Page 1

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 8

^A^AK, 28. FEBRUAR 2014. GODINE

Mirjana \okovi},

Pomo}nik ministra prosvete Qubi{a Antonijevi} posetio bresnii~ku {kolu

pomo}nik gradona~elnika za ekonomski razvoj i za{titu `ivotne sredine

VELIKI PROJEKTI POLAKO POSTAJU REALNOST

STIGLA STIGLA I PAMETNA PAMETNA I TABLA TABLA

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

CENA 30 DIN.

strana 4.

strana 3.

Izbori...... Izbori..... Izbori..... Izbori....

Biv{i u~enici Bo{ka ]alovi}a priredili kwigu wegovih tekstova

^OVEK KOJI JE UVA@AVAO RE^I

strana 10.

Iz porodi~nih albuma

KAKO JE DRAGI[A PERI[I] POSTAO DONALD PERRY... strana 11.

Me{tani Trnave organizovali protest na pru`nom prelazu

ILI RAMPA, ILI BLOKADA PRUGE! strana 4.

CENTRUM

069 - 310-04-60 032 - 310-460

www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

Legende

TURNEJA KOJA TRAJE 26 GODINAstrana 15. Atleti~ar Nemawa Koji}

PRVAK BALKANA NA 800 METARA strana 29.


2

MARKETING

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE


PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

3

INTERVJU

GRADSKI FOND ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE U 2014. GODINI 37,4 MILIONA DINARA

VELIKI PROJEKTI POLAKO POSTAJU REALNOST Iz godine u godinu, ekonomska kriza ostavqa sve mawe prostora za realizaciju nekih zna~ajnijih projekata u oblasti za{tite `ivotne sredine. Uprkos nedostatku materijalnih sredstava, mnoge lokalne samouprave u Srbiji su ulo`ile maksimum napora da kori{}ewem sopstvenih mogu}nosti ili donacija iz sveta ostvare bar mali pomak na boqe, kako bi dana{wim, ali i budu}im generacijama obezbedile zdraviju `ivotnu sredinu. U grupi onih koje su na ovom poqu ostavile vidqiviji trag nalazi se i grad ^a~ak. O zna~ajnijim projektima u oblasti unapre|ewa `ivotnog okru`ewa, planiranim za 2014. godinu, za “^a~anski glas” govori Mirjana \okovi}, pomo}nik gradona~elnika za ekonomski razvoj i za{titu `ivotne sredine.

Skup{tina grada ^a~ka je usvojila program Fonda za za{titu `ivotne sredine za 2014. godinu. Koji su prioriteti u ovoj oblasti i koliko sredstava je obezbe|eno za realizaciju planiranih projekata? - Buxet ovog resora za 2014. godinu iznosi 37.470.000 dinara i puni se ubirawem ekolo{ke takse, koju upla}uju gra|ani. Sredstva se tro{e iskqu~ivo namenski. Kontrola vode, vazduha, polena i buke predstavqa na{u zakonsku obavezu. Mo`da se nekome ~ini da su 2,8 miliona dinara, koliko je opredeqeno za ove namene, ba~ena sredstva, ali primer U`ica, koje je bilo bez pija}e vode nekih mesec i po dana, najboqe pokazuje da takvi izdaci nisu proma{eni. Na svu sre}u, za sada nismo imali nikakve nepredvi|ene situacije. Neophodne analize radi Zavod za javno zdravqe ^a~ak i ~im se uo~i bilo kakva nepravilnost - interveni{emo odmah, sve u interesu o~uvawa na{eg okru`ewa i, naravno, zdravqa na{ih gra|ana. U ovoj godini }emo finansirati kapitalnije projekte. Jedan od wih je zamena mazuta gasom u nasequ “Prosveta”. Realizacijom ovog projekta, smawi}emo zaga|ewe `ivotne

ekolo{ki su prihvatqive, jer ne poseduju {tetne materije poput `ive. Projekat podrazumeva i nabavku posebne opreme za nadzor i upravqawe javnom rasvetom, koja omogu}uje i dodatne u{tede. Postavqawem {tedqivih sijalica na godi{wem nivou ostvaruje se u{teda od pribli`no 240.000 kilovat ~asova, {to prema sada{woj ceni elektri~ne energije iznosi oko 1,6 miliona dinara, {to najboqe govori o isplativosti uloga. [tedqive sijalice bi trebalo postaviti na teritoriji ~itavog grada, ali to nije posao koji se mo`e realizovati u jednoj godini. Za potrebe javnog osvetqewa iz buxeta grada godi{we se izdvaja oko 55, a za odr`avawe sistema jo{ {est miliona dinara. To su ogromna sredstva i svaka u{teda na ovom planu predstavqa dobar korak.

Mirjana \okovi}

sredine, jer je re~ o jedinoj kotlarnici koja koristi mazut kao energent u uskom gradskom jezgru. JKP “^a~ak” predla`e da se taj evidentni ekolo{ki problem razre{i izgradwom nove gasne kotlarnice kontejnerskog tipa, za ~iju smo izgradwu obezbedili deset miliona dinara. Postavqawe {tedqivih sijalica u ciqu racionalizacije javne rasvete predstavqa veoma zna~ajan projekat, koji }e doneti veliku u{tedu sredstava. U kojim delovima grada }e biti postavqene {tedqive sijalice? - Postoje}e svetiqke bi}e zamewene na 225 mesta u ulicama Svetozara Markovi}a, Cara Lazara, Vojvode Stepe, Bate Jankovi}a, Kneza Milo{a, Svetog Save, Dragi{e Mi{ovi}a, od “Cara Lazara” do “Proletera”, Nemawinoj, Lominoj i Ulici Milo{a Obili}a. Re~ je o jednom malo {irem jezgru, a ne samo o Gradskom trgu. Planiramo da svake godine {irimo podru~je i ostvarujemo jo{ ve}u u{tedu. Ima}emo boqu svetlosnu iskoristivost i mnogo mawu potro{wu elektri~ne energije. [tedqive sijalice imaju du`i vek upotrebe u odnosnu na druge svetlosne izvore. Nema tro{kova wihovog odr`avawa i

Idejno re{ewe budu}eg azila za pse

Grad ^a~ak je prepoznatqiv kao lokalna samouprava koja je napravila veliki pomak u oblasti primarne selekcije otpada. Ipak, jo{ uvek ima mnogo prostora da se ova oblast, koja je u razvijenijim evropskim dr`avam izuzetno dobro ure|ena, bitno unapre|uje. - Grad ^a~ak je u sistemu Regionalne sanitarne deponije “Duboko”, a to je jedana jako skupa pri~a. Kao resorni pomo}nik gradona~elnika, mogla bih da postavim pitawe opravdanosti ulaska u jednu takvu investiciju, ali, kako na{ narod zna popularno da ka`e, u~iwenom poslu mane nema, posebno ako vas na to obavezuju odre|eni ugovori koji su potpisani na du`i niz godina. Deponiji “Duboko” pripada kompletan komunalni otpad sa teritorije grada. Da bismo ~itav taj sistem podigli na odgovaraju}i nivo, mi smo ove godine opredelili {est miliona dinara za pospe{ivawe primarne selekcije otpada. Kroz projekat Evropske unije “Exchange 4” primarnu selekciju }emo sa 58 procenata podi}i nekih 70 odsto, a iskreno verujemo da }emo i kroz na{ program `ivotne sredine na ovom poqu ostvariti odre|ene u{tede. Deo sredstava }emo u ovoj godini utro{iti i na edukaciju na{ih gra|ana, jer se pokazalo da u ve}ini slu~ajeva i nisu dobro informisani o na{im aktivnostima, pa se doga|alo da ne znaju koju vrstu otpada da odlo`e u kese koje su im podeqene. Veoma je bitno da ubedimo gra|ane da je va`no da selektuju otpad u svojim doma}instvima. To }e uticati i na cenu komunalne usluge koju pla}aju, ali i na produ`etak trajawa deponije. ^a~ak je, hteo to da prizna ili ne, privilegovan zato {to nema deponiju na svom podru~ju. Dobijawem transfer stanice, koja bi trebalo da se gradi u ovoj godini iz donatorskih sredstava, sistem upravqawa otpadom bi}e daleko kvalitetniji. Nakon revizije projekta, nadamo se da }emo u aprilu potpisati protokol o saradwi sa {vedskom donatorskom ku}om SIDA, koja }e za

na{u transfer stanicu obezbediti oko 700.000 evra. Grad }e ove godine sufinansirati gradwu tranfer stanice u Preli}ima sa deset miliona dinara. Ve}ina lokalnih samouprava u Srbiji je suo~ena sa problemom isplate velikih nov~anih naknada na ime {teta koje su nastale kao posledica napada pasa lutalica. Iz godine u godinu, izdvajaju se sve ve}a nov~ana sredstva, kako za usluge zbriwavawa napu{tenih `ivotiwa, tako i za isplatu nastalih {teta. Kakva je situacija na na{em podru~ju i kada }e na{ grad dobiti azil za pse? - Ako se za dve godine u naknadu {tete od ujeda pasa i pla}awe usluga JP “Na{ dom” iz Po`ege ulo`ilo oko 25 miliona, smatram da je investirawe sredstava u podizawe azila za nezbrinute `ivotiwe vrlo opravdana. Predra~unska vrednost podizawa prihvatili{ta je oko 22 miliona dinara. O~ekujem da }emo za petnaestak dana u}i u raspisivawe tendera za izvo|a~a radova. Kupili smo parcelu u Mili}evcima. Ove godine smo iz gradskog buxeta za izgradwu azila izdvojili 10 miliona dinara, {to nije dovoqno, tako da }emo radove izvoditi fazno. Ukoliko obezbedimo i nedostaju}ih 12 miliona dinara kroz donacije, u tom slu~aju }e ovaj zna~ajan objekat biti zavr{en u ovoj godini. Smatram da }emo realizacijom ovog projekta posti}i dvostruku korist: re{i}emo problem pasa lutalica na podru~ju na{eg grada i ujedno ima}emo mogu}nost da istu vrstu usluga ponudimo i susednim op{tinama koje kubure sa istim problemom. Dok se u razvijenijim dr`avima mnogo ula`e u oblast za{tite `ivotne sredine, u onim siroma{nijim se o ovoj zna~ajnoj temi naj~e{}e samo govori. Kada posmatramo grad ^a~ak kroz prizmu ekologije, u kakvoj sredini `ivimo i da li posedujemo razvijenu svest da se prema `ivotnoj sredini odnosimo sa du`nim po{tovawem, kako bismo je sa~uvali za generacije koje dolaze? - ^a~ak je ekolo{ki savestan grad. Ako se pogleda suma koja }e u ovoj godini biti ulo`ena u oblast za{tite `ivotne sredine, za uslove ekonomske krize ovo su prili~no visoka sredstva. Opredelili smo i oko dva miliona dinara za edukaciju, jer smo svesni da je veoma va`no da svi gra|ani ovog podru~ja imaju pravilan odnos prema `ivotnoj sredini. Edukacije kre}u od vrti}a i {kole. Ukoliko podignemo svest svih gra|ana na odgovaraju}i nivo, ima}emo daleko ~istije reke, priobaqa, ulice i zdraviji `ivot. Ima}emo daleko mawe divqih deponija. Bilo je odre|enih zamerki da su sredstva izdvojena za ekolo{ke radionice visoka, me|utim, re~ je o veoma bitnom faktoru o~uvawa `ivotnog okru`ewa. To je dugoro~no gledano veoma dobra investicija. V. S.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs


4

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

DRU[TVO

POMO]NIK MINISTRA PROSVETE QUBI[A ANTONIJEVI] POSETIO O[ „\ENERAL MARKO KATANI]” U BRESNICI

STIGLA I „PAMETNA TABLA“

Bresni~ka {kola je jedna od pet obrazovnih ustanova u Srbiji koje su, posredstvom ministarstva, od Trgovinske asocijacije Srbije, Osnovne {kole Bejzi i firme COMUTEL dobile savremeno elektronsko u~ilo. “Do}i }emo ponovo, da vidimo da li se interaktivna tabla koristi na pravi na~in”, najavio je pomo}nik ministra

Po{to se upoznao sa uslovima u kojima ova seoska {kola radi i rezultatima koje weni u~enici posti`u, Qubi{a Antonijevi}, pomo}nik ministra za sektor osnovnog i pred{kolskog obrazovawa,

ocenio je da je “pametna tabla“ stigla na pravo mesto. - Ovo je peta tabla koju je na{e ministarstvo dodelilo {kolama {irom Srbije, a ostalo je da rasporedimo jo{ tri table. Osnovni kriterijumi su bili da

{kole koje dobiju ovo u~ilo budu sre|ene i da weni u~enici posti`u dobre rezultate, a nije nam bilo va`no da li se obrazovna ustanova nalazi na gradskom ili seoskom podru~ju. Danas smo videli da je ova

{kola zategnuta i da je interaktivna tabla nai{la na veliko interesovawe u~enika. [kole kojima smo dodelili tablu poseti}emo jo{ jednom, da bismo proverili da li se u~ilo koristi na pravi na~in -

rekao je pomo}nik ministra. Vrednost jedne “pametne table” je 500.000 dinara, a nabavku ovih u~ila, najnovije generacije, finansirali su Trgovinska asocijacija Srbije (SITA), Osnovna {kola Bejzi i firma za IT tehnologije COMUTEL, ~iji su predstavnici u sredu tako|e boravili u Bresnici. - Pametna tabla se u {iroj upotrebi pojavila pre deset godina, a ova koju }e koristiti u~enici i nastavnicu bresni~ke {koli je posledwa re~ savremene tehnologije. Nadamo se da }e u na{oj firmi u budu}nosti raditi i neki od ovda{wih u~enika - kazao je Gojko Martinovi}, iz COMUTEL -a. Zahvaliv{i donatorima na vrednom poklonu, direktorka {kole Mira Dragutinovi} je podsetila da

O[ “\eneral Marko Katani}” postoji 168 godina i da su weni u~enici, po rezultatima na zavr{nom ispitu, me|u najboqima na ~a~anskom podru~ju. - Ovo je {kola za o~i i du{u. Svi mi smo p~ele radilice, kod nas za trutove nema mesta - naglasila je direktorka. Pomo}nik ministra se susreo i sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em, koji ga je upoznao sa dosada{wim nastojawima Grada da stvori {to boqe uslove za rad {kolskih ustanova i naglasio da }e ^a~ak u ovoj godini u obrazovawe ulo`iti milijardu i pedeset miliona dinara. Grad }e nastojati i da obezbedi elektronske table za sve {kole na svojoj teritoriji, obe}ao je gradona~elnik. E. V.

ME[TANI TRNAVE ORGANIZOVALI PROTEST NA PRU@NOM PRELAZU U OVOM MESTU

ILI RAMPA, ILI BLOKADA PRUGE

bog u~estalih saobra}ajnih nezgoda na nedovoqno obezbe|enim pru`nim prelazima na deonici pruge od ^a~ka do Kraqeva, na kojima je proteklih godina stradao veliki broj gra|ana, me{tani Trnave i okolnih sela organizovali su pro{log petka protest na pru`nom prelazu u ovom mestu. Povod za okupqawe i obra}awe nadle`nima bila je pogibija tridesetogodi{weg mladi}a, na koga je pre dvadesetak dana, dok je upravqao putni~kim vozilom, naleteo voz. Me{tani smatraju da su saobra}ajni znaci, postavqeni ispred prelaza, nedovoqni “signali” i upozorewa, jer se vozovi, koji se kre}u i 100 kilometara na sat, posebno kada pada ki{a i selo prekrije magla, na “pravini” pruge takore}i ne vide, a elektri~ne lokomotive i ne ~uju. Tvrde i da ma{inovo|e koriste zvu~ne signale samo desetak dana posle nesre}e i da potom voze bez ovih upozorewa. Oni insistiraju od nadle`nih da prelaz u Trnavi obezbede rampom, ili }e u protivnom, kako su najavili, organizovati blokadu i traktorima, vozilima i kamionima “zatvoriti” prugu i zaustaviti `elezni~ki saobra}aj prema Kraqevu.

Z

Aleksa Borovi}, me{tanin ~ije se doma}instvo nalazi neposredno pored prelaza, na kome je nedavno poginuo mladi}, ka`e da je na ovom mestu bilo mnogo udesa i nastradalih i da su se gra|ani okupili “da bi za{titili omladinu i decu koja `ive u Trnavi i okolnim mestima: “Najgore je kada su ki{e i magle, jer se tada vozovi ne vide, a ovi elektri~ni i ne ~uju. Obaveza dr`ave je da kona~no ne{to preduzme, jer su qudski `ivoti vredniji od para koje treba ulo`iti u podizawe rampi.” U ku}ama koje gravitiraju pruzi ima najmawe po dvoje dece, koja svakodnevno prelaze preko pruge i moramo ih za{tititi, ka`e Vlajko Sti{ovi} i apeluje na nadle`ne da izna|u sredstava i obezbede prelaz, da i ubudu}e ne bi “odnosio” mlade `ivote. Me{tani su organizovali protest, jer ne `ele da vi{e nastrada ni jedno dete na pruzi, koju u Trnavi prelaze ne samo weni, ve} i me{tani Baluge, Atenice, Zabla}a, ka`e Andrija Abi} i “moli dr`avu” da obezbedi ovaj “najte`i” prelaz. Sa me{tanima su razgovarali i pred-

stavnici JP “Gradac”, koje je, kako je objasnio direktor urbanisti~ko tehni~kog sektora Neboj{a Jelu{i}, zadu`eno za odr`avawe signalizacije na putu, koja upozorava voza~e i pe{ake da se pribli`avaju pruzi. Na deonici od ^a~ka do Kraqeva ima 17 pru`nih prelaza “u nivou”, koji se smatraju opasnim, ka`e Jelu{i} i isti~e da su najbezbednije “prepreke” rampe i zvu~ni signali: - Takav stav preneli smo i nadle`nima iz preduze}a @eleznice Srbije koji su do{li da bi sagledali stawe na terenu i preporu~ili najboqe re{ewe za ovaj pru`ni prelaz, ali i ostale na putevima koji presecaju prugu od ^a~ka do Kraqeva. Lokalna samouprava }e nastojati da pomogne realizaciju najboqih re{ewa, da bismo smawili rizike od nesre}a, kakva se nedavno dogodila i na pru`nom prelazu u Trnavi. Na`alost, skoro da nema prelaza na kojima se nisu doga|ale nesre}e sa tragi~nim posledicama i ta opasnopst se uve}ala posle elektrifikacije pruge i pove}awa brzine kretawa vozova. Jelu{i} napomiwe i da su rampe “najskupqa re{ewa”, da ugradwa jedne ko{ta

od 200 do 300 hiqada evra i da ta sredstva “Gradac” nije planirao u buxetu, ali i da ona moraju biti obezbe|ena, radi podizawa nivoa bezbednosti. Podse}a da rampe “zatvaraju” samo tri prelaza - u Ulici Sime Saraga, na deonici pored Bolnice i u Atenici. Predstavnici @eleznice Srbije nisu `eleli da daju nikakve informacije, ali su najavili da }e posle razgovora sa nadle`nima u lokalnoj samoupravi, direktor izdati zvani~no saop{tewe. Jovica Maksimovi}, {ef `elezni~ke stanice u ^a~ku, rekao nam je da od ^a~ka do Kraqeva ima 24 prelaza i da je posledwa rampa postavqena 2005. godine, na deonici pruge pored Mlekare, i da za proteklih skoro 10 godina na wemu nije zabele`ena ni jedna nesre}a:”Za sada ne znam kakvo re{ewe }e nadle`ni predlo`iti, ali siguran sam da }emo zajedno u~initi sve, da bismo obezbedili i prelaz u Trnavi i susedne, koji su tako|e problemati~ni, a sve u ciqu podizawa nivoa bezbednosti i poboq{awa funkcionisawa `elezni~kog saobra}aja”. M. N.


PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

5

POLITIKA

VELIMIR ILI], LIDER NOVE SRBIJE: NOVA VLADA, NA ^ELU SA VU^I]EM, OBEZBEDI]E HIQADE NOVIH RADNIH MESTA Koalicija koju predvodi Aleksandar Vu~i} se zala`e za razvoj infrastrukture, putne privrede i gra|evinarstva, koji }e i posle 16. marta, kada ona pobedi i Vu~i} postane premijer, biti glavni i najsna`niji zamajac razvoja Srbije i obezbediti hiqade novih radnih mesta. Ovo uverewe izneo je u ponedeqak lider Nove Srbije Velimir Ili}, koji je u okviru predizborne kampawe, sa saradnicima posetio gradili{te na deonici koridora 11, na kome je u Preqini zapo~eta gradwa “petqe”, najve}e posle beogradske, naseqe “Obre`”, gde su okon~ani gra|evinski radovi na ~etiri objekta, namewena za socijalno stanovawe, i branu u Parmencu, odakle bi trebalo da bude zapo~eta revitalizacija kanala za navodwavawe. adovi na deonici auto - puta od Qiga do Preqine, ~iji je zavr{etak planiran za 38 meseci, obavqaju se “punom parom” i “preti~u” planirane rokove, zadovoqno je konstatovao lider Nove Srbije, tokom posete gradili{tu u Sokoli}ima i deonice koridora 11, na kojoj je zapo~eta gradwa “preqinske petqe”, mostova u Savincu i Br|anima: - Na terenu je stotine ma{ina i izvo|a~a, uglavnom na{ih radnika koje su anga`ovali stranci. Apelujem na doma}e gra|evinske firme da se udru`e, {to pre “iza|u” iz ste~aja i organizuju se na velikim poslovima {irom Srbije.

R

PUTNA PRIVREDA ZAMAJAC

RAZVOJA DR@AVE

Posla ima i za putare i gra|evinare, ali doma}e firme mora da se udru`uju u konzorcijume i stvaraju nove, umesto onih koje su oti{le u ste~aj, na ~emu insistira i Vlada Srbije. Veliki je problem i {to se mladi qudi nisu {kolovali za tesare, armira~e, betonirce, koji su danas deficitarna radna snaga. Posla ima i treba apelovati na mlade qude da se prekvalifkuju u tesare, armira~e, ma{iniste, koja su tra`ena i dobro pla}ena zanimawa. Na deonici puta od Qiga do Preqine anga`ovano je vi{e od 2.000 radnika, a na slede}oj, kada gradili{te bude dugo 100 kilometara, bi}e uposleno jo{ 3.000, rekao je lider Nove Srbije, izraziv{i zadovoqstvo {to je ministarstvo koje on vodi, “dobilo ugovor” sa Emiratima i o izradi projektne dokumentacije za deonicu auto - puta od Po`ege do Boqara,

na granici sa Crnom Gorom, ~ime }e biti zaokru`ena gradwa koridora 11: - Posla ima i ne sme se gubiti vreme i godinama ~ekati da putarske i gra|evinske firme zavr{e proces restrukturirawa, ili ste~aja - rekao je Ili}, uveren da }e koridor od Beograda do Preqine, biti otvoren za vreme mandata nove vlade, na ~ijem }e ~elu, siguran je, biti Aleksandar Vu~i}. Najavio je nove investicije, koje }e obezbediti hiqade novih radnih mesta i da gra|evinarstvo i putna privreda u budu}nosti postanu zamajac razvoja dr`ave. “SRPSKE KU]E” NA OBRE@U Ministarstvo gra|evine i urbanizma je u toku mandata ove vlade zapo~elo projekat izgradwe takozvanih srpskih ku}a po Srbiji. Na ~etiri takva objekta u nasequ “Obre`”, sa 24 stana, namewenih za

izbegla i raseqena lica, invalide i druge kategorije doma}eg socijalno ugro`enog stanovni{tva, gra|evinski radovi su zavr{eni pre roka, uverio se Ili}: - Gradwa je ko{tala oko 400 evra po kvadratu i zahvaquju}i tome {to je Grad finansirao zemqi{te, obezbedili smo jeftine stanove. Ovo su prvi zavr{eni objekti u Srbiji, gra|eni u stilu srpske ku}e, koje }e biti podignute i u drugim gradovima u Republici. Ciq na{e koalicije je da u Srbiji nikne hiqade ovakvih objekata. Drago mi je {to ovaj projekat podr`avaju i Svetska i doma}e banke i {to gra|ani mogu relativno jeftino da do|u do krova nad glavom, jer nema sre}ne porodice bez ku}e i re{enog stambenog problema. Koalicija koju predvodi Aleksandar Vu~i} zalaga}e se da bude izgra|eno hiqade ovakvih objekata, i u wima primeweni mere energetske efikasnosti i drugi stanardi koje “tra`i” EU, rekao je Ili} i na-

javio da }e za “srpske ku}e” {irom Srbije biti utro{eno oko 100 miliona evra, {to je od izuzetnog zna~aja, ne samo za gra|ane koji }e dobiti krov nad glavom, ve} i za gra|evinske firme koje }e uposliti veliki broj qudi. U ^A^KU 1.000 NOVIH RADNIH MESTA Koalicija okupqena oko SNS ula`e maksimalne napore i da o`ivi preduze}a, uni{tena zbog lo{ih privatizacija i “da vrati radnike na posao”, rekao je predsednik NS i naveo najva`nije projekte u ^a~ku: o`ivqavawe “Sto~ara”, koji }e narednih godina, uveren je Ili}, ponovo biti najve}i prera|iva~ i izvoznik mesa, pokretawe “@itoprometa”, Fabrike hartije, za koju ve} postoji interesovawe ozbiqnog investitora: - @elimo da jednu po jednu firmu vra}amo u `ivot, a radnike na posao. Drago mi je i {to je gorwomilanova~ki “Metalac” zainteresovan za ulagawa u civilni deo “Slobode” i

ukoliko Ministarstvo odbrane da saglasnost i ovaj projekat }e biti realizovan. Va`no je da je za`ivela i nova ~a~anska putarska firma - “Putevi ^a~ak”, koja je registrovana i ve} dobila prvi posao na koridoru 11, vredan skoro dva miliona evra. ^a~ak mora imati jaku putarsku firmu, jer ne smemo dozvoliti da na{i putari i gra|evinci rade u drugim preduze}ima za nadnicu, dok wihove mati~ne firme nestaju i propadaju. Na{ ciq da ove godine u ^a~ku bude otvoreno najmawe 1.000 radnih mesta, {to je i stav koalicije, mora se ostvariti. Nova Srbija, SNS i stranke okupqene oko wih podr`avaju i gradwu i revitalizaciju sistema za navodwavawe i projekte iz oblasti poqoprivrede, rekao je Ili} u Parmencu, izraziv{i zadovoqstvo {to je projekat zalivnog sistema u ^a~ku, prvi projekat ju`no od Dunava i Save, koga su prihvatili potencijalni investitori iz Emirata: - Osim brane, predvi|ena je i revitalizacija kanala za navodwavawe, od Parmenca do Katrge, radovi koji bi doprineli pove}awu kapaciteta jezera i gradwa mini centrale za proizvodwu struje. Studije koje }e na osnovu postoje}ih i “prera|enih i pro{irenih” projekata sa~initi investitori iz Emirata, pokaza}e kolika je vrednost ovih radova, rekao je Ili}, oceniv{i da je re~ o ukupnim ulagawima od oko 10 miliona evra. M. N.


6

POLITIKA

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

ALEKSANDAR RADOJEVI], KANDIDAT ZA POSLANIKA SNS: SRPSKA NAPREDNA STRANKA VODI POZITIVNU KAMPAWU

BEZ [MINKAWA I LA@NIH OBE]AWA

rpska napredna stranka vodi u ^a~ku i Moravi~kom okrugu pozitivnu kampawu za predstoje}e vanredne parlamentarne izbore, ne “doti~u}i se tema koje nisu u skladu sa lepim pona{awem i dobrim vaspitawem”, rekao je u ponedeqak na KZN, kojoj su

S

prisustvovali i ~lanovi Izvr{nog odobra stranke Bojan Ili} i Goran Aksovi}, kandidat za poslanika ove partije i poverenik GO SNS dr Aleksandar Radojevi}: - Trudimo se da promovi{emo sve ono {to se pozitivno de{ava u na{em gradu i dr`avi. Ne {min-

kamo ni{ta, ne iznosimo la`ne podatke i ne dajemo gra|anima la`na obe}awa. Svi znamo da je situacija u ~itavoj dr`avi veoma te{ka i da je SNS, na ~elu sa Aleksandrom Vu~i}em, prva stranka koja se uhvatila u ko{tac sa svim problemima. Ona je priznala i obavestila svoj narod o

svemu {to se de{ava i hrabro krenula u borbu protiv korupcije i kriminala i stvarawe uslova za otvarawe novih radnih mesta. Mnoga radna mesta u ovoj dr`avi su, na`alost, odavno nestala. Ostala su ona na kojima se qudi bave “sitnim poslovima”, nema radnih mesta koja proizvode i stvaraju novu vrednost. Radojevi} je podsetio da je u Lu~anima imenovano Povereni{tvo, na ~elu sa Slobodanom Jolovi}em, koji je ujedno i {ef izbornog {taba, i dr Aleksandrom Pajovi}em. Naglasio je i da je predsednik OO SNS u Ivawici Raco Sekuli} podneo ostavku i da odbor vodi wegov zamenik Nikola Vu~i}evi}, a da je u Gorwem Milanovcu {ef

izbornog {taba Cigo Dostani}. Kandidat za poslanika napredwaka iz ^a~ka najavio je i da }e veliki predizborni miting SNS biti odr`an 4. marta, najverovatnije u Bor~evoj hali. Odgovaraju}i na novinarsko pitawe, da li je jedan broj “istaknutijih” ~lanova stranke i odbornika “skrajnut” i prakti~no iskqu~en iz kampawe, dr Radojevi} je rekao da SNS “nije stranka koja diriguje mi{qewe svojim ~lanovima, ve} da oni imaju pravo na svoje mi{qewe”. On je ustvrdio da niko nije “skrajnut”, da nema favorizovawa ~lanova ni po kom kriterijumu, izuzev po radu i doprinosu aktuelnim aktivnostima u stranci. Svima su, rekao je on,

strana~ke prostorije otvorene 24 sata, svi su pozvani da u~estvuju u kampawi, neki su se odazvali tom pozivu, a oni, “koji `ele da vode svoju kampawu”, nisu. [ef izbornog {taba, odgovorio je Radojevi}, izvinio se gra|anima iz naseqa “Avenija lipa” koji su negodovali zbog toga {to su pro{le sedmice u tom delu grada osvanule brojne predizborne plakate, na mestima na kojima nije dozvoqeno nikakvo ogla{avawe i reklamirawe pred izbore. Re~ je o mladi}ima koji su takav prekr{aj napravili zbog neobave{tenosti, a ne namere da naprave incident, tvrdi on, i obe}ava da ubudu}e qudi koji u~estvuju u kampawi ne}e ponoviti takve gre{ke. M. N.

brizi o zdravstvenom stawu gra|ana, zbog ~ega, predla`u, pored ostalog, da bude osnovan dr`avni medicinski centar za pra}ewe posledica NATO bombardovawa po zdravqe stanovni{tva, i izri~ito zabraweni uvoz i distribucija GMO semena, vakcina sumwivog kvaliteta.... Pokret Dveri je prepoznatqiv kao istinska patriotska, rodoqubiva organizacija i kao pokret koji jedini u Srbiji favorizuje porodi~ne vrednosti kao vrhunske, podsetio je i Aleksandar Tanaskovi}, ~lan Povereni{tva Dveri: ”Savremene porodice su izlo`ene ekonomskim neda}ama, prepu{tene medijskom obrazovawu i uticajima raznih sekti i udru`ewa, {to ih sistematski i temeqno razara.” Zbog toga one predla`u da

bude donet Zakon o spre~avawu propadawa prezadu`enih porodica, koji se uspe{no primewuje u mnogim ure|enim i zemqama socijalnog blagostawa, naglasio je Tanaskovi} i objasnio da se svim prezadu`enim porodicama mora omogu}iti da “zadr`e” krov nad glavom, imaju minimum sredstava za normalno izdr`avawe, i tek na kraju, da “vi{ak” novca usmere na vra}awe dugova:”Teret krize moraju podneti i neodgovorne banke koje su davale kredite i {akom i kapom, i dr`ava, ~ime bi se postiglo o~uvawe tradicionalne porodice i, sa druge strane, smawili tro{kovi dr`ave za socijalnu za{titu i borbu protiv porodi~nog nasiqa i drugih negativnih pojava u dru{tvu”.

MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 pili}i jaja 5 - 10 kajmak 500 - 600 sir 250 - 400 pr{uta 1.300 - 1.600 slanina 350 - 850 suxuk 900

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 200 prasi}i 210 - 240 ovce 130 jagwad 300 - 320 p{enica 26 je~am 26 kukuruz 22

DVERI PREDSTAVILE PORODI^NU I ZDRAVSTVENU POLITIKU POKRETA

@ENI VI[E PRIVILEGIJA odaci iz posledweg popisa pokazuju da u Srbiji ima 400.000 qudi mawe nego 2002. godine. Svake godine umre 30.000 qudi vi{e, nego {to se rodi, godi{we se obavi vi{e od 150.000 abortusa, a od devedesetih godina broj |aka u {kolama smawen je za oko 200.000. Na ove alarmantne podatke ukazao je, predstavqaju}i porodi~nu i zdravstvenu politiku pokreta Dveri srpske, profesor Vla-

P

dimir Dimitrijevi}. Dveri imaju jasan plan kako da se u Srbiji popravi demografska situacija, rekao je on i naveo, pored ostalog, dono{ewe zakona kojim bi bili spre~eni svi oblici “grubog me{awa” dr`ave u porodicu, koja mora samostalno re{avati probleme wenog unutra{weg `iovta: - Ukoliko nastavimo “slepa~kim” putem u EU, ima}emo situaciju da nam oduzimaju decu iz porodica,

zbog banalnih razloga- upozorio je Dimitrijevi} i zalo`io se za usvajawe propisa koji }e garantovati roditeqima dodatna prava na vaspitawe dece, a ne najavqenih kvazi zakona koji svako, pa i najbla`e fizi~ko ka`wavawe deteta, progla{avaju nasiqem i dovoqnim razlogom za oduzimawe dece od biolo{kih roditeqa. Ukoliko Dveri budu u~estvovale u vlasti, insistira}e i da bude osnovano sa-

ZADRUGE SPAS ZA SELA Vladaju}e stranke su uni{tile srpsku privredu i, ukoliko nastave da sprovode dosada{wu politiku, dokraj~i}e i poqoprivredu. Ove sumwe profesor Biqana Rubakovi}, poslani~ki kandidat Dveri, potkrepila je, pored ostalog, ~iwenicom da agrarni buxet, umesto zakonskih pet, iznosi 4,1 odsto, a subvencije 12.000 dinara po hektaru, bez obzira na kvalitet zemqi{ta. To je pogubno u situaciji kada je dr`ava otvorena za uvoz i prodaju strane robe, za ~iju proizvodwu evropski farmeri dobijaju i 20 puta ve}e podsticaje, smatra Rubakovi}ka. Od 1. januara porez na zemqu obra~unava se na osnovu tr`i{ne vrednosti, a ne po katastarskom prihodu, zbog ~ega je prvi put u Srbiji zemqi{te postalo roba, rekla je ona. Dveri se protive i predlogu da stranci od 2017. godine mogu da kupuju poqoprivred-

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E krompir 40 - 50 pasuq 300 - 340 paprika 350

paradajz 200 krastavac 260 praziluk 80 tikvice 250 rotkvice 60 brokoli 300 kupus 20 - 60 karfiol 300 per{un 30

no zemqi{te u Srbiji i predla`u da bude obezbe|ena bespovratna finansijska podr{ka mladim bra~nim parovima koji `ele da ostanu na selu. “Trudi}emo se i da obezbedimo siguran plasman poqoprivrednih proizvoda i o`ivimo zadrugarstvo, koje je osnov za spas sela i poqoprivrede,” rekla je Rubakovi}ka na KZN, odr`anoj u utorak. Ovaj pokret je predlo`io ozbiqne mere za unapre|ewe poqoprivrede, rekao je odbornik u SG i poqoprivrednik Radisav Rackovi}, oceniv{i da je Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu EU poguban za poqoprivredu: “Od kada je po~eo uvoz mleka bez nameta, Srbija je ostala bez 400.000 grla mle~nih krava. Na redu su vo}e i povr}e, {to }e imati katastrofalne posledice po doma}e proizvo|a~e.”

{argarepa 50 cvekla 50 spana} 80 zelena salata 25 - 30 crni luk 30 - 80 beli luk 400

vetovali{te za ugro`ene porodice, ~ija je uloga pomirewe i spre~avawe sukoba. “Svaka srpska ku}a mora da postane sigurna ku}a, a osnovni ciq zakonodavstva o~uvawe zdrave porodice”, rekao je Dimitrijevi} i najavio da }e ovaj pokret zapo~eti kampawu {irom Srbije, da bi promovisao porodi~ne vrednosti i ra|awa i zatra`io podr{ku gra|ana za predlog da Dan porodice bude progla{en za dr`avni praznik. Dveri }e insistirati na ve}oj podr{ci mnogodetnim porodicama i da posao `ena koje brinu o deci i doma}instvu bude izjedna~en sa drugim dru{tveno korisnim delatnostima. Pokret predla`e i da nezaposlene majke sa ~etvoro i vi{e dece u socijalno adaptiranim porodicama primaju mese~nu pomo} u iznosu prose~ne plate u Srbiji, i da im se vreme provedeno u odgajawu i vaspitawu dece “ra~una” kao radni sta`, jer “`eni ne treba vi{e prava, nego vi{e privilegija”, podr`ava Dimitrijevi} ovakav stav Dveri. I “crna statistika” o zdravqu nacije, podstakla je Dveri da u svojim programima posebnu pa`wu posvete i VO]E suve {qive 200 - 250 jabuke 10 - 40 ju`no vo}e 100 - 220 orasi 700 - 800

M.N.


7

POLITIKA

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

EKONOMSKA PLATFORMA UJEDIWENIH REGIONA SRBIJE

PREVREMENA OTPLATA SKUPIH KREDITA, RAST PLATA I PENZIJA B ez zna~ajnog ubrzawa privrednog rasta, ve}ina gra|ana Srbije nema ~emu dobrom da se nada, ne samo u narednim godinama, ve} do kraja svog `ivota. Treba napustiti dosada{wu politiku neselektivne {tedwe, jer kao posledicu ima stalno smawivawe potro{we gra|ana i kontinuirano obarawe `ivotnog standarda. Izlaz iz situacije u kojoj se Srbija trenutno nalazi je u agresivnim merama za podsticawe investicija i privrednog rasta, {to podrazumeva i obimnu dr`avnu investiciju. Jedino takva politika mo`e da dovede do ozbiqnijeg rasta zaposlenosti. Ovo uverwe izneo je dr Mom~ilo Spasi}, predsednik Gradskog odbora URS-a, nagla{avaju}i da su u wihovom izbornom programu primarni podsticawe investicija i zapo{qavawe, koji se ogledaju kroz ja~awe finansijskih institucija za podr{ku privrednom razvoju i podr{ku zanatlijama, malim i sredwim preduze}ima. - Neophodno je transformisati Fond za razvoj u Razvojnu banku, koja bi odobravala povoqne dugoro~ne kredite malim i sredwim preduze}ima, uz posebno stimulisawe investicija u nerazvijenim podru~jima. Va`no je jo{ ja~e podsticati izvozno orijentisane investicije u svim regionima, preko Agencije za investicije i promociju izvoza (SIEPA), radi potpunog eliminisawa spoqno-trgovinskog deficita. Tako|e je bitno osna`iti Agen-

Dr Mom~ilo Spasi} ciju za osigurawe i finansirawe izvoza (AOFI) da bi pru`ala adekvatnu podr{ku i garancije za krupnije izvozne poslove - ka`e Spasi}. Ujediweni regioni Srbije zalaga}e se i za brigu o porodici i socijalni dijalog, podse}a on i nagla{ava da treba odmah ukinuti solidarni porez kojim su neopravdano smawene plate lekarima, profesorima, sudijama, odezbediti direktnu finansijsku pomo} porodicama koje dobijaju bebu, preneti obavezu pla}a-

wa i potra`ivawa alimentacije sa samohranih roditeqa na dr`avu, obezbediti besplatnu u`inu za sve osnovce, besplatno zimovawe i letovawe za sve u~enike ni`ih razreda osnovnih {kola, uz participaciju Republike i op{tina, pomo} u visini jedne prose~ne plate svim studentima zavr{ne godine dr`avnih fakulteta, koji u porodici imaju primawa u visini jedne prose~ne plate, posebne stimulacije za privatne poslodavce koji zaposle osobe starije od 50 godina... - Jako je va`no obezbediti socijalni dijalog pri dono{ewu svih sistemskih zakona iz oblasti ekonomije i najva`nijih mera ekonomske i socijalne politike, ne ukidati prava radnika koja su zagarantovana u ve}ini zemaqa, kao i unaprediti rad socio-ekonomskog saveta i obezbediti kontinuirani socijalni dijalog izme|u Vlade, sindikata i poslodavaca, radi stvarawa neophodnog dru{tvenog dogovora za sprovo|ewe svih reformi - isti~e Mom~ilo Spasi}. Ekonomska platforma URS-a zasniva se i na poboq{awu poslovne klime i obrazovnog sistema, {to podrazumeva smawewe birokratije i ukidawe nepotrebnih procedura, jednake uslove poslo-

vawa za sve i prilago|avawe obrazovnog sistema potrebama privrede. Spasi} ka`e da su neophodni tri puta br`e izdavawe gra|evinskih dozvola, moderan Zakon o radu koji {titi radni~ka prava, ali i omogu}ava lak{e zapo{qavawe, reforma i modernizacija rada inspekcijskih slu`bi, uvo|ewe elektronske uprave. Prema wegovim re~ima, jako je va`an i intenzivniji i ravnomerniji razvoj saobra}ajne infrastrukture, odnosno zavr{iti Koridor 10 i ubrzati izgradwu Koridora 11, izgraditi regionalne auto-puteve od Pojata do Preqine i Novi Sad - Ruma - [abac - Loznica. - Da bi se sve ovo ostvarilo, umesto dosada{wih mera, treba drasti~no sase}i tro{kove kamata, kroz prevremenu otplatu najskupqih kredita. To bi otvorilo prostor za rast plata i penzija. Nova Vlada ve} u prvoj godini mandata mora da prevremeno otplati najmawe oko 2,5 milijardi evra najskupqih kredita, ~ime se ostvaruje trajna u{teda u buxetu od oko 500 miliona evra godi{we. Penzioneri, lekari, nastavnici, sudije, vojnici, policajci..., ponovo bi mogli da ra~unaju na realne povi{ice - zakqu~uje Mom~ilo Spasi}. N. R.

KOALICIJA SPS - PUPS - JS PROMOVISALA POSLANI^KE KANDIDATE NA SKUPU U PARMENCU

JEDINA GARANCIJA SOCIJALNE PRAVDE I SIGURNOSTI GRA\ANA Koalicija SPS - PUPS - JS organizovala je 24. februara, u Domu kulture u Parmencu, predizborni skup, na kome je predstavila svoje poslani~ke kandidate sa podru~ja ^a~ka prof. dr Sne`anu Bogosavqevi} Bo{kovi} i diplomiranog in`ewera tehnologije Miladina Ristanovi}a. Kandidati za narodne poslanike su poru~ili glasa~ima da je wihova koalicija jedina u Srbiji izdr`ala probu vremena i te{kih odluka. U proteklih {est godina rasla je, razvijala se i oja~ala i predstavqa jedinu istinsku garanciju socijalne pravde i sigurnosti gra|ana u budu}em periodu. Pozdravqaju}i prisutne gra|ane, kandidat SPS-a za narodnog poslanika prof. dr Sne`ana Bogosavqevi} Bo{kovi} je istakla da wena stranka ove izbore nije tra`ila. - Bili smo uvereni da Srbija nema ni vremena, ni novca za vanredne izbore. Socijalisti~ka partija je prihvatila legitiman predlog ve}inskog partnera u vlasti, uva`avaju}i ostvarene zajedni~ke rezultate u prethodnom periodu, da se izbori raspi{u. Spremni smo za izbore, jer smo pripreme zapo~eli po zavr{etku prethodnih izbora. Rezultati rada Vlade Republike Srbije, na ~ijem je ~elu bio na{ predsednik i premijer Ivica Da~i} zavre|uju posebnu pa`wu i mi `elimo da jasno uka`emo na wih - rekla je Sne`ana

Bogosavqevi} Bo{kovi}, navode}i kao najva`nije me|u wima po~etak zvani~nih pregovora o ~lanstvu Srbije u Evropskoj uniji, nastavak i unapre|ewe saradwe sa Rusijom, Kinom i drugim prijateqskim zemqama, po~etak izgradwe “Ju`nog toka� i realizacije velikih projekata, vra}awe me|unarodnog ugleda Srbiji, pokretawe reformi... Kako je istakla Sne`ana Bogosavqevi}, ciq Socijalisti~ke partije je da u narednom periodu sve svoje snage usredsredi u pravcu razvoja Srbije i boqeg `ivota gra|ana, a osnovni uslov za to je da se odmah re{e sva otvorena pitawa, pre sve-

ga reformska, ali u saradwi sa radnicima. Socijalisti~ka partija Srbije se zala`e za reforme, ali se do dogovora o wima mora do}i kroz korektan socijalni dijalog. Bez u~e{}a koalicije SPS - PUPS -JS u vlasti nema socijalne pravde i sigurnosti gra|ana. - @elimo da o`ivi srpsko selo, da se stvore uslovi da mladi ostaju na selu i svojoj dedovini, da rade i `ive od svog rada. Zalaga}emo se za zna~ajno ve}u podr{ku poqoprivrednoj proizvodwi, osna`ivawe malih i nekomercijalnih porodi~nih gazdinstava, o`ivqavawe zadrugarstva, obnavqawe ili izgradwu novih

kapaciteta za preradu poqoprivrednih proizvoda. Nastoja}emo da se uva`e sve specifi~nosti ovog podru~ja, jer nije isto baviti se poqoprivredom u Vojvodini i ovde - istakla je Sne`ana Bogosavqevi}, dodaju}i da }e se koalicija okupqena oko SPS-a, tako|e, zalagati da sredstva iz pristupnih fondova Evropske unije, namewena poqoprivredi, na|u siguran put do primarnih poqoprivrednih proizvo|a~a. Poslani~ki kandidat PUPS-a Miladin Ristanovi} je poru~io glasa~ima da 16. marta uka`u poverewe wihovoj koaliciji, jer je ona svojim dosada{wim rezultatima rada potvrdila da ispuwava svoja obe}awa. - Obe}ali smo da penzije ne}e biti socijalna kategorija, nego ekonomska. Uveli smo sistem da penzije prate plate. Na `alost, ni plate se nisu pove}avale onako kako treba. Nisu pratile tro{kove `ivota. Upravo zbog toga, moramo se ozbiqnije pozabaviti privredom. Uspeli smo da penzioneri koji imaju penzije ni`e od 15 hiqada dinara dobiju ~etiri puta godi{we po ~etiri hiqade. To popularno zovu trinaesta penzija. To moramo i daqe odr`avati. Na{ rad }e i u narednom periodu biti intenzivan kao i do sada - rekao je Ristanovi}, pozivaju}i gr|ane da se na parlamentarnim izborima opredele za onu opciju koja im garantuje socijalnu pravdu i sigurnost. V. S.


8

POLITIKA

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

KONVENCIJA DEMOKRATSKE STRANKE U ^A^KU

„DA SE ZEMQA POKRENE, A QUDI OSLOBODE STRAHA...”

a konvenciji Demokratske stranke za parlamentarne izbore 16. marta, koja je u ponedeqak odr`ana u velikoj sali Skup{tine grada ^a~ka, lider DS Dragan \ilas izjavio je da je danas hrabrost biti ~lan DS, jer je ova stranka prva rekla u {ta se zemqa pretvara, {ta }e se desiti sa ekonomijom i ponudila re{ewa za najva`nija politi~ka pitawa. - Ali, od vlasti smo dobili odgovor da mi mrzimo svoj narod, svoju dr`avu, da smo lopovi i kriminalci. Istim re~nikom, kao pre dvadeset i vi{e godina, samo tada smo bili izdajnici i strani pla}enici, a sada smo lopovi i kriminalci. Danas posle godinu i po dana, skoro dve, sve {to smo rekli pokazalo se ta~no. To me jako `alosti, zato {to to zna~i da danas u Srbiji `ivimo mnogo gore, nego pre dve godine rekao je lider demokrata, nagla{avaju}i da “danas `ivimo u zemqi koja se zadu`ila za pet i po milijardi evra, za samo 45 dana ove godine”. Prema wegovim re~ima, “ovo je zemqa koja dve godine `ivi i trpi la`na obe}awa o smawewu cena struje, investicijama, kanalima, preporodu, hap{ewu kriminalaca, tajkuna”. On smatra da bi bilo dobro kada bi se qudi iz SNS podvrgli poligrafu, kako bi dokazali da govore istinu, ali, kako ka`e, “poligraf to ne bi pre`iveo”. \ilas je na konvenciji istakao da je osnova svega kako da se ova zemqa pokrene, da se qudi zaposle, oslobode straha koji danas postoji na svakom koraku, ne samo za to {ta }e biti na ulici, ve} i da li }e sutra primiti platu, ili {ta }e ako se razbole. - Rekli smo vrlo precizno, to se mo`e posti}i ulagawem u prehrambenu industriju i poqoprivredu, u energetiku, obrazovawe i IT sektor. To treba da uradimo u vi{e gradova u Srbiji. Primeni}emo {irom zemqe model

N

Beograda i PKB - rekao je \ilas i dodao da se Demokratska stranka zala`e da svaki gra|anin dobije besplatnu primarnu zdravstvenu za{titu. Lider DS ka`e da u Srbiji nije niko dobio posao ko nije ~lan SNS, a prema podacima republi~kog Zavoda za statistiku od pre sedam dana, stopa nezaposlenosti je 28,9 odsto, najve}a u posledwih 15 godina. Da bi Srbija i{la napred, kazao je on, qudi moraju da dobiju priliku da rade i da ne{to zarade. - Prvi put posle mnogo godina mi na izbore idemo sa imenom Demokratske stranke. Nema potrebe da se krijemo, treba da budemo ponosni {to smo ~lanovi DS i {to smo hrabri da to budemo. Ne postoje nova i stara Demokratska stranka, postoji jedna jedina. To je Demokratska stranka, koja nije sve radila dobro, ali nema nijedne dobre stvari koja se desila u Srbiji u ove 24 godine, a da za wu nije zaslu`na DS. Danas postoji samo jedna jedina proevropska opoziciona stranka, a to je Demokratska stranka - rekao je, izme|u ostalog, Dragan \ilas, pozivaju}i ~lanove, simpatizere i ostale gra|ane ^a~ka da iza|u na izbore 16. marta i pru`e podr{ku programu DS, kao i kandidatima sa liste broj 8 “Sa Demokratskom strankom za demokratsku Srbiju”. Potpredsednik Demokratske stranke Jovan Markovi}, izjavio je da mu je drago {to je deo tima koji vode Dragan \ilas i Bojan Pajti}, jer su svojim radom i zalagawem u prethodnih nekoliko godina, dokazali da je u Srbiji, bez obzira na to koliko je te{ko, mogu}e napraviti dobre rezultate i qudima dati nadu i {ansu. - Ako se vratimo u pro{lost vide}ete koliko smo tereta nosili zbog toga {to smo pravili kompromise i {to smo dozvolili da i qudi iz prethodnog re`ima, qudi koji su u{li iz interesa u

Demokratsku stranku, uti~u na na{e odluke. Ako se vratimo u pro{lost i ako analiziramo na{e gre{ke, a treba da ih analiziramo, vide}ete koliko smo ustvari potro{ili qude koji su prethodnih godina dali sve od sebe da u Srbiji bude boqe. U Demokratskoj stranci ima mnogo qudi koji znaju svoj posao. Razlika izme|u nas i wih je u delima - rekao je, pored ostalog, Markovi}. ^lanica Politi~kog saveta DS Nada Kolunxija, rekla je da su “ovi izbori raspisani samo da bi jedan ~ovek poku{ao da prigrabi svu vlast u zemqi i da bi prikrili la`i iz prethodne kampawe”: - Sada novim obe}awima, silnim milijardama, koje }e nekakvi {eici doneti u Srbiju, poku{avaju da prikriju ~iwenicu da su pokazali da su nesposobni i neodgovorni, jer su nas lagali i nisu uradili ni{ta od onoga {to su obe}ali. Da bi prikrili nezamislivu, ne~asnu la` o tome kako su prethodni izbori pokradeni, koju nikad nisu ni poku{ali da doka`u, oni danas poku{avaju da prikriju mnogo la`i o tome kako se protiv wih vodi nekakva ne-

principijelna, prqava kampawa, u uslovima u kojima kontroli{u sve medije. Nada Kolunxija je izrazila uverewe da “oni ovim izborima poku{avaju da izbri{u sopstvenu pro{lost”, koja ih stra{no “`uqa”, kao i ~iwenica da postoji DS i “bar milion qudi koji }e se boriti protiv wihove opasne politike”: - Oni se ne bore da pobede DS, oni se bore da uni{te DS, misle da }e tako nestati i wihova pro{lost. Uni{tavaju}i biografije svih nas, oni poku{avaju da poprave svoje biografije, da kroz medijske ratove, koje vode protiv predsednika i ~lanova DS, poka`u da wihove biografije nisu toliko prqave, ako su na{e dovoqno uprqane. Jedan od ~a~anskih kandidata za narodnog poslanika Dragan Brajovi}, istakao je da Demokratska stranka ho}e Srbiju gde mogu svi da ka`u {ta misle, u kojoj je zakon isti za sve, u kojoj }e vladati tolerancija i solidarnost, a ne jednopartijski sistem i jedan ~ovek. - Demokratska stranka `eli da svaka porodica u Srbiji, bez

obzira na politi~ku pripadnost, ima bar jednog zaposlenog, a SNS nam nudi Srbiju u kojoj }e biti zaposleni samo wihovi ~lanovi i wihovi ro|aci. Mi imamo re{ewa u svim oblastima, a oni rehabilituju neke “propale” politi~are iz raznih politi~kih stranaka, dovode neke svetske “izraubovane” politi~are. Nemaju re{ewa ni za jednu oblast, a nemaju ni kadrove - kazao je Brajovi}. U ime Gradskog odbora Demokratske stranke prisutne je pozdravio i Dragan Andri}, napomenuv{i da stranka prolazi kroz veoma te`ak period u svojoj istoriji i da }e bez obzira na okolnosti u kojima se nalazi, ulo`iti maksimalne napore i truditi se da od Srbije napravi zemqu pristojnih qudi, koji }e mo}i pristojno da `ive od svog rada. Sa konvencije je poru~eno gra|anima da Demokratska stranka na izbore izlazi sa najboqim kandidatima i jasnim planom za Srbiju, sa “qudima koje poznajete, va{im kom{ijama, onima kojima je demokratska Srbija uvek bila na prvom mestu”. N. R.

NOVA SRBIJA OBELE@ILA SLAVU SVETI SIMEON MIROTO^IVI

SLEDE]E GODINE OMLADINA DOMA]IN U prisustvu brojnih prijateqa, predstavnika lokalne samouprave i drugih politi~kih partija, ~lanovi i simpatizeri Nove Srbije obele`ili su u sredu strana~ku slavu Sveti Simeon Miroto~ivi. Posle osve{tavawa i se~ewa slavskog kola~a, koga su sa doma}inom Dragi{om Raji~i}em obavili sve{tenici ~a~anske crkve, na ~elu sa stare{inom Ivanom Paunovi}em, kola~ je preuzeo @eqko Tomi}, predsednik omladinske organi-

zacije NS, koja }e slede}e godine biti doma}in proslave, ustanovqene u znak po{tovawa i se}awa na velikog sveca i rodona~elnika dinastije Nemawi}. U svoje i ime Gradskog odbora, brojnu zvanicu pozdravili su predsednik i menaxer gradske organizacije NS dr Jaroslav @ivani} i Vladica Gavrilovi}, zahvaliv{i doma}inu i po`elev{i svima dobro zdravqe i uspeh u poslu. Nova Srbija je za svog sveca i

za{titnika odabrala Svetog Simeona Miroto~ivog, koji je bio jedan od utemeqiva~a srpske pravoslavne crkve i tvoraca mo}ne srpske sredwevekovne dr`ave, podsetio je portparol GO NS Milan Dra{ki}: “Slavimo ga i po{tujemo, i wegov lik nosimo ispred sebe, jer `elimo da svaki ~lan i simpatizer Nove Srbije ba{tini wegove zasluge i pona{a se prema na~elima koja nam je ovaj svetac svima u amanet ostavio.” M. N.


PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

9


10

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

DRU[TVO

BIV[I U^ENICI BO[KA ]ALOVI]A PRIREDILI KWIGU WEGOVIH TEKSTOVA

^OVEK KOJI JE UVA@AVAO RE^I

vqavao kao “pokretnu kwigu”, jer je u du{i i svojim pokretima nosio celu kwi`evnost. Prikaziva~i wegove pisane ostav{tine primetili su da je Bo{ko malo pisao, obja{wavaju}i to wegovom skromno{}u i povu~eno{}u. ^ini nam

U svojoj du{i i pokretima on je nosio celu kwi`evnost, re~eno je na predstavqawu posthumno objavqene kwige gimnazijskog profesora Bo{ka ]alovi}a

eptembar je 1968. godine. Gimnazijalci koji su tek krenuli u prvi razred, iz neparne smene, upoznali su sve profesore, osim onoga koji }e im predavati srpskohrvatski jezik i kwi`evnost. O~ekivao se dolazak novog nastavnika, koji je do tada radio u Lazarevcu. Kada je, kona~no, u u~ionicu krupnim korakom stupio tridesetdvogodi{wi dugajlija i pozdravio ih re~ima “Dobar dan, drugovi (m)u~enici”, bili su zbuweni, pomalo i zabrinuti. Ali, ubrzo su shvatili da nemaju posla sa mu~iteqem, ve} sa ~ovekom koji poseduje istan~an senzibilitet za kwi`evnost i ume}e da ih uvede u wene lepote i tajne. Disciplina je dolazila sama po sebi, jer je Bo{ko bio profesor koji uliva po{tovawe, ume da zainteresuje |ake i odr`i wihovu pa`wu. Gradivo iz {kolskog programa, ~esto nedovoqno zanimqivo u~enicima, interpretirao je na kreativan na~in, ali je uvek pronalazio vreme i za ono {to je izmicalo {kolskoj lektiri. Petnaestogodi{wake, koji su tek iza{li iz osnovnih {kola, upoznavao je sa Biblijom i gr~kim mitovima, govorio im poeziju starih kineskih pesnika, Pope i Miqkovi}a. Onima koji su naredne godine, zbog rasporeda po smerovima, pre{li u parnu smenu, Bo{ko vi{e nije predavao. Kasnije smo ga vi|ali na ulici, veoma ~esto i na pijaci, i prime}ivali da se dobro dr`i, da stari polako, gotovo ne-

S

primetno. Zbog toga je vest o wegovoj bolesti i smrti, 2012. godine, predstavqala iznena|ewe. Ove godine, 20. februara, u Gimnaziji smo prisustvovali promociji kwige “Ptico, dove{}u te do re~i” (stih Branka Miqkovi}a), koju su priredili Vladimir Dimitrijevi} i Slobodan Nikoli}, wegovi nekada{wi |aci, a kasnije kolege. Iz ostav{tine cewenog profesora, oni su izdvojili besede o Svetom Savi, nastale povodom svetosavskih akademija u {koli, tuma~ewa kwi`evnih dela despota Stefana Lazarevi}a, Vaska Pope i Milo{a Crwanskog, koja je ispisao pripremaju}i se za ~asove, nekoliko ogleda o zavi~ajnim piscima, pesme koje je sam povremeno pisao, govore koje je dr`ao raznim prilikama, saop{tewa koje je sastavqao u ime Sindikata obrazovawa. Objavqena su i se}awa wegovih u~enika, me|u kojima odlomak iz kwige “Unutra{wi vidici” Du{ka Jevtovi}a,

TURISTI^KA ORGANIZACIJA ^A^KA

NA 36. ME\UNARODNOM SAJMU TURIZMA uristi~ka organizacija ^a~ka }e se i ove godine predstaviti na 36. Me|unarodnom sajmu turizma, koji se odr`ava od 27. februara do 2. marta, u Beogradu. Prezentacije turisti~kih organizacija ^a~ka i Gorweg Milanovca, UTP “Morava” - ^a~ak i Atomske bawe Gorwa Trep~a, bi}e odr`ane danas u 12 ~asova. Tokom odr`avawa sajma, posetioci {tanda, mogu da se informi{u i upoznaju sa turisti~kom ponudom grada ^a~ka, zdravstvenim turizmom u Atomskoj bawi Gorwa Trep~a, avanturisti~-

T

kim turizmom Ov~arsko-kablarske klisure, turisti~kom ponudom Gorweg Milanovca, novinama u hotelijerstvu UTP “Morava” - ^a~ak i ugostiteqskoj ponudi ~a~anskog kraja. Na {tandu 4043, u hali 4, Beogradskog sajma, posetioci se mogu informisati i o brojnim manifestacijama. “Kulturno-istorijsko nasle|e, bawe, predeo izuzetnih odlika, seoski turizam, hoteli i restorani, manifestacije na jednom mestu”, poru~uju iz Turisti~ke organizacije ^a~ka.

kome je ovaj profesor bio razredni stare{ina. Prire|iva~ima kwige ]alovi}eva porodica je ustupila i fotografije iz raznih perioda wegovog privatnog i profesionalnog `ivota. Neke od wih svedo~e i o `ivotu ~a~anske Gimnazije, u kojoj je ]alovi} radio vi{e od tri decenije. Ro|en je 1936. godine, u draga~evskom selu Zeokama, gde je zavr{io ~etiri razreda osnovne {kole. Gimnaziju je poha|ao u ^a~ku, a fakultet u Beogradu. Prvo radno mesto je dobio u Gimnaziji u Lazarevcu, da bi posle pet godina pre{ao u ^a~ak i u ovda{woj Gimnaziji ostao do penzije. O liku i delu Bo{ka ]alovi}a na promociji kwige su govorili wegovi u~enici i kolege, a delove iz we ~itali su sada{wi gimnazijalci. “Prire|iva~i kwige su svom profesoru podigli divan spomenik, spomenik za trajawe”, kazao je profesor u penziji Predrag ]ur~i}. Profesorka Aleksandra Mi{i} se prisetila ~asa na kome je Bo{ko ]alovi} briqantno analizirao lik Ivana Galeba iz romana Vladana Desnice, a Vladimir Dimitrijevi} rekao da ga je do`i-

se da bi razloge vaqalo tra`iti i u wegovoj odgovornosti, prema svom pozivu i napisanoj re~i. U vremenu kada je ~italaca sve mawe, dok pisci ni~u na svakom koraku, on se, svesno ili nesvesno, opredelio da ostane ~italac dobrih kwiga i prenosilac blaga koje je u wima otkrivao. Izdava~ kwige koja nas upoznaje sa wegovom skromnom pisanom ostav{tinom je ~a~anska Gimnazija, a weno objavqivawe pomogli su Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu, Sindikat obrazovawa ^a~ak i Sindikalna organizacija Gimnazije. E. V.

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE

POGINUO PE[AK U sredu, u 19,10 ~asova, u Ulici \or|a Toma{evi}a, dogodila se saobra}ajna nezgoda u kojoj je jedno lice zadobilo smrtne povrede. Saobra}ajna nezgoda se dogodila kada je M. D. (1979) iz Preqine, upravqaju}i putni~kim motornim vozilom marke

«audi», ~a~anskih registarskih oznaka, udario pe{aka M. T. (1933) iz ^a~ka, koji je prelazio kolovoz van obele`enog pe{a~kog prelaza. Tom prilikom M. T. zadobio je te{ke telesne povrede kojima kojima je podlegao u ~a~anskoj Bolnici. Po nalogu zamenika

Osnovnog javnog tu`ioca uvi|aj su obavili policijski slu`benici PU ^a~ak, a danas }e biti obavqena obdukcija tela. Vozilo kojim je upravqao M. D. upu}eno je na vanredni tehni~ki pregled po nalogu zamenika Osnovnog javnog tu`ioca u ^a~ku.


PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

11

REPORTA@A

IZ PORODI^NIH ALBUMA STARIH IVAWI^ANA @eqa za znawem odvela je mladog Dragi{u Peri{i}a ~ak do Amerike, gde je postao ekspert za finansije, a ime promenio u Donald Peri. Fotografije i pri~u o ovom nesvakida{wem ~oveku pozajmila nam je wegova sinovica Mirjana Peri{i} Dimi}

KAKO JE DRAGI[A PERI[I] POSTAO DONALD PERRY

edamdesetjednogodi{wu Mirjanu, diplomiranog pravnika u penziji, koja je najve}i deo `ivota provela u Beogradu, za Ivawicu vezuju najdubqe emocije. Ro|ena je u Daji}ima, na Goliji, gde se wena majka Milka, u ratu partizanka a po oslobo|ewu predsednica AF@ Srbije, skrivala 1942. godine. Sve do polaska u {kolu mala Mirjana je `ivela u centru varo{ice, kod maj~inih roditeqa - ivawi~kog opan~ara Mir~ete i Drage Vu~i}evi}, a se}awa na detiwstvo, provedeno pored Moravice, kamenog mosta i Vodopada, udenula je i u pesme koje je tokom `ivota pisala i objavqivala za svoju du{u, porodicu i potomstvo. Babu i dedu po o~evoj liniji nije zapamtila, jer su umrli pre wenog ro|ewa. U~iteq Radul Peri{i} i wegova supruga Mileva `iveli su na vrhu Javorske ulice, u delu varo{ice koji su me{tani zvali Gorwa mala, i izrodili 14 dece, od kojih je svako imalo dru-

S

ri{i}, zvani Bata, odabrao je sve{teni~ki poziv i za vreme Drugog svetskog rata imao parohiju u Ka~ulicama, kod ^a~ka, gde su ga ubili ~etnici, optu`iv{i ga za saradwu sa partizanima. Vojislav Voja Peri{i}, oficir Kraqevine Jugoslavije, stradao je posle rata kao `rtva komunisti~kog re`ima. Moj otac, najmla|e dete u porodici, po profesiji je bio in`ewer agronomije. U ratu se borio na strani partizana, a po oslobo|ewu je bio na odgovornim du`nostima upoznaje nas Mirjana sa familijom ~iji su se preci u Ivawicu doselili iz Sanxaka. Najpre su se prezivali Rakowac, a onda, prema pretku Peri{i, uzeli prezime Peri{i}. Od sve dece u~iteqa Radula najuzbudqivije je, bez sumwe, `ivotno pute{estvije Dragi{e Peri{i}a. Od malena je va`io za bistrog de~aka, koji je brzo i lako u~io, a ra~un mu je posebno i{ao od ruke. Osnovnu {kolu je poha|ao u Ivawici, Trgova~ku akademiju za-

Mirjana Dimi} Peri{i} pored spomenika babe i dede na ivawi~kom grobqu

ga~iju sudbinu i ispisalo sopstvenu `ivotnu pri~u. - Aleksandar, najstariji, bio je zanatlija i na ^uburi se bavio izradom santimetara. U Beogradu su mi `ivele i tri tetke, Ru`ica, koja se nije udavala, Ana Savi~i} i Stanka Cana Jovanovi}. Stric Mihailo je, po zavr{etku Trgova~ke akademije, radio u Narodnoj banci, kod “Londona�, ali je oboleo i oti{ao na le~ewe u Sloveniju, gde se o`enio Slovenkom, udovicom sa troje dece, i ostao tamo da `ivi. Milisav Pe-

vr{io u Beogradu, a Vi{u finansijsku {kolu u Zagrebu. Potom, kao dr`avni stipendista, odlazi na daqe {kolovawe u Pariz, odakle ga potreba da se usavr{ava, a verovatno i `eqa da upozna svet, odvodi u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave. Izuzetne sposobnosti mladog Ivawi~anina nisu ostale nezapa`ene na dalekom kontinentu. Dragi{a Peri{i} je u Americi promenio ime u Donald Peri i, kao ekspert za finansije, izgradio lepu karijeru. Postao je {ef za finansije

dr`ave Pensilvanije i nastanio se u Filadelfiji, potom je radio kao savetnik za finansije ameri~kog predsednika Ruzvelta, da bi pred sam rat kra}e vreme bio i wegov sekretar. Va`ne poslove za ameri~ku vladu, u oblasti finansija, obavqao je i tokom rata, kao i u posleratnom periodu. Bio je predsednik udru`ewa na{e ekonomske emigracije i uticajna li~nost u humanitarnoj organizaciji KER, koja je posle rata pru`ila na{oj zemqi zna~ajnu pomo}. U zavi~aj je dolazio svega jednom - 1926. godine. Kada se spremao da ponovo poseti otaxbinu i rodni kraj, 1952. godine, preminuo je u Wujorku od sr~ane kapi. Imao je samo 55 godina, a iza sebe je ostavio suprugu Rubi, Jermenku poreklom, i k}erku Gitu, koja je zavr{ila konzervatorijum, udala se za Larija Blera, vojnog lekara - varikologa, i postala majka petoro dece. Mirjanin otac je, odlaze}i slu`beno u Ameriku, pose}ivao brata, ali ona strica

Donald, Gita i Rubi Peri u Americi

U~iteq Radul Peri{i}, Ivawica 1920.

Ku}a Radula i Mileve Peri{i}

Dragi{a Peri{i} sa Radom Joji}em, dr Bo`idarom Spasovi}em, Dragim Popovi}em, @ivkom Lukovi}em i Milenkom Ku{i}em, Ivawica 1926.

nikada nije upoznala. Imala je, me|utim, priliku da se susretne sa strinom i ro|acima. - Po zavr{etku fakulteta mesec dana sam provela kod Gite u Frankfurtu, gde je Lari radio u ameri~koj vojnoj bazi. Pre toga, 1968. godine, oni su dolazili u Jugoslaviju, sa wima je bila i strina Rubi. Tada su posetili i Ivawicu. Gita sada ima 83 godine, Lari je isto godi{te, `ive u Montereju u Kaliforniji. Ona je obolela od raka plu}a, ali se odr`ava i veliki je

optimista. U`iva u `ivotu i sre}na je {to ima brojno potomstvo, a sama je bila jedinica - kazuje Mirjana, koja se redovno dopisuje sa Gitinom k}erkom Melisom i sinom Xonatanom. Ku}a - prizemqu{a, odakle je Dragi{a Peri{i} krenuo u svet, `ivi jo{ samo na staroj, sre}om sa~uvanoj fotografiji. Mirjana i danas rado odlazi u Ivawicu, ali u vikend ku}u koju su sagradili weni roditeqi, a nasledili ona i wen brat, sada pokojni Zoran. Obavezno poseti i gro-

Rubi i Gita sa familijom, prilikom posete Srbiji 1968. godine

bqe, gde po~ivaju Radul i Mileva - roditeqi 14 dece, od kojih je jedno stiglo ~ak

do Amerike i postalo sekretar predsednika Ruzvelta. Emilija Vi{wi}


12

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE


PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

13

POLITIKA

NA KONVENCIJI DSS-A PREDSEDNIK STRANKE VOJISLAV KO[TUNICA PORU^IO: SRBIJI JE POTREBNA NOVA DR@AVNA POLITIKA Srbija je postojala kroz vekove zahvaquju}i tome {to joj je prevashodni ciq bio ona sama i srpski dr`avni interesi. Danas je Srbiji potrebna nova dr`avna politika, za koju se zala`e DSS, za razliku od svih ostalih koji podr`avaju evrounijsku i briselsku politiku, iza koje stoji Srpska napredna stranka. “Birajte, {ta vam je bli`e, Beograd, ili Brisel”, pozvao je bira~e lider DSS-a Vojislav Ko{tunica na predizbornoj konvenciji stranke, odr`anoj pro{log petka u prepunoj sali SG, na kojoj su jo{ govorili potpredsednik Slobodan Samarxi}, kandidat za narodnog poslanika Miroslav Petkovi} i predsednik GO DSS-a Milan Bojovi}. On je na predizbornom skupu predstavio poslani~ke kandidate iz Moravi~kog okruga: Mirjanu Stanoj~i} Vasi} i Gorana Popovi}a iz Gorweg Milanovca, Veru Isailovi} i Predraga Nedeqkovi}a iz Ivawice, Qubomira Radi~evi}a iz Lu~ana, ^edomira @ivanovi}a, predstavnika Pokreta veterana i tri kandidata iz ^a~ka Miroslavu Tanaskovi}, Miroslava Petkovi}a i Vladana Savi}evi}a.

- Osnovna mana vladaju}e politike koja vodi zemqu u propast je {to je, zbog silne brige za Brisel i za wegove projekte, zaboravila Srbiju i srpski narod. Vlast se potpuno posvetila tome kako da se razvijaju evropske integracije, zanemaruju}i osnovno pitawe, kakva je srpska privreda, poqoprivreda, {ta je preteklo od wene industrije, kako se razvija Srbija? Ona se uop{te ne razvija, ona propada i propada}e dok se ne oslobodi lanaca Brislea i EU.

REFERENDUM O PRIKQU^EWU UNIJI U osnovi nove dr`avne politike koju kandiduje DSS, je program razvoja Srbije od 2014. do 2019. godine “Ekonomija politi~ke neutralnosti”, kao realan, odgovoran i ostvariv plan, rekao je Ko{tunica, naglasiv{i da on treba da omogu}i da se Srbija razvija, oslawaju}i se na sopstvene snage, a ne na birokratiju u Briselu: “Na{ program zahteva da Srbija sara|uje sa svim zemqama, u skladu sa svojim interesima, a ne na svoju {tetu. Srbija ne treba da bude ~lanica EU, treba da sara|uje sa wom, wenim ~lanicama, Rusijom i drugim isto~nim zemqama, ali u svom interesu, a ne kao do sada, na sopstvenu {tetu - smisao je politi~ke neutralnosti koju propagira DSS, ~iji ~elnici smatraju da je wena politika “normalna, umerena, razlo`na”, a ova koju vodi sada{wa vlast, na ~elu sa SNS, ekstremna. Kao jedan od brojnih argumenata protiv ulaska Srbije u EU, o ~emu treba da odlu~e gra|ani, sma-

SRBIJA NE MO@E DA PREPOZNA NI SEBE SAMU

tra Ko{tunica, naveo je primer Velike Britanije, koja }e 2017. organizovati referendum za izlazak iz Unije, kojoj je pristupila jo{ 1973. godine. - Referendum je najnormalniji i neophodan na~in da se narod jedne zemqe izjasni o tako krupnom pitawu, da li }e postati ~lan saveza, sa svim ograni~ewima i obavezama, ili ne. Sa druge strane, postavqa se i pitawe, koliki je interes Srbije i da li joj se isplati da nastavi proces evropskih integracija. Evropska unija je ovu vlast stavila pred izbor: ako ho}e evropske integracije, treba da se odrekne KIM, kao dela svoje teritorije, dok ni jednoj od 28 ~lanica nije postavqen uslov da se odrekne i deli}a svoje teritorije. Taj atak i poku{aj da se Srbija ~erupa se nastavqa i daqe, najavama iz Brisela o promeni ustava, druga~ijem ustavnom re{ewu statusa Vojvodine, a pregovori u Briselu vode ka tome da se izme|u Srbije i Kosova, odnosno Srbije i Srbije, uspostave me|udr`avni odnosi i legalizuje otima~ina Kosova, uz saglasnost sada{we vlasti - is-

takao je Ko{tunica i upozorio i na ekonomsku {tetu od evropskih integracija koje ne}e, pokazali su primeri Brisela, Gr~ke, [panije, “urediti” Srbiju, na{ta se jo{ pozivaju oni koji je, mimo wenih interesa, guraju u EU.

EU JE MNOGO ZLA NANELA SRBIJI Srbija je postala zemqa koja be`i iz svoje ku}e, `ele}i da je ustupi nekom drugom i ~ekaju}i da neko drugi, umesto we, uradi ono {to ona mora sama - da razvi-

ja privredu, organizuje bezbednost, brine o standardu i pravima gra|ana... Srbija se izgubila i ne mo`e da prepozna ni sebe samu, zbog toga {to je i weno dr`avno rukovodstvo izgubqeno, smatra Slobodan Samarxi}, potpredsednik DSS-a: - Krajem 2003. godine onda{wi predsednik Vlade je rekao da }e Srbija postati ~lanica EU 2007. godine, 2008. ministar koji se bavio evropskim integracijama rekao je da }e Srbija postati ~lanica EU 2014. godine, a 2013. jedan nadpredsednik Vlade Srbije da }e Srbija u}i u EU 2020. Kao {to Srbija nije postala ~lanica EU ni 2007, ni 2014, to ne}e biti ni 2020. Zgodna je i sre}na okolnost za Srbiju, {to niti mo`e, niti ho}e i treba da postane ~la-

je izdajni~ki ~in, smatra Samarxi} i upozorava da vlast to mo`e da uradi i sa ostalim delovima Srbije, ukoliko je nekim od novih uslova “pritisne Evropska unija”, me|u kojima je najve}i promena Ustava Srbije. Srbija ne mo`e da vodi svoju dr`avnu politiku zbog toga “{to su strani ~inioci u{li u Srbiju, u nameri da je razdrmaju i okupiraju”, uz pomo} doma}ih sluga i izdajnika, postavio je Samarxi} dijagnozu bolesti Srbije. Wen okupator je EU, koja se uru{ava, ne samo privredno i ekonomski, ve} i zbog toga {to mnoge wene ~lanice razmi{qaju o drugim mogu}nostima i da “iza|u iz te strukture”. Zbog toga EU nastoji da se {iri i da “uzme i na{u srpsku ku}u, jer joj doma}ini, qudi na vlasti, to do-

nica EU. Ima puno razloga zbog kojih ne treba da bude ~lanica EU, koja je Srbiji za posledwih {est - sedam godina nanela mnogo zla, i pored ostalog, asistirala Stejt departmentu i Va{ingtonu prilikom oduzimawa Kosova Srbiji, i bila glavni egzekutor takve zlo~ina~ke zamisli. Najvi{e boli ~iwenica da je Srbija za posledwih godinu dana izru~ila svoje gra|ane i dr`avqane koji `ive na KIM beskrupuloznoj vlasti u Pri{tini, {to

pu{taju”, kazao je Samarxi}: - Srbiji se godinama pru`a prilika da svoj razvoj, privrednu, bezbednosnu strategiju okrene na drugu, ili sve strane sveta, prvenstveno prema Rusiji i istoku i na druge prosperitetne zemqe u svetu, koje su uspele da se i{~upaju iz gvozdenog zagrqaja SAD. Srbija treba da gleda sebe i svoje interese i da se okre}e onim tr`i{tima, izvorima finansirawa i dr`avama, gde je to mogu}e ~initi bez cene koju pla}a EU. Dr`ava i narod imaju dovoqno pameti, znawa i potencijala da se saberu i organizuju, pozvao je Samarxi} sve “zdrave snage dru{tva” da se okupe oko DSS i odupru svim pretwama, represijama i “crnim slutwama” da }e nas, ako se usprotivimo ulasku u EU, sti}i izolacija i sankcije. Za razliku od ostalih stranaka, DSS je jedina ostala na strani Srbije i zahvaquju}i toj snazi, od 16. marta }e po~eti da raste i u dogledno vreme }e se vratiti na pozicije na kojima je bila 2004. godine, uveren je Samarxi}. M. N.


14

ZDRAVSTVO

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

ODR@ANA TRIBINA PROJEKTA „KORACI ZA ZDRAVU TRUDNO]U”

TRUDNO]A JE BLAGOSLOVENO STAWE

ro{log ~etvrka je u sali Skup{tine grada ^a~ka odr`ana tribina povodom realizacije projekta “Koraci za zdravu trudno}u”, u organizaciji Fondacije “Dragica Nikoli}”, Klinike za ginekologiju i aku{erstvo Klini~kog centra Srbije, “Cryo-save”, najve}e privatne evropske banke za ~uvawe mati~nih }elija, uz podr{ku Instituta za javno zdravqe “Dr Milan Jovanovi} Batut”, kao i brojnih lokalnih domova zdravqa i porodili{ta. Projekat je osmi{qen i organizovan sa ciqem da promovi{e sigurnu i zdravu trudno}u, i pomogne u pove}awu nataliteta, jer se u Srbiji svake godine rodi sve mawe beba. Karavan je osmi{qen da pose}uje gradove i da u svakom gradu na{i najpoznatiji stru~waci odr`e edukativnu tribinu namewenu budu}im majkama, ali i svim zaintresovanim gra|anima. Trudno}a je blagosloveno stawe u kojem treba u`ivati. Supruga predsednika Srbije, predsednica Upravnog odbora Fondacije “Dragica Nikoli}”, istakla je da su majke stub porodice, smisla i kontinuiteta na{e dr`avnosti, temeq i po~etak svega: - Nacija polako izumire, a natalitet je surovi neprijateq na{e budu}nosti i postojawa. Borba za wegovo poboq{awe je

P

glavna misija Fondacije koju sam osnovala. @elim da podr`im sve majke i da ih ohrabrim {to su se u te{kim vremenima odva`ile na potomstvo. Roditeqi treba da budu ponosni, deca su jedina pra-

va vrednost na `ivotnom putu wihovog li~nog i nacionalnog prosperiteta. Ona je navela da je wena Fondacija prikupila sredstva za detaqnu obnovu porodili{ta u

SIGURNA, BEZBEDNA I PRAVILNA TRUDNO]A Projekat “Koraci za zdravu trudno}u” predstavqa Nacionalnu {kolu za zdravu trudno}u, svojevrsni karavan koji }e promovisati zdrave stilove `ivota i koji }e pru`iti trudnicama {irom zemqe sve neophodne informacije o sigurnoj, bezbednoj i pravilnoj trudno}i. Ciq je da na stru~an, interesantan i direktan na~in poka`e budu}im mamama {ta sve treba da pripreme i urade kako bi najsre}niji doga|aj u `ivotu do~ekale na pravi na~in. Tokom trajawa projekta, bi}e odr`ane edukativne tribine u 10 gradova Srbije.

^a~ku, koje }e omogu}iti da deca dolaze na svet u boqim, savremenijim i humanijim uslovima, a da bi izgradwa uskoro trebalo da po~ne. Direktor projekta “Koraci za zdravu trudno}u” Mima Fazlagi}, naglasila je da je postignut ve}i uspeh od o~ekivanog. Prema wenim re~ima, odnos prema trudnicama i trudno}i se mora promeniti, jer to nije bolest, niti invalidno stawe, a prevencija se mora sprovoditi kako bi se spre~ile komplikacije. Prof. dr Miroslava Gojni} Dugali} sa Klinike za ginekologiju i aku{erstvo Klini~kog centra Srbije, ka`e da je proje-

kat osmi{qen da bi se u ~itavoj Srbiji probudila svest o potrebi pove}awa nataliteta, ali u pravo vreme i ra|awem zdravog potomstva. - Deca treba da imaju dobar intelekt i metabolizam, da ne budu gojazna i bez problema sa pritiskom, odnosno da se ne o{teti genetika dobijena od roditeqa, {to se posti`e pravilnim vo|ewem trudno}e - izjavila je Miroslava Gojni} Dugali} i istakla da je trudno}a jedan od najlep{ih perioda u `ivotu `ene. Prema wenim re~ima, savremena dostignu}a omogu}avaju da i oni sa te{kim medicinskim stawima mogu dobiti zdravo potomstvo, a da zdravqe majke ne bude naru{eno. Me|u predava~ima su bili i mr sc med. Jelena Gudeq Raki}, na~elnik Centra za promociju zdravqa, Institut za javno zdravqe “Dr Milan Jovanovi} Batut” i Marija @ivkovi}, vi{a medicinska sestra, a prisutnima su se obratili i dr Radoslav Milo{evi}, direktor Zdravstvenog centra ^a~ak i dr Aleksandar Pajovi}, direktor Doma zdravqa, koji su zahvalili Fondaciji i organizatorima {to su izabrali ^a~ak da bude jedan od gradova u kojima }e biti promovisan projekat i odr`ane edukativne tribine, po`elev{i kolegama uspe{an rad. N. R.

ZNA^AJ RANOG OTKRIVAWA MALIGNITETA KOD @ENA

JEDNOSTAVNI PREGLEDI SPASAVAJU @IVOTE N

a inicijativu saveta mesnih zajednica “3. decembar”, “Kqu~” i “Alvaxinica” pro{le sedmice je odr`ana tribina “Zna~aj ranog otkrivawa malignih oboqewa kod `ena”. O u~estalosti i prevenciji maligniteta na grli}u materice i dojkama govorile su lekarke Zavoda za javno zdravqe ^a~ak dr Ana Mi{ovi} i dr Qiqana Milovanovi}. Posle predavawa, `ene koje su `elele, mogle su da se podvrgnu klini~kom pregledu dojke. Obavila ga je dr Tawa Stovrag, internista-onkolog ~a~anske Bolnice. - Obavestile smo sugra|anke i da }e uskoro u Srbiji i Moravi~kom okrugu biti sproveden Nacionalni program za rano otkrivawe raka. U ~a~anskom Domu zdravqa bi}e najpre obavqeni skrininzi na rak grli}a materice, potom dojke. Re~ je o preventivnim pregledima ~iji je ciq rano otkrivawe malignih bolesti. @ene }e na

najbli`e srodnice obolele, kod onih koje nisu ra|ale pre 30. godine, ako su du`e vreme koristile hormonsku terapiju, alkohol i duvan, kod gojaznijih i fizi~ki neaktivnih osoba. Iskustva savremene klini~ke prakse ukazuju na sve u~estaliju pojavu maligniteta i nimalo ne ohrabruje

Dr Mi{ovi} i dr Milovanovi} te preglede biti pozivane pismenim putem i vrlo je va`no da se odazovu. Tako|e, veoma je bitno i da ako nemaju, {to pre izaberu svog ginekologa. Skrininzi su jednostavni, bezbolni i besplatni pregledi, a mogu spasiti `ivot. Kod ve}ine maligniteta prognoze su optimisti~nije, ukoliko su blagovremeno otkriveni - podse-

}a dr Qiqana Milovanovi}, na~elnik Centra za promociju zdravqa ZZJZ ^a~ak. Direktorka ovda{weg Zavoda dr Ana Mi{ovi} napomenula je da je rak dojke naju~estaliji zlo}udni tumor kod `ena. Svake godine u Srbiji bude registrovano oko ~etiri hiqade novoobolelih. Naj~e{}e se javqa kod `ena ~ije su

Dr Tawa Stovrag podatak da je sve vi{e mladih pacijentkiwa. - Naro~ito je u porastu karcinom dojke. Do pre izvesnog vremena, nismo mogli ni da zamislimo da oboli devojka od 25 godina.

Ono {to je meni i ostalim zdravstvenim radnicima {okantno jeste porast novoobolelih od 20. do 25. godine. Zato su ovakva predavawa vrlo va`na, da informi{emo `ene koliki je zna~aj preventivnih pregleda. Nije lo{e savladati ni samopregled dojki, ali oni mogu da nam poslu`e samo kao smernica da se odmah javimo izabranom ginekologu, ako uo~imo bilo kakvu promenu na svom telu - napomiwe dr Stovrag.

Kako je najavila predsednica MZ “3. decembar” Violeta Markovi}, u budu}e }e biti ~e{}e organizovana zdravstvena predavawa. Ova tribina o malignitetima ginekolo{kih organa i dojke odr`ano je u prostorijama MZ “Kqu~”, preko puta Medicinske {kole, u kojima }e se najverovatnije i ubudu}e sastajati svi koji `ele da od stru~waka saznaju vi{e i unaprede svoje zdravqe. Z. J.


PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

15

INTERVJU

“LEGENDE”: ZORAN DA[I] I IVAN MILINKOVI] PORU^UJU DA ^UVAMO ONO SVOJE

TURNEJA KOJA TRAJE 26 GODINA

Tradicionalni februarski koncert grupe “Legende” rasprodat je u ^a~ku do posledweg mesta, nekoliko dana pre odr`avawa, a tra`ila se i karta vi{e... Za qude koji se bave ovim poslom nema ve}e sre}e od ~iwenice da u wihovoj publici sede tri generacije, a mo`da i ~etiri, re~e u {ali Ivan nakon koncerta, ako ra~unamo one, koji su trenutno i u maj~inom stomaku. Na sceni su ve} 26 godina, jo{ uvek sve`i, puni energije, raspolo`eni da pevaju i prenose dobru energiju. Kontinuirano 20 godina nastupaju u Centru “Sava” u Beogradu, a zatim i u svim ve}im gradovima, pa i ^a~ku, ~ime retko ko mo`e da se pohvali, a uvek su spremni da ponude i ne{to novo. Da je to ta~no svedo~i brojna i verna publika. Alfa i omega onog glasa koji legitimi{e “Legende”, Zoran Da{i}, autor svih tekstova, muzike i aran`mana i solista Ivan Milinkovi}, koji }e kao operski peva~ snimiti i u tom fahu ono {to voli, rado, iako ne prvi put, govore za “Glas”. Da su “Legende” zaista i kao qudi “legende”, potvrdili su i time {to su ovaj koncert posvetili svom prijatequ Mi{uli Petrovi}u.

Vi{e od ~etvrt veka, {est razli~itih muzi~kih profila u pojedincima koji ~ine grupu, opstalo je sa novim produktom na muzi~koj sceni… Da{i}: - Okupili smo se oko ideje da napravimo ne{to druga~ije od onoga {to je moglo da se ~uje devedesetih kod nas, kao alternativa za zvuk koji je bio popularan u to vreme. Svi znamo da je po~etkom devedesetih, po~eo da hara taj turbo-folk, rok muzika je bila u zalasku, sad se malo podi`e, pravqene su neke dens grupe kao mutanti izme|u popa, roka i narodwaka, neka hibridna varijanta, a moja prva `eqa je bila, uz punu podr{ku od drugara, da napravim alternativu. Narodna muzika mo`e da se slu{a i na ovaj na~in, pa ko voli, nek izabere. Mogli smo da propadnemo, ali desilo se da je to ipak uspelo. Najve}i skeptici, oni koji nas nisu priznavali prvih dana, ipak nam sad priznaju da je to uspelo. Pokazalo se da su istrajnost i strpqewe urodili plodom. Do 2005. izbrojali ste hiqadu koncerata, kad ste prestali da ih brojite? Da{i}: - Pre nekoliko dana dobili smo Specijalnu plaketu, priznawe Centra “Sava”, kao jedini na ovim prostorima koji 20 godina uzastopno pune ovu dvoranu. Bala{evi} jeste nenadma{an po broju koncerata u ovom prostoru, ali je pravio pauze, a mi smo prakti~no na jednoj turneji koja traje punih 20 godina. Vi pevate poeziju. Spojili ste lepu re~ sa glasom iz klasi~ne muzike, Ivanovim i

naparavili taj novi, evergrin zvuk. Da{i}: - Ja sam malo nepoverqiv, ovaj na{ narod se vrlo ~udno pona{a, ima neke ~udne kombinacije, mislim da je zahva}en nekim virusom dekadencije u posledwe dve, tri decenije. Nadam se nekom ozdravqewu, postoje nagove{taji, voleo bih da postanemo evergrin. Imperativ koji smo imali u startu bio je, da nas ne bude sramota onoga {to radimo. Hteli smo da imamo dozu respekta prema svemu, sad, ne moraju svi da nas vole. Ima qudi koji ka`u - mi tu muziku ne slu{amo, ali vama svaka ~ast. Postoje indicije da }e ovo {to mi radimo postati evergrin, ali vreme }e da poka`e sve. Muzi~ka misija “Legende” nazvana je “~uvari tradicije”, ali i duhovnosti. [ta je jo{ ostalo u toj muzi~koj ba{tini {to bi bio profesionalni izazov za Vas? Da{i}: - Ne znam vi{e ni sam {ta nismo probali, radili smo obrade izvornih pesama, nekim zaboravqenim davali smo novi `ivot, a sad }e biti i ne{to novo. Proba}emo na drugi na~in da donesemo pesme koje publika ve} zna, a koje nisu ba{ najboqe prolazile u pro{lim vremenima. Dogovorili smo da te pesme obradimo sa velikom tambura{kim orkestrom RTV Novi Sad. Odabra}emo nekih 12 pesama, neke od wih su “Nasmejana”, “Moja si”, koja vu~e na Kosovo, pa pesma “Godinama”, koja je po meni, jedna od najzrelijih pesama koje sam uradio uop{te, da zvu~i onako “Zvonkobogdanovski”. Malo }emo da pro{aramo, fali nam malo [umadije i malo tog severa, malo tambura{a, da zaokru`imo tu pri~u. Neke stvari ti i ne le`e, treba biti objektivan. Naslovnu pesmu “Sjaj od plamena”, radili smo u irskom fazonu, hteli smo da poka`emo da mo`emo da radimo sva{ta, kao muzi~ari sa poprili~nim iskustvom, ali smo izabrali da radimo upravo ovo {to radimo sada. Ta pesma je jako dobro pro{la, ali daleko od toga da bi to trebalo da bude na{ legitimni zvuk. Ja iznad Vas vidim zvona pravoslavqa, a u tom kontekstu izjavili ste da svako od

PROGRAM DOMA KULTURE PETAK, 28.februar - “LEGENDA O SARIPI”, dugometra`ni animirani film (Kanada, re`ija Nensi Florans Savar), velika sala u 12 i 17 ~asova PETAK , 28. februar - “XIMI. P.” - igrani film (Francuska-SAD, re`ija Arno Deple{en), velika sala u 19,30

nas treba da ~uva ono svoje u kulturolo{kom smislu, jer nam je to jedini identitet po kome se razlikujemo od drugih. - Da{i}: - Jeste, ja bih voleo da napravimo paralelu. Kad ~ujete recimo Jorgosa Davarosa, bilo gde u svetu vi ka`ete - to je Gr~ka, i tu se niko ne upita da li je to gr~ka narodna pesma, zabavna, popularna,

na{a, oni }e nama uzeti sve `ivo, uzeli su nam {qivovicu, ajvar i sve ostalo, uze}e nam i muziku. Meni je jedan Zagreb~anin, jako cewen u wihovom muzi~kom svetu rekao - va{ najve}i propust je to {to niste iz Zagreba, vi biste ovde bili nacionalni heroji, iza vas bi stala dr`ava. A mi u Srbiji nismo svirali nijedan novogodi{wi koncert, a jesmo u biv{im republikama… Va{a razmena energije sa publikom ne pada u intenzitetu sve ove godine. I najstarije pesme se slu{aju i pevaju s jednakom pa`wom kao i nove, {ta Vas to nosi? Ivan: - Hvala vam na konstataciji, zadovoqstvo mi je da mogu da ka`em, da u svim ovim dvoranama u kojima nastupamo ne jewava interesovawe, ~ak se i pove}ava. To govori i ovaj drugi concert u “Sava” centru, koji smo morali da malo odmaknemo, evo i u ^a~ku je puna sala. Ovo je najboqa sala za na{u muziku u Srbiji, sa odli~nim ozvu~ewem, u ve}em prostoru ne bismo imali takav efekat. Mo`da ovo {to mi radimo, u vremenu diktirawa sa strane, a ovde izbrendirano kao “~uvari tradicije i pravoslavqa”, malo nekome bode o~i, ali iskreno, mi izvodimo program koji je prijem~iv naj{irim masama.

DVE VERIDBE NA KONCERTU Nikola Karanovi} i Dragica Pe{i} su na koncert “Legendi” do{li iz Gorweg Milanovca. Zaplesali su uz wihovu romanti~nu pesmu “Se}awe”. U jednom trenutku solista Ivan Milinkovi} je rekao “Dragice izvoli” i pru`io kutijicu sa prstenom Nikoli, koji je klekao pored bine i zaprosio svoju izabranicu... Publika je sa simpatijama i aplauzima ispratila gest dvoje mladih, a za “Legende” je ovo bilo jo{ jedno priznawe, uz wih qudi `ele da podele svoju qubav i najlep{e trenutke u svojim `ivotima. Isto su u gorwem delu prepune sale uradili jo{ dvoje mladih, kojima ne znamo imena... Nikola i Dragica imaju po 28 godina, ona je iz Gora`da, `ive u Gorwem Milanovcu. Dragica nije krila iznena|ewe: - Nisam znala da }e to uraditi ve~eras, ali sam o~ekivala neki spektakl... Nikola ka`e da je scenario dogovorio sa Ivanom, a ideju mu je dala prijteqica, koja je pomogla i oko kupovine prstena.

moderna ili nemoderna. Mi smo na dobrom putu da budemo to isto, kad nas neko ~uje bilo gde u svetu da ka`e - Aha, ovo je Srbija. E, to se ve} de{ava, da nas poistove}uju u svetu sa Srbijom poprili~no, a voleo bih da to bude jo{ i vi{e, da bukvalno postanemo taj za{titni znak Srbije. Ne treba svoje zaboraviti, obaveza svakog od nas je da ~uvamo svoju tradiciju, kulturno nasle|e i uop{te svoj identitet, jednostavno, vetrovi su mnogo jaki i kad ti po~upaju korewe, odne}e te veter i onda nisi ni~iji, i to je najgore. Ja nikad ne}u biti recimo Amerikanac, Englez ili Nemac, nema {anse da to budem, a ako ne budem ni Srbin, pa ja sam niko, onda ne postojim... Dok neki narodi u okru`ewu, brinu}i o svom identitetu neguju i na akademskom nivou stare, nacionalne instrumente, {ta je sa na{im guslama, frulama, trubama, na koje se ~esto gleda sa omalova`avawem? Da{i}: - Tako je Bugari, Rumuni… Hrvati su uzeli tamburu, iako je i tambura

Apsolutno postoji razmena energije izme|u nas i publike i na na{im koncertima je sve vi{e mladih parova, mladi}a, {to potvr|uje da mi ne radimo ne{to {to se “tra`i”, ve} da grupa “Legende” ima svoj prepoznatqiv profil. U vremenu velike kakofonije, postoje qudi koji `ele da ~uju ne{to {to je rafinirano, originalno, posebno. Prenosite intenzivnu emociju i qudi na to reaguju? Ivan: - Ja muziku bez emocija ne shvatam kao muziku. Gledam da publiku svaki put oplemenim inerpretacijom i podignem na neki vi{i nivo, da publika iza|e emotivno nahrawena. Ovi koncerti nam ne dozvoqavaju da “zar|amo”. Inspiri{u me `ivi nastupi, verujem u sebe, naravno, u moje drugare, verujem u na{u poruku, i pre svega, verujem u jednu logiku dolaska svih tih qudi na na{e koncerte. Onda je ta razmena bezrezervna, da li kroz suze, da li kroz osmehe… Zorica Le{ovi} Stanojevi}


16

PETAK 28. JANUAR 2014. GODINE

VA@NI TELEFONI Policija .............................................. Hitna pomo}......................................... Bolnica ............................................... Dom zdravqa........................................ Medicina rada ................................... Vatrogasna slu`ba ............................. Ta~no vreme ........................................ Obave{tewa ....................................... Prijava telefonskih smetwi ............ AMSS .................................................... Apoteke: "Dr Mom~ilo Katani}" ...................... "Dr Dragi{a Mi{ovi}" ......................

192 i 363-000 194 307-000 225-717 224-278 193 195 11811 19771 381-087

Grad ^a~ak ......................................... JP "Gradac" .......................................... JKP "Komunalac" ................................. JKP "Gradsko zelenilo"....................... JKP "Vodovod" ...................................... JKP "^a~ak" .......................................... "Elektrodistribucija" ........................ "Autoprevoz" ........................................ @elezni~ka stanica ..........................

309-099 341-602 557-8-202 i 557-8-203 537-3-760 303-600 222-6-618 i 320-666 222-084 i 341-991 224-246, 222-461 i 2222-11 221-390

Dom kulture ........................................ Biblioteka .......................................... Arhiv ................................................... Narodni muzej ..................................... Umetni~ka galerija ............................ Turisti~ka organizacija ................... Crkva ...................................................

225-073 i 225-071 223-608 i 340-960 222-729 222-169 222-375 343-721 i 342-360 343-900

Veterinarska stanica ........................ Institut za vo}arstvo ........................ Poqoprivredna savetodavna ............ i stru~na slu`ba ^a~ak

320-230 221-413 320-710

340- 385 222-296

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE - Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

Kontakt telefon 063 635 033


PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Noam ^omski

MO] I TEROR eposredno nakon teroristi~kih napada jedanaestog septembra, ionako zahtevan raspored obaveza Noama ^omskog postao je jo{ intenzivniji. U mesecima koji su usledili, odr`ao je mnogo javnih govora i dao bezbroj intervjua, od toga mnoge za strane medije, koji su mu se obratili kao jednom od malobrojnih ameri~kih intelektualaca aktivno suprotstavqenih agresivnom vojnom odgovoru Bu{ove administracije na napade. S nepokolebqivim ube|ewem, ^omski je sigurno hiqadu puta ponovio svoj stav da se ne mo`emo baviti pitawem terorizma slabih protiv mo}nih, a da se pritom ujedno ne suo~imo i s „mnogo ekstremnijim terorizmom mo}nih protiv slabih, o kome se, me|utim, ne govori“. Ovaj stav, potkrepqen nizom pou~nih primera iz istorije, dokumenata i analiza, nije nai{ao na odziv u Va{ingtonu i u vode}im ameri~kim medijima, ali je zato odjeknuo u {iroj javnosti u Sjediwenim Dr`avama i inostranstvu, koja se jo{ jednom okrenula ^omskom, u potrazi za glasom razuma i savesti koji on ve} decenijama predstavqa.

N

Xejms Henix

HRONIKE MISTRE – BEDEMI VIZANTIJE Prvi deo o~aravaju}eg istorijskog serijala oba okrutnih vladara i podeqene crkve, rasturenih dinastija koje se nemilosrdno bore za prevlast Sme{tena u Evropu petnaestog veka, u vreme zara}enih dr`ava i mo}nih carstava, ova pri~a vodi nas u potragu za skrivenim blagom, koje ~uvaju generacije slavnih ratnika. Quti rivali bore se za ovo blago, a svaki od wih o~ajni~ki poku{ava da obezbedi mo} sopstvene nacije. Me|utim, tajanstveno i mo}no blago niko ne mo`e da prona|e... Dok sile tame sa Istoka gaze preko svega {to im se na|e na putu, dovode u opasnost svetlo rane renesanse. U neumornoj poteri kroz veli~anstvene gradove poput Venecije i Konstantinopoqa, osvaja~i poput Tamerlana okupa}e svet krvqu, a samo heroj neverovatnog dara mo}i }e da mu se suprotstavi.

D

17

KULTURA

DONATORSKO VE^E ZA HILANDAR U CRKVI SVETOG VAZNESEWA

GDE NEMA POMO]I U NEVOQI, NEMA NI ^OVE[TVA

Parohijskom domu crkve Svetog Vaznesewa Gospodweg, sa blagoslovom i uz prisustvo doma}ina skupa, preosve}enog episkopa [umadijskog i administratora @i~kog Jovana, u nedequ je odr`ano Donatorsko ve~e sa ciqem da se prikupe sredstva za nastavak radova na sanirawu posledica po`ara i obnovu Svetog manastira Hilandara. Skup su organizovali stare{ina hrama Ivan Paunovi}, gradona~elnik ^a~ka i Forum privrednika ^a~ka, a prisutan je bio i ministar gra|evine i urbanizma Velimir Ili}. - Nema ve}e qubavi nego kad se neko `rtvuje za drugoga, a ta qubav nas je svakako sabrala ve~eras ovde, da pomognemo manastiru Hilandaru. Ja od sveg srca pozdravqam ovu ideju sve{tenstva i gradona~elnika za ovo sabrawe i okupqawe i time mi, zapravo, izra`avamo to na{e bratoqubqe. U raj nas vodi put

U

IZ PISMA IGUMANA MANASTIRA HILANDARA Stare{ina ^a~anske crkve pro~itao je i pismo igumana manastira Hilandara, arhimandrita Metodija, poreklom ^a~anina, u kome se, pored blagoslova i zahvalnosti za dobro koje se ovim sobrawem ~ini, i koje }e se umno`iti, pored ostalog, poru~uje: “Hilandar se ovom obnovom odre|uje kao na{a vitalnost i na{a hrabrost da spoznamo sebe, kao vera u Boga da nas ne}e prepustiti stihiji istorije i silama sveta, nego da }e nas Gospod preumiti, ponovo obnoviti i podi}i. U vremenu velikih isku{ewa, te{ke bede i tu`ne dru{tvene stvarnosti u kojoj su sramni poku{aji rastakawa nacionalnog bi}a i hri{}anskog etosa srpskog naroda, Hilandar predstavqa jednu od onih tvr|ava vere, odbrane i odmora, koje okrepquju duh i daju nadu u opstanak na{eg naroda. Na{ Sveti manastir, kao deo jedinstvenog bi}a Svete Gore, sve{tene zajednice 20 pravoslavnih, carskih manastira, budno do~ekuje novo doba, sigurno oslowen na predawe Svete crkve, sa Gospodom u sredi{tu, sa Presvetom Bogomajkom kao osloncem i svetiteqima Bo`ijim i nebrojenim svetogorskim podvi`nicima, kroz vi{e od hiqadu godina `ivota u vrtu Bogorodice, podno gore Atosa.”

bratoqubqa, a to zna~i da osetimo drugoga kao sebe samoga, a onaj put koji vodi u pakao, to je samoqubqe, ono, kad ~ovek nikoga pored sebe vi{e ne vidi i ne prime}uje, jer vidi samo sebe. Na{ narod srpski, ima tako divnu izreku koja ka`e - Pomozi mi kad kukam, a kad pevam, mogu i sam. Mi smo se sabrali ve~eras da pomognemo na{im monasima koji ne kukaju, oni pevaju, oni su blagodarni Bogu. Taj po`ar je bratstvo manastira toliko o~eli~io, zbli`io, toliko ih je ujedinio, da oni sada vatrenije slu`e Bogu i svetiwi, i sa ve}om qubavqu se mole i primaju i hodo~asnike rekao je pored ostalog u svojoj besedi gospodin Jovan. Pozivaju}i se na Jevan|eqe, stare{ina ^a~anske crkve je u prigodnoj besedi zahvalio prisutnima na odzivu i rekao da nam je Gospod svima pokazao kakav ciq treba ostvariti da bi se ~ovek spasio: “Ako li gladnoga ne nahranismo, ili onoga ko je `edan ne napojismo, ili onoga ko je u bolnici ne obi|osmo, i u zatvoru ne posetismo, ne}emo zaslu`iti carstvo Bo`ije, jer, ako ne iza|emo u susret onome ko je u nevoqi, nema tu ~ove{tva. Sad smo se okupili ovde zbog jedog velikog i Bogougodnog dela, da pomognemo na{oj, najpre duhovnoj, istorijskoj i kulturolo{koj znamenitosti, manastiru Hilandaru, koji je stradao u po`aru izme|u 3. i 4. marta 2004. godine, a to delo nas je sabralo i muka i ose}awe da neko strada, a taj neko je na{ bli`wi, na{i monasi, kojima je potrebna na{a pomo}” i pozvao da se na isti na~in svi okupe i kada je pomo} potrebna bolnici, {koli i svakoj drugoj ustanovi u na{em gradu, a ne samo crkvi, jer je va`no pokazati do-

bru voqu prema svakome kome je pomo} potrebna. Gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili} je tom prilikom rekao da }e za nekoliko dana biti deset godina od stradawa Hilandara u po`aru i da je to prilika da Grad ^a~ak i wegovi privrednici koji to `ele, pomognu u obnovi koja }e trajati dugo, napomiwu}i da su pojedinci iz na{eg grada ve} upu}ivali sredstva, a ovo je nastavak te dobre saradwe, po{to postoje `eqe da kasnije obnovimo i samu crkvu i druge svetiwe u na{em gradu. Po{to se buxetska sredstva mogu koristiti samo na teritoriji grada, rekao je gradona~elnik, odlu~eno je da se na ovaj na~in prikupi novac i ponude i druga materijalna sredstva i uslige neophodne u obnovi ove svetiwe. U ime Foruma privrednika ^a~ka, osnovanog pre dve godine na inicijativu Udru`ewa “Gradac”, “Unije 2000” i jo{ nekoliko asocijacija malih privrednika, predsednik Dragan Jovi} je istakao da je “ovo lepa ideja, nastala u dogovoru sa gradona~elnikom i gradskom upravom, da privrednici grada daju skroman doprinos obnovi na{e svetiwe na Svetoj Gori, tako {to }e svako, uplatom na `iro ra~un, donirati do 20.000 dinara, a mnogi privrednici su ve} i do sada u pojedina~nim akcijama uru~ivali bilo svoje proizvode, bilo nov~ane donacije, kako bismo ubrzali obnovu ove svetiwe. Izra`ene su `eqe da na put uru~ewa ove pomo}i po|u i predstavnici neke od firmi koje mogu ponuditi i konkretne usluge”, rekao je Jovi}. Donatorskoj ve~eri odazvao se veliki broj privrednika iz na{eg grada. Z. L. S.


18

OGLASI

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

Na osnovu ~lana 14. stav. 1. Zakona o jedinstvenom bira~kom spisku (''Slu`beni glasnik Republike Srbije'', br. 104/2009 i 99/2012) i ta~ke 10.stav 2. Uputstva za sprovo|ewe Zakona o jedinstvenom bira~kom spisku (''Slu`beni glasnik Republike Srbije'', br.15/2012), Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka daje

O B A V E [ T E WE O IZLAGAWU NA JAVNI UVID DELA BIRA^KOG SPISKA ZA PODRU^JE GRADA ^A^KA Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka izla`e na javni uvid deo bira~kog spiska za podru~je grada ^a~ka za izbore za narodne poslanike Narodne skup{tine Republike Srbije, raspisanih za 16. mart 2014. godine. Deo bira~kog spiska se izla`e na taj na~in {to se putem ra~unarske opreme uno{ewem jedinstvenog mati~nog broja gra|anina omogu}ava provera da li je upisan u bira~ki spisak i da li su upisani ta~ni podaci. Od dana progla{ewa izborne liste pravo na uvid u bira~ki spisak po istom postupku ima i podnosilac izborne liste ili lice koje on ovlasti. Bira~ki spisak je izlo`en u ^a~ku, u ulici @upana Stracimira br.2. (zgrada sedi{ta organa grada), kancelarija br.213., drugi sprat. Svaki gra|anin, a od dana progla{ewa izborne liste i podnosilac izborne liste, mo`e Gradskoj upravi za op{te i zajedni~ke poslove do 28. februara 2014. godine u 24,00 ~asa, podneti zahtev za promenu u bira~kom spisku, ako on ili drugi gra|anin nije upisan u bira~ki spisak ili je upisan, a nema bira~ko pravo ili nema bira~ko pravo na podru~ju jedinice lokalne samouprave u kojoj je upisan u bira~ki spisak. Uz zahtev se prila`u zakonom propisani dokazi za vr{ewe promene, a ako zahtev ne podnosi podnosilac progla{ene izborne liste prila`e se i dato punomo}je overeno u skladu sa zakonom. Proveru li~nih podataka upisanih u bira~ki spisak imaju i privremeno odseqena lica iz stalnog mesta boravka (raseqena lica) koja su u bira~ki spisak upisana po mestu boravi{ta, kao i lica koja postaju punoletna i sti~u bira~ko pravo najkasnije na dan izbora 16. marta 2014. godine. Gra|anin mo`e najkasnije do 22. februara 2014. godine u 24,00 ~asa podneti op{tinskoj/gradskoj upravi prema mestu boravi{ta zahtev za upis u bira~ki spisak podatak o tome da }e glasati prema mestu boravi{ta u zemqi (izabrano mesto glasawa). Bira~i koji imaju boravi{te u inostranstvu obave{tavaju se preko diplomatsko-konzularnog predstavni{tva Republike Srbije da do 22. februara 2014. godine u 24,00 ~asa mogu op{tinskoj/gradskoj upravi po mestu prebivali{ta u zemqi podneti zahtev da se u bira~ki spisak upi{e podatak da }e na predstoje}im izborima glasati u inostranstvu. Nakon zakqu~ewa bira~kog spiska 28. februara 2014. godine u 24,00 ~asa, najkasnije do 12. marta 2014. godine u 24,00 ~asa zahtev za promenu u bira~kom spisku podnosi se Gradskoj upravi za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka ili neposredno Ministarstvu pravde i dr`avne uprave u Beogradu, koje odlu~uje po zahtevu za gra|ane sa prebivali{tem, odnosno za interno raseqena lica sa boravi{tem na teritoriji grada ^a~ka. Uvid u bira~ki spisak i promene u bira~kom spisku gra|ani mogu vr{iti svakog radnog dana i subotom u vremenu od 7 do 15 ~asova, neposredno ili telefonom na br. 309-027. Uvid u bira~ki spisak mo`e se izvr{iti i elektronskim putem na zvani~noj internet stranici Ministarstva pravde i dr`avne uprave ili sajta Republi~ke izborne komisije.

Grad ^a~ak Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka Broj: 208-1/14-IV-7-07

MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE objavquje JAVNI OGLAS za prijavu kandidata za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa oru`jem i kurs za rezervne oficire vojske Srbije Na dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa oru`jem u Vojsci Srbije mogu se prijaviti kandidati mu{kog i `enskog pola koji u 2014. godini navr{avaju od 19 do 30 godina `ivota. Prijavu za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa oru`jem u Vojsci Srbije podnosi se centru Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu, prema mestu prebivali{ta. Sve dodatne informacije u vezi sa dobrovoqnim slu`ewem vojnog roka sa oru`jem mogu se dobiti u centru Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu ^a~ak ili na telefon 032/342-220, 372-666 lokal 478. i na internet prezentaciji www.budiprofesionalac.rs Javni oglas za prijavu kandidata za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa oru`jem u Vojsci Srbije u 2014. godini je stalno otvoren.


PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

MARKETING

^A^ANSKI GLAS MARKETING 032/342-276

19


20

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE


21

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

Potrebno:

]ure}e }ufte sa mocarelom

500 g mlevene }uretine {oqa prezle 2 ka{ike naseckanog crvenog luka ka{ika sitno seckanog per{una {oqa narendanog parmezana ~en sitno seckanog belog luka ka{i~ica semenki komora~a jaje so, biber, maslinovo uqe konzerva oqu{tenog paradajza mocarela sir

kqu~iti rernu da se greje na 200 stepeni C. Sve sastojke osim paradajza, uqa i mocarela sira, pome{ti u velikoj posudi. Oblikovati }ufte i slo`iti u vatrostalnu posudu. U mawoj posudi izme{ati paradajz sa maslinovim uqem, pa tom me{avinom premazati

U

POGA^A SA ^VARCIMA

}ufte i stavite da se pe~e 15 minuta. Nakon toga, izvaditi }ufte iz rerne, premazati ostatkom paradajza i maslinovog uqa, pa na svaku }uftu staviti par~e mocarela sira. Vratiti u rernu na 3-5 minuta da se sir istopi.

Francuske rolnice

vasac i ka{iku {e}era staviti u toplo mleko da nado|e. U ~iniju staviti bra{no, so i jedno jaje i sve spojiti sa toplim mlekom u kome je nado{ao kvasac. Zamesiti meko testo. Na kraju po ruci kojom mesite posuti malo uqa i sve jo{ malo premesiti, da se testo odvaja od posude. Testo ostaviti da nado|e 20-ak minuta i razvaqati ga u pravougaonik. Dve tre}ine testa prema-

K

zati mlevenim ~varcima. Tre}inu testa na kojoj nema ~varaka prebaciti preko druge namazane tre}ine, pa preko toga prvi deo, tako da bude tri sloja. Ostaviti 10-ak minuta. Opet razvaqati i opet preslo`iti na tri dela. Ostaviti 10-ak minuta i ponoviti postupak. Kada ~etvrti puta razvaqate testo (to je posledwi put) opet ga preslo`ite na tri dela i tako

Potrebno: 1 kg glatkog bra{na 1/2 l mleka 1 kockica sve`eg kvasca 1 ka{i~ica {e}era 1 velika ka{ika soli 400 g mlevenih ~varaka malo uqa 2 jaja

stavite u nama{ten pleh. Odmah iseci na kocke i ostaviti da “krene”, bar dok se pe}nica ne zagreje na 200 stepeni. Tada namazati razmu}enim jajetom i pe}i oko pola sata.

Kroton Kroton je jedna od naj{arenijeh i najlep{ih sobnih biqaka. Poti~e iz isto~ne Indije i pripada porodici Euphorbiaceae. Postoji mnogo varijanti i svi imaju izrazito `uto rebraste {are, koje su me|usobno spojene jarkim bojama (ne mogu se na}i dva ista lista). Kroton je jedna od retkih sobnih biqaka kojoj je zaista potreban svetliji polo`aj ({to je vi{e svetlosti, to su {areniji listovi), ali nikako direktno sunce. Voli vlagu i treba ga ~esto zalivati, ali ne dozvoliti da vlaga ostane u podmeta~u, uvek prosuti vi{ak vode koji biqka ne popije posle 15 minuta do pola sata. Leti se zaliva jednom ili dva puta nedeqno, a zimi jednom nedeqno. Kqu~ uspeha krotona je u odr`avawu podjednake temperature u svako doba. Kroton ne voli hladno}u i promene temperature. Temprtatura zimi ne sme da padne ispod 17, 18 stepeni, jer kroton zbog toga mo`e odbaciti listove. Kroton cveta neuglednim cvetom koje mo`ete skinuti i pre nego {to se do kraja razvije, jer mu tro{i snagu bez potrebe. Ako je biqka previ{e izrasla ili je izgubila dowe listove, pa nije vi{e estetski lepa, mo`ete je orezati i ona }e poterati nove izdanke. Od prole}a do jeseni treba ga prihrawivati svakih petnaest danana i redovno ~istiti pra{inu sa biqke.

d navedenih sastojaka umesiti glatko testo, pokriti ga samolepqivom folijom i ostaviti 2 sata u fri`ideru. Razviti testo i po wemu iseckati 200 gr putera, posuti 1 kesicom vanilin {e}era, pa testo smotati u pismo i vra-

O

titi u fri`ider na 30 minuta. Postupak ponoviti jo{ dva puta (ukupno 3 puta po 30 minuta) Posle toga testo razviti, ise}i na trake i filovati po `eqi kremom ili vi{wama, a mo`e i kombinacija oba.

Potrebno: 300 ml mleka 150 ml kisele vode malo soli 50 gr maslaca 100 gr {e}era sok od jednog limuna 2 jaja 600 gr bra{na kockica kvasca

Ako ste jelo ”previ{e za~inili dodajte mleka. ”

- Paradajz koji je omek{ao posta}e ~vr{}i, ako ga petnaestak minuta dr`ite u hladnoj vodi.

- Da bi zelena salata ostala {to du`e sve`a, umotajte je u papirni ubrus, pa je onda stavite u fri`ider.

-I van fri`idera mo`ete da sa~uvate ribu od danas do sutra ako je uvaqate u krupnu so i obavijete suvom krpom. Osta}e potpuno sve`a.

- Suva kobasica se mo`e lako oqu{titi ako se na pola ~asa pre qu{tewa umota u mokru krpu.


[TA DECA KA@U:

22

[TA ZNA^I OTKRIVAWE?

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

DE^IJA STRANA Marko Kova~evi}:

- Otkrivawe je kada se ne{to sakrije i drugi otkrije gde je.

Aleksandra Vu~eti}:

- Kada otkrijem da ne{to postoji.

Pavle Bugar~i}: Sara Toma{evi}:

Luka Palibrk:

- Kada otkrije{ tajnu, a i kada se pokrije{ }ebetom, mo`e{ da se otkrije{.

- Kad se ne{to sakrije, pa se prona|e.

- Da otkrije{ neke tajne, misterije, puno svega {to ima.

Pred{kolska grupa vrti}a “Mali kapetan”, vaspita~ica Ane Naran~i} i Vesne Vu~kovi}.

MOJA NEOSTVARENA @EQA ~etvrtom razredu, u okviru predmeta priroda i dru{tvo dotakli smo se sa istorijom. I to je moja `eqa, da se vratim u daleku pro{lost. Voleo bih da vidim neke trenutke Drugog svetskog rata. @eleo bih da budem svedok momenta kada je jabuka pala na ~uvenog fizi~ara Isaka Wutna, na osnovu ~ega je po~eo da prou~ava gravitaciju. Hteo bih da vidim neki boj Srba protiv Turaka, da prisustvujem krunisawu Stefana Prvoven~anog i upoznam slavne li~nosti. To su: Albert, Ajn{tajn, Gaus, Milutin Milankovi}, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin i sve srpske vladare, kao i da vidim prave dinosauruse. Ma{tam da osetim dah pro{lih vremena. To zvu~i nemogu}e, ali sam gledao u filmovima kako qudi putuju kroz vreme uz pomo} vremeplova. Nadam se da }e u budu}nosti to biti mogu}e.

U

OBOJI CRTANE JUNAKE PO BROJEVIMA

Maksim Popovi} IV/2, O[ “Milica Pavlovi}”

a ra~unawe pse}ih godina ne postoji jedinstvena formula zbog toga {to psi mawih dimenzija rastu i sazrevaju br`e, a `ive du`e od pasa ve}ih dimenzija. Kinolozi su prona{li

Z

- Da je guska prva ptica koju je ~ovek pripitomio

jednostavnu ra~unicu pa ka`u: prva pse}a godina ra~una se kao dvadeset i jedna qudska, a svaka slede}a ra~una se kao ~etiri qudske godine. Tako na primer, za psa od sedam godina mo`e se isvesti ovakva

- Da je Madrid jedini glavni grad u Evropi koji nije sme{ten na reci?

DU[KO DUGOU[KO

D

vawa u serijama kratkih crti}a Looney Tunesa, posledwi put se pojavio 1964. godine. Po{tanska marka sa wegovim likom se pojavila 1997. godine i zauzela je sedmo mesto na listi deset najpopu-

larnijih svih vremena na ameri~kom tlu. Zahvaquju}i svom {armu, duhovitosti i samouverenosti, prema anketi iz 2002. progla{en je najpopularnijim animiranim likom svih vremena.

NIKOLA SIMI] – DU[KO DUGOU[KO

PSE]E I QUDSKE GODINE

1-TAMNO @UTA 2-SIVA 3-BELA 4-PINK 5-PLAVA 6-NARANXASTA 7-BRAON

DA LI ZNA[

u{ko Dugou{ko poti~e iz Bros studija. Prvi put se pojavquje 30. aprila 1938. kao bezimeni beli zec u crtanom filmu „Porkijev lov na ze~eve”, u kojem lovac juri zeca, koji je puno zainteresiraniji za provocirawe svog progoniteqa, nego za be`awe. Kao sivi zec koga danas poznajemo “ro|en” je 27. jula 1940. godine u Bruklinu. U tom crtanom prvi put je izvirio iz rupe i upitao “[efe, koji ti je vrag?”. U kategoriji najboqeg kratkog animiranog filma 1958. je osvojio najve}e mogu}e priznawe – Oskara. Nakon mnogih pojavqi-

ra~unica: 21+(6 x 4)=45 qudskih godina, {to drugim re~ima zna~i da je pas u zrelim godinama. Pas od deset godina ima prema ovakvoj ra~unici 57, a pas od 15 godina, 77 qudskih godina.

iko ne mo`e izgovoriti legendarnu Du{kovu “[efe, koji ti je vrag”?, kao velikan srpskog glumi{ta Nikola Simi}. Zahvaquju}i wemu glas su svojevremeno dobili [iqa, Miki Maus i Gargamel.

N


23

GORWI MILANOVAC

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

ODR@ANA SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE

USVOJEN REBALANS BUXETA

dbornici Skup{tine op{tine Gorwi Milanovac su na sednici odr`anoj 20. februara razmatrali sedamanest ta~aka dnevnog reda, me|u kojima i predlog rebalansa buxeta. Kako je konstatovano pre usvajawa rebalansa buxeta, uplatom republi~kih sredstava u visini od 48.420.000 na ra~un lokalne samouprave, op{tinski buxet za 2014. godinu je postao bogatiji. Drugi razlog za rebalans buxeta bio je priliv sredstava, tako|e krajem prethodne godine, od Filmskog centra Srbije u iznosu od 3.123.000 dinara, koja }e biti utro{ena za unapre|ewa tehni~ke baze gorwomilanova~kog bioskopa. Na skup{tinskom zasedawu je usvojena i odluka o pribavqawu zemqi{ta putem javne nabavke za potrebe izgradwe {kole u Semedra`u. Odbornici su razmatra-

gan i moto wihovog rada i u narednom periodu. Pohvale Op{tinskoj upravi za dobre radne rezultate uputili su i odbornici Mihailo Vu~eti} i Dragan \or|evi}. Predsednik op{tine Milisav Mirkovi} je istakao da je sada{wi rad Op{tinske uprave, na ~elu sa na~elnicom Goricom Petrovi} koja profesionalno koordinira timom mladih stru~nih qudi bez prisustva politike, neuporedivo boqi u odnosu na raniji period.

O

li i usvojili godi{wi izve{taj o radu Op{tinske uprave. Na~elnica Gorica Petrovi} je istakla da je rad Op{tinske uprave u potpunosti dostupan javnosti, podlo`an kritici i javnoj kontroli gra|ana. Nabrojila je najva`nije investicione aktivnosti, me|u kojima izdvajamo zapo~etu adaptaciju upravne

NOVOSTI IZ OP[TINSKE UPRAVE

USKORO NOVI SAJT OP[TINE U ciqu predstavqawa op{tih karakteristika i poslovnog okru`ewa, kao i potpune dostupnosti javnosti rada op{tinskih organa, rukovodstvo op{tine Gorwi Milanovac donelo je odluku da pristupi izradi nove internet prezentacije lokalne samouprave. Novoformiranom radnom grupom rukovodi na~elnica Op{tinske uprave Gorica Petrovi}. Do sada je odr`ano nekoliko sastanaka ~lanova radne grupe koji su bili posve}eni vizuelnom izgledu sajta i wegovom sadr`aju.

Prilikom izrade novog i modernijeg sajta, posebna pa`wa bi}e ukazana kreirawu informacija za doma}e i strane investitore koji imaju interes da ula`u u ovoj op{tini, a koji se, u ve}ini slu~ajeva, informi{u putem veb prezentacija. Zavr{en je izbor oblasti i precizirani su sadr`aji budu}eg sajta. U Op{tinskoj upravi razmatraju i mogu}nost da se u pojedinim gradskim zonama, kao {to su Gradski park, Dom zdravqa, Bolnica, i neke seoske mesne zajednice, omogu}i besplatna internet veza. U prilog ovoj virtuelnoj pri~i, razmatra se i mogu}nost postavqawa led ekrana u zoni gradskog centra, na kome }e plasirati dnevne informacije i druge sadr`aje vezane za aktuelna zbivawa na podru~ju op{tine Gorwi Milanovac.

zgrade u ulici Tihomira Matijevi}a, izgradwu nekoliko kotlarnica i ure|ewe sportskih sala u osnovnim {kolama, izradu projektne dokumentacije za rekonstukciju Doma kulture, zatim sanaciju i revitalizaciju spomen-parka „Brdo mira“ i brojne druge projekte, dodaju}i da su zaposleni u Op{tinskoj

upravi tokom pro{le godine bili anga`ovani i na realizaciji nekoliko me|unarodnih i nacionalnih projekata, bilo kao nosioci ili partneri. Na~elnica Uprave je zahvalila svom timu saradnika na uspe{nom radu u protekloj godini, nagla{avaju}i da }e po{tovawe zakonskih propisa biti glavni slo-

VEST

U MAJU PO^IWE REKONSTRUKCIJA DOMA KULTURE Gorwomilanov~ani su ~ekali 50 godina da wihov Dom kulture dobije novi reprezentativan izgled i uslove da ponu|enim sadr`ajima u adekvatnom prostoru unapredi kulturni i dru{tveni `ivot takovsko-rudni~kog kraja, istakao je Milisav Mirkovi}, predsednik op{tine, povodom otvarawa javne nabavke za izvo|ewe gra|evinskih radova za najavqenu rekonstrukciju ovog va`nog kulturnog zdawa. Potencijalnim izvo|a~ima radova dat je zakonski rok od 40 dana da podnesu ponude, a ukoliko se ispune svi zakonski uslovi, planirano je da se ugovori zakqu~e polovinom aprila. Rekonstrukcija Doma kulture bi trebalo da po~ne 1. maja ove godine. Kako je predvi|eno glavnim projektom, grubi gra|evinski radovi bi trebalo da traju {est meseci i oni obuhvataju izgradwu scene, pro{irewe hola, izgradwu balkona unutar sale, gradwu tehni~kog bloka ispod sale i sanitarnog ~vora u suterenu. Za sada su obezbe|ena sredstva za prvu fazu predvi|enih radova. Zanatski i svi drugi radovi odvija}e se, tako|e, fazno, uz pravovremeno obezbe|ivawe neophodnih sredstava. Ukoliko radovi budu tekli predvi|enom dinamikom, rekonstrukcija celog objekta bi}e zavr{ena najdaqe za dve godine.

Odbornici su usvojili i novi cenovnik Javnog komunalnog preduze}a, prema kome }e voda za doma}instava poskupeti za 10, a za privrednike osam odsto. I cena izno{ewa, transporta i deponovawa komunalnog ~vrstog otpada bi}e uve}ana za 10 odsto. Odbornici su se jednoglasno izjasnili da se Dragan Arsi}, diplomirani politikolog, imenuje na mesto direktora gorwomilanova~kog Kulturnog centra. V. S.

DIJANA VUKOMANOVI], POTPREDSEDNIK GLAVNOG ODBORA SPS-A, POSETILA GORWI MILANOVAC

SPREMNI ZA NOVU OCENU GLASA^A! Gorwomilanova~ke socijaliste i wihove koalicione partnere posetila je Dijana Vukomanovi}, potpredsednik Glavnog odbora SPS-a. Skup je otvorio predsednik Op{tinskog odbora SPS-a Jovica Carevi}, isti~u}i da je rukovodstvo i ~lanstvo ove stranke u potpunosti spremno za jo{ jednu proveru i ocenu glasa~a na parlamentarnim izborima. Predsednik op{tine i kandidat za narodnog poslanika Milisav Mirkovi} je na po~etku svog govora

istakao da ovako veliki broj prisutnih gra|ana govori u prilog tome da je wihova koalicija ove izbore ve} dobila i da su parlamentarni izbori provera wihovog dosada{weg rada, ali i priprema za naredne lokalne izbore, na kojima, tako|e, moraju opravdati poverewe gra|ana. Mirkovi} je podsetio prisutne da u republi~koj izbornoj utakmici SPS i daqe ima najboqeg, najuspe{nijeg i naj{kolovanijeg kandidata, aktuelnog premijera Ivicu Da~i}a, tako da }e, zahvaquju}i wegovoj dosada{woj politici vezanoj za Kosovo i evropske integracije, izborni rezultati socijalista biti najboqi do sada. Predsednik Mirkovi} je pozvao sve prisutne da se ponovo okupe 7. marta u sali gorwomilanova~kog Doma kulture i u Beogradskoj areni 2. marta. Dr Dijana Vukomanovi} je izrazila ogromno zadovoqstvo {to se odazvala pozivu da do|e u Gorwi Milanovac, dodaju}i da brojnost prisutnih uliva snagu i predstavqa dobru vest za Glavni odbor i predsednika Ivicu Da~i}a. Tako|e je naglasila da je Gorwi Milanovac, sa vi{e od 5.000 ~lanova, dugogodi{we sna`no upori{te SPS-a. “Nije ni ~udo {to ulivate poverewe glasa~ima, s obzirom da ve} u prvoj re~enici va{eg flajera stoji da ste realizovali 70 odsto obe}anog programa za nepune dve godine mandata... [irom Srbije za samo dva dana skupqeno je 32.000 potpisa, odnosno sigurnih glasova. To pojedini mediji nisu objavili, a za nas je to dovoqan pokazateq da su na{i politi~ki protivnici iznena|eni na{om snagom”, rekla je Vukomanovi}eva.


24

LU^ANI

SASTANAK RADNIH GRUPA PARTNERSKIH OP[TINA OZNA^IO PO^ETAK REALIZACIJE NOVOG PROJEKTA

IMOVINA - RAZVOJNI

POTENCIJAL

LOKALNIH SAMOUPRAVA!

rvi sastanak radnih grupa zadu`enih za realizaciju projekta upravqawa imovinom u programu EXCHANGE 4, odr`an je 24. februara u Ariqu. Sastanku su prisustvovali ~lanovi radnog tima svih partnerskih op{tina, predvo|eni na~elnicima op{tinskih uprava Lu~ana, Gorweg Milanovca i Ariqa. Razgovaralo se o uskla|ivawu i revidirawu op{tinskih pravnih akata: statuta, odluka o organizaciji op{tinskih uprava i pravilnika o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, kako bi odgovarali opisu aktivnosti koje }e biti sprovedene u okviru projekta.

P

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

ODR@AN MASKENBAL U GU^I

USPE[NA SMOTRA NAJLEP[IH DE^JIH MASKI entar za kulturu i sport u Gu~i i Kulturno-umetni~ko dru{tvo “Abra{evi}” iz ^a~ka ve} 20 godina u vreme Poklada organizuju de~ji maskenbal. Na predtakmi~ewu u Gu~i, koje je odr`ano u utorak, 25. februara, u ovom neobi~no lepom, pa ~ak za de~ji do`ivqaj i najlep{em takmi~ewu, u~estvovalo je 90 de~aka i devoj~ica iz Lu~ana, Gora~i}a i Gu~e. Da je de~ja ma{ta neiscrpan izvor stvarala{tva, potvrdili su i rezultati takmi~ewa. U pojedina~noj i grupnoj konkurenciji za titulu “najlep{e” konkurisalo je 27 maski. Kako je istakao Adam Tadi}, direktor Centra za kulturu i sport, takmi~ewe je bilo veoma uspe{no zahvaquju}i anga`o-

C

stanu weni titulari. Ukoliko se to ne obavi, imovina postaje vlasni{tvo Republike. Budu}i da se ovde govori o zakonskoj obavezi, Op{tina ne}e koristiti sopstvena sredstva, nego }e taj posao obaviti pomo}u donacija. Lokalne samouprave su u ovom projektu samo sufinansijeri, sa simboli~nim u~e{}em u odnosu na ukupnu vrednost investicije. Sam naziv projekta upu}uje na to da je imovina okosnica ekonomskog razvoja svake lokalne samouprave. Jedna od projektnih aktivnosti je i formirawe posebnih organizacionih grupa koje }e raditi popis i upis imovine i nakon toga }e wom i upravqati. Svaka lokalna samouprava

vawu direktora i nastavnika {kole, ali pre svega de~joj ma{ti. Koliko je ova manifestacija popularna, najboqe govori da je u woj u~estvovao zaista rekordan broj takmi~ara. Predsednik `irija Dragi{a Gavrilo-

vi} je istakao da se na predtakmi~ewima u Moravi~kom i Zlatiborskom okrugu pojavi u proseku oko dve i po hiqade maski. - Ova manifestacija nas podse}a na ona vremena kada su se momci i devojke preru{avali u pla{ila i i{li od ku}e do ku}e da zbijaju {alu sa doma}inima. Uveseqavali su narod i pevaki pesme, a za uzvrat su dobijali darove. De~ji maskenbali su iz godine u godinu sve uspe{niji. Re~ je o jednoj veoma dobro prihva}enoj manifestaciji, koju deca sa rado{}u i{~ekuju rekao je Gavrilovi}. Najboqe maske sa predtakmi~ewa nadmeta}e se na finalnom takmi~ewu u Domu kulture u ^a~ku, koje se organizuje ta~no na Pokladnu nedequ, sa po~etkom u 11 ~asova. V. S.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge:

Projekat “Na{a imovina podr`ava na{ razvoj” se odnosi na popis imovine i vredan je 207 hiqada evra. Nosilac projekta je op{tina Lu~ani. Kako je istakao Aleksandar Lukovi}, koordinator projekta, sve u~esnike o~ekuje veoma obiman posao uskla|ivawa op{tinskih akata, kako bi se u wih ukqu~ilo upravqawe javnom svojinom, u skladu sa Zakonom o javnoj svojini. - Popis imovine je na{a zakonska obaveza. Zakon o javnoj svojini je po prvi put lokalnim samoupravama dao mogu}nost da popi{u i upi{u svoju imovinu i po-

koja u~estvuje u ovom projektu dobi}e svoj katalog imovine i ta~no znati ~ime raspola`e, a to predstavqa osnov svih budu}ih poslovnih aktivnosti na poqu investicija - istakao je za “^a~anski glas” Lukovi}. Na sastanku u Ariqu su precizirani rokovi do kada mora biti zavr{eno uskla|ivawe svih op{tinskih akata, a slede}i susret radnih grupa zakazan je za 20. mart u op{tini Gorwi Milanovac. V. S.

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33


PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

25

LU^ANI

SA 46. SEDNICE OP[TINSKOG VE]A U LU^ANIMA

PRIHVA]EN PREDLOG LOKALNOG AKCIONOG PLANA ZAPO[QAVAWA Na 46. sednici Op{tinskog ve}a, odr`anoj u petak, 21. februara, ve}nici su razmatrali 11 ta~aka dnevnog reda. Iako je bilo predvi|eno da se ~lanovi Op{tinskog ve}a na istom zasedawu izjasne i o predlogu re{ewa o raspodeli sredstava udru`ewima gra|ana u 2014. godini, ova ta~ka je skinuta sa dnevnog reda i odlo`ena za narednu sednicu. e}nici su dali saglasnost na predlog izmena i i dopuna odluke o radnim odnosima, platama, naknadama i drugim primawima izabranih, imenovanih i postavqenih lica u op{tini Lu~ani, u kome se ka`e da biv{i funkcioneri, ukoliko se nakon prestanka funkcije u roku od 15 dana ne vrate kod svog ranijeg poslodavca, imaju pravo na tromese~nu naknadu i to u visini plate koju su ostvarivali pre raskidawa radnog odnosa. Pravo na naknadu plate prestaje pre isteka navedenog roka ako biv{i funkcioner zasnuje radni odnos ili stekne pravo na penziju. Pravo mo`e biti i produ`eno za jo{ tri meseca ukoliko u tom periodu biv{i funkcioner sti~e pravo na penziju. Na sednici je usvojen Statut Doma zdravqa op{tine Lu~ani i Pred{kolske ustanove “Na{a radost”. Op{tinsko ve}e je razmatralo i prihvatilo godi{wi plan rada i stru~nog usavr{avawa zaposlenih u De~jem vrti}u “Na{a radost” za {kolsku 2013/2014. godinu. Op{tinsko ve}e je dalo podr{ku predlogu Lokalnog akcionog plana zapo{qavawa za 2014. godinu. Ovaj akt utvr|uje prioritete i mere za unapre|ewe zaposlenosti i smawewe nezaposlenosti na teritoriji Op{tine. Oslowen je na Nacionalnu strategiju zapo{qavawa za period od 2011. do 2020. godine i u wegovoj izradi su u~estvovale sve relevantne institucije, socijalni partneri i ostale zainteresovane strane. Zakon o zapo{qavawu predvi|a mogu}nost da lokalna samouprava u okviru svog akcionog plana obezbe|uje vi{e od polovine sredstava po-

V

trebnih za finansirawe odre|enih programa ili mera aktivne politike zapo{qavawa i mo`e podneti zahtev resornom ministarstvu za u~e{}e u finansirawu. Da bi jedinici lokalne samouprave bilo odobreno sufinansirawe programa, neophodno je da ima formiran Lokalni savet za zapo{qavawe, usvojen Lokalni akcioni plan zapo{qavawa i obezbe|ena sredstva za finansirawe programa. Kako je istaknuto u tekstu Lokalnog akcionog plana op{tine Lu~ani, na ovom podru~ju `ivi oko 20.897 stanovnika. Polovina `iteqa se svrstava u aktivne i oni `ive u dve gradske i 36 seoskih mesnih zajednica. Polovina aktivnog stanovni{tva je anga`ovana

u poqoprivredi. Draga~evo je prepoznatqivo po proizvodwi maline, {qive, jabuke i krompira, preduze}u “Milan Blagojevi} - Namenska” i Draga~evskom saboru truba~a koji je prerastao u svetski brend. Poqoprivredno zemqi{te je osnovni i najzna~ajniji prirodni resurs sa kojim raspola`e op{tina Lu~ani, pa bi poqoprivreda u budu}nosti trebalo da ostane okosnica i nosilac ekonomskog i dru{tvenog razvoja draga~evskog kraja. U Op{tini ima 3.488 registrovanih poqoprivrednih gazdinstava i nekoliko preduze}a koja se bave otkupom i preradom poqoprivrednih proizvoda. Iako postoje svi preduslovi za razvoj poqoprivrede, poqoprivrednici se susre}u sa odre-

|enim problemima, me|u kojima su najizrazitiji usitwena gazdinstva, nedostatak sredstava, nedovoqna informisanost o programima i merama dr`avne podr{ke, tradicionalni na~in poqoprivredne proizvodwe i sli~no. Veliki potencijal predstavqaju mala i sredwa preduze}a, koja su prema svom nivou razvijenosti najvitalniji i ekonomski najefikasniji deo poqoprivrede. Otuda je neophodno pru`iti i odgovaraju}u podr{ku ovom sektoru privrede, kako bi se omogu}io wihov napredak i otvarawe novih radnih mesta. U op{tini Lu~ani zaposlewe ima 3.720 lica. Od ukupno 1.900 nezaposlenih, 882 mu{karca i 1.018 `ena, 184 lica imaju viso-

ku i vi{u stru~nu spremu. Priorit et u merama aktivne politike zapo{qavawa }e imati mladi do 30 godina, koji bi prvi put trebalo da zasnuju radni odnos u svojstvu pripravnika, vi{ak zaposlenih i nezaposlena lica, starija, od 50 godina i niskokvalifikovani kadrovi, kojih je na evidenciji nezaposlenih 560. Akcioni plan zapo{qavawa za ovu godinu predvi|a subvencije za samozapo{qavawe, subvencije poslodavcima za novootvorena radna mesta, javne radove i stru~nu praksu, kao mere aktivne politike zapo{qavawa. Sredstva za sprovo|ewe mera aktivne politike predvi|ena su odlukom o op{tinskom buxetu, a sporazum o realizaciji zkqu~uju Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe i lokalna samouprava. Za realizaciju mera aktivne politike zapo{qavawa predvi|enih Lokalnim akcionim planom potrebno je 11.160.000 dinara. Op{tina Lu~ani bi trebalo da izdvoji oko 5.694.000 dinara, a ostatak sredstava resorno ministarstvo ili donator. O~ekuje se da }e u 2014. godini za otvarawe novih radnih mesta u Srbiji, pa samim tim i u op{tini Lu~ani, deo sredstava sti}i i iz predpristupnih fondova Evropske unije, kroz direktne grantove Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, u sklopu mera aktivne politike zapo{qavawa. Ve}nici su razmatrali i veoma detaqan izve{taj o radu Op{tinskog {taba za vanredne situacije u 2013. godini, kao i godi{wi plan rada [taba i ope-

rativni plan za odbranu od poplava za 2014. godinu. Veliko interesovawe pobudila je informacija o klizi{tima, koja su u proteklom periodu evidentirana na podru~ju Op{tine. Detaqan izve{taj, sa konkretnim lokacijama i stawu klizi{ta, pripremilo je Javno preduze}e “Direkcija za razvoj”. Ve}e je donelo zakqu~ak da “Direkcija” i Odeqewe za lokalni ekonomski razvoj do 31. marta urade projekat i predra~un radova za sanaciju najkriti~nijih klizi{ta, kako bi se kori{}ewem buxetskih, ali i nekih drugih sredstava, ovaj veoma ozbiqan problem razre{io do kraja godine, istakao je Mladomir Sretenovi}, predsednik Op{tine. Na sednici se govorilo i o racionalizaciji javne rasvete u Lu~anima i Gu~i. Ve}nicima je predstavqena ponuda zamene javne rasvete energetski efikasnom led rasvetom slovena~ke firme ETT LIGHTING, kako bi se ostvarile u{tede elektri~ne energije. S obzirom da je re~ o pozama{nim nov~anim sredstvima, ve}nici su predlo`ili da se za rekonstrukciju i racionalizaciju javne rasvete uradi idejni projektat, sa kompletnim predra~unom radova i da se nakon toga donese kona~na odluka. Iako je bilo predvi|eno da se na sednici Op{tinskog ve}a razmatraju izve{taji o radu svih javnih preduze}a i ustanova, s obzirom na to da je 28. februar posledwi rok za usvajawe finansijskih izve{taja, ova tema }e biti na dnevnom redu narednog zasedawa. V. S.


26

OGLASI

MALI

OGLASI

KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2. Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675

PRODAJEM ku}u u Dqinu kod Lu~ana, sa 5 ari placa. Tel. 066/ 039-025 NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM troiposoban stan od 90 m2, u Beogradu – Medakovi}. Cena 97. 000 evra. Tel. 011/ 304-6-664 PRODAJEM trosoban stan od 82 m2 u U~iteqskoj ulici, cg, lift. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2, 5. sprat, D. Markovi}. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2 na Keju. Cena 26. 000 evra. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan od 47 m2 na Avlaxinici, 3. sprat, 35. 000 evra. Tel. 060/ 76-76-064

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski PRODAJEM dvoiposoban stan od 60 m2 na Avlaxinici, CG, 2. sprat. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM dvoiposoban stan od 70 m2 ili mewam za mawi uz doplatu, B.V. Karaxi}a 5. Tel. 064/ 396-4-187 PRODAJEM dvoiposoban stan od 65 m2, 3. sprat, Nemawina, cena 37. 000 evra. Tel. 060/ 7676-064 PRODAJEM dvoiposoban stan od 53 m2, 1. sprat, H. Morava. Cena 35. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2 na Avlaxinici. Cena 32. 000 evra. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, Kalu|erice, CG, lift. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM dvosoban stan od

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

065/2004-115 Marija

41 m2 na Qubi} keju. Cena 30. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2, noviji, peti sprat, u`i centar, cg. Tel. 064/ 403-7-359 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2 kod Medicinske {kole, 23. 000 evra. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM dvosoban stan od 43 m2+ 10 m2, {iri centar. Cena 29.500 evra. Tel. 060/ 4342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2 kod H. Morave. Tel. 060/767-6-064 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2 kod O[ “ Milica Pavlovi}”. Cena 30. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 47 m2 na Keju. Cena 30. 000 evra. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 35.18 m2 kod Medicinske {kole. Cena 24.500 evra. Tel. 060/ 767-6-064 PRODAJEM jednosoban stan od 37 m2 na Keju. Cena 25. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan od 40 m2, sre|en, pogodan i za poslovni prostor. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM garsoweru od 25 m2 na Avlaxinici. Cena 15.500 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM novu garsoweru od 33 m2 sa svim stvarima. Cena 25.500 evra. Tel. 032/ 342190 PRODAJEM stan od 36 m2, kompletno sre|en, CG, terasa. Tel. 065/ 34-65-411 PRODAJEM ukwi`en lokal od 54 m2 na Avlaxinici. Tel. 062/ 375-579 PRODAJEM ku}u i plac od 10 ari u Kulinova~kom poqu 78. Tel. 064/ 471-74-83 PRODAJEM ku}u – trosoban stan u blizini vrti}a “Neven”. Tel. 065/ 346-5-411 PRODAJEM ku}u od 160 m2 sa pomo}nim objektima u Atenici sa 9. 61 ar placa. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u u Atenici, od 80 m2 sa 6.3 ara placa. Tel. 342-190 PRODAJEM ku}u od 45 m2 kod Slobodinog igrali{ta. Cena 26. 000 evra. Tel. 065/ 346-5-411 PRODAJEM ku}u kod Suda od 80 m2. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u od 240 m2 P+PK, sa svim stvarima, kod

OBAVE[TEWE Pozivamo sva lica mu{kog pola, ro|ena 1996. godine i starijih godi{ta (ro|eni 1984 – 1995. godine), koja iz bilo kojih razloga nisu uvedena u vojnu evidenciju u kalendarskoj godini u kojoj su navr{ila osamnaest godina `ivota, da se jave u

CENTAR MINISTARSTVA ODBRANE ^A^AK Ulica: Vladike Nikolaja Velimirovi}a broj 5, soba 11 radi uvo|ewa u vojnu evidenciju. Uvo|ewe u vojnu evidenciju vr{i}e se svakog radnog dana, u periodu od 3. 2. - 28. 2. 2014. godine, od 09,00 do 14,00 ~asova. Rerut koji se uvodi u vojnu evidenciju treba, na uvid, da ponese: - Li~nu kartu - Uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije ili izvod iz mati~ne kwige ro|enih.

CENTAR MINISTARSTVA ODBRANE ^A^AK

kafane Gurman. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM ku}u od 240 m2, Po+Pr+Pk, sa 2. ara placa, sre|ena, sa stvarima. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM ku}u od 56 m2 sa 3.74 ara placa u Ko{utwaku. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dve ku}e , Avlaxinica, plac 4 ara, 73. 000 evra, dogovor. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM dve ku}e od 64 m2 i 60 m2 sa 5.10 ari placa u Qubi}u. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 80 m2, Baluta Zabla}ska, {tala 200 m2, plac 26 ari. Tel. 061/ 1853-754 PRODAJEM ku}u na Suvom bregu od 70 m2, sa 4.12 ari placa. Cena 39. 000 evra. Tel. 342-190 PRODAJEM vikendicu sa 38 ari placa u Pakovra}u. Cena 8.500 evra. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u, lokacija budu}nosti. Tel. 060/ 55-89-296 PRODAJEM vikendicu u Pakovra}u, plac 38 ari. Cena 8000 evra. HITNO! Tel. 064/ 669-8-560 PRODAJEM vikend ku}u od 60 m2 na Karauli, sa 38 ari placa. Cena 16.000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM gara`u od 20 m2, Dr. Mi{ovi} 136/5. Cena po dogovoru. Tel. 883-648 NEKRETNINE - IZDAVAWE IZDAJEM povoqno trosoban zaseban sprat u Gorwem Milanovcu. Tel. 061/ 321-40-91 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, Zvezdara, do marketa “Supervero”. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM dvosoban stan u centru Tivta, blizu pla`e, kablovska, klima. Tel. 0038269387423 IZDAJEM dvosoban name{ten stan od 40 m2, u centru grada, iznad “Galije”, prvi sprat, pogodan i za poslovni prostor. Tel. 065/ 210-1-241 IZDAJEM zasebnu name{tenu ku}u od 50 m2, ulica Ilije Gara{anina 11, kod “Belvija”. Tel. 064/ 251-96-76, 032/ 55-22863 IZDAJEM ku}u u ulici Kneza Milo{a 15. Tel. 343-285 IZDAJEM jednosoban name{ten stan blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 065/ 262-5-285 IZDAJEM stan za u~enicu ili zaposlenu devojku u ul. K. V. Popovi}a 4. Tel. 066/ 910-3-044 IZDAJEM stan sa parnim grejawem blizu fakulteta. Tel. 064/ 920-6-704 IZDAJEM sobu blizu Tehni~kog fakulteta, poseban ulaz, grejawe, kupatilo. Tel. 060/ 707-1-141 IZDAJEM sobu u dvosobnom stanu u zasebnoj ku}i. Cena 50 evra. Tel. 367-416 IZDAJEM lokal od 40 m2. Tel. 063/ 629-673 POTREBNA cimerka za jednosoban stan ili garsoweru. Tel. 064/ 489-1-932 POTREBNA soba ili garsowera , name{tena za studenta. Tel. 065/ 678-7-728 PLACEVI PRODAJEM plac od 84 ara u Loznici. Cena 8.500 evra. Tel. 032/ 342-190

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

PRODAJEM livadu od 54 ara, pored seoskog puta, 2 km od asfaltnog puta Vu~kovica – D. Dubac. Cena 300 evra. Tel. 064/ 12-41-806 PRODAJEM plac od 25 ari , Kulinova~ko poqe 78. Tel. 064/ 471-74-83 PRODAJEM plac od 5 ari na Obre`u, cena 16.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM {umu od 48 ari, u Vi~i, zaseok Palo~ak-Jasik. Cena 480 evra. Tel. 064/ 33-20830 PRODAJEM plac od 26 ari u Qubi}u, sa 150 kom. vi{we. Tel. 064/ 11-90-952 PRODAJEM plac od 11 ari u Preqini. Cena 4.400 evra. Tel. 032/ 342-190 RAZNO PRODAJEM novi agregat. Tel. 061/ 641-7-105, 064/ 164-3-319 PRODAJEM EKO TEK radijator, 450 w, garancija 2 godine. Cena 90 evra. Tel. 581-3-040 PRODAJEM bojler Magnohrom, od prohroma. Tel. 061/ 641-7-105, 064/ 164-3-319 PRODAJEM povoqno trgova~ku tezgu. Tel. 334-345, 065/ 333-4-346 PRODAJEM dva trimera. Tel. 061/ 641-7-105, 064/ 164-3-319 PRODAJEM meleme za le~ewe ~ukqeva na nogama. Tel. 063/ 695-019 PRODAJEM ve{ ma{inu Gorewe. Tel. 061/ 641-7-105, 064/ 164-3-319 PRODAJEM hrastovu burad od 500 litara i prohromske cisterne od 25000 i 50000 litara. Tel. 063/ 882-0-862 PRODAJEM elektri~ni {poret. Tel. 061/ 641-7-105, 064/ 164-3-319 PRODAJEM motor Piaggio libertu 125, registrovan, vlasnik, kofer, vizir. Cena 580 evra. Tel. 066/ 352-044 PRODAJEM stog sena. Tel. 064/ 417-5-628 PRODAJEM usisiva~. Tel. 061/ 641-7-105, 064/ 164-3-319 PRODAJEM balirano seno. Tel. 063/ 614-586 PRODAJEM veliku cerovku. Tel. 064/ 417-5-628 PRODAJEM televizore Soni, Samsung i Gruding. Tel. 061/ 641-7-105, 064/ 164-3-319 PRODAJEM sadnice maline Tulamin. Cena po dogovoru. Tel. 060/ 484-4-417 PRODAJEM kosa~icu na struju. Tel. 061/ 641-7-105, 064/ 1643-319 PRODAJEM sadnice malina ameri~ki Vilamet i bagremove direke. Tel. 061/ 191-1-309 PRODAJEM kompletan inventor za kafi} ili bife. Tel. 221-240, 060/ 063-8-122 PRODAJEM kraqicu pe} na drva. Tel. 061/ 641-7-105, 064/ 164-3-319 PRODAJEM polovna zastakqena prozorska krila, cena 200,00 dinara komad. Tel. 334346, 065/ 333-43-46 PRODAJEM zasad jabuka, pogodan za gradwu, kraj puta potez Pajovi}i, Dowa Je`evica. Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM 5 tepiha, regal, ormar , zidne police, cipelar, TA pe} , kau~, stolariju. Tel. 062/ 805-6-782 PRODAJEM radijatore. 061/ 641-7-105, 064/ 164-3-319 KUPUJEM sve vrste kwiga, osim uxbenika i komunisti~kih kwiga, prednost ve}e koli~ine. Tel. 064/ 808-5-746

VOZILA PRODAJEM Golf 1, 81. God., registrovan do januara 2015. Cena 400 evra. Tel. 062/ 360880 PRODAJEM Golf 2, benzin, plin, 1989. godi{te, , registrovan. Tel. 064/ 255-1-517 PRODAJEM Fiat Stilo Karavan, plin, klima, 2003. godi{te. Cena 2. 100 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Fiat 500 L, kredit ili gotovina. Tel. 064/ 4674-338 PRODAJEM Fiat Punto , ekstra stawe, kompletno opremqen. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM Fiat Tempra benzin, plin, klima, 1997. godi{te. Cena 1. 200 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Opel Korsu 1.2. benzin, klima, 5-ora vrata, 2001. godi{te. Cena 2. 100. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Renault Thalia 1. 6 benzin, klima, 2004. godi{te, Cena 2. 650 evra. Tel. 064/ 2402-699 PRODAJEM Citroen Xara Pikaso, 1.6. hdi, 2005. godi{te. Cena 3. 700 evra. Tel. 064/ 2402-699 PRODAJEM Peugeot 305, 1.9 dizel, 84. godi{te, u skromnom stawu. Tel. 064/ 159-3-082 USLUGE USLUGE izrade svih vrsta ugovora, stru~no i povoqno Tel. 062/ 166-2-208 USLUGE ugradwe laminata. Tel. 064/ 536-7-080 USLUGE pomo}i u ku}i, ~i{}ewe, Gorwi Milanovac. Tel. 061/321-40-91 USLUGE popravke elektri~nih instalacija i svih vrsta ku}nih aparata. Tel. 060/ 034-8-663 USLUGE specijalnog zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 066/ 910-9-889 USLUGE nadogradwe kose, 100% prirodna, bez sintetike, italijanska i brazilska. Tel. 064/ 494-1-758 USLUGE ~uvawa dece, starijih osoba, pomo} u ku}i. Tel. 065/ 55-011-97 USLUGE prevoza minivanom do Aerodroma Beograd. Cena 5.000 dinara. Tel. 062/ 372-063 USLUGE prevoza i selidbe sa monta`om i demonta`om. Tel. 064/ 217-60-82, 032/ 55-63-571 USLUGE selidbe i prevoza. Selite se sa najboqima.www. selidbe - 032. comp. rs. Tel. 064/ 173-5-093 USLUGE ugovorene vo`we minivanom do {est osoba. Tel. 062/ 372-063 USLUGE zidawa svih vrsta dimwaka, pe}i, pregradnih zidova i trotoara. Tel. 064/ 536-7-080 ^ASOVI u~enicima od 1-4 razreda, 60 min – 400,00 din, 90 min – 500,00 din. Tel. 060/ 685-4-380 POMA@EM va{oj deci pred{kolskog i {kolskog uzrasta ni`ih razreda u savladavawu gradiva. Tel. 064/ 2551-520 RAD sa decom pred{kolskog i {kolskog uzrasta do ~etvrtog razreda, dipl. U~iteq. Tel. 064/ 0777-900 ZAPOSLEWE ISKUSAN gra|evinski in`ewer tra`i posao izvo|ewa objekata. Tel. 064/423-8-472


27

OGLASI

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

AGENCIJA

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

Izdaju se u zakup prostorije: 1. prodavnice u Prijevoru, ukupne povr{ine 72m2, 2. bifea u Prijevoru, povr{ine 76m2.

STANOVI STANOVI - P-27.4 M2, PETI SPRAT, NOV, AVLAXINICA, 730 EVRA+ PDV - P-34 M2, CG, NEMAWINA. CENA 21.000 EVRA - P-35 M2, TRE]I SPRAT, CG, BALKANSKA, 24.000 EVRA - P-26 M2, PR, TA, QUBI] KEJ, 18.500 EVRA - P-48 M2, SEDMI SPRAT, CG, [IRI CENTAR, 26.500 EVRA - P-46 M2, PRVI SPRAT, CG, NOV, OBILI]EVA, 800 EVRA+PDV - P-30 M2, TRE]I SPRAT, CG, AVENIJA2, 22.500 EVRA - P-41 M2, [ESTI SPRAT, QUBI] KEJ, 25.000 EVRA - P-34 M2, TRE]I SPRAT, TA, NEMAWINA, 18.500 EVRA - P-52 M2, DRUGI SPRAT, TA, HOTEL MORAVA, 27.000 EVRA - P-60 M2, PRVI SPRAT, CG, ALVAXINICA, 35.000 EVRA - P-67 M2, ^ETVRTI SPRAT, CG, AVENIJA 2, 39.000 EVRA - P-56 M2, ^ETVRTI SPRAT, CG, HOTEL MORAVA, 35.000 EVRA - P-50 M2, PRVI SPRAT, CG, QUBI] KEJ, 30.000 EVRA

Savet Mesne zajednice Prijevor objavquje OGLAS o izdavawu u zakup prostorija prodavnice i bifea u Prijevoru putem javnog nadmetawa (licitacije)

- P-57 M2, ^ETVRTI SPRAT, CG, AVENIJA 2, 31.000 EVRA - P-54 M2, PETI SPRAT, CG, AVENIJA 1, 33.000 EVRA - P-47 M2, DRUGI SPRAT, CG, NEMAWINA, 29.900 EVRA - P-53 M2, 12. SPRAT, CG, QUBI] KEJ, ODLI^AN, 31.000 EVRA - P-73 M2+6 M2, PRVI SPRAT, ALVAXINICA, 59.000 EVRA - P-68 M2, PRVI SPRAT, CG, QUBI] KEJ, 45.000 EVRA - P-64 M2, ^ETVRTI SPRAT, CG, NOV, HOTEL MORAVA, 37.000 EVRA

KU]E - P-80 M2, 4.3 ARI PLACA, ATENICA, 35.000 EVRA - P-60 M2, 6.3 ARI PLACA, ATENICA, 29.000 EVRA - P-160 M2, 17 ARI PLACA, ATENICA, 32.000 EVRA - P-70 M2 + 90 M2, 3.5 ARI PLACA, KQU^KA, 22.000 EVRA - P-290 M2, PR+2, NOVO, 135.000 EVRA

Prostorije prodavnice i bifea nalaze se u Domu kulture u Prijevoru, na k.p. br. 1838/22 u KO Prijevor i izdaju se u zakup na 5 godina. Obaveza zakupca prodavnice je da izvr{i neophodne radove na renovirawu, a vrednost radova se ura~unava u zakupninu. Zakupac je u obavezi da snosi tro{kove kori{}ewa i teku}eg odr`avawa prostorija koje se izdaju u zakup za obavqawe trgovine prehrambenom i me{ovitom robom (prodavnica), odnosno ugostiteqske delatnosti (bife). Javno nadmetawe }e se obaviti 10. marta 2014. godine u 16,00 ~asova u prostorijama Mesne zajednice Prijevor u Prijevoru, do kada se najkasnije mogu podneti pisane prijave za u~e{}e na licitaciji za zakup prostorija iz ta~ke 1. i 2. ovog oglasa. Prostorije prodavnice i bifea se mogu pogledati svakog dana u vremenu od 8,00 do 20,00 ~asova. Kontakt telefon: 064/1588901. Po~etni iznos mese~ne zakupnine na javnom nadmetawu je 21.600 dinara za zakup prodavnice i 22.800 dinara za zakup bifea. U~esnik na javnom nadmetawu du`an je da prethodno uplati depozit u visini od 30% navedene po~etne vrednosti zakupnine na uplatni ra~un br. 840-744141843-14, model 97, poziv na broj 12-034-54-3701. Prostorije se izdaju u zakup bez inventara i opreme, koji obezbe|uje zakupac. Sa pravnim ili fizi~kim licem koje na javnom nadmetawu ponudi najvi{u zakupninu i ispuni ostale navedene uslove zakqu~uje se ugovor o zakupu na odre|eno vreme. Na uslove i postupak sprovo|ewa javnog nadmetawa, kao i na mogu}nost produ`ewa trajawa zakupa, primewuje se uredba Vlade o izdavawu u zakup stvari u javnoj svojini. Prijava za licitaciju obavezno sadr`i: li~ne podatke o fizi~kom licu, odnosno preduzetniku ili pravnom licu, mati~ni broj, kopiju li~ne karte, odnosno re{ewa o upisu u registar kod nadle`nog organa, dokaz o uplati depozita i punomo}je za lice koje zastupa podnosioca prijave. Podnosioci neblagovremene ili nepotpune prijave ne mogu u~estvovati u postupku javnog nadmetawa, a nepotnune i neblagovremene prijave se odbacuju.

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

STANOVI P-30 m2, 3. sprat, CG kalorimetri, Avenija 2. Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, D.Markovi}. Cena 35.000 eura P-57 m2, 6. sprat, cg, Avenija 2. Cena 31.000 eura P- 68 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 38.000 eura P-53 m2,3. sprat, cg, Draga~evska, 35.000 eura P-43 m2, 3. sprat, TA, Qubi} kej. Cena 21.000 evra P-47 m2, 1. sprat, CG, Obili}eva, nov. Cena 41.000 evra sa PDV-om P-60 m2, 2. sprat, cg,

Alvaxinica. Cena 36.000 evra P-74 m2, 2. sprat, cg, Obili}eva. Cena 49.000 evra P- 78 m2, 2. sprat, CG, Kej, 46. 000 evra P- 40 m2, prizemqe, TA, B. Jankovi}, 30.000 evra P- 49 m2, VP, CG, Svetog Save, 31.000 evra P- 41 m2, VP, CG, Qubi}ska, 36.000 evra P- 52 m2, 1. Sprat, TA, kod Medicinske {kole, 23.000 evra P- 58 m2, 5. Sprat, CG, D. Markovi}, 31.000 evra KU]E P- 50 m2, 6.3 ara, Kulinovci, 32.000 eura P- 60 m2, 6 ari, Avenija. Cena 35.000 eura P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe. Cena 30.000 eura P-90 m2, na 4 ara, Qubi}. Cena 32.000 eura P-120 m2, 5 ari, Qubi} P-200 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 51.000 eura P-50 m2, 60 ari, Kuki}i, sre|ena

P-80+30 m2, 16 ari, Trep~a, sre|ena, sa stvarima,CG, izolacija P-120 m2, 8 ari, kod Po{tinog magacina, 45.000 eura P- 50 m2, 13 a, Savkovi}a kosa, 13. 000 evra P- 110 m2, 34 ara, Loznica, 20. 000 evra IMAWA 2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 15000 eura sa stvarima 2 ku}e, 1, 89 ha, Pakovra}e, 43.000 eura 180 m2, 2 ha, Ka~ulice, 16.000 eura 90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pom. objekata, 35.000 eura 50 m2, 90 ari, Gorwa Gorevnica. Cena 26.000 eura 80 m2, 1.75 ha, Prijevor, 45.000 eura LOKALI 37 m2, Obili}eva, 41.000 eura 60 m2, B. Jankovi}a, 52.000 eura

1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije CA30/CAH30/CAU30, koji se realizuje na krovu objekta JP PTT SAOBRA]AJA “SRBIJA” na k.p.br. 753/1 K.O. ^a~ak u ulici Gradsko {etali{te. 2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom od 08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. 3. Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu rezultata navedenog upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na `ivotnu sredinu. NA^ELNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dip. ing. arh

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU 1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev investitora “TELEKOM SRBIJA” AD, za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu projekta radio bazne stanice mobilne telefonije na lokaciji “Jan~i}i”, CA68/CAU68, ^a~ak na k.p. 1194/3 KO Jan~i}i, teritorija grada ^a~ka. 2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom od 08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. 3. Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu rezultata navedenog upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na `ivotnu sredinu. NA^ELNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dip. ing. arh


28

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

SPORT

FK BORAC

STARTUJE PROLE]NO PRVENSTVO osledwu proveru uo~i prole}nog dela sezone fudbaleri Borca imali su pro{le subote protiv kraqeva~ke Sloge. Ova utakmica zavr{ena je nere{enim rezultatom 1:1. Tromese~na pauza u Prvoj ligi Srbije zavr{ava se sutra. Za to vreme ^a~ani su odigrali vi{e prijateqskih utakmica i boravili na priprema-

P

ma u Ohridu. U me|uvremenu u klub su stigla i nova poja~awa, a glavni ciq je odavno dobro poznat, osvajawe Super lige. Prvu utakmicu u nastavku takmi~ewa Borac sutra igra protiv Metalca iz Gorweg Milanovca. Kom{ijski derbi po~iwe u 13,30 ~asova na stadionu FK Borac

ODR@ANA REDOVNA SKUP[TINA GRADSKOG FUDBALSKOG SAVEZA

FUDBAL, GLAVNI PRIORITET Nenad Stankovi} i ]uka Radowi}

sali Gradske skup{tine u ponedeqak je odr`ana druga redovna Skup{tina Fudbalskog saveza ^a~ka za mandatni period 2012 - 2016. U sve~anom delu Skup{tine podeqeno je po pet lopti u~esnicima Zimske

U

fudbalske lige. Darodavac je bila Zber banka. Gradski fudbalski savez je ove godine doma}in projekta “Deci s qubavqu” u ~ijem sastavu je i Zimska liga, a pokroviteq Zber banka.

Po dve lopte, donacija firme “Le|ea”, pripale su klubovima sa teritorije ^a~ka. Na samom kraju sve~anog dela sednice nagra|eni su sportski radnici koji su doprineli razvoju fudbala u

POKLONI ZA PLANINAC I MORAVU Gradski fudbalski savez poklonio je nedavno kopa~ke fudbalskim klubovima Planinac iz Vujetinaca i Moravi Mojsiwe. - Prilikom poseta klubovima uvideli smo kakva oprema im je najpotrebnija. Nadam se da }emo im dosta olak{ati ovom donacijom - rekao je generalni sekretar FSG Milo{ Teofilovi}. - @eleo bih da zahvalim Savezu i nadam se da }emo u novim kopa~kama postizati boqe rezultate - re~i su sekretara FK Planinac Mioquba Markovi}a.

^a~ku. Nagrade su oti{le u ruke biv{ih fudbalskih sudija @ivote Duwi}a i Jovice Stankovi}a, kao i trenera koji su veliki deo svoje karijere posvetili radu sa mladima, Darka Duki}a, Stepana Katani}a, Du{ana Kuki}a, Mihaila Kolarevi}a, Milojka Trnavca. Nagrada je i posthumno dodeqena za Du{ana Mari}a. Dobili su je i dugogodi{wi sportski radnici Vidoje Jovanovi}, Milun Petrovi}, @ivan Lazovi}, Haxi Goran Milovanovi}, Zoran Kosti}, kadetska ekipa FK Sloboda, medijska ku}a “Aten{n” i Grad ^a~ak. Priznawe najboqem igra-

~u u istoriji ~a~anskog fudbala pripalo je Du{anu ]uki Radowi}u. U radnom delu skup{tine predsednik FSG Nenad Stankovi} predstavio je aktivnosti Saveza u 2013. godini. Stankovi} je potvrdio da }e ova organizacija i daqe, u skladu sa svojim mogu}nostima, pomagati klubove sa seoskog i gradskog podru~ja. Kao najva`nije aktivnosti u prethodnom periodu istakao je pomo} klubovima u vidu sportske opreme, organizaciju {kola za sudije, seminara za polagawe trenerske UEFA “C” licence, osnivawe {kola fudbala u Bresnici i

KARATE

ODBOJKA

DOTACIJA KLUBOVIMA Predsednik gradske Komisije za sport Vl;adan Mili} podsetio je da je ove godine iz gradskog buxeta za sportske klubove izdvojeno 45 miliona evra. Za uspe{ne sportiste i rekonstrukcije sportskih terena odvojeno je po milion dinara. Prijevoru. Na sednici je usvojen predlog predstavnika FK Orlovac Vladimira Da~ovi}a da u ^a~ku bude izgra|en teren sa ve{ta~kom travom koga }e mo}i da koriste ovda{wi klubovi. Predstavnik KMF “Fonatana” Veqko Stevani} predlo`io je da Gradski savez pokrene inicijativu za odr`avawe izborne skup{tine Sportskog saveza ^a~ka koji je osnovan 2012. i fakti~ki postoji samo na papiru. Z. J.

MALI FUDBAL

SLOBODA TRE]A NA OTVORENOM PRVENSTVU SRBIJE OK ^a~ak

REGIONALNA LIGA ZLATIBORSKO-MORAVI^KOG OKRUGA takmica 11. kola izme|u ^a~ka i Sjenice je odlo`ena, a ^a~anke danas do~ekuju Slogu iz Priboja. Susret }e biti odigran u 20,15 ~asova u Osnovnoj {koli “Milica Pavlovi}”. O~ekuje se te{ka i neizvesna utakmica, po{to je ekipa iz Priboja ja~a. To }e biti i izazov za ^a~anke da pru`e {to boqu

U

partijui gledaocima pravu zabavu. Za vikend po~iwu i takmi~ewa u pionirskoj konkurenciji. ^a~ak se u prvoj utakmici sastaje sa Crnoko-

PRVA LIGA SRBIJE 16. KOLO Takovo Zvezda Helios - Libero ^A 3:0 17. KOLO Futog - Libero ^A DRUGA LIGA ZAPAD 10. KOLO Borac - Gimnazijalac Ivawica - Sloboda S

3:1 3:1

TENIS

ZIMSKA LIGA VETERANA sportskom centru “Kolos” ovih dana aktuelna je Zimska liga teniskih veterana. Prvi deo lige, u kome je u~estvovalo deset igra~a, odigran je po jednostrukom bod sistemu. Posle devet uzbudqivih kola u polu-

U

finale doigravawa plasirali su se Sa{a Toma{evi}, Predrag Ikodinovi}, Neboj{a Rackovi} i Vladimir Duba. Polufinalni me~evi bi}e odigrani u sredu, 5. marta, u 17 ~asova.

organizaciji [otokan karate saveza Srbije i Karate federacije Srbije u Vaqevu je pro{log vikenda odr`ano Otvoreno prvenstvo dr`ave. ^a~anska Sloboda bila je ekipno tre}a iza beogradskog Olimpika i Kolubare iz Lazarevca. Zlatne medaqe u borbama osvojili su junior Marko Raji~i} (kategorija + 70 kilograma), kadet Vladimir Savi} (-50 kg) i pionir Andrej Gruji~i} (-30), dok je pionirka Milica Polu`i} (+35) osvojila srebro. Mar-

U

ko Raji~i} takmi~io se i u konkurenciji mla|ih seniora (+70) i u vrlo uzbudqivom finalu pripalo mu je jo{ jedno zlato. U katama zlatne medaqe su pripale Andreju Gruji~i}u, Nikoli Sari}u i Luciji Gruji~i}, srebrne Todoru Vasilijevi}u, Andrijani Milo{evi}, Jovani [ibali}, Sofiji ^upi}, Strahiwi \uraki}u i Antoniji Vu~eti}. Bronze su osvojili Jefimija Jovanovi}, Vawa Bojanovi} i Elena Milo{evi}.

FONTANA POBEDILA KR^AGOVO rijumfom nad Kr~agovom iz U`ica, 5:4, fudbaleri Fonatane zabele`ili su ~etvrtu pobedu u prole}nom prvenstvu i sve su bli`i poziciji koja vodi u elitu. Na ovoj utakmici dominirali su Jovanovi} i Drami}anin koji su postigli po dva gola. Nova tri boda doma}inima je doneo Spasojevi} pred sam kraj. - Bio je ovo vrlo dinami~an i zanimqiv me~ sa mnogo preokreta. Drago mi je da sam pru`io publici ne{to vredno i gledawa i pri~e. Potrudi}emo se da nastavimo pobedni~ki niz i nadam

T

se da }e za desetak dana biti mnogo vi{e qubiteqa malog fudbala u ^a~ku. Mislim da ovaj grad zaslu`uje prvoliga{a - rekao je Milorad Jovanovi}, igra~ koji je protiv U`i~ana izmamio najvi{e aplauza doma}ih i gostuju}ih navija~a. Na ovom me~u Fontana je bila oslabqena neigrawem kapitena Milo{a Ristanovi}a, Ivana Markovi}a, Dragana ]iri}a i golmana Milo{a Teofilovi}a. U slede}em kolu ^a~ani gostuju u U`icu istoimenoj ekipi.


29

SPORT

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

ATLETIKA

NEMAWA PRVAK BALKANA

tleti~ar ~a~anske Slobode i reprezentativac Nemawa Koji} osvojio je prvo mesto pro{log vikenda u trci na 800 metara u Instanbulu na seniorskom Balkanskom dvoranskom prvenstvu. Nemawa je 800 metara pretr~ao za 1:51,05, {to je i slabiji rezultat od wegovog li~nog rekorda (1:50,05). - Zadovoqan sam, naro~ito wegovim plasmanom. Ovo je tek prva godina kako se takmi~i u seniorskoj konkurenciji. Na istom takmi~ewu pro{le godine,

A

Nemawa je bio drugi. Ima boqi li~ni rekord od ovogodi{weg rezultata u Turskoj, ali je bio dobar, posebno u fini{u trke - ka`e Nemawin trener Slobodan Nixovi}. Atleti~ar Slobode bio je boqi za 71 stotinku i od favorita, naturalizovanog Tur~ina iz Kenije, Halita Kilica koji je zauzeo drugo mesto. Na dvoranskom mitingu reprezentacija Srbije osvojila je ~etiri zlatne medaqe. Ivana [panovi} je bila prva u skoku u daq, A{mir Kola{inac u bacawu kugle i Milo{ Raovi}

u trci na 400 metara. Zbog slabije finansijske situacije, na ovo takmi~ewe oti{ao je mawi broj reprezentativaca iz Srbije. To je bila nesre}na

BORAC MOCART SPORT

SUPER LIGA SVE BLI@A

okolnost i za ^a~anku Bojanu Kali~anin koja bi sa nedavno postignutim rezultatom u Ma|arskoj, mogla da bude druga u trci na 400 m. Z. J.

Borac Mocart sport: Avramovi} 2, Maravi}, Dedijer 18, Stevovi} 23, Dumi} 7, Pe{akovi} 14, Cvetkovi} 6, Radovi} 12. Vr{ac: Kasaba{i} 7, Cvetanovi} 2, Novak 12, Sila|i 18, Milo{evi} 11, Mijajlovi} 9, Api} 6, Savovi} 12

BMS - Vr{ac 82:77 (23/21, 18/18, 21/19, 20/19)

ako znatno oslabqeni, ko{arka{i Borac Mocart sporta uspeli su u 20. kolu da pobede Vr{ac i i otvore sebi novi put ka Super ligi. Na utakmici nisu igrali Marojevi}, koji je oti{ao iz kluba, povre|eni Mandi} i [qivan~anin, a zaigrali su tek oporavqeni Radovi}, Stevovi} i Maravi}. Borac je nastupio bez klasi~nog centra sa samo sedam igra~a u rotaciji. Vr{ani su dobro otvorili igru, ali se BMS ubrzo budi i do kraja prve ~etvrtine uspeva da ostvari prednost. Iako je drugih deset minuta borba bila prili~no izjedna~ena, doma}ini odlaze na odmor sa minimalnom predno{}u. Vrlo neizvestan bio je i nastavak, a pobedu ^a~anima doneli su razigrani Stevovi}, Dedijer, Pe{akovi} kojima su se

DRUGA MU[KA LIGA Mladost je izgubila od Napretka na gostovawu u Alesincu sa 90:66. U narednom kolu do~ekuju Vojvodinu. Utakmica }e biti odigrana sutra u 16 ~asova u hali Mladost. Posle 17 odigranih utakmica, Mladost je 14. sa 20 bodova.

I

i ostali pridru`ili punom snagom. Ni ovoga puta publika nije zakazala. - Kako smo i pred ovu utakmicu najavqivali, Vr{ac je nezgodna ekipa. Do{li su u te{kom trenutku, kada je ekipa prepolovqena zbog povreda i bolesti. Igraju na veliki broj poena, imaju odli~nu zonsku i alternativnu odbranu - prokomentarisao je iga~ BMS-a Filip Dedijer. - Mi smo dobro otvorili utakmicu, ali smo po~eli da

brzamo u {utevima i vratili Borac u `ivot. U prvom poluvremenu smo imali i 14 izgubqenih lopti, {to je previ{e. Nismo uspeli ni da sa~uvamo Dedijera - rekao je trener Vr{ca Oliver Popovi}. Do kraja prvenstva Borac Mocart sport igra}e jo{ tri utakmice kod ku}e, protiv Meridijane, Smedereva i FMP-a. O~ekuju ih gostovawa u Pan~evu, Kru{evcu i Beogradu. Prvi protivnik ovog vikenda im je Tami{.

- Za plasman u Super ligu trebalo bi da dobijemo sve utakmice na svom terenu i jednu na strani. Ukoliko pobedimo u Pan~evu, veliki su izgledi da produ`imo sezonu. Zbog dosta povre|enih i bolesnih igra~a te{ko je odraditi treninge, a kamoli odigrati utakmice. Ipak, nadajmo se najboqem. Verujem da }emo iskoristiti slobodne licence i anga`ovati poja~awe - ka`e igra~ BMSa Nikola Pe{akovi}. Z. J.

PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD @elezni~ar je na svom terenu pobedio Slogu iz Po`ege, 76:72. U 18. kolu u ^ajetini igra protiv Zlatibora. Trenutno je peti na tabeli sa 27 bodova. DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD U 14. kolu pora`ene su obe ~a~anske ekipe Druge regionalne lige Zapad. ^a~ak basket tim izgubio je u [apcu od ekipe MO15, 89:65, a ^a~ak 94 je kod ku}e pora`en od Klika sa 70:55. U narednom kolu ^a~ak 94 gostuje Loznici, dok

^a~ak basket tim do~ekuje Studenta iz Bajine Ba{te. Na tabeli ^a basket tim je ~etvrti sa 21, a ^a~ak {esti sa 20 bodova. JUNIORSKA LIGA 15. KOLO Mladost - Sloboda 91:77 TABELA 3. Mladost

26

16. KOLO Partizan - Mladost KADETSKA LIGA 13.KOLO Sport’s World - Borac Mocart sport 67:57 TABELA 10. Borac Mocart sport

17

14. KOLO Subota, 12 ~asova, hala KK Borac Borac Mocart sport - Vr{ac

AMERI^KI FUDBAL

KANA\ANI POJA^ALI RATNIKE prvi tim ~a~anskih An|eoskih ratnika nedavno su stigla dva igra~a iz Kanade, Nik Evans (26) i Trejsi Bozard (23). Za razliku od Nika, Trejsi nije novajlija u Srbiji. Pro{lu sezonu je odigrao u zemunskim Piratima. U Srbiju je do{ao pravo iz

U

ameri~ke savezne dr`ave Ajova, gde je studirao fizi~ku kulturu i trenirao ameri~ki fudbal. Iako obijica poti~u iz zemqe u kojoj je ameri~ki fudbal jedan od vode}ih sportova, u ^a~ku ih nisu do~ekali amateri. - Imao sam dobru sezonu

u Piratima, ali sam hteo da napredujem i do{ao sam ovde. Za sada imamo samo dobra iskustva. Qudi su sjajni, hrana odli~na, sve {to probamo je vrlo ukusno. Meni su omiqene Kara|or|eve {nicle. Dobro smo se uklopili i u ekipu, ovde nema slabih igra~a -

ka`e Trejsi. - Svi su jako dobri i kao igra~i i kao qudi. Ose}amo se kao kod ku}e. Uop{te nas ne vu~e nostalgija za Kanadom. U prvo vreme nismo nikoga znali, samo smo razgovarali sa trenerom Sa{om, ali sada je ve} dosta boqe. Iz dana u dan, upoznajemo nove likove pri~a Nik. Wihov trener Sa{a Stojanovi} se pobrinuo i da wih dvojica {to boqe upoznaju qude i grad. Ali, Nik i Trejsi ne gube vreme. Polako su po~eli da savladavaju srpski jezik. - Prili~no je te`ak, mada zvu~i zanimqivo. Lep{i je od ruskog - uvereni su Kana|ani. Nik Evans dolazi iz Vinipege, kanadska oblast Manitoba. Studirao je en-

Trejsi i Nik sa trenerom Sa{om

glesku kwi`evnost i na kolexu trenirao ameri~ki fudbal. Trejsi Bozard je odrastao u Klershomu, oblast Alberta. U rodnom gradu je zavr{io sredwu {kolu i oti{ao u Ameriku na studije. Iako mla|i, kao igra~ ameri~kog fudbala ima ve}i sta` od Nika. Obojica su Ratnike poja~ali u pravo vreme. U predstoje}oj sezoni zajedno sa ^a~anima, Jagodincima

i Kraqev~anima juri{a}e u vi{i rang takmi~ewa. Prvu prvenstvenu utakmicu odigra}e 31. marta u ^a~ku protiv vaqevskih Vukova. Ukoliko se dobro uigraju, mo`da i du`e ostanu u ^a~ku. Nikova devojka je ostala u Kanadi, ali je Trejsi dostupan za ^a~anke. Z. J.


30

HOBI

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

RIBOLOV

KINOLOGIJA

MIGRACIJA SKOBAQA

PLAN MANIFESTACIJA ZA 2014. GODINU lanom manifestacija Kinolo{kog saveza Republike Srbije za 2014. godinu je odobreno odr`avawe 28 me|unarodnih, 81 nacionalna, kao i 97 specijalizovanih izlo`bi. Kinolo{ka sezona u Srbiji tradicionalo po~iwe velikom Me|unarodnom izlo`bom pasa svih rasa u Beogradu, koja je ove godine na programu 9. marta. Pored toga, odobreno je odr`avawe ~itavog niza me|unarodnih i nacionalnih ispita i utakmica u radu za pti~are, goni~e, retrivere, {panijele, jamare i slu`bene pse. ^a~ansko Kinolo{ko udru`ewe “Dragan Radovi} – Xoni” bi}e u prilici da organizuje 23. Nacionalnu izlo`bu pasa svih rasa 12. oktobra, kao centralnu priredbu u sezoni.

P

vih dana po~ele su prole}na migracija i mrest skobaqa. Lov na dozvoqeni na~in nije zabrawen. Za vikend skobaq bi trebalo da stigne do ^a~ka.

O

Od 1. marta bi}e aktuelan lovostaj smu|a. Sutra po~iwe polagawe ispita za upravqawe motornim ~amcima i glise-

rima. Svi kandidati trebalo bi da se prijave do 10 ~asova u prostorijama Udru`ewa ribolovaca, na spratu restorana “Moravski alasi”. Potrebno je i da dostave dve fotografije (2,5 x 3 cm), fotokopiju izvoda iz mati~ne kwige ro|enih, li~nu kartu ili paso{. Dokaz o zdravstvenoj sposobnosti trebalo bi dostaviti najkasnije prilikom izdavawa dozvola.

Zavr{nica pro{logodi{weg jeseweg CACIB Beograd Pored toga, na program su i tri specijalizovane izlo`be: goni~a 17. maja, retrivera 31. maja i za rasu kane korso 4. oktobra. Nacionalna utakmica pasa pti~ara bi}e odr`ana 5. aprila, a goni~a 15. no-

vembra. Za po~etak marta planirano je organizovawe ocenskih smotri i ispita uro|enih osobina pti~ara, goni~a i retrivera. Sve informacije u vezi planiranih manifestacija

mogu se dobiti u kancelariji KU “Dragan Radovi} – Xoni” u prostorijama motela “Lova~ki dom” ponedeqkom od 17 do 19 sati ili putem telefona sekretara \or|a Radulovi}a 063/ 393 808.

mi~ewa je udru`ewe GSS 185 “Dva goluba” sa prosekom iz tri rezultat 9 h 3’ 31’’. Zbog nepovoqnih vremenskih uslova nije odr`ano Seniorsko prvenstvo Op{tinskog saveza ^a~ak, Juniorsko prvenstvo Srbi-

je, kao ni takmi~ewa u okviru Srbije +. Golubarska sezona po Takmi~arskom pravilniku GSS svake godine po~iwe 1. maja i traje do 30. septembra, sa ta~no odre|enim terminima za savezne utakmice.

GOLUBARI

REZULTATI ZA SVA VREMENA rotekla 2013. godina }e biti upisana zlatnim slovima u istoriji srpskog golubarstva po postignutim rezultatima i oborenim brojnim rekordima. Zna~ajnu ulogu u tome imali su upravo takmi~ari iz na{eg grada. Rekord na granici teorije, odnosno prosek leta jata koji je iznosio gotovo koliko i obdanica, ostvarili su srpski visokoleta~i Miluna Mini}a (GSS 185). Rezultat 15 h 5’ 48’’ doneo mu je prvo mesto u Seniorskom prvenstvu Golubarskog saveza Srbije. Tre}e mesto u istom takmi~ewu pripalo je Stanislavu Miqkovi}u (GSS 42) sa rezultatom 14 h 51’ 20’’, {esto Miroslavu Krako-

P

vi}u (GSS 185) 14 h 22’ 24’’, 12. Mirku Ostoji}u (GSS 185) 13 h 19’. Zahvaquju}i rezultatima Mini}a, Krakovi}a i Ostoji}a udru`ewe 185 “Dva goluba” je postalo ekipni {ampion Srbije. Tako|e u Seniorskom prvenstvu Golubarskog saveza Srbije dvocifrene rezultate ostvarili su jo{ Dragan Arsenijevi} 12 h 52’ 50’’, Mirko Dragi}evi} 12 h 37’ 30’’, Predrag Sredojevi} 11 h 58’, Qubomir \oki} 11 h 56’, Radoslav ]ebi} 11 h 53’ 48’’, Nenad Petrovi} 11 h 45’ 40’’ Radivoje Toma{evi} 11 h 43”, Milan Nixovi} 11 h 34”, Dragojlo Bojovi} 11 h 22’ 10’’, Dragoslav Mihailovi} 10 h 44’ 10’’,

Milivoje Pantovi} 10 h 04’. U Seniorskom prvenstvu Regiona 12 Zapadna Srbija napravqeno je 46 rezultata, od ~ega 19 dvocifrenih. Prva tri mesta osvojili su: Radomir Jova{evi} (GSS 460) sa prose~nim vremenom leta jata od 13h 46’ 36’’, drugi je bio Krawev~anin Vladimir Markovi} (GSS 13) sa rezultatom 13h 05’, a tre}i Stanislav Miqkovi} (GSS 42) sa 12 h 36’. Ekipni pobednik takmi~ewa je ~a~ansko GSS 42 sa prosekom tri rezultat 11 h 38’ 35’’. Ne{to skromniji rezultati napravqeni su u Juniorskom prvenstvu Regiona 12, gde je plasman ostvari-

lo osam takmi~ara. Pobedio je Du{ko Milo{evi} (GSS 185) rezultatom 7 h 34’ 10’’, drugi je bio Dragan Arsenijevi} (GSS 185) sa 7 h 24’ 34’’, a tre}i Kraqev~anin Aleksandar Jovanovi} (GSS 215) sa 7 h 24’. [ampion Regiona 12 za 2013. godinu je Dragan Arsenijevi} (GSS 185) sa prosekom dva rezultata 8 h 43’. Tako|e, osam rezultata napravqeno je i za Juniorsko prvenstvo Op{tinskog saveza ^a~ak. Pobedio je Dragan Blagojevi} (GSS 185) sa 11 h 22’, drugo mesto pripalo je Branku Milojevi}u (GSS 360) - 9 h 40’ 36’’, tre}e Du{ku Milo{evi}u (GSS 185) - 9 h 27’ 27’’. Ekipni pobednik tak-

marketing 032/342-276

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 28. februar

Subota, 1. mart

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 2. mart

VREMENSKA PROGNOZA Sreda, 5. mart

Utorak, 4. mart

Ponedeqak, 3. mart

^etvrtak, 6. mart

00C

30C

50C

20C

20C

-30C

140C

150C

150C

110C

70C

50C

Delimi~no obla~no

Vedro

Vedro

Sipe}a ki{a

Slaba susne`ica

Slaba susne`ica

30C 50C

Slaba ki{a


31

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

^AS IZ PRIRODE Ov~arsko-kablarskoj klisuri i na samoj teritoriji ^a~ka ima vi{e od 230 vrsta ptica. To je vi{e od dve tre}ine znanih vrsta ptica u Srbiji, a prema proceni ornitologa oko 150 vrsta ptica gnezdi se upravo u na{em kraju. Ima veoma retkih, neke su izuzetno korisne, druge su neobi~ne i lepe, a bez wihove pesme na{ `ivot bi bio mnogo siroma{niji i tu`niji... Opet, qudi su wihovi najve}i neprijateqi, jer im uni{tavaju stani{ta i gnezda, ubijaju ih, pa ~ak i namerno truju, ne razmi{qaju}i pre svega da se u tom „lancu“ prirode i sami nalaze. A sa takvim bogatstvom pti~ijeg sveta ^a~ak bi, zajedno sa drugim lokalitetima u okolini, mogao da razvije veoma popularan i unosan ekoturizam. Za to je potrebno „samo“ nekoliko koraka i ne velika ulagawa, a sve ulo`eno bi se mnogostruko vratio.

U

BOGATSTVO KOJE NAS OKRU@UJE Ornitolog Milan Ru`i} iz Dru{tva za za{titu i prou~avawe ptica Srbije ka`e da su neke vrste ptica

nestale, pre svega zbog pogubnog uticaja ~oveka. Primeri i{~ezlih vrsta i onih pred nestajawem su brojni - od beloglavog supa koji se nekada gnezdio na Kablaru, crne luwe i crne rode, orla zmijara, pa sve do bele rode, koja je nekada bila uobi~ajena u ~a~anskom kraju, a sada postoje samo dva gnezde}a para u Mr~ajevcima. - Pred izumirawem su i modrovrana, patuqasti orao, pa ~ak i jedna od najznamenitijih ptica u svetu sivi soko, jer ga golubari nemilosrdno progawaju, truju i ubijaju. Od nekoliko parova koje smo bele`ili u okolini ^a~ka dva su „nestala“. Sada znamo samo za jedan par u okolini klisure, ali ve} nekoliko godina ne uspevaju da se gnezde – ka`e Ru`i}, jedan je od pokreta~a Dru{tva. Vi{e od polovine ptica koje se gnezde u okolini ^a~ka su peva~ice. U na{oj blizini mo`emo videti nekoliko vrsta senica, drozdove, slavuje, crvenorepke, grmu{e, vrane, vrapce, kojih je, ka`e Ru`i}, tako|e sve mawe. Svih pet vrsta lasti poznatih u Srbiji, gnezdi se u na{em kraju, a od deset vrsta detli}a de-

SUVA MORAVA „URBANA DIVQINA“ vet svija gnezdo u okolini Morave, me|u kojima je i najve}i evropski detli} crna `una. Ona je ~ak pre nekoliko godina po~ela da se gnezdi u samom gradu, na ostrvu Suva Morava. - Wihov broj se pove}ava, kao i broj sova. Po gradu se mogu videti utine, kukumavke, pa ~ak i veoma retke kukuvije sa srcastim licem, kao i }ukovi, za koje smo postavili ku}ice u parkovima. Postavqawe 48 drvenih kutija za gne`|ewe {umskih sova dalo je veoma dobre rezultate, tako da svake godine imamo mladunce od dvadesetak parova. I najve}a sova na svetu buqina gnezdi se kod nas, a jedan od mladunaca koji je „prstenovan“ pre dve godine, na|en je nedavno u Leposavi}u na Kosovu. Preleteo je vi{e od 100 kilometara! To je ~udno, jer se smatra da se ovako velike sove ne kre}u mnogo, ali to pokazuje da za ptice ne postoje granice letewa – obja{wava Ru`i} i dodaje da je, na`alost, ova sova sada „zarobqenik“ jer doma}in u ~iju je ku}u uletela ne `eli da je pusti na slobodu. Od grabqivica oko ^a~ka „redovno“ se gnezde soko lastavi~ar, vetru{ka, orao mi{ar, jastreb, kobac... Na Kablaru se povremeno vi|aju orao zmijar, ja-

„Quti“ neprijateq pti~ijeg sveta, ali i svega ostalog `ivog, pa i ~oveka su pesticidi i ve{ta~ka |ubriva koja se koriste na wivama u ogromnim koli~inama. ^a~ak nema nijedan pre~i{}iva~ otpadnih voda, a jedan od kqu~nih problema je nekontrolisano kopawe {qunka i peska. - Reka je napadnuta sa svih strana, pa tako obala od ^a~ka do Stala}a, gde postoji preko sto kopova, li~i na mese~evu povr{inu. Ve}ina to radi bez dozvola, ne vr{i se revitalizacija, a krateri od kopawa su pretvoreni u deponije. Veliki problem su i lovokradice i krivolovci, koji ~ine {tetu i samim lovcima. Za sve to potrebna je jaka kontrola i pove}awe kazni – ka`e Ru`i}.

streb osi~ar, sivi soko i puzgavac, veoma retka ptica nalik crvenom leptiru. Na „seobama“ u na{ kraj do|u brojne vrste - nekoliko vrsta dnevnih grabqivica eja, koje dolete iz severne Evrope ili same Vojvodine, galebovi, dugorepe sove, najkrupniji orao Evrope belorepan sa rasponom krila od 2,6 metara, `utokquni labudovi iz severnih krajeva ili kao ove zime veliki labudovi... -To je peto~lana porodica, do{la iz Podunovaca kod Vrwa~ke Bawe, gde su se nastanili pre nekoliko godina. Usled mraza

Milan Ru`i}

su se zaledile bare, pa su se tra`e}i hranu i be`e}i od lovaca „preselili“ blizu Suve Morave, gotovo u sam centar ^a~ka, jer su se tu osetile najsugurnijim. Nekoliko puta lovci su zimi u okolini ^a~ka ubili bukavca (vodenog bika), veoma retku vrstu ~apqe. Masovno se ubijaju mali kormorani, veoma ugro`eni u celoj Evropi, a kod nas ih svake zime bude stotinak. On ne ~ini {tetu ribarima, jer ova ptica bira „o~uvane“ vode i lovi „korovsku“ ribu, koja ina~e pravi {tetu „plemenitim“ vrstama – otkriva Ru`i}. POSMATRAWE PTICA [ANSA ZA ^A^ANSKI TURIZAM Najzna~ajnija stani{ta su litice Ov~ara i Kablara, gde se hrane i gnezde mnoge vrste ptica, jezero Me|uvr{je, stare bukove {ume, kojih je, nagla{ava na{ sagovornik, u Srbiji sve mawe. Posebno je zanimqiva Suva Morava koja je

Posmatrawe ptica

Koliko god da se divimo pticama, mi im ujedno i zavidimo, pre svega na krilima i sposobnosti da lete... Volimo ih zbog pesme, boja, oblika.... Za wih je ~ovek oduvek vezivao razne simbole. Golub zna~i mir, labud gracioznost, paun lepotu, slavuj radost, sova mudrost, roda „donosi bebe“, lasta predskazuje prole}e, lastavice su najboqi graditeqi... Zajedni~ko za sve je da simbolizuju slobodu, a mnoge vrste ptica verne su partneru do smrti. u samom centru ^a~ka, gde su zabele`ene veoma zanimqive i neobi~ne pojave flore i faune. - ^a~ak se tako mo`e pohvaliti da je jedan od retkih gradova u Srbiji koji u samom centru, nadomak gradske pla`e, ima „urbanu divqinu“, koju poku{avamo da stavimo pod za{titu – ka`e Ru`i}. Sam ^a~ak zajedno sa Ov~arsko-kablarskom klisurom ne mo`e biti na mapi velikog broja zaqubqenika prirode iz celog sveta. Ali Srbija je, nagla{ava Ru`i}, veoma bogata i atraktivna destinacija za razvoj ekoturizma. Re{ewe je u povezivawu sa drugim lokacijama – Zlatiborom, Mu~wom, Tarom, Uvcem, Mokrom i Kamenom Gorom... Za po~etak je, ka`e Ru`i}, potreban jedan mawi hotel u samoj klisuri koji bi ovim turistima nudio lokalne specijalitete. Mnogo bi zna~ilo i postavqawe vidikovaca i potrebnog mobilijara du`

staza, {tampawe kvalitetnih mapa i bro{ura, kao i odli~ni vodi~i... Pre svega toga, naravno, svi lokaliteti moraju se ~e{}e i boqe ~istiti. - To sve ne ko{ta mnogo, a korist je velika za lokalno stanovni{tvo, ne samo u novcu, ve} i u „u~ewu“ da {tite prirodu koja ih okru`uje. Ovaj turizam nije vezan za sezonu, a ekoturisti, posebno iz Zapadne Evrope, sve su brojniji. Uglavnom su to bogatiji qudi sa visokom ekolo{kom sve{}u, koji vole prirodu, a od toga kakav utisak ostavimo zavisi da li }e do}i ponovo i dovesti druge turiste. Bugarska je to odli~no uradila i ubira velike prihode od ovog turizma. Ali, za sve ovo potrebna je boqa reklama iza koje mora da stoji dr`ava. Dobro je razvijati i volonterizam i zajedni~ke akcije, kao svuda u svetu – ka`e Ru`i} i apeluje na mlade qude da iza|u van ku}e, u prirodu, kako bi {to vi{e obogatili svoj `ivot. Turisti~ka organizacija ^a~ka nudila je vi{e puta svoje usluge {kolama, pa ~ak i besplatno kori{}ewe katamarana i vodi~a za posmatrawe ptica. Me|utim, zainteresovanih, pre svega stru~nih nastavnika, koji bi decu poveli na ovakve ~asove u prirodi, gotovo da nije bilo. V. T.


32

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE


33

OGLASI

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

\OR\EVI] NEKRETNINE

HITNO-TROSOBAN STAN, 2. SPRAT, CENTAR HITNO-NOVIJI STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, BLI@E CENTRA

HITNO! - PRODAJEM NOVIJI JEDNOSOBAN STAN, KOD MEDICINSKE [KOLE, 4. SPRAT, LIFT, CG, LUKSUZNO NAME[TEN, SA GARA@OM U PRIZEMQU ZGRADE

STANOVI

STANOVI P-20m2 ul. Nemawina, 6.sprat, CG, renoviran. Cena: 17000 e P-25m2, Alvaxinica, 1.sprat, TA. Cena:16000 e P-29m2, Hotel Morava, NOV, 3.sprat. Cena: 19000 e (sa PDV) P-28m2, Hotel Morava, 5. sprat Cena: 20000 e P-30m2, Nemawina, 1.sprat, CG, terasa. Cena: 23000 e P-31m2, nova, Obili}eva, 2. sprat. Cena: 17000 e P-30m2, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena: 25000 e P-32m2, centar, 2. sprat, CG.Cena: 18000 e P-34m2, centar, 1. sprat, CG. Cena: 23000 e P-36m2, Obili}eva, CG, lift. Cena: 22000 e P-36m2, Nemawina, 1 sprat, renoviran, sa novim stvarima. Cena:26000 e P-38m2, Med. {kola, 3. sprat, renoviran. Cena:24000 e P-40m2, centar, 4.sprat, CG, sa stvarima, renoviran. Cena: 31000 e P-43m2, nov, centar, 3. sprat, lift, CG. Cena: 36000 e (sa PDV) P-44m2, Hotel Morava, 4.sprat, CG, terasa. Cena: 25000 e P-45m2, nov, Obili}eva, prizemqe, za posl prostor.

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

Cena: 35000 e P-46m2, Avenija1, vis. prizemqe, CG, terasa. Cena: 27000 e P-48m2, centar, 4.sprat, CG, terasa. Cena: 33000 e P-45m2+13m2, Nemawina, dupleks, 5.sprat, lift, CG. Cena: 30000 e P-49m2, Qubi} Kej, CG,terasa. Cena: 28000 e P-52m2, Qubi} Kej, 3.sprat, TA, terasa, 28000 e P-55m2, Qubi} Kej, 2. sprat, CG, terasa. Cena: 31000 e P-54m2, centar, 1.sprat, CG, terasa,za poslovan prostor. Cena: 36000 e P-58m2, Qubi} Kej, 2. sprat, lift, CG, terasa, pogled na Moravu. Cena:33000 e P-55m2, Nemawina, prizemqe, TA, terasa. Cena: 32000 e P-62m2, noviji, Obili}eva, CG, terasa. Cena: 40000 e P-66m2, centar, 1.sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena: 50000 e P-68m2, centar, 2. sprat, TA, terasa. Cena: 40000 e P-64m2, centar, 1.sprat, gas,za poslovni prostor. Cena: 43000 e P-70m2, Qubi} Kej, 3.sprat, Cg, terasa. Cena: 42000 e P-72m2, Avenija2, 2.sprat, CG, terasa. Cena: 38000 e P-76m2, Hotel Morava, 5.sprat, CG, terasa, odmah use-

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

qiv. Cena: 38000 e P-76m2, Balkanska, 2. sprat, CG, 2 terase. Cena: 43000 e P-78m2, Vinara, 6.sprat, lift, CG, 2 terase. Cena: 46000 e P-90m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a iza zgrade. Cena:50000 e P-92m2, nov, Qubi} Kej, dupleks, CG, lift. Cena: 55000 e (sa PDV-om) KU]E P-60m2(P+1), plac 10a, Pakovra}e. Cena: 18000 e P-70m2, plac 4.13 a, kod Proletera. Cena: 42000 e P- 125m2, plac 5a, centar, blizu KMN-a. Cena: dogovor P-80m2, plac 3a, Trbu{ani. Cena: 21000 e P-92m2, plac 5a, {kola Ratko Mitrovi}. Cena: 45000 e P-98m2, plac 2a, kod Bor~eve hale ili zamena za stan. P-105m2( P+1 ), plac 2a, Amixina. Cena: 50000 e LOKALI P-38m2,nov, Obili}eva. Cena:41 000 e P-18m2, Qubi} Kej. Cena: 18000 e P-49m2, Alvaxinica. Cena: 38000 e P-72m2, Sv. Markovi}.(mogu}a podela na dva lokala od po 36m2 sa mokrim ~vorom)

P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena do-

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

govor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov,

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD GARSOWERA nova, 18 m2, 22.000 evra, Vo`dovac DUPLEKS 96 m2, sa gara`om, kod Arene, ukwi`en

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P=18 m2, 5. sp. Nemawina, 16. 000 eura P=29 m2, 3.sp. Avenija 2, 22. 000 eura P=30 m2, 1.sp. K.V.P, 21. 000 eura P=26 m2, 3.sp. Kej, 17. 500 eura P=17m2, priz. Balkanska, 9.500 eura P=19 m2,13 sp. Kneza Milo{a, 17. 000 eura P=27m2, 2 sp.Centar, 20. 000 eura JEDNOSOBNI P=40 m2, 8.sp. Vinara, 25.500 eura P=35 m2, 4.sp. Kej, 18. 000 eura P=38 m2, 3.sp. H.Morava, 24. 000 eura P=34 m2, 1.sp Centar, 23.200 eura P=42 m2, 4.sp. Med.{kola, 21. 000 eura P=37 m2,1.sp. CENTAR, 33.300 eura P=45 m2, 2.sp. Sv.Save, 25.500 eura P=34 m2, 2.sp.Sv.Save, 22. 000 eura DVOSOBNI P=40 m2, vp.nov Centar, 34. 000 eura P=54 m2, 3.sp. Avlaxinica, 31.000 eura P=49 m2, 2.sp. Sv.Save, 28. 000 eura P=45 m2, 2. sp.Nemawina, 25.000 eura P= 57 m2, 5.sp. Nemawina, 29. 000 eura P=57 m2, priz. sp. Avenija 2, 31.000 eura P=47 m2, 3.sp. Merkator, 35. 000 eura P=53 m2, 2.sp. Nemawina,32. 000 eura P=42 m2, 5.sp.Avlaxinica, 27.000 eura P=60 m2, 1.sp.H.Morava, 30.000 eura P=63 m2, 3.sp.Avlaxinica, 38. 000 eura P=60 m2, 4.sp.Avlaxinica, 37. 000 eura P=60 m2, 1. sp. Obili}eva, 40. 000 eura P=65 m2, 1.sp. H.Morava, 31. 000 eura P=54 m2, 5.sp.Avenija 1, 35. 000 eura P=48 m2, 1.sp.nov, Centar, 38. 000 eura TROSOBNI P=66 m2, 7.sp. H.Morava, 34. 000 eura P=68 m2, 3.sp.Nemawina, 41. 000 eura

P=65 m2, 2.sp. Centar, 38. 000 eura P=70 m2, 2.sp. Kej, 43. 000 eura P=71 m2, 3 sp. Obili}eva - Nov- 780 E + PDV P=78 m2, 1.sp. H.Morava, 66. 000 eura P=67 m2, 4.sp. Avlaxinica- Nov 44. 000 eura P=65 m2, vp. Centar, 45. 000 eura P=76 m2, 3.sp. Balkanska, 43. 000 eura P=76m2, 5.sp. Autoprevoz, 37. 000 eura P=81 m2 , 1.sp. K.V.P. 47. 000 eura P=120 m2 , 6.sp. Sv. Markovi}a, 61. 000 eura P=58 m2, 4.sp. Kej , 35. 000 eura KU]E P=138 m2, Solunska, plac 2,5 a, 70. 000 eura P=340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60. 000 eura P=230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78. 000 eura P=125 m2, Centar, plac 4,5a, 120. 000 eura P=100 m2, Kru`ni put, plac 10 ari, 39. 000 eura P=105 m2, D.Trep~a, plac 6 a, 12. 000 eura P=80+120 m2 , Balkanska, plac 5 ari, 40.+ 50. 000 eura P=90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50. 000 eura P=80 m2, Bolnica, plac 4,22 a, 37. 000 eura P=220 m2, Ko{utwak, plac 6 ari, 53. 000 eura P=60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25. 000 eura P=65 m2, D.Mi{ovi}, plac 5a, 36. 000 eura P=81 m2, 7.jula, plac 5a, 41. 000 eura P=80 m2, S. Breg, plac 3a, 36. 000 eura P=104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82. 000 eura P=100 m2, Bazeni, plac 2,2 a, 45. 000 eura P=75 m2, Solunska, plac 6 ari, 60. 000 eura P= 50 m2, D.Trep~a, plac 15 ari, 8. 500 eura P=100 m2, Trnava, plac 70 m2, 35. 000 eura

P- 26 m2, Qubi} kej, prizemqe, TA, cena: 18 500 eura P- 20 m2, novija gradwa, 5.sprat, sa stvarima P- 20 m2, Nemawina, CG, cena: 16 500 eura P- 25 m2, Alvad`inica, 1.sprat, cena: 15 500 eura P- 30 m2, Avenija 2, 3.sprat, CG, cena: 22 500 eura P- 32 m2, Nemawina, 4.sprat, CG, cena: 21 000 eura P- 34 m2, kod Hotel Morave, TA, 2.sprat, cena: 22 500 eura P- 34 m2, Nemawina, CG, 5.sprat, cena: 20 500 eura P- 42 m2, kod Medicinske, 5.sprat, cena: 21 000 eura P- 43 m2, Balkanska, 4.sprat, cena: 22 000 eura P- 38 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, TA, cena: 25 000 eura P- 37 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 39 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Hotel Morava, 4. prat, cena: 26 000 eura P-43 m2, kod O[ Milice Pavlovi}, 5.sprat, cena: 27 000 eura P- 47 m2, Qubi} kej,

fasadna cigla, CG, cena: 29 500 eura P- 47 m2, Svetozara Markovi}, nov, CG, cena: 36 000 eura P- 49 m2, centar, kod parka, 5.sprat, lift, CG, cena: 30 000 eura P- 41 m2, Qubi} kej, 5.sprat, lift, CG, cena: 26 000 eura P- 45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Qubi} kej, TA, 4.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 46 m2, renoviran, Nemawina, 2.sprat, CG P- 48 m2, novija gradwa, Alvad`inica, 4.sprat, CG, cena: 30 500 eura P- 47 m2, Hotel Morava, 1.sprat, TA, cena: 27 000 eura P- 51 m2, Kalu|erice, 6.sprat, CG P- 52 m2, Nemawina, 3.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 54 m2, Centar, 1.sprat, TA, cena: 22 000 eura P- 51 m2, Qubi} kej, CG, nov, cena: 27 500 eura P- 55 m2, Qubi} kej, renoviran, TA, cena: 26 000 eura P- 56 m2, Avenija 2, 6.sprat, CG, lift, cena: 32

000 eura P- 57 m2,Ciglarska,nov,4.sprat, mo`e subvencionisani kredit, 35 000 eura P- 62 m2, Hotel Morava, 8.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 51 m2, Centar, 4.sprat, TA, cena: 26 000 eura P- 63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 52 m2, Avenija 1, 5.sprat, CG, cena: 36 000 eura P- 68 m2, Centar, 1.sprat, cena: 40 000 eura P- 83 m2, strogi centrar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P- 68 m2, Centar, 2. lifta, CG, cena: 37 000 eura P- 64 m2, Hotel Morava, CG, cena: 35 000 eura P- 71,20 m2, Obili}eva, nov, odmah useqiv, 2.sprat, cena: 800 eura/m2 P- 68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 600 eura/m2 P- 90 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena. 47 000 eura PLAC 5 ari , u Qubi}u, ulica 1300 kaplara. Na placu ima temeq 10 x 11 m. Cena 8.500 evra. Tel. 064/ 673-2-969


34

^ITUQE

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

Zdravstveni centar "Dr Dragi{a Mi{ovi}" ^a~ak, Komisija za sprovo|ewe postupka prodaje na osnovu Re{ewa direktora broj 2080/4158 od 06. 11. 2013. godine, raspisuje slede}i

OGLAS Za prodaju gra|evinskog i ogrevnog drveta postupkom usmenog javnog nadmetawa I. Predmet prodaje je gra|evinsko i ogrevno drvo:

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA 032/374-508

II. Prodaja }e se obaviti u utorak 04. 03. 2014. godine sa po~etkom u 12 sati u kancelariji na~elnika Tehni~ke slu`be (prizemqe zgrade Psihijatrije u krugu Op{te bolnice ^a~ak). III. Pravo u~e{}a u prodaji imaju sva pravna i fizi~ka lica koja: a. podnesu prijavu za u~e{}e u nadmetawu b. uplate iznos od 5%, na ime obezbe|ewa Prijava se podnosi na obrascu koji se preuzima u prijemnoj kancelariji u upravnoj zgradi bolnice i u istom mestu se predaje. Prijava se mora podneti najkasnije 24 sata pre zakazane prodaje, odnosno do 12 sati u ponedeqak 03. 03. 2014. godine. Nov~ani iznos na ime obezbe|ewa mo`e se uplatiti na `iro ra~un Ustanove broj 840-205667-47 koji se vodi kod Uprave za trezor ili uplatom na blagajni Ustanove u holu Nove bolnice. Dokaz o izvr{enoj uplati mora se prilo`iti uz prijavu. Lica koja ne podnesu u odre|enom roku prijavu i dokaz o izvr{enoj uplati nov~anog iznosa na ime obezbe|ewa ne mogu u~estvovati u nadmetawu. IV. Kupac koji odustane od zakqu~ewa ugovora o prodaji gra|evinskog i ogrevnog drveta, nema pravo na povra}aj nov~anog iznosa, upla}enog na ime obezbe|ewa. V. Gra|evinsko i ogrevno drvo, koji se izla`u prodaji, mogu se razgledati svakog radnog dana pre prodaje, od 8 sati do 12 sati u krugu Bolnice u ^a~ku. VI. Dodatne informacije o prodaji mogu se dobiti od Prvoslava Marinkovi}a, ~lana komisije, svakog radnog dana od 7.30 sati do 15 sati na telefon 064/8647170.

SE]AWE 24. 2. 1978 - 24. 2. 2014.

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd Dana 1. marta 2014. navr{ava se PET GODINA od smrti

POSLEDWI POZDRAV dragom

BO@ANE MILADINOVI]

STANKU STEVANOVI]U

BRANKO STEVANOVI]

1. 3. 2009 - 1. 3. 2014. Vreme prolazi a uspomene ostaju. JELENA, MI]O i MILORAD 16935

Uspomene ostaju zauvek i podse}aju {ta smo sa tobom izgubili. Supruga MILKA, }erke BIQANA i BRANKICA

Nedostaje{ nam za sve {to dolazi. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. MILKA, BIQA i BRANKICA sa porodicama.

16906

16907

SE]AWE 29. 3. 2003 - 29. 3. 2014. 3. 3. 1983 - 3. 3. 2014.

FILIP BUKVI]

MILENA MILA D. JOROVI] ro|. @ivkovi} 5.3.2005 - 5.3.2014.

2004 - 2014

Godine koje su pro{le nisu umawile qubav i se}awe na Vas. Sa ponosom Vas pomiwemo i u srcu nosimo. PORODICE: MIJAILOVI] i DOJ^ILOVI]

Kada te neko napusti ranije onda je suo~avawe sa wegovim odlaskom dugotrajan proces. @eleli smo te za ceo `ivot, a imali smo te na tren cvet savr{en, cvet najlep{i, a onda... Deset godina je pro{lo a se}awe na tebe An|ele ne bledi. Neka te An|eli na nebu ~uvaju od bola i patwe a mi }emo od zaborava mali veliki borac. TVOJI: tata ACO, mama VAWA i seka NIKOLINA

16931

16918

]IRO

QUBICA MIJAILOVI]

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

BRATISLAV BATO D. JOROVI] 21.9.2006 -21.9.2014.

SA PUNO QUBAVI I PO[TOVAWA MIODRAG i BOJANA upl.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK


35

^ITUQE

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

Dana 24. februara 2014. godine u 61-oj godini `ivota preminuo je na{ dragi i nikad pre`aqeni

1. 3. 2007 - 1. 3. 2014.

Dana 1. marta 2014. godine u 13 ~asova na grobqu u Parmencu obele`i}u GODI[WI POMEN od smrti moje supruge

RADOSLAV RAJO NEDI]

ZORICE GLI[OVI]

ZDRAVKO PE^ENI^I] iz ^a~ka Sahrana je obavqena u ~etvrtak 27. februara u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu.

iz Trnave O@ALO[]ENI: supruga MILICA, sin DEJAN, }erka MARIJANA, zet DARKO, unuci STEFAN, VUKA[IN, unuka \UR\A, sestra BISERKA i ostala mnogobrojna rodbina.

Pro{lo je sedam dugih godina. Sa tugom i ponosom Te uvek spomiwemo i ~uvamo od zaborava. Supruga SIDA, deca i unu~i}i

16924

16917

U ~etvrtak, 20. februara 2014. posle kra}e bolesti, u 71. godini `ivota, preminuo je na{ suprug, otac, svekar i deda

POSLEDWI POZDRAV dragom

iz ^a~ka Zoko, po dobroti }u te pamtiti, u srcu ~uvati i uvek te se rado se}ati. Tvoj voqeni suprug MOMO 16925

Dana 3. marta, navr{ava se GODINA DANA od smrti moje sestre, svastike i tetke

ZDRAVKU PE^ENI^I]U

OD PORODICE LAZI] iz PARIZA 16929

ALEKSANDAR - LEKO TEOFILOVI] (1943 - 2014) iz Trbu{ana

3. 3. 2007 - 3. 3. 2014.

MIROQUB VJETROVI] Sedam godina od kako nisi sa nama. Ostale su rane duboko u na{a srca urezane. Vreme koje dolazi i prolazi ne le~i rane i ne bri{e pogled koji te svuda tra`i i srca u kojima }e{ ve~no `iveti do kraja na{eg `ivota, sine na{ jedini. Svaki tvoj ro|endan, Nova godina, nama je najve}i bol i tuga u na{im srcima. Tvoji roditeqi KATA i DOBRIVOJE

Sahrawen je, uz prisustvo brojne rodbine, prijateqa i poznanika, u nedequ, 23. februara 2014, godine, na Grobqu u rodnim mu Vrn~anima (na Kablaru). Na{eg dragog Leka, koji se preselio i Ve~nu Kwigu Nezaborava, ~ije }e se ime pisati samo velikim slovima, se}a}emo se uvek - s ponosom, izuzetnim po{tovawem i zahvalno{}u. O@ALO[]ENI: Supruga Miroslava, sinovi: Darko i Bojan, snahe: Ana i Jelena, unuci: Nina i Veqko i ostala mnogobrojna rodbina 16930

ZORICE GLI[OVI] Vreme koje je pro{lo nije umawilo bol i se}awe na tebe. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu ~uvamo. TVOJI: sestra QUBICA, zet MI]O, sestri}i VLADE i IVAN sa porodicama. 16928

Dana 28. februara 2014. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

Dana 3. 3. 2014. navr{ava se GODINA DANA od prerane smrti na{e drage

16916

Navr{ava se [EST MESECI od smrti na{ih dragih:

ZORICE GLI[OVI]

BOJANA BOJOVI]A

iz ^a~ka

iz Preqine

Po dobroti }emo te pamtiti, u srcu ~uvati i uvek te se rado se}ati. ]erka SNE@ANA sa porodicom

SAVO MUJKANOVI]

16934

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na tebe. Mnogo nam nedostaje{ i nikada ne}e{ znati koliko tuguju za tobom: brat QUBI[A, snaja DANA, bratani} BOJAN, bratani~ina VESNA sa porodicom i sestra NADA VITI] sa porodicom iz Kru{evca.

VERICA KOVA^EVI]

U subotu 1. marta 2014. godine u 12,30 ~asova na ^a~anskom grobqu poseti}emo wihove grobove i obaviti [ESTOMESE^NI POMEN. Sa qubavqu uspomenu na wih ~uvaju wihovi najmiliji: RU@ICA, ALEKSANDAR i MILO[

1932

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276


36

^ITUQE

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

Navr{ava se GODINA DANA od kada nas je napustio na{ dragi suprug, otac i deda

SE]AWE

ZORAN - ZOKI PAJI] 3.3.1962. - 3.3.2014.g.

Zoki, opet je mart, opet je tvoj ro|endan i to dvadeset osmi put bez tebe. I da ho}emo ne mo`emo da prepustimo zaboravu tvoju mladost, tvoje dvadeset ~etiri godine. Tvoj prerani odlazak mnogo boli, a vreme taj bol nije ubla`io. Nadamo se da }e na{a tuga uve}ati mir tvoje du{e. Uvek }e te voleti i ~uvati uspomenu na tebe tvoji: seke Ankica i Rada, sestri}i Sa{a i Stiv i zet Pero 16919

Dana 28. februara 2014. navr{ava se SEDAM GODINA od smrti na{eg dragog i voqenog

IVANA STEVANOVI]A iz Bawice 1987 - 2007

DRAGOQUBiz Miokovaca SRETENOVI]

Pro{lo je sedam godina, pro}i }e jo{ mnoge druge a bol i tuga se ne bri{u ve} se nose u srcu i du{i. Sa ponosom i qubavqu uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji. Toga dana u 14 ~asova zajedno sa rodbinom, kumovima, prijateqima i Ivanovim drugovima poseti}emo wegov grob. TVOJI: tata TOMISLAV, mama ZAGORKA, brat ALEKSANDAR i deda DRAGAN

U subotu 01. 03. 2014. god. u 13 ~asova, na grobqu u Miokovcima, dava}emo GODI[WI POMEN. Uspomena na wegov dragi lik osta}e ve~no u nama. WEGOVI NAJMILIJI supruga MILENA, }erka MILEVA i sin DOJ^ILO sa porodicama

16923 16920

Dana 1. marta 2014. navr{i}e se GODINA DANA od smrti na{e drage majke i bake

Tu`nih 40 dana je pro{lo od smrti na{eg voqenog: mu`a, oca, svekra i dede

SE]AWE februar 2004 - 2014

JOVANKE PETROVI]

SLOBODAN - BOBAN MIHAILOVI]

1. 3. 2013 - 1. 3. 2014. Tog dana poseti}emo wen grob i okititi cve}em. Uspomenu na wu ve~no }emo ~uvati. ZAHVALNA DECA

@ivi{ u na{im se}awima i u svakoj na{oj pri~i. MIRA sa decom.

16918

16922

Dana 4. marta 2014. godine, navr{ava se ^ETRDESET DANA kako je preminula na{a draga

Na{im dragim roditeqima navr{ava se godinu dana osam godina

QUBA DAMQANOVI]A (1955 - 2014)

Bol nije u re~ima i suzama, nego u du{i i na{im srcima u kojima }e{ ve~no `iveti. U srcu tuga, na grobu ti{ina, a u domu velika praznina. TVOJI NAJMILIJI

VERA PETROVI]

16921

POSLEDWI POZDRAV dragom kumu

TOMISLAVI

NIKOLI 25. 2. 2013 - 25. 2. 2014.

1. 3. 2006 - 1. 3. 2014.

DRAGUTINU

GRUJOVI] Pomen }emo odr`ati 4. marta 2014. u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu. Bratanac DEJAN, bratanica ZORICA i snaja DOBRILA

Neka vas u ti{ini ve~nog sna prati na{a qubav i se}awe na vas. Po~ivajte u miru, neka vas an|eli ~uvaju. Va{a deca sa porodicama

od kuma ZORANA VIGWEVI]A sa porodicom.

16915

16912

16933

U subotu 1. marta 2014. godine u 12 sati na ^a~anskom grobqu obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom ocu

Navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog

SE]AWE 3. 3. 2004 - 3. 3. 2014.

DU[ANA NIKOLI]A

SLOBODAN JAKOVQEVI] VIDOVAC

DU[ANU NIKOLI]U Vreme prolazi a uspomenu na wega ~uvaju sinovi \OR\E i NIKOLA sa porodicom. 16908

Ve~nu uspomenu na dragog Dula ~uvaju tetka MILICA i brat SA[A TETIKOVI] sa porodicom iz Vaqeva. 16909

Deset godina nisi sa nama ali si u na{im srcima. Sa ponosom te pomiwemo i ve~no }e{ nam nedostajati. TVOJI: ZORAN i SLOBA


37

^ITUQE

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

Dana 3. marta 2014. navr{ava se GODINA od smrti na{eg voqenog dede

U subotu 1. marta navr{avaju se ^ETIRI GODINE od kada nije sa nama voqeni sin, suprug, otac i brat

Na{ dragi

NENAD ZAGOR^I] 1926 - 2014.

BO@IMIRA BO@A BJELAKOVI]A

MILOQUB GOJKOVI]

iz Prawana

preminuo je 23. februara 2014. u 88. godini. Sahrana je obavqena u utorak, 25. februara u 13 sati na ^a~anskom grobqu.

Uvek u na{im srcima, ~uva}emo te od zaborava.

Ostavio si tragove i dobrotu koja se ne zaboravqa. Tvoji voqeni unuci MILICA, MILENA i NOVAK BORI[I]

Majka ILINKA, supruga SIDA, sin VLADIMIR, }erka SOWA, sestra ZORICA sa porodicama.

O`alo{}ena porodica: supruga BRANKA, }erke KAJA i MARIJA, unuci JELENA, DARKO, ANA i IVAN sa porodicama.

16913

upl.

16910

Dana 7. marta 2014. navr{avaju se DVE GODINE od kada je ispustila svoju plemenitu du{u na{a baba

MIKA PLANIN^I] sa Topalovog brda

RASTISLAV RA]O BO[KOVI]

RASTISLAV RA]O BO[KOVI]

1937 - 2014

1937 - 2014

Tamo si ti gde ptice svijaju gnezda, tamo gde pada malena zvezda. Tamo si ti, tamo je mesto tvoje, tamo gde suze ne postoje. Unuk DU[KO, unuka MAJA, kom{ije: ZORA, NE[O i ]ENDO

Nenadoknadiv gubitak, se}awa ostaju. Po~ivaj u miru dragi na{ tata. Tvoji: sin MILAN i snajka MICA

Oti{ao si a ve} nam nedostaje{ dragi na{ |edo. Tvoji: unuci BO\O, snajka JOLE, STEVO i SAKI; tako si nas zvao.

16899

16903

16904

SE]AWE 5. mart 1984. - 5. mart 2014.

Dana 26. 2. 2014. navr{ilo se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog

TU@NO SE]AWE

BLAGOJA GLI[OVI]A

VITOMIR DROBWAK

SAWA MARINKOVI] 5. 3. 2003 - 5. 3. 2014.

Uspomenu na tebe ve~no }e ~uvati tvoji najmiliji.

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi s ponosom pri~amo, da te nikad ne zaboravimo. Supruga MILEVA, }erke VESNA i DU[ICA sa svojim porodicama RENER i BOGDANOVI]

Srce i du{a bole kao prvog dana. Na{ si ponos uvek bila i osta}e{, najdra`a Sawa. Te{ko je `iveti rawen u du{i, videti te svuda a nigde te ne na}i. Baba MILA, teta RADA, brat NE[O, snaha DANIJELA i bratanac NIKOLA

16905

16901

69124

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK


38

^ITUQE

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

TU@NO SE]AWE

SAWA MARINKOVI] 5. 3. 2003 - 5. 3. 2014.

U SREDU 5-OG MARTA NAVR[AVA SE 11 GODINA OD ODLASKA NA[E VOQENE ]ERKE I SESTRE. I POSLE JEDANAEST GODINA SVE TU@NE I SRE]NE DOGA\AJE U MISLIMA DELIMO SA TOBOM. TUGA I BOL KOJI SE USELILI U NA[A SRCA TVOJIM RANIM ODLASKOM NE MO@E UBLA@ITI VREME KOJE DOLAZI I KOJE JE PRO[LO. JEDANAEST GODINA... SUZE U NA[IM O^IMA I TUGA U NA[IM SRCIMA.

TVOJI TU@NI RODITEQI NADA I DRAGI[A 69124

TU@NO SE]AWE 5. MART 2003 - 5. MART 2014.

SAWA KAKO SMO BILI SRE]NI KAD SI BILA SA NAMA. U NA[OJ KU]I JE BIO SMEH, RADOST, PUNO [ALE. A ZA OVIH JEDANAEST GODINA? SAMO BOL, TUGA, SUZE I VELIKA PRAZNINA. KAKO MI NEDOSTAJE[ DA SA TOBOM PODELIM LEPE STVARI KOJE SU MI SE DOGODILE U @IVOTU. TI BI U@IVALA U TOME, ALI NAM SE NIJE DALO.

UVEK ]E TE VOLETI TVOJ BRAT SALE, MIRA I MATIJA 69124


39

^ITUQE

PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

MILI] MIL^ANOVI] 1. 3. 2010. - 1. 3. 2014.

RASTISLAV RA]O BO[KOVI]

^ETIRI GODINE JE KAKO SE U DU[U USELILA TUGA A U SRCU BOL OD KADA JE U VE^NOST OTI[AO NAJVOQENIJI, NAJPLEMENITIJI, NAJ^ASNIJI I NAJPO@RTVOVANIJI OTAC I DEKA.

1937 - 2014 Od svega si me za{titio voqeni pa i od smrti. Posledwe re~i bile su: „Dragi~ka, dolazim ku}i”. Se}awa ostaju. Po~ivaj u miru.

@IVI I @IVE]E VE^NO U NA[IM SRCIMA, NA[IM MISLIMA I SNOVIMA. S’ QUBAVQU I PO[TOVAWEM ]ERKA SLAVICA I UNUKA MAJA

Neute{na supruga STANICA 16902

Dana 1. marta 2014. godine, u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu obavi}emo GODI[WI POMEN na{em dragom

GORANU JOKSI]U Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji: otac @ARKO, majka MAGDALENA, supruga VALENTINA, sin NEMAWA, k}erka NEVENA, sestra GORDANA i ostala mnogobrojna rodbina. 16870

16911


PETAK 28. FEBRUAR 2014. GODINE

28. februar 2014.  

28. februar 2014.