Issuu on Google+

Business Start-up centre Kragujevac

SI­STE­M ZA­ŠTI­TE PO­TRO­ŠA­ČA ZORAN NIKOLIĆ

Kra­gu­je­vac, 2009. go­di­ne


Izdavač: Business Start-up centre Kragujevac Za izdavača: Nebojša Simić Urednik: Nebojša Simić Li­kov­no re­še­nje na­slov­ne stra­ne: Agencija KRUG, Kragujevac Teh­nič­ka ob­ra­da: Agencija KRUG, Kragujevac Štam­pa­ri­ja: Papir Print, Kragujevac Ti­raž: 500 kom CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

346.548 Николић, Зоран, 1971 Sistem zaštite potrošača / Zoran Nikolić. - Kragujevac : Business Start-up centre, 2009 (Kragujevac: Papir print). - 56 str.: autorova slika; 24 cm Tiraž 500. - Beleška o autoru: str. 56. Napomene I bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija: str. 56. ISBN 978-86-87567-05-4 a) Потрошачи – Заштита COBISS.SR-ID 156485900 Sva pra­va su za­dr­ža­na. Ni je­dan deo ove pu­bli­ka­ci­je ne mo­že bi­ti re­pro­du­ko­van u bi­lo kom ob­li­ku bez pret­hod­ne do­zvo­le auto­ra.


SADRŽAJ

UVOD..........................................................................................................................5 RAZ­VOJ SI­STE­MAZA­ŠTI­TE PO­TRO­ŠA­ČA.............................................................7 Raz­voj za­šti­te po­tro­ša­ča u oba­ve­zu­ju­ćim me­đu­na­rod­no – prav­nim do­ku­men­ti­ma.9 Za­šti­ta po­tro­ša­ča kao me­đu­na­rod­no – prav­na oba­ve­za Sr­bi­je...................................10 OCE­NA STA­NJA U OBLA­STI ZA­ŠTI­TE PO­TRO­ŠA­ČA.........................................13 Oce­na sta­nja za­šti­te po­tro­ša­ča i im­ple­men­ta­ci­ja Za­ko­na............................................15 Pre­po­ru­ke eks­pe­ra­ta EU za no­ve­li­ra­nje Za­ko­na o za­šti­ti po­tro­ša­ča..........................16 Re­le­vant­ni ac­qu­is EU ......................................................................................................18 Evrop­ski sud prav­de ........................................................................................................20 Sta­nje za­šti­te po­tro­ša­ča po po­je­di­nim obla­sti­ma.........................................................21 SU­BJEK­TI SI­STE­MAZA­ŠTI­TE PO­TRO­ŠA­ČA........................................................25 SU­BJEK­TI SI­STE­MA ZA­ŠTI­TE PO­TRO­ŠA­ČA...........................................................27 Mi­ni­star­stvo tr­go­vi­ne i uslu­ga .......................................................................................27 Od­sek za za­šti­tu po­tro­ša­ča..............................................................................................27 Sa­vet mi­ni­stra za za­šti­tu po­tro­ša­ča.................................................................................28 In­spek­cij­ski or­ga­ni i nad­zor u obla­sti za­šti­te po­tro­ša­ča i pro­ble­mi ko­or­di­na­ci­je ra­znih in­spek­cij­skih or­ga­na.............................................................................................28 Or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča . ..................................................................................................29 Sa­ve­to­dav­ni cen­tri............................................................................................................32 CI­LJE­VI I ZA­DA­CIZA­ŠTI­TE PO­TRO­ŠA­ČA ..........................................................33 CI­LJE­VI I ZA­DA­CI ZA­ŠTI­TE PO­TRO­ŠA­ČA..............................................................35 ZA­DA­CI PRE­MA NAD­LE­ŽNO­STI NO­SI­LA­CA SI­STE­MA ZA­ŠTI­TE PO­TRO­ŠA­ČA...........................................................................................45 ZA­DA­CI PRE­MA NAD­LE­ŽNO­STI NO­SI­LA­CA SI­STE­MA ZA­ŠTI­TE PO­TRO­ŠA­ČA.................................................................................................47 Mi­ni­star­stvo tr­go­vi­ne i uslu­ga.........................................................................................47 Sa­vet mi­ni­stra za za­šti­tu po­tro­ša­ča.................................................................................48 In­spek­cij­ske slu­žbe............................................................................................................48 Or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča.....................................................................................................49 Sa­ve­to­dav­ni cen­tri............................................................................................................53 ZA­KLJU­ČAK.............................................................................................................55 Li­te­ra­tu­ra:..................................................................................................................56 Be­le­ška o auto­ru........................................................................................................56

3


4


UVOD Za­šti­ta po­tro­ša­ča u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji pred­sta­vlja je­dan od su­štin­skih pri­o­ri­te­ta u pro­ ce­su iz­grad­nje in­sti­tu­ci­o­nal­nog i prav­nog am­bi­jen­ta mo­der­ne tr­ži­šne pri­vre­de. Stva­ra­nje uslo­va za us­po­sta­vlja­nje i funk­ci­o­ni­sa­nje slo­bod­nog tr­ži­šta i uvo­đe­nje re­da na tr­ži­štu je­ste vi­tal­ni in­te­res gra­đa­na/ki Re­pu­bli­ke Sr­bi­je kao po­tro­ša­ča, jer sa­mo uko­li­ko kao po­tro­ša­či uži­va­ju od­go­va­ra­ju­ći ni­vo prav­ne si­gur­no­sti, oni mo­gu da do­no­se ra­ci­o­nal­ne od­lu­ke i u svim dru­gim ob­li­ci­ma dru­štve­nog i pri­vred­nog ži­vo­ta. Fer tr­ži­šno po­na­ša­nje, ko­rekt­na ko­mer­ci­jal­na prak­sa, pra­vi­lan tret­man po­tro­ša­ča ko­jim se po­štu­ju nji­ho­va pra­va i in­te­re­si u od­go­va­ra­ju­ćem prav­nom po­slu ili od­no­su su od ve­li­kog zna­ča­ja za sve ak­te­re na tr­ži­štu, ali pr­ven­stve­no za one ko­ji tom od­no­su pret­ho­de - pro­iz­vo­đa­če. U tom smi­slu pra­vo po­tro­ša­ča pred­sta­vlja op­štu eko­nom­sku pret­po­stav­ku za ostva­ri­va­nje svih osta­lih pra­va, pa se sto­ga, u Evrop­skoj kon­ven­ci­ji o ljud­skim pra­vi­ma, ovo pra­vo tre­ti­ra kao osnov­no. Pra­va po­tro­ša­ča su deo si­ste­ma uza­jam­nih du­žno­sti i ovla­šće­nja svih uče­sni­ka na tr­ži­štu, i za­to pred­sta­vlja­ju i in­te­res dru­gih uče­sni­ka, pre sve­ga pro­iz­vod­no – tr­go­vin­skih kom­pa­ni­ja. Iz­ve­snost eko­nom­skih efe­ka­ta ugo­vo­ra o ku­po­pro­da­ji do­ba­ra na­me­nje­nih po­tro­šnji ni­je sa­mo in­te­res eko­nom­ski sla­bi­je ili ne­in­for­mi­sa­ne stra­ne – po­tro­ša­ča, već i pro­da­va­ca ko­ji, us­po­sta­vlja­njem i po­što­va­njem stan­dard­nih pra­vi­la po­na­ša­nja, mo­gu da se an­ga­žu­ju u kon­ku­rent­skoj bor­bi za­sno­va­noj na ce­na­ma i kva­li­te­tu, a ne po­vre­dom pra­va kon­ku­ren­ci­je. Ni­su ret­ki slu­ča­je­vi la­žnog pri­ka­zi­va­nja pred­no­sti ili po­god­no­sti za po­tro­ša­če, ko­ji po­či­va­ju na zlo­u­po­tre­bi ne­zna­nja po­tro­ša­ča. Ne­po­što­va­nje zah­te­va oba­ve­znog kva­li­te­ta, raz­li­či­te ob­ma­ne, ma­ni­pu­li­sa­nje sve­šću ne­do­volj­no obra­zo­va­nih i ne­in­for­mi­sa­nih po­tro­ša­ča ili zlo­u­po­tre­ba po­lo­ža­ja po­je­di­nih po­tro­šač­kih gru­pa vr­lo br­zo se pre­tva­ra­ju u di­rekt­no na­no­še­nje šte­te svim sa­ve­snim uče­sni­ci­ma na tr­ži­štu. Bez ure­đi­va­nja i una­pre­đi­va­nja pra­va po­tro­ša­ča ne­ma, da­kle, kon­ku­ren­ci­je, či­me se ugro­ža­ va­ju i de­for­mi­šu osnov­ne funk­ci­je tr­ži­šta, ko­je su i ele­ment jav­nog po­ret­ka de­mo­krat­ skog dru­štva. Ure­đe­no tr­ži­šte ni­je sa­mo in­te­res Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u ci­lju us­po­sta­vlja­nja osnov­nih in­sti­tu­ci­ja efi­ka­snog tr­ži­šnog me­ha­ni­zma, ne­go i u smi­slu di­na­mič­kih oče­ki­va­nja nje­nih gra­đa­na na za­šti­ti pra­va i ine­re­sa. Bez ure­đe­nog tr­ži­šta do­ma­ći i stra­ni in­ve­sti­to­ri ne­će se la­ko od­lu­či­va­ti i usu­đi­va­ti da za­poč­nu tra­jan i sta­bi­lan bi­znis u okru­že­nju pre­pu­nom eko­nom­skih i dru­gih ri­zi­ka, na­ro­či­to zbog onih ri­zi­ka ko­je pro­iz­vo­de ne­u­re­đe­ni tr­ži­šni od­no­si. Di­ma­ni­ka pro­ce­sa post­so­ci­ja­li­stič­ke tran­zi­ci­je, kao što po­ka­zu­ju pri­me­ri ze­ma­lja Cen­tral­ne Evro­pe, fak­tič­ki se smi­ru­je na­kon in­te­gri­sa­nja na­ci­o­nal­ne pri­vre­de u EU. Član­stvo Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u EU je na­ci­o­nal­ni in­te­res ko­ji pred­sta­vlja po­jam za uspe­šno okon­ča­nje pro­ce­sa us­po­sta­vlja­nja efi­ka­sne pri­vred­ne struk­tu­re kao i od­go­va­ra­ju­ćih in­sti­ tu­ci­ja i stan­dar­da u obla­sti po­li­ti­ke, pra­va gra­đa­na, kva­li­te­ta ži­vo­ta i ce­lo­kup­ne dru­štve­ne sta­bil­no­sti. Upr­kos či­nje­ni­ci što se još uvek ne pri­me­nju­je Spo­ra­zum o pri­dru­ži­va­nju i sta­bi­li­za­ci­ji, Sr­bi­ja je oba­vi­la ve­li­ki deo po­sla ko­ji se od nje u tom pro­ce­su oče­ku­je. S ob­zi­rom na stal­no pro­ši­re­nje funk­ci­ja i nad­le­žno­sti or­ga­na Evrop­ske uni­je, ona svo­jim

5


ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma, sem pro­pi­sa ko­je do­no­se i pri­me­nju­ju or­ga­ni Evrop­ske uni­je, do­ no­si i oba­ve­zna uput­stva (di­rek­ti­ve) za one obla­sti u ko­ji­ma su čla­ni­ce za­dr­ža­le na­ci­o­ nal­nu nad­le­žnost. Ka­ko su stan­dar­di u obla­sti pra­va po­tro­ša­ča je­dan od stu­bo­va prav­nog po­ret­ka mo­der­ne tr­ži­šne pri­vre­de, ja­vi­la se i po­tre­ba za pro­pi­si­va­njem prav­nih nor­mi ko­je pro­kla­mu­ju po­što­va­nje či­ta­vog se­ta osnov­nih ljud­skih pra­va. Me­đu nji­ma is­tak­nu­to me­sto za­u­zi­ma skup pro­pi­sa ko­ji­ma je cilj obez­be­đi­va­nje efi­ka­sne har­mo­ni­za­ci­je pra­va za­šti­te po­tro­ša­ča. Ma­da EU po­sta­vlja zah­te­ve sa­mo u po­gle­du do­njeg pra­ga stan­dar­da za­šti­te, kla­sič­ni zah­te­vi po­put bez­bed­no­sti pro­iz­vo­da, pre sve­ga, sva­ko­dnev­no se pro­ši­ ru­ju i uvo­de no­vi, či­ne­ći ga jed­nim zna­čaj­nim kom­plek­som ac­qu­i­sa ko­ji se kon­stant­no i ne­u­po­re­di­vo br­že ši­ri od ve­ći­ne dru­gih obla­sti. Me­đu pi­ta­nji­ma ko­ja se nu­žno na­me­ću i kao pi­ta­nja po­li­ti­ke za­šti­te po­tro­ša­ča sre­će­mo i pro­ble­ma­ti­ku nji­ho­ve za­šti­te u obla­sti uslu­ga, na­ro­či­to tu­ri­zma i svih fi­nan­sij­skih. Stal­no se raz­vi­ja­ju me­ha­ni­zmi ot­kla­nja­nja ne­sra­zme­re u eko­nom­skoj sna­zi ili in­for­mi­sa­no­sti kod tzv. jav­nih uslu­ga, a svo­je me­sto me­đu me­to­di­ma za­šti­te do­bi­ja­ju i no­ve for­me ko­je na­sta­ju usled raz­vo­ja teh­no­lo­gi­je ili no­ve tr­go­vin­ske prak­se. Uklju­či­va­njem ele­me­na­ta za­šti­te zdra­vlja, ži­vot­ne sre­di­ne, obra­zo­va­nja i dru­gih obla­sti u okvi­re prav­ne re­gu­la­ti­ve pra­va po­tro­ša­ča, EU oba­ve­zu­je svo­je čla­ni­ce (kao i ze­mlje kan­di­da­te), da u skla­du sa svo­jim na­ci­o­nal­nim re­še­nji­ma, u po­seb­nom za­ko­nu o za­šti­ti po­tro­ša­ča, u pro­ši­ri­va­nju Za­ko­na o obli­ga­ci­o­nim od­no­si­ma ili u se­tu po­seb­nih pro­pi­sa, iz­gra­de na­ci­o­nal­ne stan­dar­de i po­dig­nu ih naj­ma­nje do onog ni­voa ko­ji Evrop­ska uni­ja sma­tra naj­ni­žim pri­hva­tlji­vim. Opre­de­lje­nje Re­pu­bli­ke Sr­bi­je da raz­vi­ja dru­štvo za­sno­va­no na vla­da­vi­ni pra­va, de­ mo­kra­ti­ji i efi­ka­snom tr­ži­štu pot­pu­no i bez ostat­ka ko­re­spon­di­ra sa po­li­ti­kom nje­nog uklju­či­va­nja u Evrop­sku Uni­ju, bu­du­ći da su to i nje­ni stra­te­ški ci­lje­vi.

6


RAZ­VOJ SI­STE­MA ZA­ŠTI­TE PO­TRO­ŠA­ČA

7


8


Raz­voj za­šti­te po­tro­ša­ča u oba­ve­zu­ju­ćim me­đu­na­rod­no – prav­nim do­ku­men­ti­ma Ge­ne­ral­na skup­šti­na Uje­di­nje­nih na­ci­ja do­ne­la je, Re­zo­lu­ci­jom broj 39/248 iz 1985. go­di­ne, smer­ni­ce o za­šti­ti po­tro­ša­ča ko­ji­ma je pod­sta­kla ze­mlje čla­ni­ce da za­kon­ski ure­de ovo pod­ruč­je. Evrop­ske dr­ža­ve pot­pi­sni­ce Ugo­vo­ra o osni­va­nju Evrop­ske za­ jed­ni­ce, pot­pi­sa­nog u Ri­mu 1957. go­di­ne, usvo­ji­le su 1973. go­di­ne Evrop­sku po­ve­lju o oba­ve­šta­va­nju i za­šti­ti po­tro­ša­ča sa pre­ci­znim de­fi­ni­sa­njem li­ste pro­ši­re­nih pra­va, ko­ja se sa­sto­je od pra­va na za­šti­tu eko­nom­skih in­te­re­sa, pra­va na za­šti­tu od opa­sno­sti za ži­vot, zdra­vlje i imo­vi­nu od pro­iz­vo­da i uslu­ga na tr­ži­štu, pra­va na prav­nu za­šti­tu i po­dr­šku dr­ža­ve, pra­va na oba­ve­šta­va­nje i obra­zo­va­nje, pra­va na udru­ži­va­nje ra­di za­šti­te nji­ho­vih in­te­re­sa, pra­va na pred­sta­vlja­nje u te­li­ma ko­ja od­lu­ču­ju o stva­ri­ma od in­te­re­sa za po­tro­ ša­če. Ovo­me tre­ba do­da­ti i skup pra­va na zdra­vu ži­vot­nu sre­di­nu. Od ta­da te­če pro­ces stal­nog ši­re­nja i pro­du­blji­va­nja ovih prin­ci­pa, pa je u Evrop­skoj za­jed­ni­ci, a ka­sni­je u EU, na­sta­lo bo­ga­to za­ko­no­dav­stvo o za­šti­ti po­tro­ša­ča. U Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­ va­ma do­net je 1972. go­di­ne Za­kon o za­šti­ti po­tro­ša­ča na osno­vu ko­ga je us­po­sta­vlje­na po­seb­na sa­ve­zna ko­mi­si­ja za si­gur­nost po­tro­šač­ke ro­be. Od ra­ni­je su po­sto­ja­li, za le­ko­ve i po­je­di­ne vr­ste hra­ne (FDA), ele­men­ti si­ste­ma jav­ne kon­tro­le kva­li­te­ta, usled od­su­stva stan­dar­da u ame­rič­kom prav­nom si­ste­mu. Za­šti­tu po­tro­ša­ča EU je ina­u­gu­ri­sa­la u mo­men­tu svog na­stan­ka, kao po­li­tič­ki a ne i for­mal­no oba­ve­zu­ju­ći cilj, pa je efi­ka­sni­ja za­šti­ta za­po­če­la u 70-im go­di­na­ma. Pod­ruč­je za­šti­te po­tro­ša­ča je, po­put osta­lih seg­me­na­ta ko­mu­ni­tar­nog pra­va, stal­no pro­ši­ri­va­no i do­bi­ja­lo je sve ve­ći zna­čaj u ka­sni­jim osnov­nim do­ku­men­ti­ma EU: Ugo­vo­rom o Evrop­ skoj uni­ji, ko­jim je iz­me­njen Ugo­vor o osni­va­nju Evrop­ske za­jed­ni­ce, po­li­ti­ka za­šti­te po­tro­ša­ča po­sta­je slu­žbe­na po­li­ti­ka Evrop­ske uni­je. Ugo­vo­rom iz Am­ster­da­ma, od­no­sno Ugo­vo­rom o iz­me­na­ma Ugo­vo­ra o osni­va­nju Evrop­ske za­jed­ni­ce, čla­nom 153. Ugo­vo­ra de­fi­ni­san je sa­da­šnji mi­ni­mal­ni ni­vo za­šti­te po­tro­ša­ča u EU kroz sle­de­ća pra­va: • za­šti­ta zdra­vlja i si­gur­nost po­tro­ša­ča; • za­šti­ta eko­nom­skih in­te­re­sa po­tro­ša­ča; • pra­vo po­tro­ša­ča da bu­du in­for­mi­sa­ni i obra­zo­va­ni; • pra­vo na na­kna­du šte­te i • udru­ži­va­nje, za­stu­pa­nje i uče­šće po­tro­ša­ča, ra­di ostva­re­nja svo­jih pra­va. Ova­kvo od­re­đi­va­nje vr­sta pra­va po­tro­ša­ča sa­mo je prav­ni osnov za do­no­še­nje, do sa­da, vi­še de­se­ti­na oba­ve­zu­ju­ćih uput­sta­va (di­rek­ti­va) ko­je na­ci­o­nal­na za­ko­no­dav­na te­la oba­ve­zno uno­se u sop­stve­ne prav­ne si­ste­me, a u skla­du sa ge­ne­ral­nim pri­stu­pom u po­ gle­du na­či­na de­fi­ni­sa­nja i za­šti­te pra­va po­tro­ša­ča. Da bi se shva­tio obim re­gu­la­ti­ve ko­ju tre­ba ugra­di­ti u na­ci­o­nal­no za­ko­no­dav­stvo, naj­bo­lje go­vo­ri po­da­tak da se da­nas ac­qu­is com­mu­na­u­ta­i­re za za­šti­tu po­tro­ša­ča sa­sto­ji od oko 2000 stra­ni­ca iz Slu­žbe­nog li­sta EU. Ako se ima u vi­du da ta re­gu­la­ti­va pred­sta­vlja bi­tan ele­ment in­sti­tu­ci­o­nal­ne di­men­zi­je evrop­skog tr­ži­šta, kao i da je nje­na re­cep­ci­ja u pot­pu­no­sti uslov za pri­jem ze­mlje kan­di­ da­ta u član­stvo, on­da to zna­či da je ovaj deo ac­qu­is EU za­i­sta ve­li­ki iza­zov za Re­pu­bli­ku Sr­bi­ju. I to ne sa­mo kao for­mal­ni zah­tev za pot­pu­nim uskla­đi­va­njem za­ko­no­dav­stva sa

9


ko­mu­ni­tar­nim pra­vom EU, naj­ka­sni­je do da­na pri­stu­pa­nja, već pre sve­ga, za us­po­sta­ vlja­njem funk­ci­o­nal­ne i efi­ka­sne tr­ži­šne struk­tu­re i pre mo­men­ta tog pri­je­ma. Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja uve­li­ko či­ni uskla­đi­va­nje za­ko­no­dav­stva u obla­sti za­šti­te po­tro­ša­ča sa pro­pi­si­ma EU ima­ju­ći u vi­du ne sa­mo svo­je bu­du­će od­no­se na­kon za­klju­či­va­nja spo­ra­zu­ma o sta­ bi­li­za­ci­ji i aso­ci­ja­ci­ji, već i či­nje­ni­cu da ovi pro­pi­si do­pri­no­se us­po­sta­vlja­nju slo­bod­ne kon­ku­ren­ci­je na tr­ži­štu, ostva­ri­va­nju efi­ka­sne za­šti­te pra­va po­tro­ša­ča, ubr­za­nom eko­ nom­skom raz­vo­ju i po­ve­ća­nju atrak­tiv­no­sti na­ci­o­nal­nog tr­ži­šta za stra­na ula­ga­nja, kao i po­di­za­nju kon­ku­rent­ske spo­sob­no­sti do­ma­ćih pro­iz­vo­đa­ča i da­va­o­ca uslu­ga.

Za­šti­ta po­tro­ša­ča kao me­đu­na­rod­no – prav­na oba­ve­za Sr­bi­je Ostva­ri­va­nje i afir­ma­ci­ja za­šti­te pra­va i in­te­re­sa po­tro­ša­ča, stva­ra­nje no­vih in­sti­tu­ ci­ja i us­po­sta­vlja­nje part­ner­ske sa­rad­nje svih uče­sni­ka u pro­ce­su ostva­ri­va­nja, za­šti­ti i raz­vo­ju pra­va i in­te­re­sa po­tro­ša­ča zna­či una­pre­đi­va­nje pri­vred­nog si­ste­ma Sr­bi­je i po­ ve­ća­nje atrak­tiv­no­sti pri­vre­de za stra­na ula­ga­nja i dru­ge ob­li­ke me­đu­na­rod­ne pri­vred­ne sa­rad­nje. Ja­sno je da se taj cilj ne mo­že po­sti­ći bez na­po­ra na in­te­gra­ci­ji u eko­nom­ski i prav­ni si­stem EU. Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja ja­sno je po­ka­za­la da je na pu­tu da iz­vr­ši kom­plet­nu re­cep­ci­ju prav­nog si­ste­ma ko­ji od­go­va­ra mo­der­nom evrop­skom de­mo­krat­skom dru­štvu uno­še­njem i oba­ve­ze Re­pu­bli­ke Sr­bi­je da za­šti­ti po­tro­ša­ča u ustav­nu oba­ve­zu – u član 90. Usta­va Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. U ovom mo­men­tu da­lja raz­ra­da ovog kom­plek­sa pra­va je ge­ne­ral­na oba­ve­za dr­ža­ ve u smi­slu op­štih zah­te­va ko­ji pro­is­ti­ču iz član­stva u UN i Sa­ve­tu Evro­pe. Po­seb­no je zna­ča­jan član 78. Spo­ra­zu­ma o sta­bi­li­za­ci­ji i aso­ci­ja­ci­ji sa EU ko­ji oba­ve­zu­je čla­ni­ce na sle­de­ći na­čin: „Ugo­vor­ne stra­ne će sa­ra­đi­va­ti ka­ko bi usa­gla­si­le stan­dar­de za­šti­te po­tro­ša­ča u Sr­bi­ji sa stan­dar­di­ma u Za­jed­ni­ci. De­lo­tvor­na za­šti­ta po­tro­ša­ča je nu­žna ka­ko bi se obez­be­di­lo va­lja­no funk­ci­o­ni­sa­nje tr­ži­šne eko­no­mi­je i ta za­šti­ta će za­vi­si­ti od raz­vo­ja ad­mi­ni­stra­ tiv­ne in­fra­struk­tu­re ra­di osi­gu­ra­nja nad­zo­ra nad tr­ži­štem i spro­vo­đe­nje za­ko­na u ovoj obla­sti. U tom ci­lju, a u nji­ho­vom za­jed­nič­kom in­te­re­su, stra­ne će pod­sti­ca­ti i obez­be­di­ti: • po­li­ti­ku ak­tiv­ne za­šti­te po­tro­ša­ča u skla­du sa ko­mu­ni­tar­nim pra­vom, uklju­ču­ju­ći ve­ću in­for­mi­sa­nost i raz­voj ne­za­vi­snih or­ga­ni­za­ci­ja; • uskla­đi­va­nje za­ko­no­dav­stva o za­šti­ti po­tro­ša­ča u Sr­bi­ji sa za­šti­tom ko­ja je na sna­zi u Za­jed­ni­ci; • de­lo­tvor­nu prav­nu za­šti­tu po­tro­ša­ča ra­di po­bolj­ša­nja kva­li­te­ta po­tro­šač­ke ro­be i odr­ža­va­nja od­go­va­ra­ju­ćih stan­dar­da bez­bed­no­sti; • nad­zor nad spro­vo­đe­njem pra­vi­la od stra­ne nad­le­žnih or­ga­na i omo­gu­ća­va­nje pri­stu­pa prav­di u slu­ča­ju spo­ra; • raz­me­nu in­for­ma­ci­ja o opa­snim pro­iz­vo­di­ma.“ Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja će ima­ti ne sa­mo oba­ve­ze, već i od­re­đe­na pra­va na po­moć u re­a­li­zo­ va­nju pro­gra­ma kroz pru­ža­nje struč­ne i fi­nan­sij­ske po­mo­ći di­rekt­no kroz fon­do­ve EU ili

10


po­sred­stvom od­go­va­ra­ju­ćih agen­ci­ja. Eks­pli­cit­na oba­ve­za Re­pu­bli­ke Sr­bi­je je da pri­bli­ži svo­je za­ko­no­dav­stvo ono­me u EU i da ugra­di ce­lo­kup­ni sa­dr­žaj ac­qu­is com­mu­na­u­ta­i­re iz ove obla­sti u svoj nor­ma­tiv­ni si­stem, a ne od­no­si se sa­mo na onaj skup pro­pi­sa ko­ji se eks­klu­ziv­no ti­če za­šti­te po­tro­ša­ča sa­dr­ža­nog u Za­ko­nu o za­šti­ti po­tro­ša­ča i dru­gih po­ve­za­nih pro­pi­sa, već i na oba­ve­zu da se iz­vr­še uskla­đi­va­nja u ni­zu pro­pi­sa iz obla­sti dr­žav­ne upra­ve i te­la, teh­nič­kih stan­dar­da, pro­pi­sa iz obla­sti tr­ži­šta i ce­na, zdrav­stva, po­ljo­pri­vre­de i ni­za dru­gih obla­sti. Spo­ra­zum zah­te­va i po­li­ti­ku ak­tiv­ne za­šti­te po­tro­ša­ča, ve­ću in­for­mi­sa­nost, raz­voj ne­za­vi­snih or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča, kao i stva­ra­nje in­sti­tu­ci­o­nal­nih pret­po­stav­ki za efi­ ka­sno funk­ci­o­ni­sa­nje tr­ži­šne eko­no­mi­je. Pre­ma is­ku­stvu iz ze­ma­lja čla­ni­ca pri­met­no je po­sto­ja­nje spe­ci­ja­li­zo­va­nih ode­lje­nja ili sek­to­ra unu­tar dr­žav­ne ad­mi­ni­stra­ci­je, pre­ vas­hod­no in­ter­re­sor­nih, či­ji je za­da­tak is­klju­či­vo da pod­sti­če ili po­dr­ža­va sve ini­ci­ja­ti­ve ko­je do­la­ze od stra­ne po­tro­ša­ča. Me­đu­na­rod­ne oba­ve­ze Re­pu­bli­ke Sr­bi­je iz Spo­ra­zu­ma iz­ra­ža­va­ju pr­ven­stve­no zah­ te­ve za una­pre­đi­va­njem nje­nog sop­stve­nog tr­ži­šta i po­di­za­nja efi­ka­sno­sti pri­vre­de Re­ pu­bli­ke Sr­bi­je, kao i za­šti­te pra­va i in­te­re­sa nje­nih gra­đa­na i gra­đan­ki. Po­gre­šno bi bi­lo shva­ta­nje da je re­a­li­za­ci­ja tih on­ba­ve­za po­sle­di­ca eks­ter­nih zah­te­va, a ne onih ko­ji pro­ iz­i­la­ze iz sop­stve­nih pri­o­ri­te­ta ze­mlje, či­me se is­ka­zu­je auten­tič­na na­ci­o­nal­na po­tre­ba.

11


12


OCE­NA STA­NJA U OBLA­STI ZA­ŠTI­TE PO­TRO­ŠA­ČA

13


14


Oce­na sta­nja za­šti­te po­tro­ša­ča i im­ple­men­ta­ci­ja Za­ko­na Da­na­šnji ni­vo raz­vi­je­no­sti za­šti­te po­tro­ša­ča u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji i oce­na sta­nja u obla­sti za­šti­te po­tro­ša­ča u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji mo­že se sa­gle­da­ti kroz tro­go­di­šnju pri­me­nu Za­ko­ na o za­šti­ti po­tro­ša­ča („Slu­žbe­ni gla­snik RS“, br.79/2005), vi­še­go­di­šnju pri­me­nu dru­gih pro­pi­sa ko­ji­ma se re­gu­li­šu pi­ta­nja za­šti­te po­tro­ša­ča i re­zul­ta­te de­lo­va­nja or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča. Do­no­še­njem pr­vog Za­ko­na o za­šti­ti po­tro­ša­ča u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji obez­be­đen je za­kon­ski okvir za ko­ji je re­če­no da osi­gu­ra­va uvo­đe­nje naj­vi­ših stan­dar­da EU u obla­sti za­šti­te po­tro­ša­ča u prak­su srp­skog tr­ži­šta i uslu­ga u tom tre­nut­ku. Me­đu­tim, ugrad­njom jed­nog de­la smer­ni­ca i uput­sta­va EU o za­šti­ti po­tro­ša­ča u Za­kon o za­šti­ti po­tro­ša­ča, po­ sta­vljen je, iako ne u pot­pu­no­sti, sa­mo prav­ni okvir za us­po­sta­vlja­nje si­ste­ma, ka­ko kroz in­sti­tu­ci­o­nal­na vla­di­na te­la, ta­ko i kroz ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča, a ko­ji­ma je cilj us­po­sta­vlja­nje i ostva­ri­va­nje ak­tiv­ne za­šti­te po­tro­ša­ča. Oce­na struč­nja­ka iz EU o tre­nut­nom ni­vou pri­pre­mlje­no­sti si­ste­ma za­šti­te po­tro­ša­ča u Sr­bi­ji je­ste da se pri­zna­je zna­tan na­pre­dak u za­ko­no­dav­nom uskla­đi­va­nju, ali se ta­ko­đe i ja­sno sta­vlja do zna­nja da je za­šti­ta po­tro­ša­ča sa tač­ke gle­di­šta iz­grad­nje in­sti­tu­ci­ja i spro­vo­đe­nja „i da­lje sla­ba i da ad­mi­ni­stra­tiv­ni ka­pa­ci­te­ti mo­ra­ju da se po­ja­ča­ju ka­ko bi se usvo­je­ni za­ko­ni pra­vil­no im­ple­men­ti­ra­li i spro­ve­li“.1 Za­kon o za­šti­ti po­tro­ša­ča u Sr­bi­ji, uz ne­ke neo­p­hod­ne va­žne amand­ma­ne, je do­bra osno­va za po­če­tak pro­ce­sa prav­nog i in­sti­tu­ci­o­nal­nog uskla­đi­va­nja sa ac­qu­is EU o za­ šti­ti po­tro­ša­ča. Ge­ne­ral­ni stav je da pr­va fa­za prav­nog pri­bli­ža­va­nja mo­že ima­ti sa­mo mi­si­ju da do­stig­ne de­li­mič­nu har­mo­ni­za­ci­ju i da uve­de glav­ne prin­ci­pe ac­qu­is i op­šte struk­tu­re za im­ple­me­nat­ci­ju ka­ko bi se po­ste­pe­no pri­pre­mi­li za pra­vil­no spro­vo­đe­nje pra­va po­tro­ša­ča. In­te­re­si po­tro­ša­ča šti­te se i ni­zom dru­gih pro­pi­sa ko­ji prav­no ure­đu­ju raz­li­či­ta pra­ va po­tro­ša­ča: Za­kon o obli­ga­ci­o­nim od­no­si­ma, Za­kon o ogla­ša­va­nju, Za­kon o ce­na­ma, Za­kon o za­šti­ti kon­ku­ren­ci­je i dr. Pre­ma iz­ve­šta­ji­ma oba­vlje­nih in­spek­cij­skih kon­tro­la i utvr­đe­nih ne­pra­vil­no­sti kod nad­zo­ra, u pe­ri­o­du do do­no­še­nja Za­ko­na o za­šti­ti po­tro­ša­ča 2005. go­di­ne u od­no­su na isti pe­riod pret­hod­ne go­di­ne, sta­vlje­no je van pro­me­ta ro­be zbog sum­nji­vog kva­li­te­ta 8,2 pu­ta vi­še, utvr­đe­na imo­vin­ska ko­rist zbog po­vre­da pro­pi­sa o ce­na­ma i neo­vla­šće­no oba­vlja­nje de­lat­no­sti vi­še za 15%, do­ne­to uprav­nih me­ra za ot­kla­nja­nje ne­do­sta­tak vi­še za 91% i pri­vre­me­no za­tva­ra­nje obje­ka­ta vi­še za 39%, dok je pod­ne­to pri­ja­va za kri­vič­ no de­lo vi­še za 118%, za pri­vred­ne pre­stu­pe vi­še za 164% i za pre­kr­ša­je vi­še 91%. Efek­ti pri­me­ne Za­ko­na o za­šti­ti­ti po­tro­ša­ča, sa­mo po­sle me­sec da­na od nje­go­vog do­no­še­nja, su u ja­čem nad­zo­ru i ve­ćoj za­šti­ti in­te­re­sa i pra­va i in­te­re­sa po­tro­ša­ča ta­ko da je vi­še od 2,1 pu­ta sta­vlje­no ro­be van pro­me­ta zbog ne­do­stat­ka u kva­li­te­tu, pod­ne­to pri­ja­va su­du ča­sti vi­še 2,2 pu­ta, pod­ne­tih kri­vič­nih pri­ja­va vi­še za 143 pu­ta, pri­vred­nih pre­stu­pa vi­še 1

Rad­ni do­ku­ment Ko­mi­si­je u po­gle­du iz­ve­šta­ja o sprem­no­sti Sr­bi­je i Cr­ne Go­re za pre­go­vo­re o Spo­ra­zu­mu o sta­bi­li­ za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju sa EU, Bri­sel 12.04.2005, SEC(2005) 478 fi­nal str. 36, i ta­ko­đe Iz­ve­štaj o na­pret­ku Sr­bi­je i Cr­ne Go­re za 2005, Evrop­ske ko­mi­si­je, Bri­sel, 9.11.2005, COM(2005)561 fi­nal, str. 38. Slič­na oce­na o za­šti­ti po­tro­ša­ča se mo­že na­ći u rad­nom do­ku­men­tu Evrop­ske ko­mi­si­je o Iz­ve­šta­ju o sprem­no­sti Sr­bi­je i Cr­ne Go­re za pre­go­vo­re o Spo­ra­zu­mu o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju sa EU, Bri­sel, 12.april.2005, SEC(2005)478 fi­nal, str. 36.

15


za 1,81 put. Da­lja pri­me­na Za­ko­na o za­šti­ti po­tro­ša­ča, u 2006.go­di­ni, da­kle sa­mo po­sle jed­ne go­di­ne od nje­go­vog do­no­še­nja, da­la je efek­te u po­ve­ća­nju pred­u­ze­tih me­ra sta­vlja­ nja ro­be van pro­me­ta zbog ne­do­sta­ta­ka kva­li­te­ta za 42%, utvr­đi­va­nju imo­vin­ske ko­ri­sti zbog po­vre­da pro­pi­sa o ce­na­ma i neo­vla­šće­nog oba­vlja­nja de­lat­no­sti za 87% i po­ve­ća­ nja bro­ja pri­ja­va su­du ča­sti za 35%, ali je sma­njen broj pod­ne­tih pri­ja­va za za pri­vred­ne pre­stu­pe sa 464 na 358 pri­ja­va (sma­nje­nje za 23%), za pre­kr­ša­je je broj pri­ja­va sma­njen sa 14.373 na 9.329 (ma­nje 31%), broj do­ne­tih re­še­nja o ot­kla­nja­nju ne­do­sta­ta­ka je sma­ njen sa 20.549 na 17.304 (16%), re­še­nja o od­u­zi­ma­nju ro­be sa 3.524 na 1852 (ma­nje za 48%) , re­še­nja o pri­vre­me­nom za­tva­ra­nju obje­ka­ta sa 3.325 na 2.328 (ma­nje za 30%) kao i iz­re­če­nih man­dat­nih ka­zni sa 43.648 na 18.725 (ma­nje za 57%). Me­đu­tim, i po­red ovih po­zi­tiv­nih re­zul­ta­ta in­spek­cij­ske kon­tro­le i upo­red­ne ana­li­ze or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča i pred­u­ze­tih me­ra, sta­nje u obla­sti za­šti­te po­tro­ša­ča, evi­dent­no, još ni­je za­do­vo­lja­va­ju­će.

Pre­po­ru­ke eks­pe­ra­ta EU za no­ve­li­ra­nje Za­ko­na o za­šti­ti po­tro­ša­ča U Za­vr­šnom Iz­ve­šta­ju o oce­ni uskla­đe­no­sti re­gu­la­tiv­nog okvi­ra Sr­bi­je i Cr­ne Go­re za za­šti­tu po­tro­ša­ča sa EU2 sa­dr­ža­na je oce­na da ni­je još u pot­pu­no­sti raz­vi­jen, kon­ci­ zan i pra­vil­no iz­gra­đen, ko­ri­snič­ki ori­jen­ti­san i funk­ci­o­na­lan re­gu­la­tiv­ni okvir za za­ šti­tu po­tro­ša­ča u Sr­bi­ji, ma­da su osno­ve ta­kvog si­ste­ma po­sta­vlje­ne Za­ko­nom o za­šti­ti po­tro­ša­ča. Ana­li­za o uskla­đe­no­sti usvo­je­nog no­vog Za­ko­na o za­šti­ti po­tro­ša­ča sa ac­qu­is EU o za­šti­ti po­tro­ša­ča, upot­pu­nju­ju­ći prav­nu oce­nu, uka­zu­je na sle­de­će ne­do­stat­ke: • pre­ma Uput­stvi­ma EU i stal­noj prak­si ECJ, u EU „po­tro­šač“ mo­že bi­ti sa­mo fi­ zič­ko li­ce ili dru­štvo sa­sta­vlje­no od fi­zič­kih li­ca ko­je de­lu­je kroz svo­je po­slov­ne i pro­fe­si­o­nal­ne ak­tiv­no­sti, što zna­či da prav­na li­ca ne mo­gu bi­ti sma­tra­ni po­tro­ ša­či­ma u okvi­ru ac­qu­is3; • iako su u ši­rem smi­slu uze­ti u ob­zir pet osnov­nih pra­va po­tro­ša­ča iz ac­qu­is EU i či­tav spi­sak pra­va Re­zo­lu­ci­je Ge­ne­ral­ne skup­šti­ne UN br. 39/248 iz 1985, ne­do­sta­ tak ovih sta­vo­va je da su oni za­i­sta de­kla­ra­tiv­ni i ma­nje nor­ma­tiv­ni ili spro­vo­dlji­vi. Op­šti prin­ci­pi spro­vo­đe­nja, raz­vi­je­nih u okvi­ru ac­qu­is, ni­su na­ve­de­ni, kao što je pre­no­še­nje te­re­ta do­ka­za, ili prin­cip ku­mu­la­ci­je za­štit­nih prav­nih le­ko­va u ko­rist po­tro­ša­ča, ili prin­cip co­gen­cia u od­no­su na pra­vi­la o ugo­vor­nim uslo­vi­ma ko­ja fa­vo­ri­zu­ju po­tro­ša­ča, ili prin­cip „in­ter­pre­ta­tio pro pro­fe­ren­tem“. Svi ovi prin­ci­pi ta­ko­đe tre­ba da bu­du ne­ka­ko ob­u­hva­će­ni de le­ge fe­ren­da u okvi­ru ovog de­la Za­ ko­na o za­šti­ti po­tro­ša­ča kao op­šti prin­ci­pi spro­vo­đe­nja; 2

Dr Je­nő Czuc­zai, vi­so­ki me­đu­na­rod­ni eks­pert, upu­tio g. Džo­nu Lip­to­nu, di­rek­to­ru PLAC u Be­o­gra­du na odo­bre­nje, re­fe­rent­ni broj: EAR/04SER01/02/001, 27. mart 2006.go­di­ne.

3

Vi­di: čl. 2. tač­ka b. Uput­stva 93/13/EEC, čl.1(2) tač­ka a. Uput­stva 1999/44/EC, čl. 2. Uput­stva 85/577/EEC, čl. 2(2) Uput­stva 97/7/EC, čl. 2. tač­ka g. Uput­stva 2002/65/EC itd, i C-240-244/1998 Oce­a­no Gro­u­po Edi­to­rial SA v. Ro­cio Mur­ci­a­no Qu­in­te­ro et alts (2000) ECJ I-4941.

16


• za­šti­ta ži­vo­ta, zdra­vlja i bez­bed­no­sti po­tro­ša­ča je ve­o­ma krat­ko i ele­men­tar­no ob­u­hva­će­no. Ba­vi se bez­bed­no­šću pro­iz­vo­da i am­ba­la­že, ali u stva­ri sa­mo su je­ dan ili dva prin­ci­pa na­ve­de­na i de­li­mič­no u skla­du sa Uput­stvom 2001/95/EC o op­štoj bez­bed­no­sti pro­iz­vo­da, a ne po­sto­ji uskla­đe­nost ni sa Uput­stvom EU o am­ba­la­ži; • op­šti pro­blem je da Za­kon o za­šti­ti po­tro­ša­ča sa­dr­ži mno­štvo od­red­bi o ge­net­ski mo­di­fi­ko­va­nim mi­kro­or­ga­ni­zmi­ma po­treb­no je da­lje uskla­đi­va­nje sa Uput­stvom 90/219/EEC; • kod za­šti­te eko­nom­skih in­te­re­sa po­tro­ša­ča na­zna­čen je od­re­đen broj op­štih prin­ ci­pa da­tih u Uput­stvu 98/6/EC o ce­na­ma. Osnov­ni prin­ci­pi o ga­ran­ci­ja­ma su uskla­đe­ni sa Uput­stvi­ma 98/7/EC i 1999/44/EC, ali oči­gled­no da je po­treb­no da­lje uskla­đi­va­nje sa ac­qu­is u ka­sni­joj fa­zi. Uoča­va se da je da­va­nje fi­nan­sij­skih uslu­ga na da­lji­nu, uklju­ču­ju­ći i aspek­te u ve­zi sa za­šti­tom po­tro­ša­ča ni­je uop­šte ob­ra­đe­ na (ovo pi­ta­nje ob­ra­đu­je Uput­stvo Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 2002/65/EC). U ve­zi sa ku­po­vi­nom na da­lji­nu de­li­mič­no je uskla­đe­na sa Uput­stvom 85/577/ EEC o ugo­vo­ri­ma o ko­ji­ma se pre­go­va­ra iz­van po­slov­nih pro­sto­ri­ja i Uput­stvom 97/7/EC o ugo­va­ra­nju na da­lji­nu, kao i u ve­zi sa po­tro­šač­kim kre­di­ta de­li­mič­no je uskla­đe­no sa Uput­stvom 87/102/EEC o po­tro­šač­kom kre­di­tu; • po­seb­ni ob­li­ci za­šti­te po­tro­ša­ča u ve­zi sa uslu­ga­ma ob­u­hva­ta sa tač­ke gle­di­šta EU od op­šteg i još uvek pred­sto­ji har­mo­ni­za­ci­ja sa re­le­vant­nim ac­qu­is EU sa Uput­ stvom 90/314/EEC o pa­ket aran­žma­ni­ma, Uput­stvom 94/47/EC o ti­me-sha­ring; • po­gla­vlje o stan­dard­nim ugo­vo­ri­ma ni­su do­volj­no uskla­đe­ni sa Uput­stvom 93/13/ EEC o ne­po­šte­nim ugo­vor­nim; • po­gla­vlje o in­for­mi­sa­nju i edu­ka­ci­ji po­tro­ša­ča ne upu­ću­je na Uput­stvo 1999/94/ EC u ve­zi sa do­stup­no­šću po­tro­šač­kih in­for­ma­ci­ja. Što se ti­če uskla­đe­no­sti sa Uput­stvom 2001/95/EC o op­štoj bez­bed­no­sti pro­iz­vo­da (ta­ko­đe uzi­ma­ju­ći u ob­ zir Uput­stvo 98/27/EC u tom smi­slu) mo­že se sma­tra­ti sa­mo i is­klju­či­vo pr­vim ko­ra­kom i de­kla­ra­ci­ja pred­sta­vlja ve­o­ma ma­li na­pre­dak u po­gle­du pu­ta ozna­ke CE ka EU; • po­gla­vlje o ogla­ša­va­nju po­ka­zu­je sa­mo de­li­mič­no uskla­đi­va­nje sa Uput­stvom 84/450/EEC; • po­gla­vlje o do­ka­zi­va­nju šte­te po­sto­ji ozbilj­na ko­di­fi­ka­tor­na gre­ška i ne uzi­ma se u ob­zir Uput­stvo 85/374/EEC ka­ko je iz­me­nje­na o od­go­vor­no­sti za pro­iz­vo­de; • da se ar­bi­tra­ža u ve­zi po­tro­ša­ča sta­vi u nad­le­žnost lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve (ko­ji­ma iona­ko ne­do­sta­ju fi­nan­sij­ska sred­stva) ili da bu­de u okvi­ru re­ži­ma ar­bi­tra­že pod upra­vom Pri­vred­ne ko­mo­re Sr­bi­je; • da ni­je uop­šte im­ple­men­ti­rao dve pre­po­ru­ke Evrop­ske ko­mi­si­je o me­ha­ni­zmi­ma prav­nih sred­sta­va po­tro­ša­ča u van­sud­skom re­ša­va­nju spo­ro­va kao i Uput­stvo 98/27/EU kao re­le­vant­no; • sa aspek­ta pra­va EU tre­ba is­ta­ći da u Za­ko­nu o za­šti­ti po­tro­ša­ča ne­do­sta­ju pra­vi­la o to­me ka­ko gra­đan­ske or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča mo­gu da uče­stvu­ju u for­mu­li­sa­nju i pri­prem­nim me­ha­ni­zmi­ma na­ci­o­nal­nog pro­gra­ma za po­li­ti­ku po­tro­ša­ča i sa ko­

17


jim kon­kret­nim par­ti­ci­pa­tiv­nim pra­vi­ma i kre­i­ra­nju po­li­ti­ke o za­šti­ti po­tro­ša­ča, ali ne pre­ci­zi­ra pro­pi­sa­no iz kog bu­dže­ta će se fi­nan­si­ra­ti sve te ak­tiv­no­sti; • pro­blem je što po­jam or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča ni­je pre­ci­zno opre­de­ljen i ne­ja­sni su kri­te­ri­ju­mi za re­gi­star ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča; • pro­blem je što se or­ga­ni­za­ci­ja­ma po­tro­ša­ča ne do­zvo­lja­va da one pri­me ne­po­vrat­ na sred­stva od in­sti­tu­ci­ja EU. Ma­da iz­lo­že­no ne mo­že­mo sma­tra­ti bez­u­slov­nim pri­o­ri­te­ti­ma u pro­ce­su no­ve­li­ra­ nja Za­ko­na o za­šti­ti po­tro­ša­ča, iz­ve­sno je da ove oce­ne pred­sta­vlja­ju in­spi­ra­ci­ju za da­lje na­po­re na pri­bli­ža­va­nju na­ci­o­nal­nog za­ko­no­dav­stva onom u EU.

Re­le­vant­ni ac­qu­is EU Ovaj pre­gled ne­ma za cilj da kroz ana­li­zu uoče­nih sla­bo­sti na­ci­o­nal­nog prav­nog si­ ste­ma za­šti­te po­tro­ša­ča i nje­go­vu ne­us­kla­đe­nost sa prav­nim si­ste­mom EU pro­mo­vi­še oba­ve­ze za­ko­no­dav­ca ili Vla­de, već ima is­klju­či­vo svr­hu da uka­že na re­fe­rent­ne stan­ dar­de EU ko­je Sr­bi­ja tre­ba po­ste­pe­no da usva­ja i to re­do­sle­dom ko­ji opre­de­lju­ju nje­ne sop­stve­ne na­ci­o­nal­ne po­tre­be. a. Gra­đan­sko i tr­go­vin­sko pra­vo • Uput­stvo Sa­ve­ta 85/374/EEC iz­me­nje­no i do­pu­nje­no Uput­stvom Evrop­skog par­ la­men­ta i Sa­ve­ta 99/34/EC – u ve­zi sa od­go­vor­no­šću za ne­is­prav­ne pro­iz­vo­de; • Uput­stvo Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 2000/35/EC- za­ka­sne­lo pla­ća­nje u tr­ go­vin­skim tran­sak­ci­ja­ma; • Uput­stvo Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 2002/65/EC- pro­da­ja po­tro­šač­kih fi­nan­ sij­skih uslu­ga na da­lji­nu; • Uput­stvo Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 2002/47/EC- spo­ra­zu­mi o fi­nan­sij­skim ga­ran­ci­ja­ma; b. Za­šti­ta eko­nom­skih in­te­re­sa po­tro­ša­ča • Uput­stvo Sa­ve­ta 84/450/EEC – u ve­zi sa ob­ma­nju­ju­ćim ogla­ša­va­njem iz­me­nje­na i do­pu­nje­na Uput­stvom Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 97/55/EC u ve­zi sa kom­ pa­ra­tiv­nim ogla­ša­va­njem; • Uput­stvo Sa­ve­ta 85/577/EEC – u ve­zi sa za­šti­tom po­tro­ša­ča u po­gle­du ugo­vo­ra o ko­ji­ma se pre­go­va­ra iz­van po­slov­nih pro­sto­ri­ja; • Uput­stvo Sa­ve­ta 87/102/EEC – u ve­zi sa po­tro­šač­kim kre­di­tom iz­me­nje­no i do­pu­njen Uput­stvom Sa­ve­ta 90/88/EEC i Uput­stvom Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 98/7/EC; • Uput­stvo Sa­ve­ta 90/314/EEC – u ve­zi sa pa­ket od­mo­ri­ma i pa­ket tu­ra­ma; • Uput­stvo Sa­ve­ta 93/13/EEC – u ve­zi sa ne­po­šte­nim uslo­vi­ma po­tro­šač­kih ugo­ vo­ra;

18


• Uput­stvo Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 94/47/EC – u ve­zi sa za­šti­tom ku­po­vi­ne u po­gle­du od­re­đe­nih aspe­ka­ta ugo­vo­ra ko­ji se ti­ču ku­po­vi­ne pra­va na ko­ri­šće­nje ne­po­kret­ne imo­vi­ne na ba­zi ti­mes­ha­re-a; • Uput­stvo Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 97/7/EC – u ve­zi sa za­šti­tom po­tro­ša­ča u po­gle­du ugo­vo­ra na da­lji­nu; • Uput­stvo Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 98/6/EZ – u ve­zi sa za­šti­tom po­tro­ša­ča u ozna­ča­va­nju ce­na; • Uput­stvo Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 98/7/EC – u ve­zi sa za­bra­na­ma ra­di za­šti­te in­te­re­sa po­tro­ša­ča; • Uput­stvo Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 99/44/EC – u ve­zi sa od­re­đe­nim aspek­ ti­ma pro­da­je ro­be ši­ro­ke po­tro­šnje i od­no­snih ga­ran­ci­ja; • Pre­po­ru­ka Ko­mi­si­je 98/257/EC – u ve­zi sa prin­ci­pi­ma pri­me­nji­vim na te­la nad­ le­žna za van­sud­sko re­ša­va­nje po­tro­šač­kih spo­ro­va; • Pre­po­ru­ka Ko­mi­si­je 2001/310/EC – u ve­zi sa prin­ci­pi­ma za van­sud­ska te­la uklju­ če­na u sa­gla­sno re­ša­va­nje po­tro­šač­kih spo­ro­va; • Uput­stvo Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 98/27/EC – od­lu­ke ko­je za­bra­nju­ju prav­ ne pre­stu­pe ra­di za­šti­te po­tro­ša­ča; • Uput­stvo Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 2003/33/EC –ogla­ša­va­nje du­van­skih pro­iz­vo­da; Na­pred na­ve­de­ni pro­pi­si i dru­ge nor­me spa­da­ju u krug već stan­dard­nih te­ko­vi­na ko­je su ugra­đe­ne u na­ci­o­nal­na pra­va čla­ni­ca EU, od­no­sno ze­mlje ko­je su do sa­da ula­zi­le u član­stvo bi­le su u oba­ve­zi da ih ugra­de pre stu­pa­nja. Na­kon po­sled­njeg pro­ši­re­nja do­ne­ti su i no­vi pro­pi­si ko­ji će bi­ti op­ba­ve­zni za kan­di­da­te, od­no­sno bu­du­će čla­ni­ce: • Od­lu­ka Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta broj: 20/2004/EC od 8. de­cem­bra 2003. ko­jom se us­po­sta­vlja op­šti okvir za fi­nan­si­ra­nje ak­ci­ja Za­jed­ni­ce za po­dr­šku po­ li­ti­ke po­tro­ša­ča za pe­riod 2004–2007; • Od­lu­ka Ko­mi­si­je broj: 2004/781/EC od 18. no­vem­bra 2004. ko­jom se do­pu­nju­je Od­lu­ka Ko­mi­si­je 1999/815/EC o me­ra­ma ko­ji­ma se za­bra­nju­je pla­sman na tr­ ži­šte od­re­đe­nih igra­ča­ka i ar­ti­ka­la za bri­gu o de­te­tu ko­je su opa­sni po zdra­vlje i ži­vot de­ce; • Od­lu­ka Ko­mi­si­je broj: 2004/905/EC od 14.12.2004. ko­jom se po­sta­vljau smer­ni­ce za oba­ve­šta­va­nje o opa­snim pro­iz­vo­di­ma nad­le­žnih or­ga­na dr­ža­va čla­ni­ca od stra­ ne pro­iz­vo­đa­ča i di­stri­bu­te­ra u skla­du sa Čla­nom 5(3) Uput­stvo 2001/95/EC; • Uput­stvo Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 2005/29/EC od 11. ma­ja 2005. u ve­zi sa ne­pra­ved­nim bi­znis-po­tro­šač tr­go­vin­skim prak­sa­ma na unu­tra­šnjem tr­ži­štu i do­pu­nju­ju­će Uput­stvo 84/450/EEZ, 97/7/EC, 98/27/EZ, 2002/65/EC i Ured­ba 2006/2004, OJ L 149, 11/06/2005; • Uput­stvo Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 2005/59/EZ od 26. ok­to­bra 2005. ko­ ja me­nja i do­pu­nju­je 28. put Uput­stvo Sa­ve­ta 76/769/EEC o pri­bli­ža­va­nju za­ ko­na, pro­pi­sa i ad­mi­ni­stra­tiv­nih od­red­bi dr­ža­va čla­ni­ca u ve­zi sa ogra­ni­če­nji­ ma u pla­sma­nu i upo­tre­bi od­re­đe­nih opa­snih sup­stan­ci i pre­pa­ra­ta, OJ L 309, 25/11/2005;

19


• Od­lu­ka Ko­mi­si­je broj: 2005/718/EC o uskla­đe­no­sti sa od­re­đe­nim stan­dar­di­ma sa Uput­stvom 2001/95/EC i ob­ja­vlji­va­njem nji­ho­vih re­fe­ren­ci u SL; c. Za­šti­ta zdra­vlja i bez­bed­no­sti po­tro­ša­ča • Uput­stvo Sa­ve­ta 76/768/EEC – u ve­zi sa ko­zme­tič­kim pro­iz­vo­di­ma do­pu­nje­na Uput­stvom Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 2003/15/EC; • Uput­stvo Sa­ve­ta 87/357/EEC – u ve­zi sa pro­iz­vo­di­ma ko­ji, bu­du­ći da su dru­ga­či­ji od onih ko­ji tre­ba da bu­du, ugro­ža­va­ju zdra­vlje i bez­bed­nost po­tro­ša­ča; • Uput­stvo Sa­ve­ta 88/378/EEC – u ve­zi sa bez­bed­no­šću igra­ča­ka; • Uput­stvo Sa­ve­ta 90/219/EEC- ge­net­ski mo­di­fi­ko­va­ni mi­kro­or­ga­ni­zmi; • Uput­stvo Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 96/74/EC – u ve­zi sa na­zi­vi­ma tek­sti­la; • Uput­stvo Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 1999/94/EC – do­stup­nost po­tro­šač­kih in­for­ma­ci­ja o eko­no­mi­ji go­ri­va, emi­si­ji CO2 u po­gle­du mar­ke­tin­ga no­vih put­ nič­kih vo­zi­la; • Uput­stvo Sa­ve­ta 92/59/EEC i Uput­stvo Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 2001/95/ EZ – u ve­zi sa op­štom bez­bed­no­šću pro­iz­vo­da (ovo Uput­stvo bi­će ob­u­hva­će­no još jed­nom eks­pert­skom mi­si­jom o teh­nič­kim pra­vi­li­ma i stan­dar­di­ma); • Ured­ba Sa­ve­ta 339/93/EEC od 8. fe­bru­a­ra 1993. o pro­ve­ra­ma uskla­đe­no­sti sa pra­ vi­li­ma o bez­bed­no­sti pro­iz­vo­da u slu­ča­ju pro­iz­vo­da uve­ze­nih iz tre­ćih ze­ma­lja (ta­ko­zva­ni RA­PIX IT si­stem); • Uput­stvo Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 1997/5/EC- pre­ko­gra­nič­ni tran­sfer kre­di­ta; • Uput­stvo Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 1999/93/EC – elek­tron­ski pot­pis; • Uput­stvo Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 2000/31/EC- elek­tron­ska tr­go­vi­na i dru­ ge uslu­ge ve­za­ne za in­for­ma­ci­o­no dru­štvo.

Evrop­ski sud prav­de Po­sto­ji oko 80 pre­su­da Evrop­skog su­da prav­de (ESJ) u obla­sti za­šti­te po­tro­ša­ča EZ, ko­je će su­do­vi u Sr­bi­ji mo­ra­ti da pri­me­nju­ju na­kon pri­stu­pa­nja. To zna­či da ove od­lu­ke ESJ tre­ba ta­ko­đe da bu­du pre­ve­de­ne na srp­ski i da su­di­je u Sr­bi­ji bu­du ob­u­če­ ni za nji­ho­vu pra­vil­nu pri­me­nu u bli­skoj bu­duć­no­sti. Va­žni slu­ča­je­vi su na pri­mer: (i) C-240–244/1998 Oce­a­no Gro­u­po Edi­to­rial v. Ro­cio Mur­ci­a­no Qu­in­te­ro et alts (2000) ECJ I-4941, tač­ke 21–26 o de­fi­ni­sa­nju poj­ma po­tro­šač u Uput­stvi­ma i pri­ro­di Uput­stvo EZ o ZP, (ii) C-423/1997 Tra­vel Vac SL ca­se o prin­ci­pu ku­mu­la­ci­je za­štit­nih me­ra za po­ tro­ša­če u okvi­ru pra­va EZ, (iii) C-481/1999 Ge­org and Hel­ga He­in­ni­ger ca­se o tu­ma­če­nju Uput­stva 85/577/EEZ (ugo­vo­ri o ko­ji­ma se pre­go­va­ra iz­van po­slov­nih pro­sto­ri­ja) u smi­ slu ro­ko­va od 7 da­na za pra­vo na jed­no­stra­ni pre­kid ugo­vo­ra od stra­ne po­tro­ša­ča itd.

20


Pri­o­ri­te­ti Sr­bi­je tre­ba du bu­du uskla­đe­ni sa pri­o­ri­te­ti­ma EU ka­ko su de­fi­ni­sa­ni za pe­riod 2007–2013. u stra­te­škom do­ku­men­tu o za­šti­ti po­tro­ša­ča4,na: 1. ja­ča­nje pre­ko­gra­nič­nih re­ša­va­nja po­tro­šač­kih spo­ro­va (si­ste­mi EEJ-NET, FINNET, Sol­vit, Euro-gu­is­hets, FI­NU­SE, CCN, CIR­CA, ADRs, ENI­SA itd.), 2. sta­vlja­nje na­gla­ska na pra­va put­ni­ka u po­gle­du va­zdu­šnog i že­le­znič­kog sa­o­bra­ ća­ja, 3. ta­ko­đe, ute­me­lje­nje in­te­re­sa po­tro­ša­ča u po­gle­du elek­tron­ske tr­go­vi­ne, 4. ve­ću pa­žnju tre­ba po­sve­ti­ti za­šti­ti pra­va po­tro­ša­ča u obla­sti uslu­ga od op­šteg in­te­re­sa (UOI) kao stru­ja, gas, lo­kal­ni jav­ni pre­voz, te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je, po­štan­ske uslu­ge, vo­do­snab­de­va­nje, itd.

Sta­nje za­šti­te po­tro­ša­ča po po­je­di­nim obla­sti­ma a. Bez­bed­nost i su­gur­nost pro­iz­vo­da po zdra­vlje i ži­vot po­tro­ša­ča U uslo­vi­ma tran­zi­ci­je, li­be­ra­li­za­ci­je uvo­za i ne­us­kla­đe­no­sti pro­pi­sa o kva­li­te­tu pro­ iz­vo­da sa stan­dar­di­ma EU, kao i ni­ske ku­pov­ne mo­ći sta­nov­ni­štva, na tr­ži­štu još uvek ima ne­kva­li­tet­ne ro­be i pred­sta­va­lja­ju ri­zik po zdra­vlje i bez­bed­nost po­tro­ša­ča (igrač­ke, ko­zme­ti­ka, tek­stil i dru­gi pro­iz­vo­di). Re­zul­ta­ti in­spek­cij­skih or­ga­na i iz­vr­še­nih upo­red­ nih ana­li­za od stra­ne ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča po­tvr­đu­ju na ova­kva po­na­ša­nja na na­šem tr­ži­štu o po­nu­di ne­kva­li­tet­nih i ne­be­zbed­nih pro­iz­vo­da za po­tro­ša­ča. To je po­sle­di­ca ne­us­kla­đe­no­sti na­ših pro­pi­sa, po­seb­no sa Uput­stvom 2001/95/EC o o op­štoj bez­bed­no­sti pro­iz­vo­da i Uput­stvom Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 99/44/EC u ve­zi sa od­re­đe­nim aspek­ti­ma pro­da­je ro­be ši­ro­ke po­tro­šnje i od­no­snih ga­ran­ci­ja. b. Tr­go­vi­na na da­lji­nu U uslo­vi­ma kon­ku­ren­ci­je na tr­ži­štu, uvo­đe­nje no­vih teh­no­lo­gi­ja i ob­li­ka pro­da­je, uklju­ču­ju­ći i tr­go­vi­nu na da­lji­nu stvo­re­ne su osno­ve za­šti­te po­tro­ša­ča. Osnov­ni pred­u­ slo­vi za ra­voj ovog ob­li­ka tr­go­vi­ne, po­seb­no elek­tron­ske tr­go­vi­ne je stva­ra­nje po­ve­re­nja ku­pa­ca u za­šti­ti po­da­ta­ka i za­šti­će­no­sti po­tro­ša­ča. U tom smi­slu neo­p­hod­no je pro­pi­se u obla­sti tr­go­va­nja na da­lji­nu uskla­di­ti sa Uput­stvom Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 2000/31/EC- elek­tron­ska tr­go­vi­na i dru­ge uslu­ge ve­za­ne za in­for­ma­ci­o­no dru­štvo, kao i sa Uput­stvom Sa­ve­ta 85/577/EEC u ve­zi sa za­šti­tom po­tro­ša­ča u po­gle­du ugo­vo­ra o ko­ji­ma se pre­go­va­ra iz­van po­slov­nih pro­sto­ri­ja.

4

Sa­op­šte­nje Evrop­ske ko­mi­si­je „Zdra­vi­ji, bez­bed­ni­ji i sa­mo­po­u­zda­ni­ji gra­đa­ni: Stra­te­gi­ja zdra­vlja i za­šti­te po­tro­ša­ča“. Pred­log Od­lu­ke Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta ko­jom se us­po­sta­vlja Pro­gram ak­tiv­no­sti Za­jed­ni­ce u obla­sti za­šti­te zdra­vlja i po­tro­ša­ča 2007-2013, COM(2005)115 fi­nal.

21


c. Uslo­vi u tip­skim ugo­vo­ri­ma Po­tro­ša­či u skla­pa­nju ugo­vor­nih od­no­sa sa pro­dav­ci­ma ili dva­o­ci­ma uslu­ga još se su­o­ča­va­ju sa una­pred for­mu­li­sa­nim tip­skim ugo­vo­ri­ma, gde oni ni­su uče­stvo­va­li u de­fi­ ni­sa­nju uslo­va i gde oni ni­su u sta­nju da oce­ne ko­ji od uslo­va mo­gu da bu­du ne­po­šte­ni i ne­fer za po­tro­ša­ča. Po­se­ban pro­blem pred­stav­nja­ju na­knad­ne jed­no­stra­ne iz­me­ne uslo­va iz tih ugo­vo­ra, jer ih pro­dav­ci od­no­sno da­va­o­ci uslu­ga na­me­ću po­tro­ša­či­ma, istu­pa­ju­ ći kao mo­no­po­li­sti. Ne­do­sta­tak je što Za­kon o za­šti­ti po­tro­ša­ča i dru­gi pro­pi­si u ovoj obla­sti ni­su uskla­đe­ni sa Uput­stvom Sa­ve­ta 913/93/EEC u ve­zi sa ne­po­šte­nim uslo­vi­ma po­tro­šač­kih ugo­vo­ra, pre­ma ko­me ni­je ja­sno de­fi­ni­sa­no šta su i u ka­kvim si­tu­a­ci­ja­ma pod­ra­zu­me­va­ju ugo­vor­ni uslo­vi ko­ji ni­su fer, što u pri­me­ni Za­ko­na ima po­te­ško­ća sa aspek­ta za­šti­te po­tro­ša­ča. d. Jav­ne uslu­ge U obla­sti jav­nih uslu­ga, pre sve­ga te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja, po­štan­skih uslu­ga, elek­tro­di­stri­ bu­ci­je, pro­da­je pri­rod­nog ga­sa, uslu­ge pro­da­je i di­stri­bu­ci­je to­plot­ne ener­gi­je, uslu­ga pre­vo­za put­ni­ka u jav­nom grad­skom i pri­grad­skom pre­vo­zu, že­le­znič­kom i avio pre­ vo­zu, ko­mu­nal­nim uslu­ga­ma (snab­de­va­nje vo­dom za pi­će, od­vo­đe­nje ot­pad­nih vo­da, odr­ža­va­nje či­sto­će, ze­le­ni­la, par­king-ser­vi­sa, po­greb­nih uslu­ga i dr) i dru­gih uslu­ga od op­šteg in­te­re­sa, iako su stvo­re­ne za­kon­ske osno­ve, još ne­ma su­štin­skog na­pret­ka i po­ bolj­ša­nja za­šti­te in­te­re­sa po­tro­ša­ča. Me­to­do­lo­gi­ja obra­zo­va­nja ce­na pro­iz­vo­da i uslu­ga u ovim obla­sti­ma ni­je svu­gde iz­gra­đe­na, ni­ti je, ako po­sto­ji, uči­nje­na jav­nom. Ni­je ret­ko da se ce­ne po­ve­ća­va­ju čak i bez ika­kvog obra­zlo­že­nja. U okvi­ru jav­nih pre­uz­ e­ća če­sto ni­su for­mi­ra­ni sa­ve­ti u ko­ji­ma bi uče­stvo­va­li po­tro­ša­či, a ta­mo gde je­su ni­su za­stu­plje­ni pred­stav­ni­ci po­tro­šač­kih or­ga­ni­za­ci­ja. A ka­da se to­me do­da i pi­ta­nje če­sto ne­do­volj­nog teh­nič­kog kva­li­te­ta uslu­ga ili na­či­na me­re­nja iz­vr­še­nog obi­ma uslu­ga, mo­že se re­ći da je po­lo­žaj po­tro­ša­ča u ovoj obla­sti iz­ra­zi­to ne­po­vo­ljan. e. Fi­nan­sij­ske uslu­ge Fi­nan­sij­ske uslu­ge ob­u­hva­ta­ju ban­kar­ske i kre­dit­ne i uslu­ge osi­gu­ra­nja, pen­zij­ske, ula­ga­nja na šted­nju i pla­ća­nja, ko­je se nu­de po­tro­ša­či­ma sa aspek­ta za­šti­te i in­for­mi­sa­ no­sti po­tro­ša­ča su ne­a­de­kvat­ne i po­tro­ša­ču pred­sta­vlja­ju pro­blem do­no­še­nja is­prav­ne od­lu­ke o ko­ri­šće­nju fi­nan­sij­skih uslu­ga. Na pod­ruč­ju fi­nan­sij­skih uslu­ga iz­ra­že­ni su broj­ni pri­me­ri ne­po­što­va­nja pra­va ko­ri­sni­ka ovih uslu­ga. Je­dan od osnov­nih pro­ble­ma u ostva­ri­va­nju pra­va po­tro­ša­ča u ovoj obla­sti pro­iz­i­la­zi iz do­vo­đe­nja u za­blu­du ko­ri­sni­ ka uslu­ga od stra­ne or­ga­ni­za­ci­ja ko­je pru­ža­ju uslu­ge kao i ne­a­de­kvat­ne in­for­mi­sa­no­sti i obra­zo­va­nja po­tro­ša­ča, ko­ri­sni­ka uslu­ga, da iden­ti­fi­ku­je i oce­ni vred­nost fi­nan­sij­ske uslu­ge i uslo­ve pre nje­ne ku­po­vi­ne. Po­tro­ša­či­ma se nu­de ove uslu­ge u vi­du tip­skih ugo­vo­ra sa una­pred for­mu­li­sa­nim uslo­vi­ma, a ko­ji su u po­gle­du in­te­re­sa po­tro­ša­ča ne­ po­volj­ni ka­ko sa aspek­ta vi­si­ne tro­ško­va uslu­ga, vi­si­ne go­di­šnje ka­mat­ne sto­pe, ta­ko i uslo­va vra­ća­nja i ras­ki­da­nja ugo­vo­ra. Go­di­šnja ka­mat­na sto­pa na po­tro­šač­ke i ban­kar­ske kre­di­te je ne­pri­me­re­no vi­so­ka i naj­če­šće se ne mo­že se prav­da­ti eko­nosmkim raz­lo­zi­ma Me­đu­tim, to ni­je sve: u vi­si­nu ob­ja­vlje­ne ka­mat­ne sto­pe se ne uklju­ču­ju dru­gi ban­kar­ski tro­ško­vi na po­tro­šač­ke zaj­mo­ve i kre­di­te ko­ji se kre­ću 1–1.5%. Po­red ovih po­ten­ci­jal­no

22


ne­ko­rekt­nih uslo­va, u ugo­vor­nim uslo­vi­ma ban­ke naj­če­šće ve­zu­ju po­tro­šač­ke zaj­mo­ve i kre­di­te za de­vi­znu kla­u­zu­lu. Od­lu­ke ko­je se do­no­se u ve­zi sa ku­po­vi­nom ko­ri­šće­njem ban­kar­skih, ali i osta­lih fi­nan­sij­skih uslu­ga, naj­če­šće ima­ju od­lo­že­no dej­stvo (ra­zni ob­li­ci ži­vot­nog osi­gu­ra­nja, ku­po­vi­na har­ti­ja od vred­no­sti i dr). Po­tro­šač još uvek ni­je do­volj­no ospo­so­bljen da sa­ gle­da ve­li­či­nu ri­zi­ka ula­ga­nja u ku­po­vi­nu ovih „pro­iz­vo­da“. Uslo­vi ban­kar­skih uslu­ga su do­bar pri­mer ne­za­šti­će­no­sti po­tro­ša­ča kao ko­ri­sni­ka uslu­ga i skla­pa­nja ne­po­šte­nih i ne­ko­rekt­nih ugo­vor­nih uslo­va. Ovo uka­zu­je na ne­us­kla­đe­nost pro­pi­sa u ovoj obla­sti sa Uput­stvom Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 2002/47/EC spo­ra­zu­mi o fi­nan­sij­skim ga­ ran­ci­ja­ma i Uput­stvom Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta 2002/65/EC-pro­da­ja po­tro­šač­kih fi­nan­sij­skih uslu­ga na da­lji­nu. f. Uslu­ge zdrav­stva U prak­si po­sto­je dva pa­ra­lel­na sek­to­ra uslu­ga u zdrav­stvu: zdrav­stve­ne usta­no­ve i pri­vat­na prak­sa, ko­ji opre­de­lju­ju mo­de­le za­šti­te pra­va i in­te­re­sa po­tro­ša­ča kao ko­ri­sni­ka zdrav­stve­nih uslu­ga. Pro­ble­mi pa­ci­je­na­ta u ta dva sek­to­ra su slič­ni, ma­da ne i iden­tič­ ni. Ko­ri­sni­ci zdrav­stve­nih uslu­ga ima­ju pro­ble­me u le­če­nju ka­ko kod dru­štve­nih usta­ no­va, ta­ko i kod pri­vat­nih, pre sve­ga zbog vi­so­kih ce­na, ali če­sto i či­nje­ni­ce da se one po­na­ša­ju mo­no­po­li­stič­ki, jer le­ka­ri u usta­no­va­ma jav­nog sek­to­ra ša­lju pa­ci­jen­te u pri­ vat­ne. Ni­su ret­ki i dru­gi slu­ča­je­vi ne­e­tič­kog po­na­ša­nja ili ne­sa­ve­snog le­če­nja. I u ovoj obla­sti se uoča­va ne­us­kla­đe­nost pro­pi­sa ko­ji re­gu­li­šu zdrav­stve­nu za­šti­tu pa­ ci­je­na­ta u skla­du sa pro­pi­si­ma EU. U okvi­ru zdrav­stve­nih usta­no­va i pri­vat­nih le­kar­skih i sto­ma­to­lo­ških ko­mo­ra još ni­je raz­ra­đen (Za­ko­nom uve­de­ni) me­ha­ni­zam de­lo­va­nja pred­stav­ni­ka po­tro­šač­kih or­ga­ni­za­ci­ja. U jav­nom sek­to­ru u ovom mo­men­tu bar za to po­sto­je prav­ne pret­po­stav­ke kroz sa­ve­te ili dru­ga te­la za za­šti­tu pra­va pa­ci­je­na­ta, od­no­ sno uti­caj na uslo­ve i na­čin ostva­ri­va­nja zdrav­stve­nih uslu­ga. Kao i u ne­kim dru­gim obla­sti­ma za­šti­te po­tro­ša­ča, prak­sa još do­sta za­o­sta­je za nor­ ma­tiv­nim re­še­nji­ma. Pre­ma do­sa­da­šnjim is­ku­stvi­ma za­šti­ti­ni­ka pa­ci­jen­to­vih pra­va ne­ma pri­go­vo­ra ko­ji se od­no­se na če­ka­nje na zdrav­stve­nu uslu­gu, ali je zna­tan broj onih u ko­ji­ma se iz­no­si sum­nja u kva­li­tet zdrav­stve­ne uslu­ge i na­čin funk­ci­o­ni­san­nja i od­lu­ke le­kar­skih ko­mi­si­ja Re­pu­blič­kog za­vo­da za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje. g. In­for­mi­sa­nost po­tro­ša­ča In­for­mi­sa­nje po­tro­ša­ča je jed­no od osnov­nih pra­va za­šti­te po­tro­ša­ča u EU. Iako su ovim Za­ko­nom o za­šti­ti po­tro­ša­ča, kao i Za­ko­nom o ogla­ša­va­nju stvo­re­ne osno­ve za pot­pu­no i tač­no in­for­mi­sa­nje o pro­iz­vo­du ili uslu­ga­ma, ono je sa aspek­ta za­šti­te po­tro­ ša­ča još na po­čet­ku i ne­za­do­vo­lja­va­ju­će.

23


Kod nas je još uvek kla­sič­ni ob­lik in­for­mi­sa­nja po­tro­ša­ča iz­da­va­njem bro­šu­ra i le­ta­ka. Pre­sta­lo je iz­la­že­nje po­tro­šač­kih li­sto­va „Po­tro­šač“ i „Po­tro­šač­ki in­for­ma­tor“. To i otva­ra pro­blem da se ne mo­gu ob­ja­vlji­va­ti ne­za­vi­sni re­zul­ta­ti upo­red­nih oce­nji­va­nja kva­li­te­ta pro­iz­vo­da i uslu­ga, ka­kva je prak­sa ne­kih ze­ma­lja kao što je Va­ren test u Ne­mač­koj. U okvi­ru ra­dio- te­le­vi­zij­skih ak­tiv­no­sti, kao i u dru­gim me­di­ji­ma ne­ma po­seb­nog pro­gra­ ma po­sve­će­nog za­šti­ti po­tro­ša­ča. h. Obra­zo­va­nje po­tro­ša­ča Obra­zo­va­nje po­tro­ša­ča i svih za­in­te­re­so­va­nih u obla­sti za­šti­te po­tro­ša­ča, pre sve­ ga upo­zna­va­nje o osnov­nim pra­vi­ma i na­či­ni­ma nji­ho­vog ostva­ri­va­nja je na sa­mom po­čet­ku. U osnov­nim ško­la­ma ne­ma po­seb­nih pred­me­ta ili po­tre­ban broj ča­so­va na ko­ji­ma bi se uče­ni­ci kao zna­čaj­ni po­tro­ša­či upo­zna­li sa svo­jim pra­vi­ma kao po­tro­ša­ča. Po­sled­njih go­di­na, u ovoj obla­sti, po­seb­no u po­je­di­nim seg­mne­ti­ma obra­zo­va­nja usled na­glog bu­ja­nja pri­vat­nih škol­skih i obra­zov­nih usta­no­va, do­la­zi do po­ja­va da su pra­va ko­ri­sni­ka uslu­ga ugro­že­na. Pro­gra­me i pro­jek­te za­šti­te po­tro­ša­ča i nji­ho­vo uvo­đe­nje u obra­zov­ni si­stem neo­p­ hod­no je što pre pri­pre­mi­ti u sa­rad­nji sa nad­le­žnim mi­ni­star­stvom za pro­sve­tu. Ta­ko­đe je neo­p­hod­no da se kroz raz­ne vi­do­ve iz­da­va­nja bro­šu­ra, se­mi­na­ra i ra­di­o­ni­ca u or­ga­ni­ za­ci­ji sa ne­vla­di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma po­tro­ša­ča, pre sve­ga pre­ko for­mi­ra­nja sa­ve­to­dav­nih cen­ta­ra iz­vr­ši­ti edu­ka­ci­ju po­tro­ša­ča i za­in­te­re­so­va­nih stra­na (pri­vred­nih su­bje­ka­ta i dr) ova ma­te­ri­ja pri­bli­ži što ve­ćem bro­ju gra­đa­na. i. Van­sud­ska za­šti­ta Tra­di­ci­o­nal­ni me­tod re­ša­va­nja spo­ro­va iz­me­đu po­tro­ša­ča (i nji­ho­vih or­ga­ni­za­ci­ja) i onih ko­ji su pra­va po­vre­di­li, za­sni­vao se na dva ko­lo­se­ka – uprav­nom, tj. in­spek­cij­skom, od­no­sno, u slu­ča­ju ne­mo­guć­no­sti da se spor re­ši na taj na­čin, za­sni­va­njem kla­sič­ne par­ni­ce. Po­što je iz­ve­sno da su par­ni­ce pre­sku­pi me­to­di, u raz­vi­je­nim tr­ži­šnim pri­vre­ da­ma po­sto­je pa­ra–sud­ski, da­kle van­sud­ski or­ga­ni za re­ša­va­nje ta­kvih spo­ro­va: su­do­vi za spo­ro­ve ma­le vred­no­sti, ar­bi­tra­že pri pri­vred­nim ko­mo­ra­ma i slič­no. Me­ha­ni­zam van­sud­kog re­ša­va­nja po­tro­šač­kih spo­ro­va, iako su stvo­re­ne za­kon­ske osno­ve, u Sr­bi­ji još ni­je raz­ra­đen, a pre­po­ru­ka da se do­pu­ni Za­kon o za­šti­ti po­tro­ša­ča i uskla­di sa Pre­po­ru­kom Ko­mi­si­je 98/257/EC u ve­zi sa prin­ci­pi­ma pri­me­nji­vim na te­la nad­le­žna za van­sud­sko re­ša­va­nje po­tro­šač­kih pra­va i Pre­po­ru­kom Ko­mi­si­je 2001/310/ EC u ve­zi sa prin­ci­pi­ma za van­sud­ska te­la uklju­če­na u sa­gla­sno re­ša­va­nje po­tro­šač­kih spo­ro­va. To će bi­ti no­vi ob­lik do­bro­volj­ne ar­bi­tra­že u po­tro­šač­kim spo­ro­vi­ma, ali pu­tem obez­be­đi­va­nja ne­za­vi­snog, tran­spa­rent­nog, br­zog i efi­ka­snog si­ste­ma prav­nih le­ko­va za po­tro­ša­če, ima­ju­ći u pot­pu­no­sti u vi­du re­le­vant­ne stan­dar­de EU.

24


SU­BJEK­TI SI­STE­MA ZA­ŠTI­TE PO­TRO­ŠA­ČA

25


26


SU­BJEK­TI SI­STE­MA ZA­ŠTI­TE PO­TRO­ŠA­ČA Glav­ni in­sti­tu­ci­o­nal­ni no­si­lac si­ste­ma za­šti­te po­tro­ša­ča je Vla­da Republike Sr­bi­je pre­ko Mi­ni­star­stva za tr­go­vi­nu i uslu­ge, kao i Sa­vet mi­ni­stra za za­šti­tu po­tro­ša­ča. O ne­ po­sred­noj pri­me­ni pro­pi­sa sta­ra­ju se nad­le­žne in­spek­cij­ske slu­žbe re­sor­nih mi­ni­star­sta­va, či­ne­ći ši­ro­ki front vla­di­nog sek­to­ra, dok na dru­goj stra­ni de­lu­ju sa­mo­stal­ne i auto­nom­ne or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča i nji­ho­vi sa­ve­zi, kao ne­vla­din sek­tor.

Mi­ni­star­stvo tr­go­vi­ne i uslu­ga Od­sek za za­šti­tu po­tro­ša­ča I po­red to­ga što je obim po­slo­va po­ve­ćan usva­ja­njem Za­ko­na o za­šti­ti po­tro­ša­ča još uvek po­slo­ve za­šti­te po­tro­ša­ča oba­vlja iz­u­zet­no ma­li broj za­po­sle­nih u Od­se­ku za za­šti­tu po­tro­ša­ča u ko­jem ima 8 (osam) stal­no za­po­sle­nih dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka. Pre­ma oce­ni da­toj u za­vr­šnom Iz­ve­šta­ju o oce­ni uskla­đe­no­sti re­gu­la­tiv­nog okvi­ra Sr­bi­je i Cr­ne Go­re za za­šti­tu po­tro­ša­ča sa EU ni­je mo­gu­će da se oba­vi po­ve­ća­ni obim po­slo­va za­šti­te po­tro­ ša­ča sa ova­ko ma­lim bro­jem ka­dro­va, pa je pre­po­ru­ka da se for­mi­ra po­seb­no efi­ka­sno i funk­ci­o­nal­no Ode­lje­nje za za­šti­tu po­tro­ša­ča sa po­ste­pe­nim ka­drov­skim ja­ča­njem (do 15 za­po­sle­nih). U dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma EU po­sto­je dva mo­de­la: pr­vi, kom­bi­no­va­ni da se za­šti­tom po­tro­ša­ča i kon­ku­ren­ci­je ba­vi je­dan uprav­ni or­gan (Polj­skoj), i dru­gi gde su odvo­je­ni uprav­ni or­ga­ni za­šti­te po­tro­ša­ča i uprav­ni or­ga­ni kon­ku­ren­ci­je (Ma­đar­ska i Slo­ve­ni­ja). Mi­ni­star­stvo se sa pot­pi­si­va­njem Me­mo­ran­du­ma o raz­u­me­va­nju sa Evrop­ skom agen­ci­jom za re­kon­struk­ci­ju (EAR) oba­ve­za­lo da će for­mi­ra­ti po­seb­no Ode­lje­nje za za­šti­tu po­tro­ša­ča. Broj­ne po­te­ško­će one­mo­gu­ća­va­ju efi­ka­sni­ji rad dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka na spro­vo­đe­nju ak­tiv­ne za­šti­te po­tro­ša­ča u skla­du sa po­tro­šač­kom po­li­ti­kom EU. Od­sek ne­ma bi­bli­o­te­ku o za­ko­ni­ma i prak­sa­ma za­šti­te po­tro­ša­ča EU, ne­ma pri­stup re­le­van­tim in­ter­net pre­zen­ta­ci­ja­ma EU, uklju­ču­ju­ći Euro­lex ba­zu po­da­ta­ka. Ne po­sto­je ni spe­ci­ja­ li­zo­va­ni reč­ni­ci o ac­qu­is EU o za­šti­ti po­tro­ša­ča kao ni pre­ve­de­ni pro­pi­si EU o za­šti­ti po­tro­ša­ča na srp­ski je­zik. Ni­ko od po­me­nu­tih za­po­sle­nih ni­je do sa­da uče­stvo­vao u bi­lo kom pro­gra­mu obu­ke EU na te­mu za­šti­te po­tro­ša­ča Od­sek, na osno­vu Za­ko­na o za­šti­ti po­tro­ša­ča, or­ga­ni­za­ci­o­no pri­pa­da re­sor­nom Mi­ ni­star­stvu tr­go­vi­ne i uslu­ga, ali je pri­ro­da nje­go­vih za­da­ta­ka ta­kva da pre­va­zi­la­zi okvi­re re­so­ra. Raz­li­či­te po­vre­de pra­va po­tro­ša­ča če­sto ni­su sa­mo ve­za­ne za fun­ci­je tr­ži­šne in­ spek­ci­je, već i za one iz nad­le­žno­sti sa­ni­tar­ne, ve­te­ri­nar­ske, fi­to­sa­ni­tar­ne, rad ca­rin­ske

27


slu­žbe ili fi­nan­sij­skog re­so­ra. Zbog to­ga ospo­so­blja­va­nje ovog od­se­ka za efi­ka­sni­ji rad pod­ra­zu­me­va i ja­ča­nje nje­go­vih in­ter­re­sor­nih atri­bu­ta.

Sa­vet mi­ni­stra za za­šti­tu po­tro­ša­ča U okvi­ru Mi­ni­star­stva for­mi­ran je Sa­vet mi­ni­stra za za­šti­tu po­tro­ša­ča kao sa­ve­to­dav­ no – kon­sul­tant­sko te­lo, ko­jim ru­ko­vo­di Mi­ni­star nad­le­žan za oblast za­šti­te po­tro­ša­ča, a čla­no­vi Sa­ve­ta su is­tak­nu­ti na­uč­ni­ci i struč­nja­ci u ovoj obla­sti, kao i pred­stav­ni­ci dru­gih mi­ni­star­sta­va i or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča. U skla­du sa prak­som ze­ma­lja čla­ni­ca EU u ko­ji­ma po­sto­je slič­ni or­ga­ni, funk­ci­ja Sa­ve­ ta ni­je od­lu­či­va­nje već je to sa­mo sa­ve­to­dav­na ulo­ga (ovo je ti­pič­no za ze­mlje čla­ni­ce EU, slu­čaj sa ze­mlja­ma u re­gi­o­nu: Ma­đar­skom, Slo­ve­ni­jom itd.). U stva­ri, to je kon­sul­tant­sko te­lo ko­je ima za cilj da po­mog­ne Mi­ni­stru i, u ši­rem smi­slu Mi­ni­star­stvu, pri do­no­še­nju naj­bo­ljih i naj­e­fi­ka­sni­jih od­lu­ka o ra­znim pi­ta­nji­ma u ve­zi sa raz­vo­jem efi­ka­sne po­li­ti­ke za­šti­te po­tro­ša­ča. Još jed­na va­žna svr­ha for­mi­ra­nja ova­kvog Sa­ve­ta je da bo­lje uklju­či or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča u kre­i­ra­nje po­li­ti­ke za­šti­te po­tro­ša­ča, kao i da po­slu­ša nji­hov glas u ovom smi­slu, što je ina­če op­šti uslov ac­qu­is EU za za­šti­tu po­tro­ša­ča. Or­ga­ni­za­ci­ja i rad Sa­ve­ta su za­sno­va­ni na op­štim prin­ci­pi­ma i uslo­vi­ma iz prak­se EU. Ta­ko su uze­ti5 u ob­zir: • naj­ši­ra mo­gu­ća pri­me­na prin­ci­pa tran­spa­rent­no­sti – rad Sa­ve­ta je mak­si­mal­no ja­van, što pod­ra­zu­me­va po­drob­no i ured­no oba­ve­šta­va­nje jav­no­sti o za­ključ­ci­ma sa sa­sta­na­ka, za­jed­nič­kim iz­ja­va­ma Sa­ve­ta, za­u­ze­tim sta­vo­vi­ma o va­žnim pi­ta­nji­ ma u do­me­nu za­šti­te po­tro­ša­ča do ko­jih je Sa­vet do­šao. • prin­cip za­ko­ni­to­sti i uče­šća zna­či da je Po­slov­nik Sa­ve­ta, ko­ji je do­net 18.04.2006. go­di­ne, obez­be­dio de­mo­krat­ski rad Sa­ve­ta i pra­vil­nu pri­me­nu i im­ple­men­ta­ci­ju no­vog Za­ko­na o za­šti­ti po­tro­ša­ča i nje­go­vu osnov­nu funk­ci­ju, a to je da­va­nje sa­ ve­ta, mi­šlje­nja i pre­po­ru­ka Mi­ni­stru i mi­ni­star­svu nad­le­žnom za po­slo­ve za­šti­te po­tro­ša­ča.

In­spek­cij­ski or­ga­ni i nad­zor u obla­sti za­šti­te po­tro­ša­ča i pro­ble­mi ko­or­di­na­ci­je ra­znih in­spek­cij­skih or­ga­na U im­ple­men­ta­ci­ji Za­ko­na o za­šti­ti po­tro­ša­ča va­žnu ulo­gu ima or­gan tr­ži­šnog nad­zo­ra, kao i dru­ge in­spek­ci­je (po­ljo­pri­vred­na, ve­te­ri­nar­ska, sa­ni­tar­na, ko­mu­nal­na itd.). Iako je glav­na ulo­ga in­spek­cij­skih or­ga­na nad­zor u pri­me­ni Za­ko­na o za­šti­ti po­tro­ša­ča, još uvek ne­ma ostva­re­nja neo­p­hod­ne ko­or­di­na­ci­je svih za­in­te­re­so­va­nih stra­na, po­seb­no u pru­ža­nju i raz­me­ni in­for­ma­ci­ja i do­ku­me­na­ta iz­me­đu se­di­šta i te­ri­to­ri­jal­nih je­di­ni­ca, iz­me­đu or­ga­na tr­ži­šnog nad­zo­ra i mi­ni­star­sta­va, in­spek­ci­ja i ca­ri­ne. Pre­o­vla­đu­je ad hoc raz­me­na in­for­ma­ci­ja pu­tem te­le­fo­na, fak­sa, elek­tron­ske i obič­ne po­šte iz­me­đu tr­ži­šne i 5

28

Be­la knji­ga Evrop­ske ko­mi­si­je o pre­po­ru­ka­ma dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma o do­brom upra­vlja­nju, Bri­sel 2001, Bil­ten EU br.2


dru­gih in­spek­ci­ja i ca­ri­ne. Raz­me­na in­for­ma­ci­ja i ostva­re­na ko­mu­ni­ka­ci­ja je ne­za­do­vo­ lja­va­ju­ća i ne­a­de­kvat­na je opre­mlje­nost la­ba­ra­to­ri­ja i uslo­va ra­da in­spek­cij­skih or­ga­na u po­gle­du ka­pa­ci­te­ta u od­no­su na prak­su u EU i ze­mlja­ma u okru­že­nju. S ob­zi­rom da još uvek ne­ma­mo efi­ka­snu us­po­sta­vlje­nost IT si­ste­ma iz­me­đu glav­nih za­in­te­re­so­va­nih stra­na iz­o­sta­je efi­ka­snost i br­za re­ak­ci­ja dr­žav­nih or­ga­na nad­le­žnih za spro­vo­đe­nje za­ko­no­dav­stva o bez­bed­no­sti po­tro­ša­ča i za funk­ci­o­ni­sa­nje pra­vi­la za­šti­te po­tro­ša­ča u ze­mlji. Još uvek ne­ma­mo pra­vo na upo­tre­bu si­ste­ma RA­PEX kao je­din­ stve­nog si­ste­ma br­zog upo­zo­re­nja za opa­sne pro­iz­vo­de ši­ro­ke po­tro­šnje. Po­red to­ga, ne­ma­mo for­mi­ran po­se­ban Sa­vet za in­spek­ci­ju za ko­or­di­na­ci­ju raz­li­či­tih in­spek­ci­ja (ili dr­žav­ni In­spek­to­rat), Agen­ci­ja za bez­bed­nost hra­ne, Ko­mi­si­ju za op­štu bez­bed­nost pro­iz­vo­da pre­ma Uput­stvu 2001/95/EC o op­štoj bez­bed­no­sti pro­iz­vo­da (GPSD) kao ni kor­di­na­ci­ju raz­li­či­tih mi­ni­star­sta­va i in­spek­ci­ja, or­ga­na nad­le­žnih za po­slo­ve stan­dar­ di­za­ci­je i pri­vred­nih ko­mo­ra.

Or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča Raz­voj ne­za­vi­snih, ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča u Sr­bi­ji ima du­gu tra­di­ci­ju, ali ipak ne po­sto­ji po­treb­na in­fra­struk­tu­ra u funk­ci­ji za­šti­te pra­va i in­te­re­sa po­tro­ša­ča. Uz to, po­sto­je vr­lo raz­li­či­ti po­gle­di na pri­o­ri­te­te za­šti­te pra­va i in­te­re­sa po­tro­ša­ča. U ovom tre­nut­ku u Sr­bi­ji po­sto­ji vi­še od 50 re­gi­stro­va­nih or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča (po­da­ci nad­le­ žnog Mi­ni­star­stva), me­đu­tim re­al­no je ak­tiv­no tek ne­što vi­še od po­lo­vi­ne. Iz­u­zet­no ve­li­ki broj or­ga­ni­za­ci­ja (na pa­pi­ru) i ne­do­volj­na ko­or­di­na­ci­ja u nji­ho­vom ra­du, a pre sve­ga od­su­stvo za­jed­nič­kih ak­ci­ja iza ko­jih bi sta­jao auto­ri­tet svih or­ga­ni­ za­ci­ja po­tro­ša­ča u Sr­bi­ji, či­ni nji­hov ukup­ni uti­caj ma­lim, ve­za­nim za lo­kal­ne sre­di­ne, a da pri to­me, i ina­če ne­do­volj­na sred­stva za nji­hov rad ni­su ra­ci­o­nal­no is­ko­ri­šće­na. U tom ci­lju se u no­vom Za­ko­nu pred­vi­đa­ju ja­sni kri­te­ri­ju­mi kroz od­go­va­ra­ju­ći Pra­vil­nik o evi­den­ci­ji or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča, i to ne sa­mo u po­gle­du uslo­va za for­mi­ra­nje i rad ovih or­ga­ni­za­ci­ja, već i u po­gle­du oba­ve­za nji­ho­vog udru­ži­va­nja. Pri ovo­me tre­ba is­ta­ći da su osno­va­ne spe­ci­ja­li­zo­va­ne or­ga­ni­za­ci­je ili udru­že­nja za edu­ka­ci­ju i za­šti­tu ko­ri­sni­ka uslu­ga ba­na­ka i osi­gu­ra­va­ju­ćih dru­šta­va, ko­ri­sni­ka elek­ trič­ne ener­gi­je, ga­sa i pra­va pa­ci­je­na­ta. For­mi­ra­na je Na­ci­o­nal­na or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča Sr­bi­je (NOPS - www.nops.org.rs) kao ki­šo­bran or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča u či­jem je sa­sta­vu 27 or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča ši­rom ze­mlje, re­gi­o­nal­no za­stu­plje­nih u celoj zemlji. Po­sto­ji još i Aso­ci­ja­ci­ja po­tro­ša­ča Sr­bi­je (APOS) sa 5 čla­ni­ca. Po­red to­ga, u No­vom Sa­du, Pan­ če­vu, Va­lje­vu i Be­o­gra­du je re­gi­stro­va­no po dve ili vi­še or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča, ta­ko da je do­šlo do umno­ža­va­nja bro­ja or­ga­ni­za­ci­ja, ume­sto po­ve­ća­nja nji­ho­vog član­stva i ja­ča­nja ka­pa­ci­te­ta, a ti­me i uti­ca­ja. S ob­zi­rom da je ključ­ni kri­te­ri­jum da or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča is­klju­či­vo pro­mo­vi­šu i šti­te in­te­re­se po­tro­ša­ča, i sto­ga tre­ba da bu­du ja­sno odvo­je­ne od

29


osta­lih ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja6 i dru­gih udru­že­nja gra­đa­na, no­vim za­ko­nom o za­šti­ti po­tro­ša­ča stvo­ri­će se osno­va za vo­đe­nje re­gi­stra or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča u Mi­ni­star­stvu nad­le­žnom za po­slo­ve za­šti­te po­tro­ša­ča. Po­red ovih op­štih de­fi­ni­ci­ja or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča na na­ci­o­nal­nom ni­vou po­je­di­nih ze­ma­lja utvr­đe­ni su kri­te­ri­ju­mi, ko­je bi tre­ba­lo ima­ti u vi­du kod utvr­đi­va­nja kri­te­ri­ju­ma i uslo­va or­ga­ni­zo­va­nja po­tro­šač­kih or­ga­ni­za­ci­ja u Sr­bi­ji.7 6

Do sa­da su ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča re­gi­stro­va­ne u skla­du sa za­ko­ni­ma ko­ji su na sna­zi, Za­kon o dru­štve­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i udru­že­nji­ma gra­đa­na („Slu­žbe­ni gla­snik SRS“, br.24/82), Za­ko­nom o udru­ži­va­nju gra­đa­na u aso­ ci­ja­ci­je, dru­štve­ne or­ga­ni­za­ci­je i po­li­tič­ke or­ga­ni­za­ci­je (Sl. list SFRJ, br. 42/90, Sl. list SRJ, br. 24/94, 28/96 i 73/00).

U Grč­koj, or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča su kon­sti­tu­i­sa­ne kao prav­na te­la i upra­vlja­ju se u skla­du sa od­red­ ba­ma čla­na 10. Za­ko­na 2251/1994 i Gra­đan­skim ko­dek­som. Or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča ima­ju is­klju­či­vo za cilj da za­šti­te in­te­re­se po­tro­ša­ča. Oni za­stu­pa­ju po­tro­ša­če u or­ga­ni­za­ci­ja­ma u ko­ji­ma je obez­be­đe­no za­stu­pa­nje po­tro­ša­ča, i oni in­for­mi­šu i sa­ve­tu­ju po­tro­ša­če, za­stu­pa­ju ih na su­du i u van­sud­skim pro­ce­ si­ma i vo­de za­jed­nič­ke par­ni­ce u skla­du sa od­red­ba­ma ko­je su na sna­zi. Čla­no­vi or­ga­ni­za­ci­je po­tr­ša­ča su fi­zič­ka li­ca. Po­treb­no je naj­ma­nje 100 li­ca da se osnu­je or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča. U op­šti­na­ma i za­jed­ ni­ca­ma sa bro­jem sta­nov­ni­ka do 3000, do­volj­no je 20 lju­di. Ni­ko ne mo­že da bu­de član vi­še od jed­ne or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča i član­stvo u or­ga­ni­za­ci­ja­ma na­kon pri­stu­pa­nja pr­voj od njih je ne­va­že­će. Or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča do­bi­ja­ju sta­tus prav­nog li­ca na­kon upi­sa u re­gi­star or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča. Sva­ka pre­fek­tu­ra vo­di re­gi­star or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča u toj pre­fek­tu­ri. Re­gi­star je otvo­ren za jav­nost. Sva­ko mo­že da ga kon­sul­tu­je ili za­tra­ži ko­pi­ju ili po­tvr­du o sva­koj stav­ki. Mi­ni­star­stvo za raz­voj vo­di cen­tral­ni re­gi­star svih or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča u ze­mlji. U Ma­đar­skoj pre­ma Odelj­ku 2 tač­ka h) Ak­ta CVL iz 1997. o za­šti­ti po­tro­ša­ča, de­fi­ni­ci­ja or­ga­ni­za­ci­je po­ tro­ša­ča (NVO) je sle­de­ća: „Or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča (NVO) osno­va­na u skla­du sa Ak­tom II iz 1989. o pra­vu na udru­ži­va­nje, ili sa­ve­zi ta­ kvih or­ga­ni­za­ci­ja, uko­li­ko je je­dan od ci­lje­va pre­ci­zi­ra­nih u nje­nom sta­tu­tu za­šti­ta in­te­re­sa po­tro­ša­ča, ta or­ga­ni­za­ci­ja ili sa­vez po­sto­ji i ra­di naj­ma­nje dve go­di­ne i ima naj­ma­nje 50 čla­no­va ko­ji su fi­zič­ka li­ca.“ U Ita­li­ji kri­te­ri­ju­mi su da­ti u čla­nu 5. Za­ko­na br. 281 od 30. ju­la 1998. o pra­vi­ma po­tro­ša­ča i ko­ri­sni­ka (član 137. ko­dek­sa po­tro­ša­ča, od 6. sep­tem­bra 2005. ko­ji je ob­ja­vljen u Slu­žbe­nom gla­sni­ku). Ovaj za­ kon re­gi­stru­je u li­stu Mi­ni­star­stva za pro­iz­vod­ne de­lat­no­sti or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča i ko­ri­sni­ka ko­ji su re­pre­zan­ta­tiv­ni na na­ci­o­nal­nom ni­vou u za­vi­sno­sti od sle­de­ćih uslo­va: • or­ga­ni­za­ci­ja mo­ra da bu­de kon­sti­tu­i­sa­na u skla­du sa za­ko­nom naj­ma­nje tri go­di­ne ili da ra­di na osno­vu ove­re­nog pri­vat­nog do­ku­men­ta za sli­čan vre­men­ski pe­riod; • mo­ra da ima čla­no­ve or­ga­ni­za­ci­je ko­ji­ma se us­po­sta­vlja de­mo­krat­ska struk­tu­ra i is­ka­zu­je je­di­na svr­ha or­ga­ni­za­ci­je da za­šti­ti pra­va po­tro­ša­ča i ko­ri­sni­ka, • mo­ra bi­ti ne­pro­fit­nog ka­rak­te­ra; • mo­ra da vo­di spi­sak re­gi­stro­va­nih čla­no­va ko­ji se go­di­šnje ažu­ri­ra i ko­ji po­ka­zu­je iz­nos upla­ćen di­rekt­no or­ga­ni­za­ci­ji kao po­dr­ška nje­nim is­ka­za­nim ci­lje­vi­ma; • broj nje­nih re­gi­stro­va­nih čla­no­va ne sme bi­ti ma­nji od 0,5 na hi­lja­du sta­nov­ni­ka u re­gi­o­nu ili po­ kra­ji­ni u ko­joj or­ga­ni­za­ci­ja funk­ci­o­ni­i­še; • mo­ra da ra­di u naj­ma­nje pet re­gi­o­na ili po­kra­ji­na i da ima broj re­gi­stro­va­ih čla­no­va ko­ji ni­je ma­nji od 0,2 na hi­lja­du sta­nov­ni­ka sva­kog od njih; • mo­ra da do­sta­vlja go­di­šnji bi­lans ko­ji po­ka­zu­je pri­ho­de i ras­ho­de plus do­pri­no­se ko­je pla­ća­ju čla­no­vi; • ko­je ni­su pri­zna­te; • mo­ra da ra­di bez pre­ki­da pret­hod­ne tri go­di­ne; • ni­je­dan njen prav­ni za­stup­nik ne sme da ima kri­vič­ni do­si­je ili da je osu­đi­van u ve­zi sa ak­tiv­no­sti­ ma da­te or­ga­ni­za­ci­je; • ni­je­dan od po­me­nu­tih za­stup­ni­ka ne sme da ra­di kao pred­u­zet­nik ili di­rek­tor fir­me ko­ja nu­di pro­iz­vo­de i uslu­ge a ko­je su kon­sti­tu­i­sa­ne za tr­go­vi­nu u istim sek­to­ri­ma kao oni u ko­ji­ma or­ ga­ni­za­ci­ja funk­ci­o­ni­še; • or­ga­ni­za­ci­ja ne mo­že bi­ti an­ga­žo­va­na u pro­mo­tiv­noj ili ogla­ša­va­ju­ćoj ak­tiv­no­sti u ve­zi sa ro­bom ili uslu­ga­ma pro­iz­ve­de­nih od tre­ćih stra­na ili da ima ika­ka­ve in­te­re­se u fir­ma­ma ko­je pro­iz­vo­de ili di­stri­bu­i­ra­ju ro­bu. Da bi se upot­pu­ni­la sli­ka, tre­ba do­da­ti da mno­go re­gi­o­na, kao što su auto­nom­ne pro­vin­ci­je Tren­ti­no i Bol­ca­ no, ima­ju sop­stve­ne spe­ci­fič­ne re­gu­la��tiv­ne od­red­be za za­šti­tu po­tro­ša­ča. Za­ko­no­dav­stvo na re­gi­o­nal­nom ni­vou je ta­ko­đe po­ka­za­telj da na lo­kal­nom ni­vou po­sto­ji po­tre­ba da se po­nu­di sve­o­bu­hvat­na za­šti­ta i ta­kvo za­ko­no­dav­stvo nu­di po­tro­ša­či­ma i nji­ho­vim or­ga­ni­za­ci­ja­ma ši­ri obim po­dr­ške i raz­vo­ja. Ovo mo­že po­pri­mi­ti ob­lik za­stup­nič­kih or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča ko­je su re­gi­stro­va­ne na re­gi­o­nal­nom ni­ vou na sa­stan­ci­ma re­gi­o­nal­nih or­ga­na osno­va­nih po­seb­no za pru­ža­nje kon­sul­tant­skih uslu­ga, da­va­nje 7

30


Još ni­je iz­vr­še­no or­ga­ni­zo­va­nje i de­lo­va­nje or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča u skla­du u na­če­ li­ma BE­UC i CI, Smer­ni­ca­ma za po­li­ti­ku za­šti­te po­tro­ša­ča u Sred­njoj i Is­toč­noj Evro­pi 20008, Od­lu­ci Evrop­skog Par­la­men­ta i Sa­ve­ta br. 20/2004/EC o op­štem fi­nan­sij­skom okvi­ru u ve­zi sa Ak­ci­o­nim pla­nom EU o za­šti­ti po­tro­ša­ča u pe­ri­o­du 2004–20079 (u da­ ljem tek­stu: od­lu­ka EU o fi­na­sij­skom okvi­ru za­šti­te po­tro­ša­ča). Ta od­lu­ka, ina­če, po­la­zi od ne­spor­nih prin­ci­pa da je, pre sve­ga nji­ho­va ak­tiv­nost is­klju­či­vo u ko­rist in­te­re­sa po­ tro­ša­ča, pro­mo­ci­ja i za­šti­ta zdra­vlja, bez­bed­no­sti i eko­nom­skih in­te­re­sa po­tro­ša­ča, da su one ne­vla­di­ne, ne­pro­fit­ne, ne­za­vi­sne u od­no­su na in­du­stri­ju, ko­mer­ci­jal­ne i bi­znis i dru­ge kon­flikt­ne in­te­re­se. Or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča su­o­ča­va­ju se sa pro­ble­mi­ma i ne­do­stat­kom kan­ce­la­ri­skog pro­ sto­ra, opre­me i po­ve­za­no­sti sa nad­le­žnim dr­žav­nim slu­žba­ma, pre sve­ga in­spek­cij­skim or­ga­ni­ma, kao i sa dru­gim or­ga­ni­za­ci­ja­ma po­tro­ša­ča i nji­ho­vim aso­ci­ja­ci­ma, što ima uti­ca­ja na nji­ho­vu efi­ka­snost. Mi­ni­star­stvo se obra­ća lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi da po­mog­nu or­ga­ni­za­ci­ja­ma po­tro­ša­ča u re­ša­va­nju ovih pi­ta­nja, pre sve­ga pro­sto­ra, što je to ima­lo efek­ta, pa je ne­ko­li­ko or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča re­ši­lo pro­blem pro­sto­ra i uslo­ve ra­da. Po­se­ban pro­blem sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča je ne­do­sta­tak fi­ nan­sij­skih sred­sta­va, pre sve­ga onih iz bu­dže­ta, na­me­nje­nih za pro­jek­te i ak­tiv­no­sti po­tro­šač­kih or­ga­ni­za­ci­ja, ta­ko da je još kod naj­ve­ćeg bro­ja or­ga­ni­za­ci­ja rad čla­no­va naj­ve­ćim de­lom vo­len­ter­ski. Iako su to­kom pro­te­klih go­di­na odva­ja­na iz­ve­sna sred­ stva za fi­nan­si­ra­nje ak­tiv­no­sti or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča ko­ja ni­su bi­la do­volj­na ni za ka­ve ozbilj­ne ak­tiv­no­sti, Mi­ni­star­stvo nad­le­žno za po­slo­ve za­šti­te po­tro­ša­ča na ovaj na­čin je po­dr­ža­lo nji­hov rad či­me se ohra­bru­je stva­ra­nje part­ner­skog od­no­sa sa or­ga­ni­za­ci­ja­ma po­tro­ša­ča. Or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča i po­je­di­ni sa­ve­zi su po­je­di­nač­no iz­da­va­li pu­bli­ka­ci­je, kao što su: „Si­gu­ran po­tro­šač“, „Ma­li po­tro­šač“, „Po­tro­ša­či ima­te pra­vo - ko­ri­sti­te ih“, „Adi­ti­vi i po­tro­ša­či“, „Sla­do­led i po­tro­ša­či“, „Vi­ta­mi­ni i po­tro­ša­či“. Mi­ni­star­stvo je fi­nan­sij­ski po­dr­ ža­lo ne­ko­li­ko pro­je­ka­ta,, po­put pro­jek­ta „Si­gu­ran po­tro­šač“, Ko­men­tar Za­ko­na o za­šti­ti po­tro­ša­ča, le­tak „Upo­znaj­te svo­ja pra­va po­tro­ša­ča“ – po­vo­dom 15. Mar­ta, Svet­skog da­na pra­va po­tro­ša­ča i le­tak o go­ja­zno­sti de­ce, u sa­rad­nji sa Na­ci­o­nal­nom or­ga­ni­za­ci­jom po­ tro­ša­ča Sr­bi­je. Vi­še or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča or­ga­ni­zo­va­lo je sa­stan­ke sa pred­stav­ni­ci­ma lo­lal­ne sa­mo­u­pra­ve i in­spek­cij­skih or­ga­na, kao i pred­stav­ni­ci­ma Mi­ni­star­stva nad­le­žnog za po­slo­ve za­šti­te po­tro­ša­ča u ci­lju sa­gle­da­va­nja pri­me­ne Za­ko­na o za­šti­ti po­tro­ša­ča i po­mo­ći na re­ša­va­nju nji­ho­vih pro­ble­ma, pre sve­ga sme­štaj­nog pro­sto­ra i dru­gih uslo­va pred­lo­ga, smer­ni­ca i pra­će­nje kao i ko­or­di­na­ci­ju dru­gih in­sti­tu­ci­ja na lo­kal­nom i na­ci­o­nal­nom ni­vou ili, pru­ža­ju po­moć i sred­stva za ak­tiv­no­sti i pro­jek­te pred­lo­že­ne od stra­ne or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča ko­je su zna­čaj­ne na re­gi­o­nal­nom ni­vou. Me­đu­tim, sko­ro svi re­gi­o­nal­ni pro­pi­si u ve­zi sa za­šti­tom po­tro­ša­ča zah­te­va­ju da or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča ko­je funk­ci­o­ni­šu na re­gi­o­nal­nom ni­vou po­štu­ju kri­te­ri­ju­me ve­o­ ma slič­ne oni­ma pro­pi­sa­nim za­ko­nom br. 281/98 uko­li­ko že­le da bu­du uvr­šte­ne u re­gi­star re­gi­o­nal­nih or­ga­ni­za­ci­ja i da joj se do­zvo­li da uče­stvu­je u re­gi­o­nal­nim sa­ve­ti­ma, ko­ji su sa­ve­to­dav­na te­la osno­va­na od stra­ne re­gi­o­na u tan­de­mu sa Na­ci­o­nal­nim sa­ve­tom po­tro­ša­ča i ko­ri­sni­ka. Sa­vet je sa­ve­to­dav­no te­lo ko­je je osno­va­la Vla­da u sklau sa uslo­vi­ma iz čla­na 4. Za­ko­na 281/98 (član 136. ko­dek­sa po­tro­ša­ča) i či­ji čla­no­vi uklju­ču­ju pred­stav­ni­ke or­ga­ni­za­ci­ja re­gi­stro­va­nih u skla­du sa čla­nom 5. po­me­nu­tog Za­ko­na (član 137. ko­dek­sa po­tro­ša­ča). 8 9

Gu­i­de­li­nes for con­su­mer po­licy in Cen­tral and Eastern Euro­pe (2000) Con­su­mers In­ter­na­tio­nal SG L 5, 9.1.2004, str.1.

31


ra­da. Ta­ko­đe, pred­stav­ni­ci or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča uče­stvo­va­li su na broj­nim se­mi­na­ri­ma, sa­ve­to­va­nji­ma i ra­di­o­ni­ca­ma or­ga­ni­zo­va­nim od stra­ne me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja ili Mi­ni­star­stva u ve­zi pri­me­ne pro­pi­sa iz broj­nih obla­sti za­šti­te po­tro­ša­ča.

Sa­ve­to­dav­ni cen­tri U po­gle­du me­ha­ni­zma za­šti­te po­tro­ša­ča ko­ji da­nas do­mi­ni­ra u ze­mlja­ma za­pad­ne Evro­pe, a bez iz­uz­ et­ka je pri­hva­ćen i u ze­mlja­ma cen­tral­ne i is­toč­ne Evro­pe ko­je su pri­ stu­pi­le EU, je­su sa­ve­to­dav­ni cen­tri. Za­mi­šlje­ni su kao te­melj si­ste­ma u ko­me do­la­zi do ko­or­di­na­ci­je de­lo­va­nja jav­nog (vla­di­nog) sek­to­ra i sa­mo­stal­nih or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji. Osim sta­va o neo­p­hod­no­sti ovog ob­li­ka za­šti­te po­tro­ša­ča, iz­ve­sno je i da tre­ba da bu­du or­ga­ni­zo­va­ni kao re­gi­o­nal­ni sa­ve­to­dav­ni po­tro­šač­ki cen­tri. Iako se sma­tra da je osni­va­nje cen­ta­ra bi­tan uslov una­pre­đi­va­nja si­ste­ma za­šti­te pra­ va po­tro­ša­ča, obra­zo­va­nje sa­ve­to­dav­nih cen­ta­ra, uslo­vi i kri­te­ri­ju­mi za for­mi­ra­nje i rad sa­ve­to­dav­nih cen­ta­ra, kao i obez­be­đi­va­nje fi­nan­sij­skih sred­stva, pro­sto­ra i teh­nič­kih uslo­va za nji­hov rad, za­vi­si­će od fi­nan­sij­skih mo­guć­no­sti dr­ža­ve, di­na­mi­ke do­bi­ja­nja fi­nan­sij­ske i struč­ne po­mo­ći iz me­đu­na­rod­nih iz­vo­ra i ras­po­lo­že­nja je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Neo­p­hod­ni su su­bjek­ti si­ste­ma za­šti­te po­tro­ša­ča ko­ji će ima­ti ve­ći auto­ri­tet, obez­be­đe­ne ma­te­ri­jal­ne pret­po­stav­ke za rad i pro­fe­si­o­nal­ni od­nos pre­ma svim po­tro­ša­ či­ma. Do­dat­nu pred­nost iden­ti­fi­ka­ci­je cen­ta­ra kao svo­je­vr­snog čvo­ri­šta in­sti­tu­ci­o­nal­nog si­ste­ma za­šti­te pra­va po­tro­ša­ča na od­re­đe­nom pro­sto­ru pred­sta­vlja i mo­guć­nost br­zog i efi­ka­snog pro­ši­ri­va­nja za­šti­te na te­ri­to­ri­ju ce­le Re­pu­bli­ke u slu­ča­ju da se ja­vi ta­kva po­tre­ba. Za­to je neo­p­hod­no us­po­sta­vlja­nje na­ci­o­nal­ne mre­že ta­kvih cen­ta­ra, ko­jom bi se in­te­gri­sa­le sve kom­po­nen­te za­šti­te ko­je pro­is­ti­ču iz ak­tiv­no­sti po­je­di­nih lo­kal­nih or­ ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča kroz raz­me­nu me­đu­sob­nih in­for­ma­ci­ja i pri­jem, od­no­sno di­fu­zi­ju in­for­ma­ci­ja iz okru­že­nja.

32


CI­LJE­VI I ZA­DA­CI ZA­ŠTI­TE PO­TRO­ŠA­ČA

33


34


CI­L JE­VI I ZA­DA­CI ZA­ŠTI­TE PO­TRO­ŠA­Č A Za­šti­ta po­tro­ša­ča je neo­p­hod­na i po­treb­na ne sa­mo zbog uskla­đi­va­nja sa stan­dar­di­ma raz­vi­je­nih ze­ma­lja već pre­vas­hod­no za stva­ra­nje pret­po­stav­ki za una­pre­đe­nje pri­vre­de i dru­štva što će do­pri­no­si­ti po­di­za­nju ni­voa kva­li­te­ta ži­vo­ta gra­đa­na. Pri­mar­ni (traj­ni) cilj za­šti­te po­tro­ša­ča je una­pre­đe­nje kva­li­te­ta ži­vo­ta svih gra­đa­na, ostva­ri­va­nje i za­šti­ta osnov­nih pra­va i in­te­re­sa po­tro­ša­ča, us­po­sta­vlja­nje si­ste­ma i in­sti­tu­ci­ja za­šti­te po­tro­ša­ ča i rav­no­prav­ne part­ner­ske sa­rad­nje svih no­si­la­ca za­šti­te po­tro­ša­ča Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u skla­du sa stan­dar­di­ma EU što će isto­vre­me­no do­pri­ne­ti raz­vo­ju pri­vre­de i dru­štva. Po­la­zne pret­po­stav­ke pri od­re­đi­va­nju pri­o­ri­te­ta su: • ugra­đi­va­nje ele­me­na­ta si­ste­ma za­šti­te pra­va po­tro­ša­ča u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji u kon­ cept odr­ži­ve stra­te­gi­je raz­vo­ja; • nor­ma­tiv­na re­še­nja ko­ja pro­is­ti­ču iz Za­ko­na o za­šti­ti po­tro­ša­ča; • re­le­vant­na uspe­šna prak­sa ze­ma­lja čla­ni­ca EU, po­seb­no onih ko­je se na­la­ze u istom re­gi­o­nu ili slič­nom po­lo­ža­ju kao i Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja, • ten­den­ci­je u raz­vo­ju ko­mu­ni­tar­nog pra­va i prak­se EU i od­go­va­ra­ju­ći pri­o­ri­te­ti (do­ku­ment Ko­mi­si­je COM 2005) od 6. apri­la 2005. go­di­ne. Na osno­vu oce­na sta­nja na pod­ruč­ju za­šti­te po­tro­ša­ča u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji i pre­po­ru­ka eks­pe­ra­ta EU mo­gu­će je iz­dvo­ji­ti sle­de­će ci­lje­ve: Raz­voj si­ste­ma prav­ne za­šti­te ka­ko bi se osi­gu­ra­la vla­da­vi­na pra­va i una­pre­đe­nje de­mo­kra­ti­je i ci­vil­nog dru­štva (pra­će­nje im­ple­men­ta­ci­je po­sto­je­ćih za­ko­na i uskla­đi­ va­nje za­ko­no­dav­stva Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u obla­sti za­šti­te po­tro­ša­ča) - pret­po­sta­vlja re­a­ li­za­ci­ju broj­nih ak­tiv­no­sti. Na­vo­de se ključ­ne bez či­je re­a­li­za­ci­je ni­je mo­gu­će ostva­ri­ti na­ve­de­ni cilj: • usa­gla­ša­va­nje Za­ko­na o za­šti­ti po­tro­ša­ča u skla­du sa stan­dar­di­ma EU10; • usva­ja­nje no­vih za­kon­skih pro­pi­sa u ci­lju kom­ple­ti­ra­nja pro­gra­ma za­šti­te i ob­ u­hva­ta­nja pod­ruč­ja ko­ja do sa­da ni­su bi­la re­gu­li­sa­na (na pri­mer, elek­tron­ska tr­go­vi­na); • stva­ra­nje uslo­va za efi­ka­sni­je funk­ci­o­ni­sa­nje or­ga­ni­za­ci­ja za za­šti­tu po­tro­ša­ča (re­gi­stra­ci­ja, evi­den­ci­ja, fi­nan­si­ra­nje); • iz­grad­nja si­ste­ma van­sud­skog re­ša­va­nja spo­ro­va po­tro­ša­ča; • uskla­đi­va­nje prav­ne re­gu­la­ti­ve o bez­bed­no­sti hra­ne i bez­bed­no­sti pro­iz­vo­da sa me­đu­na­rod­nim i stan­dar­di­ma EU (usva­ja­nje (re­vi­zi­ja) za­ko­na za po­je­di­ne obla­ sti –sek­to­re) i dr. Stva­ra­nje in­sti­tu­ci­o­nal­nih uslo­va za us­po­sta­vlja­nje je­din­stve­nog si­ste­ma za­šti­te pra­va po­tro­ša­ča na svim ni­vo­im ­ a i ja­ča­nje in­sti­tu­cu­i­o­nal­ne sa­rad­nje iz­me­đu or­ga­na i or­ga­ni­za­ci­ja uklju­če­nih u si­stem za­šti­te po­tro­ša­ča ob­u­hva­ta sle­de­će ak­tiv­no­sti: 10 Po­la­zna osno­va za uskla­đi­va­nje je Za­vr­šni iz­ve­štaj o oce­ni uskla­đe­no­sti re­gu­la­tiv­nog okvi­ra Sr­bi­je i Cr­ne Go­re za za­šti­tu po­tro­ša­ča sa EU, autor dr J. Cu­cai.

35


• in­te­gri­sa­nje raz­li­či­tih in­sti­tu­ci­ja i su­bje­ka­ta, no­si­la­ca za­šti­te po­tro­ša­ča ka­ko bi se stvo­ri­li uslo­vi za: bez­bed­nost pro­iz­vo­da, po­seb­no hra­ne, kva­li­te­tet­ni­jih uslu­ga jav­ne in­fra­struk­tu­re, fi­nan­sij­skih uslu­ga, tu­ri­zam i tr­go­vi­nu, zdravstvve­nu za­šti­tu, obra­zo­va­nje, za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne i dr; • raz­vi­ja­nje in­for­ma­ci­o­nog si­ste­ma i od­go­va­ra­ju­će mre­že za do­bi­ja­nje in­for­ma­ci­ja o ugro­ža­va­nju pra­va po­tro­ša­ča u raz­li­či­tim obla­sti­ma, po­seb­no u onim na­ve­de­ nim u pret­hod­nom sta­vu; • ospo­so­blja­va­nje ka­dro­va raz­li­či­tih in­spek­cij­skih slu­žbi, i osta­lih or­ga­na či­ja je nad­le­žnost za­šti­ta po­tro­ša­ča na svim ni­vo­i­ma, za efi­ka­snu im­ple­men­ta­ci­ju Za­ ko­na o za­šti­ti po­tro­ša­ča u skla­du sa stan­dar­di­ma EU (obra­zo­va­nje, za­po­šlja­va­nje kva­li­fi­ko­va­nih ka­dro­va, teh­nič­ka opre­mlje­nost); • una­pre­đe­nje i ja­ča­nje ne­za­vi­snih, ne­pro­fit­nih, ne­vla­di­nih, ne­stra­nač­kih i spe­ci­ fič­nih or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča (od na­ci­o­nal­nog do lo­kal­nog ni­voa) i for­mi­ra­nje i raz­voj spe­ci­ja­li­zo­va­nih or­ga­ni­za­ci­ja za za­šti­tu po­tro­ša­ča; • ja­ča­nje i for­mi­ra­nje ode­lje­nja za za­šti­tu po­tro­ša­ča u okvi­ru nad­le­žnog mi­ni­star­ stva; • for­mi­ra­nje od­go­va­ra­ju­ćih te­la na ni­vou raz­li­či­tih mi­ni­star­sta­va u ci­lju efi­ka­sni­je za­šti­te po­tro­ša­ča; • us­po­sta­vlja­nje raz­li­či­tih vi­do­va sa­rad­nje sa od­go­va­ra­ju­ćim me­đu­na­rod­nim or­ga­ ni­za­ci­ja­ma i in­sti­tu­ci­ja­ma (re­gi­o­a­nal­na sa­rad­nja, po­seb­no sa ze­mlja­ma u ne­po­ sred­nom okru­že­nju, sa­rad­nja sa ze­mlja­ma, čla­ni­ca­ma EU i od­go­va­ra­ju­ćim te­li­ma EU nad­le­žnim za za­šti­tu po­tro­ša­ča). Stva­ra­nje uslo­va za part­ner­sku sa­rad­nju i za ak­tiv­no uklju­či­va­nje or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča za pot­pu­ni­je ostva­ri­va­nje pra­va i ine­te­re­sa po­tro­ša­ča - Re­a­li­za­ci­ja na­ve­de­ nog ci­lja pret­po­sta­vlja stva­ra­nje od­go­va­ra­ju­ćih uslo­va, pre sve­ga, una­pre­đi­va­nje i uskla­ đi­va­nje za­kon­ske re­gu­la­ti­ve i stva­ra­nje me­ha­ni­zma za nji­ho­vo ak­tiv­no uklju­či­va­nje u rad dr­žav­nih or­ga­na za­du­že­nih za za­šti­tu po­tro­ša­ča (re­gu­la­tiv­na i kon­sul­ta­tiv­na te­la pri nad­le­žnim mi­ni­star­stvi­ma) u ostva­ri­va­nju part­ner­skih od­no­sa i pot­pu­ne za­šti­te po­tro­ša­ ča. Po­seb­no je zna­čaj­no da mi­ni­star­stvo nad­le­žno za po­slo­ve za­šti­te po­tro­ša­ča us­po­sta­vi i vo­di evi­den­ci­ju or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča, da ko­or­di­ni­ra nji­ho­ve ak­tiv­no­sti, pro­u­ča­va i pred­la­že na­či­ne i ob­li­ke or­ga­ni­zo­va­nja po­tro­ša­ča, i us­po­sta­vlja­nja od­go­va­ra­ju­ćih vi­do­va sa­rad­nje u od­no­su na naj­bo­lju prak­su EU. Ta­ko­đe, neo­p­hod­no je stvo­ri­ti ma­te­ri­jal­ne i dru­ge pret­po­stav­ke za raz­voj no­vih ob­li­ka za­šti­te po­tro­ša­ča11. Una­pre­đe­nje obra­zo­va­nja po­tro­ša­ča, i osta­lih re­le­vat­nih su­bje­ka­ta i gru­pa na tr­ ži­štu, u ci­lju una­pre­đe­nja sve­sti po­tro­ša­ča o nji­ho­vom stvar­nom po­lo­ža­ju i sna­zi na tr­ži­štu – Obra­zo­va­nje po­tro­ša­ča je jed­no od osnov­nih pra­va za­šti­te po­tro­ša­ča u EU, a u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji ure­đe­no je Za­ko­nom o za­šti­ti po­tro­ša­ča kao i dru­gim pro­pi­si­ma. 11 Is­ku­stva raz­vi­je­nih ze­ma­lja Evro­pe po­ka­zu­ju da je mo­gu­će ko­ri­sti­ti in­sti­tu­ci­ju po­tro­šač­kog om­bud­sma­na. U Šved­ skoj, na pri­mer, po­tro­šač­kog om­bud­sma­na ime­nu­je Kra­ljev­ski sa­vet sa za­dat­kom da spro­vo­di po­li­ti­ku vla­de u obla­sti za­šti­te po­tro­ša­ča. U Šved­skoj, i dru­gim skan­di­nav­skim ze­mlja­ma, Upra­va za žal­be po­tro­ša­ča je va­žan or­gan ko­ji kroz raz­ne ko­mi­si­je i sek­ci­je (tek­stil­ni pro­iz­vo­di, elek­trič­ni apa­ra­ti, auto­mo­bi­li) oba­vlja za­šti­tu po­tro­ša­ča.

36


• Obra­zo­va­nje po­tro­ša­ča je traj­ni za­da­tak či­jom re­a­li­za­ci­jom se obez­be­đu­je sti­ca­ nje zna­nja i spo­sob­no­sti neo­p­hod­nih za pra­vi­lan iz­bor pro­iz­vo­da i uslu­ga. To je kon­ti­nu­i­ra­na ak­tiv­nost s ob­zi­rom na zna­čaj ko­ji ima, po­seb­no u uslo­vi­ma ne­ sa­vr­še­nog tr­ži­šta ko­ji vla­da­ju u ze­mlja­ma u tran­zi­ci­ji ka­kva je Re­pu­bli­ke Sr­bi­ja. Uspe­šna re­a­li­za­ci­ja na­ve­de­nog ci­lja mo­gu­ća je uko­li­ko se u for­mu­li­sa­nje i raz­voj po­li­ti­ke i na­ci­o­nal­ne stra­te­gi­je za­šti­te po­tro­ša­ča uklju­če i or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča. Una­pre­đe­nje sve­sti po­tro­ša­ča o nji­ho­voj ulo­zi u pri­vre­di i dru­štvu bi­će uspe­šni­je ako se obez­be­de uslo­vi za: • Obra­zo­va­nje o pra­vi­ma, oba­ve­za­ma i za­šti­ti po­tro­ša­ča na raz­li­či­tim ni­vo­i­ma i uvo­ đe­nje u pro­gram ško­lo­va­nja, po­čev od osnov­ne ško­le do dok­tor­skih stu­di­ja u ci­lju ospo­so­blja­va­nja po­tro­ša­ča. Po­red ovih, neo­p­hod­no je kon­ti­nu­i­ra­no re­a­li­zo­va­ti i dru­ge ak­tiv­no­sti u ci­lju una­pre­đe­nja zna­nja po­tro­ša­ča. To zah­te­va da se u pro­ces obra­zo­va­nja po­tro­ša­ča, po­red ško­le, uklju­če i osta­li su­bjek­ti i gru­pe; • Iz­ra­da od­go­va­ra­ju­ćih pu­bli­ka­ci­ja, po­seb­no udž­be­ni­ka (za sve ni­voe obra­zo­va­nja) o za­šti­ti po­tro­ša­ča; • Or­ga­ni­zo­va­nje pro­gra­ma i se­mi­na­ra iz obla­sti za­šti­te po­tro­ša­ča za raz­li­či­te gru­pe po­tro­ša­ča. Po­treb­no je pro­gra­me obra­zo­va­nja pri­la­go­di­ti po­seb­no za si­ro­ma­šne i ugro­že­ne slo­je­ve sta­nov­ni­štva, oso­be sa in­va­li­di­te­tom i dr. Una­pre­đe­nje in­for­mi­sa­no­sti po­tro­ša­ča i osta­lih re­le­vat­nih su­bje­ka­ta i gru­pa - In­for­ mi­sa­nje po­tro­ša­ča je jed­no od osnov­nih pra­va za­šti­te po­tro­ša­ča u EU, a u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji ure­đe­no je Za­ko­nom o za­šti­ti po­tro­ša­ča kao i dru­gim pro­pi­si­ma (Za­kon o slo­bod­nom pri­stu­pu in­for­ma­ci­ja­ma od jav­nog zna­ča­ja, Za­kon o in­for­mi­sa­nju i dr.). Tra­di­ci­o­nal­ni na­či­ni oba­ve­šta­va­nja po­tro­ša­ča su iz­da­va­nje struč­nih pu­bli­ka­ci­ja (knji­ga i ča­so­pi­sa), pro­spe­ka­ta i bro­šu­ra ko­ji ob­ra­đu­ju te­me va­žne za po­tro­ša­če. Po­seb­no je va­žno da pri­lo­ zi ko­ji sa­dr­že va­lid­ne re­zul­ta­te oce­nji­va­nja (u na­ci­o­nal­nim i me­đu­na­rod­nim okvi­ri­ma) pro­iz­vo­da i uslu­ga i kom­pa­ra­tiv­ne ana­li­ze bu­du do­stup­ni što ši­rem kru­gu po­tro­ša­ča. Za­to je neo­p­hod­no pre­i­spi­ta­ti po­sto­je­ći me­ha­ni­zam in­for­mi­sa­nja po­tro­ša­ča, ko­ji, u ovom mo­men­tu ne pod­ra­zu­me­va kon­kret­ne oba­ve­ze jav­nog sek­to­ra i za­dr­ža­va se na na­čel­noj po­dr­šci. Ostva­ri­va­nje pra­va po­tro­ša­ča da bu­de in­for­mi­san pret­po­sta­vlja: • stva­ra­nje uslo­va za raz­voj in­te­gri­sa­nog in­for­ma­ci­o­nog i ko­mu­ni­ka­ci­o­nog si­ste­ma za­šti­te po­tro­ša­ča. Za re­a­li­za­ci­ju na­ve­de­nog ci­lja po­treb­no je obez­be­di­ti: kon­ti­nu­ i­ra­no ospo­so­blja­va­nje svih uče­sni­ka u ovom po­slu, od­go­va­ra­ju­ću or­ga­ni­za­ci­ju i me­đu­sob­no po­ve­zi­va­nje raz­li­či­tih uče­sni­ka. Kre­i­ra­nje in­te­gri­sa­nog in­for­ma­ci­ o­nog i ko­mu­ni­ka­ci­o­nog si­ste­ma va­žno je za pri­ku­plja­nje po­da­ta­ka i za­jed­nič­ko upra­vlja­nje ba­za­ma po­da­ta­ka. Neo­p­hod­no je da se obez­be­di da svi ima­ju jed­na­ki pri­stup in­te­gri­sa­nom in­for­ma­ci­o­nom si­ste­mu, • ostva­ri­va­nje obra­zov­no – in­for­ma­tiv­nih sa­dra­ža­ja za­šti­te po­tro­ša­ča kroz jav­ni ser­vis i ak­tiv­no uče­šće re­pre­zen­ta­tiv­nih or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča, • una­pre­đe­nje sa­rad­nje or­ga­ni­za­ci­ja za za­šti­tu po­tro­šča, kao i dru­gih or­ga­ni­za­ci­ja, sa me­di­ji­ma što će do­pri­no­si­ti ne sa­mo bo­ljoj in­for­mi­sa­no­sti po­tro­ša­ča već i nji­ ho­vom ospo­so­blja­va­nju da ade­kvat­no re­a­gu­ju na tr­ži­štu,

37


• stva­ra­nje ma­te­ri­jal­nih pret­po­stav­ki za iz­ra­du i re­a­li­zav­ci­ju pro­je­ka­ta u ci­lju bo­ljeg in­for­mi­sa­nja i una­pre­đe­nju za­šti­te po­tro­ša­ča. S ob­zi­rom na pro­ble­me sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju po­tro­ša­či u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji, ali i dru­ge or­ga­ni­za­ci­je i in­sti­tu­ci­je od­go­vor­ne za nji­ho­vu za­šti­tu, po­treb­no je od­mah za­po­če­ti sa re­kon­struk­ci­jom in­for­ma­ci­o­nog si­ste­ma ko­ja bi pod­ra­zu­me­va­la de­fi­ni­sa­nje oba­ve­ze jav­ nog ser­vi­sa da za­poč­ne sa re­dov­nim po­tro­šač­kim emi­si­ja­ma, kao i pod­sti­ca­nja pri­vat­nih me­di­ja da da­ju vi­še pro­sto­ra ovoj pro­ble­ma­ti­ci. U tom ci­lju je neo­p­hod­no da se za­poč­ne sa or­ga­ni­zo­va­njem se­mi­na­ra i dru­gim vi­do­vi­ma obra­zo­va­nja i in­for­mi­sa­nja onih ko­ji će pre­u­ze­ti ulo­gu no­si­la­ca te in­for­ma­ci­o­ne funk­ci­je, pre sve­ga no­vi­na­ra, pred­stav­ni­ka lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve kao i za­po­sle­nih u ve­li­kim tr­go­vin­skim fir­ma­ma. Po se­bi se raz­u­me da taj pro­ces tre­ba da ob­u­hva­ti i od­re­đe­ni broj čla­no­va po­tro­šač­kih or­ga­ni­za­ci­ja. Ak­tiv­no­sti sva­ka­ko tre­ba re­a­li­zo­va­ti u okvi­ru za­jed­nič­kih pro­je­ka­ta sa or­ga­ni­za­ ci­ja­ma i in­sti­tu­ci­ja­ma ze­ma­lja okru­že­nja i iz EU, u ci­lju sti­ca­nja i pre­no­še­nja zna­nja i is­ku­stva u obla­sti za­šti­te po­tro­ša­ča. Na­kon ka­drov­ske i or­ga­ni­za­ci­o­ne pri­pre­me, osno­vu si­ste­ma po­tro­šač­kog in­for­mi­sa­nja tre­ba da pred­sta­vlja je­din­stve­ni in­for­ma­ci­o­ni si­stem sa od­go­va­ra­ju­ćim ba­za­ma po­da­ta­ka uz po­dr­šku Evrop­ske ko­mi­si­je za re­kon­struk­ci­ju, po­seb­no u okvi­ru pro­je­ka­ta IPA i sl. In­for­ma­ci­je ko­je tra­ži po­tro­šač ne svo­de se na ove ko­je ima­ju op­šti, čak kon­ti­nen­tal­ni ka­rak­ter i zna­čaj; bez sva­ko­dnev­nog pri­ku­plja­nja in­for­ma­ci­ja o lo­kal­nim pri­li­ka­ma i ro­ba­ma i pro­iz­vo­di­ma lo­kal­nog ka­rak­te­ra, u če­mu je ulo­ga po­tro­šač­kih or­ga­ni­za­ci­ja ne­za­o­bi­la­zna, ni­je ni mo­gu­će re­a­li­zo­va­ti ovo op­šte pra­vo po­tro­ša­ča. Za­to se kod pra­va na in­for­mi­sa­nost, vi­še ne­go kod bi­lo ko­jeg dru­gog, ra­di o prin­ci­pu „de­luj lo­kal­no, mi­sli glo­bal­no“. Sto­ga bi, po­put is­ku­sta­va iz SAD i ne­kih ze­ma­lja EU, tre­ba­lo ini­ci­ra­ti i naj­ši­ru po­pu­la­ri­za­ci­ju po­tro­šač­ke kul­tu­re pu­tem uvo­đe­nja od­go­va­ra­ju­ćih te­ma u škol­ski si­stem. Stva­ra­nje uslo­va za pru­ža­nje po­mo­ći i po­dr­ške po­tro­ša­či­ma u ostva­ri­va­nju nji­ ho­vih pra­va, van­sud­skom za­šti­tom - Ostva­ri­va­nje pra­va po­tro­ša­ča je pro­blem sa ko­jim se su­o­ča­va­ju sve ze­mlje, po­seb­no je iz­ra­žen u ze­mlja­ma u tran­zi­ci­ji, ka­kva je i Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja. Po­seb­na pa­žnja mo­ra da usme­ri na za­šti­tu po­tro­ša­ča, po­seb­no u van­sud­skom po­rav­na­nju, uklju­či­va­njem or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča u van­sud­sko re­ša­va­nje spo­ro­va. Ak­ tiv­no­sti ar­bi­tra­že po­tro­ša­ča mo­gu se uspe­šno re­a­li­zo­va­ti ako se pret­hod­no obez­be­di neo­p­hod­na teh­nič­ka i fi­nan­sij­ska po­dr­ška u ci­lju bla­go­vre­me­nog i sve­stra­nog in­for­mi­ sa­nja po­tro­ša­ča. Una­pre­đe­nje za­šti­te po­tro­ša­ča u po­je­di­nim obla­sti­ma – Una­pre­đe­nje za­šti­te po­ tro­ša­ča u svim obla­sti­ma je traj­ni cilj. Po­la­ze­ći od sta­nja i ni­voa za­šti­te po­tro­ša­ča u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji po­treb­no je po­seb­nu pa­žnju usme­ri­ti na sle­de­će obla­sti: zdrav­stve­na is­prav­nost i kva­li­tet hra­ne, bez­bed­nost pro­iz­vo­da, uslu­ge ko­je pru­ža­ju jav­na pred­uz­ e­ća, uslu­ge zdrav­stva, fi­nan­sij­ske uslu­ge, tr­go­vi­na, tu­ri­zam i ugo­sti­telj­stvo, obra­zo­va­nje, pro­ met ne­kret­ni­na­ma, za­šti­ta ži­vot­ne sre­di­ne. Kon­ti­nu­i­ra­no una­pre­đe­nje zdrav­stve­ne is­prav­no­sti i kva­li­te­ta hra­ne u ci­lju za­šti­te zdra­vlja i si­gur­no­sti po­tro­ša­ča je traj­ni za­da­tak12. Za nje­go­vu uspe­šnu re­a­li­za­ci­ju po­ treb­no je: 12

38

Osno­va za de­fi­ni­sa­nje na­ve­de­nog ci­lja su od­go­va­ra­ju­ća Uput­stva (di­rek­ti­ve) EU.


• stva­ra­nje si­stem­skih uslo­va za us­po­sta­vlja­nje odr­ži­vog si­ste­ma zdrav­stve­ne is­ prav­no­sti i kon­tro­le kva­li­te­ta hra­ne, pred­me­ta op­šte upo­tre­be i uslu­ga u skla­du sa naj­bo­ljom prak­som EU; • for­mi­ra­ti od­go­va­ra­ju­će in­sti­tu­ci­je za­du­že­ne za pra­će­nje bez­bed­no­sti hra­ne (Agen­ ci­ja za hra­nu); • do­ne­ti i kon­ti­nu­i­ra­no uskla­đi­va­ti od­go­va­ra­ju­će pro­pi­se o zdrav­stve­noj is­prav­no­sti hra­ne, kva­li­te­tu, nu­tri­tiv­nom ozna­ča­va­nju, o or­ga­ni­za­ci­ja­ma i te­li­ma či­ja je nad­le­ žnost kon­tro­la is­pu­nje­no­sti uslo­va za pro­met od­go­va­ra­ju­ćih pro­iz­vo­da (akre­di­ta­ ci­ja raz­li­či­tih la­bo­ra­to­ri­ja či­ja je nad­le­žnost pro­ve­ra is­pu­nje­no­sti uslo­va); • usa­gla­ša­va­nje za­ko­na i pod­za­kon­skih aka­ta o ge­net­ski mo­di­fi­ko­va­nim pro­iz­vo­ di­ma i or­ga­ni­zmi­ma, kao i za­ko­na o za­šti­ti kon­ven­ci­o­nal­ne po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­ vod­nje od ge­net­ski mo­di­fi­ko­va­nih pro­iz­vo­da i or­ga­ni­za­ma sa pro­pi­si­ma EU; • re­or­ga­ni­za­ci­ja i ja­ča­nje in­spek­cij­skog nad­zo­ra, la­bo­ra­to­ri­ja i dru­gih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je se ba­ve ate­sti­ra­njem, na svim ni­vo­i­ma u ci­lju efi­ka­sni­je za­šti­te po­tro­ša­ča u skla­du sa naj­bo­ljom prak­som u EU; • uskla­đi­va­nje i una­pre­đe­nje za­ko­na ko­ji će omo­gu­ći­ti od­go­va­ra­ju­će sank­ci­o­ni­ sa­nje pro­pu­sta ko­ji se od­no­se na kon­tro­lu kva­li­te­ta hra­ne i nje­nu zdrav­stve­nu is­prav­nost; • po­ve­zi­va­nje od­go­va­ra­ju­ćih in­spek­cij­skih or­ga­na i or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča ko­ja vr­še uopred­na is­pi­ti­va­nja i oce­nji­va­nja kva­li­te­ta pro­iz­vo­da i uslu­ga, u ci­lju bla­go­vre­ me­nog i od­go­va­ra­ju­ćeg in­for­mi­sa­nja po­tro­ša­ča o zdrav­stve­noj is­prav­no­sti hra­ne i nje­noj bez­bed­no­sti; • kre­i­ra­nje od­go­va­ra­ju­ćeg pod­si­ste­ma, u okvi­ru in­te­gri­sa­nog in­for­ma­ci­o­nog si­ste­ ma, o zdrav­stve­noj is­prav­no­sti i kva­li­te­tu hra­ne na tr­ži­štu i dr. Pre­vas­hod­ni cilj re­a­li­za­ci­je na­ve­de­nih ak­tiv­no­sti je ana­li­za ri­zi­ka po­ve­za­nih sa hra­ nom u ci­lju nje­go­vog eli­mi­ni­sa­nja i/ili sma­nji­va­nja. For­mi­ra­njem od­go­va­ra­ju­ćeg te­la (Agen­ci­je za hra­nu) po­tro­ša­či­ma bi se, po­red pra­va na zdrav­stve­no is­prav­nu hra­nu, obez­be­di­lo i ostva­ri­va­nje dru­gih pra­va, po­put pra­va na in­for­mi­sa­nje, obe­šte­će­nje i dr. Za­šti­ta po­tro­ša­ča će bi­ti efi­ka­sni­ja ako se na ade­kva­tan na­čin, Za­ko­nom o hra­ni, ovo pi­ta­nje ure­di. Na osno­vu Za­ko­na o hra­ni, po­treb­no je do­ne­ti i raz­vi­ja­ti od­go­va­ra­ju­će pro­ pi­se ko­ji­ma se re­gu­li­še: zdrav­stve­na is­prav­nost hra­ne ko­ja je u nad­le­žno­sti Mi­ni­star­stva zdra­vlja, Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de, šu­mar­stva i vo­do­pri­vre­de, o osnov­nim zah­te­vi­ma kva­li­te­ta hra­ne kao i nu­tri­tiv­nom ozna­ča­va­nju, op­šte de­kla­ri­sa­nje, ozna­ča­va­nje i za­šti­ ta pro­iz­vo­da (is­pu­nje­nost uslo­va za ozna­ča­va­nje pro­iz­vo­da, na pri­mer, sa ge­o­graf­skim po­re­klom), re­gu­li­sa­nje pi­ta­nja ge­net­ski mo­di­fi­ko­va­ne hra­ne, nad­le­žnost Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de, šu­mar­stva i vo­do­pri­vre­de. Po­tre­ba od­go­va­ra­ju­ćeg re­gu­li­sa­nja i una­pre­đe­nja in­spek­cij­skog nad­zo­ra na­mir­ni­ca u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji pro­iz­i­la­zi iz zah­te­va EU a od­no­si se na bez­bed­nost, kva­li­tet i tr­ži­šnu pri­hva­tlji­vost pro­iz­vo­da, pro­ce­nu ri­zi­ka i kon­tro­lu kri­tič­nih ak­tiv­no­sti u pro­iz­vod­nji na­

39


mir­ni­ca (HACCP) i pred­sta­vlja zah­tev da­ljeg i kon­ti­nu­i­ra­nog an­ga­žo­va­nja Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de, šu­mar­stva i vo­do­pri­vre­de (u sa­rad­nji sa dru­gim or­ga­ni­ma) u edu­ka­ci­ji pro­iz­vo­đa­ča i in­spek­to­ra. U ci­lju sma­nje­nja bak­te­rij­skih, vi­ru­snih i dru­gih bo­le­sti ko­je se pre­no­se hra­nom, neo­p­hod­no je pra­ti­ti svet­ske tren­do­ve u obla­sti su­zbi­ja­nja na­ve­de­nih bo­le­sti, nji­ho­vo pra­će­nje i nad­zor u ci­lju bo­lje za­šti­te po­tro­ša­ča. Uskla­đi­va­njem mi­kro­bi­o­lo­ških nor­mi i mo­ni­to­ring u ovoj obla­sti do­pri­no­si­će uspe­šni­joj za­šti­ti po­tro­ša­ča. Po­ve­za­nost i uklju­či­va­nje nad­le­žnih ve­te­ri­nar­skih i sa­ni­tar­nih slu­žbi u oce­ni i pra­ će­nju kva­li­te­ta na­mir­ni­ca ži­vo­tinj­skog po­re­kla je traj­ni cilj. For­mi­ra­njem od­go­va­ra­ju­ćih in­spek��cij­skih slu­žbi i or­ga­na, kao i har­mo­ni­za­ci­jom pro­pi­sa i pri­me­nom no­vih si­ste­ma i me­to­da ra­da u pro­iz­vod­nji i pro­me­tu na­mir­ni­ca ži­vo­tinj­skog po­re­kla, stvo­ri­će se uslo­vi za ade­kvat­nu za­šti­tu po­tro­ša­ča u ovoj obla­sti. Od­go­va­ra­ju­ća slu­žbe­na kon­tro­la pred­sta­vlja sa­stav­ni deo bez­bed­no­sti i kva­li­te­ta hra­ ne. Za­ko­nom su de­fi­ni­sa­ne ak­tiv­no­sti i ovla­šće­nja nad­le­žnih te­la i in­spek­ci­ja (sa­ni­tar­na, po­ljo­pri­vred­na, fi­to­sa­ni­tar­na, ve­te­ri­nar­ska i dr). Ta­ko­đe, utvr­đen je po­stu­pak i na­čin uzi­ma­nja i ana­li­ze uzo­ra­ka. U ci­lju una­pre­đe­nja za­šti­te neo­p­hod­no je stal­no una­pre­đi­ va­ti si­stem upra­vlja­nja kva­li­te­tom, raz­vi­ja­ti i pod­sti­ca­ti akre­di­ta­ci­ju la­bo­ra­to­ri­ja u skla­du sa me­đu­na­rod­nim i na­ci­o­nal­nim za­ko­no­dav­stvom. Za­ko­nom su re­gu­li­sa­ni uslo­vi ko­je od­re­đe­ne la­bo­ra­to­ri­je mo­ra­ju da is­pu­ne, kao i na­čin nji­ho­vog fi­nan­si­ra­nja. Bez­bed­nost pro­iz­vo­da je pod­ruč­je ko­je zah­te­va traj­no an­ga­žo­va­nje raz­li­či­tih or­ ga­ni­za­ci­ja i in­sti­tu­ci­ja od­go­vor­nih za za­šti­tu po­tro­ša­ča. Re­a­li­za­ci­jom na­ve­de­nog ci­lja stva­ra­ju se uslo­vi da pro­iz­vo­di13 pla­si­ra­ni na tr­ži­štu bu­du bez­bed­ni. Bez­be­dan pro­iz­vod je sva­ki pro­iz­vod ko­ji, pod nor­mal­nim uslo­vi­ma ko­ri­šće­nja ili uslo­vi­ma ko­ri­šće­nja ko­je je mo­gu­će pred­vi­de­ti, uklju­ču­ju­ći tra­ja­nje i, u slu­ča­je­vi­ma u ko­ji­ma je to od­go­va­ra­ju­će, pu­šta­nje u rad, in­sta­la­ci­ju i zah­te­ve u po­gle­du odr­ža­va­nja, ne pred­sta­lja ri­zik ili pred­ sta­vlja sa­mo mi­ni­ma­lan ri­zik ko­ji od­go­va­ra upo­tre­bi pro­iz­vo­da i za ko­ji se sma­tra da je pri­hva­tljiv i u skla­du sa vi­so­kim ni­vo­om za­šti­te bez­bed­no­sti i zdra­vlja li­ca uzi­ma­ju­ći u ob­zir na­ro­či­to sle­de­će: ka­rak­te­ri­sti­ke pro­iz­vo­da, uti­caj na dru­ge pro­iz­vo­de, pre­zen­ta­ci­ja pro­iz­vo­da i ri­zič­ne ka­te­go­ri­je po­tro­ša­ča. U skla­du sa Za­ko­nom o za­šti­ti po­tro­ša­ča i po­seb­nim za­ko­ni­ma ko­ji­ma se re­gu­li­šu jav­ne uslu­ge i uslu­ge i od op­šteg su in­te­re­sa (pro­da­ja elek­trič­ne ener­gi­je, pli­na, to­plot­ne ener­gi­je, jav­nih te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nih uslu­ga, po­štan­skih uslu­ga, uslu­ga pre­vo­za put­ni­ka u že­le­znič­kom i avio pre­vo­zu i dr.) tre­ba da se pru­ža­ju kon­ti­nu­i­ra­no na na­čin ko­jim se obez­be­đu­je pro­pi­san kva­li­tet, da re­dov­no oba­ve­šta­va­ju po­tro­ša­ča o uslo­vi­ma is­po­ru­ ke i pru­ža­nja uslu­ge u skla­du sa stan­dar­di­ma i uput­svi­ma EU u ovim obla­sti­ma, kao i da oba­ve­šta­va­ju po­tro­ša­ča na osno­vu stvar­no iz­vr­še­ne is­po­ru­ke pro­iz­vo­da ili iz­vr­še­ne uslu­ge, kao i da se obez­be­di za­šti­ta po­tro­ša­ča u po­gle­du ce­na, ta­ri­fa i op­štih uslo­va za is­po­ru­ku pro­iz­vo­da i uslu­ga, da upo­zna­ju po­tro­ša­ča u po­gle­du ce­na sa me­to­do­lo­gi­jom obra­zo­va­nja ce­na u skla­du sa za­ko­nom. neo­p­hod­no je da od­go­va­ra­ju­ći or­ga­ni i te­la pred­ lo­že: iz­me­ne i do­pu­ne Za­ko­na o za­šti­ti po­tro­ša­ča na na­čin da se pro­pi­šu jav­ne uslu­ge u 13 Uput­stvom o op­štoj bez­bed­no­sti pro­iz­vo­da (član 2(a) 2001/95/EC) pre­ci­zi­ra­no je da „ pro­iz­vod ozna­ča­va sva­ki pro­iz­vod, uklju­ču­ju­ći i obez­be­đe­nje uslu­ga, ko­ji je na­me­njen po­tro­ša­či­ma ili za ko­ji po­sto­ji ve­ro­vat­no­ća pod uslo­vi­ma ko­je je mo­gu­će pred­vi­de­ti, da će ga po­tro­ša­či ko­ri­sti­ti čak i ako ni­je nji­ma na­me­njen, a ko­ji se is­po­ru­ču­je ili či­ni do­stup­nim, bi­lo za na­kna­du ili bez na­kna­de, u to­ku ne­ke ko­mer­ci­jal­ne ak­tiv­no­sti, i bi­lo da je nov, ko­ri­šćen i pre­ra­đen“.

40


skla­du sa po­seb­nim pro­pi­si­ma i stan­dar­di­ma EU, po­seb­no u de­lu ko­ji se od­no­si na pri­ stup, kva­li­tet na­čin ko­ri­šće­nja, si­stem is­po­ru­ke, ob­ra­čun i na­pla­tu, da se uskla­de ka­zne­ne od­red­be za da­va­o­ce uslu­ga, ako se uslu­ge ne is­po­ru­ču­ju na tran­spa­ren­tan, objek­ti­van i ne­di­ski­mi­ni­ra­ju­ći na­čin. Osni­va­nje i rad Ve­ća ko­ri­sni­ka od­go­va­ra­ju­ćih uslu­ga (na pri­mer, Ve­će ko­ri­sni­ka uslu­ga elek­trič­ne ener­gi­je, Ve­će ko­ri­sni­ka uslu­ga ka­blov­ske te­le­vi­zi­je, Ve­će ko­ri­sni­ka te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nih uslu­ga i dr.) i do­no­še­nje od­go­va­ra­ju­ćih pra­vil­ni­ka ko­ji­ma se ure­đu­je nji­hov rad u ci­lju una­pre­đe­nja za­šti­te po­tro­ša­ča u obla­sti jav­nih uslu­ga. Uslu­ge ko­je ure­đu­ju i obez­be­đu­ju je­di­ni­ce lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve (pre­či­šća­va­nje i di­stri­bu­ci­ja vo­de, pro­iz­vod­nja i snab­de­va­nje pa­rom i to­plom vo­dom, li­nij­ski grad­ski i pri­grad­ski pre­voz put­ni­ka u drum­skom sa­o­bra­ća­ju, odr­ža­va­nje či­sto­će u gra­do­vi­ma i na­se­lji­ma, odr­ža­va­nje de­po­ni­ja, ure­đi­va­nje, odr­ža­va­nje i ko­ri­šće­nje pi­ja­ca, par­ko­va, ze­le­nih, re­kre­a­ci­o­nih i dru­gih jav­nih po­vr­ši­na, jav­nih par­ki­ra­li­šta, jav­na ra­sve­ta i dr.) tre­ba da se is­po­ru­ču­ju i pru­ža­ju u skla­du sa stan­dar­di­ma i naj­bo­ljom prak­som u EU, i to kon­ti­nu­i­ra­no na tran­spa­ren­tan, objek­ti­van i ne­di­ski­mi­ni­ra­ju­ći na­čin, obez­be­đu­ju­ći pro­pi­san kva­li­tet i da re­dov­no oba­ve­šta­va­ju po­tro­ša­če o svim uslo­vi­ma is­po­ru­ke i ko­ ri­šće­nja pro­iz­vo­da i uslu­ga. U tom ci­lju neo­p­hod­no je uklju­či­ti or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča kao part­ne­re u utvr­đi­va­nju ce­na i kva­li­te­ta uslu­ga i ostva­ri­va­nju pra­va i in­te­re­sa gra­đa­na kao po­tro­ša­ča. U ci­lju za­šti­te po­tro­ša­ča no­vi za­kon o za­šti­ti po­tro­ša­ča, i dru­gi za­ko­ni ko­ji re­gu­li­šu ove uslu­ge u skla­du sa po­seb­nim pro­pi­si­ma i stan­dar­di­ma EU, po­seb­no u de­lu ko­ji se od­no­si na pri­stup, kva­li­tet i na­čin ko­ri­šće­nja, si­stem is­po­ru­ke, ob­ra­čun i na­pla­tu, tre­ba da se uskla­de ka­zne­ne od­red­be za da­va­o­ce uslu­ga, ako se uslu­ge ne is­po­ru­ču­ju na tran­ spa­ren­tan, objek­ti­van i ne­di­ski­mi­ni­ra­ju­ći na­čin. Osni­va­nje i rad Ve­ća ko­ri­sni­ka od­go­ va­ra­ju­ćih uslu­ga (na pri­mer, Ve­će ko­ri­sni­ka uslu­ga elek­trič­ne ener­gi­je, Ve­će ko­ri­sni­ka uslu­ga ka­blov­ske te­le­vi­zi­je, Ve­će ko­ri­sni­ka te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nih uslu­ga i dr.) i do­no­še­nje od­go­va­ra­ju­ćih pra­vil­ni­ka i pod­za­kon­skih aka­ta ko­ji­ma se ure­đu­je nji­hov rad u ci­lju je una­pre­đe­nja za­šti­te po­tro­ša­ča u obla­sti jav­nih uslu­ga. Zdrav­stve­ne uslu­ge – Zdrav­stve­ne uslu­ge se oba­vlja­ju u skla­du sa Za­ko­nom o zdrav­ stve­noj za­šti­ti, i to na pri­mar­nom, se­kun­dar­nom i ter­ci­jar­nom ni­vou u zdrav­stve­nim usta­no­va­ma jav­nog sek­to­ra i u pri­vat­noj prak­si, a nad­zor­vr­še zdrav­stve­ne in­spek­ci­je Mi­ni­star­stva zdra­vlja i so­ci­jal­ne za­šti­te. Od­go­va­ra­ju­ću ulo­gu kod re­gu­li­sa­nja pru­ža­nja zdrav­stve­nih uslu­ga ima­ju i pro­fe­si­o­nal­ne zdrav­stve­ne ko­mo­re u ko­je tre­ba da bu­du uklju­če­ni i pred­stav­ni­ci or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča kao part­ne­ri u ci­lju obez­be­đe­nja kva­li­te­ta zdrav­stve­nih uslu­ga. Pa­ci­jen­ti kao ko­ri­sni­ci zdrav­stve­nih uslu­ga su pa­ci­jen­ti za­šti­će­ni su uvo­đe­njem 2002. go­di­ne in­sti­tu­ci­je za­štit­ni­ka pa­ci­jen­to­vih pra­va, kao me­di­ja­to­ra iz­me­đu zdrav­stve­ne usta­no­ve i pa­ci­je­na­ta. Za­ko­nom o zdrav­stve­noj za­šti­ti iz 2005.go­ di­ne uvo­di se prin­cip akre­di­ta­ci­je i li­cen­ci­ra­nja ko­ji­ma se pre­ven­tiv­no šti­te pa­ci­jen­ti, jer se uvo­di kon­tro­la struč­no­sti le­ka­ra i oso­blja kroz oba­ve­zu ob­na­vlja­nja li­cen­ce. Li­cen­ca ne mo­že bi­ti ob­no­vlje­na le­ka­ru ili usta­no­vi za ko­ju se utvr­di da se te­že ogre­šio o in­te­ re­se pa­ci­je­na­ta. In­spek­cij­ske slu­žbe su ovla­šće­ne da vr­še re­dov­ne i van­red­ne kon­tro­le, unu­tra­šnji i spolj­ni nad­zor. Po­treb­no je da se for­mi­ra­ju udru­že­nja pa­ci­je­na­ta, ko­ja su pred­vi­đe­na Za­ko­nom ka­ko bi se obez­be­di­la ade­kvat­na za­šti­ta pa­ci­je­na­ta kao ko­ri­sni­ka zdrav­stve­nih uslu­ga.

41


Iz­ve­sno je da i or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča mo­ra ak­tiv­no da se uklju­či u pra­će­nje ra­da zdrav­stve­nih usta­no­va i pri­vat­ne prak­se, ra­du le­kar­skih ko­mi­si­ja Re­pu­blič­kog za­vo­da za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje, ka­ko bi se osi­gu­ra­lo po­što­va­nje pra­va pa­ci­je­na­ta u po­gle­du sa­dr­ža­ja zdrav­stve­ne uslu­ge, ce­ne i uslo­va ko­ri­šće­nja, kao i do­no­še­nju objek­tiv­nih od­ lu­ka le­kar­skih ko­mi­si­ja. Fi­nan­sij­ske uslu­ge – Pod­ruč­je fi­nan­sij­skih uslu­ga je iz­u­zet­no zna­čaj­no sa sta­nov­ni­šta za­šti­te po­tro­ša­ča s ob­zi­rom da su iz­ra­že­ni broj­ni pri­me­ri ne­po­što­va­nja pra­va ko­ri­sni­ka ovih uslu­ga. Asor­ti­man fi­nan­sij­skih uslu­ga je raz­li­čit i naj­zna­čaj­ni­je su ban­kar­ske uslu­ge, uslu­ge osi­gu­ra­nja i dru­gih fi­nan­sij­skih or­ga­ni­za­ci­ja i in­sti­tu­ci­ja (šte­di­o­ni­ce, in­ve­sti­ci­o­ni fon­do­vi, li­zing i dr). Neo­p­hod­na je ade­kvat­na in­for­mi­sa­nost i obra­zo­va­nje po­tro­ša­ča, ko­ri­sni­ka uslu­ga, da iden­ti­fi­ku­je i oce­ni vred­nost fi­nan­sij­ske uslu­ge i uslo­ve pre nje­ne ku­po­vi­ne ka­ko ne bi bi­lo do­vo­đe­nja u za­blu­du ko­ri­sni­ka uslu­ga od stra­ne or­ga­ni­za­ci­ja ko­je pru­ža­ju uslu­ge. U ci­lju za­šti­te po­tro­ša­ča kod odo­bra­va­nja po­tro­šač­kih kre­di­ta po­treb­no je na iden­ ti­čan na­čin pri­ka­zi­va­ti uslo­ve po­nu­de ka­ko bi po­ten­ci­jal­ni ko­ri­snik mo­gao da upo­re­di vred­nost uslu­ge raz­li­či­tih ba­na­ka i iza­be­re naj­po­volj­ni­ji u skla­du sa svo­jim kri­te­ri­ju­mi­ ma. Va­žnost iden­tič­nog is­ka­zi­va­nja ele­me­na­ta po­nu­de fi­nan­sij­ske uslu­ge po­ten­ci­ra­na je i u Smer­ni­ca­ma EU o po­tro­šač­kim kre­di­ti­ma, a cilj je da se po­tro­ša­či­ma, ko­ri­sni­ci­ma kre­ di­ta, omo­gu­ći bo­lje upo­re­đi­va­nje ne sa­mo ce­ne već i osta­lih uslo­va ko­ri­šće­nja kre­di­ta. Upo­re­di­vost i stan­dar­di­za­ci­ja su po­treb­ni ne sa­mo na pod­ruč­ju ban­kar­skih uslu­ga, već i uslu­ga ko­je pru­ža­ju dru­ge fi­nan­sij­ske or­ga­ni­za­ci­je i in­sti­tu­ci­je s ob­zi­rom na nji­ho­vo od­lo­že­no dej­stvo(ra­zni ob­li­ci ži­vot­nog osi­gu­ra­nja, ku­po­vi­na har­ti­ja od vred­no­sti i dr) ka­ko bi po­tro­šač bio ospo­so­bljen da ve­li­či­nu ri­zi­ka ula­ga­nja u ku­po­vi­nu ovih „pro­iz­ vo­da“. U ci­lju bo­lje in­for­mi­sa­no­sti i obra­zo­va­nja po­tro­ša­ča neo­p­hod­no je do­ne­ti Za­kon o po­tro­šač­kim kre­di­ti­ma i uskla­di­ti osta­le pro­pi­se ko­ji­ma je re­gu­li­sa­na ova oblast. Pre­va­zi­la­že­nje pro­ble­ma u do­me­nu ogla­ša­va­nja fi­nan­sij­skih uslu­ga, ka­ko ko­ri­šće­ njem tra­di­ci­o­nal­nih ta­ko i on li­ne me­di­ja, a iz­ra­že­no u ne­po­što­va­nju pra­va po­tro­ša­ča, pret­po­stav­nja uskla­đi­va­nje raz­li­či­tih smer­ni­ca i pro­pi­sa ko­ji re­gu­li­šu ovu ma­te­ri­ju. Na­ či­ni da se obez­be­di ade­kvat­na za­šti­ta ko­ri­sni­ka fi­nan­sij­skih uslu­ga je da pred­stav­ni­ci or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča uče­stvu­ju, kao čla­no­vi, u ra­du Od­bo­ra za utvr­đi­va­nje ka­mat­nih sto­pa i ta­ko će po­tro­ša­či­ma bi­ti omo­gu­će­no da di­rekt­no uče­stvu­ju u utvr­đi­va­nju uslo­ va is­pru­ke fi­nan­sij­skih uslu­ga. Ko­or­di­na­ci­jom ra­da nad­le­žnih mi­ni­star­sta­va i Na­rod­ne ban­ke Sr­bi­je po­treb­no je obez­be­di­ti od­go­va­ra­ju­će in­for­mi­sa­nje po­ten­ci­jal­nih ko­ri­sni­ka fi­nan­sij­skih uslu­ga, kre­i­ra­njem od­go­va­ra­ju­ćih ba­za po­da­ta­ka ko­je će bi­ti do­stup­ne svim po­ten­ci­jal­nim ko­ri­sni­ci­ma. Tr­go­vi­na – Tr­go­vi­na kao pri­vred­na de­lat­nost ima iz­u­zet­no zna­čaj­nu ulo­gu za raz­voj pri­vre­de i dru­štva, kao i za za­do­vo­lja­va­nje po­tre­ba po­tro­ša­ča. U sa­vre­me­nim uslo­vi­ma pri­vre­đi­va­nja, tr­go­vi­na će se su­o­ča­va­ti sa broj­nim pro­me­na­ma ko­je na­sta­ju kao po­sle­ di­ca glo­ba­li­za­ci­je, de­re­gu­la­ci­je, li­be­ra­li­za­ci­je, raz­vo­ja in­for­ma­ci­o­nih, ko­mu­ni­ka­ci­o­nih i vi­so­kih pro­iz­vod­nih teh­no­lo­gi­ja, kao i pro­me­na­ma u po­tre­ba­ma, zah­te­vi­ma i po­na­ša­nju po­tro­ša­ča, pa će raz­voj tr­go­vi­ne bi­ti uslo­vljen, po­red osta­log, spo­sob­no­šću pri­la­go­đa­

42


va­nja no­vo­na­sta­lim uslo­vi­ma ka­ko na glo­bal­nom, re­gi­o­nal­nom ta­ko i lo­kal­nom ni­vou. Neo­p­hod­no je kon­ti­nu­i­ra­no una­pre­đi­va­nje za­kon­ske re­gu­la­ti­ve ka­ko bi tr­go­vi­na od­go­ vo­ri­la zah­te­vi­ma sa­vre­me­nog okru­že­nja. No­vi Za­kon o tr­go­vi­ni do­pri­ne­će efi­ka­sni­joj za­šti­ti pra­va po­tro­ša­ča i uspe­šni­joj ko­or­di­na­ci­ji i in­te­gra­ci­ji svih nad­le­žnih or­ga­na i or­ga­ni­za­ci­ja na pod­ruč­ju za­šti­te po­tro­ša­ča (nad­le­žna mi­ni­star­stva, Pri­vred­na ko­mo­ra, raz­li­či­ta udru­že­nja i or­ga­ni­za­ci­je). Elek­tron­ska tr­go­vi­na je po­seb­na oblast ko­ja zah­te­va uskla­đi­va­nje pro­pi­sa i od­go­va­ ra­ju­će an­ga­žo­va­nje or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča. Po­treb­no je uskla­đi­va­ti Za­kon o elek­tron­ skoj tr­go­vi­ni sa smer­ni­ca­ma EU, s ob­zi­rom da će ovaj ob­lik tr­go­vi­ne sve vi­še do­bi­ja­ti na zna­ča­ju zbog pred­no­sti ko­je mo­gu ostva­ri­ti svi uče­sni­ci u tom po­slu. U ci­lju za­šti­te pra­va po­tro­ša­a­ča neo­p­hod­no je re­gu­li­sa­ti oba­ve­ze in­for­mi­sa­nja, sa­dr­ža­ja ko­mer­ci­jal­nih in­for­ma­ci­ja, na­čin skla­pa­nja ugo­vo­ra, po­tvr­du pri­je­ma, na­čin pla­ća­nja. Pod­ruč­je pro­da­je na da­lji­nu je oblast ko­ja zah­te­va kon­ti­nu­i­ra­no uskla­đi­va­nje ka­ko pra­va po­tro­ša­ča u ovoj obla­sti ne bi bi­la ugro­že­na. Osnov­ni uslov za raz­voj elek­tron­ske tr­go­vi­ne je una­pre­đe­nje kva­li­te­ta pri­stu­pa In­ ter­ne­tu i po­ve­ća­nje bro­ja ko­ri­sni­ka. Neo­p­hod­no je stal­no ra­di­ti na ja­ča­nju po­ve­re­nja ko­ri­sni­ka, po­seb­no za­šti­ta po­da­ta­ka, pri­vat­no­sti i si­gur­no­sti po­tro­ša­ča i dr. Pro­met ne­kret­ni­na­ma - ob­u­hva­ta tran­sak­ci­je ve­li­kih vred­no­sti, ko­ji­ma se re­ša­va­ju eg­zi­sten­ci­jal­na pi­ta­nja po­tro­ša­ča i na­me­će po­tre­bu po­seb­ne za­šti­te i za­kon­ske ure­đe­no­ sti. Od­go­va­ra­ju­ćim za­kon­skim pro­pi­si­ma po­treb­no je omo­gu­ći­ti gra­đa­ni­ma da do­bi­ju od­go­va­ra­ju­ću uslu­gu i prav­nu si­gur­nost kod pro­me­ta ne­kret­ni­na­ma. Po­seb­nu oblast pred­sta­vlja vre­men­ski ogra­ni­če­na upo­tre­ba ne­kret­ni­na, „ti­mes­ha­ ring“, a da­lji raz­voj ove obla­sti pret­po­sta­vlja uskla­đi­va­nje sa od­go­va­ra­ju­ćim Uput­stvom EU i do­no­še­nje po­seb­nih pro­pi­sa ko­ji­ma bi se ure­di­la ova oblast, a sa­mim tim i za­šti­ta po­tro­ša­ča. Tu­ri­zam i ugo­sti­telj­stvo – Prav­nu re­gu­la­ti­vu ko­ja se od­no­si na pod­ruč­je tu­ri­zma i ugo­sti­telj­stva po­treb­no je kon­ti­nu­i­ra­no uskla­đi­va­ti sa prav­nom re­gu­la­tiv­nom Evrop­ske Uni­je. Po­zi­tiv­no­prav­ni pro­pi­si o tu­ri­stič­koj i ugo­sti­telj­skoj de­lat­no­sti su u pro­ce­su usa­ gla­ša­va­nja sa smer­ni­ca­ma Evrop­ske Uni­je. Na­pre­dak je uči­njen već po­sto­je­ćim Za­ko­ nom o tu­ri­zmu, a di­rek­ti­va EU broj 90/314/EEC je ugra­đe­na u Za­kon o za­šti­ti po­tro­ša­ča. Ure­đe­no je re­gu­li­sa­nje oba­ve­ze pre­zen­ti­ra­nja pro­gra­ma, ka­ta­lo­ga ili dru­gih sred­sta­va na osno­vu ko­jih se po­ten­ci­jal­ni tu­ri­sta in­for­mi­še o tu­ri­stič­koj po­nu­di, ogla­ša­va­nju i sl. Uskla­đi­va­nje ovih pro­pi­sa sa prav­nom re­gu­la­tiv­nom EU je, kao i u dru­gim obla­sti­ma, kon­ti­nu­i­ran pro­ces ko­ji zah­te­va stal­no no­ve­li­ra­nje ne sa­mo od­go­va­ra­ju­ćih za­kon­skih pro­pi­sa, ne­go i pod­za­kon­skih aka­ta ko­ji­ma se re­gu­li­šu po­seb­na pi­ta­nja iz obla­sti za­šti­te po­tro­ša­ča u ovoj obla­sti. Obra­zo­va­nje – Obra­zo­va­nje je de­lat­nost od po­seb­nog dru­štve­nog in­te­re­sa ko­ja je ure­đe­na od­go­va­ra­ju­ćim pro­pi­si­ma. U ci­lju pre­va­zi­la­že­nja pro­ble­ma na­glog bu­ja­nja pri­vat­nih škol­skih i obra­zov­nih usta­no­va neo­p­hod­no je raz­vi­ja­ti si­stem prav­ne za­šti­te uskla­đi­va­njem od­go­va­ra­ju­ćih pro­pi­sa i ri­go­ro­znom kon­tro­lom akre­di­ta­ci­je i uprav­nim nad­zo­rom, kao i stva­ra­njem me­ha­ni­za­ma za ak­tiv­no uklju­či­va­nje ko­ri­sni­ka (uče­ni­ka i stu­de­na­ta u okvi­ru đač­kog i stu­dent­skog par­la­men­ta) u si­stem za­šti­te nji­ho­vih pra­va. Pro­gra­me i pro­jek­te za­šti­te po­tro­ša­ča i nji­ho­vo uvo­đe­nje u obra­zov­ni si­stem neo­p­hod­

43


no je što pre pri­pre­mi­ti u sa­rad­nji sa nad­le­žnim mi­ni­star­stvom za pro­sve­tu. Ta­ko­đe je neo­p­hod­no da se kroz raz­ne vi­do­ve iz­da­va­nja bro­šu­ra, se­mi­na­ra i ra­di­o­ni­ca u or­ga­ni­za­ ci­ji sa ne­vla­di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma po­tro­ša­ča, pre sve­ga pre­ko for­mi­ra­nja sa­ve­to­dav­nih cen­ta­ra iz­vr­ši­ti edu­ka­ci­ju po­tro­ša­ča i za­in­te­re­so­va­nih stra­na (pri­vred­nih su­bje­ka­ta i dr) ova ma­te­ri­ja pri­bli­ži što ve­ćem bro­ju gra­đa­na. Za­šti­ta ži­vot­ne sre­di­ne – Pro­ble­mi za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne su sve iz­ra­že­ni­ji i zah­te­ va­ju an­ga­žo­va­nje pri­vre­de, dru­štva i gra­đa­na kao po­je­di­na­ca na ni­vou je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, re­gi­o­nal­nom i glo­bal­nom ni­vou. U ci­lju za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne, u ska­du sa usvo­je­nim re­zo­lu­ci­ja­ma na glo­bal­nom ni­ vou, neo­p­hod­no je ade­kvat­no an­ga­žo­va­nje po­tro­ša­ča, jer oni pred­sta­vlja­ju ve­o­ma zna­ čaj­nu cilj­nu gru­pu či­je pro­me­ne na­vi­ka u po­tro­šnji mo­gu bit­no uti­ca­ti na una­pre­đe­nje kva­li­te­ta ži­vo­ta, a sa­mim tim i za­šti­tu oko­li­ne i odr­ži­vi raz­voj. U tom smi­slu ostva­ri­va­nje pra­va po­tro­ša­ča na zdra­vu ži­vot­nu sre­di­nu će bi­ti uspe­šni­je uko­li­ko je si­stem za­šti­te ži­ vot­ne sre­di­ne usa­gla­šen sa me­đu­na­rod­nim i stan­dar­di­ma EU. Za­ko­nom o za­šti­ti ži­vot­ne sre­di­ne (Slu­žbe­ni gla­snik RS, broj 138/204) re­gu­li­san je Si­stem upra­vlja­nja za­šti­tom ži­vot­ne sre­di­ne (EMAC) u okvi­ru ko­ga se utvr­đu­ju stan­dar­di pro­iz­vo­da, pro­ce­sa i uslu­ga (teh­no­lo­gi­je, pro­ce­si, pro­iz­vo­di, po­lu­pro­i­zvo­di, si­ro­vi­ne) kao i eko­lo­ški znak, što je u ne­po­sred­noj ve­zi sa za­šti­tom od­no­sno bez­bed­no­sti po­tro­ša­ča. Istim za­ko­nom de­fi­ni­sa­ni su i poj­mo­vi ti­pa za­ga­đe­nja ži­vot­ne sre­di­ne, po­di­za­nje eko­ lo­ške sve­sti kao i na­če­lo pre­ven­ci­je i pre­do­stro­žno­sti što je ve­o­ma va­žno sa sta­no­vi­šta za­šti­te po­tro­ša­ča. Za­šti­tu po­tro­ša­ča mo­gu­će je una­pre­đi­va­ti stva­ra­njem uslo­va za im­ ple­men­ta­ci­ju stan­dar­da kva­li­te­ta ISO 14 000, iz obla­sti upra­vlja­nja ži­vot­nom sre­di­nom ko­je je Sr­bi­ja usvo­ji­la. U ci­lju za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne neo­p­hod­no je us­po­sta­vlja­nje za­ko­no­dav­nog okvi­ra upra­vlja­nja am­ba­la­žom i am­ba­la­žnim ot­pa­dom u skla­du sa Uput­stvom Sa­ve­ta 94/62/ EC o am­ba­la­ži i am­ba­la­žnom ot­pa­du i stal­no uskla­đi­va­nje pro­pi­sa u ovoj obla­sti sa za­ko­no­dav­stvom EU, ko­jim će se ure­di­ti pla­ni­ra­nje, oba­ve­za i od­go­vor­nost pri­vred­nih i dru­gih su­bje­ka­ta, or­ga­ni­za­ci­ja upra­vlja­nja am­ba­la­žom i am­ba­la­žnim ot­pa­dom, kao i dru­gim pi­ta­nji­ma od zna­ča­ja za sa­ku­plja­nje, tran­sport, skla­di­šte­nje, po­nov­no is­ko­ri­šća­ va­nje am­ba­la­že i upra­vlja­nje am­ba­la­žnim ot­pa­dom. Ulo­ga po­tro­šač­kih or­ga­ni­za­ci­ja u pro­ce­su stal­nog ši­re­nja obla­sti u ko­ji­ma se pra­va gra­đa­na kao di­rekt­nih ili in­di­rekt­nih po­tro­ša­ča ugro­ža­va­ju je ne­za­me­nji­va. Ak­tiv­no­sti po­tro­ša­ča tre­ba da bu­du most ko­jim se, u okvi­ri­ma re­al­nih mo­guć­no­sti Re­pu­bli­ke Sr­ bi­je, do­pri­no­si us­po­sta­vlja­nju i raz­vo­ju mo­de­la odr­ži­vog raz­vo­ja u ši­rem evrop­skom pro­sto­ru.

44


ZA­DA­CI PRE­MA NAD­LE­ŽNO­STI NO­SI­LA­CA SI­STE­MA ZA­ŠTI­TE PO­TRO­ŠA­ČA

45


46


ZA­DA­CI PRE­MA NAD­LE­ŽNO­STI NO­SI­LA­CA SI­STE­MA ZA­ŠTI­TE PO­TRO­ŠA­ČA U ci­lju pot­pu­nog ostva­ri­va­nja si­stem­ske za­šti­te po­tro­ša­ča u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji neo­p­ hod­no je ospo­so­bi­ti po­sto­je­će no­si­o­ce za­šti­te po­tro­ša­ča, for­mi­ra­ti i ospo­so­bi­ti pla­ni­ ra­ne i us­po­sta­vi­ti part­ner­sku sa­rad­nju, na svim pro­gra­mi­ma, pro­jek­ti­ma, pla­no­vi­ma i ak­tiv­no­sti­ma, utvr­đe­nim ci­lje­vi­ma i za­da­ci­ma, ka­ko vla­di­nog ta­ko i ne­vla­di­nog sek­to­ra iz obla­sti za­šti­te po­tro­ša­ča i svih dru­gih su­bje­ka­ta ko­ji ima­ju nad­le­žnost i od­go­vor­nost za­šti­te pra­va i in­te­re­sa po­tro­ša­ča. Pred­u­slo­vi za odr­ži­vu za­šti­tu po­tro­ša­ča u uslo­vi­ma funk­ci­o­ni­sa­nja slo­bod­ne kon­ ku­ren­ci­je na tr­ži­štu su de­fi­ni­sa­nje, us­po­sta­vlja­nje i funk­ci­o­ni­sa­nje sa­vre­me­ne struk­tu­re no­si­la­ca pr­va i od­go­vor­no­sti u ostva­ri­va­nju i raz­vo­ju za­šti­te pra­va i in­te­re­sa po­tro­ša­ča, u nji­ho­voj ade­kvat­noj part­ner­skoj sa­rad­nji.

Mi­ni­star­stvo tr­go­vi­ne i uslu­ga Za ostva­ri­va­nje ci­lje­va i za­da­ta­ka pro­gra­ma za­šti­te po­tro­ša­ča Sr­bi­je de­fi­ni­sa­nih Za­ ko­nom o za­šti­ti po­tro­ša­ča neo­p­hod­no je stva­ra­nje funk­ci­o­nal­nog i efi­ka­snog Ode­lje­nja za za­šti­tu po­tro­ša­ča. Ja­ča­nje ka­pa­ci­te­ta ode­lje­nja pod­ra­zu­me­va, po­red po­ve­ća­nja bro­ja za­po­sle­nih na po­slo­vi­ma za­šti­te po­tro­ša­ča i nji­ho­vu obu­ku pre­ma ade­kvat­nom pro­ gra­mu EU, i obez­be­đe­nje kan­ce­la­rij­skog pro­sto­ra i opre­me, obez­be­đe­nje Euro­lex ba­ze po­da­ta­ka, spe­ci­ja­li­zo­va­nih reč­ni­ka, pre­ve­de­ne pro­pi­se EU o za­šti­ti po­tro­ša­ča na srp­ski je­zik i stva­ra­nje uslo­va za rad u ci­lju vo­đe­nja ak­tiv­ne po­li­ti­ke za­šti­te po­tro­ša­ča u skla­du sa po­li­ti­kom za­šti­te po­tro­ša­ča EU. Za­da­tak Mi­ni­star­stva tr­go­vi­ne i uslu­ga je da pra­ti i spro­vo­di po­slo­ve de­fi­ni­sa­ne Za­ ko­nom o za­šti­ti po­tro­ša­ča i ostva­ri­va­nje ci­lje­va i za­da­ta­ka utvr­đe­nih ovim pro­gra­mom za­šti­te po­tro­ša­ča i dru­gim pro­pi­si­ma i stra­te­gi­ja­ma ko­ja ob­u­hva­ta­ju oblast za­šti­te po­tro­ ša­ča. Za­da­tak Mi­ni­star­stva je i da po­seb­nim ak­tom ure­di uslo­ve for­mi­ra­nja, ra­da, fi­nan­ si­ra­nja i iz­da­va­nja odo­bre­nja za rad sa­ve­to­dav­nog cen­tra kao i struč­ne ospo­so­blje­no­sti li­ca za­po­sle­nih u sa­ve­to­dav­nom cen­tru. Za­da­tak Mi­ni­star­stva je, ta­ko­đe, i us­po­sta­vlja­nje efi­ka­snog si­ste­ma evi­den­ti­ra­nja or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča i oce­na is­pu­nje­no­sti stan­dard­nih za­he­tva iz upo­red­nog pra­va i na­ci­o­nal­nih pro­pi­sa, kao i po­mo­ći Na­ci­o­nal­noj aso­ci­ja­ci­ji po­tro­ša­ča u odr­ža­va­nju i raz­vo­ju me­đu­na­rod­ne sa­rad­nje. Mi­ni­star­stvo nad­le­žno za po­ slo­ve za­šti­te po­tro­ša­ča će po­seb­nim ak­tom re­gu­li­sa­ti evi­den­ti­ra­nje or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ ša­ča pre­ma utvr­đe­nim kri­te­ri­ju­mi­ma, na­če­li­ma i pra­vi­li­ma me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja. No­vim za­ko­nom o za­šti­ti po­tro­ša­ča, či­je se usva­ja­nje oče­ku­je u dru­goj po­lo­vi­ni 2009. go­di­ne, obez­be­di­će se za­kon­ski uslo­vi za za pre­re­gi­stro­va­nje or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča u Mi­ni­star­stvu tr­go­vi­ne i uslu­ga kao spe­ci­fič­no udru­že­nje gra­đa­na (ne­za­vi­sne, ne­po­li­tič­ke i ne­pro­fit­ne or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča ko­je ra­de is­klju­či­vo u in­te­re­su po­tro­ša­ča).

47


Us­po­sta­vlja­nje sa­rad­nje i iz­grad­nja part­ne­sr­kog od­no­sa Mi­ni­star­stva i or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča na ostva­ri­va­nju pot­pu­ne za­šti­te po­tro­ša­ča je traj­ni za­da­tak. Mi­ni­star­stvo tr­go­ vi­ne i uslu­ga za sva­ki po­je­di­nač­ni pro­je­kat ras­pi­su­je jav­ni kon­kurs za od­re­đe­no vre­me ko­ji sa­dr­ži sve po­treb­ne kri­te­ri­ju­me. Na­kon oda­bi­ra­nja naj­kva­li­tet­ni­jeg pro­jek­ta skla­pa se ugo­vor u ko­jem se uz osta­lo na­vo­di vi­si­na fi­nan­sij­skih sred­sta­va, rok za iz­vr­še­nje ugo­ vo­re­nog po­sla, kao i na­čin kon­tro­le iz­vr­še­nja pro­jek­ta, u skla­du sa za­ko­nom. Mi­ni­star­stvo će na­sta­vi­ti kon­stant­no uskla­đi­va­nje srp­skog za­ko­no­dav­stva sa evrop­ skim, pred­la­ga­će no­ve iz­me­ne i do­pu­ne Za­ko­na o za­šti­ti po­tro­ša­ča; ostva­ri­va­će sa­rad­nju sa nad­le­žnim or­ga­ni­ma za­šti­te po­tro­ša­ča ze­ma­lja okru­že­nja, ze­ma­lja čla­ni­ca i or­ga­na EU i me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja za­šti­te po­tro­ša­ča u raz­me­ni is­ku­sta­va na ostva­ri­va­nju pot­pu­ne za­šti­te po­tro­ša­ča u skla­du sa po­li­ti­kom EU.

Sa­vet mi­ni­stra za za­šti­tu po­tro­ša­ča Sa­vet mi­ni­stra za za­šti­tu po­tro­ša­ča je sa­ve­to­dav­no-kon­sul­ta­tiv­no te­lo mi­ni­stra nad­ le­žnog za po­slo­ve za­šti­te po­tro­ša­ča i in­sti­tu­ci­o­nal­no je u okvi­ru Mi­ni­star­stva tr­go­vi­ne i uslu­ga. Za­da­ci Sa­ve­ta mi­ni­stra za za­šti­tu po­tro­ša­ča utvr­đu­ju se Po­slov­ni­kom. No­vim Za­ko­nom je pla­ni­ra­no pre­ra­sta­nje ovog te­la u Na­ci­o­nal­ni sa­vet za za­šti­tu po­tro­ša­ča ko­ji bi se iz­me­stio pod in­ge­ren­ci­je Vla­de, a ne Mi­ni­star­stva. Sa­vet je tri­pa­ri­tet­no te­lo ko­ga či­ne pred­stav­ni­ci nad­le­žnih mi­ni­star­sta­va (tr­go­vi­ne, po­ljo­pri­vre­de, fi­nan­si­ja, zdra­vlja, prav­de i dr), pred­stav­ni­ci Na­ci­o­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča Sr­bi­je i naj­ve­ćih re­gi­stro­va­nih or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča, kao i is­tak­nu­ti na­uč­ ni rad­ni­ci iz obla­sti u ve­zi sa za­šti­tom po­tro­ša­ča. Ulo­ga Sa­ve­ta je­ste da utvr­di, po­ve­že i ob­je­di­ni raz­li­či­te in­te­re­se svih te­la ve­za­nih za pod­ruč­je za­šti­te po­tro­ša­ča na te­ri­to­ri­ji Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Po­sto­je­će or­ga­ni­za­ci­o­no re­še­nje Sa­ve­ta uslo­vlje­no je ogra­ni­če­nji­ma in­sti­tu­ci­o­nal­nog i fak­tič­kog ka­rak­te­ra, ali i u tim okvi­ri­ma Sa­vet ima do­volj­no pro­sto­ra da iz­gra­di pro­fil efi­ka­snog i auto­nom­nog sa­ve­to­dav­nog or­ga­na ko­ji bi imao ve­li­ki auto­ri­tet i ugled u jav­ no­sti, ali bi u da­ljoj fa­zi mo­gao da pre­ra­ste, u skla­du sa Za­ko­nom o jav­nim agen­ci­ja­ma, u Agen­ci­ju za za­šti­tu po­tro­ša­ča Sr­bi­je.

In­spek­cij­ske slu­žbe Pri­o­ri­tet­ni po­slo­vi na pod­ruč­ju za­šti­te po­tro­ša­ča sa aspek­ta in­spek­cij­skog nad­zo­ra je us­po­sta­vlja­nje efi­ka­snog IT si­ste­ma iz­me­đu glav­nih za­in­te­re­so­va­nih stra­na u ci­lju ve­će efi­ka­sno­sti i br­ze ak­ci­je dr­žav­nih or­ga­na nad­le­žnih za spro­vo­đe­nje za­ko­no­dav­stva o bez­bed­no­sti po­tro­ša­ča i za funk­ci­o­ni­sa­nje pra­vi­la za­šti­te po­tro­ša­ča u ze­mlji. Neo­p­hod­no je iz­gra­di­ti i us­po­sta­vi­ti si­stem br­zog upo­zo­re­nja kao RA­PEX i RASFF ko­ji omo­gu­ća­va raz­me­nu in­for­ma­ci­ja, kao je­din­stven si­stem br­zog upo­zo­re­nja za opa­sne pro­iz­vo­de ši­ro­ ke po­tro­šnje i pre­hra­nu. Po­red to­ga po­treb­no je for­mi­ra­ti po­se­ban Sa­vet za ko­or­di­na­ci­ju in­spek­cij­skih or­ga­na, Sa­vet za po­ljo­pri­vred­no – pre­hram­be­ne pro­iz­vo­de (eks­per­ti iz

48


obla­sti po­ljo­pri­vre­de, ve­te­ri­ne, za­šti­te po­tro­ša­ča i ži­vot­ne sre­di­ne), zdrav­stva, Ko­mi­si­ju za op­štu bez­bed­nost pro­iz­vo­da pre­ma Uput­stvu 2001/95/EC o op­štoj bez­bed­no­sti pro­ iz­vo­da (GPSD), da­kle stvar­na ko­or­di­na­ci­ja raz­li­či­tih mi­ni­star­sta­va i in­spek­ci­ja, or­ga­na za stan­dar­di­za­ci­ju i pri­vred­ne ko­mo­re. U ve­zi sa ovim, ve­o­ma je va­žno osi­gu­ra­ti in­spek­cij­skim slu­žba­ma bo­lje ka­drov­ske i ma­te­ri­jal­no-teh­nič­ke uslo­ve ra­da. Nu­žna pret­po­stav­ka za spro­vo­đe­nje kon­ti­nu­i­ra­nog in­spek­cij­skog nad­zo­ra u pod­ruč­ju za­šti­te po­tro­ša­ča je us­po­sta­vlja­nje ta­kve or­ga­ni­za­ci­je i na­či­na ra­da ko­ji će omo­gu­ći­ti sva­ko­dnev­no oba­vlja­nje nad­zo­ra i to van re­dov­nog rad­ nog vre­me­na, u ve­čer­njim sa­ti­ma, su­bo­tom, ne­de­ljom i pra­zni­kom, jer se pro­da­ja ro­be i pru­ža­nje ra­znih uslu­ga oba­vlja u svim na­ve­de­nim vre­me­ni­ma, a to zah­te­va ve­ći broj in­spek­to­ra, stal­no struč­no usa­vr­ša­va­nje, nji­ho­vu bo­lju mo­bil­nost i do­dat­na sred­stva za pre­ko­vre­me­ni rad. Po­seb­no se na­me­će po­tre­ba bo­lje in­for­ma­tič­ke opre­mlje­no­sti i po­ve­za­no­sti, ver­ti­ kal­no od ode­lje­nja do Sek­to­ra tr­ži­šne in­spek­ci­je, kao i ho­ri­zon­tal­no sa nad­le­žnim mi­ni­ star­stvi­ma i po­seb­no or­ga­ni­za­ci­ja­ma po­tro­ša­ča. Mre­žu in­spek­cij­skih or­ga­na us­po­sta­vi­ti pre­ma še­mi ko­ja je da­ta u Za­vr­šnom iz­ve­šta­ju o oce­ni uskla­đe­no­sti re­gu­la­tiv­nog okvi­ra Sr­bi­je i Cr­ne Go­re za za­šti­tu po­tro­ša­ča sa EU, a za šta je obez­be­đe­na neo­p­hod­na fi­nan­ sij­ska po­moć iz bu­dže­ta i do­na­ci­ja u okvi­ru CARDS pro­gra­ma ko­ga na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je re­a­li­zu­je Evrop­ska agen­ci­ja za re­kon­struk­ci­ju. U okvi­ru efi­ka­snog in­spek­cij­skog nad­zo­ra neo­p­hod­no je us­po­sta­vi­ti po­seb­ne ob­li­ke me­đu­sob­ne sa­rad­nje iz­me­đu svih no­si­o­ca za­šti­te po­tro­ša­ča i in­spek­cij­ske slu­žbe ko­je spro­vo­de nad­zor u pod­ruč­ju za­šti­te po­tro­ša­ča, a to zna­či: • oba­ve­zu nad­le­žnih mi­ni­star­sta­va da sva mi­šlje­nja ko­ja se od­no­se na pri­me­nu pro­pi­sa u pod­ruč­ju za­šti­te po­tro­ša­ča do­sta­vlja­ju nad­le­žnim in­spek­cij­skim slu­ žba­ma, • oba­ve­zu nad­le­žnih mi­ni­star­sta­va da u naj­kra­ćim ro­ko­vi­ma da­ju od­go­vo­re na upu­stva in­spek­cij­skih slu­žbi ko­ja se od­no­se na pri­me­nu pro­pi­sa u pod­ruč­ju za­ šti­te po­tro­ša­ča, • odr­ža­va­nje stal­nih dvo­me­seč­nih sa­stan­ka pred­stav­ni­ka or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča, nad­le­žnog mi­ni­star­stva i in­spek­cij­skih slu­žbi na ko­ji­ma bi se ras­pra­vlja­lo o sta­nju i mo­gu­ćim me­ra­ma u pod­ruč­ju za­šti­te po­tro­ša­ča. Po­treb­no je osi­gu­ra­ti da gra­đa­ni kao po­tro­ša­či bu­du oba­ve­šte­ni o pred­uz­ e­tim me­ ra­ma u okvi­ru in­spek­cij­skog nad­zo­ra pre­ko jav­nih me­di­ja na za­šti­ti pra­va i in­te­re­sa po­tro­ša­ča.

Or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča Od ne­mer­lji­vog zna­ča­ja za Re­pu­bli­ku Sr­bi­ju i sve nje­ne gra­đa­ne/ke je da or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča bu­du što efi­ka­sni­je u svom de­lo­va­nju na te­ri­to­ri­ji je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, ali i me­đu­sob­no po­ve­za­ne u svom de­lo­va­nju, ka­ko bi na taj na­čin znat­no po­ja­ča­le svoj uti­caj na one ko­ji ugro­ža­va­ju pra­va po­tro­ša­ča. Osnov­ni za­da­tak je­ste ja­ča­nje po­ve­re­nja

49


i raz­u­me­va­nja i iz­grad­nja part­ner­skih od­no­sa iz­me­đu vla­di­nog sek­to­ra i or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča u pre­va­zi­la­že­nju sva­ko­dnev­nih pro­ble­ma gra­đa­na kao po­tro­ša­ča, ali i tra­že­nje za­jed­nič­kih pu­te­va u ostva­ri­va­nju pot­pu­ne za­šti­te po­tro­ša­ča, kao i su­o­ča­va­nju po­tro­ša­ča Re­pu­bli­ke Sr­bi­je sa svim iza­zo­vi­ma ko­ji ga če­ka­ju ula­skom u EU. Za­ko­nom o za­šti­ti po­tro­ša­ča stvo­re­na je osno­va da or­ga­ni­za­ci­je (udru­že­nja) po­tro­ ša­ča mo­gu da osni­va­ju po­tro­ša­či ra­di za­šti­te svo­jih pra­va, dok će se no­vim Za­ko­nom de­fi­ni­sa­ti or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča kao spe­ci­fič­na udru­že­nja gra­đa­na ko­ja šti­te is­klju­či­vo ine­tre­se po­tro­ša­ča, kao ne­za­vi­sne, ne­po­li­tič­ke i ne­pro­fit­ne or­ga­ni­za­ci­je i utvr­di­će se uslo­ vi i kri­te­ri­ju­mi ko­je, po­red uslo­va iz za­ko­na o udru­že­nji­ma gra­đa­na, mo­ra­ju is­pu­nja­va­ti or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča da bi bi­le evi­den­ti­ra­ne i re­gi­stro­va­ne u nad­le­žnom mi­ni­star­stvu za za­šti­tu po­tro­ša­ča. Raz­voj ne­za­vi­snih, ne­stra­nač­kih, ne­pro­fit­nih or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča je zah­tev u pro­ ce­su iz­grad­nje kom­plek­snog in­sti­tu­ci­o­nal­nog si­ste­ma za­šti­te po­tro­ša­ča. Za raz­li­ku od an­ glo­sak­son­skog pri­stu­pa, u ko­jem se za­šti­ta po­tro­ša­ča ostva­ru­je is­klju­či­vo eks post, da­kle pu­tem sud­skih po­stu­pa­ka ko­je vo­de po­tro­ša­či i nji­ho­ve or­ga­ni­za­ci­je, a dr­ža­va ima ulo­gu ar­bi­tra, evrop­ska tra­di­ci­ja, kao i lo­gi­ka na ko­joj je za­sno­va­na ide­ja evrop­ske in­te­gra­ci­je, po­či­va na ide­ji pre­ven­tiv­ne sa­rad­nje. Za­to se in­si­sti­ra­nje na pot­pu­noj sa­mo­stal­no­sti i pri­vat­no­prav­nom ka­rak­te­ru or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča ne mo­že shva­ti­ti kao jed­no­stra­na ori­jen­ta­ci­ja na stva­ra­nje pa­ra­lel­nog si­ste­ma pri­vat­no­prav­nih ili po­tro­šač­kih or­ga­ni­za­ ci­ja ko­je će vr­ši­ti pri­ti­sak ili se su­prot­sta­vlja­ti nad­le­žnim dr­žav­nim or­ga­ni­ma, već ko­rak ka us­po­sta­vlja­nju jed­nog me­šo­vi­tog si­ste­ma u ko­jem će se ove dve stra­ne uskla­đi­va­ti i sva­ko­dnev­no ko­or­di­ni­sa­ti. Prak­tič­no, to zna­či da or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča ne mo­gu da dr­žav­ne slu­žbe, na pri­mer in­spek­ci­je, sma­tra­ju svo­jim su­par­ni­kom i iz­jed­na­ča­va­ju ih sa ne­sa­ve­snim su­bjek­ti­ma po­nu­de, da­kle svo­jim stvar­nim opo­nen­tom. Me­šo­vi­ti si­stem ima i tu pred­nost što je u nje­mu lak­še uklju­či­ti i tre­ća li­ca, me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je, pa čak i kom­pa­ni­je ko­je že­le da, sle­de­ći po­li­ti­ku dru­štve­ne od­go­vor­no­sti kom­pa­ni­ja, i sa­me do­pri­ne­su raz­vo­ju tr­ži­šne struk­tu­re i za­šti­ti pra­va po­tro­ša­ča u njoj. Ta­ko kon­ci­ pi­ran in­sti­tu­ci­o­nal­ni si­stem, kao okvir za ak­ci­o­no de­lo­va­nje svih su­bje­ka­ta u nje­mu, omo­gu­ću­je ne sa­mo ve­ću kon­tro­lu tr­ži­šnih po­ja­va (u ovoj obla­sti su po­zna­ti i slu­ča­je­vi naj­te­žih po­vre­da pra­va po­tro­ša­ča), ne­go i po­ve­ća­va dru­štve­ni ugled i auto­ri­tet uče­sni­ka ovog pro­ce­sa. Mo­gu­će ne­ja­sno­će u ve­zi sa us­po­sta­vlja­njem me­šo­vi­tog mo­de­la pro­is­ti­ču is­klju­či­vo iz či­nje­ni­ce što još ni­je sa­zre­la dru­štve­na svest da je po­vre­da pra­va po­tro­ša­ča ne sa­mo ugro­ža­va­nje in­te­re­sa jed­ne sku­pi­ne gra­đa­na, ne­go i ugro­ža­va­nje jav­nog po­ret­ka, od­no­sno efi­ka­snog tr­žo­šnog me­ha­ni­zma, što je i jav­ni in­te­res. Da bi se taj si­stem us­po­sta­vio, oči­gled­no je da se naj­pre mo­ra­ju de­fi­ni­sa­ti part­ne­ri, što zna­či da se po­tro­šač­ke or­ga­ni­za­ci­je kao spe­ci­fič­na udru­že­nja gra­đa­na mo­ra­ju po­dr­ ža­va­ti i po­ma­ga­ti na na­čin i u me­ri ko­ja je neo­p­hod­na da po­sta­nu stvar­no sa­mo­stal­ne, struč­ne nr­pro­fit­ne i ne­po­li­tič­ke, od­no­sno da bu­du auten­tič­ni pred­stav­ni­ci svo­jih čla­no­va i dru­gih gra­đa­na, svih po­tro­ša­ča. Pro­gram pri de­fi­ni­sa­nju svo­je ge­ne­ral­ne ori­jen­ta­ci­je na me­šo­vi­ti si­stem su­bje­ka­ta po­li­ti­ke za­šti­te po­tro­ša­ča ne sle­di sle­po mo­de­le struk­tu­re ka­kvi po­sto­je u dru­štvi­ma u ko­ji­ma je prak­sa za­šti­te po­tro­ša­ča da­le­ko du­ža, dru­šta­va ko­ja ima­ju dru­ga­či­je po­li­tič­ke ili kul­tur­ne tra­di­ci­je ili da­le­ko raz­vi­je­ni­ju tr­ži­šnu struk­tu­ru, već se za­la­že za mo­del ko­ji mo­že da u na­šim uslo­vi­ma da naj­ve­će re­zul­ta­te.

50


S ob­zi­rom da je ključ­ni kri­te­ri­jum da or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča is­klju­či­vo pro­mo­vi­šu i šti­te in­te­re­se po­tro­ša­ča, i sto­ga tre­ba da bu­du ja­sno odvo­je­ne od osta­lih ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja14 i dru­gih udru­že­nja gra­đa­na, oče­ki­va­nom iz­me­nom u Za­ko­nu stvo­ri­će se osno­va za vo­đe­nje re­gi­stra­ci­je or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča u Mi­ni­star­stvu nad­le­žnom za po­slo­ve za­šti­te po­tro­ša­ča. Po­tre­ba za utvr­đi­va­nje kri­te­ri­ju­mi­ma ko­ji bi se ko­ri­sti­li za de­fi­ni­sa­nje or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča le­ži u či­nje­ni­ci da bi dr­žav­ni or­ga­ni i in­sti­tu­ci­je, pri­vred­ne aso­ci­ja­ci­je, kao i or­ga­ni EU i pred­stav­ni­ci struč­nih or­ga­ni­za­ci­ja bi­li si­gur­ni da sa­ra­đu­ju sa onim or­ga­ni­ za­ci­ja­ma ko­je su do­volj­no re­pre­zen­ta­tiv­ne za po­tro­ša­če i is­klju­či­vo šti­te in­te­re­se i pra­va po­tro­ša­ča. Us­po­sta­vlja­nje ja­snih i tran­spa­rent­nih kri­te­ri­ju­ma omo­gu­ća­va da se or­ga­ni­ za­ci­ja­ma po­tro­ša­ča do­zvo­li da: • ko­ri­ste sva­ku dr­žav­nu po­moć ko­ja im je na ras­po­la­ga­nju (obič­no u ob­li­ku sub­ ven­ci­ja); • go­vo­re u ime po­tro­ša­ča, na­ro­či­to kroz uče­šće u ra­znim te­li­ma kao što je Sa­vet mi­ ni­stra za za­šti­tu po­tro­ša­ča, ili u dru­gim spe­ci­ja­li­zo­va­nim te­li­ma i in­sti­tu­ci­ja­ma; • po­kre­ću par­ni­ce u ime i za ra­čun po­tro­ša­ča; • pot­pi­su­ju spo­ra­zu­me o sa­rad­nji sa struč­nim in­sti­tu­ci­ja­ma. Neo­p­hod­no je da or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča is­pu­nja­va­ju i kri­te­ri­ju­me usvo­je­ne na Go­di­ šnjoj skup­šti­ni or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča EU 2005 (GD SAN­CO) ko­ji se od­no­se na: • su­šti­nu ci­lja or­ga­ni­za­ci­je ka­ko je de­fi­ni­san u nje­nom sta­tu­tu (glav­ni cilj je za­šti­ta in­te­re­sa po­tro­ša­ča); • ni­vo istin­ske po­tro­šač­ki ori­jen­ti­sa­ne ak­tiv­no­sti or­ga­ni­za­ci­je, • ni­vo za­stu­plje­no­sti po­tro­ša­ča (ge­o­graf­sko po­kri­va­nje, broj čla­no­va), • fi­nan­sij­sku sa­mo­stal­nost or­ga­ni­za­ci­je; • od­su­stvo kon­flik­ta in­te­re­sa (po­slov­nih, po­li­tič­kih itd.); Po­la­ze­ći od is­ku­sta­va ze­ma­lja iz okru­že­nja, utvr­đe­nih kri­te­ri­ju­ma Go­di­šnje skup­šti­ ne or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča EU, kao i od na­če­la BE­UC i CI, neo­p­hod­no je iz­vr­ši­ti iz­me­ne po­sto­je­ćih pro­pi­sa i po­seb­nim ak­tom utvr­di­ti kri­te­ri­ju­me ko­je or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča i nji­ho­ve aso­ci­ja­ci­je tre­ba da is­pu­nja­va­ju da bi bi­le evi­den­ti­ra­ne i re­gi­stro­va­ne u Mi­ni­ star­stvu nad­le­žnom za po­slo­ve za­šti­te po­tro­ša­ča, kao i da bi mo­gli ko­ri­sti­ti fi­nan­sij­ska sred­stva u skla­du sa Od­lu­kom Evrop­skog Par­la­men­ta i Sa­ve­ta br. 20/2004/EC o op­ štem fi­nan­sij­skom okvi­ru u ve­zi sa Ak­ci­o­nim pla­nom EZ o za­šti­ti po­tro­ša­ča u pe­ri­o­du 2004–2007, a pre sve­ga: • da u skla­du sa za­ko­nom oba­vlja­ju svo­je ak­tiv­no­sti i de­lu­ju is­klju­či­vo u ko­rist po­ tro­ša­ča, nji­ho­vih pra­va i in­te­re­sa; • da una­pre­đu­ju za­šti­tu po­tro­ša­ča, ja­ča­ju po­zi­ci­ju po­tro­ša­ča u tr­ži­šnoj pri­vre­di i do­pri­no­se ostva­re­nju du­go­roč­nog raz­vo­ja; • da su ne­po­li­tič­ke i ne­pro­fit­ne; 14 Do sa­da su ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča re­gi­stro­va­ne u skla­du sa za­ko­ni­ma ko­ji su na sna­zi, Za­kon o dru­štve­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i udru­že­nji­ma gra­đa­na („Slu­žbe­ni gla­snik SRS“, br.24/82), Za­ko­nom o udru­ži­va­nju gra­đa­na u aso­ ci­ja­ci­je, dru­štve­ne or­ga­ni­za­ci­je i po­li­tič­ke or­ga­ni­za­ci­je (Sl. list SFRJ, br. 42/90, Sl. list SRJ, br. 24/94, 28/96 i 73/00).

51


• da su ne­za­vi­sne u ra­du u od­no­su na re­pu­blič­ke, re­gi­o­nal­ne i lo­kal­ne vla­sti, dru­ge ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je15, kao i pro­iz­vod­ne, tr­go­vač­ke i sin­di­kal­ne prav­ne su­bjek­ te; • da se ne ba­ve re­kla­mi­ra­njem i ogla­ša­va­njem, u bi­lo ko­joj for­mi, ko­je mo­že da ugro­zi nji­ho­vu ne­za­vi­snost i objek­tiv­nost; • da se u de­lo­va­nju pri­dr­ža­va­ju svo­jih sta­tu­ta, ko­dek­sa po­na­ša­nja, za­kon­skih pro­pi­sa i me­đu­na­rod­nih na­če­la i pra­vi­la. • da čla­no­vi or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča una­pre­đu­ju ci­lje­ve i is­pu­nja­va­ju za­dat­ke or­ga­ ni­za­ci­ja i nji­ho­vih sa­ve­za; • da čla­no­vi or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča za­ne­ma­re me­đu­sob­nu kon­fron­ta­ci­ju ko­ja bi mo­gla da šte­ti or­ga­ni­za­ci­ja­ma i nji­ho­vim sa­ve­zi­ma; • broj nje­nih re­gi­stro­va­nih čla­no­va ne sme bi­ti ma­nji od 50 čla­no­va ko­ji su fi­zič­ka li­ca. Po­red ovo­ga or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča su ta­ko­đe du­žne da: • do­sta­vlja­ju nad­le­žnoj slu­žbi za evi­den­ci­ju i re­gi­star go­di­šnji iz­ve­štaj o ak­tiv­no­ sti­ma, kao i fi­nan­sij­ski iz­ve­štaj (za­vr­šni ra­čun pre­dat NBS) do 31. mar­ta te­ku­će go­di­ne za pret­hod­nu go­di­nu, uz po­dat­ke o iz­vo­ri­ma fi­nan­si­ra­nja (da­va­lac, iz­nos, da­tum); • pod­ne­su iz­ve­štaj o ak­tiv­no­sti­ma i fi­nan­sij­ske iz­ve­šta­je (za­vr­šni ra­čun pre­dat NBS) po­čev od 2003. go­di­ne uz po­dat­ke o iz­vo­ri­ma fi­nan­si­ra­nja (da­va­lac, iz­nos, da­tum); • obez­be­de jav­nost po­da­ta­ka i in­for­ma­ci­ja ko­je po­se­du­ju; • li­ca ovla­šće­na za za­stu­pa­nje or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča ili sa­ve­za or­ga­ni­za­ci­ja bi pre­ma upo­red­noj prak­si tre­ba­lo da bu­du mla­đa. U ci­lju pro­mo­vi­sa­nja i po­ma­ga­nja ak­tiv­no­sti or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča tre­ba ima­ti u vi­du naj­bo­lju prak­su dr­ža­va čla­ni­ca EU da je cen­tral­ni bu­džet je­dan od glav­nih do­na­ to­ra (iz­vo­ra fi­nan­sij­skih sred­sta­va), u okvi­ru ja­sno de­fi­ni­sa­nog re­gu­la­tiv­nog okvi­ra za do­de­lji­va­nje sub­ven­ci­ja na nor­ma­tiv­noj osno­vi i kroz ten­der, a neo­p­hod­ni kri­te­ri­ju­mi po­de­sno­sti za dr­žav­ne sub­ven­ci­je su: • da je or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča re­gi­stro­va­na od stra­ne Mi­ni­star­stva tr­go­vi­ne i uslu­ga; • da oba­vlja ak­tiv­no­sti u skla­du sa Za­ko­nom o za­šti­ti po­tro­ša­ča; • pot­pu­no i stal­no po­što­va­nje kri­te­ri­ju­ma utvr­đe­nih po­seb­nim ak­tom o evi­den­ci­ji or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča u skla­du sa čla­nom 67. Za­ko­na o za­šti­ti po­tro­ša­ča; • naj­ma­nje 50 stal­nih čla­no­va (ako or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča ima vi­še čla­no­va, si­gur­no će bi­ti po­de­sni­ja za ve­ću fi­nan­sij­sku po­dr­šku od stra­ne Vla­de), • pot­pi­si­va­nje Ko­dek­sa eti­ke i po­na­ša­nja pri­pre­mljen od stra­ne Na­ci­o­nal­ne or­ga­ ni­za­ci­je po­tro­ša­ča Sr­bi­je, od 27. 05. 2005. go­di­ne; 15 Kod ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja va­lja ja­sno pra­vi­ti raz­li­ku iz­me­đu onih ko­je se ba­ve so­ci­jal­nim pi­ta­nji­ma, ko­ja ob­u­hva­ ta­ju i una­pre­đi­va­nje po­lo­ža­ja po­tro­ša­ča, od ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je ima­ju kao svoj glav­ni cilj po­li­tič­ko de­lo­va­nje. Shva­ta­nje ove od­red­be kao li­ne­ar­ne za­bra­ne sa­rad­nje ili pri­ma­nja po­mo­ći od ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja ne bi bi­lo uput­no, pa sva­ki slu­čaj tre­ba tu­ma­či­ti s ob­zi­rom na to da li kon­kret­na ak­tiv­nost uti­če na sa­mo­stal­nost po­tro­šač­kih or­ga­ni­za­ci­ja ili ne.

52


• iz­ve­stan broj do­bro pri­pre­mlje­nih pred­lo­ga pro­je­ka­ta u skla­du sa Na­ci­o­nal­nim pro­gra­mom za za­šti­tu po­tro­ša­ča i Go­di­šnjim ak­ci­o­nim pla­nom za za za­šti­tu po­ tro­ša­ča i uslo­vi­ma jav­nog po­zi­va. Fi­nan­si­ra­nje or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča će bi­ti za­sno­va­no na ten­der­skoj pro­ce­du­ri ra­di pro­mo­vi­sa­nja kon­ku­ren­ci­je iz­me­đu raz­li­či­tih or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča. Pri to­me, or­ga­ni­za­ ci­je po­tro­ša­ča u Sr­bi­ji mo­gu da do­bi­ju ne­po­vrat­na sred­stva bez ogra­ni­če­nja i iz pro­gra­ma EU ko­ji­ma ona upra­vlja. Or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča, uklju­ču­ju­ći i nji­ho­ve aso­ci­ja­ci­je, ne­će pri­ma­ti ne­po­vrat­na sred­stva od pro­iz­vo­đa­ča, tr­go­va­ca, pru­ža­o­ca uslu­ga (uklju­ču­ju­ći nji­ ho­ve or­ga­ni­za­ci­je i dru­ga udru­že­nja) osim sred­sta­va in­sti­tu­ci­ja EU u okvi­ru od­no­snih op­štih prin­ci­pa pro­gra­ma EU ili dru­gih ak­tiv­no­sti uklju­ču­ju­ći i bi­la­te­ral­ne in­ci­ja­ti­ve dr­ža­va čla­ni­ca, a ni­ti od dru­gih na­ci­o­nal­nih i me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja uko­li­ko bi nji­ho­va auto­no­mi­ja bi­la ogra­ni­če­na. Sve su ovo osno­ve i neo­p­hod­ni uslo­vi da or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča iz­vr­še za­dat­ke de­fi­ ni­sa­ne Za­ko­nom o za­šti­ti po­tro­ša­ča i da spro­ve­du pot­pu­nu za­šti­tu po­tro­ša­ča. Or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča se, ra­di is­pu­nja­va­nja pret­po­stav­ki za svoj rad, mo­gu udru­ži­va­ ti u okvi­ru Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, a pre­ko svog na­ci­o­nal­nog udru­že­nja sti­ču uslo­ve za član­stvo u me­đu­na­rod­nim aso­ci­ja­ci­ja­ma. Na­ci­o­nal­na or­ga­ni­za­ci­ja/sa­vez je okvir za me­đu­sob­nu sa­rad­nju po­je­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja u na­šoj ze­mlji i ra­ci­o­nal­nu po­de­lu ra­da, osnov za do­ go­vor oko ak­tiv­no­sti ko­je ob­u­hva­ta­ju ce­li­nu na­ci­o­nal­nog pri­vred­nog pro­sto­ra, kao i sred­stvo za po­di­za­nje ugle­da i uti­ca­ja po­tro­šač­kog po­kre­ta u ce­li­ni. Na­ci­o­nal­na or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča Sr­bi­je da­je mi­šlje­nja na pred­lo­ge pro­pi­sa ko­ji uti­ču na po­tro­ša­če. Ona pre­ko svog pred­stav­ni­ka tre­ba da uče­stvu­je u ras­pra­va­ma na sed­ni­ca­ma skup­štin­skih od­bo­ra ve­za­no za pro­ble­ma­ti­ku za­šti­te po­tro­ša­ča. Pri­o­ri­tet­ni za­da­tak je da Na­ci­o­nal­na or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča Sr­bi­je (NOPS) u što sko­ri­je vre­me po­sta­ne član Evrop­ske or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ša­ča (BE­UC) ko­ja udru­žu­je po­tro­šač­ke or­ga­ni­za­ci­je na sve je­din­stve­ni­jem evrop­skom tr­ži­štu, kao i svet­ske or­ga­ni­ za­ci­je po­tro­ša­ča (CI).

Sa­ve­to­dav­ni cen­tri In­sti­tu­ci­ja si­ste­ma ko­ja tre­ba da obez­be­di ade­kvat­no po­ve­zi­va­nje vla­di­nog sek­to­ra i nje­go­vih slu­žbi (in­spek­ci­je i je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve) i or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča su sa­ve­to­dav­ni cen­tri. Nji­ho­va osnov­na de­lat­nost i za­da­tak je oba­vlja­nje po­slo­va ve­za­nih za pru­ža­nje po­mo­ći po­tro­ša­či­ma i nji­ho­vim or­ga­ni­za­ci­ja­ma u ostva­ri­va­nju nji­ho­vih pra­va i za po­di­za­nje ni­voa sve­sti po­tro­ša­ča, tr­go­va­ca i da­va­o­ca uslu­ga i za do­bi­ja­nje po­ve­re­nja u in­sti­tu­ci­je prav­ne dr­ža­ve. Ra­di pru­ža­nja or­ga­ni­zo­va­ne po­mo­ći po­tro­ša­či­ma neo­p­hod­no je uvr­di­ti kri­te­ri­ju­me jav­nog kon­kur­sa za osni­va­nje i rad sa­ve­to­dav­nih cen­ta­ra, kao i di­na­mi­ku for­mi­ra­nja i broj cen­ta­ra u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji. Od­re­đi­va­nje struč­nih, ka­drov­skih i dru­gih kri­te­ri­ju­ma, kao i pro­gra­ma ra­da pred­sta­vlja­ju uslo­ve pre­ma ko­ji­ma će sa­ve­to­dav­ni cen­tri ima­ti pra­vo na bu­džet­ska sred­stva ko­ja će obez­be­di­ti Mi­ni­star­stvo za po­tre­be osni­va­nja i ra­da Cen­

53


ta­ra. Or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča ko­ja se kan­di­du­je za osni­va­ča, svo­jim sta­tu­tom pred­bi­đa osni­va­nje sa­ve­to­dav­nog cen­tra za za­šti­tu po­tro­ša­ča za od­re­đe­nu te­ri­to­ri­ju. Osni­va­nje sa­ve­to­dav­nih cen­ta­ra za za­šti­tu po­tro­ša­ča u svim ve­ćim re­gi­o­nal­nim cen­ tri­ma re­gu­li­sa­će se po­seb­nim ak­tom Mi­ni­star­stva nad­le­žnog za za­šti­tu po­tro­ša­ča, pre­ma mi­šlje­nju i pre­po­ru­ci Sa­ve­ta. U nje­go­voj pri­pre­mi ko­ri­sti­će se is­ku­stva za osni­va­nje i rad ta­kvih cen­ta­ra iz ze­ma­lja u re­gi­o­nu. Od­go­va­ra­ju­ći iz­bor, pri­pre­ma, edu­ka­ci­ja i ser­ti­fi­ka­ci­ ja ka­dro­va ko­ji će ra­di­ti na da­va­nju sa­ve­ta i pru­ža­nju po­mo­ći po­tro­ša­či­ma u sa­ve­to­dav­ nim cen­tri­ma re­a­li­zo­va­će se kroz po­seb­ne pro­gra­me obu­ke u sa­rad­nji sa fa­kul­te­ti­ma u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji i eks­per­ti­ma iz ino­stran­stva. Oce­nu struč­ne ospo­so­blje­no­sti li­ca za rad u sa­ve­to­dav­nimm cen­tri­ma da­je Mi­ni­star­stvo tr­go­vi­ne i uslu­ga po­seb­nom li­cen­com. Mi­ni­star­stvo će po­seb­nim ak­tom utvr­di­ti or­ga­ni­za­ci­ju i pro­gram obu­ke, po­la­ga­nje i is­pit za bu­du­će sa­rad­ni­ke sa­ve­to­dav­nih cen­ta­ra i za­in­te­re­so­va­nih u kom­pa­ni­ja­ma, kao i fi­nan­sij­ska sred­stva za pla­ća­nje obu­ke li­ca ko­ja ra­de u Mi­ni­star­stvu na po­slo­vi­ma za­ šti­te po­tro­ša­ča i pred­stav­ni­ci­ma or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča, a fa­kul­te­ti i je­di­ni­ce lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve će obez­be­di­ti pro­stor­ne i ka­drov­ske uslo­ve. Do­na­to­ri ra­da ovih cen­ta­ra bi­li bi i De­le­ga­ci­ja Evrop­ske uni­je u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji i dru­ge me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je, po po­seb­nom pro­jek­tu. U ci­lju spro­vo­đe­nja kva­li­tet­nog ra­da sa­ve­to­dav­nih cen­ta­ra po­treb­no je stal­no za­ po­sli­ti u sa­ve­to­dav­nom cen­tru jed­nog ru­ko­vo­di­o­ca sa­ve­to­dav­nog cen­tra (sa­vet­ni­ka) i ad­mi­ni­stra­tiv­nog se­kre­ta­ra za vo­đe­nje ra­ču­no­vod­stve­nih i knji­go­vod­stve­nih po­slo­va, kao i osta­lih ad­mi­ni­stra­tiv­nih po­slo­va. Po po­tre­bi će se an­ga­žo­va­ti struč­ni sa­rad­ni­ci za po­je­di­na pod­ruč­ja, a ve­za­na za po­tre­be i in­te­re­se u da­tom re­gi­o­nu, ka­ko za ver­ti­kal­nu sa­rad­nju (struč­na sa­ve­to­va­nja) ta­ko i za us­po­stva­lja­nje ho­ri­zon­tal­ne sa­rad­nje gde spe­ ci­ja­li­sti za od­re­đe­ne vi­do­ve za­šti­te, za­po­sle­ni u jed­nom Cen­tru, pru­ža­ju po­moć dru­gom re­gi­o­nal­nom cen­tru u ko­jem ne­ma od­go­va­ra­ju­ćih pro­fi­la, či­me se po­sti­že vi­ša eko­no­ mič­nost či­ta­ve mre­že sa­ve­to­dav­nih cen­ta­ra i or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča. Sa­ve­to­dav­ni cen­tri ima­će jed­nak pri­stup cen­tral­nom in­for­ma­cij­skom si­ste­mu, a nji­ ho­va je oba­ve­za re­dov­nog iz­ve­šta­va­nja Mi­ni­star­stva nad­le­žnog za po­slo­ve za­šti­te po­tro­ ša­ča o uoče­nim pro­ble­mi­ma i iz­vr­še­nim po­slo­vi­ma na pod­ruč­ju za ko­je su osno­va­ni. Sa­ve­to­dav­ni cen­tri ne mo­gu pre­u­ze­ti funk­ci­je or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča, a ne mo­gu stu­ pa­ti u sud­ske i uprav­ne po­stup­ke kao su­par­ni­čar sa ošte­će­nim po­tro­ša­čem, po­kre­ta­ti ili pre­u­zi­ma­ti te po­stup­ke, vr­ši­ti upo­re­đi­va­nje kva­li­te­ta do­ba­ra ili uslu­ga ili bi­lo ko­je dru­ge po­slo­ve ko­je, po Za­ko­nu o za­šti­ti po­tro­ša­ča, spa­da­ju u po­slo­ve or­ga­ni­za­ci­ja po­tro­ša­ča.

54


ZA­KLJU­ČAK Osi­gu­ra­nje funk­ci­o­ni­sa­nja tr­ži­šnog de­lo­va­nja su­bje­ka­ta za­vi­si­će od raz­vo­ja uprav­ne in­fra­struk­tu­re ka­ko bi se osi­gu­rao nad­zor nad tr­ži­štem i spro­ve­de­ni za­ko­ni u toj obla­sti. Us­po­sta­vlja­nje otvo­re­nog di­ja­lo­ga svih in­te­re­snih gru­pa u srp­skom dru­štvu sa svr­hom osi­gu­ra­nja ja­sno­će, kon­zi­stent­no­sti po­stu­pa­nja i raz­u­me­va­nja u de­fi­ni­sa­nju in­te­re­sa po­tro­ša­ča na na­ci­o­nal­nom ni­vou je pri­mar­ni cilj. On će se ostva­ri­va­ti da­ljim uskla­đi­va­ njem pre­u­ze­tih oba­ve­za, vla­sti­tih mo­guć­no­sti, ali pr­ven­stve­no u okvi­ri­ma na­ci­o­nal­nog in­te­re­sa. Či­tav pro­ces, me­đu­tim, za­vi­si od sprem­no­sti svih ključ­nih sek­to­ra da obez­be­di kri­ tič­nu ma­su ospo­so­blje­no­sti dr­žav­nih re­sur­sa za pro­ces pri­la­go­đa­va­nja stan­dar­di­ma Evrop­ske Uni­je pre­ko obra­zo­va­nja ljud­skih po­ten­ci­ja­la u dr­žav­noj upra­vi i pra­vo­su­đu, ali i od spo­sob­no­sti ne­vla­di­nog sek­to­ra da po­sta­ne od­go­vo­ran i po­uz­dan part­ner u pro­ ce­su pre­tva­ra­nja na­ci­o­nal­nog tr­ži­šta u deo je­din­stve­nog evrop­skog pri­vred­nog pro­sto­ra. To pod­ra­zu­me­va, ka­ko nje­go­vo or­ga­ni­za­ci­o­no ja­ča­nje kroz po­ve­zi­va­nje i po­dr­šku od stra­ne jav­nog sek­to­ra, ta­ko i naj­ši­ru ak­ci­ju obra­zo­va­nja i sti­ca­nja sa­zna­nja o pra­vi­ma ko­ja po­tro­ša­či tre­ba da ostva­ru­ju u skla­du sa stan­da­ri­ma EU. Uspeh spro­vo­đe­nja ovih ci­lje­va za­vi­si­će, u pr­vom re­du, od sprem­no­sti svih ključ­nih no­si­o­ca za­šti­te po­tro­ša­ča da pri­hva­te kon­kre­ti­zo­va­ni pro­gram ostva­ri­va­nja ge­ne­ral­no usvo­je­nih pra­va po­tro­ša­ča kao svo­je stvar­ne za­dat­ke, a za­tim da, u ovi­ri­ma funk­ci­ja ko­je ostva­ru­ju u svo­jim sre­di­na­ma, kon­struk­tiv­no do­pri­no­se iz­vr­ša­va­nju utvr­đe­nih za­da­ta­ka i po­što­va­nju na­ve­de­nih ro­ko­va. U sva­kom slu­ča­ju, ko­or­di­na­ci­ja sa za­ko­no­dav­nom prak­som EU, me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma po­tro­ša­ča i pom­no pra­će­nje ten­den­ci­ja na sop­stve­nom na­ci­o­na­nom tr­ži­štu je­di­ni su osnov za sti­ca­nje le­gi­ti­mo­sti i ostva­ri­va­nje uti­ca­ja u da­ljem raz­vo­ju si­ ste­ma za­šti­te pra­va po­tro­ša­ča.

55


Li­te­ra­tu­ra: 1. NA­CI­O­NAL­NI PRO­GRAM ZA­ŠTI­TE PO­TRO­ŠA­ČA ZA PE­RI­OD OD 2007. DO 2012. GO­DI­NE („Slu­žbe­ni gla­snik Re­pu­bli­ke Sr­bi­je“, broj: 11/07 od 30. ja­nu­a­ra 2007.) 2. ZA­VR­ŠNI IZ­VE­ŠTAJ O OCE­NI USKLA­ĐE­NO­STI RE­GU­LA­TIV­NOG OKVI­ RA SR­BI­JE I CR­NE GO­RE ZA ZA­ŠTI­TU PO­TRO­ŠA­ČA SA EU autor Dr Je­nő Czuc­zai, vi­so­ki me­đu­na­rod­ni eks­pert, re­fe­rent­ni broj: EAR/04SER01/02/001, 27. mart 2006.go­di­ne 3. Rad­ni do­ku­ment Evrop­ske Ko­mi­si­je u po­gle­du iz­ve­šta­ja o sprem­no­sti Sr­bi­je i Cr­ne Go­re za pre­go­vo­re o Spo­ra­zu­mu o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju sa EU, Bri­sel 12.04.2005, SEC (2005) 478 fi­nal 4. Iz­ve­štaj o na­pret­ku Sr­bi­je i Cr­ne Go­re za 2005, (Evrop­ska Ko­mi­si­ja), Bri­sel, 9.11.2005, COM (2005) 561 fi­nal 5. Uput­stvo 93/13/EEC, Uput­stvo 1999/44/EC, Uput­stvo 85/577/EEC, Uput­stvo 97/7/EC, Uput­stvo 2002/65/EC, C-240–244/1998 Oce­a­no Gro­u­po Edi­to­rial SA v. Ro­cio Mur­ci­a­no Qu­in­te­ro et alts (2000) ECJ I-4941 6. Sa­op­šte­nje Evrop­ske ko­mi­si­je „Zdra­vi­ji, bez­bed­ni­ji i sa­mo­po­u­zda­ni­ji gra­đa­ni: Stra­te­gi­ja zdra­vlja i za­šti­te po­tro­ša­ča“. Pred­log Od­lu­ke Evrop­skog par­la­men­ta i Sa­ve­ta ko­jom se us­po­sta­vlja Pro­gram ak­tiv­no­sti Za­jed­ni­ce u obla­sti za­šti­te zdra­ vlja i po­tro­ša­ča 2007–2013, COM (2005) 115 fi­nal 7. Be­la knji­ga Evrop­ske ko­mi­si­je o pre­po­ru­ka­ma dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma o do­brom upra­vlja­nju, Bri­sel 2001, Bil­ten EU br.2 8. Gu­i­de­li­nes for con­su­mer po­licy in Cen­tral and Eastern Euro­pe, 2000. god. Con­ su­mers In­ter­na­ti­o­nal - Of ­fi­ce for De­ve­lo­ped and Tran­si­tion Eco­no­mi­es

Be­le­ška o auto­ru Zo­ran Ni­ko­lić, ro­đen 1971. go­di­ne u Kra­gu­jev­cu, oženjen (su­pru­ga Ma­ri­ja), otac jednog deteta (sin Og­njen), obra­zo­va­ nje: ABA (As­so­ci­a­te of sci­en­ce in Bu­si­ness Ad­mi­ni­stra­tion), smer - mar­ke­ting, član Sa­ve­ta mi­ni­stra za za­šti­tu po­tro­ša­ča, član Rad­ne gru­pe za iz­ra­du no­vog Za­ko­na o za­šti­ti po­tro­ša­ča, Osni­vač i pred­sed­nik Uprav­nog od­bo­ra Or­ga­ni­za­ci­je po­tro­ ša­ča Kra­gu­je­vac, Osni­vač i pot­pred­sed­nik Na­ci­o­nal­ne or­ga­ni­ za­ci­je po­tro­ša­ča Sr­bi­je (NOPS).

56


Sistema zastite potrosaca