zna u kojoj meri je to opasno po morski svet i ljude do kojih će radioaktivni delovi na kraju doći. //////////////////////////////// Nastarije ostrvo Havaja, Kauai, dobiće u toku 2014. godine svoju solarnu ele-

ktranu. Projekat će biti završen 2014. godine, vredi oko 40 miliona evra i obezbeđivaće nešto više od pet procenata energije potrebne ovom čuvenom turističkom mestu čiji stanovnici se uglavnom

time i bave. //////////////////////////////// Gradska toplana iz Zrenjanina je najavila da će smanjiti cene, kako gasa, tako i daljinskog grejanja za sve svoje potrošače, što je mnoge iznenadilo.


VESTI Globalno zagrevanje uzima maha

Arktik topliji nego ikada

Č

ini se kako ljudi i dalje ne brinu dovoljno o činjenici da globalno zagrevanje sve više uzima maha, posebno na severnom delu naše planete. Nedavna istraživanja su pokazala da je na Arktiku trenutno najviša temperatura u poslednje 44 hiljade godina, a još traju ispitivanja koja će pokazati da li je ovo i maksimalna temperatura u poslednjih 120.000 godina. Planina na ostrvu Bafin

5 / ENERGIJA / BROJ 1

tvrde je i da, ako i prestanu efekti globalnog zagrevanja, nestati ledene kape sa vrhova planina na poznatom kanadskom ostrvu Bafin. Ono se nalazi u samom pojasu Arktika. Koje su sve posledice ovolike temI mada je globalno zagrevanje perature na Arktiku, još uvek na Arktiku počelo još pre jed- nije poznato, ali istraživači koji nog veka, značajnije promene su došli do ovog saznanja, nisu se beleže od 1970-tih godina preterano optimistični u vezi pa nadalje. Ono što istraživači klime i globalnog zagrevanja. Istraživači su nedavno odlučili da provere koliko su priče o globalnom zagrevanju i njegovim posledicama zaista odmakle, pa su došli do veoma ozbiljih podataka.


VESTI

Srbija ne reciklira dovoljno P

dostatka sirovine za preradu sa nog papira, naše domaće firme kojim se konstantno suočavaju. su prinuđene da uvoze sirovinu Tako je prošle godine uvezeno Prema podacima Agencije za skoro 50.000 tona otpadnog zaštitu životne sredine, prošle papira i kartona, a prema pogodine na tržište Srbije je stav- dacima za ovu godinu, ta cifra ljeno 45.000 tona PET BOCA, će do januara preći neverovata u fabrike za reciklažu je stigla nih 70.000 tona. Kada je staklo jedva trećina od toga, dakle u pitanju, jedina fabrika koja se 13.000 tona PET boca. Ono bavi reciklažom ovog materijala što je zabrinjavajuće je to da uspeva da popuni 40% svojih fabrike mogu da prime dosta kapaciteta, a od toga samo 5% više, jer je kapacitet industrije otpadnog stakla stiže iz javnog reciklaže PET otpada u Srbiji komunalnog sektora. Reciklaža gotovo 35.000 tona godišnje. Na tetrapaka je najmlađa grana u taj način dolazimo do podatka branši, pa se mesečno u Srbiji da njihova popunjenost nije ni sakupi samo 100 tona ove vrste otpadne ambalaže. Paradok40%. salno je i to da jedna Vrnjačka Na konferenciji ECOFAIR, koja je održana u Beogradu, direk- Nažalost, ništa bolja situacija Banja sakupi više otpadnog tori najznačajnijih preduzeća za nije ni u onim fabrikama koje se tetrapaka od grada Beograda, reciklažu ambalažnog otpada u bave preradom stakla, papira i navodi Udruženje reciklera Srbiji su ukazali na problem ne- tetrapaka. U nedostatku otpad- Srbije. rema nedavno izdetim podacima predstavnika reciklažne industrije u našoj zemlji, fabrike za reciklažu otpada u Srbiji ne uspevaju ni približno da popune svoje kapacitete. Glavni razlog za to je nedovoljno razvijena sakupljačka mreža, zbog čega veći deo otpada završava na deponijama umesto u reciklažnim centrima. To je veliki problem koji će u budućnosti morati da bude rešen, kako ne bi morali da uvozimo otpadni materijal, upozorili su iz Udruženja reciklera Srbije.

6 / ENERGIJA / BROJ 1


TOPLOTNE PUMPE Sa današnjim cenama grejanja, koje u velikoj meri terete kućni budžet, mnogi ljudi razmišljaju o tome da u svoje domove uvedu različite sisteme grejanja i hlađenja, kako bi uštedeli nešto novca. U poslednje vreme je dosta aktuelno grejanje putem obnovljivih iz-

7 / ENERGIJA / BROJ 1

vora energije, a jedan od sigurno najboljih načina da uštedice novac i poboljšate kvalitet svog života, jeste da kupite toplotne pumpe. Stalno dostupna topla voda u neograničenim k o l i č i n a m a , ekonomično grejanje i hlađenje, i sve to iz obnovljivih izvora en-

ergiju garantuju vam satisfakciju nakon što uvedete ovaj sistem grejanja i hlađenja. Na koji način rade toplotne pumpe, da li se njihova ugradnja isplati i koliko su one dobre za život, možete saznati na sledećim stranicama uz naš vodič kroz toplotne pumpe.


TOPLOTNE PUMPE

Kako rade toplotne pumpe?

S

am princip rada toplotne pumpe polazi od zakona termodinamike da se energija ne može ni stvoriti, ni uništiti, već da može samo promeniti svoj oblik i mesto postojanja. Bitno je napomenuti da toplotne pumpe ne proizvode energiju samostalno, već su priključene na izvor energije (zemlja, voda ili vazduh). Ona zahvaljujući tim izvorima vrši hlađenje ili grejanje vašeg objekta. Dakle, toplotne pumpe premeštaju toplotnu energiju sa jednog mesta na drugo.

gi rashladni uređaji (klima, frižider, zamrzivač…), a jedina razlika je to što ona u drugom smeru vrši predavanje toplotne energije. Dakle, ona apsorbuje toplotnu energiju sa jedne lokacije (obnovljivi izvori energije) i premešta je na drugu (vaš dom koji se greje ili hladi).

ropskoj uniji, i norma za efikasan sistem grejanja i hlađenja koji će svi domovi u dogledno vreme moraju imati.

Dakle, glavne prednosti toplotne pumpe su što koristi obnovljivu energiju, što koristi 20-25% električne energije za svoj rad i ne zahteva nikakvo Možda vam se čini da niste up- održavanje. Pored toga, ne oznati sa ovim načinom gre- postoji potreba za kupovinom janja ili hlađenja, ali bez brige. energenata unapred i veoma Toplotna pumpa je relativno je bezbedna za korišćenje, jer nov izraz za većinu ljudi, ali nema otvorenog plamena. to je jednostavno drugi naziv za rashladni, odnosno grejni Ukoliko želite bolje da se upuređaj. Ono što je sigurno je da oznate sa principom rada topToplotna pumpa radi na je ovaj način grejanja i hlađenja lotnih pumpi, pogledajte ilussličnom principu kao i dru- primarni pravac u svetu i ev- traciju u nastavku:

8 / ENERGIJA / BROJ 1


TOPLOTNE PUMPE

Da li se isplati ugradnja?

Toplotna pumpa je veoma ekonomična u radu, prvenstveno zbog činjenice da treba platiti samo mali deo ukupne toplotne energije. To je energija potrebna za rad cirkulacione pumpe i kompresora. Grejanje i hlađenje preko obnovljivog izvora energije je korak ispred svih drugih izvora energije.

peraturne geotermalne energije (podzemna voda ili toplota zemlje) može u grejani prostor ubaciti 20kWh toplotne energije pri čemu se za to potroši samo 3-5kWh električne energije za rad toplotne pumpe. Ušteda energije je evidentna, te iznosi i do 80%.

uštedom usled primene toplotnih pumpi u sistemu grejanja i hlađenja. Podatak da će u zemljama Evropske unije, u toku naredne godine instalirati blizu 450,000 toplotnih pumpi, govori sam za sebe.

Činjenica je da na ovaj način, osim što štedite u povećavate Efikasnost ovog sistema, u svoj kućni budžet, čuvate našu Štednja energije i energetska odnosu na konvencionalne sis- planetu, jer ovakav način greefikasnost primenom toplotnih teme grejanja i hlađenja, se dalje janja je ekološki i ne emituje pumpi se ogleda u tome, da je za može povećati obezbeđivanjem štetne gasove u atmosferu. prenos energije iz jednog pros- „besplatne“ tople vode u objektora u drugi, potrebno uložiti tu, što dodatno smanjuje račun U tabeli ispod možete i sami do jedne četvrtine prenete en- za utrošenu električnu energiju. uvideti koliko su toplotne ergije. To na drugi način rečeno, pumpe povoljnije u odnosu na znači da se iz spoljašnjeg vazdu- Sigurno znate, šta bi ste uradili druge vidove grejanja kao što ha ili korišćenjem niskotem- sa novcem koji nastaje čistom su struja, ugalj ili gas.

9 / ENERGIJA / BROJ 1


TEMA BROJA

ZELENE OAZE

IZNAD NAŠIH GLAVA

10 / ENERGIJA / BROJ 1


11 / ENERGIJA / BROJ 1


K

ada bi g r a đ e v i ne nicale iz zemlje naglo kao pečurke, njihovi bi krovovi bili prekriveni slojem zemlje i biljkama. Naravno, to nije način na koji ljudi grade. Umesto toga, mi razgrnemo zemlju, podignemo objekat i pokrijemo ga krovom otpornim na kišu na koji potom zaboravimo. U iskušenju sam da kažem da panorame krovova svakog grada na ovoj planeti izgledaju kao pustinje napravljene čovekovom rukom, samo što su pustinje živa staništa. Istina je još surovija. Urbana panorama krovova je pomalo nalik paklu – beživotno poprište bitumenskih površina, drastičnih temperaturnih kontrasta, oštrih vetrova i netrpeljivosti prema vodi. Ali, popnete li se kroz krovni otvor na krov Narodne biblioteke u Vankuveru, devet spratova iznad ulica gradskog centra – naći ćete se usred prerije, a ne usred asfaltne pustoši. Tu sve vrvi od vijugavo raspoređenih busenova niskog rastinja, koji nisu zasađeni u plitke posude ili saksije, nego direktno u specijalnu mešavinu zemlje na samom krovu. Travnjak na nebu. Čak i da se nalazi na tlu, ovaj vrt koji se prostire na 1850 kvadratnih metara – a koji je 1995. godine kreirala pejzažni arhitekta Kornelija H.

12 / ENERGIJA / BROJ 1

Oberlander – bio bi veoma ispresivan. Visoko iznad Vankuvera, efekat je takav da vam se gotov zavrti u glavi. Kada se u gradovima penjemo na krovove, to obično činimo da bismo razgledali krajolik. Međutim, na krovu ove biblioteke ne mogu da se otmem utisku da stojim usred krajolika – ovog neočekivanog čestara zelenih, plavih i smeđih biljaka usred tolike količine stakla, čelika i betona.

da zamislimo kako bi raznoliko mogle da izgledaju panorame krovova naših gradova, a onda se zapitamo: zašto nismo uvek gradili na taj način?

Tehnologija je samo delimično razlog tome. Danas je, zahvaljujući vodootpornim membranama, lakše dizajnirati „zelene“ krovne sisteme koji sakupljaju vodu za navodnjavanja, omogućavaju drenažu, podupiru mešavine za rast biljaka i sprečavaju prodiranje „Živi“ krovovi nisu novina. Bili korenja. U nekim mestima, su česti na kućama u američkoj kao što je Portland u Oregonu, preriji sa krovovima od busena smanjenjem poreza podstiču trave, a krovovi od busenova se građevince da grade žive kroi danas mogu naći na brvnara- vove, a koriste se i druge podma i kolibama u severnoj Ev- sticajne mere. Na drugim mesropi. Ali, poslednjih decenija tima – kao što su Nemačka, su arhitekte, građevinari i ur- Švajcarska i Austrija – postoji banisti širom planete počeli da zakonska obaveza postavljanja se vraćaju zelenim krovovima zelenih krovova na krovnim i to ne zbog njihove lepote – konstrukcijama sa određenim koja je za njih od sekundarne nagibom. važnosti – nego iz praktičnih razloga: zbog njihove sposob- Istraživači poput Morin Konenosti da ublaže ekstremne li – koja vodi Laboratoriju za uslove koji su uobičajeni na zelene krovove na Institutu za konvencionalnim krovovima. tehnologiju Britanske KolumU drugom kraju grada, Kon- bije – sve više proučavaju gresni centar Vankuvera dobija praktične koristi koje imamo novi živi krov. Odmah preko od zelenih krovova, pomažući puta, na krovu hotela Fermont tako da se izračuna njihova efiVoterfront nalazi se bašta šefa kasnost i obezbeđujući precizne kuhinje tog hotela. U trećem podatke o njihovoj sposobnosti delu grada zeleni krovovi će biti da spreče odlivanje kišnice, postavljeni na olimpijskom selu pospeše uštedu energije i smankoje se gradi za Zimske olimpi- je buku u urbanim sredinama. jske igre 2010. godine. Stojeći To je početak stvaranja kritične na zelenom krovu u Vankuve- mase zelenih krovova po celom ru – ili Čikagu ili Štutgartu ili svetu, od kojih je svaki eksperiSingapuru ili Tokiju – možemo ment za sebe.


13 / ENERGIJA / BROJ 1


Drugi faktor zbog kojeg se gradi sve više zelenih krovova jeste promena naše predstave o tome šta grad treba da bude. Više nije ni mudro, ni praktično, štaviše, nije etički razmišljati o gradu kao nečemu što je suprotno prirodi. Pronalaženje načina da se gradovi približe prirodi u onoj meri u kojoj se priroda urbanizuje učiniće te gradove pogodnijim za život, i to ne samo za ljude.

zadržava izvesnu količinu vode. To drastično smanjuje rizik od izlivanja kanalizacije, produžava vek trajanja gradskog odvodnog sistema, a voda se u svoj prirodni kružni tok vraća prečišćena. London, na primer, već planira unapred: moguće je da će na ulicama biti sve više poplava, pa grad razmatra načine da pomoću živih krovova što je moguće više ublaži pretnju od izlivanja.

Živi krovovi nas podsećaju na to koliku ulogu imaju prirodni biološki sistemi u ublažavanju ekstremnih klimatskih uslova. Tokom leta, dnevne temperature na asfaltnim krovovima mogu da budu skoro neverovatno visoke, prelaze i preko 65 stepeni, što doprinosti opštem efektu takozvane ostrvske pregrejanosti gradova – gradovi su topliji od područja koja ih okružuju. Na zelenim krovovima mešavina zemljane podloge i vegetacije ima ulogu izolatora, tako da se temperatura samo blago menja – tek nešto više nego u parkovima ili vrtovima – smanjujući tako i do 20 procenata troškove zagrevanja i hlađenja prostorija na kojima se nalaze.

Povrh svega, živi krovovi su pogodni za stanovanje. Oni zauzimaju one gradske prostore koji su sada suštinski neupotrebljivi i pretvaraju ih u lanac zelenih ostvra na vrhovima zgrada koje grad povezuje sa prirodom van njega. Žive krovove su okupirala velika i mala živa bića: mravi, pauce, bube, vivci, zviždovke, vrane. Na spisku je i britanska planinska crvenorepka, ptica koja naseljava ruševine u napuštenim gradskim industrijskim zonama, staništa koja gubi zbog obnove tih delova gradova. Dasti Gedž, britanski savetnik za divlje životinje i veliki zagovornih projekta zelenih krovova u Velikoj Britaniji, predlaže da se za te ptice na živim krovovima naprave staništa od istog tog olupanog kamenja. I nije samo reč o stvaranju novih i zameni postojećih staništa. U Cirihu, 95 godina star živi krov sistema za filtriranje vode služi kao utočište za devet vrsta domaćih orhideja koje su iskorenjene u okolnim oblastima kada je njihovo livadsko stanište pretvoreno u obradivo zemljište.

Kada kiša pada na konvecionalni krov, ona se sliva sa veštačkih gradskih litica i svojim veštačkim kanjonima teče ka odvodima za kišnicu – neapsorbovana, nefiltrirana i skoro neometena. Živi krov funkcioniše kao livada – apsorbuje vodu, filtrira je, usporava, čak, radi kasnije upotrebe, 14 / ENERGIJA / BROJ 1

Zagovornici živih krovova tvrde da su se sreli sa većinom, ako ne i sa svim tehničkim izazovima vezanim za nanošenje biološkog sloja na vrhove građevina skoro svih veličina: od malih površina veličine tezge ili autobuske stanice, pa do plantaže od četiri hektara na Fordovom pogonu za proizvodnju kamiona u Dribornu, u Mičigenu. Iako postavljanje zelenog krova može da košta i do tri puta više od postavljanja konvecionalnog krova, on je na duži rok jeftini, prvenstveno zahvaljujući uštedi energije. Vegetacija, takođe, štiti krov od ultraljubičastog zračenja, što produžava njegov vek. Zeleni krov se, takođe, održava drugačije, slično osnovnom održavanju bašte. Ipak, tek se treba izboriti sa nekim filozofskim izazovima, od kojih su mnogi vezani za „uzvišenu ideju“ o tome šta bi krov trebalo da bude i šta je njegova uloga. Klijenti su skloni krovovima koji se lako održavaju i koji su zeleni tokom cele godine, oni hoće trajne, a ne sezonske travnjake u oblacima. Građevinci i artihekte su skloni svuda primenljivim, standardizovanim, univerzalnim rešenjima, onakvim „zelenim“ krovnim sistemima kakve sada nude neki od velikih korporativnih igrača u industriji živih krovova. Ipak, živi krov nije samo biološka alternativa mrtvom krovu. On podrazumeva potpuno drugačiji način


razmišljanja. Standardizovani zeleni krov u vidu tepiha od biljke čuvarkuće je bolji od konvecionalnog krova, ali je moguće praviti žive krovove koji su još korisniji za životnu sredinu – koji, da se tako izrazimo, imaju lokalni karakter. Cilj nekih tekućih istraživanja jeste da se pronađu načini pravljenja živih krovova koji su u svakom pogledu prilagođeni ekološkim i društvenim potrebama sredine: jeftini u smislu troškova vezanih za životnu sredinu i dostupni što većem broju ljudi. Stefan Brenajzen, švajcarski naučnik i veliki zagovornih potencijala živih krovova u pogledu bioraznovrsnosti, jednostavno kaže: „Potrebno je da pronađem laka, jeftina rešenja uz koriščenje materijala koji potiču iz odgovarajućeg područja.“ To podrazumeva manje korišćenje plastike i drugih energetski zahtevnih materijala koji se postavljaju između krovne konstrukcije i samih biljaka. Nije bitno da živi krovovi samo obavljaju svoju funkciju. Bitno je i to da oni budu napravljeni tako da funkcionišu na najadekvatniji način, da koriste što manje energije stvarajući maksimalnu korist za čovekovo i ne samo čovekovo stanište. 15 / ENERGIJA / BROJ 1


Prošle jeseni sam se popeo na petnaest spratova visoku zgradu „Portland“ u centru Portlanda, u Oregonu. Vodič mi je bio Tom Liptan, menadžer gradskog Programa ekokrovova, koji je, po sopstvenim rečima, duboko zainteresovan za rešavanje problema sa padavinskim vodama i koji je svoj eksperiment sa zelenim krovovima započeo izgradnjom jednog zelenog krova na sopstvenoj garaži 1996. godine. Otišli smo do zaštitne ograde koja se pruža duž zasada trave i biljke čuvarkuće i pogledali dole ka krovu Gradske kuće skupštine Portlanda, nekoliko spratova

16 / ENERGIJA / BROJ 1

ispod nas. Ona ima uobičajeni crni katranisani krov, koji smo decenijama uzimali zdravo za gotovo. Ali, kao deo portlandskog projekta „Od sivog do zelenog“ – plan održivog upravljanja padavinama – ta zgrada će uskoro dobiti živi krov. „Zaposleni to žele“, kaže Liptan. Koliko su puta u istoriji te upravne zgrade ljudi zaposleni u njoj uopšte pomislili na crni katranski krov iznad svojih glava? Jednom, kada bude postavljen živi krov, oni će moći da ga posećuju, doduše retko, ali će znati da postoji, da doprinosi kvalitetu životne sredine centra grada, filtrira kišnicu, ublaža

temperaturne oscilacije. To me je podsetilo na nešto što je rekao Štefan Brenajzen: „Ljudi su srećniji u gradu u kojoj se na neki način odužujemo prirodi.“ Pomislite samo na milione hektara krovova širom sveta koji su pokriveni veštačkim materijalima. A sada zamisltie da se deo tog prostora na kome je čovek ostavio svoj pečat vrati prirodi – pravljenjem zelenih površina tamo gde su nekada postojali samo asfalt i beton. Ako to još, kao sporedni efekat, proizvede i određenu količinu zadovoljstva kod ljudi – ko može da se žali?


SOLARNI SPAS

SOLARNI SPAS

U razvijenim zemljama, vidimo solarnu energiju kao alternativu onoj klasičnoj ili kao način da se borimo protiv klimatskim promena. Ali u siromašnim zemljama solarna energija znači još više - to je izlaz za neke od najvećih humanitarnih problema današnjice. Evo nekih primera kako solarna energija menja živote ljudi u mestima kao što su Haiti ili Afrika. 17 / ENERGIJA / BROJ 1


Z

a nas koje živimo u svetu gde se sve napaja strujom, teško je zamisliti život bez nje. Ali veliki deo sveta i dalje kaska za modernim i razvijenim zemljama. Oko jedne petine celog sveta, ili od 1,3 do 1,6 biliona ljudi, živi u zemljama siromašnim energijom, najviše u Africi i delovima Azije, kao i u manjim delovima Latinske Amerike i Srednjog istoka. Osnovne stvari u električnim društvima - hrana, moderna medicinska nega, i osvetljene ulice noću - u ovim zemljama dolaze samo ako se moćnici potrude, ako se to uopšte i desi. Punjenje čaše vodom za one koji žive u zemljama bogatim energijom potrebno je nekoliko sekundi; za one energetski siromašne to je ceo dan hodanja.

larne projekte na Hitiji. Fondacija Bila i Melinde Gejts donirala je novac za istraživanje kako bi se napravio solarni, pokretni toalet, kako bi sprečili smrt miliona dece koja se dešava zbog loših sanitarija. A sekretar Ujedinjenih nacija je prošle godine pokrenuo projekat “Sustainable Energy for All” koja za cilj ima da iskoreni energetsku zastarelost u svetu do 2030. godine uz pomoć obnovljivih izvora energija. “Uzbuđen sam što vidim da se promene dešavaju na tako visokom političkom nivou. Dugo vremena, energija nije bila na radaru ljudi”, kaže Robert Freling, izvršni direktor fonda Solar Electric Light.

Ako je iko svestan duge borbe kako bi se podigla svest o tome da neke zemlje ne proizvode Na sreću, svest raste kod onih koji struju i energiju, to je Freling. mogu nešto da urade - poznati Mnogo pre nego što su se drugi i uticajni. I njihovo rešenje je fokusirali na ovaj problem - pre uglavnom solarna energija. više od dve decenije - SELF je instalirao solarne panele u ruOpra Vinfri je izgradila so- ralnim sredinama. Organizacija larne škole u Africi. Bend Steel je završela projekte izgradnje Pulse, dobitnici Gremi nagrade, solarnih panela u vipe od 20 zedonirali su rekordni iznos za so- malja, udružujući se sa mnogim 18 / ENERGIJA / BROJ 1

vladama, institucijama, firmama i fondacijama. Pored toliko izvora energije, zašto se solarna energija najćešće bira u ovakvim projektima? Prvo, čista je i može da pomogne da sezamene loši izvori energije kao što su ugalj, drvo, lampe sa kerozinom i dizel generatori. To je takođe i univerzalan oblik energije: Sunce se nalazi svuda i paneli mogu lako bit instalirani bilo gde kako bi pokupili energiju. Solarna energija ne zahteva konstruisanje velikih dalekovoda, cevi ili korišćenje fosilnih goriva, što je u zabačenim delovima sveta koji nemaju puteve, jako teško izvodljivo. Vodeći se sloganom “energija je ljudsko pravo”, SELF se u početku fokusirao isključivo na proizvodnju struje uz pomoć solarne energije. Ali sada rade mnogo više od toga, jer su razvili sisteme koji omogućavaju sisteme za navodnjavanje kap-pokap, zatim medicinske aparate za savremenu negu, frižidere i razne druge sisteme i projekte koji pomažu društvima u razvoju.


SELF pomaže dva sela uz program koji naziva Solar Market Garden, a uz koji je ova organizacija pomogla društvu da prevaziđu oskudicu hrane i zarade novac od prodaje proizvoda. Solarne pumpe i eletrični sistem navodnjavanja spašava farmere, uglavnom žene, da hodaju satima kako bi napuniKalale je oblast koja se smatra li kante kojima navodnjavaju jednom od najsiromašnijih u njive. Ženama sada treba duplo celom svetu. 104,000 ljudi koji manje vremena za navodnjažive u 44 sela muče se za hranu vanje nego pre. od novembra do aprila, kada je sušna sezona i proizvodnja “Pre naše intervencije, ova polja hrane opadne za više od pola. su uglavnom bila prazna tokom šest meseci sušnog perioda. Neuhranjenost je veoma rasprostranjena u Zapadnoj Africi, gde je organizacija SELF započela pilot projekat 2007. godine. “Tu smo uspeli da rešimo jedan problem koji predstavlja suštinsku ljudsku potrebu - to je hrana”, kaže Freling.

19 / ENERGIJA / BROJ 1

Sada, tokom cele godine, ovde rastu razne vrste povrća”, kaže Freling. Porodice koriste jednu petinu proizvodnje; ostatak može da donese zaradu. Kao rezultat solarnog projekta, žene su ekonomski i psihološki jače, dodaje Freling. Organizacija je nedavno proširila ovaj pilot projekat na dodanih osam sela u Beninu, i nada se da će model Solar Market Garden postati globalno rešenje za slične probleme.


SOLARNI SPAS U nekim delovima Haitija, ribolovci moraju da putuju daleko od obale u čamcima koji nemaju motore, jer su vode blizu obale siromašne ribom. Vraćanje nazad do obale sa ulovom može dugo da traje, a oni moraju da ribu prodaju odmah jer će ona da se pokvari, kada nema frižidera i struje. Kao rezultat, na kraju dana su oni spremni da prodaju ribu i po znatno nižoj ceni od stvarne. NRG Energy, najveća nezavisna firma koja proizvodi struju u SAD pomaže ribolovcima u jednom od mnogobrojnih projekata na Haitiju. (Kompanija je takođe obezbedila solarne panele za medicinske ustanove i škole.) NRG se povezao sa ENERSA firmom, kompanijom koja proizvodi solarne panele na Haitiju, koja je ribolovcima ponudila pozajmice za električne frižidere. Sa novim uređajima, ribolovsi sada mogu mnogo bolje da rade - a važan izvor proteina na Haitiju se ne baca. “Imamo dosta inovativnu tehnologiju. Prava je radost kada je prevedete na takav način da radi u društvima gde je ona preko potrebna”, kaže Dženifer Brunel, jedna od direktorki u NRG Energy kompaniji. Rad organizacija kao što su SELF, NRG Energy, ENERSA i drugih možda pokazuju novi pravac u solarnoj industriji. Godinama, ova industrija je rasla zahvaljujući društvima koji su prihvatili tehnologiju kao način da pomognu planeti u opasnosti. Ali sve više i više, solarna energija se pokazuje kao način da se pomogne ljudima kojima je ta pomoć preko potrebna. Solarna energija, ispada takom nije više samo okrenuta da čuva planetu, već i da pomogne ljudima. Ono što je sigurno je da ćemo u predstojećim godinama, čuti za još dosta priča kako je solarna energija pomogla tamo gde drugi izvori nisu uspeli. 20 / ENERGIJA / BROJ 1


SOLARNI SPAS

Solarni spas i u Srbiji

Zahvaljujući projektu “Ideja za bolje sutra” koji su organizovale UniCredit fondacija, Fondacija Ana i Vlade Divac i UniCredit Banka, razvijen je novi solarni punjač za mobilne uređaje - “Strawberry Mini SOS”. Punjač, koji je prilagođen potrebama područja bez pristupa električnoj energiji. On je poklonjen porodici koja živi u zaseoku iznad Malog Golubinja u Opštini Majdanpek. Iako domaćinstvo koje će koristiti „Strawberry Mini SOS“ nema pristup struji, ovaj kraj je u potpunosti pokriven signalom za mobilnu telefoniju.

tomatski poziv u slučaju hitnih situacija, dvostruko LED osvetljenje, dve utičnice za napajanje raznovrsnih uređaja i 6 kablića za punjenje mobilnih telefona. Zahvaljujući ovom uređaju, komunikacija će biti olakšana i za nekoliko porodica čija su domaćinstva u blizini pomenute, s obzirom na to da svi imaju mobilne telefone, ali vrlo ograničene mogućnosti za njihovo punjenje i korišćenje.

“Istraživanja pokazuju da pojedinci u ruralnim područijima u proseku dnevno prelaze između 7 i 15 km kako bi došli do najbližeg izvora električne “Strawberry Mini SOS” pred- energije gde mogu napuniti stavlja mali, lako prenosivi so- svoje mobilne telefone. Sa druge larni punjač za mobilne uređaje strane oko 30.000 ljudi u Srbiji koji sadrži SOS dugme za au- živi bez struje. Život u ovakvim

21 / ENERGIJA / BROJ 1

okolnostima je ograničavajući, čak do te mere, da ljudi žive bez mogućnosti da pozovu lekara ili pomoć kada im je najpotrebnija. Mi smo razvili “Strawberry Mini SOS” kao rešenje ovog problema, shvativši da baš obnovljivi izvori energije mogu pomoći porodicama i bar im malo olakšati svakodnevne aktivnosti. Ovom prilikom želim da pozovem sve koji prepoznaju razmere ovog problema da se uključe u našu akciju “Energija bez granica” i da zajedničkim snagama omogućimo da još porodica u Srbiji i regionu dobije ovu malu ali njima vrednu pomoć u vidu solarnog punjača”, rekao je Miloš Milisavljević, osnivač i direktor Strawberry energy-a.


ENERGETSKI REČNIK

OBJEKTI, ZGRADE...

Energetskа svojstvа objektа jesu stvаrno potrošenа ili ocenjenа količinа energije kojа zаdovoljаvа rаzličite potrebe koje su u vezi sа stаndаrdizovаnim korišćenjem objektа (što uključuje grejаnje, pripremu tople vode, hlаđenje, ventilаciju i osvetljenje); Energetski efikаsnа zgrаdа je zgrаdа kojа troši minimаlnu količinu energije uz obezbeđenje potrebnih uslovа komforа u sklаdu sа novim prаvilnikom; Energetskа efikаsnost zgrаde je ostvаrenа аko su ispunjenа sledećа svojstvа zgrаde: 1) obezbeđeni minimаlni 22 / ENERGIJA / BROJ 1

uslovi komforа 2) potrošnjа energije zа grejаnje, hlаđenje, pripremu tople sаnitаrne vode, ventilаciju i osvetljenje zgrаde ne prelаzi dozvoljene mаksimаlne vrednosti po m2 definisаne prаvilnikom;

Energetski pаsoš zgrаde je dokument koji prikаzuje energetskа svojstvа zgrаde i koji imа propisаni sаdržаj i izgled premа Prаvilniku o energetskoj sertifikаciji zgrаdа, а izdаje gа ovlаšćenа orgаnizаcijа kojа ispunjаvа propisаne uslove zа izdаvаnje а o energetskim svojstvimа objekаtа;

Energetskа sаnаcijа zgrаde jeste izvođenje grаđevinskih i drugih rаdovа nа postojećoj zgrаdi, kаo i poprаvkа ili zаmenа uređаjа, postrojenjа, opreme i instаlаcijа istog ili mаnjeg kаpаcitetа, а kojimа se ne utiče nа stаbilnost i sigurnost objektа, ne menjаju konstruktivni elementi, ne utiče nа bezbednost susednih objekаtа, sаobrаćаjа, ne utiče nа zаštitu od požаrа i zаštitu životne sredine, аli kojimа može dа se menjа spoljni izgled uz potrebne sаglаsnosti, u cilju povećаnjа energetske efikаsnosti zgrаde;


ZABAVA

DA LI STE ZNALI?

U nastavku pročitajte neke od neverovatnih činjenica, koje - ma koliko izgledale čudno - su istinite. U godini ima 31,556,926 sekundi

Astronaut Nil Armstrong je ostavio svoje svemirske čizme na Mesecu.

U podne je nemoguće videti celu dugu.

Najveća olovka na svetu je dugačka 23 metra, što je otprilike dužina sedam krokodila. 23 / ENERGIJA / BROJ 1


OBNOVLJIVI IZVORI PREDSTAVLJAJU ENERGIJU SUTRAŠNJICE. UZ TOPLOTNE PUMPE, SUTRA JE DANAS. WWW.TOPLOTNEPUMPESRBIJA.COM


26_