Page 1

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 24. MAJ 2013. GODINE

BROJ 20

CENA 30 DIN.

Delegacija Republike Iraka u poseti ^a~ku

SRPSKE FIRME PONOVO U IRAKU

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

strana 4.

Branko Nedovi} i Dragi{a Petkovi}, zajedno do ortopetskog pomagala

MEHANI^KI FIZIOTERAPEUT

strana 9.

Preduze}e „Milan Blagojevi} - Namenska”

OBELE@ILI 64 GODINE POSTOJAWA

strana 13.

Osve}en hram u Ka~ulicama

PATRIJARH SLU@IO SVETU LITURGIJU

ografije oja sve fot u, im u list Od ovog br os a, at h maturan .caglas.rs w w w u ~a~anski rtal o i na po objavqujem

strana 3.

U poseti Zoranu Nikitovi}u, vo}aru iz Miokovaca

NEOPHODNA VE]A POMO] DR@AVE strana 17.

[ahovski turnir u Gora~i}ima

A OD KUMA

MAT!

strana 12.


2

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE


PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

3

DRU[TVO

OSVE]EN HRAM U KA^ULICAMA

PATRIJARH SLU@IO SVETU LITURGIJU

prisustvu brojnih me{tana, gostiju, crkvenih i dr`avnih zvani~nika, pro{le subote, je u Ka~ulicama osve}en hram posve}en ro|ewu Presvete Bogorodice (mala Gospojina). Temeqi za ovu crkvu iskopani su jo{ tridesetih godina pro{log veka. Od tada je polako gra|ena, ali i nagrizana ratom, zubom vremena i sudskim sporovima. Nedavno je zavr{ena i posle osve}ewa, spremna da primi vernike sa svih strana. Prvu Svetu liturgiju u novom ka~uli~kom hramu, osim ~a~anskih sve{tenika, slu`ili su patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej i vladika [umadijski Jovan. Od kada je ustoli~en na ~elo SPC, Irinej je pro{le subote prvi put zvani~no posetio svoj rodni kraj. - Kada jedan doma}in gradi dom, raduju se wegova porodica, srodnici i prijateqi. Ako gradimo {kolu, raduju se deca i ~itav taj kraj. Jer {kola je, bar do sada, bila drugi hram, drugo mesto gde se sti~u znawe i pogled na svet i `ivot. Kada gradimo jedan hram, tada se raduju i nebo i zemqa. Raduje se Gospod, kada jedan narod podi`e crkve i manastire. To je dokaz gde su

U

narodu srce i du{a. Srce na{eg je uvek bilo sa Bogom, zato smo mogli da pre`ivimo i 500 godina pod Turcima. Imali smo zalog Duha svetog, crkve i manastire - rekao je partijarh Irinej i podsetio da su, osim materijalnih, Bogu najugodniji hramovi u na{im srcima i du{ama: - Svi mi koji smo kr{teni postali smo `ivi hramovi u kojima obitava Duh sveti koji se obnavqa svetim tajnama, svetim `ivotom, a najvi{e onda kada pristupimo ~a{i Bo`ijoj, primimo u sebe Gospoda i postanemo jedno sa wim. U te hramove se Gospod najradije useqava i za to bi trebalo da nam pomognu ovi materijalni hramovi. Posle Svete liturgije, partijarh je u ime Srpske pravoslavne crkve, nagradio ministra gra|evine i urbanizma Velimira Ili}a Ordenom Svetog cara Konstantina za doprinos u izgradwi crkve Presvete Bogorodice u Ka~ulicama. Zahvalnicu SPC dobili su gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili}, kao i javna preduze}a i ustanove koje su u~estvovale u gradwi ovog hrama. Veliki doprinos dali su i me{tani Ka~ulica. - Drago mi je da smo kona~no sve zavr{ili. Dosta qudi iz sela je pomoglo,

Orden cara Konstantina za Velimira Ili}a

Zahvalnica i za gradona~elnika

nismo hteli da crkva stoji nedovr{ena da propada i kisne. U ^a~ku je trenutno pet crkava u izgradwi, u Rakovi, Ostri, u ^a~ku gradimo Duhovni centar vladike Nikolaja, u Prijevoru. Vrlo brzo }e biti osve}en i hram posve}en Svetom caru Lazaru na brdu Qubi}u - najavio je Velimir Ili}. Kako je Ili} rekao, patrijarh Irinej prisustvova}e i osve}ewu hrama u Qubi}u. To bi trebalo da bude vrlo skoro, odmah posle Vidovdana. Z. J.

Vladika Jovan i patrijarh sa sve{tenstvom

Osve}ewe crkve Presvete Bogorodice

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi}, Irena Milo{evi} i Negovan [uti} (fotoreporter). ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs


4

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

PRIVREDA

DELEGACIJA REPUBLIKE IRAKA U POSETI ^A^KU

SRPSKE FIRME PONOVO U IRAKU Posle prijema kod gradona~elnika Vojislava Ili}a, delegacija Ministarstva gra|evine Republike Iraka posetila je preduze}e “Unipromet”, gde je potpisala pismo o namerama budu}e saradwe. - Zvani~an ugovor, kako je re~eno, bi}e potpisan 3. juna u Bagdadu

sredu je u ^a~ku boravila delegacija Ministarstva gra|evine Republike Iraka, u sastavu Mohamed Jaber Abbod, generalni direktor Generalne direkcije za gra|evinu, Saad Mohamed Amin, generalni direktor gra|evinske i preduzima~ke kompanije “Ashor”, Zeydan Khalif Luaibi, generalni direktor gra|evinske preduzima~ke kompanije “Almansur”, Zeyd Burhan Rasheed, direktor i {ef Kabineta ministra, Mohamed Kusaj Abdulsahid, generalni direktor kompanije za puteve “Wasit” i Khalid Hussein Mohamed, predstavnik medija. Oni su sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em i wegovim saradnicima razgovarali o budu}im zajedni~kim projektima. Po{to je pozdravio ira~ku delegaciju, gradona~elnik je izrazio zadovoqstvo {to }e se srpske firme ponovo na}i na gradili{tima Iraka i istakao da su gosti do{li u na{ grad da potpi{u pismo o namerama budu}e saradwe sa ~a~anskim preduze}em “Unipromet”: - “Unipromet” }e imati priliku da ugovori velike poslove u Iraku. Razgovarali smo i o po-

U

slovima koje bi mogle da rade i ostale ~a~anske firme. Srbiji su ponu|eni izuzetno zna~ajni projekti, u vrednosti od 120 milijardi eura, za koje }e u dogledno vreme biti raspisani tenderi. Ira~ka delegacija `eli da {to vi{e posla dobiju srpske firme, koje su ostavile izuzetno dobar utisak kada su svojevremeno gradile u Iraku. Nadam se da }e uskoro biti i konkretnih dogovora u domenu izgradwe puteva, mostova i stambenih jedinica. Novinarima se posle sastanka sa gradskim ~elnicima obratio Saad Mohamed Amin, generalni direktor gra|evinske i preduzima~ke kompanije “Ashor”: - Poseta delegacije Ministarstva gra|evinarstva Republike Iraka usledila je kao nastavak sporazuma i poseta Srbije Iraku u protekle dve godine. Delegaciju ~ine i generalni direktori firmi koje se bave graditeqstvom u Iraku. Tokom na{e

posete Srbiji, u Beogradu je organizovano vi{e sastanaka sa predstavnicima nadle`nih ministrstava i Privredne komore

Srbije. Ovih dana }emo potpisati sporazume za realizaciju vi{e projekata. Srpske firme imaju veliku reputaciju u na{oj zemqi,

jer su 80-ih godina pro{log veka mnogo poslovale u Iraku. @elimo da se va{e firme vrate na ira~ko tr`i{te, istom “silinom” kao nekada, jer je poslovna klima dobra za realizaciju projekata. Renovirawe puteva u Iraku zahteva najsavremeniju za{titnu opremu, kakvu ima ovo ~a~ansko preduze}e, jer sve komponente za ograde proizvodi po evropskim standardima. Po{to je na srda~noj dobrodo{lici zahvalio gradona~elniku Ili}u, Saad Mohamed Amin je naglasio da je dogovoreno da ~a~anska delegacija po~etkom juna organizuje uzvratnu posetu, tokom koje }e firma “Unipromet” potpisati ugovor o zajedni~kim projektima. Posle razgovora sa gradona~elnikom i wegovim saradnicima, {esto~lana delegacija je posetila preduze}e “Unipromet”. - Gosti iz Iraka su videli postrojewa na{e fabrike, jer imaju jako veliku potra`wu za na{im proizvodima. U ovom trenutku je re~ o izgradwi odbojnika na putevima za 4.000 kilometara. Danas }emo potpisati ugovor o namerama budu}e saradwe, koju }emo konkretno definisati 3. juna u Bagdadu. Na{i prijateqi iz Iraka `ele da {to pre zapo~nemo saradwu, radove i nadzor. Svi koji budu anga`ovani na tim projektima radi}e u zelenim zonama, tako da rat ne}e ugro`avati ni~iju bezbednost - istakao je Milisav Novi~i}, generalni direktor preduze}a “Unipromet”, izraziv{i zadovoqstvo {to }e se Srbija posle 20 godina vratiti na ira~ko tr`i{te. N. R.

RAZGOVORI O MOGU]OJ EKONOMSKOJ SARADWI

FRANCUSKI AMBASADOR U POSETI ^A^KU

mbasador Francuske u Srbiji Fransoa Gzavije Denio posetio je u petak ^a~ak. On se prvo sastao sa predstavnicima Grada, koji su ga upoznali sa privrednim i turisti~kim potencijalima ^a~ka, a zatim je posetio firmu “SNE Energy”, koja proizvodi opremu za trafo stanice prema licenci francuske firme “[najder elektrik”. Gradona~elnik Vojislav Ili} rekao je da je sa ambasadorom dogovoren susret delegacije privrednika Francuske i ^a~ka, u ciqu dubqe ekonomske saradwe, koja je u posledwe dve decenije usporena zbog recesije. - Predstavili smo potencijalne resurse i zamolili wegovu ekselenciju da jedna privredna delagacija iz Francuske poseti ^a~ak, da poku{amo da uspostavimo ekonomsku saradwu sa jo{ nekom firmom iz ove zemqe. Do-

A

bili smo obe}awe da }e se to dogoditi kada se sa puta vrati Dragoqub Damjanovi}, direktor “[najder elektrika” za Srbiju i Crnu Goru - reko je Ili}. Ambasador Francuske Fransoa Gzavije Denio naglasio je da je ovo prva wegova oficijelna poseta ^a~ku i da se nada daqoj saradwi Francuske i na{eg grada: - Nadam se da }emo nastaviti da gradimo dobre odnose, kako na ekonomskom, tako i na kulturnom planu. Za sada postoji ekonomska saradwa, koja je ostvarena sa firmom “[najder elektrik”. Na`alost, ekonomska kriza u svetu sputava br`i razvoj ekonomske saradwe. Nakon razgovora sa lokalnim rukovodstvom, ambasador Denio posetio je firmu “Elektrovat”, koja je osnovala fabriku “SNE Energy”, izraziv{i zadovoqstvo {to je posetio kompaniju koja u

svojoj proizvodwi koristi najmoderniju tehnologiju. - Veliko mi je zadovoqstvo {to sam danas ovde na poziv kompanije “[najder elektrik”, u fa-

brici koja je rezultat partnerstva doma}e i francuske kompanije i jednom od energetski najefikasnijih postrojewa u zemqi. Francuska ambasada je izuzetno

ponosna na ovu saradwu i nadam se da }e ovakvi projekti postati sve u~estaliji u Srbiji - rekao je ambasador Denio. Kompaniju “SNE Energy” osnovalo je preduze}e “Elektrovat” 2011. godine, u ciqu proizvodwe elektroenergetske sredwenaponske opreme po licenci renomirane multinacionalne kompanije “[najder elektrik”. Fabrika je izgra|ena po najstro`ijim tehni~kim i tehnolo{kim zahtevima i prema konceptu “zelene, pametne i poslovno-edukativne zgrade”, koja za grejawe i klimatizaciju koristi obnovqive izvore energije - toplotu zemqe sistemom geotermije, dok je kompletan krov objekta pokriven fotonaponskim }elijama. Nakon posete kompaniji “SNE Energy”, ambasador Francuske posetio je i ~a~ansku Gimnaziju, Narodni muzej i Gradsku bilblioteku. I. M.


PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

5

GRAD

SA 38. SEDNICE GRADSKOG VE]A

BESPLATNO LETOVAWE DECE PRAVI POTEZ GRADA! - Usvojen zavr{ni ra~un buxeta za 2012. godinu. - Ve}nici doneli i pravilnik na osnovu koga }e deca mo}i da letuju u odmarali{tu “Ov~ar” u Ulciwu avr{ni ra~un za 2012. godinu obrazlo`io je na~elnik Gradske uprave za finansije Zoran Todosijevi}. Prema wegovim re~ima prihodi buxeta su iznosili 2,94 milijarde dinara. - Rashodi su bili 2,73 milijarde dinara. Vi{e od 100 miliona je preneto u buxet za 2013. godinu. Najve}i prihod je ostvaren od poreza na zarade 1,22 milijarde. Prihodi od transfera iznose 323 miliona dinara. Buxet se ove godine puni planiranom dinamikom, ali nas pla{i najavqena izmena poreskih zakona, kojom bi se porez na zarade koje ubiraju lokalne samouprave smawio sa 12 na 10 odsto, a to bi nam godi{we smawilo prihde za 250 miliona dinara. Radi}emo rebalans buxeta i poku{a}emo da u{tedama nadomestimo umawewe sredstava i ne ugrozimo planirane investicije - istakao je Todosijevi}. Gradski ve}nik Radomir Kru{~i} podsetio je da su to-

Z

kom pro{le godine realizvane brojne investicije na izgradwi seoskih vodovoda i zamerio je nadle`nim slu`bama {to sporo izdaju gra|evinske dozvole. ^lan Gradskog ve}a Milijan Mini} je pohvalio izve{taj o zavr{nom buxetu i zakqu~io da su tro{kovi putovawa gradona-

~elnika i ~lanova Gradskog ve}a skromni, ali da sa druge strane postoje neverovatno visoki putni tro{kovi Turisti~ke organizacije ^a~ak. Pitao je

zavr{ili osmi razred u ovoj godini, a nosioci su Vukove diplome. Letovawe dece bi}e organizovano po smenama od 20. juna do 21. septembra. Svaka sme-

i da li se kontroli{u subvencije koje su date pojedinim privatnim preduze}ima, me|u kojima su neka i zatvorena. Po pitawu tro{kova putovawa u TO^u, Todosijevi} je rekao da su odbornici Gradske skup{tine usvojili program rada te organizacije, kao i izve{taj o poslovawu za 2012. godinu. Ve}nici su usvojili i predlog odluke o finansirawu odmora i rekreacije dece u odmarali{tu “Ov~ar” u Ulciwu u 2013. godini o tro{ku buxeta grada. Pravo na besplatan odmor i rekreaciju u Ulciwu imaju deca uzrasta od navr{ene ~etiri do sedam godina, a koja su upisana u pred{kolske ustanove na teritoriji ^a~ka. Pravo na odmor imaju u~enici koji su

na podrazumeva devet no}ewa. ^lan Gradskog ve}a Zvonko Mitrovi} je pohvalio odluku gradskog rukovodstva o adaptaciji odmarali{ta u Ulciwu. Dodao je da }e pomo}u izdvojenih sredstva biti sanirano oko 90 odsto uo~enih nedostataka na objektu. Radovi napreduju i, kako je rekao Mitrovi}, bi}e zavr{eni do 20. juna. Ostoja Mijailovi} je tako|e pohvalio odluku o besplatnom letovawu dece, isti~u}i da }e, prema posledwim informacijama, ovu pogodnost koristiti oko 1.920 dece. Kako je rekao, ve}ini wih ovo }e biti prvo letovawe na moru. Miladin Ristanovi} je imao primedbu da u pravilniku o letovawu nije precizirano da doktori i medicinsko osobqe

pored plate, imaju pravo i na besplatan sme{taj i prevoz, pa su se ~lanovi Gradskog ve}a usaglasili da se ova sugestija unese u pravilnik. Radomir Kru{~i} je pitao da li su ta~ne informacije da }e vaspita~i po danu dobijati 100 evra na ime dnevnica. Na~elnik Gradske uprave za dru{tvene delatnosti Miroslav Vujovi} je rekao da }e vaspita~i biti pla}eni isto kao i pro{le godine. Za devet dana }e primiti oko 19.000 dinara na ime dnevnica i oko 8.000 dinara na ime uve}awe osnovice od 30 odsto, dok }e servirke i kuvari imati ni`e pove}awe osnovice. ^lanovi ve}a su na posledwem zasedawu utvrdili i predlog programa za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta za teritoriju ^a~ka za 2013. godinu, kao i predlog odluke o uvo|ewu samodoprinosa za mesnu zajednicu Vapa. Data je i saglasnost za raspisivawe tre}eg konkursa za dodelu sredstava, kojima se ostvaruju op{ti interesi u oblasti sporta za 2013. godinu. Prihva}en je i predlog o raspisivawu javnog

poziva za postignute rezultate i doprinos u razvoju sporta. Nemawa Trnavac je pohvalio odluku da nagra|ivawem budu obuhva}eni i u~enici koji su postigli dobre rezultate na {kolskim takmi~ewima.^lanovi Gradskog ve}a doneli su i odluku da se iz buxetske rezreve Gimnaziji dodeli jo{ 150.000 dinara za potrebe odlaska u~enika na takmi~ewa. O ovoj odluci se pozitivno izjasnio i Milan Plazini}, koji je zakqu~io da bi trebalo da se izdvoje i dodatna sredstva podr{ke talentovanoj deci. ^lanovi Gradskog ve}a dali su saglasnost JKP “Duboko” o utvr|ivawu cene za odlagawe otpada od 29,5 evra po toni. V. S.


6

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

POLITIKA

U ORGANIZACIJI IDD ODR@ANA TRIBINA POD NAZIVOM “DIREKTNO BIRANI GRADONA^ELNIK DA ILI NE”

ARGUMENTI U PRILOG BOQEM FUNKCIONISAWU LOKALNE SAMOUPRAVE I

nicijativa za demokratsko dru{tvo, u ponedeqak je u sali Skup{tine grada ^a~ka, organizovala tribinu pod nazivom “Direktno birani gradona~elnik da ili ne”, na kojoj su u~estvovali Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika za dru{tvena pitawa (SPS), Milan Dra{ki}, portparol GO Nove Srbije, Ivan Star~evi}, portparol GO Demokratske stranke i Nikola Krsti}, generalni sekretar IDD. Tribina je organizovana kao stru~na rasprava u kojoj su gosti ponudili argumente u prilog boqem funkcionisawu lokalne samouprave. Na panelu je bilo re~i o modelima izbora gradona~elnika i lokalnih odbornika, prednostima i manama direktno i posredno biranog gradona~elnika, karakteristikama ve}inskog i proporcionalnog sistema birawa odbornika, Zakonu o lokalnim izborima, Zakonu o lokalnoj samoupravi, odnosu lokalnih ograna vlasti i mnogim drugim va`nim pitawima u lokalnim samoupravama. - Jedna od osnovnih ideja zbog koje je Inicijativa za demokratsko dru{tvo pokrenula niz tribina jeste decentralizacija vlasti. Smatramo da ona predstavqa vrlo va`an korak ka pribli`avawu politi~kih procesa gra|anima, koji su neopravdano iskqu~eni iz procesa odlu~ivawa. Lokalna samouprava mora dobi-

Milan Dra{ki}, Nikola Krsti}, Aleksandar Da~i} i Ivan Star~evi} ti ve}a ovla{}ewa i wena autonomija mora biti strogo po{tovana. Svrha i ciq dana{weg okupqawa je pokretawe javne debate na temu reforme Zakona o lokalnim izborima. Planiramo da napi{emo projekat na temu reforme, promene na~ina izbora gradona~elnika. Poznato je da se po sada{wem sistemu gradona~elnik bira tako {to dobije ve}inu u Skup{tini op{tine. Mi smatramo da gradona~elnik treba da se bira direktno, kao {to je bilo po Zakonu iz 2002. godine, kada je gradona~elnik neosporno imao mnogo ve}i legitimitet i autonomnost u dono{ewu svojih odluka u odnosu na republi~ku vlast - rekao je, izme|u ostalog, Nikola Krsti}. Aleksandar Da~i}, pomo}nik

DVERI ZA JA^AWE SRPSKO - RUSKIH VEZA

RUSKO - SRPSKI ETNO KAMP U GORWOJ TREP^I Povereni{tvu Dveri u ^a~ku u ponedeqak je predstavqena inicijativa Radmile Vojnovi}, publiciste, pisca i predsednice Udru`ewa “Ruski imperatorski flag” iz Novog Sada, da se u Gorwoj Trep~i oformi rusko - srpski etno kamp. Bo{ko Obradovi} iz Dveri rekao je da je ovakva inicijativa odli~na prilika da i na{a sredina dobije jednu vrstu ruskog prostora na srpskoj zemqi, koji bi ponudio razne kulturne, obrazovne, nau~ne, turisti~ke i privredne sadr`aje koji bi ja~ali srpsko - ruske veze, ali i naglasio da se ovako veliki projekti ne mogu ostvariti bez pomo}i srpske i ruske dr`ave. Zemqi{te za izgradwu ovog kampa poklonio je Milinko Gojkovi} iz Gorwe Trep~e, ~lan Saveta MZ Gorwa Trep~a u ime pokreta Dveri. Radmila Vojnovi} kao predsednica Udru`ewa “Ruski imperatorski flag” ve} godinama radi na ja~awu srpsko - ruskih veza, kroz razli~ite aktivnosti i u

U

Srbiji i u Rusiji. - Do{li smo na ideju da u Gorwoj Trep~i napravimo ne{to {to li~i na kulturne centre u Rusiji. Da napravimo paviqon slovenske kulture, etno selo koje bi predstavqalo letwi kamp za srpsku i rusku decu. Jedan poligon za nove tehnologije i pedagogiju, tradicionalnu narodnu rusku medicinu i da kroz saradwu razli~itih udru`ewa radimo na unapre|ewu na{ih bratskih veza - rekla je Radmila Vojnovi}. Milinko Gojkovi} je za izgradwu etno - kampa poklonio zemqi{te povr{ine 80 ari, na visoravni iznad Atomske bawe. - Uz podr{ku moje porodice, rodbine i Mesne zajednice Gorwa Trep~a, odlu~io sam se da tu parcelu po sistemu zadu`binarstva i donatorstva poklonim za ovakav projekat. Pozivam predstavnike lokalne samouprave i dr`ave da nam pomognu u realizaciji ovog projekta, a korist }e biti obostrana - rekao je Gojkovi}. I. M.

gradona~elnika za dru{tvena pitawa (SPS), podsetio je da je kod nas nekoliko godina bio na snazi i direktan izbor gradona~elnika, koji je pokazao izvesne prednosti, ali i mane. - Zakon je 2007. godine promewen i do{li smo do takozvanog modela “jakog parlamenta i slabog gradona~elnika”. Taj model tako|e ima svoje prednosti i svoje mane. Uva`ava se politi~ka realnost zastupqenosti politi~kih stranaka u na{oj lokalnoj zajednici, tako da shodno proporcionalnom izbornom sistemu u lokalnoj samoupravi, stranke iz svojih redova biraju legitimne i legalne predstavnike, i me|u wima najboqeg za gradona~elnika. Kada govorimo o prethodnom sistemu “jakog gradona~elnika i jakog pojedinca”, jak pojedinac je taj koji }e se u okviru svoje samouprave, odnosno lokalne zajednice, izboriti za validno mesto svojim autoritetom, politi~kom snagom, mo}i i popularnosti, pobediti na izborima po ve}inskom sistemu i biti gradona~elnik - obja{wava Da~i}. U teorijskom smislu, kako ka`e, ve}i je autoritet i politi~ka mo} neposrednog birawa. Prema wegovim re~ima, Socijalisti~ka partija Srbije daje, ipak,

blagu prednost neposrednom izboru, odnosno modelu jakog gradona~elnika. - Tako|e SPS se zala`e i za decentralizaciju, {to je u programu na{e stranke. Postoji izvesna korelacija izme|u politi~kih stranaka, kada govorimo o aktuelnom proporcionalnom sistemu, gde politi~ke stranke ~ije su centrale (u 99 odsto stranaka) u Beogradu, vrlo bitno uti~u na kadrirawe u lokalnim samoupravama i na lokalne izborne liste. To poni{tava jedno drugo, tako da ovaj prethodni model u nekom obliku daje ve}u decentralizaciju. U skladu sa na{im programom, smatram da je direktni neposredni izbor gradona~elnika prava politi~ka utakmica, u kojoj }e se videti ko }e biti boqi i ko }e osvojiti poverewe gra|ana i predstavqati lokalnu zajednicu - ka`e Da~i}. Govore}i o stavu Nove Srbije, da li gradona~elnici treba da budu birani neposredno od strane gra|ana, ili kao {to je u ovom trenutku u Srbiji, da predsednike op{tina, odnosno gradona~elnike bira parlamentarna ve}ina, Milan Dra{ki}, portparol GO Nove Srbije, istakao je: - Kada je re~ o izborima za lokalne organe samouprave boqe bi bilo primeniti ve}inski, u od-

nosu na proporcionalni izborni princip, kao {to je to nekada bilo, odnosno da predsednike op{tina i gradona~elnike na neposredan na~in biraju gra|ani. O svemu tome se mo`e diskutovati, jer svaki od tih modela ima i svoje dobre, ali i lo{e strane. Ivan Star~evi}, portparol GO Demokratske stranke, ka`e da je od 2000. godine bilo puno lutawa od ve}inskog ka proporcionalnom i ka razli~itim kombinacijama i jednog i drugog sistema. - Stav Demokratske stranke je da sistem kojim se biraju lokalni odbornici treba da bude {to reprezentativniji, odnosno da zastupa {to ve}i deo populacije gra|ana ^a~ka. Ne `elimo da ve}ina odbornika bude iz u`ih gradskih izbornih jedinica, ve} da u lokalnoj skup{tini okupimo odbornike iz razli~itih delova ^a~ka. Dakle, da postoji neka direktna veza izme|u onih koji biraju i onih koji su izabrani, da gra|ani lako mogu do}i do svojih odbornika, koji }e re{avati wihove probleme. Nema mesta visokoj politici, jer treba da se re{avaju problemi obi~nih qudi, infrastrukturna i neka druga pitawa koja su u nadle`nosti lokalne vlasti - nagla{ava Star~evi}. N. R.

NEZADOVOQNI NACRTOM GENERALNOG URBANISTI^KOG PLANA 2015.

PREDATO SKORO HIQADU PRIMEDBI redstavnici stranaka “Zeleni” i LDP predali su u petak zajedni~ku primedbu na nacrtr novog GUP – a, koju su potpisali “Zeleni”, LDP, Omladina DS ^a~ak , Kolo srpskih sestara i Udru`ewe “^a~ani”. Pored stranaka i udru`ewa, primedbe su na Gradskom trgu proteklih dana potpisivali i gra|ani. - Kontaktirali su nas sugra|ani sa molbom da organizujemo akciju u kojoj bi oni izrazili svoje nezadovoqstvo nacrtom Generalnog urbanisti~kog

P

plana 2015. za na{ grad. Gra|ani su naro~ito nezadovoqni predlo`enim saobra}ajnim re{ewima koja predvi|aju prolaz Ulice Sveti Sava kroz Gradski park, zatim prekategorisawem Gradskog parka u zonski ili rejonski park, namerom da se parkovsko zemqi{te prekategori{e u gra|evinsko i da ulice Svetog Save i Cara Du{ana preseku Gradski bedem. Gra|ani tako|e negoduju i zbog namere da se biorazgradivo sme}e i daqe odla`e na deponiju u Preli}ima. Mi smo u ovom slu~aju pri-

hvatili inicijativu gra|ana da organizaciono odradimo prikupqawe primedbi i evo danas smo Gradskoj upravi za urbanizam predali vi{e od 900 primedbi – rekao je Du{ko Brkovi}, predsednik GO “Zeleni Srbije” ^a~ak. Javna sednica na kojoj }e zainteresovani gra|ani mo}i da diskutuju o predlo`enom nacrtu GUP - a i svojim primedbama, zakazana je za 27. maj u velikoj sali Skup{tine grada. I. M.


7

DRU[TVO

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

VELIMIR ILI] POSETIO GRADILI[TA BUDU]EG AUTO - PUTA

REALIZACIJA RADOVA PO PLANU inistar gra|evinarstva i urbanizma Velimir Ili} posetio je u petak gradili{ta na delovima budu}eg autoputa Koridor 11 u mestima Di}i, Takovo i Br|ani. Ili} je ove deonice posetio zajedno sa direktorom azerbejxanske kompanije “AzVirt” Fikratom Najafovim i direktorom projekta “AzVirt”-a Serdarom Uluo~akom. Osim azerbejxanskog “AzVirta”, koji izvodi radove na Koridoru 11, sa Ili}em su gradili{ta budu}eg auto-puta posetili i predstavnici srpskih preduze}a, direktor gra|evinske firme “Planum” Ratomir Todorovi}, direktor “Energoprojekt Niskogradwa” Stojan ^olakov, kao i direktor projekta Koridor 11 - “Koridori Srbije” Ivan Pavlovi}. Ratomir Todorovi}, direktor gra|evinske firme

M

„Planum“, rekao je da se radovi koje ovo preduze}e izvodi na sektoru tri i dva uglavnom realizuju po zacrtanom dinami~kom planu u dogovoru sa investitorom „AzVirtom“. - Najvi{e se radi na sektoru tri, gde se trenutno izvode radovi na tunelu „Br|ani“, a zapo~eti su i na Savincu i na mostovima. Na sektoru dva jo{ uvek postoje problemi sa eksproprijacijom. Me|utim, prema obe}awima iz Vlade, to }e se veoma brzo re{iti. Mislim da je “AzVirt” zadovoqan dosada{wim poslovima, ali je osnovno da se eksproprijacija re{ava – rekao je Todorovi}. Na radovima na sektorima dva i tri je uposleno vi{e od 300 radnika, a o~ekuje se i prijem novih. Anar Ajamov, prvi sekretar ambasadora Azerbejxana rekao je da je veoma zadovoqan saradwom svoje ze-

mqe i Srbije, kao i da se na ovaj na~in produbquju odnosi dveju zemaqa. - Mogu da ka`em da je “AzVirt” jedna od najboqih kompanija Azerbejxana u oblasti izgradwe autoputeva i infrastrukture i koliko sam upu}en najboqe srpske kompanije u~estvuju sa “AzVirtom” u izgradwi auto-puta - naglasio je Ajamov. Ministar Velimir Ili} rekao je da se radovi izvode prema planu. - U toku su radovi na krupnim objektima, nadvo`wacima, mostovima, izme{tawu reka i Ibarske magistrale u stranu. Na svim gradili{tima se radi punom parom, od Qiga ka ^a~ku. Na{ je ciq da se auto - put zavr{i za 38 meseci – rekao je Ili}. On je istakao i da sa eksproprijacijom nema problema, kao i da je auto-put ve} jedan kilometar u{ao u ^a~ak.

Gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili} je tako|e posetio koridor 11 u Br|anima i izrazio uverewe da }e auto - put ^a~ak – Beograd biti gotov za tri godine. - Auto - put je ve} jedan kilometar u{ao na teritoriju na{eg grada. Na rado-

ZA RAZVOJ MALIH I SREDWIH PREDUZE]A rogram integrisane podr{ke inovacijama (IISP), koji finansija Evropska unija, uz podr{ku Ministarstva finansija i privrede, Nacionalne agencije za regionalni razvoj i Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja organizuje, od 4. do 6. juna u ^a~ku, besplatnu trodnevnu trening radionicu za unapre|ewe inovacija u malim i sredwim preduze}ima. Za u~e{}e na trening radionici, koja se realizuje okviru IISP programa za unapre|ewe inovacija, mogu se prijaviti preduze}a iz regiona Centralna i Zapadna Srbija. Program treninga je veoma interaktivan, prilago|en trenutnim potrebama preduze}a i osmi{qen tako da motivi{e preduze}a da identifikuju i realizuju svoje inovativne aktivnosti. U okviru treninga bi}e obezbe|ena besplatna tehni~ko-konsultantska podr{ka za predstavnike malih i sredwih preduze}a, u ciqu pove}awa wihove konkurentnosti i efikasnog razvoj proizvoda, usluga ili procesa proizvodwe. Predstavnici preduze}a }e imati priliku da se tokom tri dana, u okviru {est temat-

P

marketing 032/342-276

TRENING ZA UNAPRE\EWE INOVACIJA skih modula, upoznaju sa aktivnostima neophodnim za planirawe i realizovawe inovacija. [est tema koje }e biti prezentovane preduze}ima tokom trening radionice su utvr|ivawe inovacionih potreba i definisawe inovacionih prioriteta; nove marketing mogu}nosti - razumevawe tr`i{ta i kupaca; pozicionirawe proizvoda konkurencija, kupci i razvoj novih proizvoda; razvoj postoje}ih i uvo|ewe novih procesa u preduze}u; put ka kupcima - definisawe strategije i poslovnih partnera i inovacioni projekti i definisawe planova za wihovo sprovo|ewe. Tokom prvog dana preduzetnici }e nau~iti kako da identifikuju svoje inovacione potrebe i defini{u inovacione prioritete. Ima}e priliku da se upoznaju sa prakti~nim alatima i tehnikama neophodnim za pravilno razumevawe tr`i{ta i kupaca, kao i za wihovo kori{}ewe za uspe{niji prodor na tr`i{te. Tokom drugog trening dana fokus

}e biti na pozicionirawu proizvoda, razvoju postoje}ih i uvo|ewu novih procesa u preduze}u u ciqu ostvarivawa konkurentske prednosti. Kroz seriju prakti~nih primera tokom tre}eg dana bi}e predstavqeni inovativni pristupi za izbor poslovne strategije i kreirawe akcionog plana za sprovo|ewe odabranih inovacionih projekata. Individualne konsultacije sa ekspertima razli~itih specijalnosti bi}e organizovane tokom sva tri dana, tako da }e predstavnici pred-

uze}a imati priliku da se posavetuju o va`nim temama za unapre|ewe inovacija u svom poslovawu. Do sada je obuku u okviru Programa za unapre|ewe inovacija u malim i sredwim preduze}ima zavr{ilo 235 malih i sredwih preduze}a iz Srbije, a organizovano je 187 individualnih konsultacija. Dokumenta za prijavqivawe mogu se preuzeti na veb sajtu www.iisp.rs - Javni poziv Program za unapre|ewe inovacija u MSP.

vima je uposlen veliki broj ~a~anskih firmi i radnika. Vi{e od 2.500 qudi trenutno radi na probijawu tunela, izgradwi mostova i saobra}ajnica – rekao je Ili}. Na koridoru tri je zapo~elo probijawe tunela u

Br|anima, iz pravca ^a~ka prema Gorwem Milanovcu. Ovaj tunel je duga~ak 450 metara, a prema re~ima upravnika gradili{ta, za mesec dana se o~ekuje probijawe tunela i sa suprotne strane. I. M.

STANIMIR MINI] IZ DOWE TREP^E, DOBITNIK TRI MEDAQE NA 80. ME\UNARODNOM POQOPRIVREDNOM SAJMU U NOVOM SADU

“MINI]EVA KU]A RAKIJE” U ZLATU I SREBRU

a 80. Me}unarodnom poqoprivrednom sajmu u Novom Sadu, koji se danas zavr{ava, Stanimir Mini} iz Dowe Trep~e, u `estokoj konkurenciji me|u vi{e od 100 izlaga~a, osvojio je jo{ tri nagrade, Veliku zlatnu, Zlatnu i Srebrnu medaqu za rakije od {qive, duwe i kru{ke. Gra|evinac u penziji, proizvodwom rakije po~eo je da se bavi iz hobija, po~etkom 80-ih godina. Od 2005. godine na svim me|unarodnim sajmovima, uzorci iz “Mini}eve ku}e rakije” dobijaju visoke ocene, odnosno zlatne ili velike zlatne medaqe, kao i titule “{ampion kvaliteta”. Me|u brojnim nagradama izdvaja se i jedna posebna za rakiju od {qive sa ocenom 19,20, koja, kako ka`e Mini}, nije zabele`ena ni u zemqi, ni u svetu. On isti~e da su i zlatne i srebrna medaqa sa Me|unarodnog poqoprivrednog sajmu u Novom Sadu jo{ jedna potvrda da “ako se ne{to radi iz qubavi, rezultati ne mogu izostati”. N. R.

N


8

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

OBRAZOVAWE

U PREHRAMBENO - UGOSTITEQSKOJ [KOLI POVODOM STOGODI[WICE DRUGOG BALKANSKOG RATA

IZLO@ENE SLIKE QIQANE STEVANOVI] QIS bilaze}i gradove Srbije, slike Qiqane Stevanovi} Qis, na kojima su prikazane slavne li~nosti Balkanskih i Prvog svetskog rata, stigle su u ^a~ak, a na{i sugra|ani ih mogu videti na izlo`bi “Preci i potomci” u holu Prehrambeno - ugostiteqske {kole. Izlo`bu je organizovalo Udru`ewe potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine, povodom stogodi{wice Drugog balkanskog rata. Na sve~anosti otvarawa, 22. maja, predsednik udru`ewa Slobodan

O

va koristi savremenu kompjutersku tehniku, ali u tragawu za temama se`e u tradiciju i istoriju srpskog naroda. Junake Prvog svetskog rata (Kraqa Petra I, kraqa Aleksandra, vojvode Stepu Stepanovi}a, Mi{i}a, Putnika i Bojovi}a ...), lekarke i bolni~arke koje su negovale i bodrile ratnike, me|u kojima je i Nade`da Petrovi}, kao i srpske saveznike, umetnica je prikazala na realisti~an na~in, konsultuju}i, bez sumwe, fotografije znamenitih li~nosti i drugu istorijsku gra-

[TRAJK UPOZOREWA U [KOLAMA

NASTAVNICI NISU DR@ALI PRVI ^AS rema podacima SO^- a, prvi ~as 22. maja nije odr`an u 20 od 26 ~a~anskih {kola. [trajk upozorewa organizovale su {kole ~lanice Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kako bi skrenule pa`wu javnosti na sve mawi broj u~enika i opasnost da veliki broj nastavnika ostane bez posla. Procena Unije je da }e u septembru u sredwim {kolama u Srbiji biti 7.000 mawe prvaka, a da }e se u osnove {kole upisati 1.500 dece mawe nego prethodne godine. Zbog toga }e, o~ekuje sindikat, oko 600 prosvetara postati tehnolo{ki vi{ak. Da bi se vi{ak zaposlenihu prosveti

P

amortizovao, Unija tra`i da se broj u~enika u odeqewu ograni~i na 25, umesto 30, kako je bilo do sada. Zahtevi Unije odnose se i na odlagawe primene sistema finansirawa po u~e-

niku do 2020. godine i uvo|ewe obaveznog sredweg obrazovawa. Slede}e {trajkove upozorewa Unija je najavila za 30. maj i 4. jun. E. V.

PO^ELI DANI MUZI^KE [KOLE “DR VOJISLAV VU^KOVI]” ^vorovi} je rekao da je izlo`ba prire|ena u {koli kako bi se mladi nara{taji boqe upoznali sa istorijom i znamenitim li~nostima svog naroda. - Kada ste za kompjuterom, ponekad kliknete i na imena vojvode Stepe, vojvode Putnika ili Ar~ibalda Rajsa, da biste razumeli pro{lost, boqe podnosili stvarnost i lak{e i{li ka budu}nosti apelovao je ^vorovi}. Umesto slikarske ki~ice Stevanovi}e-

|u. Do~arala je ne samo wihov izgled ve} psiholo{ki i karakterolo{ki profil. Sa slika Qiqane Stevanovi} slavni ratnici u kolektivno se}awe jezde na belim kowima, rame uz rame stoje slavne vojskovo|e Brusilov, Fran{e de Pere i @ivojin Mi{i}. Izlo`ba “Preci i potomci” u ^a~ku }e biti otvorena do subote, a onda }e se preseliti u Kragujevac. E. V.

SUSRET PRVAKA GRADSKE I SEOSKE [KOLE

DRU@ILI SE I UPOZNAVALI PRIRODU

KONCERTI U^ENIKA I NASTAVNIKA

holu Doma kulture ^a~ani su sino} imali priliku da prisustvuju koncertu koji su priredili horovi ~a~anske i Muzi~ke {kole “Lale Stefanovi}” iz U`ica. Time je zapo~ela serija koncerata, objedi-

ske godine, nastupi}e polaznici sredwe muzi~ke {kole, da bi 5. juna u istoj sali koncert odr`ali u~enici ~a~anske {kole koji su na ovogodi{wim takmi~ewima osvojili nagrade. - Sezona takmi~ewa jo{ nije zavr{ena, a do sada je nagra|eno 70 na{ih u~enika. Wih 48 je dobilo prve nagrade i bi}e te{ko izdvojiti one koji }e svirati te ve~eri - rekao je na konferenciji za novinare u ponedeqak, direktor Muzi~ke {kole Slavoqub Nikoli}, naglasiv{i da takmi~ari iz ^a~ka iz godine u godinu posti`u sve boqe rezultate. Serija koncerata okon~a}e se nastupom

wena nazivom Dani Muzi~ke {kole “Dr Vojislav Vu~kovi}”. Ve} naredne sedmice, 29. maja, u velikoj dvorani Doma, na tradicionalnom koncertu pri kraju {kol-

nastavnika {kole, 20. juna na Gradskom trgu, a organizatori ovog koncerta bi}e Muzi~ka {kola i Dru{tvo srpsko - kubanskog prijateqstva.

Ciq nam je da sugra|anima na kraju {kolske godine poka`emo {ta su tokom prethodnih meseci radili i postigli na{i u~enici i profesori, ka`e direktor Muzi~ke {kole Slavoqub Nikoli}

U

redinom maja, u Vrani}ima, prvaci izdvojenog odeqewu O[ “Stepa Stepanovi}”, sa u~iteqicama Leposavom Pejovi} i Biqanom Milo{evi}, do~ekali su goste iz ^a~ka - vr{wake iz O[ “Vuk Karaxi}” i wihovu u~iteqicu Jasminku Mari} Gli{ovi}. Doma}ini i gosti su organizovali tematski dan “Prole}e”, u ciqu dru`ewa, me|usobnog upoznavawa i zajedni~kog upoznavawa prirode. Tematski dan je, prema kazivawu u~iteqica iz Vrani}a, po~eo do~ekom gostiju, kojima su kapiteni grupa iz {kole - doma}ina podelili bexeve sa slikama cveta, bubamare, leptira, lista, sunca i lopte. Na taj na~in je formirano {est jednakih grupa. Posle kra}eg upoznavawa, u~enici su

S

dobili zadatak da u {kolskom dvori{tu uo~e, evidentiraju i u korpice sakupe dokaze da je stiglo prole}e. Usledio je grupni rad u u~ionici, gde su kapiteni grupa izvla~ili, iz „~arobne kutije“, nazive predmeta (srpski, matematika, svet oko nas, ekologija, likovno, muzi~ka kultura) iz kojih su deca re{avala zadatke. Na ovaj na~in prvaci su, re~ima, pokretom, bojama i muzikom, izrazili svoju kreativnost, a ve{tine i takmi~arski duh pokazali su i na sportskom terenu - kroz igru “patkice u akciji”. Prvaci iz gradske i seoske sredine zajedno su u Vrani}ima posetili etno ku}u u kojoj su nekada `iveli preci pesnika Du{ka Radovi}a. E. V.

Nikoli} je tako|e saop{tio da su u Muzi~koj {koli po~ele aktivnosti koje su vezane za prijem novih polaznika. Za 20 mesta u sredwoj {koli (12 na vokalno - instrumentalnom i osam na teoretskom odseku) kandidati }e mo}i da se prijave od 25. do 28. maja, dok }e prijemni ispit biti obavqen 6, 7. i 8. juna. Prijemni ispit za u~enike koji polaze u pripremni razred predvi|en je za 29, a za decu koja iz pripremnog prelaze u prvi razred osnovne obavqen je 22. maja. Svi su izgledi da }e nastava u narednoj {kolskoj godini biti realizovana u objektima drugih obrazovnih ustanova, po{to je planirano da u me|uvremenu bude sru{ena sada{wa zgrada Muzi~ke {kole i na istoj lokaciji otpo~ne gradwa novog objekta od 1.900 kvadratnih metara. - U novoj zgradi bi}e dovoqno mesta i za osnovce i za sredwo{kolce, koji su tokom proteklih sedam godina ve}i broj ~asova imali u Gimnaziji. Dobi}emo savremene uslove i za grupni i za pojedina~ni rad, koncertnu salu sa 210 mesta, u kojoj }emo dr`ati skoro sve na{e koncerte, a postoja}e i studio za snimawe muzike - naveo je Nikoli}. Osnovna muzi~ka {kola u ^a~ku ima 416 polaznika, a sredwu poha|a 54 u~enika. E. V.


PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

9

OBRAZOVAWE

ZAHVAQUJU]I SARADWI BRANKA NEDOVI]A I DRAGI[E PETKOVI]A NASTAJU NOVA ORTOPETSKA POMAGALA

MEHANI^KI FIZIOTERAPEUT OPRAVDAO POVEREWE IZUMITEQA

Pomagalo je izumeo Branko Nedovi} (78), u `eqi da pomogne k}erki oboleloj od skleroze multiple, a izradili su ga nastavnici i u~enici Ma{insko - saobra}ajne {kole, predvo|eni profesorom Dragi{om Petkovi}em aista se de{avaju ~uda kada roditeqska patwa nai|e na razumevawe i humanost drugog ~oveka. Do pre dve godina Branko Nedovi} i Dragi{a Petkovi} se nisu ni poznavali, a sada mogu da se pohvale da su stvorili dva nova ortopetska pomagala. Branko, ma{inbravar u penziji, doselio se pre nekoliko godina iz Novog Sada u Gorwu Trep~u, gde sa porodicom `ivi wegova k}erka Branka Nikitovi}. @eleo je da bude bli`e i pomogne, koliko je u wegovoj mo}i, svojoj jedinici oboleloj od skleroze multiple. Od ranije sklon novatorstvu, on je najpre na svim zidovima postavio rukohvate, kako bi ~etrdesetosmogodi{wa `ena lak{e mogla da se kre}e po ku}i i obavqa osnovne po-

Z

Branko Nedovi} i Dragi{a Petkovi}

slove. Branka je, me|utim bila sve slabija, motorika ju je izdavala, pa je wen otac izumeo sistem za kretawe sa jednim to~kom, koji se montira na obi~noj stolici i omogu}ava kretawe u svim pravcima ~ak i u sku~enom prostoru. Problem se, me|utim, pojavio kada je trebalo proizvesti ovo pomagalo. Cene proizvo|a~a nisu bile dostupne Nedovi}evim finansijskim mogu}nostima, ali je imao sre}u da od prijateqa ~uje za radionicu Ma{inske {kole i profesora Petkovi}a, koji va`i za ~oveka koji ho}e da saslu{a i pomogne qudima u nevoqi. - ^im sam kro~io u {ko-

lu, znao sam da sam na pravom putu. Petkovi} je pogledao moje crte`e, konsultovao se sa kolegama i obe}ao da }e mi pomo}i. Zahvaquju}i humanosti i stru~nosti wegovog tima, u kome su sve sami ma{inski vukovi, moja k}erka je dobila pomagalo, koje joj je mnogo olak{alo svakodnevni `ivot - pri~a Branko, kroz suze. Dragi{a priznaje da nikada nije uskratio pomo} drugom ~oveku, ako je bio u mogu}nosti da mu pomogne: - Bio bi greh ne iza}i u susret ovom ~oveku. Najsre}niji i najispuweniji sam kada znam da sam u~inio dobro delo.

Wih dvojica su nastavili saradwu, a iz radionice Ma{insko - saobra}ajne {kole pro{le godine je iza{ao “mehani~ki fizioterapeut”, pomagalo koje invalidnim osobama koje nisu u mogu}nosti da odlaze u rehabilitacione centre omogu}ava da neophodne ve`be izvode u sopstvenoj ku}i. Ure|aj je skladan, ne zauzima mnogo mesta, i veoma jednostavan za upotrebu. - Mehani~ki fizioterapeut radi na struju, po sistemu prenosnih mehanizama. Osoba koja ga koristi smesti noge ili ruke na postoqe, a ure|aj automatski odra|uje ve`be zadate putem softvera. Iako sam is-

kusan in`ewer, efekti ovog pomagala su nadma{ili moja o~ekivawa - priznaje Petkovi} i dodaje da je prilikom programirawa ve`bi konsultovao stru~ne fizioterapeute. Nedovi} nagla{ava da se pomo}u mehani~kog fizioterapeuta mogu raditi ~etiri vrste ve`bi, ali i mehani~ka foreza. - Ve`be nisu te{ke, a aktiviraju ceo mi{i}ni sistem. Moja k}erka proteklih pet godina nije mogla da ide, noge nije ose}ala. Sada je ponovo u stawu da se kre}e, weno zdravstveno stawe se mewa na boqe presre}an je otac obolele Branke. Kad bi se sve pla}alo, pomagalo bi, procewuje Petkovi}, ko{talo oko 1.500 eura. Branka Nedovi} ga je dobila besplatno. [to nije moglo da se uradi u radionici, ura|eno je, kao i prethodnog puta, u “Remontu”, “Slobodi”, “Progresu”, “Atenik ko-

mercu”, preduze}u “]oso”.... Nema sumwe da bi ovaj ure|aj bio od koristi i drugim osobama, sa sli~nim zdravstvenim problemima. - Interesovawe je veliko, javqali su nam se i qudi iz drugih mesta. Imamo kompletnu tehni~ku dokumentaciju, postupak smo razradili do tan~ina, ali nemamo sredstva za masovniju proizvodwu, a nije nam namera da na tu|oj muci zara|ujemo - ka`e Petkovi}. Izvesna nada da mehani~ki terapeut koji koristi Branka Nikitovi} ne}e ostati usamqeni primerak qudske solidarnosti ipak postoji. - U Odboru za nauku i tehnologiju Grada ^a~ka voqni su da nam finansijski pomognu. Ako obe}awe bude ispuweno, u na{oj radinici izradi}emo jo{ pet ovih pomagala - nagla{ava Dragi{a Petkovi}. E.V.

20. REPUBLI^KO TAKMI^EWE SREDWIH MA[INSKIH [KOLA ODR@ANO U ^A^KU Najboqi takmi~ari nagra|eni alatima i radnim mestima anifestaciju, ~iji je doma}in 17. i 18. maja bila Ma{insko - saobra}ajna {kola, otvorio je predsednik Zajednice ma{inskih {kola Srbije Milo{ Mazalica, a u teorijskom znawu i prakti~nom radu takmi~ilo se vi{e od 60 u~enika iz 31 {kole. U kategoriji “automehani~ar” najboqi rezultat je postigao Dragan Milo{evi} (Tehni~ka {kola Mladenovac), drugo mesto zauzeo je Dragan [uwka (Sredwa ma{inska {kola Novi Sad), a tre}e Milan Birta{evi}, u~enik Tehni~ke {kole u Smederevu. U takmi~ewu budu}ih bra-

M

POBEDILA [KOLA - DOMA]IN vara pobedio je Ivan Rankovi} (Sredwa {kola Koceqeva), na drugo mesto plasirao se Nikola Mitrovi} (Tehni~ka {kola Ub), a na tre}e Nemawa Krsti}, iz Tehni~ke {kole u Pirotu. Me|u “autolimarima” najboqi je bio Svetislav Vla{ki (ST[ “Mileva Mari}” Titel), drugoplasirani je Dragan Ostoji} (Ma{insko - saobra}ajna {kola ^a~ak), dok je tre}e mesto zauzeo Marko Gatari} (S[ “22. oktobar “ @abaq). Najuspe{niji “strugar” bio je Marin ^avrgov (Tehni~ka {kola Subotica), na drugo mesto plasirala se Milica Soki}, iz ~a~anske {ko-

le, a tre}e je zauzeo Zoran Kqaji}, u~enik novosadske Sredwe ma{inske {kole. U nadmetawu “gloda~a” pobedio je Ranko Stefanovi}, iz {kole - doma}ina, dok su se za drugo i tre}e mesto izborili Xemaiq Morina (SM[ Novi Sad) i Filip \or|evi} (Tehni~ka {kola Trstenik). Prvo mesto u ukupnom plasmanu pripalo je ~a~anskoj {koli, a sledi je Tehni~ka {kola iz Novog Sada. [kola pobednik je od strane slovena~kog preduze}a “Unior Teos alati” nagra|ena garniturom alata, koja vredi 190.000 dinara. Kragujeva~ka firma “Unior components” ponudi-

la je zaposlewe u~esnicima koji su osvojili prvo mesto u kategoriji bravar, stru-

gar i gloda~, dok je {kola doma}in u~esnike koji su se plasirali na prva tri

mesta darivala kompletom alata. E.V.


10

DRU[TVO

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

NA 57. ME\UNARODNOM SAJMU TEHNIKE I TEHNI^KIH DOSTIGNU]A U BEOGRADU, PROFESORI SA FTN U ^A^KU PREDSTAVILI SVOJA DOSTIGNU]A a nedavno zavr{enom 57. Me|unarodnom sajmu tehnike i tehni~kih dostignu}a u Beogradu „Korak u budu}nost“, na {tandu Fakulteta tehni~kih nauka u ^a~ku prezentovani su rezultati istra`ivawa sa pet nau~no-istra`iva~kih projekata koje finansira Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije, na kojima su anga`ovani profesori i asistenti ~a~anskog fakulteta. Posetioci sajma imali su priliku da vide savremene tehnologije iz oblasti automatizacije, robotike, be`i~nih komunikacija, elektroenergetike, elektronike, procesne tehnike, logistike, materijala, dostignu}a iz oblasti reindustrijalizacije, energetske efikasnosti, alternativnih i obnovqivih izvora energije, primene IT u industriji. Na sajmu je u~estvovalo vi{e od 600 izlaga~a iz 22 zemqe, bilo je izlo`eno vi{e od 200 noviteta, od kojih je pod okriqem Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Srbije, pod sloganom „Istra`ivawe za inovacije“, 77 tehnolo{kih novosti nau~nih organizacija, instituta, fakulteta, me|u kojima je i FTN u ^a~ku, kao i 124 noviteta ostalih izlaga~a. Na poster prezentacijama predstavqeno je devet tehni~-

N

„RAME UZ RAME” SA NAJVE]IM FAKULTETIMA I INSTITUTIMA

kih re{ewa do kojih su do{li profesori i istra`iva~i sa Fakulteta tehni~kih nauka u ^a~ku. Pa`wu posetilaca privukla je demonstracija rada elektromagnetne ko~nice za kontrolisano optere}ivawe elektri~nih motora snaga do 7,5 kw, nastale kao rezultat projekta TR 33016 na kome su anga`ovani dr Miroslav Bjeki},

vanredni profesor FTN i asistenti Milo{ Bo`i} i Marko Rosi}. Ko~nica je konstruisana i izra|ena u Laboratoriji za elektri~ne ma{ine, pogone i regulaciju FTN, u saradwi sa Saobra}ajno-ma{inskom {kolom u ^a~ku i Tehni~kim remontnim zavodom. Tako|e, na Sajmu je predstavqen i inova-

U [KOLI “FILIP FILIPOVI]” ODR@AN JAVNI ^AS ZDRAVQA

GDE JE NESTALA DE^JA IGRA?

cioni projekat koji se realizuje preko Inovacionog centra Ma{inskog fakulteta u Beogradu, na kome su bili anga`ovani profesori ~a~anskog Fakulteta. Izraziv{i zadovoqstvo nastupom na sajmu, prodekan za nauku i nau~noistra`iva~ki rad na FTN, profesor dr Neboj{a Mitrovi}, ka`e da je sajam bio

sjajna prilika da se predstavi deo vi{egodi{weg rada profesora i asistenata: - FTN ^a~ak je stao “rame uz rame“ sa najve}im fakuletima i institutima iz oblasti tehni~kih nauka u zemqi. O~ekujemo da }e se na narednoj smotri tehni~kih dostignu}a FTN predstaviti u jo{ boqem svetlu i sa ve}im brojem eksponata.

SAOP[TEWA POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK POLICIJA ODUZELA 72 PAKETI]A MARIHUANE ^a~anska kriminalisti~ka policija odredila je meru zadr`avawa Aleksandru R. (1992) iz ^a~ka, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojih droga, dok }e protiv Marka R. (1990) iz ^a~ka biti podneta krivi~na prijava za krivi~no delo neovla{}eno dr`awe opojnih droga. Policija je, postupaju}i po prijavi Mirka G. iz ^a~ka, da je u svojoj ku}i, koja je bila zakqu~ana, uo~io vi{e nepoznatih lica, iza{la na lice mesta i u ku}i imenovanog zatekla ~etiri lica, svi iz ^a~ka. Pregledom ovih lica policija je kod Aleksandra R. prona{la i oduzela 72 paketi}a ispuwena biqnom materijom za koju se pretpostavqa da je opojna droga marihuana, te`ine oko 85 grama, dok su kod Marka R. prona|ena dva paketi}a iste biqne materije. Osumwi~eni Aleksandar R. }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u ^a~ku, dok }e protiv Marka R. krivi~na prijava biti podneta u redovnom postupku.

TE[KA KRA\A

avni ~as zdravqa u sredu je odr`an u vi{e gradova Srbije. Inicirali su ga ministrstva prosvete, zdravqa i sporta u saradwi sa Udru`ewem gra|ana “Zen art”, Sportskim savezom za {kolski sport i Hemofarm fondacijom. U ^a~ku je javni ~as, pod sloganom “Ve`bam - ja~am telo i razvijam ideje”, odr`an u Osnovnoj {koli “Filip Filipovi}”. U~enici svih uzrasta, od prvaka do osmaka, ve`bali su na {kolskom poligonu zajedno sa svojim u~iteqima i profesorima. Pojedini u~enici i profesori “Filipa” su ve} iskusni sportisti. - Svi znamo da je sport vrlo va`an za na{e zdravqe i razvoj. Ja ve} dve godine treniram stoni tenis i svakodnevno posle ~asova, sa drugarima igram ko{arku, fudbal ili odbojku. Sport mi poma`e da boqe u~im, ali i da stalno sti~em nove prijateqe - re~i su osmaka Lazara Me~anina. Javni ~as je i iskusnije mlade sportiste i one

J

koji }e to mo`da tek postati, trebalo da nau~i koliko je va`no svakodnevno ve`bati, naro~ito na otvorenom prostoru, kao i da se posle poraza ne tuku sa protivnicima, ve} da ga prihvate kao dodatni stimulans za napredak. - Razvoj savremene tehnologije je uspeo, skoro u potpunosti, da elimini{e de~ju igru. Umesto da se igraju napoqu sa svojim drugovima, mladi sve vi{e vreme provode pored kompjutera. Tako su zapostavili ono {to je u {kolskom uzrastu najbitnije, u~ewe i igra. Ciq javnog ~asa je i da afirmi{e {kolski sport. Sve vi{e roditeqa ne mo`e da pla}a deci treninge u raznim klubovima, zato je uloga {kole vrlo va`na u podsticaju de~jeg sportskog duha - napomenuo je Nemawa Trnavac, profesor fizi~kog vaspitawa i ~lan Gradskog ve}a. Kako je najavio, javni ~as bi uskoro trebalo da bude organizovan i na Gradskom trgu u ^a~ku. Z. J.

^a~anska kriminalisti~ka policija odredila je meru zadr`avawa Branku P. (1965) iz ^a~ka, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io dva krivi~na dela te{ka kra|a. Osumwi~enom se stavqa na teret da je pro{le godine, iz ku}e Vladana ^. u selu Prijevor, otu|io dve pu{ke i raznu robu, u vrednosti od oko 800 hiqada dinara, dok je iz ku}e Dragoslava N. u Qubi}u, otu|io raznu tehni~ku robu, alat i delove name{taja, u vrednosti ve}oj od 150 hiqada dinara. Branko P. }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u ^a~ku.

NASILNI^KO PONA[AWE

Zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo nasilni~ko pona{awe ~a~anska policija odredila je meru zadr`avawa Radomiru D. (1994) iz ^a~ka i Miodragu B. (1993) iz Dowe Trep~e. Osumwi~eni su, pro{log ~etvrtka, u 14,45 ~asova, na Autobuskoj stanici u ^a~ku, maltretirali Slavi{u K. (1984) iz sela Vi~a, op{tina Lu~ani, a kada im je pri{ao policijski slu`benik, koji nije bio na du`nosti, i poku{ao da zaustavi wihovo nasiqe nad Slavi{om K. osumwi~eni su policijskom slu`beniku zadali vi{e udaraca palicom u predelu glave i tela. Radomir D. i Miodrag B. su uz krivi~nu prijavu privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u ^a~ku.


PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

GRAD

11

STAROPRAMEN KARAOKE IZAZOV

LAZAR JEKI], NAJTALENTOVANIJI VOKAL U ^A^KU Kao pobednik Staropramen karaoke izazova u ^a~ku, Lazar Jeki} je put u Prag i plasman na super finale u Beogradu obezbedio pesmom “Sve jo{ miri{e na wu”, od “Parnog vaqka”. U finalu ~a~anskog takmi~ewa, koje je odr`ano pro{log ~etvrtka, drugo mesto osvojio je \or|e Antonovi}, sa pesmom “Krug” od “EKV”-a, a tre}e mesto pripalo je Emi ^oli} koja je izvela pesmu “Daj ne pitaj”, od grupe “Viktorija”.

- Za Staropramen karaoke izazov saznao sam u kafi}u “Srpski pab”. Kada sam se prijavio nisam o~ekivao pobedu, ali sam o~ekivao fer takmi~ewe, kako je i bilo. Svima bih preporu~io da se prijave i dobro

finaliste. Marija Kilibarda, voditeqka, zadu`ena za nezaboravnu atmosferu, posle takmi~ewa je izjavila da su ^a~ani odli~ni: - ^a~ani su bili sjajni, kao i pro{le godine, ~ak

marketing 032/342-276

zabave. Poku{a}u da osvojim glavnu nagradu na velikom beogradskom finalu, a do tada }u da posetim Prag sa svojim najboqim drugom - istakao je Lazar Jeki}. Nakon karaoke izazova u ^a~ku, Lazar Jeki} je postao osmi finalista, koji }e svoj talenat pokazati u finalu u Beogradu, krajem juna. Finalisti iz 17 gradova nadmeta}e se za glavnu nagradu u Beogradu - besplatan semestar u {koli pevawa Aleksandre Radovi}. Stru~ni `iri na ~elu sa Aleksandrom Radovi} proglasi}e nacionalnog pobednika Staropramen karaoke izazova, a vredne nagrade o~ekuju i ostale

su prema{ili na{a o~ekivawa. Bila je odli~na atmosfera, qudi su sve vreme igrali i |uskali i podr`avali svoje favorite. Staropramen karaoke karavan se uvek rado vra}a u ^a~ak. Na{e putovawe se nastavqa. Vi{e od 400 takmi~ara koji su u~estvovali na Staropramen karaokama u 2011. i 2012. godini podstakli su Staropramen tim da i ove godine krene na put u potrazi za talentima. Ina~e, za izbor pobednika u svakom od 17 gradova zadu`en je `iri sastavqen od predstavnika lokalnih medija, organizatora takmi~ewa i predstavnika loka-

la u kome se takmi~ewe odr`ava. Zna~ajno mesto u `iriju pripada i publici koja svoj glas daje navijawem i ja~inom aplauza. Pobednike o~ekuje ~etvorodnevno putovawe u Prag za dve osobe, a zanimqive nagrade o~ekuju i takmi~are koji se budu plasirali na drugo i tre}e mesto. Staropramen tim je pre ^a~ka posetio Novi Sad, Smederevo, Beograd, Kostolac, Priboj, Zrewanin, Pan~evo, a potom su krenuli put Lazarevca, Subotice, Ba~ke Palanke, Zaje~ara, Kragujevca, Kraqeva, U`ica, Ni{a i Jagodine. N. R.


12

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

LU^ANI

[AHOVSKI TURNIR U GORA^I]IMA OKUPIO KUMOVE IZ CELOG REGIONA Na ~etvrtoj “Kumovijadi”, koja je pro{log vikenda odr`ana u Gora~i}ima, snage je odmerio 21 kumovski par. Pobedili su kumovi (velemajstori) Miroslav Markovi} iz Ni{a i Danilo Milanovi} iz Mladenovca. Drugo mesto su zauzeli internacionalni majstori Mladen Milenkovi} i Boroqub Zlatanovi}, dok se za tre}e mesto izborio kumovski par: velemajstor Borko Lajthajm i internacionalni majstor Dejan Pavlovi}. Za sve kumove koji su u~estvovali u takmi~ewu obezbe|ene su simboli~ne nagrade: {ajka~e, pletene ~arape, rakija, med i kajmak. Jelica kupu je u~estvovalo 15 ekipa. U `estokoj konkurenciji {ahovskih lavova na prvo mesto se plasirala ekipa [ahovskog kluba “Jasenica” iz Smederevske Palanke (VM Aleksandar In|i}, IM Goran N. Todorovi}, VM Du{an Rajkovi}, VM Nenad Risti}). Drugo mesto su zauzeli “Profi}i”, ekipa sastavqena od {ahovskih profesionalaca (VM Miroslav Markovi}, VM Goran ^abrilo, VM Dejan Pikula, IM Zoran Arsovi}). Tre}e mesto je osvojila ekipa [ahovskog kluba “Jugovi}” iz Ka}a (VM Mi{a Pap, VM Borko Lajthajm, IM Jovan Radlova~ki, VM Atanas Kizov). Gran pri “Draga~evo 2013” je imao 129 u~esnika (112 iz Srbije,

A OD KUMA - MAT!

godinu bude sve boqa. Ona to i jeste. Svaki put se uvodi ne{to novo. Po~eli smo od {aha, pa smo uveli ko{arku i fudbal. Slede}e godine ovde }e se igrati i odbojka. Sve je vi{e u~esnika takmi~ewa, a i posetilaca manifestacije i to nas mnogo raduje - rekao je o “Kumovijadi” prof. dr Goran Krgi}, direktor PEP-a. Za posetioce manifestacije me{tani su pripremili svadbarski kupus i prase}e i jagwe}e pe~ewe. Ove godine je prvi put organizovano i takmi~ewe u pripremawu jeli~ke gibanice. IZLO@BA SLIKA „KORPA PUNA RADOSTI” Posetioci manifestacije su imali priliku da u prostorijama Osnovne {kole u Gora~i}ima posete izuzetno interesantnu izlo`bu slika pod nazivom “Korpa puna radosti” Sne`ane Rakovi} Kosti}, koja je ro|ena u Gora~i}ima. Iako je po struci elektroin`ewer i radi u Elektrodistribuciji u Gu~i, deo svog slobodnog vremena redovno posve}uje slikarstvu. Slika od 1997. godine. Na po~etku je uqanim bojama ra-

U

10 iz Crne Gore, {est iz Ma|arske i jedan iz Makedonije), {to predstavqa rekord do sada odr`anih {ahovskih turnira u Gora~i}ima. Prva tri mesta su osvojili velemajstori Branko Damqanovi}, Miroqub Lazi} i Du{an Rajkovi}. Ova {ahovska smotra je dobila ime po srpskom kumstvu, koje se od davnina neguje i po{tuje. Kako se u narodu ka`e kumstvo traje ve~ito. I sama manifestacija je postala tradicionalna i prerasla je lokalne okvire. Sva-

ka nova “Kumovijada” ima sve vi{e u~esnika iz susednih zemaqa i polako postaje novi draga~evski brend. Kako je rekao Neboj{a Barali}, iz [ahovskog kluba “Jelica” Gora~i}i, samo prvi put je bilo te{ko dovesti u Gora~i}e poznate {ahiste, a da se sada za svaku novu “Kumovijadu” sami javqaju, jer je draga~evski {ahovski sabor vrlo brzo postao poznat. Tako se u Draga~evu na{ao i dvadeset{estogodi{wi Piter Sitl iz Budimpe{te, koga smo zatekli kako u`iva u draga~evskoj

OTVORENA NOVA MUZEJSKA POSTAVKA

Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine prilikom otvarawa muzejske postavke

U okviru “Kumovijade” obele`ena je 120. godi{wica Gora~i}ke bune. Nakon polagawa venaca na spomenik poginulim seqacima iz Gora~i}a, Guberevaca i @ivice, koji su `ivote izgubili bore}i se za ustavna prava gra|ana, Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine Lu~ani, otvorio je novu postavku Muzeja Gora~i}ke bune, uz prigodan govor. Povodom 120. godi{wice od pogibije draga-

~evskih seqaka, sredstva za sanaciju Muzeja i spomenika Gora~i}ke bune je obezbedila lokalna samouprava. Zgrada Muzeja i spomenik su bili u prili~no lo{em stawu, tako da je bilo krajwe vreme da se zaustavi wihovo propadawe. U sklopu sanacije objekta ura|ena je potpuno nova muzejska postavka, za koju je sredstva obezbedilo Ministarstvo za kulturu. Ukupna vrednost kompletnog projekta kre}e se oko milion dinara. Muzejsku postavku su obnovile Sne`ana [apowi} A{anin, etnolog Narodnog muzeja u ^a~ku i Jana Jure{, istori~ar. Na gora~i}koj manifestaciji promovisana je i kwiga o Gora~i}koj buni, autora Radovana M. Marinkovi}a i wegovog sina Zorana, koju je izdala Biblioteka u Gu~i.

panorami. Do{ao dila na drvetu i je na “Kumovijadu” staklu, ali je kada se dru`i sa u~eAutor izlo`be snije slikawe na snicima turnira i Sne`ana Rakovi} Kosti} platnu preraslo u mo`da pobedi. On wen stalni izbor. je rekao da prvi put boravi u Srbiji i da je za wega to U~estvovala je u radu brojnih lidobra prilika da upozna qude i kovnih kolonija i izlagala je sanau~i ne{to vi{e o svojim suse- mostalno i kolektivno u zemqi i inostranstvu. ^lan je i predseddima. - U~estvovao sam na svim dosa- nik Udru`ewa samoukih slikara da{wim {ahovskim turnirima u i vajara Draga~eva. Do sada je naovom prelepom draga~evskom selu slikala 305 slika raznih dimeni vidim veliki napredak u broju zija. Wen nepresu{ni izvor inu~esnika i bogatsvu prate}ih sa- spiracije su lepota, obi~aji i dr`aja manifestacije. Jednom tradicija draga~evskog kraja. - Ovde se nalaze moja rodna kusam zauzeo drugo mesto na “Kumovijadi”. Tada sam se takmi~io sa }a i moja {kola. Ovde sam se i prkumom. Ove godine u~estvujem u vi put zaqubila. Brojne ~arolije pojedina~nom takmi~ewu i nadam detiwstva me vezuju za moje rodno se da }u imati dobre rezultate - mesto. Izlagala sam slike u mnoizjavio je za “^a~anski glas” Bo- gim mestima u zemqi i inostranjan Vu~kovi}, velemajstor iz Beo- stvu, ali nikada nisam bila toliko uzbu|ena koliko sam danas u grada. Glavni pokroviteq “Kumovi- rodnim Gora~i}ima - izjavila je jade” je Visoka {kola za poslov- Sne`ana Kosti}, govore}i o svojoj izlo`bi. nu ekonomiju i preduzetni{tvo. Izlo`ba je obuhvatila 45 sli- Na{a {kola je sponzor mnogih sportova. Ipak, “Kumovija- ka, na kojima su zastupqeni rada” je za nas jako va`na, jer smo znovrsni motivi iz draga~evskog mi prakti~no i weni pokreta~i. kraja. V. S. Jako nam je stalo da iz godine u


PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

13

LU^ANI

PREDUZE]E “MILAN BLAGOJEVI] - NAMENSKA” OBELE@ILO 64 GODINE POSTOJAWA

NOVIM TEHNOLOGIJAMA DO BOQE POZICIJE NA SVETSKOM TR@I[TU Fabrika “Milan Blagojevi} Namenska” u Lu~anima danas zapo{qava 1.100 radnika. Prema obimu proizvodwe i rezultatima koje ostvaruje u izvozu proizvoda, svrstava se u red vode}ih firmi u sektoru namenske industrije Srbije. Rukovodstvo ovog kolektiva planira da, u narednoj 65. jubilarnoj godini postojawa, uvede, pored postoje}ih deset, jo{ jednu novu tehnologiju. Procewuje se da bi podizawe novog pogona za proizvodwu trobaznih baruta stajalo oko tri i po miliona evra. - Vlada Republike Srbije i Ministarstvo odbrane ula`u napore da obezbede sredstva za nove programe i modernizaciju na{ih pogona. Nova tehnologija proizvodwe trobaznog baruta bi bila pravi biser pridodat na{em ukupnom programu, {to bi za na{u fabriku, ali i ~itavu Srbiju bilo itekako zna~ajno. Mogli bismo da ra~unamo na nove izvozne poslove. Kada bi nam dr`ava obezbedila sredstva pod nekim povoqnim uslovima, u{li bismo u jo{ jednu veliku, ali za nas veoma zna~ajnu investiciju. Uveli bismo najsavremeniju tehnologiju nitracije celuloze, koja bi ko{tala oko {est miliona evra - isti~e Rado{ Milovanovi}, direktor ove poznate lu~anske fabrike. Osnovna delatnost preduze}a “Milan Blagojevi} - Namenska” je proizvodwa energetskih komponenti - jednobaznih i dvobaznih baruta, sferi~nih baruta, barutnih puwewa, nitroceluloze, nitroglicerina. Asortiman proizvoda i wihov kvalitet prate svetske standarde i potrebe tr`i{ta. Zlatni period rada preduze}a, kada su zabele`eni veliki izvozni rekordi, prekinut je devedesetih godina, koje su zapam}ene po strogim ekonomskim sankcijama i blokadi. Sve {to su generacije radnika stvarale pola veka, 1999. godine nestalo je u NATO bombardovawu. Na fabriku je ba~eno 65 projektila. Energetski deo fabrike je u potpunosti sravwen. Materijalna {teta je procewena na 70 miliona dolara. Me|utim, 13 godina kasnije kompletirano je novo postrojewe energane, daleko mo}nije od starog, sa dva kotla za paru i dve turbine za proizvodwu struje. Potpuno je obnovqen i elektrofilter za pre~i{}avawe dimnih gasova i redukciju pra{kastih materija i drugih ~vrstih ostataka koji nastaju kao produkt sagorevawa ugqa u kotlu. U ovom preduze}u se uvek insistiralo na kvalitetu proizvoda, kao najja~em argumentu pozicionirawa mesta na doma}em i svetskom tr`i{tu. I danas se podjednako brinu o tome, jer je to jedini na~in da zadr`e postignuti rejting firme. Ekonomska kriza i dana{wi uslovi privre|ivawa ne idu na ruku izvozno orijentisanim firmama, jer dr`ava malo toga ~ini da im olak{a opstanak, smatra Rado{ Milovanovi}. - Dr`ava je pro{le godine poku{avala da pomogne privredi putem subvencionisanih kredita, ali i toga nema vi{e. Izvoznike bi trebalo pomo}i da budu kurentni-

tetne proizvode i na taj na~in dolazimo do posla. Imamo kupce od Indije do Ju`ne Amerike. Izvozimo u sve zemqe Evropske Unije. Raspola`emo {irokim asortimanom veoma kvalitetnih proizvoda i to je na{a glavna prednost. Konkurentni smo i u pogledu cena. Imamo potpisane ugovore, ali je pitawe u kojoj }e meri biti realizovani, jer se ekonomska kriza sna`no odra`ava i na na{e poslovawe. I inostrani kupci robu pla}aju odlo`eno, u nekim slu~ajevima ~ak i godinu dana, {to predstavqa veliki problem za Fabriku. Mi smo bili prinu|eni da uzmemo skupe kredite od banaka, kako bismo obezbedili proizvodwu. Kad naplata potra`ivawa kasni, jed-

ji na tr{i{tu i da do|u do posla. Da bi radili na{i fabri~ki pogoni, svakog meseca je neophodno da obezbedimo vi{e od 350 hiqada evra za ugaq, gas i struju. Za mese~nu zaradu radnika je potrebno oko 800 hiqada evra, a da bi se zaradio sav taj novac moramo imati ugovorene poslove. Mi se trudimo da maksimalno ispo{tujemo kupce. Na{i glavni aduti su kvalitet i veoma {irok asortiman proizvoda. Svaki dan nam sti`u novi zahtevi. Ipak, ova firma nema stalan posao. Mi se neprekidno borimo za nove ugovore i nova tr`i{ta - ka`e Milovanovi}, obja{wavaju}i da se smewuju periodi u kojima ima velikih zahteva kupaca, sa godinama kada nema potra`we za tom vrstom proizvoda.

Lu~anska namenska industrija je od svog nastanka predstavqala sto`er razvitka draga~evskog kraja. Svoju 64. godi{wicu rada sa~ekala sa 1.100 zaposlenih, koji redovno primaju plate, {to u uslovima ekonomske krize predstavqa itekako va`nu ~iwenicu. Zarade se kre}u od 400 do 600 evra. Osnovni zadatak poslovodstva ove fabrike je da maksimalno uposli proizvodne kapacitete, kako bi omogu}ili radnicima boqi standard, koji sigurno i zaslu`uju. Ove godine je primqeno 40 novih radnika. Planiraju u narednom periodu i nova zapo{qavawa, a u kom obimu, zavisi}e od novih ugovora. Kako tvrde u ovom kolektivu, u proteklih godinu dana fabrika je izmirivala redovno sve svoje obaveze prema dr`avi, {to, svakako, predstavqa veliki pomak u odnosu na neki raniji period.

- Ulo`ili smo oko trideset miliona evra sopstvenih sredstava u obnovu poru{enih pogona. S obzirom da su posledice granatirawa jo{ uvek vidne, i daqe izdvajamo novac za tu namenu. Sve {to smo do sada sanirali, odvojeno je od usta radnika i i{lo je na u{trb wihovih zarada. Mnogo su u~inili za ovu fabriku i zaslu`uju da `ive boqe - isti~e Milovanovi}, dodaju}i da su potrebe srpske vojske minimalne i da se perspektiva celokupne odbrambene industrije Srbije, a samim tim i ovog preduze}a nalazi u izvozu. Tr`i{te je nestabilno i mewa se iz dana u dan. Da bi se do{lo do novih kupaca, neophodno je stalno ulagawe u nove tehnologije. - Okrenuli smo se uvo|ewu novih tehnologija i osvajawu novih proizvoda, jer svet je mnogo uznapredovao u ovoj oblasti. Mi proizvodimo energetske komponente i trudimo se da na vreme osvojimo nove i kvali-

nostavno nam se kruni dobit - obja{wava Milovanovi}. On ka`e da su srpski privrednici u daleko lo{ijoj poziciji, jer nemaju na raspolagawu jeftine kreditne linije, kao {to je to slu~aju u nekim drugim zemqama Evrope i sveta. - Ovo je specifi~na fabrika koja proizvodi energetsku komponentu, takozvanu energiju koja pokre}e, gde spadaju svi tipovi baruta, raketna goriva i sve ono {to je neophodno za naoru`awe i vojnu opremu. Re~ je o opasnim proizvodwama, u kojima mala nepa`wa qudi mo`e da izazove veliku katastrofu. Ula`emo velika sredstva u za{titne mere, kako bismo ispo{tovali propise za{tite na radu i mere bezbednosti. Najve}i na{ zadatak je da sa~uvamo radnike, jer nema opasnije proizvodwe od ove. Ulo`ili smo ogromna sredstva i u filtere radi za{tite `ivotne sredine ka`e Milovanovi}, dodaju}i da ova oblast zahteva velika sredstva, kako bi se ispo{tovali svi standardi i ekolo{ki zahtevi koje tra`i Evropa. Milovanovi} o~ekuje da }e dra`ava definitivno izvr{iti i konverziju dugovawa ovog preduze}a, koja su nastala nakon bombardovawa pogona. On ka`e da je Vlada Srbije obe}ala da }e taj proces biti zavr{en, {to je itekako zna~ajno za daqe poslovawe. Kada bude oslobo|eno tog balasta, ovo poznato lu~ansko preduze}e }e mo}i lak{e da dolazi do neophodnih kreditnih sredstava, bez kojih je u dana{wim uslovima gotovo nemogu}e poslovati. Cene energenata rastu brzo i dr`ava bi trebalo da preduzme neke mere, koje bi pomogle izvozno orijentisanim firmama da lak{e opstanu. V. S.


14

LU^ANI

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

NO] MUZEJA PO PRVI PUT U GU^I

KULTURNA BA[TINA DRAGA^EVA KROZ PRIZMU SLIKARA dru`ewe samoukih slikara i vajara Draga~eva je u~e{}em u manifestaciji No} muzeja skrenulo pa`wu javnosti da i ovaj kraj Srbije ima bogatu kulturno-umetni~ku i istorijsku ba{tinu, kojom se ponosi. U prostorijama udru`ewa posetioci su imali priliku da pogledaju izlo`bu, koja se sastojala od 168 eksponata. I u~enici Osnovne {kole u Gu~i u`ivali su u slikawu, a najboqi wihovi likovni radovi izlo`eni su pored slika vrsnih draga~evskih umetnika. Nika Nikola Stoji} je predstavio prisutnim gra|anima svoja vajarska dela. Do kasno u no} ~ula se pesma peva~kih dru{tava, koja su se odazvala pozivu da u~estvuju u programu. Izvorne pesme draga~evskog kraja izvodili su “Draga~evci” i “Draga~evke”, kao i peva~ke grupe iz Puhova. I romski orkestar je pru`io svoj doprinos ve{tim muzicirawem, tako da su posetioci No}i muzeja mogli da u`ivaju u raznovrsnom muzi~kom repertoaru.

U

- Gra|ani polako prepoznaju na{u dobru `equ da sa~uvamo kulturnu ba{tinu ovog kraja. Iako smo vi{e puta organizovali gu~ka posela, No} muzeja je za nas bila izazov i sasvim novo iskustvo. Trudili smo se da predstavimo kulturno blago i tradiciju na{eg kraja u prostorijama Udru`ewa bogatom izlo`bom i izvornim narodnih stvarala{tvom. Odziv gra-

|ana je bio solidan. Najbrojniji su bili na{i stalni posetioci, koji redovno dolaze na sva na{a prela. S obzirom da svuda u svetu ovu manifestaciju u velikom broju pose}uju i mladi qudi, o~ekivali smo da }e ih i kod nas u Gu~i biti znatno vi{e. Za na{ program su se zaiteresovali i osnovci iz Gu~e. Likovna radionica je urodila plodom i drago nam je

{to su deca u`ivala u svakom trenutku kreativno provedenog vremena u na{em klubu. Pridru`ili su nam se i ~lanovi likovne sekcije Sredwe {kole “Draga~evo” i doprineli da ova no} bude jo{ uspe{nija - izjavila je Sne`ana Kosti}, predsednik Udru`ewa samoukih slikara i vajara Draga~eva, analiziraju}i No} muzeja, organizovanu u Gu~i.

ve~e provedu u prostorijama Udru`ewa samoukih slikara i vajara u centru Gu~e. Me|u wima je bila i Miqana Kaplarevi}, koja je procenila da Gu~i nedostaju upravo ovakvi sadr`aji. Istakla je da joj je posebno drago {to su i umetnici Draga~eva odlu~ili da organizuju No} muzeja, tako da se na taj na~in i wihova varo{ica prikqu~ila brojnim mestima u Srbiji, koja neguju ovu svojstvenu kulturnu manifestaciju. Kako je naglasila, neophodno je da se `iteqima Draga~eva omogu}i da tokom ~itave godine u`ivaju u razli~itim kul-

da postoji daleko ve}e interesovawe za manifestacije ovakvog tipa, jer one ~uvaju na{e kulturne vrednosti i oplemewuju - ka`e tridesetdevetogodi{wa Aleksandra Vuji~i}, ~lan peva~ke grupe “Draga~evke”. - Ove godine smo redovno u~estvovali u svim manifestacijama koje je organizovalo Udru`ewe. No} muzeja je za ovo podru~je ne{to sasvim novo i organizatori su osmislili interesantan program. Dopada mi se {to su i izvo|a~i starih izvornih pesama dobili svoje mesto. Ovo je izuzetna prilika da se podse-

turno-umetni~kim sadr`ajima, a ne samo tokom avgusta, kada se organizuje Sabor truba~a. - Manifestacija je dobro organizovana i ima lepu poruku, ali mislim da bi odziv gra|ana mogao biti i daleko boqi. Poku{aj Udru`ewa samoukih slikara i vajara Draga~eva da zainteresuju javnost raznovrsnim kulturnim sadr`ajima je na pravom mestu, ali imam utisak da Gu~a spava dubokim snom. Moralo bi

timo starih pesama, koje su se {irom Draga~eva prenosile sa kolena na koleno, i da svoje nadahnu}e tom vrstom muzike podelimo sa drugima - rekao je dvadeset{estogodi{wi @eqko Kosti}, vo|a mu{ke peva~ke grupe “Draga~evci”, izra`avaju}i nadu da }e ovakve manifestacije vremenom zainteresovati i mlade qude, kako bi se u {to ve}em broju posvetili izvornom narodnom stvarala{tvu. V. S.

- Draga~evo je prepoznatqivo po svojim znakovima pro{losti, spomenicima kulture i trubi. Sude}i po nazivu manifestacije, centralno mesto u organizaciji bi trebalo da imaju muzeji, ali pou~eni primerima drugih preuzeli smo inicijativu. Udru`ewe slikara i vajara Draga~eva je odlu~ilo da se prikqu~i brojnim ustanovama kulture, koje {irom Srbije orga-

nizuju No} muzeja. Posebno mi je drago {to smo uspeli da se ukqu~imo u manifestaciju koja je prihva}ena u mnogim gradovima Srbije, jer mi se ~ini, kada je kultura u pitawu, da smo se svi ovde prili~no uspavali. @eleli smo da izvu~emo qude iz te u~malosti i dovedemo ih u neki lep{i svet, koji je udaqen od politike i svega ostalog {to optere}uje u ovom ekonom-

ski te{kom vremenu - rekao je Jovi{a Slavkovi}, samouki slikar i kwi`evnik, koji je bio zadu`en za umetni~ki deo manifestacije. On je izrazio `aqewe {to vi{e mladih qudi nije prisustvovalo manifestaciji i {to su kafi}i u Gu~i i tokom No}i muzeja bili prepuni. ^etiri ~lana Udru`ewa samoukih slikara i vajara Draga~eva odlu~ili su da u~estvuju u programu koji je povodom No}i muzeja organizovala Galerija naivne umetnosti u Kova~ici. Kako isti~e Sne`ana Kosti}, draga~evski slikari bi se u daleko ve}em broju odazvali pozivu iz Kova~ice, ali su odlu~ili da prednost daju programu u Gu~i, jer se ova manifestacija ovde po prvi put organizuje. Zadovoqni su bili i posetioci manifestacije, koji su odlu~ili da subotwe


15

ZDRAVSTVO

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

OBELE@ENA NEDEQA ZDRAVQA USTA I ZUBA

ZNA^AJ RANOG PREPOZNAVAWA BOLESTI

ZDRAVI ZUBI

MAJ – MESEC

ZA ZDRAV @IVOT

avod za javno zdravqe ^a~ak obele`io je pro{le sedmice Nedequ zdravqa usta i zuba, koja se u na{oj zemqi obele`ava svake godine tokom tre}e nedeqe maja da bi se ukazalo na zna~aj oralnog zdravqa, ali i na veliku zastupqenost bolesti usta

Z

i zuba. Ove godine, slogan je bio “Zdravi zubi za zdrav `ivot”. Ova promotivna manifestacija sprovodi se uz podr{ku Ministarstva zdravqa Republike Srbije, a u organizaciji Instituta za javno zdravqe Srbije „Dr Milan Jovanovi} Batut” i Stomatolo{kog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Tokom Nedeqe zdravqa usta i zuba intenziviraju se razli~ite aktivnosti, pre svega na informisawu stanovni{tva o zna~aju oralnog zdravqa i merama prevencije, a posebno o potrebi i mogu}nostima da se li~nim i kolektivnim anga`ovawem i pozitivnim pona{awem

~uva i unapre|uje zdravqe usta i zuba. Zavod za javno zdravqe danas je ovaj dan obele`io u O[ “Vuk Karaxi}”, zajedno sa u~enicima ove {kole, ali i mali{anima PU “Radost”. U holu {kole bili su izlo`eni radovi dece iz vrti}a na temu

zdravqe zuba, me|u kojima su najboqi nagra|eni. Doktor Momir Jankovi}, na~elnik Stomatolo{ke slu`be Zdravstvenog centra ^a~ak, rekao je da je ciq ove kampawe preventivni rad sa decom, u ciqu spre~avawa pojava karijesa u kasnijem `ivotnom dobu. - Posebnu pa`wu posve}ujemo zdravqu usta i zuba kod dece i svake godine se trudimo da to obele`imo prigodnom sve~ano{}u, kao danas. Dr`ava je stavila akcenat na zdravqe usta i zuba kod dece, i na preventivni rad, kojim se spre~avaju ne`eqene posledice u kasnijem `ivotnom dobu. Svaka {kola je

pokrivena sa stomatologom odre|enim brojem dana u nedeqi, jer na jednog stomatologa ide 1.500 dece rekao je dr Jankovi}. Doktorka Qiqana Moji}evi} iz Zavoda za javno zdravqe upozorila je da karijes ima iste rizike po zdravqe ~oveka kao i kar-

diovaskularne bolesti ili {e}erna bolest. - ^uvaju}i zube ~uvamo i srce i sve ostale organe. Va`na je pravilna ishrana i higijena usta i zuba, redovna kontrola, ali i opreznost pri fizi~koj aktivnosti kako bi spre~ili lomqewe zuba - rekla je dr Moji}evi}. Akciju u O[ “Vuk Karaxi}” su podr`ali Zavod za javno zdravqe, Udru`ewe privatnih stomatologa, lokalna samouprava i Zdravstveni centar ^a~ak. Zavr{na manifestacija }e biti odr`ana u Vaqevu pod sloganom “Zdravqe usta i zuba u svakodnevnoj praksi”. I. M.

POSVE]EN

BOLESTIMA MOZGA vropska komisija je proglasila maj mesecom posve}enim bolestima mozga, kao i podizawu svesti u vezi sa zna~ajem ranog prepoznavawa i otkrivawa oboqewa centralnog nervnog sistema, me|u kojima su alkoholizam, depresija, {izofrenija, multipla skleroza, Alchajmerova bolest, anksioznost i druge. Kao {to je mozak veoma slo`en i bitan organ, tako su i bolesti mozga kompleksna oboqewa sa medicinskim i dru{tvenim posledicama. Prema istra`ivawima Svetske zdravstvene organizacije, 13 odsto od svih bolesti ~ine bolesti mozga, {to zna~i da je od ovih bolesti obolelo vi{e od 700 miliona qudi.

E

Alkoholizam Alkoholizam predstavqa jedan od najve}ih problema u le~ewu bolesti mozga i za lekare, ali i pacijente. Procewuje se da u Evropi `ivi 12 miliona zavisnika od alkohola, a 195.000 zavisnika umre svake godine od prevelikih koli~ina alkohola. Glavni problem u le~ewu alkoholizma predstavqa niska stopa dijagnostikovawa oboqewa, a pokazateq toga je i podatak da se samo deset odsto od ukupnog broja zavisnika le~i. Ustanovqeno je da konzumirawe alkohola uzrokuje 60 razli~itih oboqewa, kao {to su rak, bolesti srca i depresija. Depresija Depresija predstavqa ~esto i ozbiqno oboqewe, zanemareno od strane dru{tva. Prema istra`ivawima, od depresije u svetu boluje vi{e od 350 miliona qudi, a u Evropi ta cifra iznosi 11 odsto ukupne populacije. Depresija je jedno od najbr`e rastu}ih oboqewa, a brz tempo `ivota i svakodnevni stres najvi{e doprinose tome. Mawe od 25 odsto obolelih od depresije imaju pristup adekvatnoj terapiji, me|utim postoje}i lekovi nisu uvek delotvorni, ~ak i kada su pravilno propisani. Depresija umnogome uti~e i na opada-

we produktivnosti rada, zbog ~ega ima i velike ekonomske posledice. [izofrenija [izofrenija je jedna od najve}ih zagonetki medicine. Iako je ovo bolest sa incidencom ispod jedan odsto, po~etak simptoma u adolescenciji, komplikacije bolesti i hroni~an tok u velikoj meri doprinose nepovoqnom uticaju na pojedinca, porodicu i dru{tvo i traju decenijama. Zbog straha od „`igosawa“, odlazak lekaru se odla`e mesecima, pa i godinama. Svest o zna~aju ranih intervencija u psihozama, informacije o faktorima rizika, kao i pravovremeno uspostavqawe efikasnog terapijskog re`ima velika su {ansa savremene medicine. Psihoti~ni proces se danas mo`e obuzdati, a wegove posledice umawiti ako se interveni{e na vreme. - Tokom pro{log veka saznali smo izuzetno mnogo o tajnama qudskog organizma, le~ewu mnogih telesnih poreme}aja, kao i o metodama prevencije masovnih zaraznih, ali i nezaraznih bolesti. Qudski vek je dosta du`i, a broj stanovnika na planeti nikada ve}i. Iza svih ovih uspeha savremenog ~oveka stoji wegov mozak. Do{lo je vreme da i wega upoznamo boqe. Neuronauke u svom intenzivnom razvoju otvaraju neslu}ene dimenzije za napredak medicine, psihologije, sociologije, matematike, filozofije... U 21. veku nalazimo se pred mo`da najve}im izazovom za qudski um, a to je prilika da ~ovek spozna samog sebe. Da li nam je dato da razumemo svoj mozak? Vreme je da saznamo – izjavila je doc. dr Na|a Mari} Bojovi}. „Maj – mesec mozga“ je prvi korak i najava za 2014. godinu, koju je Evropska komisija proglasila „Godinom mozga“, organizovanom od strane Evropskog saveta za mozak. I. M.

NAMIRNICE ZA SVAKI DAN avid Zincenko, autor kwige “Ovo jedite, a ovo nemojte” preporu~uje koje su to namirnice koje bi trebalo jesti svakodnevno za zdrav i dug `ivot. Jogurt - poma`e ja~awu imunolo{kog sistema i pru`a za{titu od kancerogenih susptanci. Neki jogurti sadr`e probiotike, koji se bore protiv {tetnih bakterija u telu. Mo`ete ga uzimati sa vo}em i medom, kao brzi zalogaj ili za doru~ak, a mo`e po-

D

slu`iti i za pripremu raznih soseva. Paradajz - ovo povr}e puno je antioksidansa likopena koji smawuje rizik od raka plu}a, prostate, be{ike i `eluca.

Spana} - bogat je izvor omega-3 i folne kiseline

Orah - sadr`i vi{e omega-3 masnih kiselina nego losos, ali i vi{e protivupalnih polifenola nego crveno vino. Dobra zamena su mu bademi ili kikiriki, a mo`ete ga konzumirati u raznim vrstama salata ili u integralnom keksu.

koja poma`e u smawewu rizika od bolesti srca, sr~anog udara i osteoporoze. Folna kiselina tako|e poboq{ava dotok krvi u ni`e delove tela, {to mo`e pomo}i kod impotencije. Zob - ova `itarica puna je vlakana koje smawuju rizik od bolesti srca. Mo`ete je uzimati sa mlekom, kao zobenu ka{u, u jogurtu ili salatama. [argarepa - puna je karotenoida, skupa `utih, crvenih i naranxastih

pigmenata u prirodi prisutnih u listovima, plodovima i cvetovima vo}a i povr}a. Poma`u u borbi protiv raka i umawuju rizik od raznih upala, ali i astme i artritisa. Borovnica - bogata antioksidansima koji poma`u u prevenciji raka i dijabetesa, poboq{avawu pam}ewa i koncentracije. Osim toga sadr`i i vitamine A i C koji odr`avaju kardiovaskularno zdravqe. I. M.


16

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

SELO

SVE^ANOM AKADEMIJOM PROSLAVQENO 100 GODINA [KOLE U MILI]EVCIMA

PONOSNI NA VEK POSTOJAWA kola u Mili}evcima je pro{le subote sve~anom akademijom obele`ila 100 godina postojawa i rada. Tom prilikom je promovisana i monografija mili}eva~ke {kole, koja je 1965. godine postala izdvojeno odeqewe O[ “Stepa Stepanovi}” u Gorwoj Gorevnici. Sve~anosti koja je prire|ena u {kolskom dvori{tu prisustvovali su predstavnici lokalne samouprave, javnih preduze}a i ustanova, nastavno osobqe {kole, u~enici, me{tani i brojni gosti. Gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili}, izrazio je zadovoqstvo {to u ime Grada mo`e da pozdravi profesore, u~enike i me{tane i da im ~estita zna~ajan jubilej - 100 godina uspe{nog rada i postojawa {kole: - To je zaista zna~ajan jubilej kojim se malo {kola mo`e pohvaliti, ne samo u ^a~ku, nego i mnogo {ire. Iskoristio bih priliku da profesorima i u~enicima ~estitam i na lepo ure|enom dvori{tu. Vidi se da savesno rade, da odr-

[

`avaju {kolu i mogu da budu primer mnogim {kolama, ne samo u gradu, nego u ~itavoj Srbiji. Gradona~elnik je naglasio da Grad ^a~ak ula`e zna~ajna sredstva u pred{kolsko, osnovno i sredwe obrazovawe, kao i da }e za 2012. i 2013. godinu ukupno biti ulo`eno oko 1.396.000.000 dinara. Tako|e je podsetio, da }e ove godine oko 2.000 pred{kolaca besplatno letovati u odmarali{tu u Crnoj Gori, kao i najboqi u~enici osnovnih {kola, a da Vukovci sredwih {kola odlaze na petodnevno putovawe u jednu od dr`ava EU. - Grad }e i daqe ulagati u obrazovawe, jer `elimo da na{e {kole budu odli~no opremqene, da u~enici imaju sve uslove bez obzira na to da li je {kola na seoskom ili gradskom podru~ju. Rukovodstvo Grada }e nastojati da mladima obezbedi radna mesta, da bi po zavr{etku {kolovawa mogli da ostanu ovde da `ive i razvijaju svoj grad - istakao je gradona~elnik Ili}. Lela \a~i}, direktorka O[ “Stepa Stepanovi}” u

Gorwoj Gorevnici, naglasila je da je jubilej mili}eva~ke {kole ponos ne samo u~enika, u~iteqa i nastavnika, ve} i me{tana ovog sela: - Danas je za nas veliki praznik. [kola u Mili}evcima je po~ela da radi 1912. godine i sa ponosom slavimo vek postojawa. Osnovna {kola “Stepa Stepanovi}” ima 200 u~enika, zajedno sa tri izdvojena odeqewa. Mili}eva~ka {kola je opremqena savremenim nastavnim sred-

MESNA ZAJEDNICA MIOKOVCI

stvima i ne mo`emo se po`aliti da je ote`an rad. Ono {to nam nedostaje je ve}i broj u~enika. Najdu`e od svih, |ake u mili}eva~koj {koli u~ili su bra~ni par Paunovi}, Dragomirka Draga 39, a suprug Budimir 36 godina. Recenzent monografije mili}eva~ke {kole u~iteq Budimir Paunovi}, u svojoj besedi je poru~io: “^uvajte pro{lost, da bi imali i zaslu`ili budu}nost”. Vi{e mili}eva~kih |aka vinulo se u vrh lestvice nau~nika, umetni~kog stvarala{tva i dr`avnih funkcija. Me|u

VO]ARSKI KRAJ SA LO[OM INFRASTRUKTUROM ko 60 odsto stanovni{tva Mesne zajednice Miokovci profesionalno se bavi vo}arstvom. Selo je poznato po zasadima vo}waka u kojima dominira kajsija, a prema re~ima predsednika MZ Miokovci Zorana Nikitovi}a, svaka ku}a ima ovu vo}ku. Ovaj vo}arski kraj poznat je i po planta`ama jabuke, {qive, kru{ke i tre{we. Me{tani se mogu pohvaliti i brojnim privrednicima, a jedna od najve}ih i najpoznatijih firmi je “Domis”. Miokovci su svojevremeno bili me|u prvim selima koja su imala asfaltirane puteve, dobila gradski prevoz, izgradila {kole, a danas sa oko 300 doma}instava i vi{e od 1.000 stanovnika, ova Mesna zajednica nema Dom kulture, zdravstvenu ambulantu, putevi su u veoma lo{em stawu, a uli~na rasveta je poseban problem, ka`e Nikitovi}. - Ponosni smo {to selo ima puno dece, ali mnogo toga nedostaje da bi mali{ani i me{tani imali boqe uslove za `ivot. Omladina nema gde da se okupqa, osim na

O

fudbalskom terenu “Zove”. Prostorije na{e Mesne zajednice su veoma male. Miokovci imaju Osnovnu {kola do ~etvrtog razreda, koja je izdvojeno odeqewe O[ “Stepa Stepanovi}” u Gorwoj Gorevnici. Stara {kola, jedna od prvih izgra|enih u ~a~anskoj op{tini, u jako je lo{em stawu. Neophodna je rekonstrukcija ovog objekta, koji mo`e biti spomenik kulture. Renovirawem Stare {kole, koja ima velike prostorije, dobili bi prostor koji bi mogli da koristimo za skupove i savetovawa vo}ara, za organizovawe veseqa i raznih manifestacija. Poznato je da Udru`ewe proizvo|a~a “Miokova~ka kajsija” i MZ Miokovci, uz pomo} Grada ^a~ka, organizuju manifestaciju “Dani srpske kajsije” - podse}a Nikitovi}. Prema wegovim re~ima, me|u planiranim akcijama, koje bi uskoro trebalo da realizuju me{tani ovog sela su ~i{}ewe grobqa i ure|ewe re~nog korita ^emernice. Tako|e, tvrdi Nikitovi}, gra|ani su spremni da pomognu u fizi~kim poslovima pri sanaciji puteva i posta-

wima je i doktor tehni~kih nauka Milica Slijep~evi}, ro|ena Nik{i}, koja je podsetila kako se ona {kolovala, kao i mnoge generacije pre i posle we. - Nismo ni mi bili ba{ sjajni |aci, pravili smo razne nesta{luke. Ja sam najvi{e volela da iza|em sa ~asa likovnog vaspitawa da operem ~etkicu, a onda da kru`im biciklom... Jabuke smo brali zajedno, ~istili dvori{te predano... Istovremeno smo gajili cve}e... A najvi{e smo zahvalni na{im u~iteqima zbog toga {to su od nas

napravili qude, {to su postavili taj bazi~ni i emotivni stub u svakom od nas, koji smo poneli i iz ku}e i iz {kole, {to nas je usmeravalo u `ivotu, da izvu~emo najvi{e iz sebe - rekla je, izme|u ostalog, Milica Slijep~evi}. Predsednik Ogranka Vukove zadu`bine Grozdana Komadini}, tom prilikom je u~enicima podelila kwige, a povodom proslave jubileja, 100 godina postojawa Osnovne {kole u Mli}evcima, prire|en je bogat kulturno-umetni~ki program. N. R.

GRAD NANEO VELIKE [TETE I VO]ARIMA MIOKOVACA

UKUPNA [TETA OKO 350 MILIONA DINARA ako nevreme pra}eno gradom i olujnim vetrom, koje je nedavno zahvatilo podkablarska sela Ro`ce, Jan~i}e, Cagawe i Vrn~ane, nanelo je velike {tete i vo}arima Miokovaca. Prema re~ima Vojkana Tomi}a, predsednika Upravnog odbora Udru`ewa “Miokova~ka kajsija”, najve}e {tete pretrpeli su vlasnici zasada kajsija, jabuka, {qiva, tre{awa i u mawem obimu kru{aka i nektarina. Udru`ewe je formiralo svoju komisiju i po{to su preliminarno procenili {tetu, kako ka`e Tomi}, izve{taj su predali stru~noj gradskoj komisiji, Sektoru za vanredne situacije i Radarskom centru U`ice. - Grad je naneo velike {tete vo}arima, a {teta na kvalitetu roda je od 60 do 80 odsto. Na 140 hektara kajsije, 92 jabu-

J

Zoran Nikitovi}, predsednik MZ Miokovci

vqawu betonskih bandera i uli~ne rasvete. - Ali, molimo qude dobre voqe da nam pomognu da izgradimo kapelu i da renoviramo Staru {kolu, koja mo`e biti i mesto okupqawa za mlade. Novo rukovodstvo Mesne zajednice ~ine mladi, obrazovani qudi, koji nisu politi~ki anga`ovani i zato `elimo sa svima da sara|ujemo, posebno sa Gradom ^a~kom i javnim preduze}ima, od kojih smo ve} dobili obe}awa da }e nam pomo}i da re{imo najprimarnije probleme sela - isti~e predsednik MZ Miokovci. N. R.

Vojkan Tomi}, predsednik UO Udru`ewa „Miokova~ka kajsija”

ke, 45 {qive, 40 tre{we, 6,2 kru{ke i 4,5 nektarine, prema prvim procenama, ukupna {teta je oko 350 miliona dinara. Pored prijavqenih o{te}enih parcela, selo ima mnogo i mladih zasada. Miokovci ina~e

imaju velike povr{ine pod vo}em, vi{e od 200 hektara kajsije i oko 150 hektara jabuke. Plodovi kajsije jo{ uvek opadaju, a tek }emo videti koliko }e iznositi ukupna {teta - zabrinuto ka`e Vojkan Tomi}. N. R.


17

SELO

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

U POSETI ZORANU NIKITOVI]U, VO]ARU IZ MIOKOVACA ako je u posledwih nekoliko godina vo}arska proizvodwa napredovala, neophodni su strategija razvoja sela i poqoprivrede u Srbiji i sna`nija materijalna podr{ka dr`ave, isti~e trideset{estogodi{wi Zoran Nikitovi}, vo}ar iz Miokovaca, dok nam pokazuje svoj vo}wak. - Ta~no je da se posledwih godina u Srbiji podi`u intenzivni zasadi, sa novim savremenim sortimentom i visokim nivoom tehnologije proizvodwe. Kvalitetan sadni materijal se proizvodi i u doma}im rasadnicima, a sve je ve}i broj savremenih hladwa~a za ~uvawe plodova, kao i novih pogona za preradu. Za uspe{nu proizvodwu, u bilo kojoj oblasti, neophodni su visokokvalitetne sadnice, sistemi za navodwavawe i zasadi pokriveni protivgradnim mre`ama. Ali, budimo realni. Koliko proizvo|a~a mo`e da obezbedi savremenu proizvodwu? Eto, nedavno je u podkablarskim selima bio grad. Ne mogu svi poqoprivredni proizvo}a~i da postave protivgradne mre`e, jer je veoma skupa, po hektaru je oko 12.000 evra. U na{em selu protivgradnu mre`u mo`da mo`e da postavi oko pet odsto proizvo|a~a. Ali, kada bi dr`ava garantovala cenu poqoprivrednih proizvoda, poqoprivrednici bi mogli da naprave ugovore sa firmama koje se bave proizvodwom protivgradnih mre`a - smatra Zoran, nagla{avaju}i da je tako|e jedan od zna~ajnih problema sela i nedostatak tehnologija i opreme za ~uvawe plodova vo}a, te je neophodno izgraditi savremene hladwa~e sa prate}om mehanizacijom. Porodica Nikitovi} se tradicionalno bavi vo}arstvom, proizvodwom kajsije, jabuke i tre{we. Kajsije i tre{we gaje ve} nekoliko decenija, a jabuke su skoro zasadili. Zoranovi roditeqi, majka Nada i otac Mladen, tako|e su se bavili vo}arstvom, ali ne na velikim povr{inama. - U me|uvremenu smo zapo~eli savremenu proizvodwu, koliko je to finansijski izvodqivo. Pod vo}em imamo zasad jabuke od tri hektara, tre{we oko hektar i po i kajsije na dva hektara. Te{ko je u dana{we vreme kupiti savremene ma{ine. Deo mehanizacije smo davno kupili,

I

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E

NEOPHODNA VE]A POMO] DR@AVE

mladi krompir 150 160 pasuq 300 paprika 250 paradajz 180 krastavac 100 - 120 praziluk 100 tikvice 120 brokoli 250 kupus 50 per{un 30 {argarepa 80 cvekla 100 zelena salata 20 spana} 70 crni luk 20 mladi crni luk mladi 70 beli luk mladi 30 rotkvice 30 VO]E

imamo traktore, freze za traktor, prikolice, automizere, ali nedostaje nam novi automizer i traktor sa zatvorenom kabinom sa karbonskim filterima. Na primer, samo jabuka se godi{we tretira 15 do 18 puta - pri~a Zoran. Nikitovi}i su re{ili problem navodwavawa, ve}i deo vo}waka je pod sistemom kap po kap, a deo zalivaju. Za ovo doma}instvo protivgradna mre`a je jo{ uvek velika investicija, a po{to su rakete najjeftiniji vid odbrane od grada, vo}ari Miokovaca i ostali zainteresovani proizvo|a~i su odlu~ili da sakupe novac za wihovu

kupovinu. Prema re~ima na{eg sagovornika najve}i problem je plasman robe: - Na`alost, i putem medija se plasira idealna slika o selu, {to je pogre{no. Smatram da bi dr`ava vi{e trebalo da poma`e poqoprivrednim proizvo|a~ima i ula`e u razvoj sela. Neophodno je da dr`ava strate{ki organizuje i usmerava proizvodwu i plasman robe. Tako|e su potrebna i ve}a podsticajna sredstva. Bilo bi idealno primeniti savremene sisteme poqoprivredne proizvodwe i razvoja sela, kao {to su u [vajcarskoj, Nema~koj, Francuskoj. Na

primer, na{e selo je me|u ve}im proizvo|a~ima vo}a na teritoriji ^a~ka, a u posledwih deset godina su mo`da kupqena dva nova traktora. Populaciona politika u seoskim sredinama morala bi da se temeqi na odgovaraju}oj ekonomskoj, agrarnoj, regionalno-razvojnoj i kulturnoj politici, razli~itoj od dosada{we, koja je mlade qude gotovo terala iz sela, isti~e Zoran. Zato je neophodno, kako ka`e, da se popravi nepovoqan polo`aj poqoprivrede, da se vi{e investira u saobra}ajnu i komunalnu infrastrukturu seoskih podru~ja, ali i

prosve}ivawe mladih poqoprivrednika. Za razvoj sela je, prema wegovom mi{qewu, presudno stru~no obrazovawe poqoprivrednika: - Potrebno je i formirawe mre`e savetodavnih centara, kako bi savetodavci prenosili stru~na znawa o modernoj poqoprivredi. Za`ivele su mnoge nove agro i pomotehni~ke mere. Potrebni su obrazovani qudi, koji znaju problematiku sela, agronomi raznih specijalnosti, agroekonomi, veterinari i svi ostali agrarni stru~waci. Po`eqno je organizovati seminare i predavawa u kontinuitetu, a za po~etak bi bilo dobro obezbediti jednog stru~waka koji }e obilaziti parcele i davati upustva i savete. Zoran isti~e da je najva`nije mlade motivisati da `ive na selu, jer ni on, sa svojom tridesetdvogodi{wom suprugom Mirjanom, }erkom Emilijom i sinovima Andrijom i Mihailom, nije ostao na porodi~nom imawu {to je voleo, ve} {to nije imao izbora. Potrebno je mnogo novca da bi se `ivelo na selu, veliki su rashodi, puno je ulagawa, rada, nespavawa i nervirawa, zakqu~uje na{ sagovornik, ipak, ne gube}i nadu da }e dr`ava ubudu}e vi{e pomagati agraru. N. R.

suve {qive 250 jabuke 50 - 80 tre{we 150 - 200 jagode 200 ju`no vo}e 100 - 200 orasi 1.000 - 1.100 MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90 pili}i 350 jaja 10 - 12 kajmak 500 - 600 sir 200 - 400 pr{uta 1.300 - 1.700 slanina 300 - 900 suxuk 850 STO^NA PIJACA

teli}i - nema tovqenici 190 prasi}i 250 - 270 ovce 100 - 110 jagwad 250 p{enica 30 je~am 32 kukuruz 30


18

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

KULTURA

KWIGAMA “SA ZAKLOPQENIM O^IMA” I “DISU U GOSTIMA” PODIGNUT NOVI SPOMENIK VLADISLAVU PETKOVI]U DISU

OVEKOVE^ENI PESNIK I SVA WEGOVA PROLE]A

“Duhovna gozba”, kako re~e profesor ~a~anske Gimnazije mr Vladimir Dimitrijevi}, dogodila se u okviru 50. Disovog prole}a pro{log petka, u Umetni~koj galeriji “Nade`da Petrovi}”, na kwi`evnoj ve~eri nazvanoj po pesmi, a sada i po naslovu kwige, zavi~ajnog pesnika Vladislava Petkovi}a Disa “Sa zaklopqenim o~ima”. Priredila ju je Gradska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis”, kao izdava~ dve kapitalne kwige objavqene povodom poluvekovnog jubileja manifestacije o kojima su govorili kwi`evni kriti~ar i pesnik dr Dragan Hamovi}, mr Vladimir Dimitrijevi} i direktor manifestacije Danica Ota{evi}. Predstavqawe novih kwiga sudbinski je koincidiralo sa datumom Disovog stradawa, kada je 17. maja 1917. godine stradao na torpedovanom brodu “Italija” ostav{i zauvek u Jonskom moru, putuju}i iz Francuske na Krf. IZBOR POEZIJE I PRVA KOMPLETNA BIOGRAFIJA Prvu, “Sa zaklopqenim o~ima”, ~ini izbor sabranih pesma Vladislava Petkovi}a Disa {tampanih prema redakciji dr Novice Petkovi}a, a povodom 165. godina Gradske biblioteke i jubileja Disovih sve~anosti. Predgovor potpisuje profesor dr Radivoje Miki}, a urednik izdawa je Danica Ota{evi}, koja je ujedno i autor odeqka najkompletnije i najta~nije Disove biografije objavqene do sada. Mo`e se re}i da je ova kwiga, sublimiraju}i sva dosada{wa i nova saznawa o zavi~ajnom pesniku, novo i jedinstveno polazi{te za budu}a prou~avawa i tuma~ewa tragi~nog poete. Kwigu je likovno grafi~ki opremio Zoran Jure{, a weno {tampawe pomogli su ^a-

~anska banka a.d. i Lisa Braun, vlasnica izdava~ke ku}e The english book d.o.o. iz Beograda, koja je i potomak porodice Petkovi}. LAUREATI I BESEDE Kao trajno obele`je svih 50 “Disovih prole}a” nastala je druga kwiga “Disu u gostima”, koju ~ini izbor iz intervjua ura|enih sa dosada{wim laureatima Disove nagrade, kao i beseda, eseja i tekstova koje su kazivali gosti Disovih sve~anosti, u okviru programa “Slovo o poeziji”, ustanovqenog 1974. godine. Kwigu je priredio dr Dragan Hamovi}, kome je bio na raspolagawu obiman materijal, naro~ito iz posledwih petnaestak godina kada je dolaskom Danice Ot{evi} na ~elo Gradske biblioteke ~vr{}e utemeqen koncept manifestacije, dok su za raniji period karakteristi~ni vi{e kurtoazni i {turi prilozi, koji su u skladu s tim srazmerno i kra}i, istakao je, pored ostalog, Hamovi}. Pred

wim su bili razgovori sa dobitnicima Plakete “Gost - Disovo prole}e” od 1971. i dobitnicima istog priznawa preimenovanog u “Disovu nagradu” 1999. godine. Tom prilikom i na{oj ku}i priznawe je odala direktorka manifestacije istakav{i da su se bibliotekari u prikupqawu ove gra|e zna~ajno i neizbe`no oslonili i na ono {to su zabele`ili “^a~anski glas” i list “Disovo prole}e”. Prire|iva~ je uz saglasnost izdava~a i prema raspolo`ivoj gra|i odabrao i mozai~no preneo odlomke iz razgovora koji imaju izrazitiju kwi`evno-dokumentarnu vrednost, kao i besede koje predstavqaju zaokru`ene celine. Prvi deo kwige koji je naslovqen sa “Gosti i razgovori, re~i o Disu” sadr`i 34 segmenta iz razgovora sa pesnicima, a drugi naslovqen “O poeziji, pred Disovom bistom” obra}awa 21 pesnika, me|u wima i {est laureata “Disove nagrade”. Kwigu je grafi~ki opremio Milenko Savovi}. Po~etne stranice posve}ene su prvoj manifestaciji i govoru “Zakasnelo prole}e pesnika Disa”, koji je tom prilikom odr`ao wen rodona~elnik Branko V. Radi~evi} kada je rekao: “@eleli smo da iz dosada{we grobqansko-zadu{ni~ke atmosfere Disa dovedemo u wegovo prole}e”. Slede odlomci iz razgovora i re~i o Disu koje su izgovorili: Milo{

Crwanski, Du{an Mati}, Skender Kulenovi}, Stevan Rai~kovi}, Miodrag Pavlovi}, Milovan Danojli}, Matija Be}kovi}, Qubomir Simovi} i drugi velikani srpske kwi`evnosti. - Samo prelistavawe kwige Disovih pesama je tako lepo da vra}a ~oveku nadu da su ovako lepe kwige jo{ mogu}e. Dostojno su sme{tene me|u korice i na~in na koji je to ura|eno je za svaku pohvalu. Ova kwiga }e biti izvanredan izvor ne samo za istoriju “Disovog prole}a, nego za istoriju na{eg pesni{tva krajem 20. i po~etkom 21. veka i siguran sam da }e biti rado ~itana i citirana u danima koji dolaze - rekao je mr Vladimir Dimitrijevi} i svoje obra}awe posvetio stogodi{wici od objavqivawa Disove zbirke “Mi ~ekamo cara”, koja je integralno u{la u ovu kwigu, apostrofiraju}i da je 1910. godine Dis objavio svoju svevremenu pesmu “Na{i dani”, kao “manifest o~ajawa u dru{tvu koje je izgledalo trulo do sr`i” i analizirao istorijski kontekst i wegove refleksije na pojedine Disove pesme i tragiku wegove porodice. Isti~u}i da je prire|ivawe kwige “Disu u gostima” do`iveo kao izazov, dr Dragan Hamovi} je naglasio da koncept “Disovog prole}a” nikako nije mogla osmisliti nekakva birokratska pamet, ve} samo pesni~ka, kakva je bio Branko V. Radi~evi}, obezbediv{i ovoj po mnogo ~emu izuzetnoj manifestaciji vekovnu trajnost. Svoje izlagawe Hamovi} je te ve~eri posvetio mestu Disa i wegove pozicije u predratniom periodu kada je bio odba~en, i avangardistima, koji su potom kao zastavu svog koncepta isticali upravo Disa. Disove pesme “Himna”i “Na{i dani” govorila je dramska umetnica Andrijana Videnovi}, a odlomke iz Disove biografije kazivali su Slobodan Nikoli}, Marijna Lazi} i Qubi{a ]irkovi}. Solo pevawem je ve~e oplemenila An|ela Todorovi}, u~enica Sredwe muzi~ke {kole u klasi profesorke Dragane Vukovi}. Z. L. S.

REZULTATI KONKURSA ZA MLADE NA 50. DISOVOM PROLE]U

„MLADI DIS“ U@I^ANINU BOJANU MARKOVI]U - Prvu nagradu za esej osvojila je Maja Savi}, doktorant na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu e|u 26 rukopisa, koliko ih je stiglo na konkurs 50. Disovog prole}a za prvu pesni~ku zbirku, jednoglasnom odlukom `irija nagradu “Mladi Dis” ove godine pone}e Bojan Markovi} (1985) iz U`ica i wegov rukopis potpisan {ifrom “Riba”, saop{tila je na konferenciji za novinare u utorak Danica Ota{evi}, direktor

M

manifestacije i Gradske biblioteke, koja }e, kao i do sada, biti izdava~ kwige pobednika konkursa u svojoj ediciji “Tokovi”. @iri koji su ~inili Milo{ Petkovi}, predsednik, Enes Halilovi} i Vladimir Stojni} pohvalio je i rukopis pod {ifrom “Leamas” Marka Tomi}a (1989) iz Jagodine, konstatuju}i na`alost, da se broj rukopisa iz godine u godinu smawuje, {to uti~e na kvalitet izbora, a tome zna~ajno doprinosi i nekriti~no objavqivawe radova na internetu. Neujedna~enost radova i ponavqawe tema, primedbe su i `irija konkursa za esej o Disovom

stvarala{tvu na koji je stiglo 17 rukopisa. Pobedio je analiti~ki duh autora, a po ovom kriterijumu su se izdvojila tri nagra|ena eseja. @iri, koji je radio u sastavu: Goran Korunovi}, Mina \uri} (raniji dobitnici nagrada za esej, a sada asistenti na fakultetima) i Branislav @ivanovi}, predsednik, jednoglasnom odlukom prvu nagradu za esej “Nesmirenost jedne egzistencije Utopqene du{e Vladislava Petkovi}a Disa” osvojila je Maja Savi}, doktorant na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Drugu i tre}u nagradu dobili su eseji “Motiv preegzistencijalne teme i ti{ine u Disovom ose}awu sve-

ta” Milice Vu~kovi} iz Ni{a i “Se}am li se i~eg vi{e? (Praslike i problem zaborava u poeziji Vladislava Petkovi}a Disa sa motivom mrtve drage)” Marije Slobode iz Novog Beograda. Nagra|enima za esej pripada i odgovaraju}i nov~ani iznos. Nagrade pobednicima ova dva konkursa }e biti uru~ene 30. maja, tradicionalno pred Disovim spomenikom u dvori{tu Muzeja, a nagra|enim u~enicima na konkursu za osnovce i sredwo{kolce u osnovnoj {koli u Zabla}u 29. maja. Na u~eni~ke konkurse pristigao je ove godine rekordan broj radova u svim kategorijama. Z. L. S.


PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

19

KULTURA

DOBRO POSE]ENA „NO] MUZEJA” U ^A^KU

PETNAEST PROGRAMA, DEVET LOKACIJA Osma “No} muzeja” u ^a~ku, a deseta u Srbiji, otvorila je vrata ustanova kulture u 68 gradova {irom zemqe. U subotu, 18. maja, vrata ustanova kulture i drugih javnih prostora bila su otovrena od 18 do dva sata posle pono}i. Do kasno u no} pred ~a~anskom publikom bila je raznovrsna ponuda kulturnih sadr`aja, od likovnih, muzi~kih i scenskih, do istorijskih i filmskih. Pokroviteq ove manifestacije u Srbiji je tradicionalno Ministarstvo kulture, a partneri programa u na{em gradu bili su ^a~anska banka a.d. i Kancelarija za mlade. U realizaciji manifestacije, ~iji je nosilac sve ove godine bila Umetni~ka galerija “Nade`da Petrovi}”, a koordinator programa Branko ]alovi}, u~estvovale su sve ustanove kulture i nekoliko umetni~kih udru`ewa. Program je obuhvatio 15 sadr`aja koji su realizovani na devet lokacija u centru grada.

Poznati ^a~ani u karikaturama

NOVI SADR@AJI Bilo je i novih sadr`aja, prire|enih specijalno za “No} muzeja”. U Rimskim termama izveden je scensko muzi~ki pozori{ni performans “Vergilijev vergl”, za koji je izbor i adaptaciju tekstova Vergilija, Ovidija i Marsenija uradio Ba}ko Bukumirovi}. U muzi~koj pratwi komada bio je sastav “^udesmo”. U Galeriji Narodnog muzeja prire|ena je postavka sa stru~nim vo|ewem “Znamewa ~asti i slave” iz privatne kolekcije militarija Zorana Baji}a iz ^a~ka, na kojoj su predstavqena srpska i jugoslovenska odlikovawa 19. i 20. veka, portreti znamenitih li~nosti, uniforme i oru`je. Postavka

^a~ani”, autora Olge Raki}. U De~jem odeqewu odr`ana je kreativna radionaica i ~itawe bajki za najmla|e, a mladi ~itaoci su dobili na poklon kwigu iz produkcije Gradske biblioteke, koja je u No}i muzeja odobrila popust za upis ~lanova oba odeqewa u pola cene. U suterenu Galerije “Risim” predstavqen je nagra|eni mozaik “Portret pesnika Disa”, koji su u~enici i profesori Umetni~ke {kole realizovali tokom prethodnih Letwih dana U holovima Arhiva

Pajo, po~eci rok muzike

VI\ENO U No}i muzeja qubiteqi kulture i umetnosti mogli su da vide ve} otvorene izlo`be. U Istorijskom arhivu u toku je zanimqiva izlo`ba prire|ena povodom 65 godina postojawa i rada ove ustanove, pod nazivom “Jedan vek prikazan Dokumentima ~a~anskog Arhiva. Izlo`ba “Starost” Jovanke Stanojevi} i Jelene Bulaji} u Umetni~koj galeriji “Nade`da Petrovi}”, bavi se ambivalnetnim odnosom prema konceptu starosti; u okviru ove izlo`be na svaki sat prikazivan je i pedesetominutni film “Bajne vile” sa istom temom. Vrata Galerije “Risim” bila su otvorena za izlo`bu karikatura “Pjer Kri`ani}: hroni~ar jednog vremena”, na kojoj je u tri tematske celine predstavqen izbor karikatura iz fonda ~a~anske Umetni~ke galerije i Spomen zbirke Pavla Beqanskog iz Novog Sada. U Likovnom salonu Doma kulture ve~e uo~i No}i muzeja otvoren je 17. Prole}ni anale sa temom “O identitetima”; na sredwem holu stari ~a~anski roker Slobodan Paji} je, uz dokumentarnu izlo`bu fortografija o po~ecima i razvoju rokenrola u na{em gradu, priredio i prate}i muzi~ki program, evocirawem uspomena na nekada{we disko ve~eri odr`avane upravo u ovom prostoru; u gorwem holu publici je bila dostupna izlo`ba arhitektonskih projekata “Ambijenti arhitekture” i “Delotvorni preobra`aj” dva beogradska ateqea. U konaku Jovana Obrenovi}a bilo je organizovano svakog sata stru~no vo|ewe kroz stalnu postavku Narodnog muzeja, koja obuhvata istoriju ^a~ka od praistorije do sredine 20. veka. Kafe galerija “@uta ku}a” bila je otvorena za qubiteqe fotografske umetnosti, gde su u okviru redovnog programa, izlo`ene 64 minijature 20 ~lanova Foto kino kluba ^a~ak.

Predstavqawe programa u Umetni~koj galeriji

obuhvata i kolekciju ordewa od Takovskog krsta do Jugoslovenske krune, medaqe i spomenice iz oslobodila~kih ratova vo|enih od 1876. do 1918. godine. Autor izlo`be i stru~ni vodi~ bio je istori~ar Radivoje Bojovi}. U Odeqewu za odrasle ~itaoce Gradske biblioteke premijerno je prikazan jednosatni film o slikarki Zori Bogi}evi} Nikezi} iz Zavi~ajne video biblioteke “Znameniti

„Vergilije“ u Rimskim termama

Ordewe Zorana Baji}a

Projekcija filma Olge Raki}

Milan ^akajac, portretisawe na licu mesta

kulture, a virtuelna prezentacija mozaika na gradskim fasadama omogu}ila je publici da neposredno glasa na kom bi se mestu ovaj mozaik eventualno mogao na}i. U ulaznom holu Doma kulture Centar za vizuelna istra`ivawa “Krug” realizovao je likovni program “Umetnik i wegov model”, u kome je upoznao publiku sa motivima koji mogu inspirisati umetnika za stvarawe dela. Demonstraciju na licu mesta izvodili su umetnici: Ana Prodanovi}, Vesna Matijevi}, Rosa Jankovi}, Milan ^akajac i Bo`idar Plazini}. U Kulturnom centru “Lift” izlo`ene su karikature “Poznatih ^a~ana” Tijane Petrovi}, koje na{e istaknute sugra|ane stavqaju u kontekst vremena i zavi~ajnog prostora. Sve u svemu vaqa naglasiti, da ovakve, zbirne kulturne manifestacije, bez vremenskih odrednica u toku jedne ve~eri, nedostaju na{em gradu, upravo u sli~no vreme i bar jednom mese~no, zarad otvarawa, privla~ewa i edukovawa publike, definitivno bez “~ekawa” na jednu jedinu “No} muzej”. Ovo je bila no} i ~a~anske kulture, a uvek se ima {ta pokazati. Z. L. S.


20

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

KULTURA

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Erik Valc

RIMSKI PE^AT Pro{lost nas na kraju uvek sustigne... Kad-tad. Rim, 1552. godina. Madalena Nera – ime koje izaziva radoznalost, zavist, prezir ili neizmerno duboku mr`wu. Gre{nica poznata poput svetice, u gradu koji joj je pod nogama. Ova rimska bludnica i qubavnica najva`nijeg ~oveka u Rimu, brutalno je ubijena. Sveti otac zakliwe se da }e prona}i ubicu i poverava istragu lukavom jezuitu Sandru Karisimiju. Tragovi vode do Madaleninih komplikovanih odnosa sa visokim zvani~nicima Vatikana, mo}nim politi~arima i zvu~nim imenima, pripadnicima najbogatijih i najmo}nijih porodica u Rimu. Onda, sasvim neo~ekivano, ubica ponovo napada – `rtva je mladi dominikanac koji je Sandru poverio tajnu o no}i Madaleninog ubistva. Poput vetra koji rasteruje oblake la`i i prevare, Sandro }e poku{ati da rasplete zamr{eno klupko qubavi, izdaje i zabrawenih strasti, i do|e do istine. Istine koju }e skupo platiti. Rasko{ i beda prepli}u se u gradu kojim dominira apsolutna mo} Crkve, i u kojem i konkubina bo`jeg zastupnika na zemqi mo`e da postane kraqica Rima.

Tes Stimson

PREVARI ME AKO SME[ Mu`. @ena. Qubavnica. Na ~ijoj }ete vi biti strani? „Savr{eno {tivo za pla`u. Ova kwiga bi trebalo da ima upozorewe – ne uzimajte ako imate posla. Tes Stimson je prevazi{la sebe.“ Sandej tajms Nikolas Lajon savr{en je mu` – zgodni advokat za razvode koji obo`ava svoju `enu i porodicu. Sara Kaplan savr{ena je zavodnica – seksepilna mlada pravnica koja se umorila od toga da bude singl. A Malin~a Lajon savr{ena je `ena – i daqe je lepa, pi{e popularne kuvare i majka je tri predivne k}erke. Nikolas, ~ovek koji je lud za svojom `enom, sasvim neo~ekivano po~iwe da ma{ta o Sari. Sara se poigrava sa wim, a Malin~a se suo~ava sa sopstvenim izazovima. Od skupih londonskih klubova do `ivopisne engleske unutra{wosti, ono {to je po~elo kao trenutna fizi~ka privla~nost sada se u potpunosti otrglo kontroli. Nekada sre}no o`ewen ~ovek i dve veoma razli~ite `ene sazna}e kako je to kada im se ispune najsmelije `eqe i kada svako od wih dobije ono {to zaslu`uje.

DODEQENE NAGRADE NA 17. PROLE]NOM ANALU

UMETNICI O IDENTITETU T - Nagra|eni Goran Despotovski i Bojana Stamenkovi}

radicionalna likovna izlo`ba Doma kulture osnovana 1994. godine Prole}ni anale, otvorena je 17. put pro{log ~etvrtka u Likovnom salonu ove ustanove. Po{to se odr`ava i u sklopu Disovih sve~anosti, obe ustanove kulture dodequju nagrade najuspe{nijim umetnicima. Na 17. Prole}nom analu svojim radovima na temu “O identitetu” predstavilo se 12 umetnika po pozivu selektora Milice Todorovi}, istori~ara umetnosti iz Ni{a. Nagradu Anala jednoglasnom odlukom `irija dobio je Goran Despotovski iz Vr{ca za rad Social/Face, a nagradu Gradske bibioteke “Vladislav Petkovi} Dis”, umetnica iz ^a~ka, Bojana Stamenkovi} za rad “@ena i svet”. Jednoglasnu odluku o nagradi Anala doneo je `iri koji je radio u sastavu: Sla|a-

na Petrovi} Varagi}, Suzana Nov~i} i @arko Vu~kovi}, predsednik. - ^iwenica je da `ivimo u vremenu koje je obele`eno naletom procesa globalizacije {to izaziva podeqene reakcije. Pristalice te multikulturalnosti i raznolikosti prepoznaju

„@ENA I SVET” BOJANE STAMENKOVI] - Moj identitet je identitet jedne `ene koja se bavi prou~avawem polo`aja `ene u dru{tvu, od wenog stvarawa, kao umetnice, do wenog delovawa u dru{tvu i situaciji u kojoj se nalazi. Nagra|eni rad predstavqa moj pogled na jedan od prvih `enskih ~asopisa “@ena i svet”, koji je izlazio u Srbiji 1925. godine, koji je ovde specifi~no obre|en. Vezom je istaknuto ono {to je meni bilo bitno, a same teme koje su istaknute, mo`da su i aktuelnije od tema koje imamo u savremenim `enskim ~asopisima. Na osnovu ovog ~asopisa mo`emo re}i da su `ene u Srbiji bile jako napredne, po~ev od Nade`de Petrovi} pa naovamo, tako da imamo jednu zanimqivu pri~u - rekla je tuma~e}i svoj nagra|eni rad Bojana Stamenkovi}, saglasiv{i se sa konstatacijom da se `ena kroz ~itavu istoriju civilizacije bori, ne samo za svoja prava, ve} i za svoj identitet, odnosno, svoje mesto u vrednosnom sistemu dru{tva svugde i u svakoj oblasti delovawa.

prednosti, dok kriti~ari isti~u da je to kolonizacija 21. veka koja donosi opasnost od asimilacije i gubitka odre|enih vrsta identiteta. Ekstremizam sa kojim nastupaju obe grupacije, sve kobnije optere}uje razli~ite sfere dru{tva zbog ~ega se pojam identiteta na{ao u sredi{tu diskurzivne pa`we - rekla je selektorka Todorovi} i primetila da izlo`bu ~ini skup od “dvanaest individualnih umetni~kih identiteta, me|usobno prili~no udaqenih po misaonom kodu, vizuelnom izrazu i kori{}enim sredstvima, ~iji je jedini zajedni~ki imeniteq estetska i likovna relevantnost”. Goran Despotovski je opravdano izostao sa dodele nagrade, dok mlada ~a~anska umetnica Bojana Stamenkovi}, nije krila iznena|ewe, ali i radost {to je dobila nagradu ba{ u svom rodnom gradu. Na 17. Prole}nom analu izlagali su pored nagra|enih i: Zoran Grebenarovi}, Vladimir Devi}, Vladimir Duwi}, Draga Jovanovi}, Jelena Kiti}, Tijana Koji}, Aleksandar Mladenovi} Leka, Nevena Popovi}, Mileta Prodanovi} i Igor Stepan~i}. Z. L. S.

Pri~e iz „autobusa“

APSURD DO APSURDA

Zdravqe se ne mo`e kupiti, poznata je istina koju sve ~e{}e ~ujemo od na{ih sugra|ana. Ni li~na sre}a. Nema tih para kojima se to mo`e kompenzovati. Ali, toga se obi~no setimo kada je ve} kasno. [to zbog velike procedure, {to zbog nedovoqne zdravstvene kulture, do lekara odlazimo po pravilu u posledwem trenutku, samo kad se mora. Sude}i po onima koji ispuwavaju ~ekaonice zdravstvenih ustanova, najstariji su i najvredniji. Ve}ini nije te{ko da pre|e kilometre od izabranog lekara do specijaliste i natrag, pa tek onda do apoteke, i usput se napla}a patricipacija po 100 dinara za svako “dobar dan” koje izgovori. O toj “kilometra`i” smo ve} pisali, a u proceduri se jo{ uvek ni{ta nije promenilo. Apsurdno, ali dug put bolesnika od lekara do leka se nije skratio. Naprotiv. Lekari, zbog novih pravila mnogo vi{e vremena provode buqe}i u kompjutere nego u bolesnike. Dok “ubodu” gde treba, bolesnik zaboravi za{to je do{ao. A participacija oti{la sto odsto, {to ide u prilog izre~enoj tezi da se do leka, za te pare, mo`e do}i “popreko”, zapravo, odmah, odlaze}i pravac u apoteku. Kupi{ i ne ~eka{ birokratizovanu medicinsku uslugu da bi stigao do terapije. A tamo, u apoteci, prema mogu}nostima. Lekovi na tablu, tablete na komad... Obi~no “krpqewe”. U me|uvreme-

nu, svako potra`i travku za svoju boqku. ^ajevi, melemi, kupke... Do{lo vreme da i stoci pozavidimo. Na to me podseti ono {to jedna kom{inica nedavno re~e: “Boqe bi bilo da pasem na livadi sve`e biqke, nego {to skupqam bakterije po ~ekaonicama. Ne ~uh da se `ivotiwe svaki ~as od ne~ega le~e... Kakav pritisak, kakav holesterol, kakve glavoboqe, nikad ~uli!” Z. L. S.


PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

PREDSTAVQENA EDICIJA “STARI SRPSKI ARHIV”

DIPLOMATI^KA GRA\A U NOVOM SVETLU - Izdava~i ove retke publikacije, osnovane 2002. godine, su Filozofski fakulteti iz Beograda i Bawaluke, a od 2003. godine i Me|uop{tinski istorijski arhiv u ^a~ku Me|uop{tinskom istorijskom arhivu pro{log ~etvrtka predstavqena je edicija “Stari srpski arhiv”. Re~ je o prvom ~asopisu koji je potpuno posve}en srpskoj diplomatici, a pokrenuo ga je akademik Rade Mihaq~i} u Beogradu 2002. godine. U diplomati~ke izvore spadaju poveqe, isprave, ugovori, presude, diplome, pisma, ra~uni i sva druga zvani~na akta dr`ave ili grada. Izdava~i ove retke publikacije su Filozofski fakulteti iz Beograda i Bawaluke, a od 2003. godi-

U

ne i Me|uop{tinski istorijski arhiv u ^a~ku. Do sada je publikovano 11 svezaka u kojima se oglaslo 35 nau~nih radnika, a objavqeno 180 dokumenata, prete`no poveqa, u kolornim dodacima svake sveske pojedina~no. O osnivawu ~asopisa, wegovim ciqevima i perspektivama, u svoje ime i ime opravdano odsutnih, a najavqenih, dr Andrije Veselinovi}a, redovnog profesora Filozofskog fakulteta, odgovornog kourednika ~asopisa od 2008. godine, ro|enog u Je`evici kod ^a~ka i istori~ara Zorice Matijevi}, govorio je docent dr Dejan Je~menica, istra`iva~ i saradnik. Gosta prezentacije, ro|enog ^a~anina, Dejana Je~menicu, predstavila je direktorka ~a~anskog

21

KULTURA

Arhiva Lela Pavlovi}. Preciziraju}i da je Diplomatika pomo}na istorijska nauka koja se bavi izu~avawem poveqa i starih dokumenata, ali se veoma ~esto identifikuje sa diplomatijom kao politi~kom ve{tinom, Je~menica je istakao ciqeve ~asopisa u kome je sekretar redakcije i saradnik. - Ime koje nosi ovaj ~asopis je na{ glavni zadatak. Rekonstruisati, sabrati i obnoviti stari srpski arhiv, iako je dobar deo te dvorske, manastirske, vlastelske, trgova~ke i

druge gra|e izgubqen netragom, je jedan od na{ih glavnih ciqeva. Izvori se nalaze u Dubrovniku, na Svetoj Gori, Beogradu, Be~u, Budimpe{ti i drugim regijama. Ono {to je postignuto do sada, rezultat je uglavnom individualnih napora. Glavni ciqevi ovog zama{nog nau~nog poduhvata ostali su isti oni koji su istaknuti prilikom pokretawa prvog broja

HRONOLOGIJA PUBLIKOVAWA Diplomati~ke zbornike prvi su objavili Poqaci u 18. veku, potom Rusi u 19. veku, a “Srpski spomenici” iz 1840. godine je na{ pionirski poduhvat u ovoj oblasti, kojim je obuhva}eno 180 isprava iz Dubrova~kog arhiva. Poznato je da su austrijske vlasti prebacile 5.000 starih srpskih dokumenata u Be~, od kojih je srpski sve{tenik \or|e Nikolajevi} tajno prepisao 180. Slede}u va`nu zbirku dokumenata “Monumenta Serbica” 1858. godine objavio je Franc Miklo{i}. Wom su obuhva}eni 487 dokumenata iz Dubrova~kog arhiva i manastirske darovnice, a kwiga je do`ivela dva reprint izdawa 1964. u Gracu i 2006. u Beogradu. Dubrov~anin Medo Puci} objavio je 1862. u Beogradu dve sveske }irili~nih dokumenata iz Dubrova~kog arhiva pod nazivom “Spomenici srpski od godine 1395. do 1423”. Konstantin Jiri~ek objavio je u Beogradu 1892. godine 11 kwiga “Spomenici srpski - Spomenik Srpske Kraqevske Akademije”. Najobimniju zbirku “Zakonski spomenici srpskih dr`ava sredweg veka” objavio je Stojan Novakovi} 1912. godine, izdav{i samo zakonske delove Poveqa, {to je veliki propust za nauku. Oko 1.100 dokumenata objavio je Qubomir Stojanovi} u dve kwige “Stare srpske poveqe i pisma” 1921. i 1934. godine. 2002. godine. To je, pre svega, moderno, kriti~ko preispitivawe i izdavawe srpske diplomati~ke gra|e sredweg veka, kao i daqi napori za izdavawe Srpskog diplomatara. Planiramo da te`i{te na{eg rada u narednom periodu bude skoncentrisano na starijem periodu, na vremenu posle smrti kraqa Milutina i naro~ito na vremenu careva Du{ana i Uro{a - rekao je tom prilikom Je~menica i podsetio na neke istorijske poku{aje da se ova gra|a sabere. Ve} decenijama se planira i priprema izdavawe prvog dela “Prvog srpskog diplomatara”, koji }e obuhvatiti period od kraja vladavine kraqa Milutina, a redakcija ~asopisa insistira}e na ispravama nastalim posle 1321. godine, naglasio je pored ostalog istori~ar Je~menica. Z. L. S.

POKLON KWIGE ^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.

Zorica Karanovi} MO] @EQE – VODI^ ZA @IVOTNI OPTIMIZAM red vama je priru~nik za samousavr{avawe koji bi mogao da ima podnaslov: Veruj u ~uda, i ~uda }e se desiti. Zorica Karanovi} otkriva ~itaocima tajne preokreta poraza u pobedu te iznosi originalnu formulu uspe{nog `ivqewa i pozitivnog mi{qewa i najboqi na~in za ostvarivawe `eqa. Sva otkri}a navedena u kwizi li~no je testirala i primenila u svom `ivotu. Ovaj vodi~ za `ivotni optimizam }e vam osloboditi um, pro~istiti ~ula i udahnuti `ivotnu energiju koju ranije niste osetili ili niste znali da je imate u sebi. Lepota `ivota je u nama, a ne u stvarima i pojavama koje nas okru`uju. Na{i ciqevi u `ivotu su zapravo na{e `eqe. Kad ostvari `equ, ~ovek oseti zadovoqstvo. A ukoliko je ta `eqa izuzetno va`na, onda weno ostvarewe vodi ka dostizawu sre}e. Sre}ni i zadovoqni qudi su uvek uspe{ni jer se ne takmi~e sa drugima nego `ive u skladu sa svojim vrednostima i `eqama. Dr Zorica Karanovi} u svojoj najnovijoj kwizi „Mo} `eqe“ predstavqa niz stru~nih saveta, sugestija i primera iz svakodnevnog `ivota koji }e vam pomo}i da poboq{ate `ivot i pomirite se sa sobom jer samo tako mo`ete da se pomirite i sa svetom koji vas okru`uje.

P

Megi O’Farel

TALAS VRELINE Izuzetno senzualno! Od autorke romana „Kada si oti{ao“i „Ruka koja je prva dr`ala moju“, dobitnice nagrade Kosta sti`e jo{ jedan svetski hit. [esta kwiga Megi O’Farel „Talas vreline“ je portret jedne irske porodice u krizi tokom legendarne vru}ina 1976. godine, porodi~na drama, veoma sna`na i emotivna. Po oceni kriti~ara „Talas vreline“ je delo izvanredne romansijerke na vrhuncu stvarala~kih mo}i, boqi od romana „Kada si oti{ao“ koji ju je proslavio. U julu 1976. London je zahvatio talas vru}ina. Ki{a nije padala mesecima, ba{te su bile preplavqene lisnim va{ima, vodu su raznosili u cisternama, a Robert Riordan je kazao svojoj `eni Greti da ide iza ugla da kupi novine i nije se vratio.U potrazi za Robertom Greti poma`u wihova deca – dve sestre koje su se me|usobno udaqile i brata na ivici razvoda. Vrativ{i se ku}i, svako od wih ima druga~iju zamisao o tome kuda je wihov otac mogao oti}i. Ali niko od wih ne sumwa da majka mo`da ima obja{wewe, koje ~ak ni sad ne mo`e ni sa kim da podeli. Megi O’Farel je ro|ena u Severnoj Irskoj 1972. Odrasla je u Velsu i [kotskoj, a danas `ivi u Londonu. Ova mlada autorka je ve} za svoj debitantski roman „Kada si oti{ao“bila nagra|ena presti`nom nagradom Betty Trask Award.


22

DRU[TVO

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

BOBOVCI PONOVO NA OKUPU

DRU@EWE POSLE [EST DECENIJA

z uzorne Vojno - industrijske {kole “Boba Mileti}”, koja je u ^a~ku radila od 1947. do 1953. godine, iza{li su vrsni majstori metalske struke, koji su kasnije, na svojim radnim mestima {irom zemqe, dali nesebi~an doprinos privrednom razvoju. Neki su ostali zanatlije, drugi se do{kolovali i stigli do rukovode}ih mesta, ali su svi bri`no negovali uspomenu na {kolske dane i prijateqstva za~eta u mladosti. Godi{wice mature nisu zaboravqali, a wihova okupqawa su, sa godinama, postajala sve ~e{}a. Iako se bli`e osamdesetoj, nisu propustili ni ovogodi{we okupqawe - u wima omiqenoj kafani “Car Lazar”, uz muziku i raspolo`ewe kakvo se samo po`eleti mo`e. - Bili smo deca kada smo krenuli na zanat. Ja sam me|u najmla|ima, imao sam samo 14 godina, jedva su me primili. Malo nas je `ivih, neki su bolesni. Malopre me je zvao Petar Smiqani}, javqa da ne mo`e da do|e, jer je u bolnici u Beogradu - ka`e jedan od biv{ih pitomaca Rade Jelu{i}. Izu~io je za metalostrugara i zaposlio se u “Auto-

I

prevozu”, a kasnije se do{kolovao za saobra}ajnog tehni~ara. Radio je u Gradskom komitetu omladine i BIP - u, a u penziju oti{ao iz “Partizana”, gde je bio rukovodilac transporta. Na vi|ewe sa {kolskim drugovima stigao je i Radi~ Markovi}, po zanimawu ma{inbravar, koji je ceo radni vek proveo u Fabrici reznog alata. [kola je, vodi nas Radi~ u pro{lost, postojala pri vojnom preduze}u “Boba Mileti}”, najja~em u tada-

{wem ^a~ku, u kome su reparirane ma{ine zaostale iz rata i izra|ivana oprema za pe{adiju. - Po zavr{etku zanata sam oti{ao u vojsku, a kada sam se vratio “Boba Mileti}” je bio rasformiran i od wega su nastala ~etiri preduze}a, “Sloboda”, FRA, “Cer” i “Remont”. Zaposlio sam se u FRA, kao 27. radnik, a kada sam odlazio u penziju u fabrici je ostalo 4.000 radnika. Me|u pitomcima je wihov ne-

kada{wi vaspita~ Bo`o Nikitovi}, tek nekoliko godina stariji od svojih vaspitanika. - Zaposlio sam se odmah po zavr{etku u~iteqske {kole. Me|u pitomcima je bilo i gradske dece, ali ve}ina je poticala iz seoske sredine. Disciplina je bila vojni~ka. @iveli su u internatu, sami name{tali krevete, hranili se u zajedni~koj menzi. Pre podne su provodili u radionici, popodne i{li u {kolu, a uve~e u~ili. Oni su zanat ozbiqno

shvatali, a kasnije su se dokazali i kao odli~ni majstori, nosioci industrije u ^a~ku i drugim mestima - kazuje osamdesettrogodi{wi Bo`o, koji je tokom `ivota radio kao nastavnik, prosvetni savetnik i sekretar SIZ - a obrazovawa u ^a~ku. Monografiju {kole, objavqenu 1982. godine, napisao je Milorad Mi}a Luki}. Nekada{wi alatni~ar je stekao fakultetsku diplomu i postao profesor ~a~anske Gimnazije, ali u srcu i du{i je ostao Bobovac. - Uvek se radujem susretu sa {kolskim drugovima. Dugo se poznajemo, kao da smo rod ro|eni konstatuje Mi}a, svakako jedan od najzaslu`nijih za redovna okupqawa biv{ih pitomaca. Iz Vojno - industrijske {kole “Boba Mileti}” iza{le su ~etiri generacije. Ona sredwa, koja je diplomirala {kolske 1952/53 godine ima poseban razlog za slavqe - 60. godi{wicu mature. Proveselili su se, svi zajedno, uz muziku, a na istom mestu i u istom raspolo`ewu na}i }e se, obe}avaju, i naredne godine. Nema {ta, Bobovci su poseban soj qudi, oni se ne predaju godinama, jo{ uvek su puni vedrine i umeju da u`ivaju u `ivotu. E. V.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske

- vodoinstalaterske - zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33


23

MATURA

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

Maturanti

IV1

IV2

GIMNAZIJA


26

MARKETING

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

marketing 032/342-276

VISOKA [KOLA TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA ^A^AK V[TSS ^a~ak u {kolskoj 2013/14. godini upisuje studente na slede}e akreditovane studijske programe (osnovne, trogodi{we studije): 1. ELEKTROTEHNIKA I RA^UNARSTVO Modul 1: Elektroenergetika (50 buxet-30 samof.) Modul 2: Elektronika i ra~unarstvo (30 buxet-30 samof.) 2. MA[INSTVO I IN@EWERSKA INFORMATIKA Modul 1: In`ewerska informatika (60 buxet-60 samof.) Modul 2: Proizvodno ma{instvo (19 buxet-11 samof.) 3. GRAFI^KA TEHNIKA (45 buxet-35 samof.) 4. PROIZVODNI MENAXMENT (60 buxet-60 samof.) Kandidati pola`u prijemni iz MATEMATIKE ili TESTA ZNAWA, po izboru. POLAGAWE prijemnog ispita: 01, 02,03. i 04. jula 2013. PRIJAVA: 26., 27. i 28. juna 2013. (od 9,00 do 16,00 ~asova). PRIRU^NIK za polagawe prijemnog ispita mo`e se nabaviti u [koli ili poru~iti telefonom: 032 302-782. Za{to upisati studije na V[TSS? [kola budu}im studentima nudi: - studirawe na dr`avnoj, akreditovanoj visoko{kolskoj ustanovi, - akreditovane studijske programe, - trogodi{we studije (180 ESPB ), - specijalisti~ke studije (60 ESPB), - programe usagla{ene sa zahtevima privrede, - kompetentan nastavni kadar, - opremqene u~ionice i laboratorije, - stru~nu praksa u najboqim firmama u okru`ewu, - biblioteku sa prostranom u~ionicom, - partnerski odnos sa studentima, - u~e{}e studenata u radu organa [kole, - prostorije za rad i dru`ewe studenata, - pristup internetu, studentske radionice, - nagrade i priznawa najboqima, - organizovawe Bruco{ijade, Vi{ijade i sli~no. MODERNA ZNAWA U [KOLI SA TRADICIJOM! V[TSS ^A^AK Svetog Save 65 032-222-321 www.vstss.com


27

VODI^

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

Dom Kulture KAFE “[TO DA NE”

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

GRADSKA BA[TA - Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

Subota, 25. maj

- Kocert grupe "^UDESMO", velika sala u 20 ~asova

- ANIMANIMA: NAGRA\ENI 2012, najboqi filmovi sa pro{logodi{weg me|unarodnog festivala animacije, mala sala u 21 ~as

^etvrtak, 30. maj -

Predavawe: PANTERI I LAVOVI ZEMQE SRBIJE",

KLUB „VELVET” Petak, 24. maj - MILAN PETROVI] KVARTET, 22 ~asa Subota, 25. maj - FUNC'D LIVE ACT, 23 ~asa

predava~ dr Mileta Prodanovi}, profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Likovni salon u 20 ~asova

Narodni muzej - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

Utorak, 28. maj - Kwi`evno ve~e "IZMI[QENI @IVOT", predstavqawe kwige prepiski Gorana Markovi}a i Milana Oklopxi}a, Likovni salon u 19,30 ~asova

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

"SRPSKI PAB" Petak, 24. maj - Svirka benda "POGRE[ILA RODA", 22 ~asa Subota, 25. maj - Svirka "DUDA I KOLE", 22 ~asa

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA PETAK 24. 5. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-R. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SUBOTA 25. 5. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE -R. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 VI PITATE, MI TRA@IMO ODGOVOR 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 NEDEQA 26. 5. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM 15:30 VEZE 16:15 PROSLAVA 20 GODINA TELEVIZIJE-DIREKTAN PRENOS 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 KONCERT 23:00 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 PONEDEQAK 27. 5. 2013. 08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-R. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGA^EVSKI HORIZONTI-R. 16:45 SERIJA - IZLOG STRASTIR. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU UTORAK 28. 5. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRAST 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT-R. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD -R. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SREDA 29. 5. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 ^ETVRTAK 30. 5. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -R. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-R. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-R. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1


28

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

LU^ANI

U POSETI DOMA]INSTVU MILORADA RAKOVI]A, VO]ARA IZ GORA^I]A Pedesetpetogodi{wi Mi}o Rakovi} iz Gora~i}a uspe{no se bavi poqoprivredom ve} trideset godina. Doma}instvo je preuzeo od svog oca, koji je, tako|e, bio vi|eniji poqoprivrednik u draga~evskom kraju. Pou~en takvim iskustvom, qubav prema ovom zahtevnom i nimalo lakom poslu uspe{no je preneo i na svoje sinove, koje je od wihove najranije mladosti polako uvodio u problematiku agrara. Dvadeset{estogodi{wi Svetolik, po struci automehani~ar, odlu~io je da se posveti vo}arskoj proizvodwi, koja je bazi~na u wihovom doma}instvu. Dok je i{ao u {kolu, se}a se, raspuste je provodio na porodi~nom imawu, podi`u}i nove zasade vo}a, zajedno sa ostalim uku}anima, i obavqaju}i razne poqoprivredne poslove. I dve godine stariji Temeqko, agronom po struci, iako je zaposlen u poqoprivrednoj apoteci, mnogo poma`e u doma}instvu, posebno u oblasti za{tite biqa, {to je itekako zna~ajno u uslovima sve izra`enijih klimatskih promena. Timski rad, znawe, upornost i posve}enost poslu su kvaliteti koji krase ovu porodicu. ^ak i u lo{ijim godinama, kada su{a ili grad uberu letinu, oni ne posustaju. Hvataju se u ko{tac sa problemima i nastoje da spremno do~ekaju svaku novu sezonu.

akovi}i imaju ukupno 26 hektara obradive zemqe. Dominantno mesto u proizvodwi zauzima jabuka, koju gaje na pribli`no deset hektara. Podigli su i po hektar i po zasada kru{ke i oraha, ~ime su dopunili asortiman vo}a. Kako isti~u u doma}instvu Rakovi}a, imaju i starih, ali i novih zasada. Ono {to su otpo~eli Mi}ov deda i otac, svi su pomalo nadogra|ivali. Najmla|e vo}wake su zasnovali Svetolik i Temeqko, ~ime se svi u porodici ponose. Dok

R

PORODI^NU TRADICIJU NASTAVQAJU SINOVI

Svetolik Rakovi}

omladina u Srbiji prete`no stremi gradskom `ivotu, Mi}ovi naslednici kora~aju stopama svojih predaka i na porodi~nom ogwi{tu grade svoju budu}nost. Rakovi}i jo{ uvek nisu uspeli da obezbede vodu za navodwavawe svih vo}nih zasada koje poseduju, {to se negativno odra`ava na rod vo}a. Kako ka`u, umesto o~ekivanog roda, koji se ranijih godina kretao od {est do osam vagona, u pro{loj izrazito su{noj sezoni ubrali su samo dva vagona jabuke.

Mi}o Rakovi}

izvorsku vodu i na taj na~in poku{amo da razre{imo svoj problem. Nemogu}e je govoriti o nekoj uspe{noj poqoprivrednoj proizvodwi ukoliko nemate vodu. Zalivawe je neophodno i u normalnim sezonama, a da ne govorimo o izrazito su{nim godi-

we, jer su vo}ari uglavnom bili prinu}eni da konzumnu jabuku prodaju kao industrijsku. Ni oraha nisu mnogo ubrali pro{le jeseni, jer je ranostasne sorte obrao mraz, dok je rod onih sa poznijom vegetacijom redukovala su{a. Kru{ka je imala standard-

jih godina nije praktikovao da osigurava useve od grada, pro{le godine je iskoristio dr`avnu subvenciju za regresirawe dela polise poqoprivrednog osigurawa. Da nije bilo toga, ne bi se ni upustio u tu pri~u, jer u postoje}im uslovima privre|iva-

nama, koje su sve ~e{}e - ka`e doma}in Mi}o, isti~u}i da za sada navodwavaju izrazito male povr{ine zemqi{ta iz postoje}ih bunara na imawu, tako da prete`ni deo wihovih vo}waka nije pokriven sistemom za navodwavawe.

no dobru cenu i solidan rod. Kada se sve sabere, bila je to jedna od lo{ijih sezona. Mi}o Rakovi}, ipak, ka`e da spremno do~ekuje novu sezonu, iako u pro{loj nije postigao zadovoqavaju}e finansijske efekte. - Dobar doma}in ne sme nikada da ostane bez novca za novi ciklus proizvodwe. Mora o tome da razmi{qa na vreme. Kada do|e dobra godina, tada bi trebalo da se ekonomi{e. Pare bi trebalo ostavqati na stranu za one ekstremne sezone, jer seqak nikad ne mo`e da zna {ta ga ~eka dodaje Mi}o, koji je poput svih poqoprivrednika u Srbiji debelo osetio na svojoj ko`i {ta to zna~i kad grad ili su{a uberu letinu, a pomo}i nema ni sa koje strane. Kako isti~e, iako rani-

wa te{ko ko od poqoprivrednika samostalno mo`e da iznese svaki vanredni tro{ak. Raduje ga i ~iwenica da }e i lokalna samouprava sredstvima iz op{tinskog agrarnog buxeta podr`ati poqoprivrednike, regresiraju}i 20 osto polise osigurawa. Kako tvrde Rakovi}i, cene poqoprivrednih proizvoda godinama unazad ne prate tro{kove repromaterijala. Uz to, proizvodwu prati i ote`an plasman proizvoda. Kada bi imali dovoqno vode za navodwavawe, mogli bi da proizvedu daleko vi{e, a postizali bi i daleko boqi kvalitet vo}a. Kada problem zalivawa razre{e, tek tada }e razmi{qati o eventualnom {irewu proizvodwe. V. S.

BEZ ZALIVNIH SISTEMA NEMA STABILNOG RODA! - Pre pet ili {est godina poku{ao sam da razre{im problem navodwavawa vo}nih zasada. Krenuo sam u realizaciju projekta na osnovu odobrewa nadle`nog ministarstva, ali sam bio prinu|en da odustanem od planiranog vodozahvata, jer od preduze}a “Srbijavode� nisam dobio neophodnu dozvolu. Nije nam stiglo ni obrazlo`ewe. Sada nam samo preostaje da tra`imo

DOMA]INSKI I KAD PODBACI SEZONA Jabuka sa draga~evskog podru~ja je pro{le jeseni prete`no oti{la u preradu po ceni od 19 do 21 dinar za kilogram, jer su izostali kupci iz Rusije. Bilo ih je samo na startu prodajne sezone, kada su izvezene izuzetno male koli~ine ovog cewenog vo}a. Ostvareni prihodi jedva da su pokrili tro{kove proizvod-


29

LU^ANI

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

U^ENICI OSNOVNE [KOLE U GU^I POSETILI OP[TINSKU UPRAVU

@ELE VI[E SPORTSKIH TERENA, LOPTI I KOMPJUTERA P redsednik op{tine Mladomir Sretenovi}, zajedno sa saradnicima, do~ekao je, ovih dana, vi{e od 90 |aka prvaka iz Gu~e, Gorwe Kravarice, Rtiju, Tijawa i Turice. Iako mnogi me|u wima nikada nisu dolazili u zgradu lokalne samouprave, naslu}ivali su da se upravo na tom mestu odlu~uje i o nekim izuzetno va`nim stvarima, koje su vezane za wihovo odrastawe. Dok su sedeli u odborni~kim klupama, pa`qivo su slu{ali Zoricu Kova~evi}, zamenika predsednika op{tine, Draganu Lazarevi}, na~elnika Op{tinske uprave, i Vesnu Kodranov, sekretara Skup{tine, koje su poku{ale da, biranim i de~jem uzrastu prilago|enim re~ima, do~araju ~ime se to bavi lokalna samouprava. Koliko su od svega toga razumeli - te{ko je naslutiti. Ipak, reklo bi se sasvim dovoqno, jer su na prijemu u kabinetu predsednika op{tine dobro proce-

nili da se nalaze na pravom mestu, gde mogu da govore o svojim potrebama. Na srda~no pitawe predsednika op{tine da li imaju neke posebne `eqe, prvaci su odgovorili da bi voleli da se u wihovim selima izgradi vi{e sportskih terena i da dobiju vi{e quqa{ki na igrali{tima. Zatra`ili su i vi{e lopti i kompjutera. - @elim vam da budete dobri |aci, da izu~ite velike {kole i jednog dana zamenite mene i moje saradnike, a, naravno, i one koji }e do}i posle nas. Vi treba da u~ite, a mi iz Op{tine }emo obezbediti za vas igrali{ta, bazen, boqe uslove u {kolama i sve ono {to }e vam koristiti rekao je prvacima Mladomir Sretenovi}, dodaju}i da bi svaki odli~an u~enik trebalo da dobije stipendiju za daqe {kolovawe i da }e lokalna samouprava pru`iti podr{ku studentima i wihovim roditeqima, kako bi {to lak{e podneli tro-

{kove {kolovawa. - U Lu~anima postoji praksa da prvaci Osnovne {kole u Gu~i svake godine pose}uju op{tinsku upravu. Ciq takvih poseta je da deca ~uju i nau~e ne{to novo o op{tini u kojoj `ive i na taj na~in upozna-

OSNOVNA [KOLA „MILAN BLAGOJEVI]” LU^ANI

ZAPA@EN USPEH NA KWI@EVNOJ OLIMPIJADI Ivana Ne{ovanovi}, u~enica 7. razreda Osnovne {kole “Milan Blagojevi}” u Lu~anima, osvojila je drugo mesto na takmi~ewu iz srpskog jezika na Kwi`evnoj olimpijadi u Sremskim Karlovcima. Ova odli~na u~enica posebno interesovawe ispoqava prema srpskom jeziku i kwi`evnosti i planira da upravo u tom smeru nastavi svoje daqe {kolovawe. Iako svakodnevno u~i, deo svog slobodnog vremena posve}uje pisawu pesama.

ju svoju okolinu - rakla je Dragana Mitrovi}, u~iteqica izdvojenog odeqewa {kole u Rtima, dodaju}i da u~enici svake godine pose}uju i op{tinske uprave u Po`egi i Ivawici. V. S.

PRVA [KOLSKA OLIMPIJADA DRAGA^EVA

Ina~e, O[ “Milan Blagojevi}” bila je ove godine doma}in okru`nog takmi~ewa Kwi`evne olimpijade, na kojem je u~estvovalo 50 u~enika iz ~etiri grada Moravi~kog okruga. U~enici lu~anske {kole su se ve} tada izdvojili po svom znawu i na taj na~in potvrdili dobar rejting svoje {kole. U Osnovnoj {koli “Milan Blagojevi}” nastavu poha|a 475 u~enika. [kola zapo{qava 73 radnika. Postoji 114 godina i jed-

- Ovo je moje prvo republi~ko takmi~ewe i veoma mi je drago {to sam osvojila nagradu. Testovi nisu bili ni laki, ni te{ki i ovo je veliko iskustvo za mene. Iako sam imala mnogo {kolskih obaveza, takmi~ewe nisam htela da propustim, jer posebno volim srpski jezik i kwi`evnost. Veoma sam posve}ena toj oblasti, a i planirala sam da nastavim {kolovawe u Gimnaziji, a kasnije da se upi{em na fakultet. Ovaj moj uspeh me je podstakao da jo{ ~vr{}e verujem u svoj izbor - izjavila je Ivana povodom ostvarenog rezultata. Monika Sretenovi} [imi}, nastavnica srpU~enica Ivana Ne{ovanovi} i Monika skog jezika i kwi`evnosti, Sretenovi} [imi}, nastavnica srpskog jezika ka`e da je za takmi~ewe pripremala pet u~enika. Na republi~ko na je od uspe{nijih {kola u ovom kraju. takmi~ewe su se plasirale dve u~enice. Dru- Ipak, kako isti~e Radojka \or|evi}, direkgo mesto je pripalo Ivani Ne{ovanovi}, tor ove {kole, svake godine upisuje se u pro{to predstavqa veliki uspeh, ako se uzme u seku od 20 do 30 u~enika mawe, a takva tenobzir da je konkurencija bila izuzetno jaka. dencija je prisutna i na drugim podru~jima - Radile smo svakog dana posle ~asova i u Srbiji. Od pet izdvojenih odeqewa, jedno trud se isplatio. Ova nagrada mi godi i da- ne radi, jer nema |aka. Re~ je o {koli u Neje veliku motivaciju. ^ini mi se da sam se gri{orima, koja je zatvorena ve} tri godine. sada mnogo vi{e obradovala Ivaninom pla- Osim u Dowoj Kravarici, u~enici poha|aju smanu, nego sopstvenim uspesima, kada sam nastavu i u izdvojenim odeqewima u Markotokom {kolovawa pobe|ivala na takmi~e- vici, Puhovu i Krstacu. V. S. wima - rekla je Monika Sretenovi} [imi}.

rve {kolske olimpijske igre Draga~eva, koje su pro{log vikenda odr`ane u Gu~i, otvorio je Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine Lu~ani. On je u~esnicima po`eleo puno uspeha u sportskom nadmetawu, a pre svega u daqem {kolovawu i `ivotu. - Danas u svet {aqemo najlep{u sliku iz Draga~eva. Po prvi put organizujemo olimpijske igre, u kojima u~estvuju u~enici iz {est osnovnih {kola op-

P

[kolske olimpijske igre je organizovao Centar za kulturu i sport, koji godinama unazad afirmi{e razli~ite sportove. Kako je istakao Adam Tadi}, direktor Centra, ciq lokalne samouprave je da decu i mlade podstaknu da se vi{e bave sportom. [kolska olimpijada je osmi{qena kao kruna svih dosada{wih takmi~ewa, jer je objedila vi{e sportskih disciplina. Trebalo bi da postane tradicionalna, jer jedna ovakva op{tina, koja je pravi rasadnik sport-

NAJBOQI NA PRVIM OLIMPIJSKIM IGRAMA OSNOVNIH [KOLA - SVEUKUPNI POBEDNIK Osnovna {kola Gu~a - PRVO MESTO (DE^ACI) Osnovna {kola Gu~a - PRVO MESTO (DEVOJ^ICE) Osnovna {kola Kotra`a - NAJBOQA SPORTISTKIWA Ivana Seni~anin, Osnovna {kola "Kotra`a" - NAJBOQI SPORTISTA Igor Topalovi}, Osnovna {kola Gu~a {tine Lu~ani. Okupili smo se u ovako velikom broju, na sportskom takmi~ewu koje objediwava sedam disciplina - rekao je Sretenovi} prilikom otvarawa {kolske olimpijade, po`elev{i svim u~esnicima puno dobrog dru`ewa i sre}e u sportskom nadmetawu.

skih talenata, zaslu`uje da ima sportsku manifestaciju ovakvog tipa, zakqu~io je Tadi}. Pokroviteq ove sportske manifestacije je Op{tina, a u wenoj organizaciji je u~estvovao i Sportski savez Lu~ana. V. S.


30

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

IVAWICA

PORODICI RABRENOVI] IZ IVAWICE POTREBNA POMO]

DE^AK KOJI BOLUJE OD AUTIZMA @IVI U NEADAPTIRANOJ KU]I te. Automobil star 15 godina sam uzeo na kredit, jer Milana baba i deda svaki dan voze u {kolu „Miodrag Mati}“ u U`icu. Milan tra`i da se ~esto kupa, bojler i ve{ ma{ina su stalno zbog wega ukqu~eni, a ra~uni za struju sve ve}i. On mora da se kupa na svaka dva sata, a mnogo novca odvajamo i za pelene – pri~a Ivan. Danijela radi na odr`avawu u Satelitskoj stanici u Prilikama, a pored svih poslovnih i ku}nih obaveza, trudi se da dosta vremena provede sa sinovima. - Bila sam najsre}nija majka na svetu, ali nisam o~ekivala da }e nas ovo zadesiti. Pre ~etiri godine i{li smo na le~ewe kod jednog ruskog lekara u Beograd.

Danijela i Ivan Rabrenovi} iz Ivawice posledwih deset godina poku{avaju da pomognu svom mla|em sinu Milanu, kome je dijagnostikovan te{ki oblik autizma. Ali, wihova muka je jo{ ve}a, jer stambeni prostor u kome ova porodica `ivi ne zadovoqava primarne qudske potrebe. Oni su prostorije objekta u kome `ive, koje su bile predvi|ene za gara`u i podrum, adaptirali za svakodnevni boravak, a umesto na planiranom spratu, su{e ve{ pod krovom. ada su se Danijela i Ivan ven~ali imali su opremqenu samo jednu prostoriju, ali namera im je bila da u narednom periodu postepeno sre|uju svoj `ivotni prostor. Me|utim, sav novac koji zarade, ali i kredit koji su podigli tro{ili su na malog Milana, kome je bolest dijagnostikovana ve} u 20 mesecu `ivota. - Morali smo da uzmemo kredit za le~ewe na{eg sina, a odmah zatim i da ga refundiramo. Zimi je ovde mnogo vla`no i hladno, sve {to smo opremili, uradili smo na brzinu, a za vi{e i boqe nemamo. Otkako se razboleo, nismo u mogu}nosti bilo

K

mi bar na razgovor da se informi{emo kako da `ivimo sa Milanom, bilo koliko da mu pomogne – ka`e Danijela. Milan prima nadoknadu za tu|u negu i pomo}, a ivawi~ka op{tina mu pokriva deo putnih tro{kova za odlazak u {kolu. Plate, penzije i pomo} koju primaju ipak nisu dovoqni da bi opremili ku}u. - Qudi misle da je to {to imamo plate i penzije, i primamo tu|u negu dovoqno, ali nas je {estoro u ku}i. Sav novac tro{imo na Milanove potrebe. Stalno smo uz wega, jer strepimo da }e se povrediti. I kad nema{, za wega mora{ da ima{. U ve}im gradovima imaju dnevni boravci

RA^UN U KOMERCIJALNOJ BANCI: Ra~un je otvoren na ime Ivan Rabrenovi}, broj je 205 - 9001009531385 - 81, Komercijalna banka. {ta da uradimo. Sve ula`emo u wega – pri~a majka Danijela. Milan je zbog svoje bolesti ~esto sklon agresivnom pona{awu, vrti se u krug, ima i tikove. Nekada baca i lomi stvari po ku}i, povre|uje se i {tipa... Na wegovim rukama su brojni o`iqci. I pored svega, ovaj de~ak voli da {eta po {umi sa dedom, da se kupa, a najvi{e voli quqa{ku u dvori{tu koju su mu poklonili kumovi. Milanova baba Zorka ka`e da su za deset godina le~ewa potro{ili mnogo novca kojim su mogli da ostvare pristojne stambe-

ne uslove. - Ovo nije bilo predvi|eno za stambeni prostor, tu je bila gara`a i podrum, a iznad je planiran sprat. U prizemqu smo opremili ono najnu`nije, a to su dve prostorije koje nisu dovoqne za nas {estoro. Moj mu` i ja smo penzioneri, poma`emo koliko mo`emo, ali mnogo stvari ovde je opasno po na{eg Milana. Otac Ivan koji radi u „Proleteru“ kao elektri~ar ka`e da, bez obzira {to i on i supruga rade, wihova primawa nisu dovoqna da se pokriju svi tro{kovi. - I otac i ja smo uzeli kredi-

Od sedam, Milan je primio ~etiri terapije i ~inilo nam se da je bilo pomaka. Me|utim, posle ~etvrte terapije, lekar iz Rusije je jednostavno nestao. Izgubila sam i kontakt sa majkom obolelog de~aka iz Ni{a koja mi je rekla za wega. Ali, ne odustajem, ~ula sam za lekara na klinici „Neurochlore“ u Brestu koji testira lek bumetanid i preko prevodioca mu poslala tri pisma. Pro{lo je dva meseca, jo{ uvek nam nije odgovorio. Volela bih da nas pri-

za decu obolelu od autizma. Milan je ovde u sku~enom i neadaptiranom prostoru – pri~a Danijela. Godine le~ewa i obilazaka svakog mesta za koje su samo ~uli da im mo`e pomo}i, finansijski su iscrpeli ovu porodicu. U Komercijalnoj banci jo{ uvek je otvoren ra~un na koji odavno niko nije upla}ivao novac. Ali, Rabrenovi}i ne mogu sami Milanu da obezbede udoban sme{taj. I. M.

U O[ “SRETEN LAZAREVI]” U PRILIKAMA POVODOM 140. GODI[WICE

OBJAVQENA ZBIRKA NAJLEP[IH PRI^A O [KOLI O

bele`avaju}i 140. godi{wicu O[ “Sreten Lazarevi}”, u~enici i nastavnici su `eleli da proslavi daju {iru dimenziju i zato je raspisan nagradni konkurs na temu “Najlep{e pri~e o {koli”. Na konkurs je prispelo 75 radova pod {ifrom, a stru~ni `iri (Nata{a Nikoli}, profesor iz Gorweg Milanovca, Sla|ana Mijatovi} i Danijela Kova~evi} Miki}, iz [kolske uprave u ^a~ku) odlu~ivao je o najboqim radovima. U kategoriji “odrasli” prva nagrada je dodeqena Nadi \okovi}, u~iteqici u penziji iz Prilika, druga Todori [koro iz Beograda, a tre}a Oliveri Nedeqkovi} iz ^a~ka. Najboqim me|u sredwo{kolskim radovima progla{en je rad Ane Kolarevi} iz Ivawice, druga nagrada je pripala Ani

Krsti} (Ni{), a tre}a ^a~anki Anici Peruni~i}. Prva nagradu u uzrasnoj kategoriji “osnovci” dodeqena je Mariji Pantovi} (Prilike), drugonagra|ena je Nikolina Pejovi}, dok je tre}u nagradu dobila Anastasija Roganovi} iz ^a~ka. Sve prispele radove, a stizali su iz svih krajeva Srbije, pa ~ak iz Makedonije, {kola je objavila u zbirci “Najlep{e pri~e o {koli”. Osnovna {kola “Sreten Lazarevi}”, koja nosi ime svog prvog u~iteqa, spada u tri najstarije {kole moravi~kog kraja. Podignuta je 1873. godine, dobrovoqnim radom me{tana Prili~ke op{tine, delila je sudbinu naroda ovog kraja i generacije u~enika priprem ila za daqi put u `ivotu. Danas je to savremeno opremqena vaspitno - obrazovna ustanova

sa 246 u~enika i 29 pred{kolaca u pripremnom odeqewu. Povodom 140. godi{wice u {koli su prire|ena sve~ana akademija, organizovan susret generacija i uprili~ene izlo`be radova akademske slikarke Petrije Jovi~i} i nastavnika likovne kulture Gorana Kosti}a. Posetioci su mogli da vide film o {koli, autora Narcise Darijevi} Markovi}, i prisustvuju promociji kwige “Najlep{e pri~e o {koli”. Nagrada koja nosi ime {kole ove godine je dodeqena u~iteqici u penziji Nadi \okovi}, a proslavi je prisustvovao pomo}nik ministra prosvete Qubi{a Antonijevi}. E. V.


Borac: \uri~i}, Boranija{evi}, Masla}, Babi}, @ivkovi}, Martinovi}, Milojevi} (Vusqanin), Ra{kovi}, Zo}evi} (Spirovski), Jeremi} (Pavi}evi}). Novi Sad: Kalajxi}, Teri, Miji}, Patkovi}, Jeli} (Mr|an), Petri}, Simi}, Tomani} (Ra|rn), Roksa, Jereni} (Te{i}) i Vu~kovi}. udbaleri Borca priredili su svojim navija~ima u 30. kolu Prve lige Srbije pravu reviju golova. Dva puta su mre`u Novog Sada zatresli Nikoli} i Ra{kovi}, a u listu strelaca su se upisali Martinovi}, Jeremi} i Pavi}evi}. Kako ka`u najverniji navija~i, ovoliko golova nije vi|eno na na{em stadionu od vremena kada je za Borac igrao Milovan ]irkovi}. Vredelo je sa~ekati i pola sata,

31

SPORT

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

FK BORAC - FK NOVI SAD 7:0 (2:0)

PQU[TALI GOLOVI

F

koliko je kasnio po~etak utakmice, zbog problema koje su na putu do ^a~ka imali Novosa|ani. I pre ovog poraza, FK Novi Sad se nalazio na posledwem mestu na tabeli i

na korak je do ispadawa u tre}u ligu. - Svaki put nastupamo sa sve mla|im i mla|im sastavom. U ^a~ku je igralo {est ili sedam omladinaca, ali to nije opravdawe.

osle osnivawa FK Lugovi, za vrlo kratko vreme gradski fudbalski savez dobio je jo{ jednog ~lana. Novoosnovani Kej i Lugovi ovih dana su odigrali prijateqsku utakmicu. Lugovi su uspeli da pobedom probiju led u pravom kom{ijskom duelu. Od naredne sezone Gradska liga }e biti bogatija, {to }e, prema o~ekivawima predstavnika FSG, izazvati jo{ ve}e interesovawe qubiteqa fudbala i doprineti kvalitetnijoj igri. Na utakmici protiv Keja za Lugove su igrali: Pe{i}, \. Markovi}, Vukovi}, Milinkovi}, I.

P

Markovi}, Vukomanovi}, Bojovi}, Ristanovi}, A}imovi}, Bo`ovi}, Rai~evi}, a pojedince iz prve postave tokom utakmice zamenili su: Savi}, Pavlovi}, Stevani}, Krxi}, Trifunovi}, Aksentijevi}. Kej: M. Ostoji}, Ristanovi}, Obu}ina, Fajt, D. Ostoji}, Savi}, Bogosavqevi}, Malenovi}, Uro{evi}, Bjeli}, Milo{evi}, Obrenovi}, Brkovi}, Vasilijevi}, Todorovi}. Golove su postigli Ristanovi} i Rai~evi} (Lugovi) i Todorovi} (Kej). Utakmicu su sudili Petar Davidovi}, Nemawa Bogdanovi} i Vlade \ukanovi}.

GRADSKA LIGA

TRI KOM[IJSKA ME^A ro{log vikenda 19. kolo Gradske lige obele`ili su definitivno kom{ijski dueli. Tri boda na svom terenu osvojila je Mladost iz Preqine koja je pobedila Rakovu sa 3:0. U Stan~i}ima je palo ~ak {est golova, doma}a Budu}nost i Za-

P

drugar iz Dowe Trep~e igrali su nere{eno, 3:3. Ubedqivu pobedu u gostima zabele`ila je Preme}a koja je u @ao~anima savladala Malbu sa 0:4. Krajwe neizvestan bio je me~ ^a~ak 94 - Strelac. Na kraju je slavio ^a~ak, 2:1.

TABELA 20. KOLO SUBOTA I NEDEQA, 17 ^ASOVA Parmenac - Malba, (S) Preme}a - ^a~ak 94 Strelac - Planinac Morava - Mladost Rakova - Budu}nost Zadrugar - Polet, van konkurencije

1. Mladost 2. Parmenac 3. Budu}nost 4. Zadrugar 5. Preme}a 6. Rakova 7. ^a~ak 94 8. Morava 9. Planinac 10. Strelac 11. Malba 12. Polet

45 40 32 25 25 23 21 21 16 12 8 0

31. KOLO Timok - Borac 2:1 Metalac - Radni~ki NP 4:0 Mladenovac - Mladost L 0:1

OKRU@NA LIGA

LUGOVI - KEJ 2:1 (1:0)

DUEL NOVAJLIJA

Bi}e vrlo te{ko opstati u ovoj ligi, {to bi trebalo da shvate oni koji vode na{ klub i zaustave sunovrat. Na nama je da prvo

stabilizujemo i onda oformimo ekipu koja }e igrati u tre}oj ligi - rekao je trener Novog Sada Mirko Babi}. Za razliku od gostiju, ^a~ani su kona~no do{li do igre kakvu `ele. - Posledwe ~etiri utakmice i sve ~etiri pobede, bez primqenog gola, su ono ~emu stremimo. Bez obzira na to {to za Novi Sad igraju mahom mla|i fudbaleri, insistirali smo na ozbiqnoj igri. Ona je primer kako i u budu}e da pristupamo utakmicama - komentar je pomo}nog trenera FK Borac Miodraga Star~evi}a. U 30. kolu PLS Mladost iz Lu~ana i Metalac Gorwi Milanovac su izgubili na gostovawima. Metalac je pora`en od Sloge 2:0, a Mladost protiv Teleoptiuka, 1:0. Z. J.

26. kolu vode}i dvojac je zabele`io pobede. Slatina je savladala ateni~ku Mladost posle preokreta. Gosti su poveli ve} u 10. minutu golom Kne`evi}a, a u drugom poluvremenu doma}ini uspevaju da odigraju u svoju korist. Najpre je Tomovi} u 71. minutu izjed-

na~io, da bi do pobede doveli Drulovi} i Tutunovi} TABELA pred sam kraj utakmice. 61 Draga~evo je u Gu~i slavi- 1. Draga~evo 60 lo protiv Rudara, 2:0, po{to 2. Slatina gosti po~etkom drugog polu- 3. Jedinstvo (K) 48 45 vremena nisu iskoristili 4. Miokovci 41 kazneni udarac. Vujan je do- 5. Rudar 41 `iveo jo{ jedan ubedqiv po- 6. Mladost 40 raz protiv Miokovaca, 1:5. 7. Spartak 39 U borbi za opstanak Kotra- 8. Ov~ar `a je sa 3:0 savladala Dowu 9. Jedinstvo (GG) 33 Vrbavu, dok su Morava i 10. Dowa Vrbava 32 31 Brezak podelili bodove, 1:1. 11. Napredak 30 U duelu dva imewaka, Jedin- 12. Kotra`a 30 stva iz Kowevi}a i Gorwe 13. Morava 26 Gorevnice tako|e, nije bilo 14. Brezak 22 pobednika, me~ je zavr{en 15. Vujan 6 nere{enim rezultatom 1:1. 16. Luwevica Gorevnica je vodila golom Kr- 27. KOLO xi}a, a potpuni SUBOTA I NEDEQA, preokret spasio 17 ^ASOVA je Pejovi}, odbraniv{i kazne- Napredak - Vujan ni udarac u 85. Spartak - Draga~evo minutu. U Mar- FK Rudar Bresnica - Ov~ar kovici je Ov~ar Luwevica - Morava, subota savladao Luwe- Brezak - Slatina vicu, 4:2. Slavio Mladost - Jedinstvo GG je i Napredak Jedinstvo K - Kotra`a Franc komerc protiv Sparta- Dowa Vrbava - Miokovci ka, 2:1.

ZONA MORAVA

SRPSKA LIGA ZAPAD

PEJOVI] SPASIO JEDINSTVO

U

olet, Orlovac, 27. KOLO Omladinac Zabla}e i Prijevor su na Polet (T) - [umadija 2:2 za~equ tabele. Polet je Takovo - Omladinac Z 5:2 deveti (36), Orlovac Orlovac - Jo{anica 1:2 11. (33), Omladinac 15. Kara|or|e - Prijevor 4:2 (19) i Prijevor 16. (18). Slede}e kolo obele`i}e kom{ijski derbiji, Prijevor igra sa Orlovcem, a Omladinac sa Poletom.

POLET POBEDIO SLOBODU

P

27. kolu Srpske lige Zapad igrali su Sloboda ^a~ak i Polet Qubi}. Slavio je Polet sa 1:2. Na tabeli klub iz Qubi}a se dr`i na ~etvrtom mestu sa 45, dok je Sloboda 12. sa 30 bodova. U slede}em kolu Polet do~ekuje Pobedu, a Sloboda gostuje Rudaru u Kostolcu.

U

SPORTSKI RIBOLOV

RIBOLOVA^KE DOZVOLE ZA SVE VODE ako isti~e predsednik Udru`ewa sportskih ribolovaca “Gradac” Lazar Marinkovi}, ovaj kolektiv ve} du`i niz godina ima odli~nu saradwu sa Turisti~kom organizacijom na{eg grada, koja gazduje Za{ti}enim podru~jem izuzetnih odlika Ov~arsko – kablarskom klisurom, u sklopu koga je i jezero Me|uvr{je, izuzetno bogato raznim vrstama ribe. Tako su aktivisti “Gradca” tokom aprila pomagali prilikom poribqavawa jezera, a zahvaquju}i razumevawu novog direkto-

K

ra TO^-a Dragomira Savi}a {estorica me{tana Ov~ar Bawe i Me|uvr{ja, pasioniranih pecaro{a starijih od 80 godina, dobili su besplatne dozvole za sportski ribolov. Tako }e se tokom ove godine uz obalu jezera bezbri`no rekreirati Qubo Mitrovi}, Du{an Matovi}, Milutin Kova~evi}, Marko Stanojevi}, Dragoslav Ne{ovi} i Radomir Novakovi}. Predsednik USR “Gradac” Lazar Marinkovi} ka`e da }e Udru`ewe i ove godine distrubuirati ribolova~ke dozvole za sve vode. Cena redovne dozvole je 6.000 dinara, uz doplatu za jezero Me|uvr{je od 3.000, s tim {to pojedine kategorije pecaro{a imaju pravo na popust. Sve informacije se mogu dobiti putem telefona 064/ 19 119 58.


32

SPORT

ATLETIKA

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

TENIS

MILORAD OSTVARIO NORMU JANA TRE]A U CRNOJ GORI ZA SVETSKO PRVENSTVO N

a atletskom takmi~ewu Kup centralne Srbije, ~lan ~a~anskog kluba ^AAK Milorad Stevovi} osvojio je tre}e mesto u trci na 200 metara. On je stazu pretr~ao za 22:34, {to je za

N

41 stotinku br`e od norme predvi|ene za u~e{}e na Svetskom prvenstvu za mla|e juniore, koje }e biti odr`ano u Ukrajini od 10. do 14. jula. Kup centralne Srbije odr`an je pro{log vikenda u Kragujevcu i predsta-

vqao je kvalifikacije i za Kup Srbije. Miloradov uspeh je i utoliko ve}i jer je, kao najmla|i takmi~ar trke tokom koje mu je vetar duvao u grudi brzinom 1,4 metra u sekundi, samo dan ranije u~estvovao na [kolskom prvenstvu u Sremskoj Mitrovici i tom prilikom ostvario najboqi li~ni rezultat na 100 metara. Isto je uradio sutradan u Kragujevcu i za tri dana tri puta oborio li~ni rekord. Milorad trenira atletiku samo godinu dana. Kao talentovanog trka~a pro{le godine ga je treneru AK ^AAK Draganu Dukancu preporu~ila Marina Radi{i}, profesorka fizi~kog u Medicinskoj {koli. Zapa`ene rezultate u Kragujevcu imali su Kristina Tovilovi} u trci na 800, Jovana Xamba{evi} na 1.500 m i tako su se zajedno sa Miloradom plasirale u finale Kupa Srbije. Dr`avni kup }e, tako|e biti odr`an u Kragujevcu od 1. do 2. jula. Atletski klub ^AAK nedavno je postao jedan od 10 klubova koji }e realizovati projekat “De~ja atletika”, ~iji su inicijatori Ministarstvo sporta i Atletski savez Srbije. ^AAK }e projekat sprovesti uz pomo} lokalne samouprave, a wegovi realizatori }e ovog vikenda poha|ati i seminar u Kragujevcu. ^a~ak }e predstavqati atletski stru~waci Dragan Dukanac i Vesna Pe{ov. Z. J.

a Evropskom turniru za teniserke do 14 godina, koje je ovih dana odr`ano u Nik{i}u, ^a~anka Jana Bojovi} je osvojila tre}e mesto. Na turniru su u~estvovale devoj~ice iz vi{e evropskih zemaqa i Japana. Talentovana ~lanica TK “Tenis point” i u~enica Osnovne {kole “Ratko Mitrovi}” Jana Bojovi} je posle prikazane odli~ne igre i tri pobede, pora`ena u polufinalu od prvog nosioca turnira Ruskiwe Anastasije Kulikove. Anastasija je trenutno 32. igra~ica Evrope. Pre takmi~ewa u Crnoj Gori, Jana je odigrala i turnir u Vinkovcima, gde je u borbi za polufinale izgubila od prvog nosioca turnira [vajcarkiwe Tamare Arnold (7:5, 6:3). Tamara je 29. igra~ica Evrope, a na takmi~ewu u Hrvatskoj, u vrlo jakoj konkurenciji, u~estvovalo je sto najboqih teniserki Evrope. Jana trenutno igra jo{ jedan Evropski turnir u Subotici, gde bi trebalo da ostvari dobre rezultate. Z. J.

[KOLA U GORWOJ TREP^I DOBILA NOVE LOPTE

PRAVA MOTIVACIJA ZA SPORT

ODR@AN PETI MEMORIJAL ZA CUNETA I TOKA

ZVEZDA NAJBOQA EKIPA a petom Me|unarodnom memorijalnom turniru “Jovan Gojkovi} Cune” i “Vladimir Tokovi} Toko” takmi~ilo se sedam ekipa, Crvena zvezda, Vojvodina, Borac ^a~ak, BIP, Zadrugar Dowa Trep~a, Muka~evo i ^ukari~ki. Zvezdi je pripalo prvo mesto ekipno, Vojvodini drugo, Borcu tre}e, dok je tim iz ukrajinskog Muka~eva poneo titulu za fer plej. Za najboqeg golmana turnira progla{en je Vlada Vasil, Lilik Muka~evo, za najigra~a Vladan Pavlovi} iz ~a~anskog Borca, dok je najstrelac Milo{ Zliki}, FK Vojvodina. Takmi~ili su se

N

de~aci ro|eni 1999. godine. Do sada je turnir koji organizuje FK BIP bio posve}en samo Cunetu, a od ove godine i Toku. Cunetu je BIP zvani~no bio prvi klub. Igrao je i za Borac, Crvenu zvezdu, Iraklis... Poginuo je u Beogradu 2001. godine, kada je bio na vrhuncu karijere. Toko je na zalasku fudbalske karijere igrao za BIP. On je iznenada preminuo na jednoj fudbalskoj utakmici u okolini ^a~ka. Organizaciju petog Me|unarodnog memorijalnog turnira pomogao je Grad ^a~ak, sponzori i ovda{wi klubovi za koje su Cune i Toko igrali. Z. J.

rofesor Aleksandar Stefanovi}, sportski novinar i predsednik Udru`ewa sportskih novinara Moravi~kog okruga, donirao je ~etiri lopte izdvojenom odeqewu Osnovne {kole “22. decembar” u Gorwoj Trep~i. Umesto nekada{wih pohabanih, u~enici ni`ih razreda sada imaju potpuno nove lopte za fudbal, odbojku, ko{arku i rukomet. [ta je deci bilo neophodno, profesor Stefanovi} je slu~ajno zapazio. Nedavno je boravio u Gorwoj Trep~i, gde je u blizini {kole sreo nekada{wu u~enicu i studentkiwu Veru Joksimovi}. Sada u~iteqica u {koli “22. decembar”, Vera je bila u

P

dru{tvu koleginice Vesne Stojanovi}. Ali, wih dve se nisu `alile i molile za pomo}. - Iznenada sam u {kolskom dvori{tu zapazio dve pocepane lopte za ko{arku i fudbal. Od tada mi je stalno bilo na umu da moram nekako da pomognem ovoj deci - ka`e Stefanovi}. Za mnoge kupovina fudbalskih, ko{arka{kih ili odbojka{kih lopti nije veliki izdatak, ali se retko ko odlu~i da ovako ne{to uradi. Uz to, profesor Stefanovi} potvr|uje da motivacija dece da se bave sportom i razvoj {kolskog sporta za wega nisu samo prazne pri~e. Z. J.

^A^ANI USPE[NI NA EVROPSKOM PRVENSTVU U KARATEU

KONKURENCIJA I ZA EVROPU d 15. do 20. maja u mestu Kaorle, nedaleko od Venecije, odr`ano je Evropsko prvenstvo u karateu na kome su u~estvovali i karatisti klubova ^a~ak i Nemawa. Obe ekipe su se ku}i vratile sa medaqama. Marija Stojkovi} (KK ^a~ak) osvojila je tre}a mesta pojedina~no u ko-go kumiteu, u enbu timu sa Damjanom Veli~i}em i kata timom sa Nevenom Todorovi} i Sne`anom Prodanovi}. Filip ^vorovi}, tako|e KK ^a~ak, doneo je dve bronze koje su mu pripale u kata timu sa Nikolom Milovanovi}em i Damjanom Veli~i}em i u ko-go kumite ekipi sa Nenadom \uri~i}em, Brankom Stojanovi}em

O

iz [apca i Stefanom Dimitrijevi}em iz Jagodine. Andrijana Simovi} (KK ^a~ak) zauzela je peto mesto u kategoriji mla|ih pionira u vrlo jakoj konkurenciji, dok je Sa{a Drobwak uspeo da se plasira u prvih osam takmi~ara, {to je za ove mlade karatiste izuzetan uspeh. Odlazak u Veneciju karatistima su omogu}ili roditeqi dece i sponzori, Grad ^a~ak, Telekom i ~a~anske firme “Miveks” i Balesta”. ^lanice ^a~ka Aleksandra Ili} i An|ela \urovi} su zajedno sa Marijom Paunovi}, KK Nemawa, kao kata tim osvojile

KK ^a~ak sa Marijom Paunovi} (~etvrta s leva)

bronzu i pehar. Na turniru je nastupila i Zorana Koji}, trener KK Nemawa. Ona je

vodila reprezentaciju i sudila takmi~ewa. Z. J.


33

SPORT

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

U NEDEQU „BICIKLIJADA“

OD ^A^KA DO KO[TUNI]A

kup u~esnika je u nedequ, u 9.30 sati, na Gradskom trgu, a polazak pola sata kasnije. Okrepna stanica za u~esnike je posle 12 kilometara u Miokovcima, kod preduze}a “Domis”, a ciq kod crkve u Ko{tuni}ima. U Ko{tuni}ima biciklisti }e voziti MTB - brdsku trku od tri i po i MTB vo`wu po prirodi na stazi od osam i po kilometara. Oproba}e se i na poligonu

S

spretnosti i u dru{tvenim igrama. Na “Biciklijadi” mogu u~estvovati sve generacije od “7 do 77” godina. Jedini uslov je da u~esnici imaju bicikl i `equ da provedu rekreativni dan u prirodi. Za sve u~esnike je obezbe|en i ru~ak. Povratak za ^a~ak je oko 15 ~asova. Biciklijadu organizuju BK Borac i rekreativna sekcija kluba. U slu~aju ki{e manifestacija se odla`e za sedam dana Z. J.

PO^IWU PRIPREME ZA EVROPSKO PRVENSTVO SPECIJALNE OLIMPIJADE U ODBOJCI

^A^ANI BRANE BOJE SRBIJE vropsko prvenstvo Specijalne Olimpijade u odbojci ove godine }e biti odr`ano u Istambulu od 19. do 23. juna. Na wemu }e u konkurenciji 10 reprezentacija nastupiti i najboqa selekcija Srbije, ali za razliku od prethodnih godina turnir se organizuje u takozvanom inkluzivnom sportu, odnosno pored takmi~ara sa hendikepom nastupi}e i u~enici iz redovnih {kola. ^lanovi odbojka{ke reprezentacije na{e zemqe pripreme }e obaviti od 26. do 31. maja u Brze}i. Pored |aka iz [kole za osnovno i sredwe obrazovawe “1. novem-

E

bar” Nikole A{anina, \or|a Gli{ovi}a, Sa{e Mutapovi}a, Dejana Cveti}a i Filipa Paunovi}a, na Kopaoniku }e se pripremati i u~enici Ekonomske {kole Nemawa ]endi}, Luka Lukovi}, Nikola Jovi}evi}, Rado{ Zari} i Stefan Maksimovi}. Sa odbojak{ima }e raditi profesori Milorad \ondri} i Dragan Tomi}. Posle nastupa na Evropskom prvenstvu Specijalne Olimpijade u Turskoj, na{a reprezentacija }e otputovati u Var{avu, gde }e braniti boje Srbije na me|unarodnom turniru u odbojci na pesku od 4. do 8. jula.

ALPINIZAM

POSLE GORWAKA, ALPI

AMERI^KI FUDBAL

RATNICI PROTIV PIRATA takmicu ~etvrtog kola Prve srpske lige ~a~anski An|eoski ratnici u nedequ igraju sa Piratima iz Zemuna. Utakmica je u 15 ~asova na BIP-ovom stadionu. Namera ^a~ana je da prekinu gubitni~ku seriju, jer su u prethodnim kolima jednom pobedili i dva puta izgubili. - Izgubili smo posledwe dve utakmice i vi{e nemamo {ansi da u|emo u Super ligu. Za Zemunce smo se spremali koliko smo mogli. Ulazimo u me~ opu{teno, ali naravno sa imperativom pobede, kao pravi ratnici - najavquje Milo{ Lomovi}, defanzivni

U

rvi alpinisti~ki tabor, koji je okupio i peto~lanu ekipu ~a~anskog Kluba ekstremnih sportova Armadiqo, odr`an je nedavno u Gorwa~koj klisuri nedaleko od Petrovca na Mlavi. Tabor “Gorwak 2013”, sa vi{e od 50 u~esnika, postao je jedan od najbrojnijih u istoriji srpskog alpinizma. U pewa~kom pogledu najzahtevnija je bila stena Malog vulkana, visoka 100 metara i vrlo {irokog rasprostrawewa. Stena je kre~wa~kog tipa i razli~itog kvaliteta. Sezona pewawa na Mali vulkan traje od po~etka prole}a do kasne jeseni. Akcija je uspe{no izvedena, dva ~lana

P

end Ratnika. - Ho}emo da pobedimo u posledwoj utakmici na svom terenu. Ona je i prilika za mlade igra~e da se poka`u, jer od wih o~ekujemo da budu nosioci igre u juniorskoj ligi. Ako bude-

mo odlu~no u{li u utakmicu, primenimo taktiku trenera i odigramo isto kao i drugo poluvreme u Mladenovcu, siguran sam u pobedu - ka`e Radivoje Jawi}, ofanzivni tekl Ratnika. Z. J.

OKRU@NA LIGA PETLI]A

ORLOVAC SLAVIO PROTIV GU^E

tena Tadi}a, najspretniji u {esnaestercu bio je Luka Da~ovi}. Orlovac je mogao da duplira prednost samo dva minuta kasnije, ali posle udarca iz ugla, Desivojevi} {utira pored gola Bo`ani}a. Prednost pove}ava ^ani}, a kona~nih 3:0 postavio je Vu~i}evi}.

Armadiqa osvojili su {est smerova, me|u kojima je bio i prvenstveni, najve}i izazov u alpinizmu. Osim pewa~kih izazova odr`ana su i predavawa iz prve pomo}i, bezbednosti u pewawu i izradi skica ispewanih smerova. Tabor u Gorwa~koj klisuru organizovali su Alpinisti~ki odsek Po`arevca i Komisija za alpinizam Planinarskog saveza Srbije. Armadiqo se sprema i za odlazak na Alpe. ^lanovi kluba bi trebalo da osvoje najzahtevnije i najve}e vrhove Francuske, [vajcarske i Italije.

23. KOLO Junior soker - Srpski orlovi 1:0 Borac 2 - ^a~ak 94 1:2 Takovo - Borac 1 0:12 Mladost radost - Javor 3:0 [umadija - Metalac, odlo`eno TABELA 1. Mladost radost 52

2. Metalac 50 3. Borac 1 49 4. Orlovac 48 5. Borac 2 32 6. Javor 31 7. Gu~a 26 8. ^a~ak 94 23 9. Junior soker 22 10. Mladost Lu~ani 16 11. Srpski orlovi 11 12. Takovo 3 13. [umadija Br|ani 0

ZANIMQIVA [AHOVSKA MANIFESTACIJA U IVKOVI]A KU]I

U ^AST CANU NIKOLI]U ru{tvo srpsko - gr~kog prijateqstva ^a~ak - Katerini i klub “Deci s qubavqu” u subotu, 25. maja u 18 sati, u Ivkovi}a ku}i kod Gradskog parka, organizuju zanimqivu sportsku manifestaciju, {ahovski me~-simultanku izme|u velemajstora Stanimira Cana Nikoli}a i nekolicine ~a~anskih pasioniranih {ahista. Simultanka }e biti odigrana na vi{e od 20 tabli, a planirano je da ovom prilikom Nikoli}u bude uru~eno Blagodarje, kao priznawa za doprinos razvoju drevne igre na 64 crno-bela poqa. Na ovaj na~in organizatori `ele da uka`u du`nu pa`wu jednom od ~etiri {ahovska velemajstora ponikla u na{em gradu, ~oveku koji je imao zna~ajnu ulogu i u privredi na{eg grada, kao direktor TURO “Morava” i JIK banke.

D 22. kolu Okru~ne lige petli}a Orlovac je kod ku}e sa 3:0 pobedio Gu~u. Kako odavno nije vi|en tako lep fudbal, najve}a zasluga pripada trenerima oba tima Stjepanu Katani}u i Marku Mar-

U

kovi}u. Orlovac je prvu {ansu imao ve} u tre}em minutu, ali je Nikoli} {utirao iznad gola. Doma}i su uspeli da slome otpor gostiju tek u 26. minutu. Posle gre{ke kapi-


34

OGLASI

Na osnovu ~lana 19. stav 2. Pravilnika o kriterijumima i postupku dodele sredstava za finansirawe potreba u oblasti sporta ("Sl. list grada ^a~ka" broj 1/2013, 2/2013 i 7/2013),

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

Na osnovu ~lana 13. stav 2. Pravilnika o kriterijumima i postupku dodele sredstava za finansirawe potreba u oblasti sporta ("Sl. list grada ^a~ka" broj 1/2013, 2/2013 i 7/2013),

Gradsko ve}e grada ^a~ka raspisuje

Gradsko ve}e grada ^a~ka raspisuje

JAVNI POZIV ZA DODELU NOV^ANE NAGRADE ZA POSTIGNUTE SPORTSKE REZULTATE I DOPRINOS RAZVOJU SPORTA

JAVNI KONKURS ZA DODELU SREDSTAVA ZA REALIZACIJU PROGRAMA KOJIMA SE OSTVARUJE OP[TI INTERES U OBLASTI SPORTA NA TERITORIJI GRADA ^A^KA U 2013. GODINI

1. Predmet ovog konkursa je dodela nov~anih nagrada sportskim organizacijama, mladim talentima i istaknutim sportistima za postignute sportske rezultate i doprinos razvoju sporta. 2. Pravo na dodelu nagrada imaju: 1) Sportske organizacije koje osvoje jedno od prva tri mesta na nacionalnom prvenstvu organizovanom od strane nacionalnog granskog sportskog saveza preko koga se ostvaruje op{ti interes u oblasti sporta u Republici Srbiji; 2) U~enici i studenti (mladi talenti) koji osvoje jedno od prva tri mesta na nacionalnom prvenstvu organizovanom od strane nacionalnog granskog sportskog saveza preko koga se ostvaruje op{ti interes u oblasti sporta u Republici Srbiji, odnosno osvoje jedno od prva tri mesta na nacionalnom nivou takmi~ewa u oblasti {kolskog sporta; 3) Lica (istaknuti sportisti) koja kao reprezentativci Republike Srbije u~estvuju na Olimpijskim igrama, Paraolimpijskim igrama, [ahovskoj olimpijadi, svetskim i evropskim prvenstvima u olimpijskim i paraolimpijskim sportskim disciplinama, ili budu u~esnici DEJVIS Kup-a ili FED Kup-a Me|unarodne teniske federacije, odnosno u teku}oj godini ostvare plasman u prvih 1000 tenisera na ATP i WTA rang listi.

3. Osnovni uslovi za dodelu nagrada su: - da je sedi{te sportske organizacije na teritoriji Grada, - da je sportska organizacija osnovana u skladu sa propisima kojim je ure|eno weno osnivawe; - da mladi talenti i istaknuti sportisti imaju prebivali{te na teritoriji grada ^a~ka, najmawe godinu dana pre sticawa uslova za dodelu nagrade. 4. Izuzetno, nagrada se mo`e dodeliti i istaknutim sportistima koji nemaju prebivali{te na teritoriji grada ^a~ka, a ~ije je mesto ro|ewa na teritoriji grada ^a~ka. 5. Nov~ana nagrada se dodequje jednom godi{we za postignute rezultate u 2013. godini. 6. Izuzetno, nov~ana nagrada se mo`e dodeliti i mladim talentima za postignute rezultate u periodu 1. septembar - 31. decembar 2012. godine, pod uslovom da nisu ostvarili to pravo u prethodnoj godini. 7. Javni poziv je otvoren od dana objavqivawa u listu "^a~anski glas" i traje do kraja 2013. godine. 8. Prijavni obrazac se mo`e preuzeti na pisarnici Gradske uprave grada ^a~ka, na {alteru broj 8 ili na sajtu www.cacak.org.rs (Prijava i Pravilnik). 9. Prijave dostaviti na adresu: Gradsko ve}e grada ^a~ka - Komisija za sport, ul. @upana Stracimira broj 2. PREDSEDNIK GRADSKOG VE]A mr Vojislav Ili}

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29.stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOM RE[EWU KOJIM JE UTVR\ENO DA NIJE POTREBNA PROCENA UTICAJA OBJEKTA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, donela je re{ewe broj 501-28/13-IV 2-01 kojim je utvr|eno da investitor DRU[TVO SA OGRANI^ENOM ODGOVORNO[]U ZA PROIZVODWU, TRGOVINU I USLUGE DALMAS ^A^AK, nije du`an da izradi studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu postrojewa za {tampu i formirawe ambala`e od papira i kartona na k.p. br. 25/11 K.O. Atenica, u ulici 56. br. 2, teritorija grada ^a~ka. Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti `albu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine, a podnosi se preko prvostepenog organa. NA^ELNIK UPRAVE Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh.

1. Predmet ovog konkursa je dodela sredstava sportskim organizacijama za realizaciju programa kojima se ostvaruje op{ti interes u oblasti sporta na teritoriji grada ^a~ka u 2013. godini. 2. Pravo na dodelu sredstava sportske organizacije mogu ostvariti za: 1) podsticawe i stvarawe uslova za unapre|ewe sporta za sve, odnosno bavqewa gra|ana sportom, posebno dece, omladine, `ena i osoba sa invaliditetom; 2) organizaciju sportskih priredbi od posebnog zna~aja za grad ^a~ak; 3) sportski razvoj talentovanih sportista i unapre|ewe kvaliteta stru~nog rada sa wima; 4) u~e{}e sportskih organizacija sa teritorije grada ^a~ka u klupskim takmi~ewima; 5) pred{kolski i {kolski sport; 6) delatnost organizacija u oblasti sporta ~iji je osniva~ ili ~lan grad ^a~ak; 7) aktivnosti sportskih organizacija, sportskih dru{tava, udru`ewa, granskih i teritorijalnih sportskih saveza na teritoriji grada ^a~ak od posebnog zna~aja grad ^a~ak, u zavisnosti od toga da li je sportska grana od zna~aja za grad ^a~ak koja je kategorija sportske grane, koliko sportista okupqa, u kojoj meri se unapre|uje stru~ni rad, u kom rangu takmi~ewa sportska organizacija u~estvuje i u kojoj meri se pove}ava obuhvat bavqewa gra|ana sportom; 8) unapre|ewe za{tite zdravqa sportista i obezbe|ivawe adekvatnog sportskozdravstvenog obrazovawa sportista, posebno mladih, ukqu~uju}i i antidoping obrazovawe; 9) stipendirawe za sportsko usavr{avawe kategorisanih sportista, posebno perspektivnih sportista; 10) spre~avawe negativnih pojava u sportu; 11) edukacija, informisawe i savetovawe gra|ana, sportista i ostalih u~esnika u sistemu sporta o pitawima bitnim za odgovaraju}e bavqewe sportskim aktivnostima i delatnostima; 12) periodi~na testirawa, sakupqawe, analiza i distribucija relevantnih informacija za adekvatno zadovoqavawe potreba gra|ana u oblasti sporta na teritoriji grada ^a~ka, istra`iva~ko-razvojni projekti i izdavawe sportskih publikacija; 13) unapre|ivawe stru~nog rada u~esnika u sistemu sporta sa teritorije grada ^a~ka i podsticawe zapo{qavawa visokokvalifikovanih sportskih stru~waka i vrhunskih sportista; 14) racionalno i namensko kori{}ewe sportskih sala i sportskih objekata u javnoj svojini, kroz odobravawe wihovog kori{}ewa za sportske aktivnosti i dodelu termina za trenirawe u~esnicima u sistemu sporta;

3. Raspodela sredstava vr{i se na osnovu slede}ih kriterijuma: -

ranga takmi~ewa; postignutih rezultata; broja takmi~ara u redovnom sistemu takmi~ewa; tro{kova takmi~ewa.

4. Osnovni uslovi za dodelu sredstava su: - da je sedi{te podnosioca Programa na teritoriji Grada, - da je podnosilac Programa osnovan u skladu sa propisima kojim je ure|eno wegovo osnivawe; - da se Program realizuje na teritoriji Grada. 5. Pravo na dodelu sredstava nemaju sportske organizacije kojima su sredstva za realizaciju programa kojima se ostvaruje op{ti interes u oblasti sporta na teritoriji grada ^a~ka u 2013. godini ve} dodeqena. 6. Konkursnu dokumentaciju sportske organizacije mogu preuzeti na pisarnici Gradske uprave grada ^a~ka, na {alteru broj 8 ili na sajtu www.cacak.org.rs (prijava, smernice i Pravilnik). 7. Konkurs je otvoren 8 (osam) dana od dana objavqivawa u listu "^a~anski glas". 8. Prijave na konkurs, u zatvorenoj koverti, dostaviti na adresu: Gradsko ve}e grada ^a~ka - Komisija za sport, ul. @upana Stracimira broj 2, sa naznakom "NE OTVARAJ - PRIJAVA NA KONKURS". PREDSEDNIK GRADSKOG VE]A mr Vojislav Ili}


PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

35


36

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

SAOBRA]AJ

U na{oj zemqi i daqe postoji mit da je klima u automobilu {tetna po zdravqe. To je zbog neredovnog dezinfikovawa klime i pravqewa velike razlike u temperaturi, jer mnogi gre{e i misle da je apsolutno nebitno kolika je spoqna temperatura vazduha. Ve}a razlika od 5, 6 °C, u putni~kom prostoru vozila u odnosu na spoqnu temperaturu, proizvodi svojevrsni {ok na qudski organizam. Za{to auto klima ne radi dobro Voza~i naj~e{}e prime}uju simptome kao {to su da iz klime uop{te ne izlazi hladan vazduh, izlazi previ{e hladnog vazduha ili izlazi nedovoqno hladnog vazduha, auto klima ne hladi ili hladi neefikasno. Naj~e{}i problem auto klime je nedostatak gasa u sistemu. Nedostatak gasa voza~ }e primetiti tako {to }e klima hladiti neefikasno ili ne}e uop{te. Iste simptome mo`e izazvati i zaprqan filter kabine ili zapu{ena ventilacija. U tom slu~aju je potrebno promeniti filter kabine, odnosno o~istiti sistem ventilacije, jer se de{ava da je li{}e i prqav{tina zapu{e. Isti problem mo`e biti izazvan jo{ i nekim drugim elektri~nim problemom, neispravnim kompresorom klime ili ekspanzionim ventilom. U tom slu~aju se preporu~uje poseta auto - elektri~aru . Mo`e se desiti da je kvar auto klime sasvim banalan, kao kada, na primer, pregori neki osigura~. U tom slu~aju, klima ne funkcioni{e uop{te. Isti simptom }e izazvati i neis-

SVE O AUTO KLIMI

pravno kva~ilo kompresora klime. U slu~aju da je do{lo do problema u distribuciji (usmeravawu) vazduha, desi}e se da uop{te nema hladnog vazduha, ili da ga ima previ{e. Do slabijeg hla|ewa u kabini mo`e do}i u slu~aju kvara klapne za recirkulaciju vazduha, iliventilatora kabine. Isti simptom se mo`e pojaviti i ako otka`e ventilator hladwaka. U tom slu~aju, dolazi do pove}awa temperature i pritiska u sistemu, pa presostat reaguje i iskqu~uje kompresor. Auto klima je jako kompleksan sistem, tako da je jako te{ko precizno utvrditi uzrok kvara. U najve}em broju slu~ajeva potrebni su ure|aji za dijagnostikovawe kvarova, koje poseduju ovla{}eni i boqe opremqeni servisi. Ipak, neke od kvarova auto klime mo`ete popraviti sami. Proverite klima ure|aj u va{em automobilu na vreme Nemojte ~ekati letwe vru}ine da biste proverili klimu, nego je isprobajte na prole}e. To }e vam dati dovoqno vremena da otklonite eventualne nedostatke. Ukqu~ite klimu pritiskom na dugme A/C, isprobajte da li dovoqno hladi, da li ventilator “duva” na svim brzinama… Za pravilno funkcionisawe klima ure|aja u vozilu, najva`nija je redovna zamena filtera klime (ovaj filter se ~esto naziva i filterom kabine, odnosno polenskim filterom). Wi-

hova redovna zamena bitna je i zbog toga {to se u sistemu klima ure|aja skupqaju bakterije. Proizvo|a~ svakog vozila je predvideo servisni interval zamene filtera klime. On obi~no iz-

dve, tri godine. Redovno koristite klima ure|aj Ako `elite da produ`ite radni vek klima ure|aja u va{em vozilu, povremeno ga ukqu~ite. Na taj na~in }e

nosi od 10 do 15.000 kilometara. Dopunite gas u klima ure|aju Ako je klima ukqu~ena, ali slabo hladi, nejverovatnije je u pitawu nedovoqna koli~ina gasa u sistemu. Vremenom mogu nastati mikro o{te}ewa na cevima i spojevima, tako da gas mo`e vremenom cureti. Nedostatak gasa se naj~e{}e manifestuje na taj na~in {to se kompresor startuje, ali vazduh koji izlazi iz ventilacionih otvora nije hladan. U slu~ajevima kada u sistemu nedostaje velika koli~ina gasa, kompresor se ne}e ni ukqu~iti. Pri tom, neophodno je proveriti da li postoji mesto gde gas curi i problem otkloniti. Normalno je da se gas u klima ure|aju mora dopuniti posle ~etiri godine od dana proizvodwe automobila, pa ponovo na svake

uqe, koje je pome{ano sa gasom podmazati kompresor i poboq{ati zaptivawe spojeva i mikro o{te}ewa na crevima. Preporuka je da klimu ukqu~ujete bar jednom nedeqno, ~ak i kada napoqu nije toplo. Nekoliko minuta pre nego {to ugasite automobil, iskqu~ite klima ure|aj, ali ostavite ukqu~enu ventilaciju. Tokom rada klima

Savet za bezbednost saobra}aja raspisuje JAVNI POZIV 1. Predmet ovog javnog poziva je dodela sredstava opredeqenih za medijsko pra}ewe aktivnosti iz oblasti bezbednosti saobra}aja, a u skladu sa Programom kori{}ewa sredstava za finansirawe unapre|ewa bezbednosti saobra}aja na putevima na teritoriji grada ^a~ka za 2013. godinu ("Sl. list grada ^a~ka broj 1/2013 i 11/2013). 2. Sredstva se dodequju za realizaciju projekata iz oblasti bezbednosti saobra}aja, i to: izrada i emitovawe radio i televizijskih priloga i emisija, reklamnih spotova, izrada novinskih ~lanaka i sadr`aja na internet portalima, a ~iji je ciq unapre|ewe bezbednosti saobra}aja na putevima. 3. Osnovni kriterijumi za dodelu sredstava su: - zna~aj projekta za unapre|ewe bezbednosti saobra}aja na putevima, - dosada{we iskustvo podnosioca projekta. 3. Javni poziv je otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa u listu "^a~anski glas". 4. Predloge projekata dostaviti na adresu: Gradsko ve}e grada ^a~ka - Savet za bezbednost saobra}aja, ul. @upana Stracimira broj 2. SAVET ZA BEZBEDNOST SAOBRA]AJA GRADA ^A^KA

ure|aja, stvara se vlaga na ispariva~u, {to u velikoj meri pogoduje razvoju bakterija, mikro-organizama, bu|i... Ako se neprijatni mirisi iz klime ipak pojave, neophodno je da dezinfikujete sistem. Na tr`i{tu postoji veliki broj preparata za tu namenu. Naj~e{}i su oni u obliku spreja i u obliku pene. Ako mirisi ne nestanu i posle upotrebe sredstva, morate posetiti neki od auto klima servisa. Odmah reagujte na promene u radu klime U slu~aju da se javi bilo kakva promena u radu klima ure|aja u va{em automobilu, nemojte je zanemarivati. [to pre posetite neki od servisa auto klima. Barica vode ispod automobila dok je ukqu~en klima ure|aj nije problem. To je sasvim normalna pojava. Kondenzovana vlaga se pomo}u cevi odvodi sa ispariva~a. Barica vode u autu se mo`e vrlo lako re{iti. De{ava se da se cev koja odvodi vlagu sa ispariva~a zapu{i, pa se vlaga zadr`ava

na ispariva~u i na kraju ulazi u kabinu. Naj~e{}e se skupqa ispod tepiha na suvoza~evoj strani. Po ulasku u automobil ^im startujete automobil, ukqu~ite klima ure|aj. Potom otvorite sve prozore, podesite uvla~ewe spoqnog vazduha, temperaturu podesite na minimalnu, ventilator podesite tako da duva najve}om brzinom, a vazduh usmerite tako da duva najja~e na otvorima na instrument tabli koji su najbli`e prozorima. Na taj na~in }ete isterati vreo vazduh koji se nakupio unutar automobila za vreme dok je automobil stajao. To je najefikasniji na~in za brzo rashla|ivawe kabine automobila. Kada krenete, trebalo bi da zatvorite prozore, podesite recirkulaciju vazduha, smawite brzinu duvawa ventilatora, podesite odgovaraju}u temperaturu i vodite ra~una da temperatura u automobilu nije mnogo ni`a nego spoqna.


PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

35


38

OGLASI

Centar za kulturu i sport op{tine Lu~ani u Gu~i Na osnovu Odluke Upravnog odbora Centra za kulturu i sport op{tine Lu~ani u Gu~i broj od 9-95 od 22.05.2013.godine

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

Akcionarsko dru{tvo za trgovinu i usluge "NOVI DANI" u ste~aju iz Ivawice, Ul. Branislava Nu{i}a br. 14, u ste~ajnom postupku St.br. 296/12, koji se vodi pred Privrednim sudom u ^a~ku, preko ste~ajnog upravnika Agencije za privatizaciju iz Beograda, objavquje slede}i: OGLAS ZA IZDAVAWE IMOVINE U ZAKUP

CENTAR ZA KULTURU I SPORT OP[TINE LU^ANI U GU^I Ogla{ava se prikupqawe pisanih ponuda za izdavawe u zakup slede}eg objekta: objavquje OGLAS - POZIV ZA PODNO[EWE PONUDA RADI ZAKQU^EWA UGOVORA O ZAKUPU MOTELA "AS" I KIOSKA NA BAZENU 1. Predmet ugovora o zakupu su objekti vlasni{tvo Centra i to: motel "AS", koji se nalazi u Gu~i, sa svom prate}om opremom, posteje}im inventarom i drugim stvarima koje se nalaze u istom u vreme zakqu~ewa ugovora, i maloprodajnog objekta - kioska, koji se nalazi na bazenu neposredno do motela, u vreme sezone rada bazena. 2. Ugovor o zakupu predmetnih nepokretnosti zakqu~uje se na period od 5 godina po~ev od dana zakqu~ewa ugovora. 3. Po~etni iznos mese~ne zakupnine iznosi 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po sredwem kursu NBS-a na dan uplate zakupnine. 4. Izbor zakupca izvr{i}e se iskqu~ivo na osnovu najve}eg ponu|enog iznosa mese~ne zakupnine uz obavezno ispuwewe odgovaraju}ih uslova iz ta~ke 3 oglasa. 5. Ponude se podnose pismeno u zatvorenim kovertama u roku od 8 dana od dana objavqivawa poziva u ovom listu, na adresu Centra za kulturu i sport op{tine Lu~ani u Gu~i - Trg slobode bb, 32230 Gu~a, sa naznakom "PONUDA ZA ZAKQU^EWE UGOVORA O ZAKUPU". 6. Uz ponudu se prila`e slede}a dokumentacija: - izvod iz registra nadle`nog organa da je ponu|a~ registrovan, odnosno upisan u odgovaraju}i registar - potvrda nadle`nog suda da ponu|a~ i wegov zakonski zastupnik nisu osu|ivani za neko od krivi~nih dela kao ~lanovi organizovane kriminalne grupe, da nisu osu|ivani za krivi~na dela protiv privrede, krivi~na dela protiv `ivotne sredine, krivi~no delo primawa ili davawa mita, krivi~no delo prevare - potvrda nadle`nog suda ili nadle`nog organa za registraciju privrednih subjekata da ponu|a~u nije izre~ena mera zabrane obavqawa delatnosti koja je na snazi u vreme objavqivawa ponude - potvrda nadle`nog poreskog organa i organa za obavezno socijalno osigurawe da je ponu|a~ izmirio dospele poreze i doprinose i druge javne da`bine u skladu sa propisima Republike Srbije ili potvrda nadle`nog organa da se ponu|a~ nalazi u postupku privatizacije - va`e}a dozvola za obavqawe odgovaraju}e uslu`ne delatnosti koja je u vezi sa predmetom Ugovora o zakupu - izvod iz APR-a kojim se potr|uje da se ponu|a~ u posledwih 6 meseci, koji prethode zakqu~ewu Ugovora o zakupu, ne nalazi u blokadi. 7. Zakupac je obavezan da u vreme trajawa Draga~evskog sabora truba~a u Gu~i pru`a usluge organizatorima Sabora po predsaborskim cenama u skladu sa cenovnikom koji se utvr|uje 15 dana pre dana po~etka Sabora. 8. Informacije u vezi sa podno{ewem ponuda mogu se dobiti na broj 032/854-110 svakog radnog dana od 7 do 15 ~asova. Centar za kulturu i sport op{tine Lu~ani u Gu~i Adam Tadi}, direktor

GRADSKA UPRAVA ZA OP[TE I ZAJEDNI^KE POSLOVE GRADA ^A^KA @upana Stracimira br. 2 Objavquje OGLAS ZA PRIJEM U RADNI ODNOS U SVOJSTVU PRIPRAVNIKA NA ODRE\ENO VREME U GRADSKU UPRAVU ZA OP[TE I ZAJEDNI^KE POSLOVE Slu`ba obezbe|ewa odr`avawa i pomo}no tehni~kih poslova 1. Jedan izvr{ilac radi osposobqavawa za poslove odbrane, protivpo`arne za{tite i vanrednih situacija iz nadle`nosti lokalne samouprave. Uslovi: zavr{en fakultet bezbednosti i da ispuwava uslove za rad u organima lokalne samouprave: - da je dr`avqanin Republike Srbije; - da je punoletno; - da ima op{tu zdravstvenu sposobnost; - da nije osu|ivano za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ini nepodobnim za obavqawe poslova u dr`avnom

Poslovni objekat "Maksi 4" - u izgradwi, na k.p. br. 1260/1 KO Prilike, neto povr{ine 383,40 m2. Katastarska parcela se nalazi uz magistralni put IvawicaPo`ega, naseqe Prilike. Predmet zakupa je poslovni objekat "Maksi 4"- u izgradwi (dozvoqena namena objekta: poslovno-uslu`na delatnost, prodaja prehrambene, tehni~ke, hemijske, tekstilne robe, servisi za popravku elektroure|aja, projektni biroi, advokatske kancelarije). Neto povr{ina objekata je 383,40 m2. Objekat je projektovan kao prizemni, gabarita 12,75 x 24,75 m, kao poslovni objekat trgovinske delatnosti. Na parceli gde se nalazi predmetni objekat, nalazi se i obezbe|en parking prostor ispred i iza samog objekta, postoji i ulaz za snadbevawe oko zgrade, a ulaz na parcelu je sa glavne ulice. Objekat se izdaje u zakup na period od tri meseca sa mogu}no{}u produ`ewa ugovora, a najdu`e do prodaje istog u ste~ajnom postupku nad zakupodavcem. Ukoliko imovina koja je predmet zakupa, za vreme trajawa zakupa, bude prodata u postupku unov~ewa ste~ajne mase u ste~ajnom postupku koji se vodi nad AD "NOVI DANI" u ste~aju iz Ivawice, zakupac je du`an da u roku od 8 dana od dana prijema obave{tewa o prodaji imovine i raskidu ugovora o zakupu, imovinu koja je predmet zakupa preda zakupodavcu. Pisane ponude se dostavqaju na slede}u adresu: Agencija za privatizaciju-Centar za ste~aj, Terazije br. 23, Beograd, sa naznakom na koverti: "Ponuda za zakup imovine ste~ajnog du`nika AD "NOVI DANI" u ste~aju, ne otvarati". Krajwi rok do kada ponude moraju biti dostavqene je zakqu~no sa 30.5.2013. godine do 16:00 ~asova. Ponuda mora da bude jasna, nedvosmislena, ~itko ispisana i overena pe~atom i potpisom ovla{}enog lica. Ponude sa varijantama nisu dozvoqene. Sve ponude se dostavqaju na srpskom jeziku. Uslov za u~e{}e na javnom oglasu je uplata depozita u iznosu od 23.000,00 dinara na teku}i ra~un zakupodavca br. 355-3200183244-79 kod "Vojvo|anske banke" AD, sa naznakom "uplata depozita za u~e{}e u postupku za izdavawe u zakup imovine ste~ajnog du`nika AD "NOVI DANI" u ste~aju iz Ivawice". Dokaz o uplati depozita mora se dostaviti zakupodavcu zajedno sa ponudom za zakup. Sa najboqim ponu|a~em zakqu~i}e se ugovor o zakupu, a upla}eni depozit }e zakupodavac zadr`ati kao garantni depozit u slu~aju da u toku trajawa zakupa zakupac prestane da pla}a zakupninu ili prouzrokuje {tetu na imovini zakupodavca. Po isteku trajawa zakupa, depozit }e biti vra}en zakupcu pod uslovom da je izmirio sve obaveze po osnovu ugovora o zakupu. Ostalim ponu|a~ima depozit }e biti vra}en u roku od 7 dana od dana isteka roka za dostavu ponuda za zakup. Ukoliko najboqi ponu|a~ ne potpi{e ugovor o zakupu u roku od jednog dana od dana prijema obave{tewa zakupodavca o izboru za zakupca, isti gubi pravo na povra}aj depozita, a ugovor }e biti zakqu~en sa slede}im najpovoqnijim ponu|a~em. Ukoliko ni slede}i najpovoqniji ponu|a~ ne potpi{e ugovor o zakupu u roku od jednog dana od dana prijema obave{tewa zakupodavca o izboru za zakupca, isti gubi pravo na povra}aj depozita, procedura se ponavqa sa slede}im najpovoqnijim ponu|a~em. Ukoliko ni jedan od ponu|a~a u ostavqenom roku ne potpi{e ugovor o zakupu, postupak za izdavawe u zakup imovine ste~ajnog du`nika AD "NOVI DANI" u ste~aju iz Ivawice se obustavqa, a zakupodavac }e zadr`ati sve upla}ene depozite. Odluka o prihvatawu ponude i potpisivawu ugovora o zakupu bi}e doneta u roku od dva dana od dana isteka roka za dostavu ponuda za zakup, o ~emu }e biti obave{teni svi ponu|a~i. Zakupodavac zadr`ava pravo da po prijemu svih ponuda donese odluku da ni jednog ponu|a~a ne izabere, o ~emu }e se ponu|a~ima dostaviti pisano obave{tewe. Agencija za privatizaciju Centar za ste~aj organu. Pripravni~ki sta` traje 12 meseci. Uz prijavu sa biografijom podnose se slede}a dokumenta u originalu ili overenoj fotokopiji: - diploma kojom se dokazuje stru~na sprema; - uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije ( ne starije od {est meseci); - izvod iz mati~ne kwige ro|enih ( izdat na osnovu Zakona o mati~nim kwigama "Slu`beni glasnik RS", br. 20/09); - uverewe o zdravstvenom stawu ( ne starije od {est meseci); - uverewe Policijske uprave da lice nije osu|ivano za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ini nepodobnim za obavqawe poslova u dr`avnom organu ( izdato nakon objavqivawa ovog oglasa); Prijave uz koje nisu prilo`eni svi tra`eni dokazi u originalu ili fotokopiji overenoj u sudu ili gradskoj, odnosno op{tinskoj upravi, kao i nepotpune, neuredne i neblagovremene prijave, ne}e se razmatrati. Adresa na koju se podnose prijave: Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka, ^a~ak, ul. @upana Stracimira br. 2, sa naznakom "Za oglas" Dodatne informacije mogu se dobiti na telefon: 032/309- 005


39

OGLASI

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

Oglas za prijem u radni odnos u Slu`bu za buxetsku inspekciju grada ^a~ka i Slu`bu za internu reviziju korisnika buxetskih sredstava grada ^a~ka GRADONA^ELNIK GRADA ^A^KA @upana Stracimira br. 2 Objavquje

GRAD ^A^AK radi realizacije projekta ''Odr`ivost rada kancelarije romskog koordinatora u gradu ^a~ku'' raspisuje

OGLAS

JAVNI POZIV

ZA PRIJEM U RADNI ODNOS NA NEODRE\ENO VREME:

za anga`ovawe Romskog koordinatora u gradu ^a~ku, za period od 8 meseci, po ugovoru o delu

1) U SLU@BU ZA BUXETSKU INSPEKCIJU GRADA ^A^KA 1. Na~elnik Slu`be za buxetsku inspekciju Uslovi: - Stru~na sprema: Visoko obrazovawe na studijama drugog stepena u oblasti ekonomskih nauka (diplomske akademske studije - master ekonomista, specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke strukovne studije - specijalista ekonomista), odnosno na osnovnim studijama u trajawu najmawe ~etiri godine - diplomirani ekonomista. - Radno iskustvo : pet godina na poslovima interne kontrole, finansijske kontrole ili ra~unovodstveno - finansijskim poslovima. 2) U SLU@BU ZA INTERNU REVIZIJU KORISNIKA BUXETSKIH SREDSTAVA GRADA ^A^KA 1. Na~elnik Slu`be za internu reviziju korisnika buxetskih sredstava grada ^a~ka Uslovi: - Stru~na sprema : Visoko obrazovawe na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije master , specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke strukovne studije - ), odnosno na osnovnim studijama u trajawu najmawe ~etiri godine. - Radno iskustvo: Najmawe sedam godina iskustva na poslovima revizije, interne kontrole, finansijske kontrole ili ra~unovodstveno - finansijskim poslovima i - Polo`en ispit za ovla{}enog revizora u javnom sektoru. U radni odnos mo`e se primiti i lice koje nema polo`en ispit za ovla{}enog internog revizora u javnom sektoru pod uslovom da podnese prijavu za obuku za sticawe zvawa ovla{}eni interni revizor u javnom sektoru u roku od {est meseci od dana raspore|ivawa na radno mesto i polo`i ispit ovla{}enog internog revizora . Na~elnik Slu`be za internu reviziju korisnika buxetskih sredstava grada ^a~ka ne mo`e biti lice koje je bilo zaposleno na radnom mestu sa rukovode}im ovla{}ewima u oblasti finansijskog upravqawa kod korisnika buxetskih sredstava grada ^a~ka u posledwe tri godine. Pored posebnih uslova propisanih za radno mesto na~elnika Slu`be za buxetsku inspekciju (ta~ka 1) i radno mesto na~elnika Slu`be za internu reviziju korisnika buxetskih sredstava grada ^a~ka ( ta~ka 2) ovog oglasa kandidat mora da: - Ispuwava uslove za rad u organima lokalne samouprave: - da je dr`avqanin Republike Srbije; - da je punoletno; - da ima op{tu zdravstvenu sposobnost; -da nije osu|ivano za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ini nepodobnim za obavqawe poslova u dr`avnom organu. Uz prijavu sa biografijom podnose se slede}a dokumenta u originalu ili overenoj fotokopiji: - diploma kojom se dokazuje stru~na sprema; - dokaz o radnom iskustvu na odgovaraju}im poslovima - uverewe-potvrda; - uverewe o polo`enom dr`avnom stru~nom ispitu; - uverewe o polo`enom ispitu za ovla{}enog revizora u javnom sektoru ( za radno mesto na~elnika Slu`be za internu reviziju korisnika buxetskih sredstava grada ^a~ka - ta~ka 2. oglasa); - uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije ( ne starije od {est meseci); - izvod iz mati~ne kwige ro|enih ( izdat na osnovu Zakona o mati~nim kwigama "Slu`beni glasnik RS", br. 20/09); - uverewe o zdravstvenom stawu ( ne starije od {est meseci); - uverewe Policijske uprave da lice nije osu|ivano za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ini nepodobnim za obavqawe poslova u dr`avnom organu ( izdato nakon objavqivawa ovog oglasa); Lice koje podnosi prijavu za oba radna mesta treba da navede uz koju od prijava je prilo`ilo dokaze o ispuwavawu uslova navedenih u oglasu. Prijave uz koje nisu prilo`eni svi tra`eni dokazi u originalu ili fotokopiji overenoj u sudu ili gradskoj, odnosno op{tinskoj upravi, kao i nepotpune, neuredne i neblagovremene prijave, ne}e se razmatrati. Adresa na koju se podnose prijave: Gradona~elnik grada ^a~ka, ^a~ak, ul. @upana Stracimira br. 2, sa naznakom "Za oglas" Dodatne informacije mogu se dobiti na telefon: 032/309- 005

1. Pravo u~e{}a imaju sva zainteresovana fizi~ka lica koja ispuwavaju slede}e uslove: - da je dr`avqanin Republike Srbije (dokazuje se uverewem o dr`avqanstvu), - da ima op{tu zdravstvenu sposobnost (dostavqaju kandidati koji u|u u u`i izbor) , - da ima najmawe sredwu stru~nu spremu, ~etvrti stepen stru~ne spreme ekonomskog, pravnog ili drugog odgovaraju}eg smera (dokazuje se uverewem o zavr{enom {kolovawu), - da nije osu|ivano za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ini nepodobnim za obavqawe poslova u dr`avnom organu ( dokazuje se uverewem izdatim od MUP RS), - da ima prebivali{te na teritoriji grada ^a~ka (dokazuje se potvrdom izdatom od MUP RS PU ^a~ak), - bliska saradwa i poznavawe problema lokalne romske populacije (za kandidate koji u|u u u`i izbor), - poznavawe programa Dekade ukqu~ewa Roma 2005-2015. godine (za kandidate koji u|u u u`i izbor), - sposobnost i spremnost na intenzivnu saradwu i komunikaciju sa qudima (za kandidate koji u|u u u`i izbor) , - dobre organizacione sposobnosti (za kandidate koji u|u u u`i izbor) - kompjuterske ve{tine (MS Office, Internet‌) (za kandidate koji u|u u u`i izbor) 2. Grad ^a~ak ovim putem poziva zainteresovane da dostave ponudu sa biografijom i li~nim referencama (CV) kao i dokazima o ispuwavawu formalnih uslova iz ta~ke 1. javnog poziva. 3. Usluga koja treba da se realizuje je vr{ewe poslova Romskog koordinatora u gradu ^a~ku, u skladu sa Projektom - 1 izvr{ilac. 4. Izbor i anga`ovawe izvr{ioca vr{i se na osnovu kvalifikacija. Vreme i mesto odr`avawa testirawa kandidata koji su ispuwavawem svih formalnih uslova u{li u u`i izbor, bi}e odre|eno naknadno. Testirawe }e obuhvatiti proveru znawa kandidata iz oblasti poznavawa problema lokalne romske populacije, poznavawa programa Dekade ukqu~ewa Roma 2005-2015. godine, proveru organizacionih sposobnosti, sposobnosti i spremnosti na intenzivnu saradwu i komunikaciju sa qudima, kompjuterskih ve{tina. Testirawe kandidata iz navedenih oblasti }e vr{iti Komisija za stru~nu ocenu i vrednovawe ponuda za javnu nabavku usluge anga`ovawa Romskog koordinatora u gradu ^a~ku. 5. Sve dodatne informacije pre podono{ewa tra`ene dokumentacije, mo`ete dobiti u Slu`bi za javne nabavke, Gradske uprave grada ^a~ka, na telefon 032-344169, ili od dr Vlajisava Papi}a, rukovodioca Projekta, na telefon 032-309-019 6. Rok za dostavqawe ponuda je 03. jun 2013. godine do 12 ~asova. Otvarawe ponuda obavi}e se istog dana u 13,00 ~asova u prostorijama Gradske uprave. 7. Ponudu dostaviti u zatvorenoj koverti neposredno na pisarnicu ({alter 8 ili 9) Gradske uprave grada ^a~ka, ili po{tom na adresu Grad ^a~ak, 32000 ^a~ak, ul. @upana Stracimira br.2, sa naznakom ''Ponuda za Romskog koordinatora - NE OTVARAJ''. Na pole|ini koverte nazna~iti ime, prezime, adresu i broj telefona za kontakt.

OBAVE[TEWE O PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA PROJEKTA NA @IVOTNU SREDINU Obave{tava se javnost da je podnet zahtev za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu:glavnog projekta izvedenog stawa poslovnog objekta investitora "BERRY" Beograd ~ija se realizacija planira na KP br. 702 KO D.Kravarica na teritoriji op{tine Lu~ani. Uvid u podatke i dokumentaciju uz zahteva nosioca projekta,mo`e se izvr{iti u prostorijama Op{tinske uprave op{tine Lu~ani, u ulici JA br. 5 u vremenu od 09 do 12 ~asova. U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa zainteresovana javnost mo`e dostaviti mi{qewa o zahtevu za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu predmetnog projekta. Op{tinska uprava }e u roku od 10. dana od dana isteka roka iz stava 3. ovog obave{tewa doneti odluku o tome da li je za prilo`eni projekat potrebna procena uticaja na `ivotnu sredinu. OP[TINSKA UPRAVA Lu~ani


40

OGLASI

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM jednoiposoban stan od 45 m2 u Nemawinoj ulici . Cena 26.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 53 m2, kod Solida, 650 eura po m2. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM jednoiposoban stan od 37 m2, na 1. spratu u Beogradu, ulica B. Cvetkovi}a. Tel. 064/ 665-3-399 PRODAJEM jednosoban stan od 42 m2 u ulici Bate Jankovi}. Tel. 064/ 288-1-716 PRODAJEM jednosoban stan od 33 m2, 2. sprat, CG, H. Morava. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednosoban stan, povoqno. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 33 m2 na drugom spratu, CG, kod Hotel Morave. Cena 25.000 eura. Tel. 224-590, 063/ 735-0-260 PRODAJEM dvosoban stan od 60 m2 na Alvaxinici , lift, CG, interfon. Povoqno. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan 46 m2 u Nemawinoj ulici , kod {kole M. Pavlovi} . Tel. 011/ 237-9-031, 061/ 291-6355 PRODAJEM dvosoban stan kod H. Morave, noviji, sa name{tajem. Cena 25.000 eura. Tel. 064/317 -1 -701 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, 1. sprat, ulica Nemawina. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici, bez posrednika, 2. sprat, ima lift. Tel. 060/ 506-5-511 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, u Nemawinoj. Cena 28.000 eura. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvosoban stan 40 m2 u Aveniji 2, CG, lift, terasa. Cena 18.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 na Qubi} keju, sa pogledom na Moravu. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan 53 m2 sa gara`om u Beogradu, ulica Suboti~ka. Tel. 063/ 743-5-546 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2 u Aveniji 2. Cena 31.000 eura. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvoiposoban stan od 64 m2, H. Morava, CG. Cena 40.000 eura. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM trosoban stan od 80 m2, CG, 1. sprat, ulica Nemawina 47. Tel. 032/ 372131 PRODAJEM trosoban stan , povr{ine 76 m2, CG, 2 terase, podrum. Cena 47.000 eu-

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. SAMAC, PENZIONER, VSS, STAMBENO I FINANSIJSKI OBEZBE\EN, VITALAN, NEPU[A^, NE PIJE, @ELI UPOZNATI @ENU RADI BRAKA, OKO 60. GODINA. TEL. 069/ 181-7446, 817-446

VR[IM usluge mu{ko `enskog frizirawa, po najpovoqnijim cenama u gradu. Zakazivawe na telefon: 060/ 322-4-355. Specijalan popust za maturske frizure ra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan 69 m2, nov, 2. sprat, CG, lift, kod Merkatora. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan 68 m2 sa CG, u Nemawinoj ulici, 3. sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 129 m2 na Gradskom {etali{tu. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM ~etvorosoban renoviran stan u ^a~ku, Bulevar Oslobo|ewa. Mogu}a zamena. Tel. 065/ 216-1-345 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 89 m2 , nov, lift, centar. Telefon: 063/ 735-0260 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, visoko prizemqe, Qubi} kej. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM garsoweru od 27 m2 , nova, Svetozara Markovi}a. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM garsoweru na Gradskom {etali{tu. Cena dogovor. Tel. 066/ 366-235 PRODAJEM garsoweru od 29 m2, 3. sprat, nova, lift, CG, Avenija 2. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM stan od 62 m2, ulica Svetog Save ,1 sprat, CG. Cena 46.000 eura. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM stan od 35 m2 sa CG, Qubi}ska. Cena 24.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan kod [ipada od 53 m2, tapija. Mogu}nost zamene kroz kredit. Cena 33.000 eura. Tel. 061/ 1159-863 PRODAJEM stan od 43 m2 u Qubi}skoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM nov stan od 47 m2 na 3. spratu, kod Merkatora. Cena 35.000 eura. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan od 36 m2, CG, noviji, lift , u Qubi}skoj ulici. Cena 22.500 eura. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM stan od 61 m2 u centru grada, u Amixinoj uli-

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ^ASOVA. PRODAJEM RENOVIRAN ^ETVOROSOBAN STAN OD 96 m2, B.OSLOBO\EWA. MOGU]A ZAMENA ZA MAWI STAN UZ DOPLATU. TEL. 065/ 216-1-345 ci, na 1. spratu. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 43 m2, ulica Nemawina, CG, 4. sprat. Cena 28.000 eura. Tel. 228-457 PRODAJEM nov stan od 60 m2 u strogom centru grada, dvostrano orijentisan, izuzetno funkcionalan, kvalitet gradwe odli~an. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan 27 m2, Gradsko {etali{te. Cena dogovor. Tel. 066/ 366- 235 PRODAJEM stan 37 m2, Beograd, [umice, CG, 4. sprat, ukwi`en. Cena 50.000 eura. Tel. 061/ 228-8-961 PRODAJEM stan od 47 m2, u Beogradu, lokacija TC “ Zira”, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan 65 m2, 1. sprat, Hotel Morava. Cena 34.000 eura. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM nov stan od 70 m2, Kej, CG, lift. Povoqno. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan od 45 m2. Cena 28.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan 28 m2 kod Hotel Morave. Cena 18.500 eura. Tel. 348-927, 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan 37 m2, 3. sprat, CG, bez posrednika. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM nov stan od 62 m2, dupleks, centar, useqiv, CG, terasa. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM stan od 42 m2, u ^a~ku, u ulici Bate Jankovi}. Tel. 062/ 200-482 PRODAJEM ku}u u Pigovoj 11/2, useqiva. Tel. 032/ 345-543 PRODAJEM ku}u kod kamenog mosta od 60 m2 sa 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura. Tel. 063/ 7350-260 PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2 ara placa kod bioskopa Prag. Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM ku}u u Gori~anima, useqiva, sa placem od 50 ari. Cena po dogovoru. Tel. 061/ 188-0-429 PRODAJEM staru ku}u sa 1.5 ari placa u strogom centru grada. Tel. 063/ 803-3-676 PRODAJEM ku}u 35+13 m2,

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski. 1 ar zemqe, u ulici Vojvode Stepe. Cena 30.000 eura. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM dve posebne stambene jedinice / ku}e / od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici sa placem od 4 ara. Povoqno. Vredi pogledati. Tel. 063/ 843- 0- 214 PRODAJEM ku}u od 100 m2 u Ko{utwaku. Tel. 064/ 864-7271 PRODAJEM lokal 30 m2, kod Solida. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM ku}u u varo{ici u Kotra`i, sa 2 objekta, 40 ari placa, vo}wakom, {umom i livadom. Tel. 0033604179475 PRODAJEM imawe sa 2 ku}e u Pakovra}u, blizu ^a~ka, asfaltni prilaz. Vredi videti. Tel. 064/ 196-4-705 PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa 2 ara placa kod Bioskopa Prag. Tel. 011/ 394-0-872 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u, 15 kilometara od ^a~ka. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM kamp ku}icu u Ro{cima. Tel. 060/ 033-2354 PRODAJEM vikendicu od 20 m2 sa strujom na jezeru u Me|uvr{ju, u blizini Plave Stene. Cena 5.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM vikendicu na Jelici sa 10 ari placa. Cena 6.000 eura. Tel. 065/ 344-9428 PRODAJEM vikendicu od 20 m2 i 12 m2 pomo}ni objekti na 20 ari placa u Loznici. Cena 6.000 eura. Mo`e dogovor. Tel. 063/ 691-761 KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 PRODAJEM KU]U U U@EM DELU GRADA, ILI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL: 223116 OD 9-18 PRODAJEM stan 32 m2, na 6. spratu, kod Simpa. Cena 19.800 eura, Tel. 064/ 1374-137 PRODAJEM stan od 28 m2, 5. sprat, Hotel Morava. Cena

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

PRODAJEM malo kori{}enu fiskalnu kasu Galeb MP 55 sa GPRS. tel:060/388-22-99 PRODAJEM dve ku}e posebne stambene jedinice od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Povoqno. Mo`e zamena za stan, uz doplatu. Vredi pogledati. Tel. 063/ 843-0-214

KUPUJEM MAWI STAN OD 0.5-1, NI@E SPRATNOSTI. TEL. 064/ 141-4-324

PRODAJEM DVE UGOJENE SVIWE. TEL. 385-396 PRODAJEM KU]U U DQINU / LU^ANI / OD 230 M2 SA 7 ARI PLACA I POMO]NIM OBJEKTIMA. TEL. 032/ 556-2-644

POTREBNA FINANSIJSKA POMO] ZA LE^EWE DETETA PETRA XOKOVI]A IZ KOWEVI]A /2006.GODI[TE/ KOJI IMA USPOREN PSIHOMOTORNI RAZVOJ. KONTAKT TELEFON 060/ 0127206. TEKU]I RA^UN 160-5700100712245-26 UNAPRED ZAHVALNA MAJKA SNE@ANA 16.000 eura. Tel. 064/ 1468-732 PRODAJEM stan od 34 m2, 5. sprat, Avenija 1. Cena 22.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 23+20 m2, 5. sprat, Stari Autoprevoz. Cena 25.000 eura. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 40 m2, 2. sprat, Kej. Cena 29.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 49 m2, 2. sprat, Avenija 1. Cena 29.000 eura. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 60 m2, 5. sprat, Alvaxinica. Cena 38.000 eura. Tel. 064/ 1374-137 PRODAJEM stan od 48 m2, VP, Kej. Cena 31.000 eura. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 41 m2, 4. sprat, Medicinska {kola. Cena 31.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 43 m2, 2. sprat, Qubi}ska. Cena 31.000 eura. Tel. 064/ 1468-732 PRODAJEM stan od 88 m2, 5. sprat, ulica K.V.Popovi}a. Cena 62.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM name{tenu garsoweru, na Qubi} Keju, ulica Danice Markovi} br. 80. Tel. 032/ 354-285, 063/ 525-888 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Sin|eli}evoj ulici broj 83/1. Tel. 032/ 700-957, 063/700-0-425 IZDAJEM garsoweru. Tel. 060/ 419-0-348 IZDAJEM sobu sa upotrebom kuhiwe i kupatila, za dve u~enice. Tel. 060/ 540-4-037 IZDAJEM stan, Bau{i}i kod Herceg Novog, za letovawe. Povoqno. Tel. 032/ 341-948, 066/ 346-288 IZDAJEM ve}i broj kancelarija , od 10 - 80 m2, u u`em centru grada, kompletno opremqene. Tel. 063/ 654-653 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2. Tel. 032/ 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan, poseban ulaz, nova gradwa, ku}a. Tel. 032/ 332671 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Gradskom bedemu. Tel. 011/ 266-5-938,

063/ 876-4-189 IZDAJEM prazan jednosoban stan u zgradi u Nemawinoj. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, u blizini Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM name{ten stan od 64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM cve}aru prema Novom Grobqu, kompletno opremqena.Tel. 373-529, 064/ 070-4-155 IZDAJEM lokal od 40 m2, u strogom centru grada. Tel. 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2 u centru grada. Tel. 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM lokal od 50 m2 u ^a~ku. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM lokal od 81 m2 u strogom centru grada u Gorwem Milanovcu. Tel. 063/ 885-6-610 IZDAJEM poslovni prostor u centru, od 60 - 120 m2, parking. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAVAWE privatnog sme{taja - soba, blizu pla`e , Crna Gora, Bar, [u{aw . Tel. 0038230350562, +38267852878. IZDAJEM dvoiposoban stan u Beogradu, Medakovi}, 4. sprat, bez lifta, CG, telefon, kablovska. Stan je kompletno name{ten. Cena 250 eura. Tel. 063/ 646-357, 063/ 8094-524 IZDAJEM stan u u strogom centru grada , odmah useqiv. Cena od 130 -150 eura. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM noviji dvosoban , poluname{ten stan, CG. Tel. 063/ 735-0-260 IZDAJEM name{ten stan kod Solida. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM u strogom centru grada ku}u. Tel. 064/ 102-2759 IZDAJEM u strogom centru name{tenu kancelariju, telefon, mokri ~vor, povoqno. Tel. 064/ 102-2-759, 032/ 226-417 KUPUJEM mawi jednosoban stan, uslov centralno grejawe i lift, bez posrednika. Tel. 063/ 220-808 MEWAM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka u ^a~ku, za odgovaraju}i stan u Beogradu. Tel. 063/ 844-2791


PLACEVI PRODAJEM plac od 4 ara na Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9-204 PRODAJEM plac u Qubi}u od 5.5. ari. Tel. 061/ 1116-439 PRODAJEM plac u ^a~ku, kod Trnavske reke, povr{ine 5 ari. Tel. 060/ 600-3323 PRODAJEM plac od 10 ari pored autobuske stanice Pqo{ta u Viqu{i. Telefon 064/ 210-9-284 PRODAJEM plac od 10 ari, voda i vajat, kameni most Trbu{ani. Tel. 060/ 754-5-011 PRODAJEM parcelu od 30.64 ari , na putu za Gu~u, kod Restorana Petrovi}. Na placu voda i struja. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM plac 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Postoji mogu}nost i zamene za auto. Povoqno, cena 1.900 eura. Tel. 063/ 8430-214

41

OGLASI

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt / ima struja i voda /, na Topalovom Brdu. Tel. 374-663, 064/ 335-1637 PRODAJEM plac od 25 ari u Preqini. Tel. 064/ 1268-507 PRODAJEM povoqno livadu u Rtarima , pored seoskog puta, povr{ine 40 ari. Tel. 064/ 124-1-806 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu do puta. Cena povoqna. Tel. 064/ 250-7493 PRODAJEM zemqu, povr{ine 63 m2, u Prislonici, Vasovi}a kosa. Tel. 032/ 554-9-204 IZDAJEM 2 hektara zemqe To{in dol u Pridvorici, na dugogodi{wi zakup, odli~no za vo}wak. Tel. 556-1-495 RAZNO PRODAJEM vi{e livenih radijatora, u pola cene. Tel. 069/ 161-0-777 PRODAJEM ugostiteqsku

prikolicu sa pred{atorom. Povoqno. Tel. 065/ 411-2390 PRODAJEM ~uvalicu za stoku. Tel. 064/ 238-3-761 PRODAJEM pokretnu pe} na struju, za pe~ewe prasi}a i jagwi}a. Tel. 065/ 4112-390 PRODAJEM bojler “Termo Rad” od 50 l, bojler “ Metalac” od 5 litara, rashladnu vitrinu staklenu od 100 litara. Tel. 064/ 127-4-512 PRODAJEM zamrziva~ sandu~ar od 410 litara, povoqno. Tel. 062/ 856-0-561 PRODAJEM mini elektri~ni {poret, “Slobodin “ elektri~ni {poret i ve{ ma{inu. Tel. 064/ 127-4512 PRODAJEM cirkular, motor trofazni, dizalica na izduvne gasove. Di`e tri tone. Tel. 064/ 174-2-629 PRODAJEM mawi trofazni cirkular, metalni. Tel. 064/ 238-3-761 PRODAJEM dva sportska internet domena cacak.football, borac.football. Tel. 060/

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

558-9-296 PRODAJEM |a~ki radni sto KOMARAKT. Cena 85 eura. Tel. 061/ 297-9-521 PRODAJEM Zepter vi{enamenski profesionalni ure|aj za brzo ~i{}ewe i dezinfekciju. Tel. 066/ 401-690 PRODAJEM me{alicu za beton. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0651, 032/ 391-964 PRODAJEM kotao-{poret za eta`no grejawe Gorewe . Cena 30.000 dinara. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM povoqno polovnu ve{ ma{inu. Tel. 032/ 712-264, 063/ 614586 PRODAJEM dva nova drvena prozora sa ukrasnim lajsnama. Tel. 065/ 216-1345

AGENCIJA

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

Telefon za informacije:

032/385 - 950

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

749-4-846 PRODAJEM motor Piaggio Libertu 125, registrovan, vlasnik, servisiran. Poseduje kofer i vetrobran. Cena 750 eura. Tel. 066/ 352044 PRODAJEM motor 4 kw , 1400 obrtaja u minutu. Tel. 064/ 238-3-761 PRODAJEM ~ehoslova~ki dres za Vr{aj, predratni. Tel. 064/ 120-6-572 PRODAJEM prskalicu Morava, 100 litara, na kolicima, nova. Tel. 064/ 1206-572 PRODAJEM satelitsku antenu sa motorom i risiver Strong SRP 1500. Tel. 374125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM metalnu cisternu za vodu. Cena 220 eura. Tel. 064/ 238-3-761 PRODAJEM metalnu cisternu za vodu od 2750 litara. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM samohodnu kosa~icu , italijanska, ispravna. Tel. 032/ 841-674

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

STANOVI

FOTOKOPIRNICA „COPY STUDENT“, BATE JANKOVI] 21, vr{i najjeftinije digitalno fotokopirawe i {tampawe, kao i kori~ewe maturskih, seminarskih i diplomskih radova. Za |ake i studente 10% popust. Tel. 343-145, 061/ 173-1-172

PRODAJEM novu traktorsku korpu. Cena 120 eura. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM gume za putni~ka vozila- 175/65/14, 155/65/13,165/70/30 , 155/80/13. Tel. 032/ 334218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM komplet karburator servis, mogu}nost obuke. Klima Panasonik, kori{}ena, dobra. Tel. 064/ 174-2-629 PRODAJEM balirano seno. Povoqno. Tel. 032/ 712264, 063/ 614-586 PRODAJEM hranu za pse i ma~ke, mlevena piletina i junetina, izuzetnog kvaliteta. Cena 60 din / kg. Tel. 060/ 536-7-852 PRODAJEM baliranu lucerku, 220 bala. Zvati posle 19 ~asova. Tel. 032/ 548-1- 044 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6. kg. Cena 48 E. Mo`e zamena. Tel. 063/

P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 21.000 eura P-36 m2, 4. sprat, CG, noviji, lift, Qubi}ska. Cena 22.500 eura P-37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, H.Morava. Cena 24.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG,

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-64 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 40.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 40.000 eura

P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qubi}. Cena 77.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2 PRODAJEM stan u Beogradu, lokacija TC Zira, od 47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Tel. 063/ 735-0260


PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Cena 90 E. Tel. 063/749-4-846 PRODAJEM kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm. Tel. 371685 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 175 E. Mo`e zamena za laptop. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 374-125, 064/ 294-2141 PRODAJEM polovan crep, 400 komada, grede i blokove. Tel. 060/ 418-3-333 POKLAWAM pse , lepo odgajeni, mali, majka malte{ka pudla. Tel. 060/ 680-6028, 806-028 KUPUJEM kau~ i fotequ na rasklapawe. Tel. 064/ 673-

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

42

OGLASI

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

2-969 KUPUJEM polovan fri`ider i elektri~ni {poret. Tel. 064/ 673-2-969 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Opel Vectru Club 2001. godi{te u perfektnom stawu. Tel. 064/ 238-3-761 PRODAJEM Mercedes E250 TDI, 2010. godi{te. Pre{ao 1000 kilometara. Cena 31.000 eura. Tel. 064/ 653-1-150 PRODAJEM Z-101, 1984. godi{te, plin, dobar motor, nove gume, neregistrovan. Cena 250 E. Tel. 062/ 8913-191 PRODAJEM Fiat scudo, pro-

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

du`eni, 2002. godi{te. Tel. 063/ 610-777 PRODAJEM Golf 2, registrovan do 2014. godine, 1986. godi{te, u solidnom stawu. Tel. 064/ 141-1-489 PRODAJEM Opel Astru 97. godi{te, 1.6, 16 v, registrovanu do novembra 2013, vlasnik 6. godina, dosta opreme. Cena dogovor. Tel. 063/ 838-5-970 USLUGE VR[IM usluge ~i{}ewa stambenog i kancelarijskog prostora, vrlo povoqno. Tel. 032/ 375-585 VR[IM usluge mu{ko `enskog frizirawa, po najpovoqnijim cenama u gradu. Zakazivawe na telefon: 060/ 322-4-355. Specija-

lan popust za maturske frizure VR[IM NADOGRADWU, oja~avawe i izlivawe noktiju sa kvalitetnim silikonskim gelovima. Tel. 064/ 353-7-871 VR[IM usluge hladne depilacije, veoma povoqno i higijenski. Tel. 064/ 3537-871 ^ASOVI matematike za osnovce i sredwo{kolce. Povoqno. Tel. 060/ 558-9296 ^ASOVI interneta i domenske industrije. Mogu}nost zarade! Tel. 060/ 558-9-296 IZRADA kotlovskih oxaka od metalnih hilzni. Tel. 066/ 910-9-889, 069/ 8705-061 IZRADA ma{inskih ce-

mentnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/ 615-2-763 IZRADA i prodaja traktorskih korpi po `eqi. Cena povoqna. Tel. 066/ 9109-889, 069/ 870-5-061 USLUGA kompletne instalacije Windows XP/7, sa svim programima. Tel 061/ 165-0-232 USLUGE popravke le|nih prskalica. Tel. 064/ 120-6572 AEROBIK. fitnes, sve vrste ve`bi, anticelulit, vibromasa`er. Cena 1200.00 dinara mese~no. Tel. 063/ 656-973 BRAVARIJA, gus, aluminijumsko zavarivawe. Tel.

P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov. Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 24.500 eura P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena 21.500 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 22.000 eura

P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura. P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura

ZAPOSLEWE POTREBAN posao, ozbiqnoj `eni u trgovini ili pekari. Tel. 064/503-1-260 POTREBNA frizerka sa radnim iskustvom. Tel. 064/ 218-0-327 POTREBNA frizerka za rad u frizerskom salonu.Tel. 060/ 092-9-492 FRIZERSKOM SALONU potrebna u~enica. Tel. 064/ 218-0-327 TRA@IM `enu za pomo} u ku}i. Tel. 727-026, 063/ 885-6-610

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI

066/ 910-9-889 NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, jedan mesec gratis, osnivawe gratis. Tel. 064/ 196-4-705

STANOVI: P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno. P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000

eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat. P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat. P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada. P-41 m2 na Qubi} Keju. P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta. P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura


43

OGLASI

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

AGENCIJA

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

STANOVI P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

KU]E P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

www.stannekretnine.rs

HITNO PRODAJEM DVOSOBAN STAN NA BEDEMU 3. SPRAT, GAS, U DOBROM STAWU, POVOQNO STANOVI MEWAM ili prodajem apartman 31.5 m2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Zgrada gra|ena 2007.godine, nalazi se iznad pijaca u Vrwa~koj Bawi. Prodaje se kompletno name{ten. Mogu}a zamena za stan u ^a~ku, mawi, dvosoban. P- 37 m2, Hotel Morava, 3. sprat, CG, terasa. Cena 24.000 eura P-46 m2, ulica Nemawina, CG, terasa, lift. P-40 m2, centar, 5. sprat, CG, lift. P-40 m2, Avenija 2, CG, lift. Cena 18.000 eura. P-55 m2, 1. sprat, starija gradwa, centar. Cena 20.000 eura P-55 m2, Q.Kej, nov, useqiv od 01.07.2013, dve spava}e sobe, lift, terasa. Cena 38.500 eura / sa PDV/ P-58 m2, ulica Svetog Save , 1. sprat, CG, terasa, lift. Cena 34.000 eura P-63 m2, 3. sprat, dvoiposoban, CG, kod {kole Filip Filipovi}. Cena 28.000 eura P- 62 m2, ulica Svetog Save, 9. sprat, lift, CG, terasa. Cena 32.000 eura P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena 47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina. Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor. P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, terasa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2. Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji . Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2, name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava. Cena 53.000 E P-26 m2, nova garsowera, centar. Cena 22.000 eura KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva. Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a. Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor. P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morava, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice. Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor. P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar


44

^ITUQE

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

Preminula je na{a koleginica

Mirjana Kecovi} Uvek }e{ ostati na{a mila i nasmejana Mira.

Auto^a~ak ^a~ak SE]AWE 25. 5. 2009 - 25. 5. 2013

9. 4. 1955 - 10. 5. 2013

28. 5. 2003

6. 5. 2012

RADOSLAV

NADA

\ONDRI] Uspomenu na wih ~uva }erka MIRA, zet RADENKO, unuke BRATISLAVA i IVANA. 16041

Povodom 25- godi{wice mature se}amo se svojih profesora:

MILI] MILOJICA

MILE PANTOVI]

Vreme prolazi ostaju uspomene, se}awa. Zauvek te ~uvamo u svojim `ivotima, svojim srcima i mislima.

Iznenada nas je napustio na{ Mile. Uspomenu na wega ~uva PORODICA

TVOJI: SNE@ANA, GORAN i ZORICA 16036

POSLEDWI POZDRAV

KOKIJU od kolega: CANA, BELOG, PILETA, @IKA, MARKA, VEQKA, MLADENA i BO[KA

16036

Svetlane Eri}, Mire Vu~i}evi}, Vere Radovanovi} Miwe Uro{evi}a, Bo{ka ]alovi}a i na{eg druga Neboj{e Vukajlovi}a. Hvala im i ve~an pomen! Odeqewe IV/3 Gimnazije u ^a~ku Generacija 1987 - 1988.

U subotu 25. maja 2013. u 12 ~asova na Trnavskom grobqu da}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

SE]AWE na dragog i dobrog kom{iju

MOMIRU MINI]U MO[U

MOMIRA MINI]A MO[A

1955 - 2013 iz Trnave Supruga MILENA, sin MILO[, }erke MARIJA i SVETLANA sa porodicama. 16037

1955 - 2013 BISA i BRANKO 16038


45

^ITUQE

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

DU[KO KAPLAREVI] 31. 5. 2012 - 31. 5. 2013.

Pro{la je godina dana, uspomenu na tebe ~uvaju tvoji: supruga MITRA i sin BOJAN sa porodicom. 16026

Dana 27. maja 2013. navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{e drage

Mama!

GEORGINE GRKOVI]

Nikada ne}u prona}i dovoqno uzvi{ene, dovoqno qubavqu ispuwene, dovoqno dobre re~i da ti iska`em svu qubav i zahvalnost. Nikada ne}u uspeti da napi{em stihove koji mogu da ti ka`u hvala dovoqno dobro, ba{ onako kako zaslu`uje{. Volim te!

iz ^a~ka Vreme koje je pro{lo nije umawilo bol i qubav prema tebi. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. Otac MILAN, brat MIJAILO, sestre MIRA, CANA i JASA sa porodicama.

Tvoja }erka jedinica JELENA LECA

16030

18. maja 2013. godine sahrawen je na{ dragi

Pro{lo je [EST MESECI od kako sa nama nije na{

Mila moja drugarice

GACO

@ivot te~e, ni`u se dani lepi i ru`ni, a se}awe i uspomene, stalno naviru ne daju}i od zaborava da nadja~a. Tvoja drugarica ZORICA 16031

26. 5. 2007 - 26. 5. 2013.

QUBICA MARKOVI] BUBA

STANI[A BRADI]

PE]O

trgovac iz ^a~ka Uspomenu na wega ~uva}e PORODICA

^uvamo ga u se}awu. Brat PROKO sa porodicom

Dana 17. maja 2013. preminula je na{a draga

MILENA NOVAKOVI] iz ^a~ka

S qubavqu i tugom suprug MARKO i }erka OLGICA 16032

16034

Dana 28. maja 2013. navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog

U subotu, 25. maja 2013. u 15 ~asova na ^a~anskom grobqu dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj i voqenoj

RADO[A OBRADOVI]A

MARINI RADISAVQEVI]

Hvala ti majko za sve {to si u~inila. Sa qubavqu i ponosom uspomenu na tebe ~uva}e tvoji najmiliji: sin SLOBODAN sa porodicom.

Vreme prolazi a uspomenu na dragi lik sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji. PORODICA OBRADOVI]

Tu`ni smo {to nisi sa nama, ali verujemo da sada obitava{ u Carstu Bo`ijem. TVOJI NAJMILIJI

16033

16035

16040


46

^ITUQE

Dana 27. 5. 2013. godine u 12 ~asova na grobqu u Parmencu, dava}emo GODI[WI POMEN svojoj dragoj tetki

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

SE]AWE 24. 05. 2003 - 24. 05. 2013.

U subotu 25. maja 2013. godine u 11,30 ~asova okupi}emo se kod ku}e i krenuti ka grobqu u Loznici da obavimo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

DOBRILI PERI[I]

Uvek }e{ nam biti u srcima i mislima. NADA i DRAGI[A 16018

25. 5. 1996 - 25. 5. 2013.

DU[AN KNE@EVI]

SVETLANA - CECA DRAGI]EVI] - \ENADI]

iz Dowe Kravarice 1930 - 2003

MARIJI AZAWAC

Pro|e i DESETA GODINA bez tebe ali je sve isto, bol i tuga u du{i a suze u o~ima... kada bi samo vodi~u na{ kroz `ivot znao kako nam je bez tebe.

Ceco, Postoje tragovi koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede i rane koje ne zarastaju. Uvek }e{ biti u na{im srcima, voqena i sa~uvana od zaborava. Tvoji roditeqi i brat DRAGAN sa porodicom.

Vreme koje je pro{lo nije umwilo bol i se}awe na na{u dragu Mariju. Uspomenu na wu ~uva}e porodica AZAWAC

S qubavqu i po{tovawem supruga, k}erke, sestre, zetovi, unuke i unuci.

16019

16020

16015

Dana 26. 5. 2013. godine, navr{ava se [EST MESECI od smrti na{e drage

iz Loznice

SE]AWE 25. maj 2007 - 25. maj 2013.

ZORKE MILUTINOVI]

Ako je `ivot morao stati, na{a qubav, ponos, uspomena na tebe ve~no }e trajati. Te{ko je stisnuti srce da ne boli, du{u da ne pati, suze da ne teku. TVOJI NAJMILIJI

Danas, 24. maja 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e drage

KATARINE KATICE JOVOVI]

NIKOLA NINO ^VOROVI] Nino, Tu`no je i ovo prole}e bez tebe. Sa qubavqu i tugom nosimo te u srcima i ~uvamo od zaborava. TVOJI: mama, tata i brat 16016

Dana 28. maja 2013. god. navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

SE]AWE 25. 5. 1999 - 25. 5. 2013.

Sa ponosom i tugom se}amo se wene dobrote, bri`nosti i privr`enosti prema svima nama. Uvek je u na{im mislima i `ive}e ve~no u na{im srcima. WENI NAJMILIJI: sin LAZAR i k}erke SVETLANA i JASNA sa porodicama i ostala rodbina.

Dana 24. maja 2013. navr{ava se SEDAM GODINA od smrti na{eg dragog oca i dede

i sedam dana od smrti na{e drage majke i bake

STOJANA B. \EDOVI]A

ZDRAVKE \EDOVI]

MILO[A NIKOLI]A

ILIJA TUVI]

iz Qubi}a

Sa beskrajnom qubavqu i ponosom u na{im srcima i mislima uspomenu ~uvaju: supruga BOSANKA, sin MIODRAG, snaha MIRJANA, unuci DU[AN, MILAN i NADA.

Tvoj dragi lik i osmeh pun topline i razumevawa bi}e zauvek u na{im srcima. Bio si na{ veliki oslonac i podr{ka. Sa puno qubavi i ponosa ~uvamo uspomenu na tebe. TVOJI NAJMILIJI

Sa tugom i ponosom uspomenu na wih ~uva: k}erka MLADENKA sa porodicom.

16024

16025

16017

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

MIHAILO TOMA[EVI]

NADICA MILUNOVI]

2005 - 2013

29. 5. 2010 - 29. 5. 2013. S’ qubavqu MARKI] i DAJANA 16027

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Prolaze godine kako nisi sa nama. Ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, dobrotu i tvoj vedri duh. Neka te u ti{ini ve~nog mira ~uva na{a qubav ja~a od bilo kog zaborava. PORODICA


47

^ITUQE

PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

25. novembar 2012 - 25. maj 2013.

1. 4. 1979 - 30. 5. 2001.

Sa nevericom da je pro{lo pola godine obave{tavamo rodbinu i prijateqe na{eg dragog

PREDRAGA PE]A NIKITOVI]A

MILICA ILI]

advokata da }emo u subotu 25. maja u 11,30 ~asova, davati pomen na ^a~anskom grobqu.

NACI, I NAKON DVANAEST GODINA @IVI[ U NAMA. ZABORAV NE POSTOJI, ZA ONE KOJI TE VOLE, A WIMA ]E BOG SUDITI ZA PATWU, KOJU SU NANELI I TEBI I NAMA.

^uvaj nas, ja~aj nas tvojom besmrtnom qubavqu, nedaj nam da posustanemo. WEGOVI NAJMILIJI: NENAD, JANA, SOFIJA i MARINA

TVOJI: MAMA, TATA, SESTRA i TETKE.

16021

62730

Pesma za na{u IVU

KADA OSETI[ DA TE NEKO IZJUTRA MILUJE, ZNAJ MAJKA JE TU AKO OSETI[ DA TE NEKO U PODNE DODIRNE ZNAJ MAJKA JE TU

PREDRAG DABOVI] 1961 2013 iz Beograda

AKO OSETI[ VE^E RADOSTI ZNAJ OTAC JE TU

Ostale su samo neizmerna qubav, se}awa koja ne blede i velika tuga i bol. S qubavqu i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe. Neute{na majka OLGA i brat BOBAN iz Beograda.

PA KADA SE U NO]I PROBUDI[ SESTRA MARIJA JE TU SUZOM OPRANA

IVANA DAVIDOVI]

I KADA OSETI[ SE]AWE NA NEKO POPODNE ZNAJ DA JE TU I SE]AWE NE^IJE, DAVNIH QUDI I MAJKE TVOJE

16023

U subotu, 25. maja 2013. navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage

profesor engleskog jezika (1973 - 2013) U trenutku kada patwa ispuwava ~itava na{a bi}a i kada bol za na{om Ivom ne mo`e da stane u re~i, `elimo da zahvalimo svim Ivinim |acima koji su sa ogromnim srcem i belim cvetom u ruci pokazali koliko su qubavi i po{tovawa nosili svih ovih godina za wu. Velika podr{ka od kolektiva O[ Dr „Dragi{a Mi{ovi}” pomogla nam je da se nosimo sa najte`om situacijom koju nam je `ivot doneo. Najdubqa zahvalnost svima koji su svojom plemenito{}u pomogli da se suo~imo sa gubitkom na{e k}erke i sestre Ivane Davidovi}. PORODICA DAVIDOVI]

Vreme prolazi, ali na{e se}awe na Tebe ne bledi. S ponosom i po{tovawem uspomenu na Tebe ~uvaju sestre OLGA i MILKA sa porodicama.

16020

iz Trbu{ana S qubavqu i tugom zauvek uspomenu ~uvaju }erka QUBICA, snaja NATALIJA, unuka MIRJANA i unuk \OKO sa porodicama.

16022

16024

Miwa Mari} - slikar

MILICA TOPALOVI] iz Trbu{ana

MILICE TOPALOVI]


PETAK 24. MAJ 2013. GODINE

Profile for Cacanski Glas

24. maj 2013.  

24. maj 2013.

24. maj 2013.  

24. maj 2013.

Advertisement