30. avgust 2013. by Cacanski Glas

KULTURA

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

LETWE DUHOVNE VE^ERI O BOGU I DU[I

KANDILO VERE GORI U SRCU

“Ima li Boga?” i “Kako sa~uvati du{u u savremenom svetu?”, bile su tema i podnaslov predavawa odrànog u okviru 8. Letwih duhovnih ve~eri, u organizaciji izdava~ke ku}e “Catena mundi” i “Dveri”, u nedequ u prepunom dvori{tu “Abra{evi}a”. O svojim iskustvima govorili su protojerej Vojislav Bilbija, paroh roterdamski i paroh ha{kih Srba, veliki srpski umetnik, duhovnik i besednik, otac Goran Kova~evi}, paroh roterdamski i Vesna Biorac, na{a sugra|anka, a nekada ~lan ove Crkvene pravoslavne op{tine pri hramu Svete Trojice u Roterdamu. Ciq ovog predavawa, prema re~ima Bo{ka Obradovi}a, bio je da u svima nama obnovimo duhovno promi{qawe i duhovni pogled na svet, odnosno da se uvek iznova zainteresujemo za Boga, i ne{to {to odavno nije tema nigde u Srbiji, a to je kakvo je stawe u na{im du{ama. Zato je i naziv “Ima li Boga?” pomalo provokativan, ali svakako potreban savremenom narodu, da bi se u svim krizama i mukama zapitao, postoji li neki vi{i smisao ìvota, i kako se odnosimo prema Stvoritequ i sopstvenoj du{i, naro~ito u vremenu kada se sve vi{e asimilujemo, prihvataju}i one tendencije koje ru{e na{ identitet, kako u zemqi tako i u rasejawu, koje dodatno optere}uje gubitak jezika, jer ga sve mawe koriste. Po{to gosti predava~i ìve ve} decenijama u rasejawu, dolaze}i iz srca zapada, u kome su se ve} odavno susreli sa nekim subkulturama, bili su u prilici da govore o onom lo{em {to po pravilu “uvozimo” sa tih prostora, a nikad i do“Ako kwiga ne zavre|uje da se dva puta pro~ita, ne vredi je ~itati nijednom”, rekla je pesnikiwa i bibliotekar Olivera Vuksanovi} u obimnijem eseju o svom “susretu” sa rukopisima Vladana Matijevi}a, na konferenciji za novinare u ponedeqak u kwiàri “Re~i”, organizovanoj povodom pojavqivawa tre}eg, i sintaksi~ki “doteranog” izdawa, wegovog prvog romana “Van kontrole”, koji je u Matijevi}evim Odabranim delima objavila zrewaninska “Agora”. - Bila sam isprva zadivqena jednim autenti~nim, ve} formiranim pripoveda~kim glasom koji ima jasnu svest o kwièvnosti visokog satiri~nog potencijala koju stvara, ali i slikom haosa u kome su ìveli ve} “prili~no mrtvi” (jedan od kasnijih naslova) Matijevi}evi junaci: Arnold Kriger, koji je izgubio i ono {to je imao, optuèn za silovawe fudbalerke Eve, wegova supruga Gertruda sa tek ro|enim detetom, prijateqi koji se skupqaju u bifeu kod “Pijanog kowa”- ~itava galerija infantilnih, dezorjentisanih li~nosti sa margine, optere}enih strahovima od bliskosti. Da bi apsurd bio ve}i, svi do jednog nose imena iz onoma-

brom, ~ega na zapadu itekako ima, kao i o ìvotu jedne male parohije SPC, i da nas duhovno okrepe. Protojerej Vojislav Bilbija, koji je od 2000. do 2007. godine sakupio i doneo iz Holandije tone humanitarne pomo}i, govore}i o svojim “iskustvima” s Bogom istakao je da se “celog ìvota razmi{qa o tom pitawu, sluì{ svom narodu najboqe {to zna{, a onaj ko veruje, wemu ne treba dokaz, u srcu mu plamti to kandilo stalno, u srcu nosi odgovor, a onaj ko ne veruje, stalno postavqa to pitawe”, ali “Bog direktno radi kod na{ih tvrdih srca, pa mu se okre}emo kad je najteè”, ne kaè narod badava “Bez nevoqe, nema bogomoqe”. Bilbija je kao umetnik uradio i dva kivota u Studenici, Stefana Nemawe kome obeleàvamo 900 godina od ro|ewa, i wegove ène Anastasije. Besedu o svom iskustvu sa srpskim vernicima zavr{io je pevaju}i uz gusle i gitaru, a kraji{ku pesmu horski je s wim i vrlo dirqivo otpevala i publika: “Moga brata ranila granata, ào mi je {to i mene nije...” - Na{ susret s Bogom doga|a se iznutra, i doìvqava se kao blagodet Bo`ja, a to }e se desiti kada se potpuno otvorimo prema Bogu, kada se vratimo crkvi i kada otvorimo svoje rane, nevoqe, nepravde, ako se zatvaramo u sebe, udaqavamo se od Boga rekao je protojerej Goran Kova~evi}, koji je zajedno su i na inicijativu Dveri pokrenuo Svetosavsku {kolu u Roterdamu. Kova~evi} tvrdi i to da smo “mi Srbi, po{to nismo u~vr{}eni u svom identitetu, Bogom dani za kalemqewe svega i sva~ega,

pa se doga|a da smo na “povr{ini”, kad nas neko na~epi, na primer Nemci, pa kaèmo “Aua”’, ali kad nas stvarno u dubini zaboli, postajemo ono {to jesmo, a to je srpsko “Joj!”. Naj~e{}e nam traè o~igledne dokaze, a mi smo posrednici, kao kad bi èleli da ~uju mudrosti mog vreme{nog dede iz Takova od wega li~no, pa bi mu vi{e verovali, nego meni, koji sam im sve to rekao, tako mnogi pokazuju svoju veru u Boga, rekao je Kova~evi}. Vesna Biorac je kao autor dve kwige u digitalnom i audio izdawu govorila o svom naslovu “Promenimo misli, promeni}emo ìvot”. Svoje izlagawe bazirala je u osnovi na poznatoj misli oca Tadeja “Kakve su ti misli, takav ti je ìvot”, insistiraju}i na unutra{woj mo}i fokusa, odnosno “pravom pogledu na probleme sa kojima se suo~avamo”. - Tamo gde ide tvoj pogled, tamo }e i}i i motor tvog ìvota. Kuda ide na{ men-

talni pogled, tu }e nam i}i i ìvot. Postoje tri pitawa ili odluke koje donosimo u svakom trenutku: na {ta }u da se fokusiram (na ono {to me obesnaùje, nad ~im nemam kontrolu, ili ono {to mi daje pozitivnu energiju, to je ìvot straha); koje zna~ewe }u sebi dati u odnosu na ono na {ta sam se fokusirao (Vaqa re}i sebi i u najve}oj nevoqi - Ne sigurno Bog ne}e da me uni{ti, ovo se desilo da bi mi Bog otkrio moje nove resurse, nove mogu}nosti) i tre}e, kakvu akciju }u preduzeti (a to zavisi od fokusa) - istakla je Vesna Biorac i dodala da u su{tini ne treba brinuti, jer “briga je iskazivawe nepoverewa u Bo`ju promisao”. Trebalo bi da budemo u prijateqstvu sa na{im problemima, dovoqno je Bogu zahvaqivati molitvom i moqewem, a pomo} }e do}i iznutra, iz nas samih, ~ulo se pored ostalog na Letwim duhovnim ve~erima ove nedeqe. Z. L. S.

TRE]E IZDAWE PRVOG ROMANA VLADANA MATIJEVI]A „VAN KONTROLE“

SA^UVAO PO^ETNU DRSKOST...

Olivera Vuksanovi}, Vladan Matijevi} i Stefan Grbovi} stikona germanskih naroda, koji su paradigma za red i organizovanost, a obitavaju u svetu apsolutne slu~ajnosti. Jedini otpor totalnom apsurdu narator ~ini velikim slovima ispisuju}i parolu: “Ni{ta nije slu~ajno”. Tako Matijevi} neminovno staje na stranu apsurda, jer svet koji nam predo~ava jeste svet bez Boga, bez koordinata, svet u kome se du{a puni jedino prazninom, ako neko u wemu uop{te i ima du{u... To je svet u kome postoji samo mr`wa,

pa je shodno tome u takvom okru`ewu sveta~ki biti bezose}ajan. U wemu nema stranputica, jer nema ni putokaza... - rekla je pored ostalog Olivera Vuksanovi}, analiziraju}i novo izdawe Matijevi}evog prvog romana. Paze}i da “ni{ta ne izgubi od po~etne drskosti”, Matijevi} ka`e da je imao potrebu da svoj romansijerski prvenac preradi i prilagodi ostalim rukopisima i vremenu sada{wem, ~uvaju}i pri tom wegovu autenti~nost,

kao i da je mogu}e da }e “naknadnu pamet” dobiti i wegov roman “RC neminovno”. O nu`nosti da svoja dela nastala pre skoro dve decenije prilagodi rukopisima ostalih kwiga i tako zaokruì i objedini svoj stilski opus, pisali su i kwièvni kriti~ari citirani na konferenciji za medije. Dok Nenad [apowa, urednik “Agore”, u svom tekstu “Alkohol, anarhija, nasiqe, nekorektnost, netolerancija” tvrdi da }e ova crnohumorna intriga sigurno nasmejati i dana{weg ~itaoca, jer je autor u woj “sa~uvao originalnost, surovost, i duhovitost prethodne verzije”, Vesna Triji}, kwièvni kriti~ar “Blica”, u svom tekstu “Logika haosa” kaè da je “namera junaka Arnolda Krigera, koji je smisao ìvota prona{ao u veli~awu oguglalog srca, da svoju pri~u izloì unatrag, od posledica ka uzrocima, u~inila da se svet pred ~itaocem namah raspadne...” Stilski doterana, nova verzija Matijevi}evog romana “Van kontrole” je potpu-

no aktuelna, iako wegova pri~a izvire iz kulturno-istorijskih prilika karakteristi~nih za devedeste, iz embarga, ratova i uzaludnih redova, nabraja Triji}ka, ali je “kao prqavi talas duboko za{la i u 21. vek”. U tom kontekstu, svoje ~itawe Matijevi}a tuma~io je i Stefan Grbovi}, rekav{i da nije bilo isto ~itati Matijevi}a pre 18 godina i danas, ne kriju}i pri tom odu{evqewe pi{~evim poigravawem re~ima, apsurdima, aluzijama, paralelama. “Mislim da je Arnold Kriger jedan od glavnih junaka u svim Matijevi}evim delima”, dodao je, pored ostalog, Grbovi}. Citirani su i Tamara Krsti} i Vasa Pavkovi}. Prema wihovim kritikama novo izdawe aktuelizuje “ru`an san iz 1993.” iz koga su qudi “opijeni blagodetima osamdesetih” mislili da }e se probuditi, dok danas “vi{e niko ne zatvara o~i i svi su svesni da se vi{e nikada ne}e probuditi u tom dobu”. Z. L. S.