Krizni PR

Na vr­hu li­ste de­struk­tiv­nih dej­sta­va je pot­pun ili de­li­mi­čan gu­bi­tak ulo­že­nog ka­pi­ta­ la. Ti­pič­no de­struk­tiv­no dej­tsvo kri­ze je uki­da­nje rad­nih me­sta. U de­struk­tiv­na dej­stva spa­da­ju i uki­da­nje skra­će­nog rad­nog vre­me­na, po­ve­ća­ni iz­da­ci i uki­da­nje do­bro­volj­nih so­ci­jal­nih ak­tiv­no­sti rad­ni­ka. Ne sme se za­bo­ra­vi­ti i gu­blje­nje so­ci­jal­nih ve­za, kao rezultat dej­stva kri­ze na za­po­sle­ne, ko­je je uglav­nom iza­zva­no me­ra­ma re­struk­tu­i­ra­nja kri­zom po­go­đe­ne kom­pa­ni­je. Ti­pi­čan pri­mer za to je i pro­stor­no pre­me­šta­nje ili uki­da­nje ne­ke po­slov­ne ak­tiv­no­sti kom­pa­ni­ja, ko­je za po­sle­di­cu ima ras­ki­da­nje na­sta­lih so­ci­jal­nih ve­za iz­me­đu za­po­sle­nih kao i iz­me­đu za­po­sle­nih i nji­ho­vog pri­vat­nog okru­že­nja. Kri­ze mo­gu vr­lo če­sto da uspo­re ili da uni­šte ka­ri­jer­ni raz­voj za­po­sle­nih u kom­pa­ni­ji.

Kri­za kao šan­sa Kri­za pred­sta­vlja za kom­pa­ni­ju dvo­stru­ki iza­zov. Naj­pre je neo­p­hod­no iza­bra­ti stra­ te­gi­ju ko­jom će se kri­za iz­be­ći. A ako već na­stu­pi, on­da ka­ko je is­ko­ri­sti­ti i iz nje što je vi­še mo­gu­će na­u­či­ti. Kri­za osta­vlja ve­li­ki trag u pro­ce­su raz­vo­ja kom­pa­ni­je.

Kri­za je pre­o­kret u ži­vo­tu jed­ne or­ga­ni­za­ci­je i ujed­no pri­li­ka za iz­grad­nju bo­ljeg ugle­da.62 Ona pred­sta­vlja iz­uz­ et­nu pri­li­ku da me­nadž­ment pro­me­ni na­čin raz­mi­šlja­nja, uve­de or­ga­ni­za­ci­o­ne pro­me­ne, osnu­je no­ve sek­to­re, na­či­ni re­vi­zi­ju ulo­ga i od­go­vor­no­sti za­po­sle­nih, po­bolj­ša mo­ni­to­ring, kon­tro­lu i im­ple­men­ti­ra no­vu or­ga­ni­za­ci­o­nu kul­tu­ru.

To zna­či da kri­zu tre­ba sa­mo pre­tvo­ri­ti u pri­li­ku za po­bolj­ša­nje i ob­li­ko­va­nje no­ve stra­ te­gi­je, no­vi tak­mi­čar­ski iza­zov i ubr­za­no re­ša­va­nje pro­ble­ma.63 Ne­ki auto­ri kon­struk­tiv­no dej­stvo kri­ze po­sma­tra­ju kao po­jam op­ti­mi­stič­ke kri­ze.

Dru­gi čak go­vo­re o kri­zi kao fak­to­ru ra­ci­o­na­li­za­ci­je u naj­ši­rem smi­slu - kriza omo­gu­ća­va me­re, ko­je bi se vr­lo te­ško re­a­li­zo­va­le u pe­ri­o­di­ma ka­da ne­ma kri­ze. Kri­zna situacija se, da­kle, mo­že po­sma­tra­ti kao šan­sa za no­vi po­če­tak kom­pa­ni­je. No­vi po­če­tak se po­seb­no ogle­da u sprem­no­sti za re­a­li­za­ci­ju no­vih teh­no­lo­gi­ja, no­vih pro­iz­vo­da, ali i ino­va­ci­ja u obla­sti or­ga­ni­za­ci­o­nog, so­ci­jal­nog kao i tr­ži­šnog i fi­nan­sij­skog po­na­ša­nja.64 Kao po­zi­tiv­ni efek­ti kri­ze, mo­gu se iz­dvo­ji­ti sle­de­ći: • lju­di u kri­zi pre shva­ta­ju ne­ke po­ja­ve i odluke ne­go što je to slu­čaj pre (ili po­sle) ta­kve si­tu­a­ci­je; • oslo­ba­đa­nje ino­va­tiv­nih sna­ga ko­je do ta­da ni­su bi­le uoč­lji­ve; • lak­še sa­vla­da­va­nje pre­pre­ka; • uspe­šnim sa­vla­da­va­njem kri­ze, po­je­di­nac če­sto raz­vi­ja no­vi ose­ćaj sop­stve­ne vred­no­sti kao i no­vi si­stem ci­lje­va i vred­no­sti; • ot­kri­va­nje kre­a­tiv­nih ide­ja ko­je se do ta­da ni­su mo­gle za­pa­zi­ti; Kon­struk­tiv­no de­lo­va­nje kri­ze, ko­je se ogle­da u stva­ra­nju šan­se za po­zi­tiv­nu pro­me­ nu, sta­bi­li­zu­je kom­pa­ni­ju na taj na­čin, da kom­pa­ni­ja mo­že iza­ći oja­ča­no iz pro­ce­sa ko­ji je ra­ni­je bio kri­ti­čan za njen op­sta­nak.

62 B.No­vak,KRI­ZNO KO­MU­NI­CI­RA­NJE I UPRA­VLJA­NJE OPA­SNO­STI­MA,Bi­no­za Press,Za­greb, 2001,str.28.

63 B.No­vak,KRI­ZNO KO­MU­NI­CI­RA­NJE I UPRA­VLJA­NJE OP­SA­SNO­STI­MA,Bi­no­za Press,Za­greb, 2001,str.30 64 R.Se­nić,KRI­ZNI ME­NADŽ­MENT,BMG,Be­o­grad,1996, str.140.

86