19. decembar 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXII, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 49

^A^AK, 19. DECEMBAR 2014. GODINE

CENA 30 DIN.

Sve~anom sednicom obele`en 18. decembar

ZA NAPREDAK NAPREDAK GRADA GRADA ZA I DOBROBIT DOBROBIT SUGRA\ANA SUGRA\ANA I tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs Ko{arka{i O[ „Milica Pavlovi}” nastavqaju uspehe

DRUGI U DR@AVIstrana 31. Izbor sportiste godine

„^a~anski pobenik” okupio vi{e od 200 mladih karatista

strana 27.

PRVENAC U VELIKIM BORBAMA

IVANA I MARKO SPORTISTI GODINE Na gradskom trgu postavqena javna ~esma

U DUHU PEDESETIH GODINA

CENTRUM 069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

strana 15.

Zbog predizborne }utwe novogodi{wi dvobroj „^a~anskog glasa” izlazi slede}eg ~etvrtka. Oglase mo`ete predati do utorka do 15 ~asova.

„Grand kafa” svim na{im ~itaocima pokloni}e KALENDAR za 2015. Prvi broj lista naredne godine izlazi 9. januara

032/342 - 276 NEKA VA[A NOVOGODI[WA ÊSTITKA BUDE U SLEDE]EM BROJU „ÂÂNSKOG GLASA” KOJI IZLAZI NA 64 STRANE

MARKETING

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

GRAD

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

SVEÂNOM SEDNICOM SG OBELE@EN 18. DECEMBAR, DAN GRADA an grada, 18. decembar, obeleèn je ju~e sve~anom sednicom Skup{tine grada, kojoj su prisustvovali predstavnici ministarstava, dràvnih organa, Srpske pravoslavne crkve, Vojske Srbije, bratskih i okolnih prijateqskih op{tina i gradova, republi~ki i lokalni privrednici... Brojne goste, uvaène zvanice i sugra|ane, pozdravio je predsednik SG Veqko Negovanovi}: - Obeleàvawe Dana grada je i prilika da se osvrnemo na sve ono {to smo radili tokom protekle godine i sumiramo rezultate. Trinaest sednice lokalne skup{tine, uz direktan TV prenos, dale su mogu}nost na{im sugra|anima da ocene kako smo i {ta radili, i da li smo opravdali poverewe koje su nam ukazali. Smatram da to poverewe nismo izneverili i da smo bili odgovorna skup{tinska ve}ina i gradska vlast, da smo pokazali da su nam interesi sugra|ana na prvom mestu i da smo dali, barem mali doprinos razvoju na{eg grada u ovim te{kim vremenima. Na{ ciq je da sugra|ani ìve u gradu po wihovoj

ZA NAPREDAK GRADA I DOBROBIT SUGRA\ANA i meri pametnih, vrednih i talentovanih mladih qudi, rekao je Negovanovi}, naglasiv{i i da su â~ani ponosni na svoju pro{lost, {to su pokazali i obeleàvawem zna~ajnih datuma u istoriji. - Iskreno se nadam da }e u na{em budu}em radu biti mnogo vi{e po{tovawa, razumevawa i sloge i da }emo znawe i energiju koristiti za dono{ewe odluka koje }e biti u funkciji napretka na{eg grada i dobrobiti sugra|ana. Neka li~na i politi~ka iskqu~ivost i netrpeqivost kona~no postanu deo na{e pro{losti - poru~io je Negovanovi} i ~estitao dobitnicima najvi{ih gradskih priznawa. U li~no i ime Grada brojnim zvanicama i dragim prijateqima zahvalio je i gradona~elnik Vojislav Ili} i sumirao rezultate ostvarene u godini na izmaku: - Ovu godinu karakteri{e ekonomska kriza, a obeleìle su je i katastrofalne elementarne nepogode i

NAJDRA@E JE PRIZNAWE OD SVOJIH Svi dobitnici najvi{ih priznawa izrazili su zahvalnost predlaga~ima koji su ih kandidovali za ove nagrade i odbornicima koji su doneli odluku da one ba{ wima pripadnu. Draganu Ki}anovi}u je, kako je rekao, Decembarska nagrada “ne{to najve}e i najlep{e u ìvotu” i tim mu je draà, {to ju je dobio od svojih, “{to je u Srbiji naàlost retkost”. Kao drevni grad iz epohe Nemwi}a, sme{ten u blagoslovenoj zapadnomoravskoj dolini, â~ak je odigrao veliku ulogu u istoriji i kulturi i iznedrio brojne li~nosti koje su predstavqale divan primer, da ih sledimo i podràvamo. Pokazao je da je grad koji neguje neprolazne vrednosti, rekao je, pored ostalog, zahvaliv{i â~anima na velikom “daru i imenovawu” Patrijarh Irinej. Zahalnost kolegama sa Agronomskog fakulteta, koje su ga predloìle za visoko priznawe, komisiji i odbornicima koji su doneli odluku da bude jedan od ovogodi{wih laureata, izrazio je profesor dr Dragutin \uki}, podsetiv{i na svoj “dug i tegoban put od detiwsta u zabiti, do najpresti`nijih mesta u oblasti visokog obrazovawa i nauke, do trenutka me|u svojima u svom gradu, u kome je i najteè poloìti ovako zna~ajan ispit.” Decembarska nagrada pripala je KUD “Dule Milosavqevi}”, u godini kada ono obeleàva 80 godina postojawa, zahvalio je na priznawu Vojin Jakovqevi}, predsednik Dru{tva, obe}av{i da }e ono i ubudu}e {iriti tradiciju i kulturu srpskog naroda i na najboqi na~in predstavqati â~ak i Srbiju.

poplave, koje su zadesile ~itav region i na{ grad. â~ak je u vi{e navrata poplavqen i pretpreo je {tetu koja je procewena na oko 1,5 milijardi dinara. Sredstvima iz buxeta i Republike i zahvaquju}i donacijama iz zemqe i inostranstva uspeli smo da koliko - toliko ublaìmo posledice katastrofalnih nepogoda. Zna~ajno je ista}i da je u ovoj velikoj nesre}i, bilo i sre}e, jer â~ak nije imao qudskih `rtava. Bez obzira na sve ove te{ko}e, gradsko rukovodstvo je uloìlo maksimalne napore, kako bi bio obezbe|en kontinuitet u radu lokalne samouprave i gradskog parlamenta, {to je rezultiralo time da su sve planirane aktivnosti realizovane i da je buxet Grada sve vreme bio likvidan, rekao je Ili} i podse-

ZAHVALNICE

tio na brojne inevsticije u oblasti infrastrukture, obrazovawa, sporta... Naglasio je da nisu zanemarene ni potrebe poqoprivrednika, socijalno ugro`enih gra|ana, starih, nezaposlenih lica, dece i omladine... Sve ove aktiv-

nosti”pratili” su i ocewivali i drugi, i ^a~ku u dva navrata dodelili visoko priznawe - povequ “kapetan Mi{a Anastasijevi}”, kao najboqoj lokalnoj samoupravi i u regionu i u Srbiji. Na sve~anoj sednici

Gradona~elnik â~ka doneo je odluku da ove godine pojedincima i ustanovama, zaslu`nim za razvoj Grada i pruàwe pomo}i posle poplava, budu dodeqene specijalne zahvalnice. Ova priznawa dobili su: Veqko Kova~evi}, amabasador Srbije u Belorusiji, episkop @i~ki Justin, general Qubi{a Dikovi}, na~elnik General{taba Srbije, general potpukovnik Aleksandar @ivkovi}, komandant Kopnene vojske, Policijska uprava â~ak, Odeqewe za vanredne situacije â~ak i mladi â~anin Ogwen Perovanovi}, za najplemenitiji podvig godine. predsednik SG Veqko Negovanovi} i gradona~elnik Vojislav Ili} uru~ili su Decembarsku nagradu Grada, koja je, kako su jednoglasno odlu~ili odbornici SG, na sednici od 16. decembra, pripala: Patrijarhu srpskom Irineju, profesoru dr Dragutinu \uki}u i KUD “Dule Milosavqevi} @ele”. Gradona~elnik Ili} uru~io je i priznawe “Po~asni gra|anin â~ka” proslavqenom ko{arka{kom asu Draganu Ki}anovi}u Ki}anu, generalnom konzulu Srbije u Trstu. M. N.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“ Registarski broj: BD 82596/2007

www.caglas.rs CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd Nedeqno ISSN 0350-9613 COBISS.SR - ID 15955970

GRAD

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

ODBORNICI SG USVOJILI PREDLOGE O DODELI NAGRADA I PRIZNAWA GRADA ZA 2014. GODINU

O NAGRADAMA, PLANOVIMA, JAVNOM REDU I MIRU... i{e od sat vremena trajala je rasprava o dnevnom redu 38. skup{tinskog zasedawa, odrànog 16. decembra, odnosno o predlozima izmena i dopuna, nakon koje je ve}inom glasova prihva}en samo zahtev \or|a [ipeti}a (Dveri srpske) da odbornicima bude predo~ena informacija o stawu u O[ “Milica Pavlovi}”, koja je na kraju zasedawa, ipak, “skinuta” sa dnevnog reda, zbog toga {to, kako je obrazloìo predsednik Veqko Negovanovi}, u me|uvremenu “nije obezbe|en adekvatan uvodni~ar.” Po{to odborni~ka ve}ina nije glasala za predlog Stojana Markovi}a (“Dosta je bilo”) da Skup{tina raspravqa o {tetnom ugovoru koje je JP “Gradac” potpisalo sa investitorom objekta u “Aveniji lipa”, {to su potvrdili i gradski pravobranilac i GV, on je SG dostavio inicijatitvu o formirawu anketnog odobra koji }e ispitati ovaj slu~aj. Odborni~ka ve}ina bila je i protiv zahteva odbornika Dveri srpske (Radisava Rackovi}a, Aca \enadi}a, Aleksandra Tanaskovi}a i Bo{ka Obradovi}a) da gradona~elnik podnese izve{taj o obeleàvwu 3. decembra, u kome bi, pored ostalog, odgovorio i na pitawa, ko je tu proslavu organizovao, koliko je ona ko{tala i da li je izjava predsednika SG Veqka Negovanovi}a da “postavqawe krsta na Spomen parku predstvqa akt skrnavqewa i svetogr|a” i stav ~itavog gradskog rukovodstva. [efovi opozicionih odborni~kih grupa su pozvani, a potom zamoqeni da napuste sastanak, na kome se 13. decembra raspravqalo o predlogu buxeta za 2015. godinu, “otvorio” je jo{ jednu raspravu Jole Pe{i} (DS), tokom koje je dr Milan Roganovi} (Dveri srpske) izrazio “javni protest, zbog otkaza opoziciji” i zatraìo da SG raspravqa o izve{taju o radu gradona~elnika i GV, gradskih uprava i o ve}im radovima u oblasti infrastrukture. Branislav Lazovi}, {ef sedmo~lane odborni~ke grupe â~anska opcija, promovisane na posledwoj sednici, ocenio je da je zabrana opoziciji da prisustvuje raspravi o buxetu signal da oni koji su ga predloìli, ne{to kriju od javnosti i da je re~ o “presedanu u ~a~anskom parlamentarizmu”. Ve}ina odbornika bila je uzdràna tokom galsawa o predlogu Biqane Rubakovi} (Dveri srpske) da SG razmatra “Porodi~nu deklaraciju” koju su Dverjani neposredno pred sednicu dostavili kolegama. “Zeleno svetlo” nije dobila ni inicijativa Aleksandra Tanaskovi}a iz iste odborni~ke grupe, da SG donese zakqu~ak i podrì opravda-

ne zahteve advokata, prosvetnih i zdravstevnih radnika koji {trajkuju. Iako Dveri predlaù teme koje se ti~u iskqu~ivo gra|ana, odbornici SNS, NS i SPS su odbili da ih uvrste u dnevni red, zamerka je Bo{ka Obradovi}a, koji je èleo da “testira” svoje kolege iz pozicije, predloìv{i raspravu o stawu socijalno ugroènih penzionera i da SG zatraì od Ustavnog suda da se hitno izjasni o podnetoj inicijativi o oceni ustavnosti Zakona o smawewu penzija i plata u javnom sektoru. Za to je, me|utim, dobio podr{ku samo 20 odbornika, dok je wih 17 bilo uzdràno.

PATRIJARHU NAGRADA, KO[ARKA[U PRIZNAWE I predlog Komisije za obeleàvawe praznika i dodelu priznawa, koga je obrazloìo wen predsednik dr Gradimir Aleksi}, naglasiv{i da su prispela 24 predloga za dodelu Decembarske nagrade Grada za 2014. godinu, izavao je poduù raspravu. Posle we, ve}inom glasova odlu~eno je da ove godine najve}a nagrada Grada bude dodeqena patrijarhu srpskom Irineju, profesoru dr Dragutinu \uki}u i KUD “Dule Milosavqevi} @ele”, a priznawe po~asni gra|anin â~ka, na predlog Organizacionog odbora, ko{arka{koj legendi Draganu Ki}anovi}u Ki}anu. Komisija mora da uvede praksu “po{tovawa svih predlaga~a i kandidata” i da uz predlog o dodeli nagrada, odbornicima dostavqa obrazloèwa za sve, zamerka je Branislava Lazovi}a (â~anska opcija), koji smatra, ne umawuju}i zna~aj i vrednosti

Dragana Ki}anovi}a, da je priznawe po~asni gra|anin trebalo da bude dodeqeno patrijarhu Irineju. Sli~nu primedbu izrekao je i dr Drago Milo{evi} (SNS), smatraju}i da je odbornicima trebalo dostaviti izvorna obrazloèwa predlaga~a i predloìv{i da bude formiran stru~ni tim koji }e u roku od dva meseca izraditi pravilnik o kriterijumima za dodelu Decembarske nagrade. Visokim crkvenim velikodostojnicima nisu potrebna ovozemqska priznawa, preneo je stav Dveri Bo{ko Obradovi}, zaloìv{i se protiv “uvla~ewa crkve u dodelu ovih priznawa”, koje je, tvrdi, vladaju}a ve}ina devalvirala, dodeliv{i pro{le godine priznawe po~asni gra|anin predsedniku Tomislavu Nikoli}u. Po{to je ocenio da je odluka mawkava i zatraìo da kriterijumi budu izmeweni, naglasio je da Dveri nisu protiv nijednog kandidata, ali da se iz predlagawa, odlu~ivawa i dodele nagrada moraju “izbaciti” i politika i crkva. I Aleksandar Maksimovi} (SNS) se, kao ~lan komisije, zalagao da patrijarh Irinej bude progla{en za po~asnog gra|anina, ali komisija je, podsetio je on, od Stare{instva crkve dobila predlog da mu bude dodeqena Decembarska nagrada. I on smatra da je odluka {tura i birokratska, da je {to pre treba izmeniti i predvideti jasne kriterijume, koji bi, pored ostalog, “dopu{tali” da, na primer, po~asni gra|anin bude biran svake ~etrvte, a ne svake godine, {to ovo priznawe prili~no devalvira. Komisija sastavqena od predstavnika svih odborni~kih grupa, trebalo bi da predloì izmene i dopune ove skup{tinske odluke, smatra i predsednik SG

Veqko Negovanovi} i ocewuje da je komisija imala teàk posao, jer su izuzetno kvalitetni svi predloèni kandidati, od kojih neke ne bi trebalo zaboraviti prilikom nagra|ivawa u 2015. godiin. Rad komisije nije politizovan, demantovao je neke tvrdwe Vladica Gavrilovi} (NS) i predloìo da u novom pravilniku budu definisani kriterijumi za razli~ite oblasti, a Nata{a Cvijovi} (SPS - PUPS) da izmewena odluka predvidi i mogu}nost dodele najve}e nagrade i priznawa i za herojsko delo, ili podvig godine, kako ne bi ostali nezapaèni mladi hrabri qudi, poput petnaestogodi{weg Ogwena Pervanovi}a, koji je pro{le godine spasao dva ìvota iz Morave.

POHVALE ZA STRATE[KI PLAN PLANINE RUDNIK Pomalo neo~ekivano “oduìla” se i rasprava o predlogu odluke o Gradskom pravobranila{tvu, koga je odbornicima predo~ila gradski pravobranilac Katarina Novkovi}, upitana da li GP treba da reaguje i za{titi interese Grada u situaciji kada wegove javne slu`be i ustanove kr{e Zakon o }irilici (Aco \enadi}), koliko ima zaposlenih, za{to se pravobranilac ne bira na konkursu, ve} ga postavqa SG (dr Milan Roganovi}), da li je re{en problem gradskog stana u kome ìvi pravobranilac (Aleksandar Tanaskovi}, Bo{ko Obradovi}). Za{to uop{te postoji gradski pravobranilac, ako vladaju}a ve}ina ne uvaàva wegova re{ewa i izve{taje o ugovoru koje je potpisao direktor JP “Gradac”, koje je i GV usvojilo, pitao je Stojan Markovi}, optuìv{i

poziciju da je “sau~esnik u baha}ewu i politi~koj trgovini pojedinaca”. Odgovaraju}i na brojna pitawa i dileme Novkovi}ka je, pored ostalog, naglasila da GP zapo{qava sedam radnika, da je, s obzirom na obim posla, nedovoqno izvr{ilaca, da ovaj organ nema “kontrolnu ulogu u postupawu drugih organa”, da ni zakon, ni odluke nisu predvidele raspisivawe konkursa za izbor pravobranioca, da GP “ostaje pri pravnom mi{qewu” o ugovoru potpisanom izme|u JP “Gradac” i investitora u Aveniji lipa, ali i da }e “zastati” i sa~ekati, pre eventualnog pokretawa postupka za za{titu ineteresa Grada. Za razliku od predloga odluka o izradi planova detaqne regulacije “Ko{utwak 1 - Mladost”, “Ko{utwak 3”, “Preli}i” i “Sportski centar”, koji su usvojeni bez ve}e rasprave, predlog Plana generalne regulacije za naseqeno mesto Preqina, koji je, ina~e, “skinut” sa prethodne sednice SG, nije dobio “kvalifikovanu” ve}inu glasova. Uz brojne pohvale odbornici su usvojili Strate{ki master plan odrìvog razvoja planine Rudnik od 2014. do 2024. godine, koga je prezentovao dr Aleksandar Paunovi}, jedan od 60 stru~waka koji su u~estvovali u izardi ovog strate{kog dokumnta. Podsetio je, pored ostalog, da on “pokriva” 60 katastarskih op{tina, povr{ine oko 75 hiqada hektara sa 20.000 stanovnika i da su u wemu “obra|ena” i ~a~anska sela Gorwa Trep~a, Ostra i Vujetinci. Plan je sveobuhvatan, pregledan, odgovoran, postavqa prave nacionalne ciqeve i zadatke, ocena je Biqane Rubakovi} (Dveri srpske), a Bo{ka Obradovi}a da su mnoge smernice u planu ustvari sadràne u programu Dveri i u “Porodi~noj deklaraciji”, o kojoj odbornici, naàlost, na posledwoj sednici nisu èleli da raspravqaju. Po wegovom mi{qewu, stru~ni tim bi trebalo angaòvati da dobrim idejama pomogne da i â~ak dobije sli~an dokument, koji “sagledava nacionalne i doma}inske interese”. Pohvale stru~nom timu izrekao je i Aleksandar Tanaskovi} (Dveri srpske), oceniv{i pogre{nim namere obra|iva~a i naru~ioca projekta da plan iskoriste za lak{i pristup {est lokalnih samouprava ~ije podru~je obra|uje, me|unarodnim finansijskim fondovima, ve} prevashodno kao smernice wihovog budu}eg razvoja.

GDE SU I [TA RADE TALENTOVANI ^A^ANI? Pohvale odbornika i pozicije i opozicije zavredili su i izve-

GRAD

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

ÊTVRTINA DEVOJAKA KONZUMIRA ALKOHOL! Iako uvr{}ena kao 11, od ukupno 14 ta~aka dnevnog reda, informacija o javnom redu i miru, koju je odbornicima predo~io Dragan Radovanovi}, predsednik Saveta za javni red i mir, izazvala je, uprkos i umoru odbornika, koji su, ra~unaju}i i pauzu, radili skoro deset sati, ozbiqnu i konstruktivnu raspravu. Po{to je usvojio informacije Policijske uprave, gradona~elnika, GU za inspekcijski nadzor, i rezultate ankete, sprovedene me|u u~enicima osnovnih i sredwih {kola o stawu bezbednosti u gradu, Savet je zakqu~io da pokrene inicijativu o izradi Akcionog plana za borbu protiv nasiqa i svih oblika zavisnosti i plana mera za poboq{awe bezbedniosti kroz obrazovne i savetodavne aktivnosti. Stawe bezbednosti mladih je boqe nego u ve}ini gradova, ocena je Dragana Andri}a (DS), zamenika predsednika Saveta, koji je, ipak, istakao zabriwavaju}i podatak dobijen tokom istraìvawa, u kome se 25 odsto ènske populacije (od 10,3 odsto ispitanika) izjasnilo da redovno konzumira alkohol! U izve{taju PU se kaè da je oduzeto 160,5 kg opojnih droga, od kojih 61 gram heroina, 70 grama drugih opijata i osam komada tableta “ekstazi”, {to je, po oceni Aca \enadi}a, neozbiqno. Zabriwavaju}e je da su prekr{aje najvi{e (78 odsto) ~inila nezaposlena lica, “otkriva” on jo{ neke pokazateqe o stawu javnog reda i mira, a Bo{ko Obradovi} da je za 11 meseci evidentirano 1.072 krivi~na dela iz oblasti op{teg kriminala i 153 prekr{aja, ili za ~etiri odsto vi{e nego u 2013, da su me|u izvr{iocima tre}ina povratnici, da je bilo pet prijava u~enika zbog ujeda pasa, da su velike razmere uzele bolesti zavisnosti me|u mladima... Za razliku od odbornika opozicije, koji su uglavnom ukazivali na “crnu hroniku” i alaremantne podatke, Gordana Plazini} Ciki} i dr Slavica Dragutinovi} (SNS) su iz izve{taja PU izdvojile podatke koji govore o smawewu broja krivi~nih dela za 113 (protiv imovine, te{ke kra|e, razbojni{tva, kra|e automobila...). Najva`nije je, smatraju one, {to je za skoro 23 odsto smawen broj krivi~nih dela protiv ìvota i tela, {to su pripadnici PU poseban akcenat u radu stavili na suzbijawu narkomanije i otkrivawu dilera droge, i {to na 1.580 javnih skupova, kojima je prisustvovalo oko 170 hiqada lica, nije zabeleèno ve}e naru{avawe javnog reda i mira. {taj i plan rada Regionalnog centra za talente, u kojima je rukovodilac ove ustanove dr Svetislav Markovi}, pored ostalog, naglasio da je pove}an broj polaznika za 350 nadarenih u~enika, koji su lane osvojili 18 prvih

mesta i 31 specijalnu nagradu na republi~kim i regionalnim takmi~ewima iz 11 disciplina, ali i da je izra`en problem finansirawa ustanove, da je Ministarstvo prosvete u 2014. godini izdvojilo samo 70.000 dinara. Grad

mora da po{tuje “zvezde nauke”, sa kojima mo`e da krene napred, rekla je dr Slavica Dragutinovi} (SNS), po{to je pro~itala tridesetak imena u~enika koji su osvojili nagrade na takmi~ewima i 11 wihovih mentora i pred-

loìla da bude osnovan fond za finansirawe Centra, da wegov rad ne bi zavisio samo od buxeta. Pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti i ~lan GV resorno zaduèn za obrazovawe moraju se vi{e angaòvati i obezbediti ve}e u~e{}e Republike i Grada u finansirawu ove ustanove, za koju bi sredstva trebalo da izdvajaju i okolne op{tine koje koriste wegove usluge, preneo je zakqu~ak Saveta za dru{tvene delatnosti dr Milan Roganovi}. Stojan Markovi}

(“Dosta je bilo”) usprotivio se deklarativnoj podr{ci mladim talentima i zatra`io da za wih budu izdvojena ve}a sredstva u buxetu za 2015. godinu. [ta se de{ava sa mladim i nadarenim qudima, kada odu na studije izvan ^a~ka, ko se od wih vratio u svoj grad, da li im je on obezbedio uslove za povratak i zaposlewe, da li o tome postoji evidencija, za{to tu bazu podataka nema ni Regionalni centar, neka su od pitawa Bo{ka Obradovi}a (Dveri srpske). M. N.

GRADSKO VE]E POZITIVNO OCENILO PREDLOG ODLUKE O GRADSKOM BUXETU ZA 2015. GODINU lanovi Gradskog ve}a su u sredu, 17. decembra, jednoglasno utvrdili predlog odluke o buxetu grada â~ka za 2015. godinu, oceniv{i ga {tedqivim, racionalnim, ali i realno planiranim. Projektovan je na iznos od tri milijarde i 330 miliona, {to je za oko 12 miliona vi{e od ovogodi{weg buxeta. O~ekivani buxetski deficit u narednoj godini iznosi 350 miliona. Najve}i prihod o~ekuje se od poreza na zarade, koji sa milijardu i 168 miliona ~ini 45 odsto prihodovne strane buxeta. Pored toga, planirano je da se 320 miliona prihoduje od poreza na imovinu. Za kapitalne investicije u narednoj godini planirana je mogu}nost kreditnog zaduìvawa u maksimalnom iznosu do 200 miliona dinara. Kako je istakao Zoran Todosijevi}, na~elnik Gradske uprave za finansije, ukoliko do|e do realizacije nekih projekata sa resornim ministarstvima, opredeqena sredstva za investicije bi}e daleko mawa. Bez obzira {to grad â~ak ima najmawa kreditna

RACIONALNO, [TEDQIIVO I BEZ VELIKIH ZADU@IVAWA

zaduzewa u Srbiji, oko 100 miliona dinara, postoja}e veliki oprez pri povla~ewu sredstava. Zbog mera {tedwe i maksimalne racionalizacije tro{kova na svim pozicijama, ali i planiranih ulagawa i zadu`ewa, ve}nici su buxet okarakterisali kao izazovan, ali i doma}inski. Buxet ima nagla{enu socijalnu dimenziju, a novinu predstavqaju najavqene subvencije za sme{taj dece u privatnim vrti}ima, ~ija je vrednost tri miliona, i subvencionisawe pla}awa komunalnih usluga i taksi poro-

dicama sa troje i vi{e dece. Na investicionoj strani i naredne godine bi}e dominantna ulagawa u vodosnabdevawe (77 miliona dinara) i u kanalizacionu mre`u (33 miliona). Za izradu sajta za privla~ewe investicija opredeqeno je 450 hiqada dinara, a 200 hiqada dinara predvi|eno je za finansirawe sajamske manifestacije Preqina EKSPO. Najve}i buxetski korisnici preko kojih }e biti realizovane sve gradske investicije su gradske uprave za dru{tvene de-

latnosti i finansije. Kada se govori o javnim preduze}ima, najvi{e sredstava opredeqeno je za “Gradac” (540 miliona), 150 vi{e nego u ovoj godini. Za mere aktivne politike zapo{qavawa predvi|eno je 30 miliona dinara, a o~ekuje se da }e isto toliko sredstava izdvojiti i Republika. Akcionim planom za Rome planirano je ulagawe od dva i po miliona dinara za obnovu 13 stambenih objekata koje koriste lica romske nacionalnosti. Planiran je i zavr{e-

tak radova na Osnovnoj {koli u Mr~ajevcima, procewenih na 54 miliona dinara, gde se i daqe o~ekuju obe}ana republi~ka sredstva. Za kona~no opremawe novoizgra|ene Muzi~ke {kole predvi|eno je 6,3 miliona dinara. Kako je saopsteno na sednici, za narednu godinu nisu planirana poskupqewe komunalnih usluga ili pove}awe taksi. Za rad Kancelarije za mlade izdvojeno je tri miliona dinara i to kroz realizaciju projekata pri Gradskoj upravi za lokalno-ekonomski razvoj. Za zavr{etak gradskog stadiona, rad sportskih klubova i nagrade najuspe{nijim sportistima opredeqeno je 45 miliona dinara. Kako je istakao Todosijevi}, u narednoj godini ne}e biti smawewa broja zaposlenih u lo-

kalnoj administraciji, jer ne postoji potreba za racionalizacijom kadrova. U lokalnoj administraciji je sada zaposleno 100 lica mawe od zakonskog limita. Nacrt buxeta upu}en je Skupstini grada na razmatrawe, a odbornici }e se o wemu izja{wavati 25. decembra. ^lanovi Gradskog ve}a su dali saglasnost i na programe rada Doma kulture, Narodnog muzeja, Gradske biblioteke “Vladislav Petkovi} Dis”, Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}” i Me|uop{tinskog istorijskog arhiva za 2015. godinu. Prihva}eni su i programi poslovawa JKP “Vodovod”, “Moravac” Mr~ajevci, Sportskog centra “Mladost” i Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu. V. S.

GRAD

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

POTPISANI UGOVORI SA POQOPRIVREDNIM PROIZVO\A^IMA O DODELI PODSTICAJNIH SREDSTAVA

GRADSKO VE]E DALO SAGLASNOST NA IZMENE I DOPUNE OVOGODI[WEG PROGRAMA POSLOVAWA JKP “PARKING SERVIS”

ZA 38 POQOPRIVREDNIKA 5.355.000 DINARA

NAPLATA PARKIRAWA PUTEM SMS PORUKA IDU]E GODINE?

sali Skup{tine grada, u sredu su predstavnici Grada potpisali ugovore sa 38 poqoprivrednih proizvo|a~a o dodeli podsticajnih sredstava u poqoprivredi. Sredstva za podsticawe razvoja poqoprivrede su direktna i bespovratna i koriste se za finansijsku podr{ku poqoprivrednim proizvo|a~ima u pokretawu, obnavqawu i unapre|ewu poqoprivredne proizvodwe, u ciqu osavremewavawa tehnologije proizvodwe i prilago|avawa standarda i kvaliteta tr`i{tu EU. Pravo na finansijsku podr{ku imali su poqoprivrednici i ~lanovi wihovog doma}instva koji se bave poqoprivrednom proizvodwom, podsetio je Vladimir Grujovi}, na~elnik Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj. - Subvencije su iznosile do 50 odsto od vrednosti repromaterijala ili opreme, tako da smo obuhvatili sve poqoprivredne proizvo|a~e, i one koji se bave proizvodwom ranih i one poqoprivrednike koji gaje kasnije kulture. Poqoprivredni proizvo|a~i koji su ostvarili pravo na kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi u 2012. i 2013. godini nisu mogli da u~estvuju na ovom konkursu, osim ako su ostvarili pravo na podsticajna sredstva u 2012. za nabavku semenske p{enice. Korisnici su obavezni da namenski upotrebe dodeqena sredstva o ~emu }e vo-

diti ra~una Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi i Gradska uprava za lokalni ekonomski razvoj rekao je, izme|u ostalog, Vladimir Grujovi}. Gradona~elnik Vojislav Ili} je podsetio da je Grad ^a~ak iz buxeta za 2014. godinu opredelio ukupno 50 miliona dinara, od kojih je za podsticajna sredstva za razvoj poqoprivrede izdvojeno vi{e od 23 miliona dinara. - Po osnovu oba raspisana konkursa, prvog u aprilu i drugog u novembru, ukupno su 153 poqoprivredna proizvo|a~a dobila podsticajna sredsva. Po prvom konkursu 115 poqoprivrednika je dobilo vi{e od 18 milion dinara, a po drugom 38 poqprivrednih proizvo|a~a 5.355.000 dinara. Imaju}i u vidu kakva je bila 2014. godina sa elementarnim nepogodama, a prethodna su{na, poqoprivreda je u veoma te{koj situaciji. Smatram da }e sredstva koja Grad opredequje izuzetno zna~iti za poqoprivrednu proizvodwu, imaju}i u vidu da je oprema koja se koristi veoma zastarela i da je uglavnom re~ o stara~kim doma}instvima. U 2015. godini iz buxeta }e biti opredeqeno ne{to vi{e sredstava, nastavi}emo da poma`emo poqoprivredi, jer su {tete na poplavqenim podru~jima ogromne - kazao je gradona~elnik Vojislav Ili}. N. R.

GRAD IZRAZIO ZAHVALNOST ZA POMO] NAKON MAJSKIH POPLAVA

DODEQENE ZAHVALNICE NAJVE]IM DONATORIMA utorak su u sali Gradskog ve}a podeqene zahvalnice nekima od donatora koji su pomogli na{im ugro`enim sugra|anima da prevazi|u posledice katastrofalnih majskih poplava. Zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} zahvalio je svim prisutnim donatorima, ~iju pomo} Grad ^a~ak nikada ne}e zaboraviti: - Kod Srba se qudska solidarnost obi~no naj~e{}e prepoznaje kada su qudi u nevoqama. Voleo bih kada bi ona bila na delu i u nekim drugim prilikama. Nakon poplava, mnogi su nam pomagali na razne na~ine. Neki kroz radnu snagu, neki donacijom materijalnih dobara ili finansijske pomo}i... Posledice katastrofe su ogromne. [teta je procewena na oko 800 miliona dinara, od ~ega je najve}a bila u poqoprivrednom sektoru. Predsednik Skup{tine Veqko Negovanovi} je u ime svih odbornika pozdravio

donatore i zahvalio im na izuzetnoj pomo}i. - Mo`da je to uobi~ajeno kada su Srbi u pitawu, ali zaista nisam ~uo, a mislim da nisu ni moji saradnici, da je bilo ~oveka, koji se nije odazvao apelu i nije pruìo pomo} koju je mogao - rekao je Negovanovi}. Zahvalnice za nesebi~nu pomo} na{im sugra|anima koji su nastradali u poplavama, dobili su SO Vr{ac, Crkvena op{tina [tavaq, ZZ “Crepaja”, “MPP Jedinstvo” a.d, “Autoprevoz” a.d, “Atenik Komerc” d.o.o, Hram Svetog Vaznesewa Gospodweg, DSD “Euroline”, Klub za kow~ki sport “Milenko Nik{i}”, “Milos Trans”, “NIM [PED”, “Transport” d.o.o, “Slovas” d.o.o, “â~anska banka”, “Sloboda” a.d, Forum privrednika, Udruèwe privatnih doktora medicine i stomatologije â~ak, TV “Telemark” i TV “Galaksija 32”. I. M.

Zbog izmena uredbe Vlade Srbije, JKP “Parking servis” je bilo primorano da uradi jo{ jednu izmenu i dopunu ovogodi{weg programa poslovawa, na koje je Gradsko ve}e dalo saglasnost na sednici od 15. decembra. Kako je objasnio direktor Zoran Blagojevi}, re~ je o obezbe|ewu sredstava neophodnih za isplatu zarada za 30 radnika, angaòvanih na privremenim i povremenim poslovima, odnosno posredstvom Omladinske zadruge: - Uredba je vi{e puta mewana, a posledwi put 31. oktobra. Da bismo svim tim radnicima omogu}ili da prime li~ne dohotke do kraja godine, bili smo primorani da uradimo rebalans plana i da za te namene predvidimo ukupno oko tri i po do ~etiri miliona dinara. Blagojevi} je najavio da bi, na osnovu uredbe Republi~ke vlade, naredne godine broj qudi angaòvanih na privremenim i povremenim poslovima trebalo da bude smawen za oko 25 odsto, ali da ovo JKP, zahvaquju}i takozvanoj preraspodeli posla, nastoji da zadrì te radnike i u ovoj te{koj ekonomskoj situaciji nikoga ne ostavi bez posla. Tako }e ~etiri radnika biti uposlena na ma{ini za obeleàvawe horizontalne signalizacije koju je preduze}e kupilo krajem pro{le godine: “Ciq nam je da i ubudu}e

{irimo delatnost, da bismo {to ve}em broju qudi omogu}ili da radi u ovom JKP, bilo na privremenim i povremenim poslovima, ili, ukoliko Vlada Srbije dozvoli, na neodre|eno vreme.” Odgovaraju}i na pitawe ve}nika Bratislava Jugovi}a, dokle su stigle pripreme za naplatu parkirawa putem SMS poruka, Blagojevi} je, po{to je najavio da }e ona biti uvedena najverovatnije slede}e godine, kazao da tome prethode sloène pripreme, me|u kojima je i dogovor sa tri mobilna operatera i provajderom koji treba da “osmisli” ~itav postupak. Osim toga, preduze}e nastoji i da uvede najsavremeniji sistem naplate, zbog ~ega su i brojevima obeleèna sva parking mesta u gradu, tako da }e firma imati precizne podatke o svakom vozilu, mestu i zoni u kojoj je i koliko je vremena parkirano. Blagojevi} je demantovao Jugovi}eve tvrdwe da je tender za izbor provajdera “sumwiv”, naglasiv{i da su javne nabavke bile ogla{ene na portalu Uprave za javne nabavke, tako da je svako mogao da se prijavi, ali da je me|u desetak zainteresovanoih, osnovne uslove - najniù cenu i kori{}ewe operativnog sistema na koji se ne pla}a licenca, ispunio jedini zvani~ni ponu|a~ ~a~anska firma “\okovi} softver”. Sva sredstava od ka-

rata za naplatu parkirawa slivaju se u vidu komunalne takse u gradski buxet, odgovorio je Blagojevi} na pitawe ~lana GV Nemawe Trnavca, naglasiv{i da se o~ekuje da ove godine bude ubrano ne{to vi{e od 56 miliona dinara, od kojih }e buxetu Grada ostati od ~etiri do pet miliona dinara, a preostala suma vra}ena preduze}u za tro{kove redovnog poslovawa. Posle interesantne rasprave povodom davawa saglasnosti mesnim zajednicama Parmenac, Trnava i Katrga, za izdavawe u zakup nepokretnosti koje su svojina Grada, tokom koje je do{lo do “varnica” izme|u ve}nika Radomira Kru{~i}a i Ostoje Mijailovi}a, i Mijailovi}a i Bratislava Jugovi}a, zakqu~eno je da nadle`ne slu`be i komisija sa~ine pravilnik, koji }e, pored ostalog, definisati i za koju se namenu prostor izdaje i predvideti da ga zakupac dobija na kori{}ewe na rok od pet godina “u vi|enom stawu”. Sa dnevnog reda posledwe sednice GV, na predlog Ostoje Mijailovi}a, “skinuto” je dono{ewe odluke o raspisivawu oglasa radi prikupqawa ponuda za dodelu u zakup lokacija za postavqawe kioska, da bi se pre toga Ve}e izjasnilo o programu postavqawa privremenih objekata.

M. N.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

DRU[TVO

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

NA GRADSKOM TRGU POSTAVQENA JAVNA ^ESMA

U DUHU PEDESETIH GODINA

a Gradskom trgu je u ponedeqak osve{tana i sve~ano pu{tena u rad javna ~esma, koja vra}a “duh” pedesetih godina 20. veka. Postavqena je na inicijativu me{tana MZ “Stari grad”, a u saradwi sa lokalnom samoupravom. Prema re~ima Jovana Markovi}a, predsednika ove mesne zajednice, dugo se ~ekalo da javna ~esma bude izgra|ena, jer ranije nije doneta odluka o wenoj lokaciji. - êsma je izgra|ena i gra|ani â~ka }e imati gde da piju vodu u centru grada. Me{tani ove mesne zajednice sve {to obe}aju, to i urade. Otvorili smo prostorije MZ, postavili ~esmu, a na{a slede}a inicijativa bi}e jo{ lep{e ure|ewe centra - izjavio je Markovi}. Poslovnim programom preduze}a “Gradac” predvi|ena je izgradwa i odràvawe javnih ~esmi i fontana na teritoriji grada. Zahvaquju}i tome bi}e ispuwena èqa na{ih sugra|ana da na nekoliko lokacija bu-

du izgra|ene ~esme koje bi podse}ale na davne pedesete godine. Nadle`ni ka`u da }e tokom naredne godine u gradu biti postavqeno jo{ pet ~esama.

- Projekat je realizovalo JP “Gradac” u saradwi sa izvo|a~em radova JP “Vodovod” i gra|evinskom firmom “Mermeri graniti - Pantovi}”. Pored

ODR@AN OKRUGLI STO NA TEMU ZAKON O JAVNOM BELE@NI[TVU

NEZADOVOQNI VISOKIM TARIFAMA organizaciji Foruma privrednika â~ka, u sali Nau~no tehnolo{kog parka, u utorak je odràn okrugli sto na temu Zakon o javnom bele`ni{tvu, zbog velikog nezadovoqstva privrednika na komlikovane dodatne procedure i visoke tarife za usluge javnih bele`nika. Prema re~ima Vladana ^vrki}a, predsednika IO Foruma privrednika, oni èle da u prisustvu svih aktera saznaju koje su to dodatne birokratske procedure koje je Zakon o javnom bele`ni{tvu izazvao i koliko one ko{taju. Tako|e, kako kaè, nedvosmisleno èle da saznaju uporedne tarife cena rada advokata i javnih bele`nika za iste usluge. - @elimo da po{aqemo poruku vr{iocima zakonodavne vlasti, da bi o svim zakonima koji mewaju privredni ambijent, ili dodatno optere}uju skromne buxete gra|a-

na trebalo raspravqati pre wihovog dono{ewa i analizirati celishodnost wihove primene - rekao je, izme|u ostalog, Vladan ^vrki}. Miodrag Aleksi}, sekretar UO Regionalne advokatske komore ^a~ak, podse}a da je advokatura u protestu, jer nema razumevawa resornog ministarstva, niti Vlade u pogledu primedbi advokata na javnobele`ni~ki i set prate}ih zakona. - Posle tri meseca, prvi put smo zapo~eli pregovore sa stru~nog aspekta i nadamo se da }e prevladati razum i da }e na kraju, ipak, na dobrobit gra|ana Srbije biti prona|eno zakonito i prihvatqivo re{ewe. Apsolutno je neprihvatqivo i protiv interesa gra|ana i svih u~esnika u pravnom “saobra}aju” dodatno poskupqewe postupaka overe i sastavqawa dokumenata koji su u vezi sa prometom nepokretnosti. Uvo|ewem javnobele`ni~-

kih tarifa koje su apsolutno nesrazmerne ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazi Republika Srbija, u~iwena je velika {teta. S druge strane, besplatan transfer javnih ovla{}ewa prema malom broju fizi~kih lica u Srbiji, uskratio je buxet RS za zna~ajne prihode, {to nema nigde u svetu. Kompromisno re{ewe, naknadno uvo|ewe obaveze da se 30 odsto od napla}ene javnobele`ni~ke nagrade upla}uje u buxet RS, smatram neprihvatqivim, jer notar ne treba da se odri~e svog prihoda. To je trebalo re{iti ili kroz posebnu taksu, ili putem poreza - kazao je Miodrag Aleksi}. N. R.

preduze}a, sredstva je obezbedio i stanovnik ove MZ Branko Deli} za anga`ovawe arhitekte, koji je uobli~io reqef grba Grada ^a~ka - rekao je Neboj{a

Jovanovi}, direktor JP “Gradac”. Rekonstrukcija Gradskog trga je zavr{ena pre dve godine i ve} tada smo uo~ili da nedostaje javna ~esma, kazao je gradona~elnik Vojislav Ili}, dodaju}i da je to bio propust projektanta. - U letwim periodima kada su bile visoke temperature, morali smo da anga`ujemo preduze}e “Vodovod” da postavi cisterne, kako bi na{i sugra|ani mogli da koriste vodu. Nastavi}emo i daqe sa postavqawem ~esmi, jer ih je neophodno jo{ nekoliko u gradu. Na{i sugra|ani treba da ih koriste i ~uvaju da se ne o{tete, kao {to se de{avalo na mnogim novim objektima - napomenuo je Vojislav Ili}. Gradona~elnik je najavio da }e 2015. zapo~eti izrada idejnog projekta za podizawe spomenika @upanu Stracimiru na platformi kod gradske fontane. N. R.

AKCIJA KOLA SRPSKIH SESTARA I VB LIZINGA ZA NAJUGRO@ENIJE olo srpskih sestara „Nade`da Petrovi}“ i kompanija VB Lizing ove godine, tre}i put organizuju humanitarnu akciju „Nek se svako dete raduje Boì}u!“. Paketi prikupqeni ovom prilikom bi}e podeqeni na Badwi dan onima koji su lo{eg materijalnog statusa, kako bi i oni uìvali u praznicima, kaè predsednica Kola Bojana Jak{i}. - Sve je vi{e onih ~ija nas tuga opomiwe. Na{e prostorije otvorene su svakodnevno, pomaèmo svima i onima sa seoskog podru~ja. Zahvaquju}i na{im dobro~initeqima, verujem da }emo i ove godine obradovati mnoge sugra|ane na Badwi dan – rekla je Bojana Jak{i}. Ciq ove akcije je da se kroz masovnu solidarnost prikupi {to ve}a koli~inu donacija u vidu novca, slatki{a, igra~aka i de~ije garderobe, dok visinu i vrstu poklona odre|uju sami donatori. Akciju podràvaju gra|ani, ali i veliki broj ~a~anskih preduze}a. Kolo srpskih sestara i VB Lizing u utorak su podelili zahvalnice nekima od donatora, u nadi da }e wihova saradwa biti dugotrajna.

HUMANITARNA ZABAVA Kolo srpskih sestara organizuje u petak 26. decembra zabavu humanitarnog karaktera. Svi zainteresovani mogu do}i u 20 ~asova u Studentsku menzu, i uz ve~eru i orkestar “STARI GRAD” provesti lepo ve~e, a sav prikupqeni novac iskoristi}e se za prazni~ne pakete. Cena ulaznice bi}e 1.000 dinara.

„NEK SE SVAKO DETE RADUJE BO@I]U”

Dodela zahvalnice direktoru Autoprevoza

- Dodelom zahvalnica èlimo i da ozvani~imo po~etak ovogodi{we akcije, koje }e trajati do 5. januara. Od prikupqenog novca kupi}emo sredstva koja }e biti dodeqena na{im najugroènijim sugra|anima, ali pored novca moè se donirati i hrana, kozmetika, sredstva za higijenu i slatki{i za decu. Ideja je da paketi sadrè osnovne ìvotne namirnice, a poseban akcenat stavi}emo na najmla|e sugra|ane, koji ina~e i najteè preìvqavaju ovaj period – rekao je Igor Jerini}, menaxer VB Lizinga, nagla{avaju}i da je ova firma ve} deset godina na trì{tu, a kroz akciju koju organizuju zajedno sa Kolom srpskih sestara, èle da pokaù da su socijalno odgovorna kompanija koja je spremna da pomogne najugroènijima.

- Na{a èqa je da mnogi u~estvuju u ovoj akciji, ali najvi{e pravna lica. Ovo je period godine kada sumiramo rezultate i moèmo svi odvojiti odre|ena sredstva i pomo}i onima koji su pored nas, a ìve u te{kim uslovima. Nadamo se da }e ova akcija biti jo{ uspe{nija od pro{logodi{we, kada smo podelili pakete za oko 170 porodica – rekao je Jak{i}. Prostorije Kola srpskih sestara nalaze se u Ulici gospodar Jovanovoj 9/1, a Bojana Jak{i} napomiwe da }e u narednom periodu uvek neko biti deùran, pa tako na{i sugra|ani mogu doneti pomo} svakoga dana. Ukoliko se donira polovna garderoba, bitno je samo da bude ~ista, a ne mora biti ispeglana, naglasila je Bojana Jak{i}. I. M.

OBRAZOVAWE

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

OSNOVNA [KOLA „TANASKO RAJI]” ZAPA@ENA NA 8. FESTIVALU NAUKE

„DA JE MOJA BAKA FRAKTALE ZNALA, KAKO BI ]ILIME TKALA” d 4. do 7. decembra, u Beogradu, je odr`an 8. Festival nauke, koji je kroz razli~ite eksperimente i atraktivna predavawa pokazao da nauka mo`e da bude i zabavna. Svrha ovog Festivala je da predstavi, objasni i promovi{e nauku na na~in podjednako blizak i jasan svima, bez obzira na godine i obrazovawe. Tokom proteklih sedam godina srpski Festival nauke postao je najve}i nau~ni doga|aj u regionu jugoisto~ne Evrope. Ciq Festivala je da afirmi{e poznate i promovi{e neafirmisane nau~nike sa doma}ih i stranih prostora, ali i da podsti~e interesovawe za nauku vrlo jednostavnom demonstracijom ~iwenice kako je ona sama po sebi interesantna, inspirativna i nadasve zabavna. Na Festivalu nauke, ko-

ji je posetilo 26.000 qudi, u~estvovalo je 450 osnovnih i sredwih {kola, a me|u wima i ~a~anska O[ “Tanasko Raji}”, odnosno u~enici matemati~ke sekcije “Kefalica”. Desetoro u~enika, od {estog do osmog razreda, {kolu je predstavilo temom “Da je moja baka fraktale znala, kako bi }ilime tkala”. Profesorka matematike Sne`ana To{ovi}, podse}a da je preciznu matemati~ku definiciju dao matemati~ar Mandelbrot, obja{wavaju}i da su fraktali skupovi ta~aka ~ija je fraktalna dimenzija ve}a nego topolo{ka dimenzija. - U 19. i po~etkom 20. veka razni matemati~ari su se bavili crtawem i prou~avawem fraktalnih oblika. Tada su nastale Kohova pahuqica, trougao Serspinskog i tepih Serspinskog, Hilbertova kriva. Fraktali su u svima nama

i svuda oko nas. Fraktali smo mi, galaksija, vasiona... Naj~e{}e u prirodi imaju osobinu samosli~nosti. Fraktali imaju jako veliku primenu u nauci, koriste se u fizici, seizmologiji, biologiji, pa ~ak su i u medicini po`eqni. Na{i mobilni telefoni imaju antenu koja je u obliku fraktala i zauzima malo mesta, ali obuhvata {irok opseg frekvencija. Prisutni su i u grafi~kom dizajnu, a sve ih vi{e ima u umetnosti - rekla je, izme|u ostalog, profesorka Sne`ana To{ovi}. Direktor O[ “Tanasko Raji}” Milorad Te{i}, zahvalio je donatorima koji su prepoznali zna~aj ovog doga|aja, jer bez wihove pomo}i u~enici ove {kole ne bi mogli da u~estvuju na Festivalu nauke. “Ponosim se svojim u~enicima i sre}an sam, {to sam direktor {kole koja ima ovakve

|ake i nastavni kadar”, izjavio je direktor Te{i}. U~e{}e {kole na Festivalu nauke podràli su â~anska banka, “Nikola Tesla”, “Progres inèwering”, Udruèwe “Bosiqak”, KC “Lift”, JP “Gradac”, Regionalni centar za prosvetni razvoj zaposlenih u obrazovawu, “Autoprevoz”, KMN..., a zahvalni u~enici nisu skrivali svoje zadovoqstvo. N. R.

ISPRAVKA SAOP[TEWE SO^-a U prethodnom broju "â~anskog glasa", na 7. strani, u tekstu pod naslovom "Podr{ka [kolskom odboru", nenamernom gre{kom je napisano da je to obave{tewe Osnovne {kole "Milica Pavlovi}", a re~ je bila o saop{tewu Sindikata obrazovawa â~ak. Redakcija "â~anskog glasa"

NA FTN-U OPREMQENA RAÛNARSKA UÎONICA SA 30 RAÛNARA a Fakultetu tehni~kih nauka u â~ku, u okviru me|unarodnog Tempus projekta, finansiranog od Evropske unije, opremqena je jedna ra~unarska u~ionica sa 30 PC ra~unara i multufunkcionalnim ure|ajima, namewenim studentima. Prema re~ima dekana prof. dr Jeroslava @ivani}a, sredstva su dobijena zahvaquju}i u~e{}u profesora na me|unarodnim projekima: - Re~ je o 230.000 evra, koje smo dobili u obliku materijalnih sredstava, za ra~unarsku opremu i drugo. Na{ fakultet se nalazi u ìì tehnike, pogotovu kada je re~ o elektroenergetici, ra~unarskom inèwerstvu i informacionim teh-

nologijama koje su doìvele “eksploziju” u svetu i kod nas. Da bi se pratila eksplozivna kretawa, neophodni su i savremena oprema i pamet profesora, asistenata i studenata, koji podiù kvalitet nastave i obrazovawa na ovom fakultetu, a zahvaquju}i projektima unapredi}emo uslove studirawa. U ime Univerziteta u Kragujevcu, Fakultet tehni~kih nauka u â~ku u~estvuje na projektu kao partner, a ciq je pokretawe kapaciteta za izgradwu interdisciplinarnih studija na svim nivoima (osnovne, master, doktorske) na univerzitetima u Srbiji, radi pove}awa mogu}nosti zapo{qavawa u oblasti infor-

macionih tehnologija, a u skladu sa potrebama tr`i{ta rada. INCOMING (Me|unarodne obrade biografija za potrebe tr`i{ta rada) traje tri godine (2012-2015), re~ je o zajedni~kom projektu na kome u~estvuje 13 institucija i organizacija, a ~iji je koordinator Univerzitet Talin iz Estonije. - U okviru projekta smo dobili novu ra~unarsku u~ionicu od 30 ra~unara, veliki broj servera i svu ostalu prate}u opremu. Zatim, publikovani su uxbenici za novi studijski program i ura|ena mobilnost nastavnika i asistenata, da bi se pripremili za izvo|ewe nastave na savremenom studijskom programu, kao i

ZA BOQE USLOVE STUDIRAWA niz prate}ih aktivnosti. S obzirom na to da projekat jo{ uvek traje, ima}emo gostuju}e profesore sa tri univerziteta koji su ~lanovi ovog projektnog konzorcijuma - kazala je dr Danijela Milo{evi}, vanredni profesor, nagla{avaju}i da je re~ o najnovijoj generaciji opreme, kojom su zadovoqni i studenti i nastavno osobqe. Koordinator Tempus projekta NeReLa (Izgradwa mre`e udaqenih laboratorija za ja~awe saradwe

univerziteta i sredwih stru~nih {kola) je Univerzitet u Kragujevcu, a rukovodilac profesorka FTN Radojka Krneta. Ciq projekta je unapre|ivawe in`ewerskih studija u Srbiji uvo|ewem u nastavu daqinskih eksperimenata, kao i ja~awe saradwe univerziteta i sredwih stru~nih {kola kroz obuke nastavnika iz {kola za primenu udaqenih eksperimenata u nastavi. - Projekat NeReLa je aktuelni Tempus projekat koji je zapo~et u decembru

2013. godine, a ~iji je ciq da uspostavi mreù udaqenih inèwerskih laboratorija i ve} je potpisan ugovor. Zahvaquju}i projektu NeReLa, prvi put }e ~etiri najve}a univerziteta u Srbiji (Beograd, Kragujevac, Ni{ i Novi Sad) mo}i svojim studentima da pruè mogu}nost da preko interneta koriste zajedni~ke resurse, inèwerske eksperimente iz laboratorija - rekla je, izme|u ostalog, Radojka Krneta. N. R.

OSNOVNA [KOLA “SVETI SAVA” DOBILA SERTIFIKAT O STE^ENOM STATUSU ME\UNARODNE EKO-[KOLE

PRVA [KOLA U NA[EM GRADU SA ZELENOM EKO ZASTAVOM snovna {kola “Sveti Sava” je 12. decembra i zvani~no dobila Sertifikat o ste~enom statusu me|unarodne Eko{kole. Na sve~anoj promociji koju su uprili~ili Ambasadori odr`ivog razvoja u hotelu “[umadija” u Beogradu, predstavnicima

{kole, direktoru Miroslavu Mandi}u i {kolskom koordinatoru za sprovo|ewe programa Eko{kole Aleksandri Strugar, sve~ano je uru~ena zelena Eko zastava i Sertifikat o ste~enom statusu me|unarodne Eko-{kole. - Ovaj sertifikat se do-

dequje za dostignu}a u sprovo|ewu i unapre|ivawu obrazovawa o odr`ivom razvoju i stalnom poboq{awu `ivotne sredine u samoj {koli i wenoj {iroj okolini. Ekolo{ka sekcija ove {kole je tokom pro{le i ove {kolske godine sprovela brojne ak-

tivnosti, kroz koje su u~enici nau~ili da mogu mnogo toga da u~ine u svom okruèwu, da smawe zaga|enost i ulep{aju svoje ìvotno okruèwe - kaè Aleksandra Strugar, podse}aju}i da su organizovali brojne akcije, predavawa, radionice i tribine,

me|u kojima su i “Recikliraj i u`ivaj”, “Planeta ka{qe, ho}emo ~ist vazduh”, “Sport i zdrava hrana potrebni su svakog dana”. Na{a sagovornica napomiwe da je ovaj me|unarodni program zastupqen u 58 dr`ava sveta, a da je zahvaquju}i zajedni~kom ra-

du nastavnika i u~enika, O[ “Sveti Sava” prva u ^a~ku koja je stekla status Eko-{kole. Realizaciji ovog programa veliki doprinos dali su i roditeqi u~enika koji su zajedno sa svojom decom u~estvovali u brojnim akcijama, isti~e Aleksandra Strugar. N. R.

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

DRU[TVO

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

^A^ANSKI ADVOKATI OD PONEDEQKA DO PETKA ORGANIZOVALI PROTESTNA OKUPQAWA ISPRED ZGRADE OSNOVNOG SUDA

PRAZNE BUXET, PUNE XEPOVE NOTARA

znak podr{ke pregovar~kom timu Advokatske komore Srbije koji je u ponedeqak zapo~eo, ko zna koje po redu, pregovore sa ~elnicima Ministarstva pravde, ~a~anski advokati su u ponedeqak zapo~eli i danas zavr{ili protestna okupqawa, organizovana od 12 do 13 sati, ispred zgrade Osnovnog suda. ^lanicama ovda{we Advokatske komore, koji su dr`ali parole: “Stop bezakowu”, “Ministre Stefanovi}u pao si na ispitu”, “Praznite buxet, punite xepove notara”, “Overa saglasnosti za de~ju ekskurziju kod notara 1.800 dinara”, “Iskqu~ite TV, ukqu~ite mozak”, pridru`ile su se i kolege iz Ivawice i Gorweg Milanovca. Zakon o javnom bele`ni{tvu i ~itav set prate}ih zakona su neustavni, zbog

~ega }e advokati istrajati u protestima, sve dok oni ne budu izmeweni, rekla je Gordana Nik{i}, predsednik jednog od 13 odbora u sastavu Advokatske komore â~ka, a advokat Marija Mileti} je podrobno objasnila razloge zbog koga sa kolegama iz ~itave Srbije protestuje vi{e od tri meseca, naglasiv{i da je ministarstvo ove sedmice, prvi put posle tri meseca, prihvatilo da argumentovano razgovora, bez ucena i pretwi: - Protest zapo~et 17. septembra, nastavi}emo sve do ispuwewa osnovnih zahteva: izmena Zakona o javnom bele`ni{tvu i seta prate}ih zakona, izmena poreskog poloàja advokata i smena ministra Selakovi}a. Spinovi koje iznose predstavnici resornog ministarstva i reìmski mediji da protestu-

jemo samo zbog poreza, nisu ta~ni, jer, proteste bismo prekinuli, s obzirom na to da su o ovim zahtevima neki dogovori, ipak, postignuti. Osnovni zahtev je da se Zakon o javnom bele`ni{tvu kao neustavan, otkloni iz pravnog sistema ove dr`ave, ili svede u ustavne okvire, jer on kr{i osnovna ustavna

SINDIKAT PTT SRBIJE ORGANIZOVAO [TRAJK UPOZOREWA

ZAHTEVAJU PO[TOVAWE USTAVA, ZAKONA, KONVENCIJA... ao osniva~ i ~lan Konfederacije slobodnih sindikata (PTT, Telekom, EPS, Dunav osigurawe, Telenor), Sindikat PTT Srbije u utorak je organizovao jednosatni {trajk upozorewa, uz po{tovawe zakonskog minimuma rada. Zbog selektivne i diskriminatorske politike dràve prema zaposlenima u javnom i dràvnom sektoru, kojom se jednostrano i bez socijalnog dijaloga bri{u ste~ena prava radnika, predsedni{tvo Konfederacije slobodnih sindikata je donelo odluku o jednosatnom {trajku upozorewa zaposlenih u javnim i dràvnim preduze}ima i javnom sektoru. Kako se navodi u saop{tewu predsedni{tva Konfederacije {trajka~i imaju vi{e zahteva: - [trajka~ki zahtevi koji se upu}uju Vladi Republike Srbije su: uspostavqawe dijaloga izme|u Vlade RS i Konfederacije dok se ne postigne konsenzus oko na~ina sprovo|ewa reformskih mera u javnom i dràvnom sektoru sa svim mogu}im ekonomskim i socijalnim posledicama po zaposlene; pokretawe hitne procedure za stavqawe van snage Zakona o privremenom ure|ivawu osnovica za obra~un i isplatu plata, odnosno zarada i drugih primawa kod korisnika javnih sredstava, zbog kr{ewa Ustava RS i diskriminacije zaposlenih u javnom i dràvnom sektoru; po{tovawe ratifikovanih konvencija i preporuka Me|unarodne organizacije rada, da se novi kolektivni ugovori, za koje su zapo~eti pregovori, potpi{u najkasnije do 29. januara 2015. godine i da se u pregovorima omogu}i dobijawe ve}ih prava po zaposlene, od prava utvr|enih zakonom. Prema re~ima Marije Jankovi}, predsednice Podru`nice â~ak Sindikata PTT Srbije, Sindikat insistira na zahte-

vu da se po{tuju Ustav, Zakon, ratifikovane konvencije i preporuke Me|unarodne organizacije rada, kao i zakqu~eni kolektivni ugovori. - @elimo da budemo sasvim jasni i da sa ovog mesta poru~imo da nikome ne moè da bude vi{e stalo do stabilizacije javnog sektora i wegovog funkcionisawa na realnim osnovama, nego zaposlenima u javnom sektoru. Upravo zbog toga ne moèmo da pristanemo na pau{alne, na~elne, uravnilovske ekonomske mere. Ako stabilizujemo ekonomiju, to moramo ~initi na ekonomskim principima. A ekonomski principi oduvek govore da se uspe{no nagra|uje i podsti~e, dok se neuspe{no i lo{e mewa, redukuje ili ukida. Na{e preduze}e je ostvarilo neto dobit u visini 2,8 milijardi dinara, dok nasuprot tome stoji 51 milijarda neto gubitka ostatka javnih preduze}a. Sasvim je sigurno da su zna~ajan doprinos ovakvom poslovnom rezultatu dali zaposleni u Po{ti Srbije - istakla je Marija Jankovi}. Predsednica Podru`nice â~ak je naglasila i da zaposleni u Po{ti Srbije rade kvalitetno, marqivo i po{teno ostvaruju}i svojim radom godinama unazad dobit koja se prenosi u buxet Republike Srbije. Svaki po{tar, {alterski radnik, voza~, kontrolor i svi ostali zaposleni u Po{ti su svesni da svakodnevno svojim radom daju doprinos ovoj dràvi, kazala je Marija Jankovi} i dodala: - Veliko je nezadovoqstvo i nepravda {to su Po{tu izjedna~ili sa svim ostalim javnim preduze}ima “gubita{ima”. Ne}emo dozvoliti da se jedan zdrav privredni subjekt ugu{i u lo{e sprovedenim merama Vlade. N. R.

prava gra|ana i ograni~ava wihovu poslovnu sposobnost, po{to vi{e nemaju slobodan izbor kada je re~ o sa~iwavawu wihovih pravnih poslova. Mileti}ka smatra da su gra|ani prakti~no primorani da se obrate notarima, da bi sa~inili odre|ene ugovore, u situaciji kada je ~itav sistem javnog bele`ni{tva neustavan, kao {to je neustavno i formirawe Komore javnog bele`ni{tva, za koju je potrebno najmawe 100 notara, dok ih u Srbiji ima 93. Osim {to `ele da pru`e podr{ku

pregvara~kom timu, advokati protestnim okupqawem, ka`e ona, poku{avaju da ~itavoj javnosti Srbije poka`u i da je zbog ovih nakaradnih zakona prakti~no stalo ~itavo pravosu|e u Srbiji: - Ono {to advokate posebno iritira je ~iwenica da se Ministarstvo pravde u svim javnim nastupima bavi iskqu~ivo krivi~nim predmetima, odnosno predmetima Kosmajca, Mi{kovi}a, kao da se jedino oni vode u na{im sudovima. Nijednog trenutka ministar se nije zapitao {ta se de{ava

sa radnicima koji su ostali bez posla, sa onima koji vode postupke za poni{taj re{ewa o otkazu, raznim nadoknadama... Osim toga, u ovoj dràvi “stoji” i pravni promet, jer ranije je te ugovore sa~iwavalo oko 8.500 advokata, 4.000 pripravnika, nekoliko stotina sudija, dok sada to radi 93 notara, koji ni teorijski sve to ne mogu da postignu. Zbog toga se na overu tih ugovora ~eka danima, a u Beogradu i mesecima. Advokati moraju da se pridràvaju advokatske tarife, a prema Zakonu o advokaturi mogu tarifu da “klizaju” do 50 odsto, {to ~esto ~ine i odlaù naplatu usluga, imaju}i u vidu te{ku ekonomsku situaciju klijenata, demantuje Mileti}ka “ru`ne pri~e i slike o advokatima u narodu”, uverena da }e gra|ani sve negativne posledice uvo|ewa neustavnog javnog bele`ni{tva u pravni sistem, sami osetiti onog trenutka kada im budu zatrebale usluge notara. M. N.

PRIVREDA

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

ODR@ANA ZAVR[NA KONFERENCIJA PROJEKTA “MLADI PREDUZETNICI U AKCIJI”

UMESTO OSNIVA^A, UPRAVQAJU NASLEDNICI ahvaquju}i finansijskoj podr{ci Ambasade Kraqevine Norve{ke u Beogradu, Forum privrednika ^a~ka je tokom proteklih osam meseci

realizovao projekat “Mladi preduzetnici u akciji”, ~iji je ciq prakti~no savladavawe svih prepreka i izazova koji prate slo`en proces transformacije porodi~nih kompanija, a pr-

PROJEKAT ]E GA ZADR@ATI U Â^KU Jedan od u~esnika u sprovo|ewu projekta, Aleksandar Stefanovi} iz privatnog preduze}a “Elsat”, naglasio je da porodi~ne firme ~ine vi{e od 60 odsto preduze}a u Srbiji, da u 70 odsto slu~ajeva wima jo{ uvek upravqaju osniva~i i da veoma mali broj wih do~eka tre}u generaciju, nakon {to se upravqawe prenese sa osniva~a na prve naslednike. Podsetio je da je projekat realizovan za osam meseci i da su za to vreme svi u~esnici “pro{li” brojne obuke iz oblasti preduzetni{tva, koje su dràli eminentni predava~i. Tokom sprovo|ewa ovog programa osnovan je i Klub mladih preduzetnika pri Forumu privrednika, {to je dokaz da projekat ne}e biti okon~an zavr{nom konferencijom, ve} da }e biti nastavqen, uveren je Stefanovi}: -Projekat mi je dao novu snagu i potvrdio dosada{wa razmi{qawa o nastavku angaòvawa u porodi~nom preduze}u. Izuzetno je va`no “razdvojiti” naslednika ro|ewem i naslednika u rukovo|ewu firmom, jer naslednici kapitala moèmo postati, ako nam osniva~i to dozvole, dok radom, znawem, i ukoliko se dokaèmo kao uspe{ni i dobri, moèmo zasluìti mesto u rukovo|ewu firmom. Upravo ovaj projekat nam je dao tu snagu i pokazao da ne treba da odlazimo iz ovog grada, ve} da ostanemo i radimo sa svojom porodicom i damo podstrek drugima i generacijama koje dolaze iza nas da svoje znawe i vreme “tro{e” u ovom gradu.

venstveno prenos upravqawa sa generacije osniva~a na generaciju naslednika. Projektni tim je okupio 63 budu}a naslednika porodi~nih firmi, od kojih je 27 u~estvovalo u radu kreativnih radionica i seminara koji su ih “suo~ili” sa svim problemim, te{ko}ama i pretwama koje nosi upravqawe porodi~nim biznisom. Zavr{noj konferenciji projekta pro{log ~etvrtka, osim ambasadora Kraqevine Norve{ke Nilsa Ragnara Kamsvaga, koja je sa 20.000 evra donirala projekat ~a~anskih privrednika, prisustvovali su i predastavnici Grada, Foruma privrednika i Kluba mladih, osnovanog pri ovom udruèwu. Po{to je podsetio da je â~ak jo{ u biv{oj dràvnoj zajednici bio poznat po brojnim malim i sredwim preduze}ima, gradona~elnik Vojislav Ili} je ocenio da je projekat “Mladi preduzetnici u akciji” pomogao mladim qudima da se obu~e i edukuju, da bi {to uspe{nije sa prve generacije preuzeli vlasni{tvo nad porodi~nim kompanijama:

- Prema statisti~kim podacima, samo oko 30 odsto firmi “preìvi”, kada do|e do prenosa vlasni{tva sa prve na drugu genaraciju, odnosno pet odsto sa druge na tre}u. Vlasnici malih i sredwih preduze}a u â~ku prepoznali su ovaj projekat kao {ansu da se to ne desi i u na{em gradu - rekao je gradona~elnik Ili}, izraziv{i uverewe da }e Grad i ubudu}e sara|ivati sa Ambasadom Kraqevine Norve{ke i zajedni~ki realizovati jo{ neke projekte od izuzetnog zana~aja za privrednike. Norve{ka je jedna od zemaqa koja pruà najve}u bilateralnu pomo} Srbiji, o ~emu svedo~e podaci da je ona od 2000. godine, kao drugi najve}i investitor, u Srbiju uloìla 1,6 milijardi evra i donirala oko 250 miliona evra, rekao je ambasador Nils Ragnar Kamsvag: “Jedan od fokusa na{e podr{ke je razvoj privatnog preduzetni{tva, jer verujemo da samo snaàn privredni sektor moè doprineti ekonom-

skom razvitku va{e zemqe. U Norve{koj su upravo privatni sektor i wegova saradwa sa vlastima najva`niji. Jedna od osnovnih ideja koju nastojimo da promovi{emo i u Srbiji i u drugim zemqama je razvoj preduzetni{tva, zbog ~ega nastojimo da pomognemo malim i sredwim preduze}ima koja su osnova tog razvoja i napretka.” Interesantno je da Norve{ka nikada nije podr`ala projekat sli~an ~a~anskom i da je to ovog puta u~inila, imaju}i u vidu da su osnova razvoja MSP upravo porodi~ne firme, kojima treba pomo}i prilikom prenosa upravqawa sa prve na na drugu generaciju, rekao je Kamsvag, prenev{i zadovoqstvo nadle`nih iz Norve{ke amabsade koji su bili zadu`eni za avaluaciju, zbog na~ina kako je realizovan projekat “Mladi preduzetnici u akciji”. Ambasada Kraqevine Norve{ke “prepoznala” je projekat ~a~anskog Foruma privrednika me|u 330 i

za wega opredelila donaciju od 20.000 evra, rekao je predsednik Skup{tine Kluba mladih Ivan ^vrki} i najavio da }e Klub mladih konkurisati za finansijska sredstva za realizovawe i drugih va`nih programa i aktivnosti. Predsednik IO Foruma privrednika Vladan ^vrki} je, po{to je zahvalio Ambasadi Kraqevine Norve{ke na finansijskoj podr{ci, naglasio da je re~ o jednoj od najrazvijenijih zemaqa sveta sa najve}om stopom ekonomskog razvoja. Pokrenuo je inicijativu o organizovawu susreta ~a~anskih mladih preduzetnika koji bi sa mladima iz Norve{ke razmenili iskustva, a doma}i privrednici pone{to i nau~ili od vr{waka. U svojstvu predsednika FP pozvao je privrednu delegaciju iz ove prijateqske zemqe da poseti ^a~ak, {to bi bila prilika i za uspostavqawe privredne saradwe izme|u tamo{wih i kompanija iz ^a~ka i regiona. M. N.

POSLOVNO UDRU@EWE “GRADAC” ORGANIZOVALO TRADICIONALNI NOVOGODI[WI KOKTEL rigodnim druèwem i tradicionalnim novogodi{wim koktelom, kome su pro{log ~etvrtka prisustvovali brojni privrednici, predstavnici lokalne samouprave, javnih preduze}a i ustanova, Poslovno udruèwe “Gradac ’97” je ispratilo ovu poslovnu godinu. Bila je to prilika i za sumirawe rezultata ~lanica ovog udruèwa, koje ve} 17 godina predstavqa zna~ajan i nezaobilazan ~inilac u procesu stvarwa stabilnijeg poslovnog ambijenta i boqih uslova za razvoj privrede â~ka. Udruèwe okupqa 22 preduze}a sa 2.100 zaposlenih, podsetio je predsednik PU “Gradac ’97” Dragan Jovi}: - Brojimo posledwe dane jedne te{ke godine, vajkaju}i se da nam nijedna pre ove nije bila laka. Zbog toga nam je i draè {to ~lanice ovog udruèwa poslovnu 2014. godinu zavr{avaju iskazuju}i ukupan

godi{wi promet ve}i od 100 miliona evra, {to nijedna od na{ih firmi nije izgubila trì{nu poziciju, niti izglede za napredak. U prvoj polovini godine bili smo suo~eni sa velikom elementarnom nepogodom, koja je uzela svoj danak i te{ke uslove poslovawa u~inila jo{ teìm. êmernica koja se izlila pri~inila je na{oj ~lanici, preduze}u “Autoâ~ak”, vi{emilionsku {tetu izraènu u evrima. Poplave su ugrozile i fabriku “Domis” i druga preduze}a, primorav{i sve nas da se slo`no i solidarno branimo od prirodne stihije. Udruèwe je uloìlo maksimalne napore da “stabilizuje” svoje ~lanice i mnogo truda i materijalnih sredstava da pomogne ostalim privrednim subjektima i ~itavom gradu, rekao je Jovi}, naglasiv{i da su uprkos takvim okolnostima, preduze}a u sastavu ove asocijacije uspela

DOPRINOS UNAPRE\EWU PRIVATNOG SEKTORA da otvore nekoliko desetina novih radnih mesta: - U ovoj godini “Gradac” je pomagao sportske klubove, humanitarne organizacije i obezbedio 300.000 dinara za materijal i rad, neophodnih za kre~ewa odeqewa hirurgije i nefrologije u ~a~anskoj Bolnici. Osim toga, doneli smo odluku da u narednoj godini sa ostalim poslovnim udru`ewima, Forumom privrdnika i lokalnom samoupravom organizujemo i finansiramo rekonstrukciju fasade svih objekata Bolnice. Na ovaj na~in, svake godine prakti~no “prinavqamo” ne{to na{em gradu, rukovode}i se velikom mudro{}u “ko malena dela ~ini, i velika }e kad uzmogne” rekao je Jovi} i podsetio

da je PU “Gradac ’97” osnovano pre 17 godina sa ciqem da unapredi privatni sektor i konstruktivno uti~e na lokalnu i dr`avnu vlast prilikom dono{ewa zakona i propisa u oblasti ekonomije i privrede, a sve zarad stvarawa povoqnije poslovne klime. Po{to je izrazio o~ekivawa da }e za ostvarivawe svih ciqeva u narednoj godini udru`ewe dobiti ve}u pomo} i podr{ku lokalne vlasti, Jovi} je dr Radu Milo{evi}u predao odluku Upravnog odbora PU o donaciji Zdravstvenom centru. Uveren da }e narednih godina biti sli~nih donacija, za dobrobit zaposlenih, a prvenstveno pacijenata koji koriste usluge Bolnice, dr Milo{evi} je

u svoje i ime svih zaposlenih zahvalio na pomo}i: “Nadam se da }e i druge firme mo}i da obezbede nov~ana, ili druga materijalna sredstva, da bi pomogle gradskoj Bolnici, jer je to Bolnica svih nas i nikada nismo sigurni kada }e nekome od nas, ili na{ih dragih i bliskih zatrebati.” Goste je pozdravila i Sowa âkarevi}, ~lanica podmlatka ovog poslovnog udruèwa, osnovanog pre ~etiri godine: - Uslov za u~lawewe u klub nove generacije bio je da oni moraju biti direktni naslednici ~lana PU, koji su ukqu~eni u rad porodi~nih firmi. U posledwe vreme ~ak 70 odsto firmi u svetu ne preìvi transfer upravqawa sa pr-

ve na drugu generaciuju. Ovi podaci ne odnose se na Srbiju, jer su porodi~ne firme u zemqi i regionu uglavnom jo{ mlade. Osim svih izazova i te{ko}a sa kojima moramo da se nosimo u posledwe vreme, suo~avamo se i sa tom generacijskom tranzicijom, kako vlasni{tva, tako i funkcije upravqawa. Zahvaquju}i edukaciji, me|usobnoj saradwi i razmeni iskustava, verujem da }emo uspeti da odr`imo ono {to su osniva~i firmi stvorili svojim dugogodi{wim radom, ali i da sve to nadgradimo novim poslovima, modernizacijom i profesionalizacijom na{ih preduze}a i “izlaskom” na nova tr`i{ta. M. N.

DRU[TVO

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

MINISTAR PRIVREDE @EQKO SERTI] OTVORIO NOVI PROIZVODNI POGON KOMPANIJE “WELTEKS”

POSAO ZA PEDESET RADNIKA Ministar privrede @eqko Serti} u subotu je otvorio novi proizvodni pogon kompanije “Welteks” koja se bavi tekstilnom proizvodwom za tr`i{te zapadne Evrope. Zahvaquju}i pro{irewu proizvodwe posao u ovoj kompaniji na}i }e jo{ 50 radnika. Ministar Serti} je naglasio da ovakve firme treba da budu model za prosperitet i budu}nost Srbije

u tim zemqama. - @eleli smo da poka`emo da proizvodwa tekstila, koja je u Srbiji posustala, ipak ima perspektivu na novim osnovama, a ne kao sedamdesetih i osamdesetih godina. Va`no je dokazati da doma}a pamet i doma}i privrednici mogu uspe{no da rade, i da ne treba davati prioritete samo stranim investicijama - rekao je Goran Matkovi}, tehni~ki direktor “Welteksa”, isti~u}i da na godi{wem nivou ostvaruju

izvoz u vrednosti od 4,2 miliona evra. - Ovakve firme treba da budu model za prosperitet i budu}nost Srbije. Vlasnici su ìveli i radili u inostranstvu i odlu~ili da se vrate u na{u zemqu, u kojoj su uloìli deo zara|enih sredstava u posao koji nikada nisu radili. Proizvodwa se realizuje na najsavremenijim ma{inama, a zahvaquju}i kvalitetu proizvoda, ona zadovoqava izbirqivo trì{te Zapadne Evrope - ista-

Ministar Serti} u „Weltexu”

U[TEDE GDE GOD JE MOGU]E Vlasnici kompanije “Welteks” do{li su iz Nema~ke 2007, kako bi u Srbiji zapo~eli sopstveni biznis. Do 2011. godine proizvodwu su obavqali u pogonima kooperanata, a nakon toga ulo`ili su u izgradwu objekta od 900 kvadrata i zaposlili prvih 25 radnika. Ova kompanija svoj proizvodni program izvozi u Nema~ku i Austriju i sara|uje sa najboqim firmama marketing 032/342-276

Sklapawe buxeta je ozbiqan posao, a ovo je jedna od retkih godina kada }e rasprava o wemu biti na vreme u Skup{tini, izjavio je ministar @eqko Serti} i naglasio da }e se u{tede praviti gde god je mogu}e. - [tede}emo na slu`benim putovawima, kori{}ewu automobila i raznim drugim aktivnostima koje nisu prioritet, tako da }emo buxet imati veoma brzo pred Skup{tinom i pokazati kako se izvr{na vlast odnosi prema dr`avi - rekao je Serti}, nagla{avaju}i da je premijer dao zadatak svim ministarstvima da naprave u{tede na rashodima koji nisu neophodni.

kao je ministar Serti}. Osnovna delatnost kompanije “Welteks” je proizvodwa odevnih predmeta iz

oblasti “trahen mode”, inspirisane tradicionalnom bavarskom no{wom i trenutno upo{qava 170

radnika. Zahvaquju}i otvarawu novog pogona, posao u ovoj kompaniji na}i }e wih jo{ 50. I. M.

VELIKO INTERESOVAWE NA ZAVR[NOJ KONFERENCIJI PROJEKTA “DA LI ZNAM DOVOQNO? OZONSKI OMOTA^, SLU[AJ PITAJ I NAU^I”

KOLIKO ZNAMO O OZONSKOM OMOTAÛ subotu je u prostorijama Regionalnog centra za profesionalno usavr{avawe zaposlenih u obrazovawu odràn okrugli sto, povodom zavr{ne konferencije projekta “Da li znam dovoqno? Ozonski omota~, slu{aj, pitaj i nau~i”, koji je realizovalo Geografsko ekolo{ko dru{tvo, uz pomo} Ministarstva za poqoprivredu i za{titu ìvotne sredine i nov~anu podr{ku UNID-a. â~anski projekat pro{ao je me|u samo wih {est, odabranih za ~itavu teritoriju Srbije. Ciq projekta je bio da se kroz medijsku promociju pove}a nivo informisanosti iz oblasti za{tite ozonskog omota~a, edukuju gra|ani, a naro~ito nastavnici i profesori prirodnih nauka. Glavne aktivnosti koje su obavqene bile su anketirawe gra|ana, medijska kampawa i obeleàvawe Me|unarodnog dana za{tite ozonskog omota~a. Realizatori projekta èleli su da kroz anketu vide koliko je na{e stanovni{tvo informisano o ozonskom omata~u, pretwama i za{titi, kako bi na osnovu toga kreirali edukativne TV priloge. - Gra|ani su, prema rezultatima ankete, generalno dobro informisani, najboqe o uticaju poja~a-

Tim realizatora projekta

nog UV zra~ewa na zdravqe i pretwama ozonskom omota~u. Zanimqivo je da je samo 24 odsto ispitanika dalo ta~an odgovor na pitawe {ta je ozonski omota~, dok je vi{e od 60 odsto wih znalo koja je wegova uloga rekla je koordinator projekta ekolog Danka Ran|i}. Ozonski omota~ je sloj u zemqinoj atmosferi, koji sadr`i relativno visoke koncentracije ozona. Stru~waci u svojim oblastima, profesor geografije Goran [ipeti}, profesor hemije Aneta Petrovi}, profesor biologije @ivadinka Jovanovi} Mili}evi} i ekolog Danka Ran|i} govorili su za TV “Galaksiju 32”, koja je emitovala osam priloga, kojima je prethodio promotivni spot. Za vreme ove medijske kampawe, koja je trajala dva meseca, ukupno je emitovano 96 minuta edu-

kativnog programa. Tokom realizacije projekta, na Gradskom trgu je obeleèn i Me|unarodni dan za{tite ozonskog omota~a 16. septembar, kada su u~enici volonteri podelili 4.000 edukativnih flajera. Partner na projektu bio je i Zavod za javno zdravqe â~ak, a dr Milka Levajac specijalista higijene je tokom zavr{ne konferencije odràla predavawe o uticaju UV zra~ewa na zdravqe qudi. Okruglom stolu je prisustvovao veliki broj nastavnika i profesora koji predaju prirodne nauke i moglo se ~uti kako su veoma zadovoqni prezentacijom projekta, a mnogi od wih }e edukativne TV priloge, kao i bro{uru o ozonskom omota~u koristiti za svoj nastavni program. I. M.

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Hulija Navaro

VRATI MI USPOMENE Burne godine Drugog svetskog rata, Staqinove Rusije i Hitlerove vladavine na ulicama svetskih metropola skrivaju u sebi pregr{t tajni. U vreme kada se i najmawi izgred pla}ao ìvotom, jedna èna bila je spremna da rizikuje sve zarad onoga u {ta veruje. Novinar Giqermo vra}a se kroz minule decenije i prati trag burnog ìvota misteriozne {pijunke i neumorne aktivistkiwe Amelije Garajoa. Hodaju}i stazom wenih se}awa, Giqermo nije ni sawao da }e wegova otkri}a prevazi}i granice svih o~ekivawa. Kada u nepreglednom prostranstvu qudske du{e prona|e i najsitniji deli} izvanrednog mozaika, sam Giqermo postaje jedan od posledwih redova Amelijine pri~e. A posledwi redovi u sebi kriju neo~ekivanu nagradu...

Mozgalice 365 zabavnih aktivnosti 365 zabavnih aktivnosti je zbirka potpuno novih zanimqivih zadataka koji }e zaokupiti pa`wu svakog deteta. Na zabavan i kreativan na~in deca }e razvijati svoje intelektualne sposobnosti i u~i}e da budu istrajna u svemu {to rade.

GRAFIKA IZ DALARNE U UMETNI^KOJ GALERIJI “NADE@DA PETROVI]”

UMETNI^KO BRATSTVO SA [VE\ANIMA akon nekoliko gostovawa, uzajamnih poseta, predavawa i izlo`bi u Umetni~koj galeriji „Nade`da Petrovi}“, u ponedeqak je u okviru programa proslave Dana grada, u saradwi sa institucijom „Leksands-[vedska“, otvorena izlo`ba grafika iz okruga Dalarna, ustanove Kulturhus iz {vedskog grada Leksanda. Pred ~a~anskom publikom nalaze se radovi nekih od najzna~ajnijih umetnika [vedske, me|u kojima su Anders Zorn, Karl Lar{on, Helge Zanden, kao predstavnici starije, dok Jurdi Arko, Dag Franzen i Margareta Hagegard pripadaju mla|oj generaciji. Na izlo`bi je zastupqqno 32 autora sa 109 radova, a predstavqeni su i najmla|i stvaraoci iz Umetni~ke grafi~ke radionice u Falunu. Komesar izlo`be, idejni tvorac i organizator projekta “Raskr{}a”, u okviru koga se ova izlo`ba realizuje je Jovica Mar~eta, koji je istakao da je tema ovogodi{weg kulturnog susreta ”Grafika iz Dalarne na putu do vas”. @ivopisna i bogata tematika Skandinavije otvara jedno novo umetni~ko poqe sa kojm se ne sre}emo tako ~esto. S jedne strane, mirna i do tan~ina precizna izrada starijih umetnika, ovde se likovno sukobqava sa dinamikom i tehni~ki raznovrsnijim grafi~kim izrazom mla|ih

U KUD “FRA” ZADOVOQNI AKTIVNOSTIMA U OVOJ GODINI

BROJNI NASTUPI I ^LANSTVO

ve godine Kulturno-umetni~ko dru{tvo “FRA” ostvarilo je niz aktivnosti zbog kojih mogu biti zadovoqni prilikom sumirawa rezultata. Nakon gostovawa u Poqskoj sredinom januara, o ~emu je “â~anski glas” izve{tavo, kada su odràna tri koncera u Rabci, a folklorci iz â~ka posetili Krakov i Au{vic, sredinom jula usledilo je gostovawe u Gr~koj. Pored koncerata u Litohoru i Paraliji, nastupili su i na Festivalu u Katariniju i tom prilikom posetili i manastire, muzej i Srpsko vojni~ko grobqe u Solunu. U istom mesecu usledilo je i trodnevno gostovawe u Bugarskoj na festivalu u ]ustendilu, Bosilegradu i na Me|unarodnom festivalu folklora ,,Bosilegradsko Kraiste” , kao

KULTURA

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

i gostovawe na festivalu u Brzanu, po~etkom avgusta. Sledili su nastupi Festivalu u Rogatici (BiH), Bawi Gorwa Trep~a, manifestaciji ,,^a{a vode sa izvora”, u ^a~ku, ,,Dani plodova zapadnog Pomoravqa” u Zabla}u, ,,Kupusijadi,, u Mr~ajevcima”, a u organizaciji ovog KUD-a realizovan je [esti Me|unarodni festival folklora ,,Sa Ov~ara i Kablara”, 4. oktobra u Atomskoj bawi Gorwa Trep~a, u kome su u~estvovala dru{tva iz zemqe i inostranstva. Krajem novembra gosotvali su i na Festivalu “Brankovi dani” u Novim Banovcima, u~estvovali u programu TV u Bjeqini i u ovoj godini upisali preko stotinu novih ~lanova, tako da je u ovom KUD-u o~igledno, mnogo razloga za zadovoqstvo. Z. L. S.

stvaralaca. - Od 1997. organizujemo ”Raskr{}a”, kao susret kultura u Leksandu i to je mesto susreta za stvaraoce sa raznih strana sveta. Projekat sadr`i umetni~ke izlo`be, radionice i predavawa, ve~eri sa prikazivawem filmova, muzicirawem, plesom, poezijom... Osnovni ciq projekta je pokazati razli~ita umetni~ka stremqewa lokalno i internacionalno, grade}i mostove kultura izme|u razli~itih tradici-

ja, koje se opet u tom procesu me|usobno oplemewuju. U proteklih 17 godina imali smo fantasti~nu saradwu sa

{vedskim i internacionalnim stvaraocima i institucijama. Pokazali smo ostvarewa vi{e od 600 etabliranih umetnika ovde u Leksandu, ali i u vi{e mesta u [vedskoj i Evropi. Ove godine pozvali smo priznate, ali i mlade grafi~are iz Dalarne, sa èqom da pokaèmo umetni~ka stremqewa i puteve grafike u ovom okrugu, danas. To je istovremeno i umetni~ka izlo`ba prijateqstva, jer se posle Leksanda predstavqa u â~ku, umetni~kom pobratimu, i u Tobetsu, gradu pobratimu u Japanu – rekao je Jovica Mar~eta. Z. L. S.

U GRADSKOJ BIBLIOTECI USPE[NO OKON^ANA AKCIJA „MOBILIZACIJA SE]AWA”

PRILOG SRPSKOJ ISTORIJI U VELIKOM RATU - Akciji su se odazvala 52 lica. - Evidentirano je 267 predmeta, zabeleèna 91 pri~a i 15 usmenih svedo~ewa oma}in akcije prikupqawa porodi~nih uspomena iz Prvog svetskog rata u okviru projekta “Mobilizacija se}awa”, pro{log petka za Grad â~ak bila je Gradska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis”. Akcija se, pod pokroviteqstvom “Europeane”, realizuje u tri grada u Srbiji: Beogradu, â~ku i Novom Sadu. Na poziv Gradske biblioteke odazvala su se 52 lica iz na{eg grada, Beograda, Poège, Ivawice, Gu~e, koja su tog dana, u intervalu od 8,30 do 18,15 ~asova, u saradwi sa bibliotekarima i studentima-volonterima, ponudila svoje dokumente, fotografije, predmete i usmena se}awa na uvid, evidentirawe i digitalizaciju u ovoj ustanovi. Prikupqena gra|a }e, uz saglasnost wenih vlasnika, biti prezentovana na portalu “Europeana 1914-1918.” Evidentirano je 267 predmeta i za-

bele`ena 91 pri~a, koja se odnosi na dnevnike, fotografije, ordewe, oru`je, spomenice, diplome, pisma, dopisnice i drugu gra|u. Iza ove aktivnosti osta}e skenirano vi{e od 2.000 stranica, a snimqeno je i 15 usmenih svedo~ewa. Pozivu Gradske biblioteke odazvali su se gra|ani svih uzrasta i profesija, od poqoprivrednika do narodnih poslanika, a sama akcija “Mobilizacija se}awa”, donela je nova saznawa i porodicama i stru~noj javnosti o `ivotu i pri-

likama u ~a~anskom kraju u toku Prvog svetskog rata i okupacije. Po{to je re~ o aktivnostima evropskih razmera, sve {to je ovom prilikom ba{tinila ~a~anska Biblioteka bi}e svojevrstan prilog srpskoj istoriji u Velikom ratu. Zahvalnost za realizaciju programa Gradska biblioteka uputila je pokrovitequ „Europeani“, Biblioteci Grada Beograda, Actionglobalcommunications iz Beograda, preduze}u “Docus” iz ^a~ka i studentima Tehni~kog fakulteta. Z. L. S.

SAOBRA]AJ

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

@ITEQI ULICE RADOVANA JOVANOVI]A UPOZORAVAJU VOZA^E

NISTE NA TRKAMA! Saobra}ajne nezgode su u Ulici Radovana Jovanovi}a u Qubi}u skoro svakodnevna pojava. Sre}om, u novije vreme nije bilo qudskih `rtava, ali su vozila naletala i na decu i na odrasle. Me{tanima ovog dela grada vi{e nije neobi~no da u svako doba dana zateknu odvaqene saobra}ajne znake ili polomqene ograde. Su{tinski problemi su im bahata vo`wa, nepo{tovawe pe{ka, buka... - Vaqda je takva konfiguracija terena i ovde mogu lako da razviju brzinu. Voze nenormalno, a ako su neki radovi na kolovozu, za pe{ake i nas me{tane nastaje prava mora. Svaki voza~ bi trebalo da zna da u naseqenom mestu ne bi smeo da vozi vi{e od 40/50 kilometara na sat. Ali, kakvi!!! Ovde im je prav put tako da razviju brzinu kao da su na trkama. De{avalo se i da pojedini voza~i iz automobila prete pe{aku koji je na pe{a~kom prelazu. Ej! Neverovatni su - `ali se jedan `iteq Ulice Radovana Jovanovi}a. We-

gov kom{ija podse}a i da su ovoj ulici povre|ivana i deca, kao i da su na trotoarima i u dvori{tima povremeno zavr{avale radkapne od kamionskih to~kova. - Kamioni razviju brzinu i ako nalete na rupu, ode radkapna. Svojevremeno smo govorili da `ivimo u “ulici radkapni”. Ru`no je, ali moram da ka`em da smo se po{teno odmorili od kada ne radi “[umadija”. Tada je tek bio haos. Ne samo da smo strahovali za pe{ake, nego nam nije bio potreban ni budilnik. Dobro se ~ula buka kamiona

ve} u 5, 6 izjutra - kaè kom{ija. Me{tani kaù da su se àlili nadle`nima, nekada su pisali peticije da im postave pe{a~ke prelaze, sada oni postoje, samo {to ih mnogi voza~i previde. âk i nekoliko puta godi{we prelazi budu prefarbani, ali brzo se izliù. Koliko pojedinci brzo voze svedo~e i odvaqeni saobra}ajni znaci. Na pojedinim mestima stoje samo postoqa i jedino pa`qiv posmatra~ moè da uo~i da je tu nekada bio znak. Oni malo zami{qeniji se sapli}u. - Nama nije ni{ta neobi~no da izjutra, kad po|emo na posao, zateknemo razvaqen znak. O odvaqenim ogradama ne mogu vi{e ni da govorim. Skoro da nema dvori{ta na kojima nisu stradale. Evo mom kom{iji je nedavo uleteo kombi u dvori{te. I to nije bilo prvi put da su mu slomili

ogradu. Sada je ve} popravqena. Na{a ku}a je, sre}om, malo uzdignuta od trotoara i nemamo takvih problema, ali zato, kao pe{aci sklawamo se bahatim voza~ima i sa trotoara, ako imamo gde. Svako jutro sam upla{ena kada vodim decu u vrti}. Se}am se da smo se nekada u ovoj ulici sankali, i{li nesmetano u {kolu. Sada, deca idu u {kolu zaobilaznim putem. Jeste blatwav, ali je sigurniji - pri~a je jo{ jedne me{tanke. Ka`u oni, po{to ova ulica nije obi~na gradska saobra}ajnica ne mogu da budu postavqeni le`e}i policajci, a zna~ili bi im mnogo. - Te{ka su vremena i ne volim da iko pla}a kazne, ali uveren sam da bi nam pomogle i ~e{}e kontrole saobra}ajne policije. Dodu{e, voza~i kada vide policajce, uspore, a ~im wih nema, nastavqaju po sta-

NIT JE CRVENO, NIT JE ZELENO

KRAJWE VREME ZA „KUPAWE” Semafori na raskrsnici Dr Dragi{e Mi{ovi}a, Bir~aninove i Trnavske ulice vape za sun|erom i pra{kom emilosrdno zimsko sunce zadaje glavoboqu i najrevnosnijoj doma}ici, kada dopre u stan i otkrije svaku ~esticu pra{ine, neizglancane ili natalo`ene tragove na staklu i name{taju. Jo{ ve}e glavoboqe imaju pe{aci i voza~i sa osun~anim i nadasve, prqavim semaforima. Em, {to mnogi ne mogu dobro da vide da li je ukqu~eno zeleno ili crveno svetlo, em im pogled zapqusnu crni, natalo`eni slojevi pra{ine i kojekakve prqav{tine. Na pojedinim signalizacijama u gradu zalepqene su i mawe nalepnice. Ranije su lepqene na saobra}ajnim znacima, donekle je mawe zlo. Dodu{e, nisu ni ovako odmah uo~qive, ali {to ih

marketing 032/342-276

ba{ zalepiste na zelenoj signalizaciji?!!! Ili su to najjeftiniji reklamni panoi?!!! Ali, nisu uo~qive iz prve. - Da sam malo bliè, donela bih stolicu i krpe da makar o~istim signalizacije za pe{ake. êsto prolazim ovom raskrsnicom i kada je osun~ano, gledam kako se drugi qudi kre}u. Ako sam sama na pe{a~kom prelazu, uhvati me panika, tek iza ovih slojeva prqav{tine nazirem zeleno ili crveno svetlo. Da su ~istiji, makar bih razlikovala koje je svetlo ja~e - komentari{e penzionerka Milena J. Padaju li ove pojave u o~i jedino starijim sugra|anima ili bi samo oni uzeli krpu u ruke? Ako oni koji su zaduèni za ~i{}ewe semafora ne budu reagovali, mo`da i penzioneri uzmu da o~iste ove semafore na vrlo prometnoj raskrsnici. Ima ih jo{ prqavih, nije ovo usamqen primer, ali ba{ on upade u o~i. Z. J.

Popravqena po ko zna koji put

Nekad bio saobra}ajni znak

rom. U svakom slu~aju, mawa je {teta platiti kaznu, nego ubiti ~oveka. Svojevremeno sam radio kao voza~ i znam kakva su pravila za naseqena mesta. No, xaba je govoriti bahatima da nisu na trkama. Mi smo za saradwu, prihvati}emo svaku vrstu pomo}i koja bi mogla da nam se pru`i.

Ipak, postoje saobra}ajni in`eweri, stru~waci. Xaba je da mi pri~amo {ta bismo mogli da uradimo smatraju `iteqi Ulice Radovana Jovanovi}a. Do tada, za wih }e ovo biti i daqe ulica straha. Ako ni{ta drugo, makar i da upozore putnike koji ovuda ne prolaze svakodnevno. Z. J.

POJA^ANE KONTROLE NA ALKOHOL

U [PICU OTKRIVENO PET VOZA^A

ro{log ~etvrtka, u Ulici Dr Dragi{e Mi{ovi}a, ~a~anska saobra}ajna policija poja~ano je kontrolisala saobra}aj. Prevashodni ciq te kontole bio je otkrivawe i sankcionisawe voza~a pod dejstvom alkohola. Za sat vremena, od 14,30 do 15,30 ~asova, otkriveno je pet voza~a koji su vozilima upravqali u alkoholisanom stawu. Kako je navedeno u saop{tewu Policijske uprave ^a~ak, protiv wih }e biti preduzete zakonom propisane mere. Saobra}ajna policija najavquje i da }e narednih dana poja~ati kontrolu na svim putnim pravcima u Moravi~kom okrugu.

KULTURA

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

PREDSTAVQEN SEDMI ROMAN MI]A MILOVANOVI]A - Izdava~ sabranih romana autora je IK “Legenda” â~ak rojni i verni ~itaoci kwiga ~a~anskog kwièvnika Mi}a Milovanovi}a okupili su se pro{log petka na promociji wegovog sedmog romana nazvanog “Hodo~a{}e u zemqi vukova”, koji je u okviru izdavawa wegovih “sabranih romana” kao svojevrsni izdava~ki poduhvat, objavila Izdava~ka ku}a “Legenda”. Tesan je bio hol O[ “Filip Filipovi}”, iz koje je pisac oti{ao u penziju nakon zaokruène prosvetne karijere, da primi sve qubiteqe Mi}inih romana, veoma traènih kod izdava~a i na posledwem Beogradskom sajmu kwiga. I ovaj roman, ve{to dramatur{ki vo|en, ima dokumentarnu podlogu. Zasnovan je, po re~ima autora, na istinitoj pri~i, koju je otkrio tragom novinske vesti, a “nosi” ga u sebi ve} petnaestak godina. Vest se odnosila na patwu devoj~ice obolele od cerebralne paralize, kojoj su prijateqi bili golubovi. Hranila ih je, tap{ala im, radovala im se. Ali, kom{ijama na Dor}olu su zasmetali, ga|ali su ih da ih oteraju, polivali vrelom vodom, ubijali vazdu{nim pu{kama, letelo je krvavo perje... Zbog svoje duboke emotivnosti, devoj~ica je izgubila mo} govora. Otac napu{ta dobar posao i vra}a se u postojbinu predaka, na planinu Rogoznu, nedaleko od Novog Pazara. Govore}i o romanu, pesnikiwa Rada Paunovi}, recenzent, istakla je “duboko psiholo{ko ponirawe u svaki lik romana”, kao ve} etabliranu ve{tinu ovog pisca, koji je i nagla{eno poetizovan, jer je on istovremeno i pesnik. Pri~a o Mihailu i Violeti je “pri~a o dva Jova, dva gotovo biblijska lika po patwi i stradawu, koja u

“HODO^A[]E U ZEMQI VUKOVA”

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i od naredne srede u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Ivan Iva~kovi}

PISMA IZ TAJNOG GRADA

surovom vremenu, nalaze uto~i{te daleko od civilizacije”, rekla je profesorka Gimnazije Aleksandra Mi{i}, temeqno analiziraju}i ovo izdawe, napomiwu}i da je to roman-hronika, sude}i po dinamici doga|aja koji se susti`u, a odlikuje ga obiqe deskriptivnih, qubavnih, religioznih i psiholo{kih motiva. - Violeta sa slepim ocem optere}enim bremenom stra{nog zlo~ina, gri`e savesti i u svesti zale|enom slikom osmogodi{we devoj~ice koju je zaklao, i Mihailo, sa nepokretnim i nemim detetom, ~ovek stradalnik, protagonisti su ovog romana. Radwa po~iwe nakon Drugog svetskog rata, kada se po {umama jo{ kriju razbijene ~etni~ke grupice, a zavr{ava se u na{em vremenu, tako {to narativni sloj privode kraju deca glavnih junaka. U stra{nom bolu, junaci romana biju bitku za ono malo du{e, malo sre}e pod nebeskim svodom, sve dok sudbina

ponovo ne ume{a svoje prste. Nepokretna devoj~ica Sawa, posta}e u svesti starca Jelena, koju je ubio i kojoj se posvetio, iskupquju}i svoju du{u rekla je Aleksandra Mi{i}. Citirawem odlomka iz Jevan|eqa o Mateju u kome Hristos kaè: “Evo, ja vas {aqem kao ovce me|u vukove. Budite, dakle, mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi...”, ona razvija analizu simbolike ìvotiwa, koje imaju svoje mesto u ovom rukopisu napomiwu}i da “sve moè biti vuk”. U programu, koji je pripremila Olivera Labudovi}, profesor srpskog jezika {kole doma}ina, u~estvovali su sada{wi i biv{i u~enici, a prigodnim recitalom i muzikom oglasili su se: Marta Krupe`, Konstantin Pavlovi}, Anastasija Vasilijevi}, Ivan Roganovi}, Ivan Munitlak, i muzi~ari Marija @ujovi} i Milutin Strizovi}. Z. L. S.

Na margini glavne teme – muzike – Iva~kovi} govori o dru{tvu i slomu morala, ne samo kod nas nego i u svetu. Predstavqaju}i neke od svojih omiqenih grupa i izvo|a~a, on pi{e o tri generacije: sopstvenoj, koja je sedamdesetih „ginula“ na prvim ùrkama slu{aju}i naivne pop singlove, a devedesetih ginula na frontovima krvavog jugoslovenskog rata, zatim onoj koja je odrasla devedesetih „uz finale ratnog plej-ofa izme|u Uì~ke republike i Ravne gore“ i, najzad, onoj koja je stasala pod la`nim, zubatim suncem kakvo je nad Srbijom iza{lo 5. oktobra 2000. Kroz formu pisama i dnevni~kih beleàka, izrazito sentimentalan kada govori o zlatnim danima popularne muzike i svoje generacije, ali i nepotkupqivo o{tar kad secira anomalije devedesetih i novog milenijuma, Iva~kovi} ovde ispisuje neke od svojih najboqih tekstova.

USPE[NA „NO] KWIGE” U „DELFI” KWI@ARI U ^A^KU

NAJTRA@ENIJI „LAGUNINI” NASLOVI edanaesta “No} kwige” u “Delfi” kwiàrama, a deveta u na{em gradu, odràna u petak, 12. decembra od 17 do 24 ~asa, beleì jo{ ve}i uspeh u odnosu na prethodne manifestacije. Mnogi qubiteqi kwige su ve} navikli i sa velikim nestrpqewem o~ekuju ovaj festival, kako bi sebe, zahvaquju}i prihvatqivim popustima, obradovali kupovinom {to ve}eg broja naslova. “Laguna” je kao i uvek ponudila najve}e popuste, od 25 do ~ak 40 odsto. Za jednu kupqenu kwigu popust je bio 25 odsto, za dve 30 odsto, za tri kwige 35 odsto, dok su se ~etiri i vi{e kwiga mo-

gle pazariti sa cenom niòm 40 odsto. Strana izdawa i naslovi doma}ih izdava~a bili su na popustu od 20 odsto, a u ovom segmentu “No}i kwige”, svoje naslove ponudilo je i vi{e od 50 doma}ih izdava~a, kao {to su: “Arhipelag”, “Lom”, “Geopoetika”, “Vulkan”, “ârobna kwiga”, “Kreativni centar” i drugi. - Popust na strane i druge izdava~e nastavqamo i u sedmici nakon “No}i kwige”, tako da jo{ uvek nije kasno da se kupe brojna zanimqiva izdawa po niìm cenama. Najprodavaniji su bili “Lagunini” naslovi: “Prequba” Paola

- Nedeqa i ponedeqak, 21. i 22. decembar - DE^ACI IZ ULICE MARKSA I ENGELSA - doma}i igrani film rediteqa Nikole Vuk~evi}a; Igraju: Mom~ilo Ota{evi}, Ana Sofrenovi}, Emir Haxihafizbegovi}, Neboj{a Glogovaqc...; velika sala u 18 i 20

NAJVE]E TAJNE I MISTERIJE SRBIJE utenti~ne pri~e koje je autor prikupqao tokom dugogodi{weg novinarskog rada, putuju}i Srbijom i susre}u}i se sa neobi~nim qudima i ~udnovatim doga|ajima, ispri~ane jednostavnim, svakome razumqivim jezikom i originalnim stilom. Bez pretenzija da objasni ono {to se ne moè objasniti, ali i bez namere da pre}uti ono {to mnogi pre wega jesu. Doga|aji i mesta opisani u kwizi su istiniti, a imena aktera su u pojedinim pri~ama izmewena iz razumqivih razloga. Pri~e su zabeleène {irom Srbije, od Vojvodine, [umadije, Ma~ve i Brani~eva, do krajweg juga Srbije. Aleksandar Sa{a Igwatovi} je sve ispri~ao iz sopstvenog iskustva: opisao doga|aje onako kako ih je video i doìveo. Kwiga je oboga}ena fotografijama. U pripremi je dokumentarno-igrani TV serijal Najve}e tajne i misterije Srbije.

Koeqa, “Kainov o`iqak”, Andri}evi romani, “Spas” I i II deo, ali i brojni serijali ili vi{etomni romani, jer na ovakvim popustima su gotovo upola jeftiniji. Po prvi put je u popust bio ukqu~en i gift program, pa je ovaj asorti-

man mogao biti kupovan po cenama niìm za 10 odsto. Naravno, uz svaku kupovinu su deqeni pokloni i druga iznena|ewa - kaè Katarina Simenunovi}, {ef “Delfi” kwiàre u â~ku. Z. L. S.

VODI^ KROZ GRADSKA DE[AVAWA

DOM KULTURE

Aleksandar Sa{a Igwatovi}

~asova - Ponedeqak, 22. decembar "O^EVINA", predstavqawe kwige Milenka Paji}a, laureata nagrada "Laza Kosti}" i "Ivo Andri}". O kwizi govore Petar Arbutina, kw. kriti~ar i autor. Odlomke ~ita gliumac Ba}ko Bukumirovi}; mala sala u 19 ~asova - Utorak, 23. decembar -

\UROLOGIJA - [IO I GA \URA, monodrama popularnog sarajevskog glumca Branka \uri}a \ure; velika sala u 18 i 20 ~asova - ^etvrtak, 25. decembar Tradicionalni novogodi{wi koncert baletskog studija Doma kulture i Baletske {kole "Lujo Davi~o"- oeqewa u ^a~ku; velika sala u 20 ~asova

GORWI MILANOVAC

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

NOV^ANA POMO] ZA ZEMQORADNIKE redsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} zapo~eo je potpisivawe ugovora o nov~anoj pomo}i sa 652 zemqoradnika, ~ije zemqi{te i pomo}ni objekti su o{te}eni u elementarnim nepogodama. - Pored pomo}i koju je Republika Srbija opredelila kroz program za o{te}ene i poru{ene stambene objekte, op{tina Gorwi Milanovac je samostalno donela i programe pomo}i poqoprivrednim proizvo|a~ima za o{te}ene obradive povr{ine i pomo}ne objekte. Sredstva su prikupqena zahvajuju}i donacijama privrede, pojedinaca, udru`ewa i stranih op{tina, ali i dobrim delom iz op{tinskog buxeta. Na{a namera je bila dobra, i mo`da jedinstvena u Srbiji, da rasporedimo ovu vrstu pomo}i, koja je vredna vi{e od 15 miliona dina-

DA SE GUBICI UBLA@E! o{te}ewa na obradivim povr{inama i pomo}nim objektima, jo{ uvek nije kasno da to u~ine. Prijave mogu da podnesu u mesnim kancelarijama ili na pisarnici Op{tinske uprave. Potpisivawe za zemqoradnike iz Gorweg Milanovca i okolnih mesnih za-

jednica obavqeno je u zgradi Op{tine, dok je za me{tane najugo`enijih seoskih sredina organizovano u seoskim mesnim kancelarijama, kako bi se izbegli tro{kovi dolaska me{tana. Novac }e biti preba~en na dostavqene ra~une vlasnika poqoprivrednog zemqi{ta.

TROJE LICA LAK[E POVRE\ENO U VOZILU HITNE POMO]I

ra, a nema ulogu nadoknade, jer smo svesni da je procewena {teta mnogo ve}a. Verujemo da je svaki dinar pomo}i va`an i zna~ajno je

da se bar u jednom delu gubici ubla`e - rekao je predsednik op{tine potpisnicima ugovora. Predsednik op{tine je

poru~io da ukoliko ima onih koji nisu podneli prijave, a imaju prebivali{te na gorwomilanova~koj teritoriji i pretrpeli su

U sredu, 17. decembra, oko 6,30 ~asova, na magistralnom putu u mestu Br|ani, op{tina Gorwi Milanovac, dogodila se saobra}ajna nezgoda u kojoj je kombi vozilo novosadskih registarskih oznaka udarilo u zadwi deo vozila hitne pomo}i iz Gorweg Milanovca, koje je bilo upu}eno na intervenciju. U nezgodi su tri lica, koja su se nalazila u vozilu hitne pomo}i, zadobila lake telesne povrede. Uvi|aj su obavili policijski slu`benici SPI ^a~ak.

KULTURA MARATON KRATKOMETRA@NOG FILMA “NAJKRA]I DAN” Nedeqa, 21. decembar, 11 - 24 ~asa, sala Gimnazije i Moderna galerija “Filmkultura”, u saradwi Evropskom filmskom akademijom, organizuje manifestaciju “Najkra}i dan”, filmski maraton revijalnog karaktera, koji }e se odràti 21. decembra u 11 gradova Srbije. Pomenuti datum predstavqa najkra}i dan u godini, kada se u svetu obeleàva Dan kratkometra`nog filma. Za tu priliku, Kulturni centar }e zajedno sa ostalim gradovima u Srbiji organizovati besplatan celodnevni filmski program u sali Gimnazije “Takovski ustanak” i Modernoj galeriji. Program obuhvata: projekcije filmova de~ijeg stvarala{tva, snimqenih u okviru radionica “Mali film” koje organizovane u 10 gradova Srbije (od 10 do 11 sati, sala Gimnazije ), filmsku radionicu za sredwo{kolce, koju vode mladi filmski profesionalci (12:30 - 15:30, Moderna galerija), projekcije odabranih doma}ih filmova koji koketiraju sa ameri~kim filmskim ànrovima - ELDORADO (15:30 - 17:30, Moderna galerija), projekcije doma}ih filmova - jedan pogled filmskih stvaralaca na istoriju ovih prostora JUTOPIJA (17:30 – 19:30 h, Moderna galerija) i “SHORT MATTERS!” - projekcije najboqih pro{logodi{wih kratkih filmova po izboru Evropske filmske akademije (19:30 – 24:00, Moderna galerija)

studija” nastupi}e uz najpoznatije strit dens i hip-hop numere.

IZLO@BA POLAZNIKA SLIKARSKE RADIONICE “ZVEZDA-HELIOS” Ponedeqak, 22. decembar, 18 sati, Likovna galerija Kompanija “Zvezda - Helios” i Kulturni centar organizuju u ponedeqak, 22. decembra, od 18 sati redovnu godi{wu izlo`bu likovnih ostvarewa polaznika slikarske radionice “Zvezda-Helios”. Slikarska radionica “Zvezda - Helios” okupqa u~enike, {kolskog uzrasta. Program radionice je osmi{qen na principu modernih likovnih ateqea, gde deca, sli~nih interesovawa, na zabavan i kreativan na~in upoznaju svet slikarstva i likovne umetnosti uop{te. Polaznici radionice od 2005. godine vi{e puta su izlagali u Gorwem Milanovcu, a stalna postavka mladih umetnika izlo`ena je u prostorijama “Zvezde - Helios”. Radionica je u~estvovala u mnogim humanitarnim akcijama. Slike mladih umetnika bile su motivi za novogodi{we ~estitke. Sav prihod od prodaje usmerili su u Fond za bolesno dete. Svojim radovima ukrasili su zidove De~jeg odeqewa Bolnice u Gorwem Milanovcu, a qubav prema gradu u kome `ive iskazali su ukra{avawem re~nog keja, oslikavawem potpornog zida.

KONCERT PK “DOMINGO” Nedeqa, 21. decembra, 18 sati, hala “Breza” Polaznici plesnog kluba “Domingo” i “Star dens studija” iz ^a~ka u nedequ, 21. decembra, od 18 sati u hali “Breza” odr`a}e zavr{ni koncert - redovnu godi{wu prezentaciju svoga rada. Koncert je jedinstvena prilika da obe {kole plesa, koje su od nedavno ozvani~ile saradwu i koje u Gorwem Milanovcu rade pri Kulturnom centru, javnosti predstave svoje vi{egodi{we ume}e. Plesne formacije “Dominga” i “Star dens

FILMSKA REVIJA DOBITNIKA NA KONKURSIMA FCS Ponedeqak i utorak / 19 sati / Sala Gimnazije U Sve~anoj sali Gimnazije “Takovski ustanak” u Gorwem Milanovcu 22. i 23. decembra od 19 sati bi}e odr`ana prva Revija filmova dobitnika na konkursima Filmskog centra Srbije. Ulaz na projekcije filmova iz programa “Revije”je slobodan. Projekcijama }e prisustvovati i autori filmova. U prvom izdawu “Revije” program ~ine

filmovi: animirani „[e{ir” Andreja Janevskog (ponedeqak, 22. decembar), kratki igrani „Bakica ho}e ku}i” Bojane Star~evi} (ponedeqak, 22. decembar) i dokumentarni „Restart” Dejana Petrovi}a (ponedeqak, 22. decembar), „Milica” Dragana El~i}a (utorak, 23. decembar), „Koreni zla” @elimira Gvardiola (utorak, 23. decembar) i „Progledawe” Sima Brdara (utorak, 23. decembar). Svi ovi filmovi su dobitnici sredstava na konkursima za sufinansirawe proizvodwe filmova u 2013. i 2014. godini i tematski su potpuno me|usobno razli~iti. U nameri da pomogne u popularizaciji, u javnosti mawe zastupqenih filmskih kategorija: kratki igrani, animirani, dokumentarni i eksperimentalni film, Filmski centar Srbije, u saradwi sa partnerima, pokrenuo je Reviju dobitnika na konkursima koje FCS, kao ustanova kulture od nacionalnog zna~aja, tokom godine sprovodi u ime Ministarstva kulture Republike Srbije. Ova filmska revija bi}e prikazana i u drugim gradovima Srbije i posta}e tradicionalna.

FILM “JEDINI PUT” Utorak, 23. decembar, 18 sati, O[ “Desanka Maksimovi}” Udru`ewe gra|ana “Vido” i Kulturni centar u utorak, 23.decembra u osnovnoj {koli “Desanka Maksimovi}” prikaza}e film „Jedini put“. Re~ je o dokumentarnom filmu koji govori o povla~ewu Srba preko Albanije i boravku i oporavku srpske vojske na ostrvu Krf u Prvom svetskom ratu. Film predstavqa jedinstven omladinski poduhvat u na~inu interpretacije bitnih istorijskih doga|aja u istoriji Srbije 20. veka. Po~etak projekcije je u 18 sati.

PREDSTAVA “CIMET I VANILA” Sreda, 24. decembar, 20 sati, sala Gimnazije Pozori{na predstava “Cimet i vani-

la” u interpretaciji dramskih umetnica Vesne Stankovi}, Milene Vasi} i Du{ice Novakovi}, u sredu, 24. decembra, od 20 sati bi}e izvedena u sali Gimnazije “Takovski ustanak”. Predstavu „Cimet i vanila“ ~ine pri~e o qubavi, strasti i ~e`wi, iz ugla tri ène, razli~itih ìvotnih pri~a i qubavnih iskustava. Duhovito i zabavno, lepr{avo i {armantno, one nas uvode u svoj skriveni svet, gde je sve mogu}e i sve posebno. Svakida{we i nesvakida{we svoje doìvqaje, one nam do~aravaju pesmom, plesom, pri~om… Njihov ~arobni svet koji miri{e na cimet i vanilu, strast i ~e`wu, bol i radost ìvqewa, predstavqaju kroz muzi~ki vremeplov od pesama iz pedesetih, poput „Ljubav i moda“, „Mund harmonika“, „Bikini sa ùtim ta~kicama“, pa pesama „Baj, baj, baj“, „Mansarda“, „Moj si lilihip“, „Pri~a jedne qubavi“... Najpoznatije muzi~ke numere pedesetih, {ezdesetih i sedamdesetih koje se uìvo izvode uz klavirsku pratwu Nenada Azawca pevale su najve}e zvezde onog vremena – Radmila Karaklaji}, Lola Novakovi}, Du{ko Jak{i}, Olivera Markovi}, \or|e Marjanovi}, Gabi Novak, Ljiqana Petrovi} i mnogi drugi. Organizator predstave je Kulturni centar.

KONCERT ZA VIOLINE I KLAVIR ^etvrtak, 25. decembar, 19 sati, Moderna galerija Studenti violine Fakulteta muzi~ke umetnosti u Beogradu iz klase prof. Marka Josifoskog, u ~etvrtak, 25. decembra, odr`a}e koncert u Modernoj galeriji. Na sedmom, zavr{nom koncertu iz koncertnog ciklusa za 2014. godinu koji zajedni~ki organizuju FMU i Kulturni centar, Awa Petkovi}, Du{ko Nikoli}, Sherin Mansouri i Larissa Tere{~enko uz klavirsku pratwu Katarine Haxi Anti} Tati} predstavi}e odabrana dela velikana klasi~ne muzike.

GORWI MILANOVAC

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

ODR@ANA SEDNICA OP[TINSKOG VE]A a sednici Op{tinskog ve}a, odrànoj u petak, 12. decembra, razmatrani su i usvojeni pripremqeni predlozi planova rada sa finansijskim planom za novu 2015. godinu svih javnih preduze}a i ustanova, kao i mesnih zajednica na teritoriji op{tine Gorwi Milanovac. Blagovremenim usvojawem buxeta, kao i predloènih planova, za koje se pretpostavqa da }e dobiti i podr{ku odbornika Skup{tine op{tine krajem decembra, ve} od prvog meseca u nastupaju}oj godini bi}e obezbe|en u potpunosti normalan rad i utro{ak planiranih sredstava, ocenio je predsednika op{tine Milisav Mirkovi} na sednici Op{tinskog ve}a. O predlozima planova rada za nastupaju}u godinu govorili su rukovodioci javnih preduze}a (za puteve, izgradwu, komunalnu higiijenu, vodosnadbevawe, sportske aktivnosti), kao i ustanova (Dom zdravqa, Apoteka, Muzej, Turisti~ka organizacija, Centar za socijalni rad, Kulturni centar, Biblioteka i PU „Sunce“). Gorwomilanova~ka javna preduze}a u narednoj godini }e se uglavnom baviti investicijama, u skladu sa svojim nadle`nostima i raspoloìvim sredstvima, dok }e kod kulturnih ustanova dobar deo godi{weg plana i programa biti posve}en i podre|en pripremama za obeleàvawa velikog jubileja - dva veka od podizawa Drugog srpskog ustanka u Takovu. Na sednici Op{tinskog

USVOJENI PLANOVI RADA JAVNIH PREDUZE]A I USTANOVA ZA 2015. GODINU

ve}a dosta pa`we je posve}eno merama podr{ke gorwomilanova~kom Domu zdravqa, na kojima je intezivno radila op{tinska radna grupa koju je formirao predsednik op{tine. Kako je istakao Mirkovi}, realno stawe u zdravstvu generalno na nivou ~itave republike nije dobro, ali dobro funkcionisawe gorwomilanova~kog Doma zdravqa je od velikog zna~aja za sve gra|ane koji ìve na ovom podru~ju, pa, shodno tome, svi zajedno moraju prona}i na~ina da se problemi u ovoj zdravstvenoj ustanovi kona~no re{e. Predloène mere op{tinske radne grupe se odnose na re{avawe statusa i nadoknada za 29 radnika (lekara, medicinskog i nemedicinskog osobqa), koji nisu aùrirani u republi~ki fond zdravstvenog osigurawa, a za wihova

primawa neophodno je obezbediti dva miliona i sto hiqada dinara mese~no, odnosno 25 miliona godi{we. S obzirom na to da u ovoj godini wihove zarade nisu ispla}ene, a postoji i pet miliona duga iz 2013, jedan broj mladih stru~nih lekara se opredilio da tu`i Dom zdravqa za neizmirene zarade, {to je prouzrokovalo blokadu ra~una i opteretilo normalan rad ove ustanove. - Na predlog radne grupe predvo|ene na~elnicom Op{tinske uprave, mi smo se opredelili za jedno kompromisno re{ewe, najpre da se re{i pitawe sistematskog pregleda sa Bolnicom, da se uradi reprogram duga i ubudu}e procentualno reguli{e koliko kome sredstava pripada, da se sistematski pregledi zaposlenih vrate i realizuju po firmama. Slede}e re{ewe je da se op{tinskim sred-

stvima od janura 2015. godine, u iznosu od planiranih sedam miliona, a onda i dodatnim sredstvima, zapo~ne redovna isplata zarada, ukqu~uju}i i 29 nea`uriranih radnika uz prethodno potpisivawe sporazuma o mirovawu zaostalog duga, koji }e se tokom 2016. godine biti izmiren, a da do tada ne bude otpu{tawa i da se istovremeno po{tuje republi~ka odluka da nema novog primawa. Time bi se obezbedio normalan rad svih ambulanti na ~itavom gorwomilanova~kom terenu. Naravno, mora da se obezbedi puna saradwa formirane radne grupe i predstavnika stru~nih qudi, koje treba da predlo`i Upravni odbog ove zdravstvene ustanove. Meni ostaje obaveza da se {to pre organizuje sastanak rukovodilaca Bolnice i Doma zdravqa, predstavnika upravnih od-

U GORWEM MILANOVCU REALIZOVAN PROGRAM STRU^NE PRAKSE p{tina Gorwi Milanovac, u saradwi sa Nacionalnom slu`bom zapo{qavawa, ve} drugu godinu za redom realizuje program stru~ne prakse na osnovu lokalnog Akcionog plana zapo{qavawa. Za realizaciju ovog programa, zahvaquju}i kome je sta`iralo 20 pripravnika uglavnom pravne i ekonomske struke, kao i diplomaca politi~kih nauka, utro{eno je oko sedam miliona dinara. Stru~no usavr{avawe u proteklih dvanaest meseci pripravnici su obavili u Op{tinskoj upravi i javnim preduze}ima i ustanovama. S obzirom na to da je odlukom Vlade Republike Srbije strogo zabrawen prijem novih radnika, uz preporuku da se smawi broj za-

bora, ministarstava, zdravstvenog osigurawa i ~lanova radne grupe, kako bi smo ovu situaciju ne samo prevazi{li, ve} i dobroj meri re{ili. Tako|e }e biti obavqeni i razgovori sa predstavnicima privrede, tamo gde postoje pojedine ambulante, kao {to su u Takovu, Metalcu, ROC Rudnik, kako bi i oni pomogli. Apelujemo na privrednike da i oni pomognu ovu ustanovu kroz obezbe|ivawe dela opreme rekao je predsednik op{tine. Generalno, da bi se problem razre{io neophodno je da se sve dovede u red, po~ev od participacije usluga, zarada, do kolektivnih i me|uslu`benih odnosa Bolnice i Doma zdravqa, zakqu~ili su ve}nici. Ve}nici su, tako|e, dobili informaciju da je oko ~etiri miliona dinara nov~ane pomo}i raspore|eno za 25 poqoprivrednih proizvo|a~a za sanirawe {tete od poplava na pomo}nim objektima. ^lanovi Ve}a su obave{teni da }e predlog odluke o radnom vremenu ugostiteqskih objekata biti upu}en na doradu, a formirana komisija }e biti dopuwena predstavnicima mladih,

inspekcije, policije, zainteresovanih ugostiteqa, kako bi se do{lo do nekog realnog re{ewa, uz opasku da bi ova problematika trebalo da se uredi jedinstveno na nivou republike. - Smatram da su mladi donekle obezbe|eni u lokalima i od samih vlasnika ugostiteqskih objekata, drugova, obezbe|ewa, a da je opasanije da pribegnu odlasku u druge gradove i dovode sebe u opasnost od mogu}ih saobra}ajnih nezgoda. Istovremeno mislim da bi radno vreme ugostiteqskih objekata trebalo ograni~iti. Na{a obaveza je da prona|emo pravu meru. Treba ~uti i mlade. Nisu ostvarili zaposlewa, nisu re{ili neka egzistencijalna pitawa, ne bi trebalo da im se uskrati da provode neko vreme u kafi}ima. Generalno mislim da nam je omladina dobra i da treba ~uti i wihov glas rekao je predsednik op{tine Mirkovi}. Na sednici je, izme|u ostalog, bilo re~i i o besplatnom prevozu penzionera starijih od 65 godina u autobuskom saobra}aju na teritoriji Op{tine, kao i o izmenama odluke o lokalnim komunalnim taksama.

VEST

OTVORENO KLIZALI[TE U GORWEM MILANOVCU

ZA STA@IRAWE PRIPRAVNIKA SEDAM MILIONA DINARA

poslenih u lokalnoj samoupravi za pet odsto, pripravnici su zavr{ili godi{wu stru~nu praksu, bez mogu}nosti budu}eg zaposlewa. Sa wima je razgovarala na~elnica Op{tin-

ske uprave Gorica Petrovi}, upu}uju}i pohvale za wihovo visoko anga`ovawe u sticawu stru~nog znawa i ostvareni doprinos u radu. Istovremeno, ona je izrazila `aqewe {to Op{tina

nije u mogu}nosti da prima nove radnike, i pored potrebe za prijemom stru~nih qudi odre|enih kadrovskih profila u pojedinim odeqewima. Sopstvena iskustva o poverenim zadacima pojedina~no su izrazili i sami pripravnici, kojima je omogu}eno i polagawe stru~nog dr`avnog ispita o tro{ku op{tine Gorwi Milanovac. Ina~e, odlukom o buxetu op{tine Gorwi Milanovac za 2015. godinu, za podsticaje zapo{qavawu planirana su sredstva u iznosu od deset miliona dinara.

ubiteqi klizawa u Gorwem Milanovcu ponovo }e mo}i da uìvaju u ~arolijama na ledu. Klizali{te, povr{ine 360 metara kvadratnih, otvoreno je u okviru kompleksa JP “Sportsko - rekreativni centar” Gorwi Milanovac. Postavqawe klizali{ta obezbedilo JP “Sportsko – rekreativni centar”, u saradwi sa op{tinom Gorwi Milanovac, tako da }e qubiteqi ovog vida rekreacije mo}i da uìvaju naredna dva meseca. Klizali{te je otvoreno 11. decembra i svi posetioci su toga dana uìvali u besplatnom klizawu. Ina~e, cena kori{}ewa klizali{ta za sat i po vremena iznosi 150 dinara za sve uzrasne kategorije i obuhvata i iznajmqivawe klizaqki.

LU^ANI

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

ALKO GRUPA ZAINTERESOVANA ZA KUPOVINU ILI ZAKUP INDUSTRIJSKOG KOMBINATA U GUÎ Trajno re{ewe za problem Industijskog kombinata Gu~a nemogu}e je brzo izna}i, izjavio je dràvni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanovi} prilikom posete ovom preduze}u koje je u ste~aju. astanku su prisustvovali Miloqub Aleksi}, vlasnik Alko grupe koji je zainteresovan za strate{ko partnerstvo, Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB Bor, Aco Milo{evi}, ste~ajni upravnik IK Gu~a, na~elnik Moravi~kog upravnog okruga Slobodan Jolovi} i predstavnici Odbora poverilaca ove fabrike. Alko grupa je zainteresovana za kupovinu ili zakup IK Gu~a, RTB Bor je sigurno trì{te, ali je za obnavqawe proizvodwe neophodno da se re{e problemi koji su zadesili ovo gu~ko preduze}e. To su bili osnovni zakqu~ci sastanka kome su prisustvovali predstavnici svih zainteresovanih strana. - êka nas naporan period u pregovorima. Aleksi} je zainteresovan za pokretawe proizvodwe, a i dràva ima interes da se radnici vrate na posao - rekao je Stevanovi}, procewuju}i da }e razgovori trajati dugo, jer na ro~i{tu, koje je odràno 8. decembra, nije progla{en bankrot fabrike, {to bi, svakako, ubrzalo proceduru. Stevanovi} je naveo da ova livnica moè biti motor razvoja regiona i da je dobro {to su

NA POTEZU POVERIOCI!

se za pregovara~kim stolom okupili svi akteri postupka. On je, tako|e, istakao da se potencijalnom investitoru moraju dati ta~ni podaci, jer postoje optere}ewa na deo imovine ovog preduze}a. Kako je re~eno na sastanku, Kompanija RTB Bor je zainteresovana za proizvode gu~ke livnice, ali se pre svega moraju re{iti imovinski odnosi, a ukoliko se to uradi na zdravim osnovama, sudbina Kombinata je izvesna, jer }e je kupiti dobra fabrika Alfa plam, naveo je Stevanovi}. Vlasnik Alko grupe, Miroqub Aleksi} ka`e da je zainteresovan za zakup ili kupovinu IK Gu~a, budu}i da je Alfa plam ve-

AKCIJA KRAQEVA^KE ELEKTROSRBIJE “STO MONTERA NA TERENU”

ZA STABILNIJE SNABDEVAWE POTRO[AÂ! a teritoriji op{tine Lu~ani u toku je velika akcija “Sto montera na terenu”, koju realizuje Privredno dru{tvo “ElektroSrbija” Kraqevo u saradwi sa Elektrodistribucijom â~ka i Gu~e. Od ukupno 38 mesnih zajednica op{tine Lu~ani, wih 17 je podnelo zahteve za zamenu stubova niskonaponske mreè. Do sada je obavqeno dve tre}ine ovog velikog posla. Kako je naveo Sr|an \urovi}, direktor PD “ElektroSrbija” Kraqevo, akcija je obuhvatila prebacivawe stare mreè na novu, zamenu starih dotrajalih ku}nih prikqu~aka, u duìni od oko {est kilometara, i rekonstrukciju dalekovoda iz Gu~e prema Vi~i u duìni od 50 kilometara, odnosno zamenu izolacije. Taj dalekovod je na betonskim stubovima imao vrlo lo{u izolaciju. Vrednost izvedenih radova je oko {est miliona dinara. Kada se ovom iznosu pridruè i tro{kovi zamene niskonaponske mreè, ukupna vrednost investicije je 18 miliona dinara. Kako je istakao Milo{ Velanac, predsednik Privremenog organa op{tine Lu~ani, planirano je da se

zameni ukupno 350 stubova niskonaponske mreè i ciq akcije je da se obave {to boqe pripreme za zimski period i stabilno snabdevawe elektri~nom energijom svih potro{a~a na podru~ju Draga~eva. Za mnoga doma}instva u Draga~evu, ova akcija definitivno predstavqa kraj problema, jer su se vrlo ~esto suo~avali sa prekidom u napajawu strujom zbog pada dotrajalih stubova. U akciji u~estvuju ekipe iz Kraqeva, â~ka, Gorweg Milanovca, Uìca, Kru{evca i Jagodine,

sa ukupno 50 vozila. Ina~e, radovima je prethodio sastanak direktora “ElektroSrbije” Sr|ana \urovi}a, direktora Elektrodistribucije ^a~ak i Gu~a, na~elnika Moravi~kog upravnog okruga Slobodana Jolovi}a, predsednika privremenog organa op{tine Lu~ani Milo{a Velanca i predsednika mesnih zajednica. Akcija }e se odvijati sve dok vremenski uslovi dozvoqavaju. Do sada je zameweno vi{e od dve tre}ine dotrajalih stubova niskonaponske mre`e. V. S.

liki proizvo|a~ grejnih tela, {to je razlog da ova fabrika podigne nivo u~e{}a u doma}im livnicama, ali tek nakon re{avawa te{ko}a koje su iskrsle u Kombinatu. Odbor poverilaca nije izglasao bankrotstvo i sada treba ~ekati 90 dana kako bi se povukao slede}i potez. Drugi problem je kompleksniji i odnosi se na to {to je fabrika pod hipotekom u iznosu od 1,6 milijardi dinara. Linije koje operativno treba da rade stavqene su pod zalog i lizing od strane izlu~nih poverilaca, a ve}ina wih je podnela zahtev da ih iznese, rekao je Aleksi}. - To je kompleksan problem, ali nije nere{iv. Vrednost Livnice je, po posledwoj

proceni, 4,5 miliona evra, a dugovi iznose najmawe 20 miliona evra nominalno. Tu su obaveze prema poveriocima, radnicima, dr`avi - rekao je Aleksi}. Sada su na potezu razlu~ni i izlu~ni poverioci, a nakon toga }e se iskristalisati situacija kako bi se donele kona~ne odluke, zakqu~io je Aleksi}. Generalni direktor RTB Bor Blagoje Spaskovski izrazio je spremnost da to preduze}e otkupquje 60 odsto proizvoda Industrijskog kombinata Gu~a, ukoliko se prona|e re{ewe za pokretawe proizvodwe. On je naveo da je RTB Bor sa Livnicom u Gu~i uspe{no poslovao 32 godine i da u periodu wenog stabilnog poslovawa nisu razmi{qali o zalihama. Prema re~ima Slobodana Jolovi}a, na~elnika Moravi~kog upravnog okruga, povratak radnika u pogone Industrijskog kombinata bi}e sigurno obezbe}en u prvoj polovini naredne godine. - U ovom trenutku prakti~no postoje samo pravne pretpostavke i kada se one budu ostvarile bi}e pokrenuta proizvodwa. Mi smo na{li strate{kog partnera i kupca, koji }e da obnovi proizvodwu u Livnici i uvede nove proizvodne programe, {to bi omogu}ilo upo{qavawe 300 do 350 qudi i doprinelo uve}awu prihoda lu~anske op{tine - zakqu~io je Jolovi}. V. S.

SAOP[TEWE GG “ JEDAN TIM”

DRUGAÎJI OD OSTALIH Kako se navodi u saop{tewu koje je stiglo u na{u redakciju, Grupa gra|ana “Jedan tim” je najmla|a organizacija na politi~koj sceni op{tine Lu~ani, koja je formirana samo nekoliko nedeqa pred odràvawe vanrednih lokalnih izbora. JEDAN TIM sve svoje kandidate predstavqa glavom i bradom, “za razliku od onih koji svoje favorite kriju od gra|ana, dovode}i mawe upu}ene bira~e u dilemu da li da glasaju za premijera ili za nekog od ministara Vlade Srbije, iako oni nisu rezidenti lu~anske Op{tine i nemaju pravo u~e{}a na predstoje}im izborima”. “Svesni smo da su ovi izbori borba Davida i Golijata. Sa jedne strane su politi~ari sa dugogodi{wim iskustvom, koji se nalaze na visokim dràvnim funkcijama i iza sebe imaju neograni~en buxet (koji ina~e pripada svim gra|anima Srbije), kojim pla}aju razne agencije da im vode kampawu i armiju qudi iz raznih krajeva Srbije koji su pla}eni da rade na terenu. U korist dnevne politike privatizuju se javna preduze}a (EPS), a mesne zajednice, koje bi trebalo da sluè svim gra|anima,

pretvaraju u izborne {tabove. Sa druge strane smo mi, grupa gra|ana koja se organizovala neposredno pred izbore, raspolaèmo vrlo ograni~enim brojem operativaca i vrlo skromnim sredstvima, ali imamo svoje adute: jedinstvo, iskrenost, predanost, duh, stru~nost i gra|ansku hrabrost, koja je ovih dana potrebna da bi se uop{te iza{lo na ’crtu’. Zato i smatramo da je pobeda mogu}a. Nadamo se da postoji jo{ uvek dovoqno qudi poput nas, koji se ne}e upla{iti pritiska, pristati na ucene, prodati svoj glas. Pozivamo sve gra|ane na{e op{tine da nas podrè i da nam pomognu da do|emo da ciqa, do pobede o kojoj bi svi pisali. A, da. Izvinite, ovo je Srbija. Ipak ne bi ba{ svi pisali”, kaè se u saop{tewu GG “Jedan tim”. Kako je re~eno u drugom saop{tewu, Grupa gra|ana „Jedan tim“ je formirana sa ciqem da se bavi lokalnom politikom i lokalnim problemima stanovnika op{tine Lu~ani, {to je dokazala nude}i konkretna re{ewa, koja je gra|anima predstavila tokom dosada{we kampawe. Ipak, delovawe velikog broja ministara aktuelnog sa-

ziva Vlade Srbije podstaklo ih je da ponude jo{ jedno konkretno re{ewe. “Predla`emo Vladi Srbije da svoje sedi{te privremeno (do 28. decembra) preseli u na{u op{tinu, jer smatramo da bi takav potez bio vi{estruko svrsishodan. Sednice Vlade, koje bi se odr`avale u Lu~anima ili Gu~i, bile bi u punom sastavu, jer su pojedini ministri ve} danima u na{oj op{tini i nisu u mogu}nosti da prisustvuju zasedawima u Beogradu. Ovaj potez bi doveo i do zna~ajnih u{teda u buxetu, jer se trenutno ogromna sredstva tro{e na “slu`bena” putovawa ministara na relacijama Beograd - Lu~ani i Beograd - Gu~a. Tako|e, smatramo da bi bilo najpo{tenije da se sredstva do kojih bi se do{lo pomenutom racionalizacijom uplate na ra~un buxeta Op{tine Lu~ani, jer bi se na taj na~in bar delimi~no nadoknadila {teta koju su svojim delovawem prouzrokovali vode}i qudi sa aktuelnih izbornih listama stranaka koje trenutno participiraju u Vladi Srbije”, navodi se, izme|u ostalog, u saop{tewu GG “Jedan tim”. V. S.

LU^ANI

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

NOVA SRBIJA PREDSTAVILA PROGRAM I ODBORNI^KE KANDIDATE U GU^I

NARODNI POSLANIK ZORAN BABI] POSETIO DRAGA^EVO

ZA UBRZANI PRIVREDNI RAZVOJ DRAGA^EVA

POZVAO GRA\ANE DA PODR@E IZBORNU LISTU NAPREDWAKA

prisustvu predsednika Nove Srbije Velimira Ili}a, visokih funkcionera, ~lanova i pristalica stranke, u Gu~i su 11. decembra osve}ene i otvorene nove prostorije stranke. Prisutnima se obratio Velimir Ili}, predsednik NS i ministar bez portfeqa, resorno zadu`en za vanredne situacije. Osvrnuo se na dosada{wi tok predizborne kampawe za lokalne izbore u Lu~anima i izrazio zadovoqstvo onim {to je NS do sada u~inila na planu afirmacije programskih ciqeva stranke u svakodnevnom kontaktu sa gra|anima Draga~eva. Predsednik Nove Srbije je istakao da se izborna lista NS, pod rednim brojem 4, zala`e za ubrzani privredni razvoj ~itavog Draga~eva, uz skoru revitalizaciju proizvodnog procesa, obnavqawe rada i zapo{qavawe ve}eg broja radnika u Industrijskom kombinatu Gu~a. Ili} je govorio i o velikim razvojnim mogu}nostima op{tine Lu~ani, pre svega u oblasti poqoprivrede i turizma. Predsednik Nove Srbije je i ovoga puta kritikovao prvog kandidata na izbornoj listi SNS, Slobodana Jolovi}a, podse}aju}i, kako se izrazio, “na sve wegove propu{tene prilike da se Draga~evo na mapi Srbije pozicionira kao regija sa odli~nim privrednim ambijentom”. Tako|e, Ili} je rekao da Privremeni organ op{tine Lu~ani “svakodnevno izlazi iz okvira svojih ovla{}ewa i donosi neza-

konite odluke, koje mogu imati nesagledive i dalekose`ne posledice” i da je wegov rad pod apsolutnom kontrolom Jolovi}a. Predsednik Nove Srbije je pozvao gra|ane Draga~eva da na predstoje}im izborima svojim glasovima masovno podr`e izbornu listu pod rednim brojem 4, NOVA SRBIJA - VELIMIR ILI]. Prisutnima se obratila i dr Zorica Kova~evi}, predsednica OO Nove Srbije Draga~evo, koja je istakla da wihova stranka svakodnevno vodi aktivnu kampawu {irom Draga~eva, obilaze}i svako mesto na teritoriji op{tine, promovi{u}i svoj politi~ki program i govore}i gra|anima punu istinu. Dr Kova~evi} je izrazila uverewe da }e gra|ani 28. decembra umeti da prepoznaju i nagrade sve ono {to je Nova Srbija, na ~elu sa svojim predsednikom, u~inila u prethodnom periodu i da }e izborni rezultat stranke biti odli~an. V. S.

Podr{ku izbornoj listi SNS-a za lokalne izbore u Lu~anima, pro{log vikenda, dao je i narodni poslanik Zoran Babi}, {ef poslani~ke grupe napredwaka u republi~kom parlamentu. “Odborni~ka lista SNS ima nameru da od Draga~eva napravi mesto u koje se ne dolazi samo jednom godi{we - na Sabor truba~a. Zbog toga je ovoj op{tini potrebna dobra infrastruktura i puno novih radnih mesta, a to moè da obezbedi samo odborni~ka lista Srpske napredne stranke”, izjavio je narodni poslanik Babi}, prilikom posete Lu~anima, pozivaju}i gra|ane da na izbore iza|u u {to ve}em broju, kao {to su to u~inili na parlamentarnim izborima, da podrè listu, koja u Draga~evo donosi odgovornije qude i po{teniju politiku, koja }e obezbediti vi{e radnih mesta i boqe uslove ìvota. Osvr}u}i se na odluku predsednika Nove Srbije Velimira Ili}a, da wegova stranka na izbore u Lu~anima iza|e samo-

stalno, Babi} je istakao da SNS uvek i svuda traì prijateqe, zarad boqeg pozicionirawa na{e zemqe, obezbe|ivawa investicija i novih radnih mesta. “Lider NS Velimir Ili}, misli da je mo}an i da mu ne trebaju prijateqi i SNS, ali to mnogo vi{e govori o wemu, nego o nama. Mi smo i u Vrbasu i drugim lokalnim sredinama prihvatali Novu Srbiju, iako je nema ni u tragovima prema podr{ci gra|ana, jer negujemo i po{tujemo prijateqe” naveo je Babi}. On je, tako|e, istakao da je SNS jedna velika porodica. “Ukoliko bilo ko èli i ho}e da po{tuje SNS, nema odvajawa. Mora da po{tuje i gospodina Vu~i}a i sve qude iz wegovog tima. Ne moè da kaè da ho}e Vu~i}a, a ne}e Jolovi}a. U ovom trenutku tim Aleksandra Vu~i}a nije samo SNS, ve} svi qudi u Srbiji koji daju podr{ku wegovoj politici i reformama koje sprovodi”, zakqu~io je Babi}. V. S.

“DIREKCIJA ZA IZGRADWU” OBAVILA PRIPREME ZA ZIMSKU SEZONU

ZA PUTEVE VI[E SREDSTAVA U NAREDNOJ GODINI! vo|ewem automatskog upravqawa i regualcije nivoa vodosistema “Rzav”, “rzavku” su nedavno dobili i gra|ani Mesne zajednice Dqin. Realizacijom ove zavr{ne faze sveukupnog vodosistema, stvoreni su uslovi da za nekoliko dana, nakon dezinfekcije sistema i neophodnih analiza, zdravu pija}u vodu dobiju i mesne zajednice Veles, Draga~ica i jedan deo sela Gu~a. Kako navodi Nenad Matija{evi}, direktor “Direkcije za izgradwu”, automatsko upravqawe i regulacija nivoa vodosistema je jedan od najzna~ajnijih projekta, koji je realizovan u ovoj godini. Za wega je izdvojeno i nedavno ispla}eno devet miliona dinara. Tehni~ka voda je dovedena i u mesne zajednice Negri{ori, Du~alovi}i, Markovica i Rtari. O~ekuje se da }e dezinfekcija sistema biti zavr{ena vrlo brzo, uprkos lo{im vremenskim uslovima, pa }e i gra|ani navedenih mesnih zajednica dobiti zdravu pija}u vodu po~etkom naredne godine. - Planom i programom poslovawa na{eg preduze}a predvi|ena su sredstva za nastavak realizacije vodosistema “Rzav” u mesnim zajednicama Lu~ani (selo) i Lisice. Iako imamo skroman kapacitet, kako u pogledu qudskih resursa (15 radnika), tako i tehni~ke opremqenosti (imamo skip, kamion, dva traktora), i u narednom periodu ulo`i}emo maksimum napora da uspe{no odgovorimo na sve zahteve rukovode}ih organa Op{tine i gra|ana mesnih zajednica. Moram da napomenem, mi smo indirektni korisnici buxeta, tako da i na{e poslovawe zavisi od raspolo`ivih sredstava - istakao je Matija{evi}. Direktor “Direkcije” navodi da je ova godina bila izuzetno te{ka zbog poplava koje su u vi{e navrata zahvatile pojedina podru~ja op{tine Lu~ani. - Na{e preduze}e se aktivno ukqu~ilo u odbranu od poplava, a kasnije i u sanaciju terena. Zbog u~estalih ki{nih padavina, sva klizi{ta i odroni, koje smo sopstvenim snagama sanirali, pono-

vo su se aktivirali. Na àlost, nismo bili u mogu}nosti da posledice pomenutih elementarnih nepogoda saniramo u celosti, zbog ograni~enih finansijskih sredstava - rekao je Matija{evi}. [to se ti~e putne mreè, Matija{evi} napomiwe da je odràvawe op{tinskih saobra}ajnica bilo izuzetno oteàno zbog razu|enosti i nepovoqne konfiguracije terena, kao i limitiranih finansijskih sredstava. Za odràvawe puteva u ovoj godini izdvojeno je pet miliona dinara. Iz tih sredstava saniran je op{tinski put Lu~ani - Dowa Kravarica. Kada je re~ o zimskom odràvawu saobra}ajnica, “Direkcija” sopstvenim resursima odràva 60 kilometara op{tinskih puteva, ulice u varo{icama Lu~ani, Gu~a i Kotraà, a jo{ 60 kilometara putne mreè na osnovu raspisanog tendera dodelila je podizvo|a~u, za{ta je predvi|eno {est miliona dinara. Kako isti~e, Matija{evi}, novim planom i programom poslovawa “Direkcije” za 2015. godinu opredeqena su mnogo ve}a finansijska sredstva za odràvawe op{tinskih puteva, kako bi ìteqima Draga~eva bila obezbe|ena normalna saobra}ajna komunikacija. Ura|eni su i projekti za putne pravce Dqin Pilatovi}i, Lukovi}i - Mirosaqci, kao i za ulice u Lu~anima, za koje se o~ekuje finansijska podr{ka od Vlade Republike Srbije. V. S.

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

Dragi moji Draga~evci,

Put ^a~ak - Zeoke - Gu~a

Reka Belica i sportski centar u Gu~i

Put ^a~ak - Grab - Gu~a Belica - Kriva~a Brest

Most u Kotra`i Dowa Kravarica - Vajati

Kru`ni tok u Gu~i Gora~i}i - Guberevci

Kru`ni tok u Belici Dowa Kravarica - Lis

Glavna ulica i kanalizacija u Kotra`i

Put u Mileki}ima, Dowa Kravarica

KAKO NAROD KA@E! NOVA SRBIJA - VELIMIR ILI]

LU^ANI

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

PROMOCIJA IZBORNE LISTE DVERI, POQOPRIVREDNICI I OMLADINA ZA SPAS NA[E OP[TINE

DVERI ]E BRANITI BOJE OPOZICIJE ako se navodi u saop{tewu Izbornog {taba Pokreta Dveri, koje je stiglo u na{u redakciju, izborna lista pod rednim brojem 3. na predstoje}im lokalnim izborima u op{tini Lu~ani: Dveri, poqoprivrednici i omladina za spas na{e op{tine - Milan Parezanovi}, odràla je 14. i 15. decembra veoma uspe{ne i pose}ene promocije u Lu~anima, Gu~i, Kotraì i Lukovi}ima. Gra|anima su se obratili mr Vladimir Dimitrijevi}, kwièvnik i profesor iz â~ka, Dragan ]endi}, predsednik GO Ravnogorskog pokreta u â~ku, ~lan Stare{instva Pokreta Dveri Bo{ko Obradovi}, Aleksandar Tanaskovi}, odbornik Dveri u Skup{tini grada â~ka, kao i kandidati za odbornike na ovoj listi: Aco Lukovi}, diplomirani ekonomista i najve}i proizvo|a~ maline, Perica Velisavqevi}, poqoprivrednik iz Doweg Dubca, Milan Radi~evi}, master ekonomista i mladi poqoprivrednik iz Milatovi}a, i nosilac liste Milan Parezanovi}, diplomirani ekonomista iz Gu~e. Kako je istaknuto tom prilikom, osnovni ciqevi ove izborne liste sadràni su u te`wi ka da-

marketing 032/342-276

qem pove}avawu poqoprivrednih subvencija u op{tini Lu~ani, otvarawu kancelarija za agrar i privredu, pomo}i poqoprivrednicima kroz savetodavnu slu`bu i pri izradi projekata, partnerski odnos sa draga~evskom privredom, kao i ve}a socijalna davawa, sa posebnim naglaskom na pove}anim naknadama za svako novoro|en~e, i proporcijalnim pove}awem naknada za svako naredno dete u porodici. Posebno je istaknuta `eqa da se lokalna samouprava modernizuje i ostvari ~vr{}e veze i saradwu sa dijasporom, kao i qudima koji su se iz op{tine Lu~ani iselili u druge krajeve Srbije. Ukazano je i na pogubne posledice

delovawa ranijih politi~kih garnitura u op{tini Lu~ani, gde je u posledwih deceniju i po uga{eno 20 odsto doma}instava i nestalo 20 odsto stanovni{tva, i izra`eno o~ekivawe da }e gra|ani podr`ati smenu politi~kih generacija i nove i nekompromitovane qude u politici. Bo{ko Obradovi}, ~lan Stare{instva Pokreta Dveri, istakao je tri kqu~ne razlike izme|u wihove i ostalih listi koje u~estvuju na predstoje}im izborima. - U javnosti do sada uop{te nije prime}eno da na lokalne izbore u op{tini Lu~ani ne izlazi niti jedna politi~ka stranka opozicije, izuzev Pokreta Dveri. Na ovim

izborima ne}e u~estvovati Pajti}eva DS, Tadi}ev SDS, kao ni DSS, SRS, LDP i URS. Dveri }e tako braniti boje opozicije u Srbiji. Sve druge politi~ke stranke koje u~estvuju na izborima su stranke vlasti i zato pozivamo bira~e drugih opozicionih politi~kih stranaka da podr`e izbornu listu pod rednim brojem 3, jer }e odbornici Dveri zastupati i wihove interese u budu}em sazivu Skup{tine op{tine Lu~ani. Druga bitna razlika je da su jedino Dveri istakle nosioca izborne liste iz Draga~eva. Ostale politi~ke stranke su se sakrile iza svojih lidera Vu~i}a, Da~i}a i Ili}a, i ne smeju da iza|u sa svojim kandidatima za predsednika op{tine. Na{a lista pod rednim brojem 3 kandiduje Milana Parezanovi}a za predsednika op{tine Lu~anima, dok predsednici ove op{tine sigurno ne}e biti ni Vu~i}, ni Da~i}, ni Velimir Ili}, koji }e zaboraviti Draga~evo ~im pro|e predizborna kampawa. I tre}a, i mo`da kqu~na razlika izme|u Dveri i ostalih politi~kih stranaka, jeste u tome da jedino glas za Dveri nije glas za Slobodana Jolovi}a - rekao je Obradovi}. On je dodao da “jedino Dveri imaju realan program za spas Draga~eva i najozbiqniju listu odborni~kih kandidata, dok drugi nude la`na obe}awa i kriju svoje kandidate iza strana~kih lidera”. V. S.

SAOP[TEWE IZ OP[TINSKOG ODBORA SRPSKOG POKRETA OBNOVE LU^ANI

NE UÊSTVUJE NA IZBORIMA! ako stoji u saop{tewu koje je 12. decembra stiglo u redakciju “â~anskog glasa”, Op{tinski odbor Srpskog pokreta obnove Lu~ani je doneo je odluku da ne u~estvuje na predstoje}im lokalnim izborima raspisanim za 28. decembar. “Kampawa koja se trenutno vodi po mnogo ~emu podse}a na devedesete, kada je SPO bio predvodnik borbe za demokratiju. Gra|ani u op{tini Lu~ani su svedoci svakodnevne presije aktivista koji ne ìve na teritoriji op{tine, zvawa telefonom iz Beograda, pretwi otkazima, gde javna preduze}a u~estvuju u kampawi... Svemu ovome treba dodati i nezakonit rad Privremenog organa koji je postavila Vlada Republike Srbije. Poni{tene su skoro sve odluke prethodne Skup{tine, pi{u se krivi~ne prijave za funkcionere pro{log saziva, smewena je Op{tinska izborna komisija, a u nizu nezakonitih odluka nalazi se i smena na~elnice Op{tinske uprave Dragane Lazarevi}. Javno pozivamo dràvne organe da hitno ispitaju rad Privremenog organa op{tine Lu~ani. SPO, ipak, poziva gra|ane, ~lanove i simpatizere stranke da 28. decembra iza|u na izbore i svoj glas daju izbornim listama ~iji se nosioci ne kriju iza lidera iz Beograda”, re~eno je u saop{tewu OO SPO “Draga~evo” Lu~ani. V. S

IVAWICA

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

FORUM O RAZVOJU REZERVATA BIOSFERE „GOLIJA-STUDENICA“ konaku manastira “Studenica” odràn je forum o razvoju rezervata biosfere “Golija-Studenica”, koji su organizovali Ministarstvo poqoprivrede i za{tite ìvotne sredine, Zavod za za{titu prirode, JP “Srbija{ume” i Svetski fond za prirodu u Srbiji. Forum je okupio korisnike iz op{tina i gradova na ~ijem se podru~ju nalazi rezervat: Ivawice, Ra{ke, Sjenice, Kraqeva i Novog Pazara. Ciq foruma bio je da se uspostavi mehanizam upravqawa rezervatom koji bi unapredio wihovo partnerstvo i u~e{}e, a pogotovo poloàj i ulogu lokalnog stanovni{tva. Pomo}nik ministra poqoprivrede i za{tite ìvotne sredine Slobodan Erdeqan obe}ao je maksimalnu podr{ku dràve: - Na{ ciq je da u narednom periodu imamo {to vi{e za{ti}enih podru~ja, jer to je bogatstvo koje moramo da sa~uvamo i odrìmo na na{em podru~ju. U toku pro{le godine smo proglasili deset novih za{ti}enih podru~ja, tako da sada raspolaèmo sa ukup-

POTREBNA STALNA BRIGA O ZA[TI]ENIM PODRU^JIMA nacioni savet konstatovao da samo delimi~no ispuwava potrebne kriterijume, postoji rizik da

no 63. Republika Srbija svake godine odvaja odre|ena sredstva za wihovo sufinansirawe. Pro-

{le godine smo finansirali sa 160 miliona. U narednom buxetu planirano je 210 miliona dinara, a ciq nam je da do kraja godine proverimo i iskontroli{emo sve programe upravqawa za{ti}enih podru~ja upravqa~a i da nova sredstva finansirawa i su-

finansirawa podelimo ve} po~etkom slede}e godine. Kao podru~je izuzetne o~uvanosti i izvornosti prirodnih i kulturnih vrednosti, UNESCO je 2001. godine Goliju proglasio za svetski rezervat biosfere, jedini u Srbiji. Me|utim, kako je pre dve godine UNESKO-v Koordi-

NOVA KWIGA URO[A ]UR^I]A vawi~ki Dom kulture objavio je kwigu „Zvezdanim stazama“, ivawi~ke sportske legende. Autor je Uro{ ]ur~i}, ivawi~ki novinar i publicista kome je ovo sedma kwiga, koja sadr`i pri~e, fotografije i re-

zultate o 30 najistaknutijih ivawi~kih sportista iz fudbala, ko{arke, boksa, karatea, atletike koji su po izboru autora zaslu`ili epitet legendi. - Osvajali su visoka mesta na takmi~ewima pobe|ivali u broj-

nim me~evima, postavqali republi~ke i dr`avne rekorde u biv{oj Jugoslaviji i dana{woj Srbiji, na Balkanu i {ire. Tim uspesima donosili su radost svojim sugra|anima i pronosili ime Ivawice koja je postala jedno od

prepoznatqivijih mesta u Srbiji. Kwiga je oma` svima wima, uz napomenu da je mo`da jo{ toliko wih zaslu`ilo mesto me|u legendama, ali sredstva i obim kwige to nisu omogu}ili - rekao je autor ]ur~i}.

u narednoj reviziji izgubi taj status. Stoga je veoma bitna aktivnija uloga lokalne zajednice i poboq{awe polo`aja stanovnika ovog za{ti}enog podru~ja, objasnila je Du{ka Dimovi} iz Svetskog fonda za prirodu u Srbiji. - Program „^ovek i bi-

osfera“ podrazumeva za{titu prirode i dobrobit lokalnih zajednica. Bez razvoja lokalnih zajednica rezervati biosfere kao takvi ne postoje. Na Goliji treba unaprediti ukqu~ivawe i saradwu sa lokalnim stanovni{tvom. Rezervat biosfere „Golija-Studenica“ je progla{en 2001. a 13 godina posle nismo uspeli da napravimo mehanizam gde se ukqu~uju sektori turizam, lovstvo, ribolov, privreda. Interes svih nas je da imamo za{ti}enu Goliju i odr`ivi razvoj. Bez ekonomije ne}emo imati razlog da qudi ostanu na Goliji. Mi kao Svetski fond za za{titu prirode `elimo da pomognemo da se to promovi{e na me|unarodnom nivou i da pomognemo da se na lokalnom nivou ujedine sve zainteresovane strane - rekla je Du{ka Dimovi}. - Gra|ani na{e op{tine i susednih op{tina treba da imaju koristi od za{ti}enog prirodnog dobra. Danas je pokrenuto, prvi put od ustanovqewa Parka prirode, formirawe nekog tela. Bez subven-

cija dràve ne moèmo ni{ta uraditi. Nisam zadovoqan {ta je dràva do sada uradila. Lokalna samouprava je uradila sve {to je mogla. Ono {to je su{tinsko mora da do|e od dràve. Po{to je ovo jedini Park prirode u Srbiji, dràva treba svojim propisima da to reguli{e. Ukoliko to urade mi }emo sve to propratiti i na nivou lokalne samouprave doneti odgovaraju}e akte - rekao je zamenik predsednika op{tine Ivawica Milinko Mijailovi}. Manastir Studenca je od izuzetnog zna~aja kao svetska ba{tina, ali i za daqi opstanak ovda{weg ìvqa. Wegovo bratstvo broji 12 sve{tenih lica koji pored slu`be bogu, uzgajaju ovce, imaju malu hidrocentralu, na kojoj sa obnovqivog izvora reke Studenice proizvode struju za sopstvene potrebe, prave sve}e, ali i primaju brojne goste, kojih ima naro~ito leti. - Mnogi qudi dolaze sa raznih strana zbog manastira Studenice. Bilo bi dobro da se izna|u re{ewa da se pro{iri ponuda qudima koji dolaze sa strane. Potrebno je da za ovu ba{tinu imamo stalnog vodi~a koji }e goste da sprovodi do odre|enih mesta i da im predloì {ta da obi|u - rekao je iguman, arhimandrit Tihon Raki}evi}.

ZBORNIK RADOVA OSNOVNE [KOLE IZ PRILIKA

IZDAVA^KI PODUHVAT GODINE

a ~etvrtom sajmu {kolskog izdava{tva u â~ku, zbornik radova „Najlep{e pri~e o {koli“ Osnovne {kole „Sreten Lazarevi}“ iz Prilika, u kategoriji „Izdava~ki poduhvat godine“, osvojio je tre}u nagradu. [kola u Prilikama je konkurisala zbornikom radova koji su prispeli na pro{logodi{wi konkurs povodom 140 godina postojawa, kaè wen direktor Miladin Boòvi}: - Raspisali smo konkurs za tri kategorije, za decu osnovno{kolskog uzrasta, u~enike sredwe {kole i odrasle. Interesantno je da se na konkurs odazvalo vi{e od 300 kandidata iz Srbije i okruèwa. Radove smo objavili u na{em zborniku, a preporu~io bih svima onima, koji vole da ~itaju, da do|u u na{u {kolu i uzmu po jedan primerak ovog zbornika. Boòvi} je naglasio da }e zbog velikog interesovawa, ovaj konkurs postati tradicionalan. Nagrade za izdava~ki poduhvat godine dodeli}e se krajem januara naredne godine u â~ku.

RAZVOJ PRIMARNE SELEKCIJE OTPADA NA TERITORIJI MORAVI^KOG OKRUGA

IVAWICA DOBILA KONTEJNERE I VOZILO okviru programa “Exchange 4”, koji finansira Evropska unija, JKP „Komunalno“ dobilo je osam kontejnera i vozilo za primarnu selekciju otpada. Ovim projektom koji nosi naziv „Razvoj primarne selekcije otpada na teritoriji Moravi~kog okruga“ obuhva}ene su op{tine Ivawica i Lu~ani i grad ^a~ak. Ukupna vrednost projekta je 184 hiqade evra, a rok za realizaciju je godinu dana. Delegacija EU donirala je 85 odsto sredstava, a ostatak je finansirala op{tina. Ivawica do sada nije imala primarnu selekciju otpada, a dobijawe ovakvog vozila doprine}e da se ona pokrene, rekao je koordinator projekta na teritoriji Moravi~kog okruga Sr|an Bo{kovi}. - Projektom je predvi|eno da gra|ani op{tine Ivawica dobiju kese za sme}e. Odvaja}e mokri i suvi otpad. Zaposleni u Javnom komunalnom preduze}u }e sakupqati otpad, koji }e gra|ani ostavqati u tim kesama ili kontejnerima na lokacijama koje bude

obezbedilo ovo preduze}e obja{wava Bo{kovi}. Kako je Ivawica jedna od op{tina koje pokriva regionalni centar „Duboko“, a do sada nije imala razvijenu primarnu selekciju otpada, po~etak odvajawa otpada na ovaj na~in je od izuzetnog zna~aja za na{u op{tinu, isti~e koordinator projekta „Razvoj primarne selekcije otpada“ u Ivawici Aleksandar Radowi}: - Za Javno komunalno preduze}e u budu}em periodu ovo }e zna~iti smawewe cene odvoza otpada ka Regionalnom centru „Duboko“, a za gra|ane smawewe cene izno{ewa otpada. U

suvi otpad odlazi PET ambala`a, papir, karton i aluminijum. On se razdvaja u kese koje }emo naknadno dobiti. Otpad }e se odvoziti kao i do sada na pretovarno mesto u gara`i Javnog komunalnog preduze}a. Taj primarno selektovani otpad odvozi}e se u Regionalni centar „Duboko“ gde se vr{i sekundarna selekcija - isti~e Radowi}. Ciq projekta „Razvoj primarne selekcije otpada na teritoriji Moravi~kog okruga“ je opremawe javno komunalnih preduze}a u sve tri lokalne samouprave.

OPET ME\U PRVIMA U DOBROVOQNOM DAVALA[TU KRVI

[AMPIONI SOLIDARNOSTI Crvenog krsta i lokalne samouprave Ivawice uru~ena je zlatna plaketa za dobrovoqno davala{tvo

krvi u 2014. godini. Volonter Crvenog krsta Miroqub Tomi}, u~enik 4. razreda O[ „Sreten Lazarevi}“ iz Prilika, pro~itao je rad sa kojim je osvojio drugo mesto na republi~kom konkursu „Krv `ivot zna~i” . - Ovo je potvrda za predani rad, ali i podstrek da nastavimo uz jo{ vi{e `eqe i entuzijazma. Drago nam je da Ivawi~ani prepoznaju zna~aj dobrovoqnog davala{tva i da se ukqu~uje sve vi{e mladih qudi - istakla je sekretar Crvenog krsta Ivawica, Ankica Mojsilovi}.

ODOBREN SOCIJALNI PROGRAM ZA „JAVORCE” a sednici u Ministarstvu za rad i zapo{qavawe odobren je socijalni program za konfekciju “Javor”. On se odnosi na svih 521 radnika, koji su se izjasnili za dobrovoqni odlazak iz preduze}a. Predsednik sindikalne organizacije Nezavisnost u ovoj firmi i ~lan

„ZELENO SVETLO“ PLANU SKI CENTRA GOLIJA

SKI CENTAR NA VRHOVIMA ez rasprave i jednoglasno na 18. sednici SO doneta je odluka da op{tina pristupi izradi Plana detaqne regulacije za ski centar Golija na teritoriji op{tine Ivawica. Kako je obrazlo`io na~elnik Odeqewa za urbanizam, stambene i komunalne delatnosti Miqko Glavini}, izradu plana i prate}e dokumentacije finasira}e JP „Skijali{ta Srbije“, a procena je da }e ko{tati 16.000 evra. Ski centar }e sem graditi na prostoru od oko 250 hektara, lokacija Vrhovi, ali wegove granice jo{ nisu definisane. Ina~e, procewuje se da }e celokupna investicija ko{tati oko 20 miliona evra. - Precizna granica nije utvr|ena zbog obaveze obra|iva~a plana da u toku izrade plana uradi i geofizi~ko, odnosno geomehani~ko ispitivawe tla, pa mo`e do}i do pomerawa odre|enih staza, {to }e se kroz daqu dokumentaciju i videti. Ovaj prostor je ve} rezervisan ne samo pro-

vawica je po peti put postala vlasnik priznawa „[ampion solidarnosti”, koje svake godine dodequje Instititut za transfuziji krvi Srbije. Na tradicionalnom novogodi{wem prijemu, predstavnicima

IVAWICA

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

radne grupe Ministarstva privrede za privatizaciju tekstilnih preduze}a Bo{ko Karali} navodi da se mo`e desiti da isplata po~ne ve} slede}e nedeqe, ali }e se, u svakom slu~aju, obaviti do kraja godine.

stornim planom Republike Srbije za razvoj ski turizma, ve} i prostornim planom podru~ja Parka prirode Golija, koji je usvojen 2009. godine, i sama lokacija Vrhova je prakti~no

Miqko Glavini} Ukupni potencijalni kapacitet ski centra je oko 17.000 skija{a, dok }e, nakon realizacije prve faze, kapacitet skijali{ta biti 2.500 skija{a na sat.

opredeqena za izgradwu {estosede{nice sa prate}om infrastrukturom. Celokupna investicija za realizaciju ovog projekta iznosi oko 20 miliona evra, s tim da }e to ulagawe biti raspore|eno u periodu od 2014. do 2017. godine - rekao je na~elnik Odeqewa za urbanizam, stambene i komunalne delatnosti

U prvoj fazi planirana je izgradwa {estosedne ì~are, ski staze u duìni od oko devet kilometara, sistem za ve{ta~ko osneàvawe, akumulacija vodu, hangar za specijalnu mehanizaciju, pristupni put do ski centra, parking, elektroenergetska infrastruktura, restoran.

POKLONI ZA \AKE U VEQOVI]IMA Zavod za za{titu prirode Srbije obradova}e mali{ane osnovne {kole u Veqovi}ima posterima i slagalicama sa motivima strogo za{ti}enih `ivotiwa, cd-om sa filmom „Ptica i ~ovek“, priru~nikom za sakupqawe za{ti}enih divqih vrsta biqaka, gqiva i `ivotiwa i publikacijom o nacionalnim parkovima Srbije. Pomo} u~iteqici Jasmini Kova~evi} obe}ana je prilikom nedavne posete delegacije Zavoda Goliji. Tom prilikom re~eno je i da }e im JP „Srbija{ume“ kada zatreba ustupiti vozilo za prevoz dece na izlete u Park prirode „Golija“. Izvor: Ivawi~ki radio

TV PROGRAM

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

BRONZANE KARATISTKIWE ^A^KA I NEMAWE

[AH

DAMQANOVI] DOMINIRAO

MARIJA, ANA I ALEKSANDRA

OPET U VRHU ri ^a~anke, Marija Paunovi} (KK Nemawa), Aleksandra Ili} i Ana Brajovi} (KK ^a~ak) osvojile su bronzanu medaqu na Svetskom prvenstvu u tradicionalnom karateu. Prven-

d 12. do 14. decembra u hotelu “Beograd” odràno je Prvenstvo â~ka u ubrzanom {ahu. U~estvovala su 32 igra~a koji ìve ili su ro|eni u na{em gradu. Odigrano je devet kola po {vajcarskom sistemu, uz tempo igre 25 minuta + 10 sekundi bonifikacije za svaki odigrani potez, prema FIDE pravilima. Turnir je rejtigovan u me|unarodnoj [ahovskoj federaciji, a poseban kuriozitet bile su dve elektronske table i qubiteqi {aha te partije direktno su pratili putem interneta. Prvo mesto pripalo je velemajstoru Branku Damqanovi}u, koji je osvojio osam poena, a drugi je bio Mile Smolovi}, [ahovski klub Borac, sa {est i po poena. Iako je imao isti broj poena, fide majstor Radoje Iriànin zauzeo je tre}e mesto zbog slabijih dodatnih kriterijuma. Nagrade su dobili ~etvrtoplasirani Stevan Mirkovi}, petoplasirani

marketing 032/342-276

SPORT

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

Petar Matovi} i {estoplasirani Du{an ôlovi}. Sva trojica imaju titulu fide majstora. Dodeqene su i specijalne nagrade: najuspe{nijem majstorskom kandidatu Slobodanu Radosavqevi}u, kapitenu [K Borac, najuspe{nijem kategorniku Du{anu Jeli}u, najuspe{nijem igra~u u kvalifikacijama Qubinku Vujovi}u, kao i vetranu Slobodanu Sevi}u, koji je tako|e poneo epitet najuspe{niji. Na Prvenstvu â~ka u~estvovali su i pioniri Ivona Rabrenovi}, David Milovanovi}, Filip Bojovi} i Pavle Vjetrovi}. Turnir je organizovan povodom 18. decembra, Dana â~ka. Grad je bio i glavni pokroviteq takmi~ewa, dok organizacija pripada [K Borac. Ipak, u~esnici posebne zasluge za besprekornu organizaciju pripisuju svom prijatequ i ~lanu Upravnog odbora ~a~anskog {ahovskog kluba Ivanu Dimitrijevi}u.

stvo je odr`ano krajem novembra u Kairu. Pre polaska u Egipat, devojke su sebi postavile ciq osvajawe medaqe, da bi opravdale poverewe profesora Vladimira Jorge i po-

kazale da vrede u svim federacijama. - Nismo ni bile svesne gde idemo, odnosno koliko je situacija lo{a u Kairu. Odmah smo prihvatile poziv, jer nas tri ostvarimo ono {to `elimo. U ovom slu~aju to je bila medaqa, a o ostalom nismo ni razmi{qale ka`e Ana koja je u pojedina~nom nastupu osvojila srebro

u katama. - Smatramo i da smo o{te}ene u krajwem rezultatu, ali bitno je da mi i qudi oko nas znamo koliko vredimo - dodaje Aleksandra. Uprkos svemu, devojke su izazvale veliku pa`wu svojim nastupom. - Dovoqno je da kaèmo da smo na sve~anom otvarawu, posle doma}ina, dobile najve}i aplauz kao jedine predstavnice Srbije - namopiwe Marija. Za najnoviji i pro{logodi{wi uspeh u Rumuniji, kada su postale svetske prvakiwe u fudokanu, najve}u zahvalnost duguju svojim trenerima Milo{u Seni}u (â~ak) i Zorani Koji} (Nemawa). Tri studentkiwe nastavile su da re|aju uspehe, uprkos finsnsijskim problemima. Putovawa na evropska i svetska prvenstva dosta ko{taju, a nije nikakva novost da takve izdatke studentski buxeti ne mogu da izdrè.

“^A^ANSKI POBEDNIK” OKUPIO VI[E OD 200 MLADIH KARATISTA

PRVENAC U VELIKIM BORBAMA ovodom Dana grada, Karate klub Sloboda organizovao je tradicionalni turnir za pionire “^a~anski pobednik”. Takmi~ewe je odr`ano 14. decembra u hali “Mladost”, a u~estvovalo je vi{e od 200

mladih karatista iz 20 klubova Zapadne Srbije. Priznawe za najmasovniji klub na ovom takmi~ewu pripalo je KK [otokan iz Loznice, najboqa takmi~arka bila je Ana Boji}, KK [abac”, a takmi~ar Marko Ibrahimovi}, KK Resavica Despotovac. Odli~ne rezultate postigli su i takmi~ari Slobode. U borbama su zlatne medaqe pojedina~no i ekipno pripale pionirki Milici Poluì} (+ 40 kg), kao i pioniru Andreju Gruji~i}u ( - 35 kg). Zlato u katama su osvojili: Ana Karovi}, Milo{ Jovanovi}, Vasilije Majstorovi}, Stefan Poluì} i Andrej Karovi}. Srebro su uzeli: Predrag Stojadinovi}, Todor Vasilijevi}, Vojo ]irovi}, Filip Vlastelica i Milo{ Petrovi}, a bronze: Stefan Milunovi}, Nemawa Ani~i}, Luka Bojovi}, \or|e Mari~i}, Boris Mari}, Elena Milo{evi}, Andrijana Milo{evi}Pavle Jovovi}, Strahiwa Mari}, Milo{ Pavi}evi} i Veqko Jovanovi}. “â~anski pobednik” je i ovoga puta bio vatreno kr{tewe mnogim mladim karatistima koji }e tek osvajati velike borbe i brojne meda-

qe. Prethodnog dana, 13. decembra, u Kru{evcu je odr`an Kup Srpske karate federacije za kadete, juniore i seniore. Marko Raji~i} je u konkurenciji juniora (+70 kg) osvojio dva zlata u borbama pojedina~no ( do 1 i 3

ippona). Wemu su pripale zlatna i srebrna medaqa u borbama ekipno i tako je nastavio svoju dominaciju u konkurenciji momaka ro|enih 1997. i 1998. godine. Vladimir Savi} je osvojio srebro u borbama kadeta (-60 kg). Z. J.

VELIKA AKCIJA AUDIOVOX-a

POPUST 5.000 DINARA

ompanija Audiovox organizuje veliku novogodi{wu akciju sa popustom od 5.000 dinara na sve modele Oticon slu{nih aparata. Akcija traje do 7. januara 2015. godine, a u okviru we svi zainteresovani mogu besplatno proveriti sluh, ali i probati slu{ne aparate. Vau~er sa 5.000 dinara popusta na slu{ne aparate mo`ete prona}i u na{em oglasu koji se na-

lazi u ovom izdawu novina. Osobe koje sumwaju na ozbiqnije o{te}ewe sluha mo}i }e da urade besplatnu proveru u poslovnoj jedinici Audiovoxa u ^a~ku u Ulici kraqa Petra I br. 30. Termin je potrebno zakazati telefonskim putem, na broj 032 / 347 – 885, a radno vreme je od 9 do 16 ~asova .

SPORT

PETAK 19. DECEMBAR 2014.

Страну припремио М. Ристић

ДО ОПСТАНКА УЗ ДОБРУ ВОЉУ И ВЕЋЕ РАЗУМЕВАЊЕ

ишчекивању детаљне анализе јесењег учинка, вер ним присталицама клуба не преостаје ништа друго, него да жале за бројним резултатским промашајима, који су кумовали незавидном положају на табели.Ако би се Чачани и одлучили на поделу, прве половине првенствене трке за бодове, на добре и лоше тренутке, велики, можда и највећи плусеви могли би се „дописати“ у прва четири кола, када су остварене две једине победе. У преосталих једана ест рунди, очекивања су била већа, а барем двоструко више „уписаних тројки“ сигурно би улепшали поглед на табелу. Реално од Борца се после две прволигашке сезоне и није могло очекивати чудо.Тешко да ће се догодити и у наставку, али је јесен, ипак потврдила да Борац поседује квалитет за Супер лигу.Критике на рачун фудбалера, шефа стручног штаба Богића Богићевића или спортског директора Слобода на Илића, на бих донеле баш ништа добро, тим пре што мало боље упућени у тренутну ситуацију у табору суперлигаша са Мораве могу донети кристално јасан закључак: „Како, до ка да, уз чију помоћ даље...“ Миленко Костић, власник „АУТОЧАЧКА“ од средине прошле године није спонзор клуба, средства из градског буџета, те шко могу подмирити и елементарне потребе.Величањем или оспоравањем улоге појединца, тешко да се може пронаћи решење, али је евидентно да са „товаром“ на леђима, спорт ски директор Слободан Илић, тешко може пронаћи решење и без праве подршке остварити само један, али врашки тежак спортски задатак, сачувати Борац од нове селидбе у Прву лигу. Борац то може, а Чачани заслужују, чини се потребно је само мало добре воље, разумевања и жеље, како би са бо гатијим бодовним „пазаром“ у пролећном делу првенства, навијачи и од јесени 2015. године на стадиону крај Мораве гледали Партизан, Звезду, Војводину...

ПРВА ФУТСАЛ ЛИГА СРБИЈЕ

СУДИЈА ПОМОГАО НИШЛИЈАМА ? Спортска дворана у Ате ници.Судије: Славенко Матовић (Београд) и Петар Радојчић (Инђија).Стрелци: 0:1 – Јовановић у 2, 0:2 – Јовановић у 3, 0:3 – Тошић у 3, 1:3 – Драмићанин у 4, 2:3 – Спасојевић у 13, 3:3 – Спасојевић (пенал) у 14, 3:4 – Тошић у 15, 3:5 – Миљ ковић у 16, 4:5 – Марковић у 17, 5:5 – Стојковић у 18, 6:5 – Стојковић у 20, 6:6 – Пешић у 25, 7:6 – Ћирић у 31, 7:7 – Пешић у 34, 8:7 – Марковић у 38, 8:8 – Д.Тројановић у 40. минуту.

ПРИМАМЉИВЕ ПОНУДЕ ЉУБИШИ ДМИТРОВИЋУ

ГДЕ ОТИЋИ: ЈУЖНА АФРИКА, ЕГИПАТ, ФРАНЦУСКА? ФОНТАНА – ВИНТЕР СПОРТ 8:8 (6:5)

екунде су делиле Чачане од злата вредне победе у бор би за опстанак.Садва играча мање на паркету, одолева ли су домаћини бројчано надмоћнијем ривалу до последње одбране, када су Нишлије поготком Тројановића стигле до изједначења. Почетак сусрета протекао је у знаку гостију, који су нагове стили праву голеад у.У трећем минуту имали су предност 0:3, али су до одласка на одмор играчи Фонтане успели да стиг ну до преок рета.Неефикасност није умањила неизвесност у другом полувремену, домаћини су били на прагу освајања три бода, али нису успели да забележе тријумф захваљујући и погрешној одлуци судије Петра Радојчића, који је из игре неоправдано искључио Ивана Марковића.

ФОНТАНА: ТЕОФИЛОВИЋ, ДРАМИЋАНИН, СПАСОЈЕ ВИЋ, СТОЈКОВИЋ, РИСТА НОВИЋ, Марковић, Макси мовић, Милићевић, Ћирић, Пантовић, Мелентијевић ВИНТЕР СПОРТ: Мил.ЂОР ЂЕВИЋ, ТОШИЋ, МИЉКО ВИЋ, ЈОВАНОВИЋ, ПЕШИЋ, Митровић, Д.Тројановић, С.Тројановић, Мар.Ђорђе вић, Стојковић

Фудбалском клубу Борац Љубиша Дми тровић је провео десет година, радећи са млађим категоријама и сениорима. Био је и помоћник у стручном штабу првог тима, као и главни тренер и тада је клуб бележио од личне резултате. Једно време водио је Мла дост из Лучана и ужичку Слободу. Како каже, изгледа да је дошло време за даља путовања. - Имам понуду из Јужне Африке, из клу ба Амазулу Дурбан, а водим и преговоре са египатским Ел Гоуном. Актуелни су и не ки друголигаши из Француске. Посредник у овим преговорима је Марк Антонио Киплеа, француски агент - изјавио је за Моцарт спорт Дмитровић.

SPORT

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

IZABRANI NAJUSPE[NIJI SPORTISTI ^A^KA

DOMINACIJA TENISERA I BICIKLISTA Najuspe{nija sportistkiwa je teniserka Ivana Jorovi}, a sportista Marko Danilovi}, voza~ Biciklisti~kog kluba Borac. Nagrada za ìvotno delo pripala nekada{wem fudbaleru Predragu Gagilu Kula{evi}u portski novinari â~ka izabrali su i ove godine najuspe{nije sportiste. Iako su se rukovodili kriterijumima Olimpijskog komiteta Srbije, u konkurenciji su se sada na{li i karatisti. Najboqi me|u wima predstavqa}e Srbiju slede}e godine na Evropskoj olimpijadi u Bakuu. Na}i}e se tu i â~ani. Titule najuspe{nije sportistkiwe 2014. pripala je Ivani Jorovi}. Ivana je prvi nosilac juniorske ITF liste, a u seniorskoj VTA konkurenciji zauzima 308. mesto. Ove godine je igrala finale Rolan Garosa u singlu u juniorskoj konkurenciji, a i u dublu je stigla do zavr{nice Otvorenog prvenstva Australije. Krajem novembra Ivana je osvojila

marketing 032/342-276

i turnir u Wu Delhiju, ~iji je nagradni fond bio 50 hiqada dolara. Stalna je ~lanica FED Kup reprezentacije Srbije. Biciklista Marko Danilovi} ove godine je prvak Brdskog prvenstva Srbije, najboqi u dràvi u vo`wi na hronometar, u konkurenciji takmi~ara do 23 godine, pobednik prve etape na trci u Ma|arskoj. Bio je i prvak Kupa Srbije u generalnom plasmanu. Nagrada za ìvotno delo pripala je Predragu Kula{evi}u Gagilu, biv{em fudbaleru Remonta, Cera, FRA, Poleta iz Qubi}a i Borca. Kasnije je i bio i trener u klubovima za koje je igrao. Ostao je upam}en kao strelac pobedonosnog gola u finalu Kupa Jugoslavije. Te 1971. Borac je u Kupu eliminisao Partizana. Ali, Gagilo nije bio uspe{an samo u fudbalu. Poznat je i kao dobar privrednik, a svojevremno je vodio i firmu “Univerzal”. Posebne nagrade dobili su Maja Pavlovi} prvakiwa Balkana u bikini fitnesu, osvaja~ici Kupa Srbije i Trofeja â~ka i tre}eplasiranoj na Evropskom prvenstvu u konkurenciji juniorki, teniserka Jana Bojovi}

(15) koja je ovih dana osvojila turnir za igra~ice do 18 godina, karatista Marko Raji~i}, osvaja~ brojnih medaqa na svetskim i evropskim prvenstvima. Od nedavno on je i nosilac bronze sa Svetskog prvenstva u Krakovu. Specijalna priznawa podeqena su Sportskom klubu Morava, osvaja~ima mnogih medaqa na doma}im i me|unarodnim prvenstvima, Sporstkom klubu slepih i slabovidih “Dodir”, najuspe{nijoj ekipi osoba sa invaliditetom u dràvi, Milo{u Lukovi}u, osvaja~u zlata u bacawu kopqa i kugle, Milijanki Lukovi}, nosiocu zlata u B2 kategoriji u bacawu kopqa, kugle i diska, Zorici Spasi}, jednoj od najuspe{nijih ~lanica SK Morava” i Udruèwu paraplegi~ara, pobednicima Republi~kih igra u {ahu, stonom tenisu i atletici, nosiocima medaqa sa mnogih me|unarodnih takmi~ewa. Izuzetne rezultate u elitnom rangu takmi~ewa postigli su Klub kontaktnih sportova Borac, ekipni prvak dràve i pobednik Kupa Srbije, KMF Fontana, povratnik u Super futsal ligu Srbije i atleti~ar-

ka Slobode Jelena Vu~i}evi}. Jelena je bila prva na Prvenstvu Srbije na kome je dostigla i li~ni rekord, baciv{i kopqe 50,38 metara. Na tom nadmetawu izborila je i u~e{}e na Evropskom prvenstvu mla|ih seniora 2015. godine. Najuspe{niji sportski radnik u 2014. je Marko Ivanovi}, direktor KK Borac. Na{i ko{arka{i ove godine igrali su u Super ligi, a osim sportskih rezultata, priznawa mu pripadaju i za ure|ewe hale. U saradwi sa kompanijom “NIS”, klub je

dobio novu teretanu i igrali{te na otvorenom, a u najte`im trenucima, Bor~eva hala je odbrawena od poplava. Predrag Proki}, Biciklisti~ki klub Borac, progla{en je za trenera godine. Na listi wegovih uspeha su 58 plasmana voza~a Borca me|u tri najboqa takmi~ara i 23 ekipna podijuma u Srbiji i inostranstvu. Najuspe{nija `enska ekipa je Odbojka{ki klub Libro, trenutno prvak Druge lige Zapad i pro{logodi{wi u~esnik vi{eg ranga

takmi~ewa. U mu{koj konkurenciji nagra|eni su biciklisti Borca. U konkurenciji mladih sportistkiwa priznawe je pripalo teniserki Sofiji \unisijevi}. Najuspe{niji mladi sportista je ko{arka{ Borca Uro{ ârapi}, osvaja~u srebra na Evropskom prvenstvu u Turskoj i bronze na nezvani~nom Prvenstvu sveta u Manhajmu. Ve} po tradiciji, pokroviteq “Izbora sportiste godine” je grad, a manifestacija je odràna uo~i 18. decembra, Dana â~ka. Z. J.

MARKETING

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

SPORT

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

DVA DUELA SA FMP-OM

PORAZ I POBEDA kipa iz @eleznika pobedila je, pro{log petka, u desetom kolu Ko{arka{ke lige Srbije Borac sa 79:74 (12/13, 19/19, 27/21, 21/21). Iako se ~ak pet â~ana upisalo u listu dvocifrenih strelaca, Mati} 11, Kneèvi} 10, Tresa~ 14, Dumi} 12, Mi}i} 18, bodovi su ostali u Beogradu. Sude}i po poenterskom u~inku FMP-a, Mi}ovi} je bio neverovatan, postigav{i 28 ko{eva. ôvi} je dao 18 poena, a Guduri} 19.

PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD

Posle istovetnog u~inka u prvih deset kola, Borac, Vr{ac, Jagodina i Sloga imaju po 13 bodova. Na{ tim zauzima deveto mesto na tabeli Ko{arka{ke lige Srbije. Priliku za revan{ sa FMP-om Borac je imao ~etiri dana kasnije u polufinalu Kupa Srbije. Ovoga puta su ih dobili na svom terenu ubedqivim rezultatom 89:72 (27/21, 20/15, 20/14, 22/22). U doma}oj ekipi blistao je Kqajevi}, postigav{i 21 poen, Mi}i} je dao 15, Mati} 14, Mitrovi} 10. Nemogu}e je bilo ne primetiti

@ELE SE PROVUKAO KROZ IGLENE U[I o{arka{i @elezni~ara pobedili su u 11. kolu Polet iz Ratine minimalnim rezultatom 73:72. Minimalnim trijumfom ili ne, @elezni~ar se pribli`io vrhu tabele. Stigao je do ~etvrtog mesta sakupiv{i 18 bodova. U narednom kolu u Bajinoj Ba{ti @ele igra protiv Studenta.

na terenu i Matiju Popovi}a, koji je pruìo odli~nu partiju, a ubacio je 11 ko{eva. U finalu Kupa â~ani }e igrati sa Vr{cem. Ali, pre toga o~ekuje ih i posledwe kolo jeseweg dela prvenstva. Sutra u â~ak stiè Jagodina. - U @elezniku smo odigrali na{u najzreliju utakmicu, a mislim da je ova kod ku}e do sada bila najkvalitetnije. Pokazali smo dobru timsku igru, raznovrsnost u napadu, preciznost za tri poena... Razvili smo segmente igre koji nam do sada nisu bili ja~a strana. Nadam se

da se opet poka`emo na terenu - ka`e Matija. Utakmica Borac - Jagodina bi}e odigrana u subotu, 20 decembra. Po~etak je u 19 ~asova. Z. J.

JUNIORI NEZAUSTAVQIVI, KADETI PALI

U SUBOTU GRADSKI DERBI 11. kolu Druge regionalne lige Zapad ko{arka{i Morave iz Zabla}a ubedqivo su pobedili Vladimirce 98:51. Na gostuju}em terenu slavila je i druga na{a ekipa u ovoj ligi, ^a~ak 94. Oni su u U`icu savladali Plej of, 76:78. Nova pobeda za sada je Moravi

obezbedila tre}e meseto na tabeli i 17 bodova, dok je ^a~ak 94 deveti (13). U narednom kolu o~ekuje nas gradski derbi. ^a~ak 94 i Morava igraju u nedequ, 21. decembra, hali Ko{arka{kog kluba Borac. Utakmica po~iwe u 16 ~asova.

[ARENOLIKI UÎNAK PRED ZIMSKU PAUZU dbojka{ice Libera trijumfovale su i u devetom, posledwem kolu u jesewem delu prvenstva. Savladale su u Kraqevu Gimnazijalac, 0:3. Borac je izgubio u Prijepoqu od Puteva Trendteks, 3:0. U jesewoj polusezoni Libero Â se u~vrstio na prvoj poziciji u Drugoj ligi Srbije sa 24 boda, Borac je peti (15), a Sloboda S deveta (1). Trijumfovali su i momci. Mu{ka ekipa Libero â pobedila je Gra~ac u gostima, 1:3.

Momci su sedmi sa {est bodova i u posledwem kolu, pred duù pauzu, su slobodni. U Regionalnoj ligi Zapad odbojka{ice Borca 2 pobedile su Taru 2 sa 3:1, a â~ak je savladao Lu~ane 3:0. â~anke su i u vanrednom kolu zabeleìle pobedu u duelu sa Tarom 2, istim rezultatom 3:0. U 11. kolu, narednog vikenda, Borac 2 igra u Uìcu protiv Forme, a â~ak putuje u Poègu na duel sa Starsom. Z. J.

KO[ARKA[I O[ “MILICA PAVLOVI]” PONAVQAJU USPEHE

DRUGI U DR@AVI ve godine ko{arka{ka ekipa Osnovne {kole “Milica Pavlovi}” osvojila je drugo mesto na dràvnom prvenstvu u ko{arci za pionire. Pre najvi{eg ranga takmi~ewa, mladi â~ani su bili prvaci okru`nog i me|uokru`nog turnira. Ekipa u sastavu: osmaci Aleksandar Pejovi}, Nikola Zdravkovi}, Dragi{a Jerini}, Matija Dragi}evi}, Matija Popovi}, Luka Rakowac, Uro{ Jukovi} i sedmaci Bo{ko Bumbi}, Vladimir Lazarevi} i Lazar Kova~evi} navikla je svoje porodice, {kolu i sugra|ane na uspehe. Pro{le sezone su tako|e, sa republi~kog nadmetawa doneli srebro, a pretpro{le bronzu. Prvenstvo 2011/12. obeleìo im je plasman na [kolsku olimpijadu. - Iako smo navikli da nam uvek donesu medaqe, svaki put se iznova obradujemo novom uspehu. Na{e ekipe, koje ~ine u~enici {estog,

Jo{ jednu dobru partiju u prvenstvenoj utakmici nagove{tava i Matija Popovi}: - Lo{e smo otvorili sezonu, ali okre}emo se narednom kolu. O~ekujem pobedu i

MORAVA U POBEDNI^KOM RITMU

ODBOJKA

da nam je ova Kup utakmica dobra uvertira za predstoje}i susret sa Jagodinom. Ta pobeda nam je primarna i va`na - prokomentarisao je trener Borca Ra{ko Boji}.

sedmog i osmog razreda, postiù odli~ne rezultate jo{ od 2005. godine. Uskoro }e nam osmaci oti}i, ali polaèmo nade u nove generacije - kaè direktor {kole “Milica Pavlovi}” Mirko Lazovi}. Za uspeh u~enika - ko{arka{a najzaslu`niji su nastavnici Branislav Boki}, Qiqana Jozovi} i Sawa Grujovi}, kao i wihovi roditeqi i treneri. - Negujemo dobar i timski rad. Uostalom, ko{arka je kolektivna igra. Svake godine nam je konkurencija ja-

ka, jer na takmi~ewima u~estvuje 600 {kola iz cele Srbije - podse}a Qiqana Jozovi}, dok wena koleginica Jelena napomiwe da su svi ko{arka{i moraju imati primerno vladawe. Nije obavezno da budu odlika{i, ve} dobra deca. Ko{arka{ “Milice” Nikola Zdravkovi} postigao je najve}i broj poena na takmi~ewima. Wemu je Beograd bio tvrd orah, ekipa sa kojom su igrali finale, dok kapiten Aleksandar Pejovi} ka`e da su mu je najte`i protivnik bio Kosjeri}.

FLE[ I MEGA LEKS TVRD ORAH a ne ispadaju iz pobedni~ke forme, juniori Borca pokazali su i u duelu sa Plej ofom. Ubedqivo su savladali Uì~ane sa 84:66 i dospeli na drugu poziciju sa 15 bodova. U drugom kolu na{i juniori gostuju u Zemunu istoimenoj ekipi. U osmom kolu Kadetske lige, grupa A, Borac je izgubio od Fle{a u Beogradu, 92:60. â~ani su se zadràli na petoj poziciji, a zanimqiv duel predstoji im ovog vikenda, kada igraju kod ku}e protiv Crvene zvezde. U drugom kolu Borac je uspeo da dobije Zvezdu u Beogradu, 77:75, ali da se ne radujemo unapred - u prvom kolu je pao i Fle{ u â~ku, 78:65. Utakmica Borac - Crvena zvezda bi}e odigrana u subotu, 20. decembra. Po~etak

Kadeti Borca

je u 13 ~asova u hali Borac. Boqa sre}a prethodnog vikenda nije pratila ni kadete Mladosti. Izgubili su na svom terenu od Mega Leksa iz Sremske Mitrovice, 50:77. Na tabeli Kaderske lige, grupa B, Mladost je peta sa 11 bodova. U narednom kolu i wih o~ekuje jo{ tvr|i orah. Gostuju Partizanu u Beogradu.

PISMO ^ITALACA

NE PRESTAJE BORBA ZA KUGLANU ^

itaju}i u pro{lom broju tekst o uspehu iskqu~enih ~lanova Saveza gluvih i nagluvih â~ka koji su digli glas protiv samovoqe qudi koji su pla}eni da {tite i zastupaju wihove interese i prava, nismo mogli da ostanemo ravnodu{ni, jer nam je poznata situacija oko nezakonite prenamene sportskog objekta (kuglane) u druge svrhe koje nemaju dodirnih ta~aka sa èqama i pravima qudi o{te}enog sluha i govora. êtiri decenije su generacije i generacije stvarale, odràvale i ~uvale prostor u kome }e se svi posetioci ose}ati kao svoj na svome, okupqati, druìti, a istovremeno rekreirati i usavr{avati sportska znawa i ve{tine. Iako su im oteli jedino {to su imali, smogli su snage da, uz nesebi~nu pomo} Kugla{kog kluba â~ak, putuju u Gorwi Milanovac, treniraju i ostvaruju zavidne rezultate. Znamo {ta sve to zna~i, po{to smo i mi iz KK â~ak i svi qubiteqi kuglawa ostali bez temeqa svoje delatnosti, ali se nismo predavali, i pored sve nepravde, izdigli smo se i postièmo odli~ne rezultate. Mu{ka ekipa KK â~ak, posle zavr{enog prvog dela prvenstva Prve lige Srbije, grupa centar, zauzima prvo mesto bez poraza i jednog nere{enog rezultata. Junior Milo{ Mihailovi} je na proteklom prvenstvu Srbije, odrànom u Vrbasu, zauzeo odli~no 17. mesto, u konkurenciji 34 igra~a, a Slobodan Spasi} je na regionalnom turniru bio 11. i plasirao se na dràvno prvenstvo. Kao {to vidite, nepravda i otimawe na{e kuglane u~inili su da postanemo jo{ ja~i i boqi u svakom pogledu. Ne}emo dozvoliti

lo{im qudima da zarad sopstvenih interesa ugase ovaj sport. Dosta je pisano i govoreno o tome, ali da kuglanu u koju su ugra|eni rad i entuzijazam amaterskih radnika (Blagoja Guberini}a, Svetislava Golubovi}a, Branislava Mari}a, Aleksandra Milo{evi}a, Goluba Petrovi}a... generacija gluvih i nagluvih â~ka, Sportskog dru{tva Borac, Republi~kog saveza gluvih i nagluvih) sru{e i prodaju u staro gvo`|e, u najmawu ruku je sramno i zato ovim putem pozivamo nadle`ne grada â~ka da se aktivno ukqu~e, preispitaju i poni{te nelegalan konkurs (farsu), ~iji se ishod zna unapred, a neodgovorne qude koji su u~estvovali u tome adekvatno kazne. Na kraju, neka mi neko objasni da su sve ono {to su imali ~lanovi Saveza gluvih i nagluvih u svom dvori{tu (terene za mali fudbal, rukomet, ko{arku, odbojku, bilijar i na kraju kuglanu) izgubili , a sve pod izgovorom da je to u wihovom interesu i da se time {tite wihova prava. Svakom normalnom ~oveku jasno je iz navedenih ~iwenica da lica o{te}enog sluha i govora nemaju tu vi{e {ta da traè i da Dom gluvih i nagluvih â~ka vi{e ne treba da nosi taj naziv, jer su sva prava i aktivnosti ~lanovima oduzeti. Imalo bi se jo{ mnogo toga re}i povodom ovih nemilih de{avawa, ali nadam se da je i ovo dovoqno i da svi sportisti i qubiteqi amaterskog sporta ovim putem dignu svoj glas i pomognu da se ova nepravda ispravi. Zoran Golubovi}, predsednik Kugla{kog kluba â~ak, u ime svih qubiteqa kuglawa i osoba sa invaliditetom

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

OGLASI

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109, 065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: kulanekretnine@open.telekom.rs

STANOVI P-20 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica, noviji, 14.000 E P-31 m2, 7.sprat, CG, Alvaxinica, nov, 21.000 E P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 E P-32 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, 23.500 E P-36 m2, 4. sprat, CG, Nemawina, 21.500 E P-49 m2, 1. sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 E P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 31.000 E P-54 m2, 4. sprat, CG, Kalu|erice, 33.000 E P-58 m2, 6. sprat, CG, Kej, 31.500 E P-63 m2, 1. sprat, CG, S. Markovi}a, 36.000 E P-51 m2, PR, TA, centar, 39.000 E P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 37.000 E P-57 m2, 1. sprat, TA, Nemawina, 32.500 E P-68 m2, 1. sprat, CG, Kej, 40.000 E P-71 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 46.000 E P-76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 51.000 E P-82 m2, 4. sprat, CG, kod Gradskog parka, 62.000 E P-87 m2, 1. sprat, CG, U ~iteqska, 72.000 E P-84 m2, 3. sprat, TA, centar, 55.000 E P-92 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva, dupleks, 46.000 E P-95 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 75.000 E KU]E P-100 m2, 7 a, Vapa, 10.000 E P-60 m2, 15 a, Jezdina, 18.000 E

P-44 m2, Prvomajska, ku}a-stan, 23.000 E P-80 m2, 80 a, Prislonica, 20.000 E P-80 m2, 1.5 a, kod vojnog odseka, prizemni deo ku}e, 22.000 E P-129 m2, 1.5 a, kod ma{inske {kole, 26.000 E P-85 m2, 3.5 a, Atenica, kod {kole, 26.000 E P-60 m2, 1.5 a, B. Jankovi}a, 26.000 E P-60 m2, 5 a, Parmenac, 27.000 E P-99 m2, 1.5 a, Avenija 2, 26.000 E P-135 m2, 22.80 a, Atenica, 35.000 E P-99 m2, 20 a + 38 a, Atenica, 35.000 E P-91 m2, 4 a, {iri centar, 39.000 E P-114 m2, 2 a, Amixina, 55.000 E P-90 m2, 3.8, Balkanska, 55.000 E P-120 m2, 8 a, {iri centar, 42.000 E P-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 E P-90 m2 + lokal, Balkanska, 60.000 E IMAWA P-50 m2, 1.14 ha, Zabla}e, 13.500 E P-40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E P-110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E P-70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E P-90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nih objekata, 28.000 E P-50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E P-70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E BEOGRAD P-32 m2, 1 sprat, TA, Kumodra`, jednosoban stan, 27.000 E P-151 m2, CG, Vra~ar, ku}a, Po+Pr+1+Pk, 170.000 E

060/434-2-190

GARSOWERE 16m2, vp, 12000 eura , Centar U ponudi jo{ 10 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 32m2 , 5, 22000 eura, [iri centar 41m2, 7, lift, 23500 eura, Qubi} kej 50m2, 5, lift, 27000 eura, Vinara 30m2, 3, lift, 23000 eura, Vinara U ponudi jo{ 19 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 47m2, vp, 28000 eura, Qubi} kej 38m2, 6, lift, 27000 eura, Qubi} kej 50m2, 5, 23000 eura, Qubi} kej 43m2 , 4, lift, 32000 eura, Avlad`inica U ponudi jo{ 18 jednoiposobna stana DVOSOBNI STANOVI 54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava 57m2 , 1, 31000 eura, Nemawina 53m2, vp, 30000 eura, Centar 61m2, 3, 36600 eura, Centar 64m2, 1, 38000 eura, Vinara 57m2, 1, 35000 eura, Avenija 44m2, vp, 25000 eura, Centar U ponudi jo{ 58 dvosobnih stanova DVOIPOSOBNI STANOVI 67m2, 4, 39000 eura, [iri centar 68m2, 1, 40000 eura, Centar

U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava. PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU www.gasonekretnine.com KOMPLETNU AGENCIJSKU PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU WEB NEKRETNINE.

79m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej 67m2 , 2, 27000 eura, Avlad`inica U ponudi jo{ 27 dvoiposobnih stanova TROSOBNI STANOVI 78m2 , 3, 35000 eura, Hotel Morava 75m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava 69m2, 5 , lift, 37000 eura , Qubi} kej 66m2 , 5, sa stvarima, 45000 eura, [iri centar 75m2, 2, nov, 52000 eura, [iri centar 84m2, 2, 42000 eura, Avenija 75m2, 4, 48750 eura, Centar U ponudi jo{ 47 trosobna stana ^ETVOROSOBNI STANOVI 73m2 , 1, lift, 55000 eura, [iri centar 120m2, 6, 36000 eura, Qubi} kej 71m2, 8, lift, 37000 eura, Avenija U ponudi jo{ 6 ~etvorosobnih stanova KU]E 45m2+15 ari , 4000 eura, Mili}evci 69m2+16,00 ari, 19000 eura , Jezdina 100m2+8,30 ari, 20000 eura, Ri|age 60m2+6 ari, 15000 eura, Trbu{ani 88m2+4,10 ari, 35000 eura, Atenica

OGLASI

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

060/349-8490 ^a~ak, Skadarska 20 (bojad`ijsko soka~e) HITNO! NOV, TROSOBAN STAN KOD HOTEL MORAVE, CG, TERASA. CENA 33.000 E AGENCIJA STAN STANOVI P-32 (20) m2, CENTAR, 2. SPRAT, CG, CENA 18.000 E P-27 M2, HOTEL MORAVA, 5. SPRAT, CENA 19.000 E P-31 M2, CENTAR, 5. SPRAT, TA, CENA 25.000 E P-34 M2, AVENIJA 2, 3. SPRAT, CG, LIFT, TERASA, ZGRADA OD FASADNE CIGLE., CENA 21.000 E P-34 M2, CENTAR, 1. SPRAT, CG, TERASA, CENA 32.000 E P-38 M2, QUBI] KEJ, PRIZEMQE, CG, CENA 21.000 E P-39 M2, QUBI] KEJ, 5. SPRAT, CG, SA NOVIM NAME[TAJEM, CENA 26.000 E P-40 M2, CENTAR, PRIZEMQE, POGODAN ZA POSLOVNI PROSTOR, CENA 26.000 E P-42 M2, QUBI] KEJ, 6. SPRAT, LIFT, TA, TERASA, CENA 25.000 E P-49 M2, NOVIJI, QUBI] KEJ, 2. SPRAT, CG, CENA 32.000 E P-49 M2 K.V. POPOVI]A, 6. SPRAT, LIFT, CG, CENA 29.000 E P-53 M2, HOTEL MORAVA, 1. SPRAT, LIFT, CG, TERASA, CENA 33.000 E P-53 M2, AVENIJA 1, 2. SPRAT, LIFT, CG, CENA

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

35.000 E P-58 M2, QUBI] KEJ, 6. SPRAT, LIFT, CG, TERASA, CENA 27.000 E P-60 M2, NOV, BALKANSKA, 4. SPRAT, CG, CENA 35.000 E P-60 M2, ALVAXINICA, 4. SPRAT, ZGRADA FASADNE CIGLE, CG, TERASA, CENA 38.000 E P-63 M2, HOTEL MORAVA, NOV, 4. SPRAT, CG, TERASA, CENA 33.000 E P-66 M2, CENTAR, 1. SPRAT, POGODAN ZA POSLOVNI PROSTOR, TERASA, CENA 47.000 E P-71 M2, ALVAXINICA, 1. SPRAT, CG, LIFT, TERASA, ZGRADA OD FASADNE CIGLE, CENA 45.000 E P-73 M2, ^ETVOROSOBAN, 1. SPRAT, CG, LIFT, DVE TERASE, KOD O[ “FILIP FILIPOVI]”, CENA 56.000 E P-76 M2, NOV, HOTEL MORAVA, 2. SPRAT, CG, TERASA, CENA 50.000 E P-78 M2, K.V. POPOVI]A, 6.SPRAT, CG, LIFT, TERASA, CENA 46.000 E P-82 M2, HOTEL MORAVA, 9. SPRAT, CG, TERASA, LIFT, CENA 45.000 E P-107 M2, CENTAR, 2. SPRAT, CG, DVE TERASE, KOMPLET RENOVIRAN, CENA 95.000 E P-115 M2, CENTAR, 2.

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

SPRAT, CG, DVE TERASE, JUGOISTO^NO ORIJENTISAN. CENA DOGOVOR BEOGRAD-VRA^AR, NOVA GARSOWERA, 1. SPRAT, UL. GOSPODAR VU^I]A, ODMAH USEQIVA, CENA 35.000 E CRVENI KRST- NOV, TROSOBAN STAN, 1. SPRAT, CG, TERASA, ODMAH USEQIV, CENA 90.000 E KU]E P-80 M2, PLAC 1 A, CENTAR, CENA 40.000 E P-45 M2, PLAC 12 ARI, TRBU[ANI, CENA 12.000 E P-60 M2, PLAC 4 ARA, ALVAXINICA, CENA 50.000 E P-102 M2, PLAC 5.90 ARI, KOD HOTEL MORAVE. CENA 70.000 E ILI ZAMENA ZA DVA STANA LOKALI P-18 M2, QUBI] KEJ, CENA 16.000 E P-135 M2, RAKOVA, CENA 10.000 E P-169 M2, VIQU[A, PLAC 10 A, CENA 7000 E P-75 M2 + 120 M2, PLAC 3 ARA, OBILI]EVA, CENA 30.000 E

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

\OR\EVI] NEKRETNINE

SUPER MODERAN DELUKS STAN, 77 M2, 3 ^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 SPAVA]E SOBE, 2 /KOD GLAVNE PO[TE/ KUPATILA, NOV, AVLAXINICA

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

STANOVI GARSOWERA , KOD BOR^EVE HALE, 3. SPRAT, TA, CENA 15.500 E JEDNOSOBAN STAN 30 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, VINARA, 23.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN 48 M2, VP, CG, KEJ, 29.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN, NOV, 44 M2, 1. SPRAT, LIFT, ODLI^AN, SIN\ELI]EVA, 42.000 E DVOSOBAN STAN 54 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, AVLAXINICA, 25.000 E

TROSOBAN STAN 69 M2, PR, CG, H. MORAVA, 47.000 E TROSOBAN STAN 68 M2, VP, CG, CENTAR, 43.000 E TROSOBAN STAN 80 M2, 4. SPRAT, CG, KEJ, 42.000 E STAN 92 M2, 3 SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, CG, ODLI^AN, CENTAR, 65.000 E STAN 84 M2, CENTAR, KU@E`EVA, 3. SPRAT, 46.000 E KU]E

DVOSOBAN STAN 59 M2, 2. SPRAT, CG, PODRUM, KOMPLETNO RENOVIRAN, KOD GRADSKOG PARKA, 45.000 E DVOSOBAN STAN 56 M2, 2. SPRAT, TA, B. JANKOVI]A, 31.000 E

QUBI] KEJ, 60 M2, 27.000 E GRADSKA BOLNICA 80 M2, 4.5 ARI PLACA, 36.000 E KMN 211 M2, 5. ARI PLACA, 80.000 E

DVOIPOSOBAN STAN 60 M2, 3. SPRAT, PARKING, PODRUM, STROGI CENTAR, NOVIJI, 45.000 E TROSOBAN STAN, 83 M2, 2. SPRAT, AVENIJA 2, 39.000 E TROSOBAN STAN 64 M2, 4. SPRAT, NOV, H. MORAVA, 33.000 E

CENTAR 2 ARA PLACA, 86 M2, 46.000 E, POGODNO ZA LOKAL I STANOVAWE LOKAL NOV, QUBI]SKA 31 M2, 32.000 E

032/344-630 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

Kosovski venac 21 (parking iza robne ku}e Partizanka) senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H. Morava, 15.000 E P-26 m2, 4. sprat, Nemawina, 16.500 E P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 E P-26 m2, v.p., Merkator, 19.000 E P-26 m2, v.p., Kej, 17.500 E P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 8.500 E JEDNOSOBNI P-35 m2, 1. sprat, Kej, 17.500 E P-35 m2, 1. sprat, Nemawina, 25.000 E P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 21.500 E P-34 m2, 2. sprat, Dr. Mi{ovi}, 23.500 E P-42 m2, 4. sprat, Medicinska {kola, 21.000 E P-35 m2, 2. sprat, B. Jankovi}, 22.500 E P-35 m2, 4. sprat, Nemawina, 22.000 E P-34 m2, 2.sprat, S. Save, 22.500 E P-36 m2, v.p, centar, 22.500 E P-31 m2, 42 m2, 47 m2, novi centar, 750 E + PDV DVOSOBNI P-39 m2, v.p. nov, centar, 31.000 E P-47 m2, v.p, Kej, 26.000 E P-56 m2, 2. sprat, centar, 27.700 E P-45 m2, 3. sprat, Nemawina, 22.500 E P-50 m2, 1. sprat, centar, 32.000 E P-57 m2, 1. sprat, Avenija 2, 31.000 E P-55 m2, 3. sprat, Avenija 1, 36.000 E P-42 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 27.000 E P-53 m2, 1. sprat, H. Morava, 31.000 E P-60 m2, 3. sprat, Avlaxinica, 33.000 E P-50 m2, 1. sprat, Obili}eva, 33.000 E P-56 m2, 4. sprat, H. Morava, 29.000 E P-54 m2, 5. sprat, Avenija 1, 31.000 E P-61 m2, 1. sprat, st.prevoz, 30.000 E TROSOBNI P-75 m2, 4. sprat, centar, 40.000 E

P-76 m2, 3. sprat, centar, 38.000 E P-76 m2, 2. sprat, H. Morava, 52.000 E P-69 m2, 4. sprat, Med. rada, 41.000 E P-71 m2, 3. sprat, Obili}eva, nov, 780 E+ PDV P-78 m2, 1. sprat, H. Morava, 66.000 E P-67 m2, 4. sprat, Avlaxinica, nov, 44.000 E P-76 m2, 3. sprat, Balkanska, 43.000 E P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 40.000 E P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a, 61.000 E KU]E P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60.000 E P-230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78.000 E P-125 m2, centar, plac 4.5 a, 120.000 E P-100 m2, Kru`ni put, plac 10 a, 39.000 E P-50 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 6.000 E P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a, 40 + 50.000 E P-90 m2, Atenica, plac 10 a, 50.000 E P-80 m2, bolnica, plac 4.22 a, 37.000 E P-220 m2, Ko{utwak, plac 6 a, 53.000 E P-45 m2, Prvomajska, 22.000 E P-118 m2, centar, plac 3.14 ari, 65.000 E P-120 m2, Vrani}i, plac 10 a, 35.000 E P-120 m2, S. Breg, plac 5 a, 57.000 E P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000 E P-200 m2, 2 ku}e, bazeni, plac 2 a, 128.000 E P-80 m2, kru`ni put, plac 3 a, 26.000 E PLACEVI Plac u Preqini na magistralnom putu povr{ine 1.10 h sa frontom od 100 m po ceni od 1200e/m2, izuzetan za poslovni prostor Plac u Ro{cima kod jezera, 22 ara, sa temeqom ( zapo~etom vikendicom ) 7.5 / 5+ terasa, po ceni od 10.000 E

STANOVI: P=20 m2 na Qubi} keju, 4.sprat, cena: 15 000 eura P=30 m2, Avenija, nova, CG, cena: 21 000 eura P=34 m2, Avenija, fasadna cigla, CG, cena: 21 000 eura P=46 m2, Nemawina, CG, cena: 23 000 eura P=38 m2-nov, kod O[ Milice Pavlovi}, 3.sprat, cena: 24 000 eura P=45 m2, Hotel Morava, 5.sprat, cena: 25 000 eura P=49 m2, [iri centar, noviji, CG, cena: 30 000 eura P=48 m2, strogi centar, 1.sprat, cena: 29 000 eura P=66 m2, Gradsko {etali{te, 2.sprat, cena: 40 000 eura P=57 m2, Qubi} kej, CG, cena: 27 000 eura P=54 m2, Avenija 1, 5.sprat, cena: 34 000 eura P=66 m2, Kalu|erice, prizemqe, cena: 39 000 eura P=73 m2 + 6 m2, Strogi centar,

CG, cena: 43 000 eura P=69 m2, Qubi} kej, prizemqe, cena: 40 000 eura P=74 m2, Avenija, fasadna cigla, cena: 35 000 eura P=69 m2, Nemawina, odli~an, CG P=92,5 m2, Centar, 1.sprat, CG, 70 000 eura P=60 m2, Alvad`inica, fasadna cigla, renoviran, cena: 34 000 eura

KU]E: P=150 m2 + 12 ari placa, Zabla}e, cena: 15 000 eura P=70 m2 + 3,5 ara placa, Omladinska, cena: 28 000 eura P=70 m2 + 4 ara placa, Qubi}, cena: 31 000 eura P=150 m2 + 10 ari placa, Trnava, cena: 40 000 eura 2 ku}e u [irem centru na 5 ari placa, cena: 63 000 eura P=150 m2 + 6,5 ari placa, Hotel Morava, cena: 75 000 eura

OGLASI

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

Na osnovu ~lana 47, 54. i 55. Zakona o dràvnim slu`benicima ("Slu`beni glasnik RS" br. 116/2008, 104/2009 i 99/2014) i Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{qavawu osoba sa invaliditetom ("Slu`beni glasnik RS" br. 36/2009 i 32/2013), ~lana 1 i 4a st. 1 Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o postupku za pribavqawe saglasnosti za novo zapo{qavawe i dodatno radno angaòvawe kod korisnika javnih sredstava ("Slu`beni glasnik RS" br. 118/14) i ~lana 15, 17 i 21. Uredbe o sprovo|ewu internog i javnog konkursa za popuwavawe radnih mesta u dràvnim organima ("Slu`beni glasnik RS" br. 41/07 pre~i{}en tekst 109/09)

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE - Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

OSNOVNI SUD U Â^KU - ogla{ava javni konkurs - za popuwavawe izvr{ila~kog radnog mesta sudijski pomo}nih u zvawu savetnika na neodre|eno vreme - 1 izvr{ilac USLOVI: Visoka stru~na sprema VII/1 stepen, zavr{en Pravni fakultet i poloèn Pravosudni ispit, poznavawe rada na ra~unaru. Kandidati moraju da ispuwavaju op{te uslove predvi|ene ~lanom 45. Zakona o dràvnim slu`benicima, koji propisuje da kao dràvni slu`benik moè da se zaposli punoletan dràvqanin Republike Srbije, koji ima propisanu stru~nu spremu i ispuwava ostale uslove odre|ene zakonom, drugim propisom i pravilnikom o unutra{wem ure|ewu i sistematizaciji radnih mesta u dràvnom organu, ako mu ranije nije prestao radni odnos zbog teè povrede du`nosti iz radnog odnosa i nije osu|ivan na kaznu zatvora od najmawe {est meseci. Pored op{tih uslova kandidati moraju da ispuwavaju i posebne uslove predvi|ene Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{qavawu osoba sa invaliditetom i to: - imati procewenu radnu sposobnost, izvr{enu od strane nadle`ne filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe - sa naznakom da je sposoban za poslove sudijskog pomo}nika shodno odredbama ~lana 9. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{qavawu osoba sa invaliditetom - imati status osobe sa invaliditetom shodno istom Zakonu. Uz prijavu za ogla{eno radno mesto kandidati - u~esnici konkursa obavezni su da dostave li~nu biografiju, kao i original, ili overenu fotokopiju slede}ih dokumenata: - diplome kojom se potvr|uje stru~na sprema - uverewa o poloènom Pravosudnom ispitu - uverewa o dràvqanstvu - izvoda iz mati~ne kwige ro|enih - re{ewa o procewenoj radnoj sposobnosti shodno Zakonu i profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{qavawu osoba sa invaliditetom - original uverewe da kandidat nije pod istragom i da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak - da nije osu|ivan. Rok za podno{ewe prijava je 8 dana od dana ogla{avawa u nedeqnom listu "â~anski glas". Prijave na konkurs uz dokaz o ispuwavawu propisanih uslova za zasnivawe radnog odnosa na prijemnom {alteru Osnovnog suda u â~ku, ul. Cara Du{ana 8/1, sa naznakom "ZA KONKURS" Postupak izbora izme|u prijavqenih kandidata sprove{}e se proverom stru~nih znawa, sposobnosti i ve{tina, usmenim razgovorom sa kandidatima, o ~ijem datumu }e kandidati bili blagovremeno obave{teni. Neblagovremene i nepotpune prijave ne}e se uzimati u razmatrawe. Za davawe obave{tewa o javnom konkursu zaduèna je Biqana Majstorovi}, sekretar osnovnog suda u â~ku - telefon 032/224-117 KONKURSNA KOMISIJA OSNOVNOG SUDA U Â^KU PREDSEDNIK KOMISIJE Katarina Vu~kovi}

Zanatska zadruga â&#x20AC;&#x17E;Univerzalâ&#x20AC;&#x153; ^a~ak izdaje 3 slobodne kancelarije u zakup - u povr{inama od 15m2, 20 m2 i 95m2. Lokacija - centar, sa parnim grejawem. Kancelarije se mogu pogledati od 8 do 14 ~asova radnim danima. Kontakt telefoni: 032/344 - 997; 063/106-42-80

MALI OGLASI PRODAJEM hektar zemqe na Grobnicama, tri kilometra od centra Gorweg milanovca 060/330-904-0 IZDAJEM stan u Beogradu 064/56-96-242

POVOQNO! Profesionalno vr{im servis i instalaciju operativnog sistema po `eqi na va{em laptop ili desktop ra~unaru, instalaciju neophodnih drajvera i programa. ^i{}ewe od virusa i antivirus za{tita. Optimizaciju sistema ubrzavawe rada Windows-a. Tel. 064/614-28-93

PRODAJEM dva vo}waka kraj puta Zabla}eJe`evica, jedan potez Pajovi}i, drugi potez Filipovi}i. Atraktivne lokacije. Tel. 060/ 661-8835 PRODAJEM veoma kvalitetno seno u pristojnim balama. Tel. 060/ 7381-790 IZDAJEM stan kod Vuka u Beogradu, za studentkiwe, CG, TV i interfon. Tel. 063/ 843-4-149

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

Kontakt telefon 063 635 033

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 069 21 93 032

Moè i zamena za stan PRODAJEM PLAC OD 4.5 ARI NA DOBROJ LOKACIJI U QUBI]U, UL. 1300 KAPLARA. ULAZ SA PUTA. MOGU]I SVI PRIKQU^CI. CENA 12.000 E. TEL. 032/ 5813-869, 064/ 124-8-370 PRODAJEM pekaru GOREWE, polovna u odli~nom stawu. Tel: 062/807-94-45 PRODAJEM LIVADU OD 1.5 HA NA PUTU ZA PRIJEVOR, 6 KM OD Â^KA ( STRUJA, VODA, ASFALT ). HITNO! TEL. 063/ 898-4-913 PRODAJEM MANGULICE ZA KLAWE. TEL. 063/ 419-983 Sportska relaks masaà 064/27-23-470 032/357-887

PRODAJEM placeve od 17 i 7 ari u centru Kotra`e. Tel. 064/ 11-88-485

OTKUP STARIH, DOTRAJALIH NEISPRAVNIH I HAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN JESEWI POPUST. TELEFONI 032/ 800-200 I 063/ 606 979

IZDAJEM konforan name{ten stan od 35 m2 , sa TA pe} u u`em centru Beograda. Tel. 064/ 936-8-174

IZDAJEM JEDNOIPOSOBAN STAN PREKO PUTA RESTORANA "BRVNARA". TEL. 063/105-0-928

POTREBAN DIPLOMIRANI FARMACEUT ZA RAD U APOTECI U GU^I. POZVATI OD 11 DO 16 ^ASOVA. TELEFON: 011/34-34-867

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

^ITUQE

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

OBAVE[TEWE Novogodi{wi dvobroj "^a~anskog glasa" izlazi slede}eg ~etvrtka. Oglase mo`ete predati do utorka do 15 ~asova. Prvi broj lista u 2015. godini ne}e iza}i 2, ve} 9. januara. Neradni dani su 1, 2. i sreda 7. januar.

POSLEDWI POZDRAV NA[OJ MAMI I BAKI

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

22. decembra navr{ava se 19 godina od tvog preranog odlaska ka an|elima

U nedequ, 14. decembra 2014. godine upokojio se na{ voqeni suprug, otac i deda

MILOJKO VITOROVI] Pro|e `ivot kao treptaj oka, u du{i nam osta rana preduboka. Uvek }e te voleti tvoji najmiliji: supruga NATALIJA, sin PE\A i snaha BIQA

RADI[A MILOJEVI]

Dana, 18. 12. 2014. godine preminuo je gospodin

1932 - 2014.

@IVORAD TOQI] Iz na{ih `ivota si oti{ao, a u na{im srcima ostaje{ zauvek. Voleli smo te, vole}emo te i ~uvati uspomene na tebe. Dragi na{ po~ivaj u miru. Supruga MILA, }erka QIQANA, unuk ANDREJ i zet VLADAN

1932 - 2014. Nije izdrào ovu posledwu borbu, sve druge ìvotne jeste. Sahrana }e se obaviti 20. 12. 2014. u 13 ~asova na Gradskom grobu u â~ku. O@ALO[]ENI: sin MILAN, }erka DU[ICA, brat ALEKSANDAR i sinovac JOVAN sa porodicama

21. 12. 2012 - 21. 12. 2014. Dve duge godine nije sa nama

Dana, 12. 12. 2014. godine preminuo je na{ dragi

KOVIQKI RAN\ELOVI] 1937 - 2014. iz ^a~ka - Lugovi od sinova DRAGANA i SA[E sa porodicama 20233

BRANKO KRQANAC BRANKO POPOVI] DOBRIMIR RADOJEVI] Kada bi samo znao, koliko si nam nedostajao sve ove godine... TVOJI: DANIJELA, JELENA, IVA, ANA, VIKTOR i ISKRA

Oti{ao si tiho i dostojanstveno, kao {to si i `iveo. Zauvek }emo pamtiti tvoj dragi lik. Uspomenu na tebe ve~no }e ~uvati supruga NADE@DA, sin SAVO i k}erka ANA

Ne postoji vreme koje donosi zaborav, niti se}awe u kojem tebe nema. Tvoje veliko srce i plemenita du{a obavezuju nas na ve~no se}awe. TVOJI: JEKA, GAGA, MILE, DANKA, FILIP, MIJA i MILICA

20232

20229

20227

U utorak, 23. decembra 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog

Dana, 24. 12. 2014. godine navr{ava se DESET GODINA od smrti moje majke

VERE ^OLAKOVI]

SE]AWE

SLOBODANA DMITRI]A

STANIJA POWAVI]

BO[WA PEKARA

18. 12. 2012 - 18. 12. 2014.

Uspomenu na wu ~uvaju weni: k}erka MILKICA i unuk NIKOLA

Tog dana u 12 ~asova dava}emo pomen. U srcu tuga, u du{i praznina, veliki bol i patwa. Neka te An|eli ~uvaju. TVOJI NAJMILIJI: majka @IVANA, supruga BIQANA, sin MLADEN, }erka ZORANA, sestri} VLADIMIR i sestri~ina IVANA

Pro{le su dve tu`ne godine... Sa ponosom, uspomenu na wu ~uvaju weni: POWAVI]I i VUJOVI]I

20231

upl.

20228

^ITUQE

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

Dana, 15. 12. 2014. godine preminuo je na{ dragi sin

Dana 15. 12. 2014. godine preminuo je na{ dragi

ZORAN TANKOSI]

Dana, 15. 12. 2014. godine preminuo je na{ dragi

ZORAN TANKOSI]

1958 - 2014.

1958 - 2014. U na{im srcima osta}e{ ve~no voqen, a u na{im mislima nikada ne zaboravqen. Majka KATA i otac MILOMIR

Sa setom i qubavqu ~uva}emo uspomenu na Tebe. Supruga DANA i sinovi PERO i MILO[

Po dobroti }emo te pamtiti, s' ponosom pomiwati, od zaborava ~uvati i uvek voleti. MILIJAN VASOVI] sa porodicom

20224

20226

20225

Dana, 20. 12. 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti mog dragog supruga

Dana, 20. 12. 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog oca i dede

NADE@DA - NADA VUKOMANOVI]

PAVLA ]ORI]A

Na{a draga tetka,

ro|ena Stevan~evi}

supruga NATALIJA

Ponosni smo {to smo te imali, neizmerno tu`ni {to smo te izgubili. Se}awe na Tebe ~uvaju }erke BRANKA i SVETLANA i unuci KATARINA, LAZAR i MINA

preminula je 12. 12. 2014. i sahrawena 15. 12. 2014. u porodi~noj grobnici u Beogradu. Kao po{tena, skromna, bri`na i nesebi~na, osta}e u se}awima sestri}a QUBI[E LEVAJCA i bratanice DRAGICE KAPLAREVI] sa porodicama

20219

20220

upl.

Uspomenu na Tebe ~uva

GODI[WI POMEN

Umrla je moja mama, moja qubav, moja snaga, moja du{a, moje sve

DVOGODI[WI POMEN

STANKO JEKOVI]

MIRJANA LUKI]

25. 12. 2013 - 25. 12. 2014.

NADE@DA NADA VUKOMANOVI] 1926 - 2014.

Po dobroti }emo te pamtiti, s ponosom pomiwati, od zaborava ~uvati i uvek voleti. TVOJI NAJMILIJI: supruga QUBICA, sinovi PREDRAG i DRAGAN, snaje SNE@A i ANA, unuke SOFIJA, MILICA i SOWA, unuci NIKOLA i PETAR

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. SUPRUG i K]ERKE

Ispra}aj je, po sopstvenoj `eqi, obavqen uz prisustvo ~lanova naju`e porodice i prijateqa 15. decembra 2014. godine u porodi~noj grobnici na Novom grobqu u Beogradu. U bolu }erka DANKA

20210

20211

upl.

SE]AWE

Dana, 23. decembra 2014. godine navr{ava se PET GODINA od smrti moga sina

RADOSAVA KARADAREVI]

MILADINA TOMA[EVI]A iz Kowevi}a

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati moja qubav ja~a od zaborava. Uspomenu na tebe sa ponosom i qubavqu ~uva neute{na majka LEPOSAVA 20212

ZORA

SLOBODAN

2004 - 2014.

2003 - 2014.

Draga mama,

TODOROVI] Svakodnevno mislimo na vas i spomiwemo va{a dela, zasluge i {ale. ]erke RADA i SLAVICA sa porodicama

nisam te mogla sa~uvati od smrti, ali }u te sa~uvati od zaborava. Neka ti je ve~na slava. Tvoja }erka SLAVICA

20222

20216

^ITUQE

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

Dana, 21. 12. 2014. godine navr{ava se 24 godine od tragi~ne smrti na{eg dragog

JANKO 1919 - 2004.

BRATISLAV - BRANE 1950 - 2001.

MILANKA 1923 - 2009.

MAJSTOROVI] Vreme brzo prolazi a vi ste svakodnevno u mojim mislima. Va{ sin i brat MI[O 20218

SE]AWE

RADENKA RA]A MRAKOVI]A

JELENA 1919 - 2009.

studenta 3 godine pravnog fakulteta u Beogradu

DRAGUTIN 1909 - 1997.

STEVAN^EVI] I sada kao i uvek pre toga, tuga je u na{im srcima, bez vere u boqe sutra. Me|utim, Rade voqeni nikada ne umiru. Svojim postojawem, dokazao si da dobrota, plemenitost, lepota i beskrajna qubav, ipak postoje.

KRSTOMIR 1890 - 1964.

KAPLAREVI]

S ponosom ~uvaju uspomenu na drage roditeqe DRAGICA i VI]O KAPLAREVI] sa }erkama DRAGANOM i BIQANOM i wihovim porodicama

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

WEGOVI NAJMILIJI: majka VERA, otac VLASTIMIR i brat DEJAN sa porodicom 20217

Dana, 23. 12. 2014. godine navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog

SE]AWE

BOSIQKA 1904 - 1964.

Na Nikoqdan 2014. godine bi}e punih DESET GODINA kako je preminuo

JOVI[E SRETENOVI]A iz Miokovaca 24. 12. 2005 - 24. 12. 2014.

13. 6. 1991 - 24. 12. 2014.

DOBRILA MIODRAG KARAJI] Se}awima i uspomenama, protkanim qubavqu i po{tovawem, ~uvamo vas od zaborava. K}erke MILENA i SNE@ANA

U subotu, 20. 12. obavi}emo pomen u 12 ~asova na grobqu u Miokovcima. WEGOVI NAJMILIJI

20221

20209

Dana, 18. decembra 2014. godine navr{ava se OSAM GODINA od smrti na{eg dragog

Dana, 20. 12. 2014. godine navr{ava se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog

DRAGA MILANOVI]A

RADOJKO NIKOLI]

MOMIRA SRDANOVI]A

profesor iz ^a~ka U najlep{im se}awima i sa nesmawenom qubavqu ~uvamo u srcu na{eg voqenog i nepre`aqenog supruga, oca, dedu i brata. ZAUVEK TVOJI: supruga BOSA, sin SLOBODAN, snaha JASNA, unu~i}i ISIDORA i PAVLE i sestra ECA 20215

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi sa ponosom pri~amo i da te nikada ne zaboravimo. Sestra VERA MANDI] sa porodicom i tvoji momci: BOJAN, NIKOLA i DEJAN

Vreme koje prolazi ne mo`e izbrisati na{u qubav, uspomene i se}awa. Volimo te ma gde bio ! TVOJI: Supruga MILENIJA, k}erke SWE@ANA i SAWA

21206

21203

Dana, 23. 12. 2014. godine navr{ava se 14 GODINA od smrti na{eg

KONSTANTINA KOLA STORO@EVA iz ^a~ka

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

Uspomenu na wegov plemeniti lik ve~no ~uvaju supruga LEPA, sinovi RODOQUB i MOM^ILO i unuk \OR\E

^ITUQE

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE

24. decembra je 30 GODINA od kada nije sa nama

POSLEDWI POZDRAV DRAGOJ MAJCI

TU@NO SE]AWE 25. 12. 2010 - 25. 12. 2014.

ALEKSANDAR GRBOVI] ]O]KO BRANKO KRQANAC 1949 - 1984.

STOJANKI ZATE@I] S' qubavqu i po{tovawem Tvoja k}erka JELENA sa porodicom

Po dobroti }emo te pamtiti, s' ponosom pomiwati, od zaborava ~uvati i uvek voleti. TVOJI: BRAT, SESTRE I SESTRI^INE sa porodicama

21208

21205

21204

VINKA NENADI]

Dana, 20. decembra 2014. godine navr{ava se OSAMNAEST GODINA od smrti na{e drage

21. 12. 2013 - 21. 12. 2014.

PAVLINE NARAN^I]

SE]AWE

VINKA NENADI]

Iako te `ivot nije {tedeo, Ti si hrabro kora~ao kroz wega, do posledweg svoga dana. Mnogo nam nedostaje{. TVOJA PORODICA: supruga STANA, }erka ZORICA, sin ZORAN, snaha MARINA, unuk NIKOLA, unuka IRENA, sestra MILEVA i brat @IVORAD

21. 12. 2013 - 21. 12. 2014.

iz ^a~ka

Sa ponosom i qubavqu uspomenu na tebe ~uva Suprug ALEKSANDAR JOVANOVI]

^uvamo te od zaborava i uvek se se}amo sa po{tovawem i qubavqu. Suprug ALEKSANDAR, sin MILIVOJE i }erka MILOSAVA sa porodicama

Uz se}awe i zahvalnost za sve {to nam je pru`ala, sa ponosom je ~uvamo od zaborava. PORODICA NARAN^I]

21207

21200

20213

Dana, 21. 12. 2014. godine navr{ava se GODINA od smrti na{eg dragog

SE]AWE 28. 12. 2004 - 28. 12. 2014.

MILOMIRA GRUJA GRUJI^I]A Vreme ne le~i tugu ni bol, godina pro|e a qubav i se}awe na tebe zauvek ostaje. TVOJI: DU[ANKA, ACO, BRACO, SERGEJ, STA[A i BEBA

QUBI[A RADOVANOVI] Tvoja hrabrost i dobrota koje su te krasile zaslu`uju ve~no se}awe i po{tovawe. RODITEQI 21201

SE]AWE 21. 12. 2004 - 21. 12. 2014.

SAVA KNE@EVI]

SAMUILO KOSTI]

dipl. ekonomista Pro{lo je tri godine kako vi{e nisi sa nama.

Godine prolaze, a uspomene na tebe ~uva sin ZORAN sa porodicom

PORODICE: HINI], GAJI] i KNE@EVI]

21202

20223

PETAK 19. DECEMBAR 2014. GODINE