FORMALNO NEFORMALNA. Beogradska samoorganizovana kulturna produkcija

[ K a rTi c e ] APRIL− MAJ 2016.

ACTOPOLIS | Umetnost akcije Projekat Goethe-Institut i Urbane Künste Ruhr Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

Actopolis Beograd FORMALNO NEFORMALNA – BEOGRADSKA SAMOORGANIZOVANA KULTURNA PRODUKCIJA Beogradsko izdanje projekta ACTOPOLIS okuplja umetnike, umetničke grupe i aktere u kulturi različitih usmerenja. Oni će u okviru projekta tragati za odgovorima na pitanja kako, zašto i za koga se produkuje urbana kultura u kriznim vremenima, koja u Srbiji traju već preko 25 godina. Koji su kapaciteti i šta podrazumeva da se samoorganizuješ, ne bi li obezbedio autonomiju u mišljenju i delanju? Kakav je odgovor institucija na pojavu samoorganizovanja? Kako se umetnici i kulturni akteri pozicioniraju u odnosu na institucije, a kako u odnosu na širu javnost?

Pored umetničkog istraživanja u različitim medijima poput izložbi, radionica, urbanih intervencija i umetničkih publikacija, u planu su i javne diskusije. Neke od FORMALNO NEFORMALNIH umetničkih produkcija odvijaće se u javnom prostoru, a neke u zatvorenim prostorijama beogradske alternativne umetničke scene, a neke u prostoru „osvojenom” posebno za ovu priliku.

Gradska Gerila i Urbani inkubator, dva projekta koja su se razvila na inicijativu Goethe-Institut-a u Beogradu, već godinama nude sveži pogled na inicijative mladih ljudi za razvoj gradskog prostora i gradskog života. Na radionicama u sklopu projekta FORMALNO NEFORMALNA Gradska Gerila i Urbani inkubator analiziraće svoj dosadašnji rad, ali i razrađivati perspektive svog budućeg samorganizovanja.

Umetnici i akteri u kulturi Aleksandar Nikolić, Aleksandra Sekulić / Ivica Đorđević, Anica Vučetić, Irena Ristić, KURS, Mariela Cvetić, Marija Radoš / Miroslav Karić, Marijana Cvetković, Nebojša Milikić / Tadej Kurepa, Nikola Radić Lukati, Umetnički kolektiv U10, Vahida Ramujkić / Noa Treister će iz svojih specifičnih pozicija da se dotaknu teme 'samoorganizacije'.

Konačno, Beograd će posetiti gosti iz drugih gradova koji učestvuju u projektu ACTOPOLIS i pridružiti nam se.

Oni će doneti iskustva iz svojih gradova i time spojiti i preplesti ideje i pristupe u okviru ACTOPOLIS-a. mr Mirjana Boba Stojadinović Kustoskinja ACTOPOLIS Beograd

ACTOPOLIS | Umetnost akcije Projekat Goethe-Institut i Urbane K端nste Ruhr Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

BGD ART Mapa prostora vizuenih umetnosti Aleksandar Nikolić Štampana mapa sa podacima ažuriranim svakog meseca praćena veb-sajtom sa proširenim informacijama.

Projekat BGD ART (mapa) u skladu sa savremenim trendovima i mogućnostima promocije ima ulogu medijatora među preko devedeset umetničkih galerijskih/izložbenih prostora i publike – redovne, nepublike i potencijalne publike iz lokalne zajednice i šire. U cilju kreiranja nove ponude grada koja uvezuje više različitih sektora i resora, BGD ART nudi korisnicima aktuelne informacije o svim trenutnim i stalnim postavkama i drugim pratećim programima, otvara izlagačke prostore za novu publiku i kontekstualizuje umetničku scenu. Rezultat je džepna štampana mapa sa ažuriranim podacima svakog meseca i sajt sa proširenim informacijama.

—

Aleksandar Nikolić - Diplomirao na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pri odseku Ekologija i zaštita životne sredine. Neposredno pre završetka studija započinje dvogodišnje stažiranje u Privrednoj komori Srbije, Odboru za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, tokom kojeg stiče istraživačko iskustvo na projektima upravljanja otpadom. Prvo iskustvo u oblasti kulture stiče radeći na osmišljanju i realizaciji edukativnih tribina, izložbi i radionica u okviru „Zelene zone” Mikser festivala, stupajući u kontakt i sarađujući sa članovima ekološko-umetničke komune „Porodica bistrih potoka”. Autor je i realizator pilot-projekta Izložbe u Beogradu, veb-sajta pokrenutog s ciljem ukazivanja na bogatstvo kulturne ponude Beograda – više od 160 izložbi tokom samo jednog meseca, uključujući umetničke, kulturno-istorijske i naučno-tehnološke programe.

Višegodišnji je saradnik u realizaciji programa umetničkih prostora kao što su Remont – nezavisna umetnička asocijacija i Ulična galerija, zatim fotografskog kolektiva Belgrade Raw i nevladine organizacije Tačka komunikacije. Jedan je od pokretača otvorene platforme Akumulator (www.akumulator.link), s ciljem unapređivanja i bolje vidljivosti umetničke scene u Srbiji, u okviru koje je ustanovljena i godišnja nagrada Pohvala (www.akumulator.link/pohvala), za lični doprinos razvoju i značaju savremene vizuelne umetničke prakse u Srbiji.

ACTOPOLIS | Umetnost akcije Projekat Goethe-Institut i Urbane K端nste Ruhr Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

LOW-FI VIDEO REMEMBERED Re-vitalizacija jednog arhiva Low-Fi videa Aleksandra Sekulić i Ivica Đorđević Istraživanje mogućnosti internetskog arhiva pokreta Low-Fi videa, uz poseban akcenat na specifičnom kontinuitetu tradicije „radikalnih amatera” u SFRJ. Pojam Low-Fi Video (1997‒2003.) odnosi se na organizovanu i koordinisanu produkciju, distribuciju i prezentaciju filma i videa, čiji su modeli produkcije i reprezentacije, u kontinuitetu sa jugoslovenskim kino-amaterizmom i u saradnji sa međunarodnim pokretom Microcinema omogućili uključivanje samoorganizovane, amaterske, vernakularne produkcije zajedno sa umetničkom u stvaranje novog jezika alternativne kulture u Srbiji. Istražujući mogućnosti da se uspostavi adekvatan arhiv Low-Fi Videa na internetu, pokreta pažljivo razvijenog da evocira kontinuitet „radikalnog amaterizma” u SFR Jugoslaviji, ali koji je istovremenu intervenisao i u okviru alternativne kulture devedesetih u Srbiji, prožimajući se sa savremenim medijskim i političkim diskursom, internet platforma Altarchive.org omogućila je akumulaciju izvesnog broja video radova pokreta i inicirala kontekstualizaciju pokreta, pridruživanjem priloga grupa Medijska arheologija i Kosmoplovci. Sa ciljem da pokrene razvoj kapilarnog menadžmenta podataka arhiva Low-Fi Videa i evocira emancipacijske kino-modele koje je i taj pokret oživeo u kontinuitetu sa kino-amaterizmom, tim Medijske arheologije organizovaće dvodnevni događaj koji će okupiti učesnike pokreta Low-Fi Video i umetnike i aktiviste koji mogu ponuditi savremeni odgovor na ideje ovog pokreta.

—

Aleksandra Sekulić – Kandidatkinja doktorskih studija na Odseku za teoriju umetnosti i medija, Univerzitet umetnosti u Beogradu. Master studije završila na Univerzitetu umetnosti sa tezom: „Arhiviranje kao kulturna forma: stvaranje video-arhiva i baza podataka”. Programska direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, Beograd. Članica organizacije Medijska arheologija, Beograd, saradnica kolektiva Kosmoplovci.

Ivica Đorđević – Video i filmski urednik, takođe autor brojnih kratkih filmova, od kojih su neki bili nagrađivani. Član organizacije Medijska arheologija i muzičke grupe FBD. Bivši tehnički kordinator Alternativnog i Balkanima festivala u Beogradu. Urednik festivala Eksperimentalnog filma „Nepredviđeni”.

Aleksandra Sekulić i Ivica Đorđević u okviru platforme Medijske arheologije, zajedno sa timom kolega, realizovali su brojne programe i projekte, među kojima: Kultura mladih u Jugoslaviji, 2011. sa RTS; Glasačka mašina sa BKV, 2011; Mogućnost izbora, 2010, Memorijal Nadežde Petrović, Medijska arheologija: Devedesete, 2008/2009.

ACTOPOLIS | Umetnost akcije Projekat Goethe-Institut i Urbane K端nste Ruhr Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

INICIJATIVE Beogradska samoorganizovana kulturna produkcija Anica Vučetić Jednodnevni skup kolega, angažovanih u polju umetnosti i kulture, u okviru diskusije o uslovima rada i funkcionisanju lokalne likovne scene.

Ono što je obeležilo našu realnost u Srbiji poslednjih decenija su: ratovi devedesetih u Jugoslaviji, tranzicija ka neoliberalnom kapitalizmu, nepostojanje tržišta umetnosti i formiranje sive ekonomije, potiskivanje kulture u zapećak (fokus je na kulturi, kao robi), poplava kiča i primitivizma na svim nivoima (politika, mediji…), zatvaranje redakcija kulture u medijima, smanjivanje budžeta za kulturu, ukidanje nadoknada za izlaganje likovnih umetnika (bavljenje umetnošću postaje hobi, i to skup), propadanje umetničkih udruženja, nemogućnost umetnika da se profesionalno organizuju u cilju zaštite svojih prava i uslova rada…

Jedna od bitnih karakteristika beogradske umetničke scene je udruživanje. Da bih obezbedila bolji uvid u širu sliku situacije u kulturi i dijagnozu stanja, nameravam da u istraživanje uključim izvestan broj bliskih kolega i saradnika na jednodnevnom skupu, na kome bismo izneli svoja iskustva i zapažanja vezane za uslove rada i funkcionisanje lokalne likovne scene (umetnici, publika, institucije, zakoni, novac...) Rezultat našeg zajedničkog napora biće prikazan u formi „mape”, dokumentovan u foto i video-materijalu.

—

Anica Vučetić – rođena 1962. u Beogradu, Jugoslavija, Srbija. Bavi se video-instalacijama i video-ambijentima. Obrazovanje: Univerzitet umetnosti u Beogradu – Fakultet likovnih umetnosti: diplomirala slikarstvo (1981/1986.); Postdiplomske studije – Magistar slikarstva (1986/1989.). Politikina nagrada, za najbolju izložbu u 2008. godini u Srbiji. Izbor samostalnih izložbi: Nostalgija (1995.), MAC USP Ibirapuera, São Paulo, Brazil; Ambijentalni radovi (1999.) i Snovi o velikom talasu (2001.), Ludwig Forum za internacionalnu umetnost, Aachen, Nemačka; Video-instalacije (2002.), Galeria 23 y 10, ICAIC, Havana, Kuba; Sažimanje (2006.) i Uviranje (2009.), Galerija Kulturnog centra Beograda; Rez (2008.), Umetnička galerija „Nadežda Petrović”, Čačak; Dugo putovanje (2010.), Muzej savremene umetnosti Republike Srpske, Banja Luka, Bosna i Herzegovina; Uviranje (2011.), Umetnostna galeria Maribor, Maribor, Slovenija; Veliki talas (1997.) i Pad (2013.), Salon Muzeja savremene umetnosti u Beogradu; Dugo putovanje (2015.), Centar za savremenu umetnost Crne Gore, Podgorica. http://anicavuc.wix.com/anicavucetic

ACTOPOLIS | Umetnost akcije Projekat Goethe-Institut i Urbane K端nste Ruhr Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

Gradska Gerila SAMOORGANIZOVANI MLADI LJUDI U URBANOJ SREDINI Članovi Gradske Gerile Mladi ljudi stiču i razmenjuju nova znanja i veštine neophodne za učvršćivanje procesa samoodrživosti i samostalnog organizovanja u urbanoj sredini.

U okviru projekta 'Actopolis', Gradska Gerila će u drugim krajevima grada primeniti i preneti iskustva stečena u Savamali tokom poslednjih šest godina, pridružiće se novim mrežama samoorganizovane kulturne scene, analizirati sopstvene rezultate i kritički sagledati ono što je urađeno u ovih šest godina tako što će svoju arhivu predstaviti kroz radionice, javnu izložbu i veb-stranicu, što će pružiti smernice za njihov budući razvoj.

—

Gradska Gerila je kreativna laboratorija koja počiva na principima samoorganizovanja mladih, njihovog kreativnog udruživanja, vršnjačke edukacije i alternativnih vidova obrazovanja, razmene širokog spektra znanja, veština i ideja. Sinergijom ovih različitih činilaca nastaju specifični kreativni prostori za realizaciju raznovrsnih ideja na polju umetnosti i društvenog aktivizma.

Tokom šest godina, koliko je trajao projekat, više od stotinu mladih ljudi iz Beograda dobilo je priliku da svoje ideje sprovede u dela time što im je omogućeno da steknu iskustva kroz samoorganizovanje tokom realizovanja projekata na temu koju su sami odabrali: Pravo na grad – unapređenje sopstvenog urbanog okruženja. Između 2010. i 2015. godine realizovan je veliki broj izložbi, instalacija, radionica (u saradnji sa međunarodnim i lokalnim umetnicima), debata, predavanja, koncerata, kreativnih i ekoloških intervencija u javnom prostoru, istraživačkih projekata, regionalnih i međunarodnih susreta i radionica, a upriličena su i dva međunarodna radna susreta podržana od strane programa Evropske Unije „Mladi u akciji”. https://www.facebook.com/gradskagerila https://cityguerilla.org

ACTOPOLIS | Umetnost akcije Projekat Goethe-Institut i Urbane K端nste Ruhr Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

PROBA Irena Ristić Istraživanje mogućih vidova samoorganizacije: superstrukcija i modelovanje lokalne kulturne scene kroz niz dijaloga i polimedijski rad.

U kontekstu „velikih podela” u kojima beogradska kulturna scena reprodukuje postojeće društvene odnose, evidentna je njena rasparčanost i fokus na različitim, više ili manje upadljivim pokušajima izdvojenih entiteta da se održe i konsoliduju, bez obzira i možda baš usled slabljenja drugih. Tako indukovani odnosi rezultuju visokim stepenom razjedinjenosti, koja je dovedena do krajnosti i održava sistem iz kojeg je iznikla. U istrajavanju mnogih samostalnih organizovanja stižemo do negacije samoorganizovanosti u polju. Stoga se pitanje šta je to samoorganizovana kulturna scena nužno koriguje kondicionalom: šta bi ona mogla biti? Zbog čega bi postojala, kako bi nastajala, na kakvim principima bi funkcionisala? Možemo li je uopšte zamisliti? Kako bi bilo da probamo? Predviđeno je da više umetnika/ca i radnika/ca u kulturi odgovori na niz pitanja usmerenih ka artikulaciji novog konstrukta. Njihovi odgovori, uz pocrtavanje svih preklapanja i mimohoda, polazište su polimedijskog rada u kome se ispituju potrebe uključenih aktera, kao i mogućnosti modelovanja samoorganizovane beogradske kulturne scene.

—

Irena Ristić − deluje u polju umetnosti i nauke. Pravi ogledne i participativne radove, mahom na granici vizuelnog i performativnog. Predaje psihologiju i psihologiju umetnosti na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Radovi uključuju: „Šta kaže Irena Ristić?”, „Pažljivo posmatranje”, „Običan jedan bioskop.Nepar” (Rex, 2013‒2015.), „proces_K” (KC Grad, 2011.) „Apetit” (DKC, 57. BFDKF, 2010.), „Soba malih strahova” (Rex, 2009.), „Saga” (CZKD, 2006.), Obdukcija (MSUB, 2005.), „On the way…” (Washerei P, Hal u Tirolu, 2003.), kao i veći broj predstava u gradskim pozorištima u regionu. Empirijska istraživanja u polju psihologije umetnosti prikazana su na naučnim skupovima u zemlji i van nje, kao i u monografskim studijama: „Početak i kraj kreativnog procesa” (2011.) i „Psihologija kreativnosti” (koautor 2013.).

ACTOPOLIS | Umetnost akcije Projekat Goethe-Institut i Urbane K端nste Ruhr Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

ZIDNE NOVINE Urednici – KURS (Miloš Miletić i Mirjana Radovanović) „Zidne novine” su likovno-informativno glasilo udruženja KURS u kome se promišljaju različite društvene teme.

Cilj je da se kroz kratke i jasne tekstove i ilustracije dodatno poveća vidljivost sadržaja koji kritički preispituju procese neoliberalnog kapitalizma. Formu zidnih novina smo videli kao jedan od načina delovanja u javnom prostoru, kroz koji bi ostvarili veću vidljivost kod šire publike. „Zidne novine“ su pokrenute 2013. godine u okviru kampanje „Kultura u protestu”, koju je organizovala Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, i od tada se produkuju i finansiraju kroz različite projekte. U okviru projekta Actoplis objaviće se jedan broj „Zidnih novina” na kome će sarađivati Iskra Krstić, doktorantkinja na katedri za Studije kulture i medija Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

—

KURS (osnovan 2010. godine) je udruženje koje se sredstvima umetničke produkcije osvrće na šire društvene probleme. KURS deluje kroz različite vizuelne forme, pre svega produkovanjem murala, ilustracija, zidnih novina i video reportaža.

Osnovni pravac rada udruženja je da proizvodi edukativni i informativni sadržaj koji je obrađen likovnim jezikom i predstavljen kroz neku od umetničkih formi izražavanja. Iako je KURS primarno vezan za umetničku produkciju kao način izražavanja i artikulacije, svojim radom teži da se aktivno uključi u političku borbu i ostvari saradnju sa organizacijma leve orijentacije iz drugih društvenih oblasti. zidne.udruzenjekurs.org udruzenjekurs.org

ACTOPOLIS | Umetnost akcije Projekat Goethe-Institut i Urbane K端nste Ruhr Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

GAUDEAMUS IGITUR: SAMOORGANIZOVANI UMETNIK U STANJU ODOMAĆENE AGORAFOBIJE Mariela Cvetić Projekat Gaudeamus igitur: samoorganizovani umetnik u stanju odomaćene agorafobije čini umetnikova knjiga nazvana Gaudeamus igitur štampana u ograničenom tiražu i predavanje na predstavljanju rada. Stranice umetnikove knjige su fotografije podova (keramičkih pločica, parketa, patosa) svih (obrazovnih) institucija u kojima se umetnica školovala u procesu postajanja 'samoorganizovane individue' koja uspostavlja sopstvenu umetničku praksu. Tekst koji prati fotografije je tekst popularne akademske pesme Gaudeamus igitur koji se peva na ceremonijama završetka školovanja. Projekat je, tako, jedan od onih koji preispituje ulogu školskih institucija, u ovom slučaju u vremenu samoorganizovanja u umetnosti.

—

Mariela Cvetić – je umetnica i teoretičarka umetnosti. Diplomirala je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1989.) i na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo (1992.), gde je i magistrirala (1995.). Doktorirala je na Interdisciplinarnim doktorskim studijama Teorije umetnosti i medija Univerziteta umetnosti u Beogradu sa temom doktorskog rada Psihoanalitičke teorije prostora: Frojdov pojam Das Unheimliche u vizuelnim umetnostima. U svojoj umetničkoj praksi i teoretskom radu istražuje odnos subjekta i prostora.

Autorka je velikog broja samostalnih i grupnih izložbi, u zemlji i inostranstvu, kao i izložbi studenata Arhitektonskog fakulteta. Član je tima koji je reprezentovao Republiku Srbiju na 11. Venecijanskom bijenalu arhitekture 2008. godine. Objavila je knjige Das Unheimliche: psihoanalitičke i kulturalne teorije prostora (Beograd, 2011.), Umetnikova knjiga/The Artist’s Book (Beograd, 2014.), i više poglavlja u monografijama. Učestvovala u radu velikog broja konferencija. www.marielacvetic.com

ACTOPOLIS | Umetnost akcije Projekat Goethe-Institut i Urbane K端nste Ruhr Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

REMONT – STUDIJA SLUČAJA Opis pozicije Marija Radoš / Miroslav Karić Postoji potreba da se osvetle neodržive pozicije kulturnih modela kako bi se insistiralo na njihovom preoblikovanju i ponovnom organskom integrisanju u drušvene zajednice. Remont postoji od 1999. kao nezavisna, samoorganizovana struktura. Veština kojom je Remont osoblje ovladalo kroz svoju praksu je rad u nestabilnom, promenjljivom i nedefinisanom okruženju, a da pri tom Remont istovremeno uspeva da ostane stabilan servis i funkcionalna podrška za mnoge. Mnogo različitih, spoljašnjih faktora (geo-politički, socijalni, kulturni, globalni, lokalni, lični…) dovodi do paradoksalnih svakodnevnih situacija koje zahtevaju fleksibilne reakcije i samostalno donošenje odluka. Ovom prilikom pokušaćemo da u nekoj vrsti otvorene literarne forme opišemo bizarne, nejasne situacije iz našeg radnog iskustva.

Pretpostavke: - Stari, plutajući kulturni modeli u novim konstelacijama su delimično ili potpuno disfunkcionalni - Kulturne inicijative i publika moraju da pronađu način da prevaziđu jednostrane, dominirajuće konzumerističke modele - Početni korak bi bio priznavanje i opisivanje problematičnih (disfunkcionalnih) situacija - Redefinisane potrebe i uloge su preduslov za uspostavljanje novih, funkcionalnih modela

—

Marija Radoš (Beograd, 1977.) – diplomirala je Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2005. godine. Od 2005. godine radi sa Remont – nezavisnom umetničkom asocijacijom iz Beograda kao kulturni menadžer, organizator, PR i kustos. Sarađivala je na velikom broju lokalnih, regionalnih i internacionalnih projekata. Pored angažmana unutar Remont asocijacije takođe je autor nekoliko kustoskih koncepata, tekstova o radu savremenih umetnika, umetničkih selekcija i član je više umetničkih saveta – Remont galerije, Block galerije, Likovne galerije DOB, Prolećni anale u Čačku…

Miroslav Karic (1975.) – diplomirao je Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2000.) a od 2001. godine radi kao sekretar i kustos Remont – nezavisne umetničke asocijacije. Bio je član uredničkog tima Remont Art Magazina i takođe, u periodu 2004‒2010, obavljao je funkciju urednika rubrike „Izložbe” mesečnog vodiča Yellow Cab Beograd. Tokom proteklih petnaest godina Karić je bio angažovan kao kustos, koordinator/organizator i PR na različitim kulturnim projektima. Neki od poslednjih angažmana uključuju: Umetnost u Srbiji posle 2000. (Art in Serbia since 2000.), Donumenta festival, Regensburg; Ex–ordinary, izložba/radionica sa kustosima i umetnicima iz regiona, Kanjiža, Beograd, Sarajevo, Podgorica; Sensing Realities (kustoski projekat sa Sašom Janjićem), Galerie B-312, Montreal.

ACTOPOLIS | Umetnost akcije Projekat Goethe-Institut i Urbane K端nste Ruhr Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

druga scena – beogradska samoorganizovana scena Marijana Cvetković druga scena bila je među prvim samoorganizovanim mrežama organizacija i pojedinaca koji su bili aktivni u oblasti savremenih umetnosti. Njeno stvaranje bilo je odgovor na tada utemeljene začetke kulturne politike post-miloševićevskih vlada i njihovu jasnu liberalnu orijentaciju. druga scena se u Beogradu okupljala oko redovnih kritičkih debata o aktuelnim politikama i procesima, zalažući se takođe za prostor za nezavisnu scenu. Istraživanje će pokušati da otkrije razloge za brisanje druge scene iz javnog sećanja, a argumente za to potražiti u smeni ideologija sa početka dvehiljaditih godina u Srbiji.

—

Marijana Cvetković − Kulturna radnica i aktivistkinja. Koosnivačica Stanice Servisa za savremeni ples i Nomad Dance Academy, balkanske platforme za razvoj savremenog plesa i izvođačkih umetnosti. Predavačica na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Radi sa muzejima. Objavljuje tekstove i uređuje knjige o plesu, izvođačkim umetnostima, kulturnoj politici i muzejima. Njena interesovanja za oblasti nezavisne kulture, savremenih izvođačkih umetnosti, muzejskih studija i kulturne politike ispoljavaju se kroz prizmu kritičku teoriju i praksu, institucionalnu kritiku i transdisciplinarni pristup.

ACTOPOLIS | Umetnost akcije Projekat Goethe-Institut i Urbane K端nste Ruhr Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

KAMENDINAMIKE Šematski prikaz klasne borbe u Kamendinu Nebojša Milikić i Tadej Kurepa Kako kontekstualizovati i vizualizovati neke probleme projekta socijalnog stanovanja u Zemun Polju?

Ovo aktivističko istraživanje ispituje mogućnosti realizacije murala na temu klasnih odnosa i klasne borbe u naselju Kamendin u Zemun polju, gde je veliki broj siromašnih, posebno romskih porodica, smešten u socijalne stanove. Istraživački i dokumentarni pristup fokusiran je kako na odnos prema problemima klasnog društva na kapitalističkoj periferiji tako i na komunalne i institucionalne mogućnosti za realizaciju kritičkog umetničkog rada u javnom prostoru. Idea će biti diskutovana sa stanovnicima Kamendina, lokalnim vlastima i institucijama nadležnim za socijalno stanovanje.

—

Nebojša Milikić − Kulturni radnik, istraživač i aktivista. Uključen u organizacijsku, umetničku i kuratorsku praksu u vizuelnoj i socijalno-angažovanoj umetnosti. Učestvuje u istraživačkim projektima i aktivističkim kampanjama. Povremeno piše o kulturnoj i umetničkoj produkciji. Radi u Kulturnom centru Reks u Beogradu, kao inicijator i koordinator debatnih programa.

Tadej Kurepa − Novinar iz Beograda, koordinator Kulturnog centra Reks. Radi na projektima „Ko gradi grad”, „Govorni programi” i „Corners of Europe”. Profesionalno zainteresovan za medije, izdavaštvo, teoriju kulture i teoriju ideologije. Uže interesno područje mu je politički film i film uopšte, kao sredstvo političke komunikacije. http://politfilm.com

ACTOPOLIS | Umetnost akcije Projekat Goethe-Institut i Urbane K端nste Ruhr Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

DATUM ISTEKA Nestajanje kulturne institucije kao funkcija investicionog ciklusa Nikola Radić Lucati Početna tačka predloženog dokumentarno-analitičkog rada jeste namera da sagleda inherentnu nestabilnost institucionalnog sećanja na slučaju srpskih institucija kulture.

Produkcija pojma „sećanja” će biti trasirana preko dvoznačnosti njene pozicije: Njenog nestajanja, u zavisnosti od ne-permanentnih društvenih struktura, nosilaca ličnog, generacijski strukturisanog sećanja, te posledice procesa ekonomskog i digitalnog raspadanja koje erodira pre-digitalne, pre-liberalne institucije kulture u Srbiji.

Druga pozicija, sa koje se kontekstualizuje nestalnost kulture jeste ulaganje u strukturisanje srpskog nacionalnog narativa projekcijom dominantnih socio-ekonomskih narativa samih investitora – nacionalnih i nad-nacionalnih tela, prateći promene njihovog fokusa i ciljeva.

—

Nikola Radić Lucati − izlaže od 1994. godine, predavao je multimedijsku umetnost na Bezalel akademiji umetnosti u Jerusalimu, Kamera obskura i Kališer koledžima u Tel Avivu, kao i na Desau institutu arhitekture. Istražuje tačke preseka istorije, ljudskih prava i kulture kroz prizme fotografije, teksta i instalacije. Fokus rada u novijem periodu je na pitanjima istorije Holokausta i politika sećanja kao prava na samo-interpretaciju i reprezentaciju manjina.

ACTOPOLIS | Umetnost akcije Projekat Goethe-Institut i Urbane K端nste Ruhr Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

UMETNIČKI KOLEKTIV U10 GRUPNA IZLOŽBA SEDAM UMETNIKA Umetnički kolektiv U10 (Lidija Delić, Marija Šević, Iva Kuzmanović, Isidora Krstić, Sava Knežević, Nina Ivanović, Nemanja Nikolić) Grupa sedmoro umetnica i umetnika na kolektivnoj izložbi predstavljaju se kroz individualne umetničke prakse, i takođe kroz kustosko-organizacioni angažman u vođenju Umetničkog prostora U10. U okviru projekta Actopolis Umetnički kolektiv U10 realizovaće sedam individualnih umetničkih radova na temu samoorganizacije. Završeni radovi predstaviće se na izložbi sa diskusijom i predstavljanjem dosadašnjih iskustava umetničke grupe u polju samoorganizovanja.

—

Umetnički kolektiv U10 − Umetnički prostor U10 otvoren je 3. maja 2012. kao nezavisni izložbeni prostor. Prva izložba pod nazivom 10+1 otvorila je prostor beogradskoj publici sa akcentom na novu i kvalitetnu savremenu umetnost. Samoorganizovan tim koji se okupio ovom prilikom sastojao se od Isidore Krstić, Ive Kuzmanović, Lidije Delić, Marije Šević, Nine Ivanović, Save Kneževića i Nemanje Nikolića, koji je takođe i inicijator ovog projekta.

Osnovno težište umetničkog prostora jeste da promoviše mlade umetnike na početku njihove umetničke karijere, koji nisu imali mogućnost da se adekvatno predstave lokalnoj publici. Prisustvo svih oblika umetničkih medijuma je do sada stvorilo živ i dinamični program koji dopušta prostoru da se transformiše u skladu sa aspektima umetničke prakse svakog pojedinačnog umetnika. Do danas je održano preko šezdeset samostalnih i grupnih izložbi, kao i drugih dešavanja kao što su javna vođenja, debate i koncerti. Tokom 2015. godine U10 se predstavio kroz više grupnih izložbi, festivala i umetničkih sajmova: LISTE Art Fair Basel; Kolarac Take Over, Fondacija Kolarac, Beograd; „Beyond Space”, galerija Hanikah, Sarajevski zimski festival; U10 na Parallel Vienna i U10 na Budapest Art Market.

ACTOPOLIS | Umetnost akcije Projekat Goethe-Institut i Urbane K端nste Ruhr Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

KAKO ORGANIZOVATI ORGANIZACIJU Članovi Urbanog inkubatora u saradnji sa Gradskom Gerilom Samoorganizacijski program izgradnje kapaciteta za mlade ljude aktivne na polju gradskog razvoja i urbanizma.

U okviru projekta 'Actopolis', Urbani inkubator će razviti program izgradnje kapaciteta zasnovan na metodama generacijskog i neformalnog učenja kako bi pomogao mladim ljudima da poboljšaju veštine samoorganizovanja, liderstva, upravljanja i komunikacije. Ciljna grupa su mladi ljudi koji su aktivni na polju gradskog razvoja i urbanizma, koji aktivno rade sa drugim mladim ljudima i već vode neku organizaciju ili neformalnu grupu ili su na putu da osnuju jednu takvu.

U saradnji sa Gradskom Gerilom.

—

Urbani inkubator je nezavisno, nevladino, i neprofitno udruženje orijentisano na urbani razvoj i unapređenje savremenih gradova, kao i na učenje, istraživanje i razmenu ideja na polju arhitekture, urbanizma, projektovanja, kulture i umetnosti. Ciljevi udruženja su profesionalno istraživanje savremenih gradova, edukacija arhitekata, urbanista, projektanata, umetnika i ostalih stručnjaka, studenata i građana, izgradnja kapaciteta udruženja koja se bave planiranjem i razvojem savremenih gradova, podizanje svesti o mogućnostima za poboljšanje grada kao i stvaranje takvih mogućnosti. Tokom prve dve godine rada ova nevladina organizacija je razvila i sprovela projekte koji su se bavili istraživanjem Savamale (urbani, arhitektonski, istorijski, vizuelni, akustički, društveni i ostali specifični fenomeni ovog kraja), koji funkcionišu bar tri meseca i vidljivi su u javnosti. Ovi projekti su omogućili razmenu znanja između domaćih i stranih stručnjaka, odnosno stručnjaka i građana, a osmišljeni su tako da imaju dugoročan efekat. www.facebook.com/urbanincubator http://urbanincubator.org/

ACTOPOLIS | Umetnost akcije Projekat Goethe-Institut i Urbane K端nste Ruhr Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

nedeljiva neotuđiva Vahida Ramujkić i Noa Treister – Učitelj neznalica Društvena svojina je garant samoupravljanja i zaštite zajedničke društve brige, nasuprot samo-organizaciji koja je vođena udruženim individualno/privatnim interesima. Privatizacija se odnosi ne samo na materijalnu imovinu u smislu opreme, nepokretnosti ili sredstava za rad kao što su fabrike i društvene mreže na Internetu, već i na vlasništvo kapitala rada uporedo sa simboličkim kapitalom i sredstvima za proizvodnju istorijskih narativa ili kulturnih vrednosti privatizovanih kroz autorstvo, ekspertizu i ekselenciju. Normalizacija privatne svojine u svim sferama društvenih odnosa i ljudske egzistencije neprestano nas odvlači od mogućnosti da uopšte zamišljamo bilo koji drugi koncept svojine. Kroz dva okrugla stola u javnom prostoru bavićemo se temom društvene svojine u odnosu na znanje, fizički i socijalni kapital i mogućnost samoorganizacije.

—

Vahida Ramujkić − umetnica i aktivistkinja, rođena u Beogradu gde završava postiplomske studije na Fakultetu likovnih umetnosti. Od 1998. do 2007. živi u Barseloni gde suosniva kolektiv Rotor 2001. godine. Najznačajniji radovi iz tog perioda su: Poble NOW, Gira la barerra, AutonomiAereA, Šengen bez muke, prikazivani u Despres de noticia, CCCB, Barcelona, Aire Incondicional, Zuric Scedhalle, Quorum, La Capella del Antic Hospital, ROTORRRETRO, Dispari&Dispari, Reggio Emilia, Conflux Festival, Brooklyn, New York, itd. Sa povratkom u Beograd 2008. težište svog rada prebacuje se na teme koje se odnose na mehanizme uposlene u generisanju kolektivnih identiteta naročito kroz mogućnosti naracije zajedničkih istorija kao alatki društvene i političke subjektivizacije. Najznačajniji radovi koji se razvijaju na ovoj liniji su Istorije u raspravi ‒ biblioteka udžbenika istorije sa jugoslovenskih prostora iz različitih vremenskih perioda i razvoj metodološkog pristupa za koncipiranje zajedničkih istorija kroz kreativni rad, knjiga priča i video materijal Oluja i povratak kući, koji realizuje prilikom više putovanja u rodno mesto svoje bake u Kordunu i Dokumentarni vez – tehnika koja se razvija i praktikuje zarad što vernijeg dokumentovanja kompleksnih društvenih realnosti, a promoviše kao najefikasnija u ovom smislu jer „proizvodi manje informacija tokom više vremena”. Rad Istorije u raspravi nagrađen je glavnom nagradom 52. Oktobarskog salona 2011. godine.

Noa Treister − umetnica, kustoskinja i aktivistkinja čiji rad je posvećen artikulaciji različitih mogućnosti za uspostavljanje odnosa između umetnosti i politike i društvenog rascepa. Diplomirala je na Bezalel Art and Design Academy u Jerusalemu, u Izraelu, a trenutno je na postdiplomskom programu za medije i komunikaciju na European Graduate School. Od 2011. godine je osnivački član platforme za samoedukaciju Učitelj neznalica i njegovi komiteti. U tom okviru autorka je i vodeći član projekta Imenovati TO ratom, koji se realizuje u saradnji sa učesnicima rata i antiratnim aktivistima iz jugoslovenskih ratova devedesetih, a deo od projekta Pravna pomoć radnicima i malim akcionarima, koji se bavi zajedničkom artikulacijom i pružanjem legalne pomoći radničkim grupama koje se bore za radnička prava i protiv privatizacije.

Selekcija prethodnih radova: “Spacing” – 2011. Oktobarski salon, Beograd; Društveni prostor vs. javni prostor 2012‒2013, Radnici i politika 2014‒2015, „Umetničke intervencije: Povratak Gastarbajtera” - Kučevo, 2007/ Požarevac, 2008‒2010; Autorka i projekt menadžer „Ženska fabrika” – Majdanpek, 2008‒2010; „Umetničke intervencije: Seks u tranziciji” seminar, radionica i izložba, Kučevo, 2008‒2009; „Umetnička intervencija: Između grada i sela”, seminar, radionica i izložba, Majdanpek, 2006; „Zapošljavanje”, grupna izložba, 2003‒2004, Prag, Češka.

?im pre sum ACTOPOLIS | Umetnost akcije Projekat Goethe-Institut i Urbane K端nste Ruhr Produkcija: Goethe-Institut Belgrad

Medijski sponzori:

ACTOPOLIS | ART OF ACTION Project by Goethe-Institut and Urbane Künste Ruhr Head of project: Juliane Stegner (Goethe-Institut Athens) • Concept: Angelika Fitz • Artistic directors: Katja Aßmann; Angelika Fitz; Martin Fritz • Project coordination: Natalia Sartori (Goethe-Institut Athens) • Project management / Urbane Künste Ruhr: Daniel Klemm • Design © NODE Berlin Oslo • Co-Production: Goethe-Institut Ankara: Thomas Lier / Raimund Wördemann, Goethe-Institut Belgrad: Matthias Müller-Wieferig, Goethe-Institut Bucharest: Beate Köhler, Evelin Hust, Goethe-Institut Bosnia and Herzegovina: Charlotte Hermelink, Goethe-Institut Croatia: Katrin Ostwald-Richter, Theater Oberhausen: Peter Carp • Curators: Ankara/Mardin: Pelin Tan, Athens: Elpida Karaba / Glykeria Stathopoulou, Belgrade: Boba Mirjana Stojadinović, Bucharest: Stefan Gheniciulescu / Raluca Voinea, Oberhausen: geheimagentur, Sarajevo: Danijela Dugandžić, Zagreb: Ana Dana Beroš ACTOPOLIS BELGRADE • Co-Production: Goethe-Institut Belgrad • Head of project: dr Matthias Müller-Wieferig • Curator: M.F.A. Boba Mirjana Stojadinović • City Guerilla and Urban Incubator project coordinator: Zorica Milisavljević • Secretariat: Milica Lalić • Coordinator: Sunčica Šido • Participants: Aleksandar Nikolić, Aleksandra Sekulić & Ivica Đorđević, Anica Vučetić, Irena Ristić, KURS, Mariela Cvetić, Marija Radoš & Miroslav Karić (Remont), Marijana Cvetković, Nebojša Milikić & Tadej Kurepa, Nikola Radić Lucati, U10 Art Collective, Vahida Ramujkić & Noa Treister, City Guerilla, Urban Incubator • PR: Ana Đokić • Blog contributions: Sandra Stojanović • Photographer: Marija Piroški • Layout: Kristina Pavlak

www.actopolis.net https://www.facebook.com/actopolis/