PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE
13
ZDRAVSTVO
DR VERA MARKOVI] O ALERGIJAMA I POLENU AMBROZIJE Najve}e koncentracije polena ambrozije su upravo ovih dana, odnosno od kraja avgusta do polovine septembra. Na polen ove biqke alergi~ni su mnogi gra|ani, a lekari isti~u da je najva`nije spre~iti kontakt sa alergenom. Prvi simptomi na alergijske reakcije na polen ambrozije su kijavica, curewe nosa i peckawe o~iju, a u te`im slu~ajevima i ote`ano disawe, ka{aq, nesanica, pa ~ak i astma. O alergiji, naj~e{}im alergijskim bolestima, preventivi i le~ewu, za “^a~anski glas� govori pedijatar - pulmolog dr Vera Markovi}. - Alergija predstavqa reakciju imunog sistema na supstancu iz okru`ewa alergen. To mogu biti razne supstance sa kojima smo u kontaktu sa ko`om, sluzoko`om, koje uzimamo hranom, ili udi{emo. Prvi kontakt sa alergenom mo`e pro}i bez simptoma, ali tada dolazi do takozvane senzibilizacije organizma, tj. stvarawa antitela klase lgE. Slede}im kontaktom, organizam prepoznaje alergen i, po{to ve} ima {ifru, ubrzano stvara antitela, pa mo`e do}i do alergijske reakcije koja se ispoqava simptomima alergijske bolesti. Postoji veliki broj inhalatornih alergena koji se nalaze
u spoqnoj sredini, ali su naj~e{}i polen drve}a, trave i korova, plesni (bu|), kao i alergeni u zatvorenom prostoru: pra{ina, griwe, `ivotiwe (dlake, perut, osu{ena pquva~ka) - napomiwe dr Vera Markovi}. Doktorka podse}a da su naj~e{}e alergijske bolesti alergijska kijavica, astma, alergijski kowuktivitis i ekcem: - Alergijska kijavica je naj~e{}e alergijsko oboqewe i od we pati vi{e od {esto miliona qudi u svetu. Za nastanak ovog oboqewa va`ni su nasledna sklonost, faktori sredine i alergeni. Simptomi alergijske kijavice su kija-
AMBROZIJA Ambrozija je rod invazivnih korova, jedna od najpoznatijih i najopasnijih alergenih biqaka na svetu. Ona je jednogodi{wa biqka, visine od 20 centimetara do dva metra. Koren je vretenast, stablo je uspravno, razgranato, sa listovima jajolikog oblika, posutim dla~icama, jako izrezanim, sa uskim re`wevima. Presek stabla je ~etvrtast ili okrugao. Cvetovi su skupqeni u duge grozdaste cvasti na vrhu stabala i grana, `u}kaste boje. Ni~e od sredine aprila, a cveta u kasno leto i jesen. Ambrozija poti~e iz Severne Amerike, a u Srbiji se prvi put pojavila 1953. godine, i to u Sremskim Karlovcima. Veoma brzo se pro{irila i u druge krajeve na{e zemqe. Qudi je ne razlikuju od drugih biqaka i zato je, u ovom trenutku najzna~ajnija edukacija gra|ana, da bi mogli da prepoznaju ambroziju i prijave nadle`nim slu`bama, poru~uju stru~waci. U na{oj okolini ima izuzetno povoqne uslove za razvoj. Na samom podru~ju grada ambrozije uglavnom nema, ali u okolini ^a~ka i po selima ima je izuzetno mnogo. S obzirom na to da jedna biqka ambrozije mo`e da proizvede dve do tri milijarde polenovih zrnaca dnevno, koji vetrom mogu da se prenesu na 150 kilometara, to zna~i da je i gradsko podru~je ugro`eno, koliko i seosko. Edukacijom stanovni{tva i zajedni~kom borbom lokalnih zajednica i gra|ana, prisustvo invazivnih vrsta mo`e se svesti na minimum, jer je nemogu}e u potpunosti ih iskoreniti, ka`u stru~waci.
PRVI KORAK, IZBEGAVAWE ALERGENA
we, svrab u nosu, curewe iz nosa i zapu{enost nosa. Mogu se javiti i svrab u o~ima, crvenilo, suzewe, a u u{ima zapu{enost, ose}aj pritiska u u{ima, pa ~ak i bol. U grlu se javqa grebawe, peckawe, promuklost i suvi ka{aq. Zbog svih ovih tegoba mo`e do}i do poreme}aja sna, pa se deca i odrasli bude umorni, {to smawuje radnu sposobnost u {koli i na poslu. Na{a sagovornica upozorava da veoma ~esto alergijska kijavica, ako se pravilno ne prevenira i ne le~i, mo`e dovesti do nastanka astme. Ova dva oboqewa su direktno povezana, zbog povezanih gorwih i dowih disajnih puteva. Doktorka navodi podatak da ~ak 58 odsto pacijenata sa alergijskom kijavicom ima i astmu. - Postoji nekoliko tipova alergijskog rinitisa - intermitentni (sezon-
Dr Vera Markovi} zapo~eti terapiju, tj. prevenciju, pre po~etka cvetawa i pojavqivawa polena. Prvi korak je izbegavawe alergena, i to, kako ka`e, prate}i wihovu sezonu i najve}e koncentracije. Drve}e cveta u rano prole}e, ve} i krajem februara, a najve}a je koncentracija krajem marta. Polen trave ima najve}u koncentraciju alergena krajem maja, u junu i julu. Polen korova, ambrozije, kao tipi~nog predstavnika, ima najve}u koncentraciju u vazduhu
ski), koji mo`e biti blag ili umereno te`ak. Zatim, perzistentni, celogodi{wi alergijski rinitis, koji tako|e mo`e biti blag ili umereno te`ak. Do dijagnoze i procewivawa te`ine alergijske kijavice dolazimo pra}ewem simptoma, laboratorijskim i alergijskim testovima. Zlatni standard je alergo
test, ko`ni, prik metodom, odre|ivawe antitela u serumu lgE, ukupnih i specifi~nih - obja{wava dr Vera Markovi}. Po{to je sada sezona cvetawa trave i korova (ambrozije), masovno su prisutni simptomi alergijske kijavice i kowuktivitisa. Da bi spre~ili nastanak tegoba, doktorka nagla{ava da je potrebno
krajem avgusta, u septembru i prvoj polovini oktobra, podse}a dr Markovi} i dodaje: - Sada smo u periodu najve}e koncentracije polena ambrozije, pa se preporu~uje {to mawe boravka u spoqnoj sredini, naro~ito u jutarwim satima, kada je koncentracija polena najve}a. Tako|e se savetuje postavqawe filtera za polen na klimama u autu i ku}i, mewawe ode}e pri ulasku u ku}u, kupawe i prawe kose (naro~ito ako je duga). Ako i pored izbegavawa alergena pacijent ima simptome alergije, ukqu~uje se medikamentozna terapija - antihistaminici (aerius, claritine, pressing), sprejevi za nos sa KS, koji imaju antizapaqenski efekat (nasonex, avamys), antileukotrijeni LTRA-singulair, lokalni dekongestivi (kapi za nos, efedrin, operil...) za otklawawe nosne zapu{enosti, kratkotrajna upotreba - pet do sedam dana. Sve vi{e po~iwe da se koristi imunoterapija, hiposenzibilizacija, a to je specifi~na vakcina protiv alergije na odre|eni alergen. Prevenciju medikamentima po`eqno je zapo~eti desetak dana pre cvetawa i pojavqivawa polena, na koji je pacijent alergi~an. Za detaqnija uputstva javiti se pulmologu ili alergologu, savetuje dr Vera Markovi}. N. R.