Vek biblioteke u Prijepoqu
rani ~itaoci su se pretpla}ivali, ali postojao je i kolporter koji je po ulici i nadle{tvima nudio novine. Jedan od vi|enijih seqaka iz Sedobra, Stevan Mrdak, uzimao je kwige iz ^itaonice, a voleo je i da sa zadenutom Politikom pro{eta ~ar{ijom. Pojedinci, kao [u}ro ^i~i} i Salih Haxagi}, postali su tako strasni ~itaoci Politike da su govorili da im je stave u mezar. Novine su se mogle pro~itati u nekoj od ~itaonica, u kafanama i berbernicama Emina Solakovi}a, Ahma [ehovi}a, Adema Fejzovi}a, Avda Jatare i drugih. Berbernice su bile i kafoto~ja i ~itaonice, u wima su se razmewivale vesti, a Avdo Jatara je bio i narodni zubar. U grad je stizalo dnevno pedesetak primeraka novina i prodavalo oko 60 primeraka Sanxaka. Politi~ke stranke i novine su, pored boqe obave{tenosti o doga|ajima u zemqi i svetu, unosile u `ivot ~ar{ije vi{e politi~ke strasti i `ivosti. U strana~kim prostorijama moglo se na}i i kwiga.
Gajret Istaknutu kulturnu i prosvetnu ulogu me|u muslimanima izme|u dva rata imao je Gajret, dru{tvo za ekonomsko i kulturno podizawe muslimana, osnovano u Sarajevu 1903. godine. Wegovo geslo je bilo: „Rad za Gajret rad je za dobro sviju nas”. Zalagao se za me|uversku toleranciju i jugoslovenski patriotizam. Zbog toga je 1928. godine kraq Aleksandar I dru{tvo Gajret odlikovao Ordenom Svetog Save II reda. Prestolonaslednik mu je bio i pokroviteq. Gajret je izdr`avao {kolske internate (konvikte), davao stipendije ili nov~anu i drugu pomo} siroma{nim u~enicima sredwih {kola i studentima, organizovao prikupqawe humanitarne pomo}i, analfabetske te~ajeve, predavawa, biblioteke, doma}i~ke {kole, zabave i teferi~e. Izvori prihoda bili su prilozi bogatijih qudi, kao utemeqiva~a i dobrotvora, prilozi gra|ana, zatim prihodi od prodaje „safuna”, „cigar-}aga”, markica i imalina za cipele pod svojim imenom. Prilikom raznih prigodnih akcija i praznika Gajretove kasice su postavqane u lokalima i ~itaonicama.*66 *66. Gajret 1903-1928, 76-79. Vidi i reklame u Gajretu, na primer, 11, 1910; 17, 1927.
48