Page 1

Broj

20

Hpejob!WJJ!bqsjm!!3128/!hpejof Zašto se ne uklapam ili odrasli su deca sa fabričkom greškom

NAJBOGATIJI SMO KADA DAJEMO

Volim da posmatram {ta ljudi rade, kako se pona{aju i onda razmi{ljam kako svako od njih negde pripada, a samo sam ja izdvojena. Druga~ija sam, a kunem se, poku{avala sam da se promenim. Gde god i{la, {ta god radila, deo mene nikako ne `eli da se „uklopi”. Ljudi se rukovode raznim principima. Ve}ina smatra da su

bogati oni koji imaju novca ali ne razmi{ljaju o siroma{noj du{i. Mnogima bogatstvo ne donosi ni{ta osim straha da ga ne izgube. A najbogatiji smo kada dajemo. Za presti`, ne biraju se sredstva i ti koji se bore misle da su jaki ali nije bitno koga si pobedio, ve} koga si za{titio. [ta zna~i biti „odrastao”?

Je li to ono kad ide{ na posao i la`no se osmehuje{? Odrasli su u stvari deca zaslepljena godinama i veli}inom. Svi su ma{tali kako }e jednom da promene svet, da ga spasu, a oni ga uni{tavaju. Poseduju predmete koji im ni~emu ne slu`e jer ono bitno ne cene. @ale se kako nemaju dovoljno vremena, malo im 24 sata dnevno, a mnogo im 30 sekundi na semaforu. Niko nikom ne veruje, a stvoreni smo da `ivimo zajedno i volimo se. Odrasli su deca sa fabri~kom gre{kom. Molim vas minut }utanja za pad odraslih u mojim o~ima. Nisu vremena toliko lo{a koliko su ljudi lo{i, ali uprkos tome {to ih vidim {ta rade, ja stalno `elim da ih volim. To je zato {to u njima stalno tra`im dobro. Nikada nisam htela da budem jedna u milionu drugih jer sam ja milion u jednoj. Zato ne}u da se trudim da se „uklopim” . Uzalud je ako sam ro|ena da se izdvajam. Moja vrlina i jeste {to }u uvek da se pitam: ko sam ja zapravo. Milica Ru`i} (14)


2

Gpuphsbgjtbokf!lbp!tbnppcpabwbokf

ZBOG“ DOBROG SELFIJA“ SPREMNI NA SVE

\ub!vpq|uf!{ob•j!tfmgj!j!|ub!up!obnb!{ob•j@!V!obnb-!twblblp-!cvej!v{cvfokf!bmj!jnb!mj!v!upn! tfmgjkv!mp|ji!tusbob@ Ebobt-!lbeb!•pwfl!pef!ob!oflp!qvupwbokf-!qmbojsb! oflv!of{bcpsbwov!bwbouvsv-!b!of!obqsbwj!tfmgj-!jtup! kf!lbp!eb!ojkf!oj!cjp-!oj!cjmp!|ub!epajwfp/!!Vnftup!eb! tf!pqvtujnp-!vajwbnp!v!mfqpubnb!qsjspef-!{fmfojmv-! upqmjoj-!{bojnmkjwptujnb!plp!tfcf-!nj!usbajnp!nft. up!{b!tfmgj/!!Up!ojkf!kfejob!mp|b!tusbob!qpnpebstuwb! {wboph!tfmgj/!!Lbe!•pwfl!njtmj!eb!kf!cb|!{bws|jp!tb! ujn!tfmgjkfn-!hsf|j!kfs!pe!uphb!tf!of!npafuf!ptmp. cpejuj-! up! qptubkf! lbp! tubmob! obwjlb! j! qpusfcb-! of! npafuf! tf! pewjlovuj/! Ublp! tfmgj! tuwbsb! {bwjtoptu/!! Ojlp!of!obqsbwj!kfebo!tfmgj!wf~!tf!gpuphsbgj|f!epl! of!jtqbeof!lblp!usfcb/!J!ublp-!pe!nftub!ep!nftub! tfmgj-!qb!pqfu-!cs{p-!ep!esvhph!nftub-!qb!tfmgj!j!wj|f! ojlp!oj|ub!j!of!hmfeb!j!of!tmv|b!tbnp!njtmj!ob!tfmgj/!! Njtmjn!eb!•pwfl!nophp!uphb!sbej!tbnp!eb!cj!ptubp! v!esv|uwv-!!cjp!efp!pophb!|up!kf!usfovuop!qpqvmbs. op/!!Obsbwop-!twf!up!of!cj!cjmp!ublp!cjuop!blp!tf!of! cj!penbi!qptubwjmp!ob!esv|uwfof!nsfaf/!!Npaeb!kf-! jqbl-!obkwf~b!nbob!tfmgjkb!|up!mkvej!{bcpsbwmkbkv!eb! sf•jnb!jtlbav!mfqpuv-!eb!pqj|v!nftub!hef!tv!cjmj-! eb!sb{hpwbsbkv-!sb{nfokvkv!vujtlf-!eb!qsfqsj•bwbkv! epajwmkbkf/!Ofebwop!tbn!qsp•jubp!eb!tv!oflj!uvsjtuj! vcjmj! ! cfcv! efmgjob! eb! cj! obqsbwjmj! tfmgj! "! Eb! mj! kf! nphv~f! eb! tf! •pwfl! npaf! tqvtujuj! ob! ublbw! ojwp! of•pwf•optuj-!eb!kf!{cph!obkpcj•ojkfh!gpuphsbgjtbokb! tbnph!tfcf!tqsfnbo!eb!voj|uj!of|up!ublp!!wfmj•bo. tuwfop!|up!kf!qsjspeb!tuwpsjmb@!Eb-!kftuf!up!tusb|op! bmj!npsbnp!qsj{obuj!j!eb!qpoflbe!tmjlb!hpwpsj!wj|f!

pe! ijmkbev! sf•j/! Qpoflj! tfmgj! obt! wsbuj! lsp{! wsfnf-! ptfujnp!ob!usfovubl!!njsjtf!oflph!nftub-!qsfqmbwf! obt! vtqpnfof! j! cvef! obn! upqmp! plp! tsdb/! [obn! eb!ufiopmphjkb!obqsfevkf!j!up!nj!tf!twjb/![obn!eb!~ f!cvev~optu!cjuj!{busqbob!npefsojn!ufiopmphjkbnb! bmj!cpkjn!tf!eb!v!upn!mvejmv!!evhnj~b!mkvej!wj|f!of~f! {obuj!eb!lpnvojdjsbkv-!eb!j{sbabwbkv!twpkb!ptf~bokb! j! eb! qp|uvkv! qsbwf! wsfeoptuj/! •joj! nj! tf! eb! ~fnp! {cph!epcsph!tfmgjkb!cjuj!tqsfnoj!ob!twf/

Amar Ga{anin (14)

Boja moga grada

[BWJTJ!LBLP!QPTNBUSB\ Zgrade brzo menjaju boju. Ipak, u su{tini, ostaju iste. Da li grad ~ine bezdu{ne, kamene zgrade? Ne verujem da bi to iko rekao. {ta onda ~ini jedan grad? Dobro, znamo ono: teritorija, zajednica ljudi, grb ali i kad imamo sve to, da li je to dovoljno? Da bi grad bio lep, on treba da bude pun smeha, a da bi bio takav u njemu treba da `ive ljudi koji me|usobno sara|uju i tek tada je ispunjena su{tina grada. Kao zgrade u njemu, tako i grad menja boju. Leti je obasjan suncem, u prole}e cveta, u jesen se me{aju dezeni, zimi je beo. U

stvari, zimi je vi{e one sme|e, prljave boje nego one kao {e} er. Grad za sve nas jeste rodno mesto, jeste rodni kraj, pa je zbog toga drag ali ne mora

Izdava~: Biblioteka „Vuk Karad`i}”. Direktor: Sadija Hod`i}. Redakcija: Polaznici Male {kole novinarstva „@ur za @urnalce”. Urednik izdanja: Indira Had`agi}-Durakovi}. Tehni~ka priprema i {tampa: ”Grafokarton”. Distribucija JP ”Polimlje”

da bude samo zato najlep{e mesto na svetu. Ja mislim da je {arena boja, boja moga grada. Ima sve boje i sve su njegove. Uostalom, boja svakog grada zavisi od toga kako ga posmatra{. Darija ^pajak (11)


3

Eb!mj!tnp!v!ejmfnj

LEP @IVOT KAO PROIZVOD

cem. Vrednost porodice se meri trenucima provedenim zajedno, a vrednost prijateljstva zajedni~ki prebro|enim nevoljama. Kada sa tim saberete ljubav i posao koji volite i pomno`ite sa zdravljem, kao proizvod }ete dobiti jedan pravi, lep `ivot. Mnogo je va`no da sve sabirke cenite dok ih jo{ uvek imate jer }ete njihovu vrednost uvideti kada ih vi{e ne bude bilo. Tada }e vam biti `ao {to ih niste ranije ozna~ili kao svoje prioritete. Napomena: proizvod ne}e biti isti ako izostavite neki od osnovnih sabiraka ili zapostavite ~inioca!

Da bi smo donosili dobre odluke u `ivotu, moramo napraviti prioritete. Nekad je te{ko odrediti prioritet, pa to uti~e na na{ na~in razmi{ljanja, {to dovodi do dono{enja pogre{nih odluka. Jedan od prioriteta za ljude je novac ~ija je va`nost, izgleda, sve ve}a i ve} a. On jeste va`an ali mislim da ne bi smeo da igra tako veliku ulogu. Novcem mo`e{ kupiti mnogo materijalnih stvari ali {ta je sa onim drugim, {ta je sa zdravljem, porodicom, prijateljima? {ta je sa ljubavlju? Mislim da se ni{ta od toga ne mo`e kupiti. Ne zato {to je to preskupo, ve} zato {to se njihova vrednost ne meri nov-

D`ana Ti~i} (15) Na kraju osnovne {kole

BOLE LI VAS RUKE JER DR@E SVE KONCE? Ponekad vam se ~ini da je va{ `ivot panorama istih slika koje gledate svakog dana. Sudaraju se ciljevi, `elje, mogu}nosti i obaveze i kao da po~nete da gubite energiju. Poku{ate da se fokusirate, odaberete jednu stvar ali vam se ~ini da ste upravo ono drugo bitno ispustili iz ruku.Odmah hvatate okolo sve konce kako bi ih dr`ali u rukama ali vam se onda ~ini da vas ruke bole i da ti isti konci popu{taju. Ruke vam se zamotavaju u obaveze, a o~i vam se pune ciljevima, `eljama i mogu}nostima. Dr`i konce, dr`i konce jako. Sledi pitanje:“Jesi li spreman?“. Nasme{ite se,

klimnete glavom:“ Da, o tome samo i razmi{ljam“. Da se opustim? Kako, kad sve u meni i oko mene ponavlja:“Pred tobom je prekretnica. Iskoristi najbolje {to ume{“.Hteli bi da ste neko drugi jer vas niko ne razume. Ali {ta i ako „tog nekog drugog“ opet niko ne razume? Kao da vas svi opsedaju, svi pri~aju o va{oj budu}nosti. Vrte se `elje, ciljevi, mogu}nosti, obaveze. Znam, energija se obnavlja ali sve ~e{} e postavljam sebi pitanje:ho}e li me sve ovo potro{iti pre nego i krenem. Jasna Kozica (14)

LBLP!WJEJN!!TFCF!J!QSJKBUFMKF!V!CVEV^OPTUJ Twbljn!nb|ubokfn!p!cvev~optuj!ob!lpsbl!tbn!kpk!cmjaf/!

Izlazim iz Ferarija ispred aerodromske zgrade. Avionske karte ~ekaju jer ih kupuje Fudbaler, najbolji igra~ sveta. Destinacije je Bora-Bora. Neke devojke mi prilaze, `elele bi da se fotografi{u

pored mog Ferarija. Odmahujem rukom, {to da ne, cure! Na potpuno drugom kraju sveta je neozbiljni devoj~urak sa one ~uvene dve kikice, koji sada poma`e siroma{noj deci. Sa osmehom deli hranu, ode}u, lekove i ~eka da ode u druge krajeve gde ljudi trebaju pomo}. Ah, da. Tu je. Najbolji drug koji je bio ludo zaljubljen u devoj~icu iz VIII2. Dvoumi se izme|u rozih i crvenih ru`a. Naravno one su sada za njegovu devojku. Dugi prsti plavokose devoj~ice

koji su `eleli da miluju dirke klavira, sada dr`e kredu dok se ona upinje da objasni deci matematiku. Buckasti de~ak sa obrazima samo za {tipanje je forenzi~ar. A kada je ba{ u {kripcu poziva najboljeg psihologa koga poznaje, mene, da bi se posavetovao. Jednom }e nas u~iteljica pozvati da se sastanemo i dru`imo. Tada }emo pri~ati sve {to smo postigli. Prisetila bih se kako sam ih pre 15 godina pitala {ta bi `eleli da postanu kada porastu. A, evo, {ta su sada. Neda Pavlovi} (14)


4

Dvadeseti broj ”@urnalca”

AVSOBMBD!KF!NPKF!NBMP!_VEP

AVSOBMBD!KF!PHSMJDB!

D`ana Ti~i}: Mesto na koje uvek rado dolazim, tekstovi koje jedva ~ekam da ~ujem, osobe sa kojima pri~am o svemu. Ove novine proizvod su ne samo na{eg rada, ve} i na{ih razgovora iz kojih uvek nau~imo ne{to novo. To nije znanje za ocenu, to je korisno znanje koje }emo primenjivati u `ivotu. Data nam je sloboda da izrazimo svoje mi{ljenje. Moja ljubav prema „@urnalcu“ nekima je neshvatljiva. Ali ja sam zahvalna na taj sat vremena koji u~ini da zaboravim svaku brigu. „`urnalac“ je moje malo ~udo o kome }u uvek svima ponosno pri~ati, a ja `elim da vas neko voli koliko ja volim njega.

Sara Srna: „@urnalac“ sam prvi put videla u tre}em razredu kada smo sa u~iteljicom oti{li u Biblioteku. Tada nisam ni slutila da }u i ja biti ~lan te zanimljive redakcije. Tu se ne ocenjuje, ne evidentiraju se izostanci, tu se sve napisano ~ita bez treme, bez uvijanja, kao kad ~itate ~lanovima porodice. U „`urnalcu“ se razgovara o svim problemima koje mi, „@urnalci“ imamo. To je mesto gde se sa osmehom prihvataju kritike i pohvale. „@ urnalac“ je kao neka ogrlica na koju su nanizani biseri i svaki biser doprinosi da ta ogrlica bude {to sjajnija.

\UB!TNP!AVSOBMBD!J!KB!EBMJ! KFEOP!ESVHPN Neda Pavlovi}: „@urnalac“ mi je dao ljubav, iskustvo i slobodu. Za uzvrat je dobio moje poverenje i iskrenost. Pomogao mi je da formiram li~nost i da odrastem. Razume tinejd`era u meni jer je upoznao stotine njih. Ali uvek ima nove re~i koje stvaraju magiju. Znam da }e ga moje obaveze presti}i. Kad odrastem pri~a}u o njemu kao o junaku. Sada ga volim jako. Da me ne zaboravi.

BLP!USBAJUF!OF\UP![BOJNMKJWP! [B!WBT!KF!AVSOBMBD Darija ^pajak: Da li bi verovali da }ete jednog lepog dana za pet minuta dobiti zanimaciju ~etvrtkom uve~e? Mislite da je nemogu}e? Meni se to dogodilo. I bilo je divno. Evo me sad pi{em u malim novinama. Mo`emo pri~ati o ocenama, simpatijama, pohvalama, kritikama i tekstovima. Ako imate probleme, e, posle „@urnalca“ ih vi{e ne}ete imati. U osnovnoj ste {koli, a tra`ite ne{to zanimljivo? Pridru`ite se „`urnalcima“. Ne}ete po`eleti drugo.


Limu

5

O! MFLTJLP ! DJKB HFOFSB jhf qbkbkv!cs !t f !t f e h -! !wfuspn Uv {f!op|fof mb e !p mj jt hef!n avscboptu! !v b w p h kf ubnp!hef!o kf/ tnjsvkf n!epejsv p o !t b !t f !t npkb!kbwb ji! fob-!epcs n f s !w ji s c Tf~b!tf!ep j mkvej b{oji!~ve !s -! b j• s !q jkb wftfmji o!hfofsbd p jl t l f !m f jkb/ po!k b!jotqjsbd o q s d jt f !o Mjn!kf fhpwf!ubko kf !o jk s ul P n/ mvubk!t!okj |-! b!vqp{ob !h e b !l | b J!c ob| uj!ufl!of!{ jn {jdb bqsbwp!M Kbtob!Lp |ub!kf!twf!{

NEKA LIM DI[E SVAKOM BUDU]EM „ZVRKU”

O^ARA VA ZIMSKAJU]A Reka, pa FRIZURA ~ak i ona svo n

Volim Lim. Ali da li on mene voli? j vrh ajma je tih i unac slave, a na nja, dotakne Da li me razlikuje od onih koji mu ne uvek je miran i nabujao{ Lim i kad daju slobodu jer ga zaga|uju. Zato on, za opomenu, zbog nerazumegodisnje na vrhuncu. Ma i podivljao vanja, ljut i tu`an, promeni boju. Pravi bi odbio doba da je, nik , bilo koje probleme onima koji ga ne razumeIako ga , ve} bi pri~aoada nas ne ju. Ja ga i tada volim jer razumem on im o neki grubi ljud sa nama. kako se ose}a. Mnogi su proveli ceo zagrljaj prosti i zagrli, mi povrede, `ivot uz njega i ba{ oni, zabranjuju svojom hladan. Zimi n ada je taj Limu da di{e. Kada bace svoje kese leti treb zale|enom friz as o~arava sme}a, oni ga gu{e. A Lim je prva pre pola a da krenemo urom. Kada ljubav svakog Prijepoljca. Dozvolimo s n vim s njka ja odem da a put, dan da bude i svakog budu}eg malog s biti poseim. U mom srcue pozdra„zvrka” {to bude odrastao kraj njeb sam se ro no mesto za }e uvek ga. Pustimo Lim da di{e. nj dio i rast em pore ega, jer Neda Pavlovi}

dL Deni Ga ima. {anin


6

Limu ZA PORTRET GRADA

Od kada je Prijepolja, od tada je i Lima. Ili je ta~nije da od kada je Lima, od tada je i Prijepolja? Svakodnevni skup zvukova koji se ~uju u ovom gradu ne bi bio potpun bez onog koji stvaraju talasi Lima. Ni portret ovog grada ne bi bio tako lep bez one plavkasto-zelenkaste linije koju kao da je de{njak crtao levom rukom. Ova reka pamti svaki trenutak koji se dogodio Prijepolju. Sve to Lim zapisuje urezuju}i u svoje stene. Da li mo`emo da zamislimo kako bi ovaj grad izgledao bez Lima? Pa, za{to, umesto da mu pevamo, u njega bacamo ono {to nam vi{e ne treba? Mogli bi malo da se postidimo. Lim ovo nije zaslu`io. A mi ovakvi nismo zaslu`ili njega. Sara Srna

VERUJTE LI MU Zamisite, `ive

lo se nekada i bez telefona i in terneta. Ljud i su, ka`u, verova li jedni dru gima. Mnogo toga se promenilo ali jedno nije. Lim. Ljudi su zabo ravili da sede kraje re ke onda kad nikog drugog nema. Bez re~i. Lim je m esto gde se susre}u ose }anja grada. Ve}ina ne razmi{lja da je mnogim a Lim obrisao suze, a posle suza dolazi smeh. To vra }a ljudima sa mopouzdanje. Samo retki umeju d a se na pravi na~in za hvale Limu n a velikodu{nosti. Prepustite se i dopustite da ti hi `ubor odn ese sve probleme {to dalje. Verujte Limu. Milica Ru`i}

ZAR JE LIM ZASLUŽIO DA BUDE NAJVEĆI KONTEJNER?

Svete je zadivljujuće mesto. Mi smo tako mali, naš život je tako kratak u njemu. A reke traju tako dugo.Lim oblikuje obale grada, oblikuje i mene i vas ali znamo li mi da brinemo o Limu kao on o nama? Zašto ga onda koristimo kao najveći kontejner u gradu? Setim se da su stariji Prijepoljci često govorili:“Koliko god naš trud napreduje, toliko će Lim da pati“. A ako bude predugo patio? Da bi buduće generacije imale „limske darove“ mora uslediti veliko „limsko čišćenje“. Haris Pašanović


6

Limu

VRATILE SE PTICE

Oblast kroz koju proti~e naziva se Polimlje. Reka ribolovaca. U njemu plivaju: {kobalji, mladice, klenovi, krku{e, plotice, mrene, bjelice, lipljani. Stvarao je useke, kanjone, klisure, vajao litice i zato je ovo `ivopisan predeo jer ga je ”`ivo pisala” planinska reka svojim brzacima. I pticama se dopada. Posebno kormorani vole obale Lima. Dolaze iz Skandinavije i severne Evrope. Limskom ribom se ~esto hrane i rode i ~aplje, koje se leti sun~aju na kamenju. Divlje patke su se vratile limskim ti{acima, ,,br~kaju“ se i kad su najhladniji dani. ^esto doleti i po koje jato galebova, tek da popije vode. Ponekad mo`emo videti i `drala. Pro{le zime, dok smo na ulicama retko vi|ali vrapce, divili smo se labudu. Lim je doneo pticu, koja spada u ugro`ene vrste i koja je progla{ena za prirodnu retkost u Srbiji. Kada bi malo vi{e brinuli o Limu, ko zna kakve bi sve nove goste ugostio. \or|e Mrdovi}

BRZACI I TIŠACI Nekada reka lepa i bistra u kojoj smo mogli videti sebe kao u ogledalu i koja ne protiče samo kroz Prijepolje ali je ipak nekako u našem gradu uvek bila predstavljena u najlepšem svetlu. Lim je za nas „bolji i od mora“, gde se leti uživa u njegovim brzacima i tišacima. Kad je pun kupača, podseća na cvetnu livadu punu pčela i bubica. Lim zna da bude besan i nesrećan, pa nam uzvraća udarcima i vraća nam sve ono smeće što smo bacili u njega, čisteći sam sebe i svoje doline. Lim povezuje tri države i predstavlja most između tri naroda. I kada odem daleko u ušima će mi odzvanjati talasi i šum te reke jer kako pesnik reče: “U venama Lim nam teče”. Amar Gašanin


Limu

5

MO OTVORENO PIS A LIMA GRA\ANIM PRIJEPOLJA svim o kojim se obra}a sm pi io ut up u” lc Lim je ”@urna losti. osimo pismo u ce a malo razmislim gra|anima. Pren ad K svoju tajnu. `e ka o a|anih ak sv i en ”M spojio, svih posv m sa je ko va ro h koji su setim se svih pa , svih usamljeni io ir m m sa je ko je usdrugova uz mene bili man su r je li ta {e ee pored men , davna, divna vr la o{ pr vu zo ki se uvek amljeni. To ne ave prijatelje koji pr e, ar st ja am dan mena. Im setio me je ba{ je po n da ki ne e pr to je jedno vra}aju. Ali ja to vidim?! Pa a {t a, m , im ol obra}ati. par. M am, sa rado{}u zn , se i m }e `nje. dete koje uno ljubavi i pa si, ep pr je ce sr v dono Moje vodeno vlja sve {to ljuba ra bo za ko la svoje po Iako se uvek sam tu za i im ar st ne ja ne sre}a je {to `ljivo sa udicama, Pa . m ka ~e da re~nog dna. sugra|ane. Umem jer sam ja ~uvar u, e} sr za e i} v~ da mi se bacajte no Dovoljno }e biti i. o} m po }e ne . Nov~i}i vam ja sam tu za vas” i e tit ra ob o zn Darija ^pajak samo ljuba

LIM NAM PRAŠTA GODINAMA

Šapnula sam Limu tajnu On je čuva do danas Lim je drug o kakvom sanjam Lim je ponos svih nas. Lim nam prašta greške sve Svaku flašu kraj obale Prašta nam već godinama Lim se nada promenama. Mi sve greške dobro znamo Pa što ništa ne preduzimamo? Njemu treba pomoć naša Da se skloni svaka flaša. Lim nam prašta godinama. Pa, šta nije u redu sa svima nama? Džana Tičić


4

Dvadeseti broj ”@urnalca”

QPOPTBO!TBN! [CPH!AVSOBMDB \or|e Mrdovi}: Prvi put na “@ur za `urnalce” sam do{ao u petom razredu i bio sam najmla|i ~lan ove redakcije od njenog osnivanja. Mnogo sam saznao jer pri~amo o svemu, otvoreni smo , zabavno je, kreativno i dru`imo se, {to je najva`nije. Razvijamo kriti~ki odnos i u~imo da gledamo na svet iz druga~ijeg ugla. Nestrpljivo ~ekam i ,,brojim dane“ do izlaska svakog novog broja. ^ekam trenutak da na{e male novine uzmem u ruke i njima se pohvalim svima. U meni se budi ponos kada mi neko ka`e: “Videla sam te u @urnalcu, dobri su vam tekstovi”.

AVSOBMBD!KF!NPKB!QSBWB! PEMVLB

AVSOBMBD!KF!NPKB!OBEB!EB!^F! Haris Pa{anovi}: “Idem u Biblioteku, brzo se TWFU!CJUJ!CPMKJ vra}am“, dobacim roditeljima. Tamo ugledam Jasna Kozica: Ne, „@urnalac“ nije obi~an iako se sastoji od obi~nog papira kao i svake druge novine. Svaka nova naslovna strana je simbol novog po~etka, slika na{u `elju i volju da ovaj svet promenimo. Svaka napisana re~ je nova nada koju „@urnalac“ daje. Kada bi uvek slobodno mogli re~i svoje mi{ljenje, opustiti se i ne misliti na vreme, zaista bi svet bio divan jer bi bio u znaku „@urnalca“.

AVSOBMBD!KF!TWF!\UP!NJ!USFCB! OB!KFEOPN!NFTUV Milica Ru`i}: Vadim svoj tekst i spu{tam ga na sto, a onda ~itam bez straha i stida. Ne pla{im se {ta }e mi re}i jer je istina „`urnalaca“ vrednija od bilo koje la`ne pohvale. Ponekad ne `elim da ka`em ni{ta, samo bih da slu{am ostale i onda se prise}am svih trenutaka koje smo proveli u Biblioteci ~etvrtkom. Mo`da }u kad odrastem za neke ljude govoriti kako smo nekada bili bliski, a sada smo stranci. Za „`urnalce“ }u uvek znati ko su. Tu je sve {to mi treba na jednom mestu.

grupicu okupljenu oko jedne `ene. Mislim, opet neko daje neke privatne ~asove. A onda sam saznao da je to grupa okupljena oko „@urnalca“. Nema ~asova. Doneo sam odluku da im se pridru`im. Ponekad donosimo lo{e odluke, pa se kajemo. Ovaj put doneo sam pravu odluku.

AVSOBMBD!KF!QPSPEJ_OB! SBEPTU Deni Ga{anin: Jednog dana u na{oj ku}i je zavladala ~arobna atmosfera. Znate zbog ~ega? Zbog „@urnalca“. Mom starijem bratu je iza{ao prvi tekst u toj novini za decu i roditelje. Svi smo se radovali. Tada sam po`eleo da i zbog mene bude tako radosno u ku}i. I par godina posle, eto i mene u toj odabranoj grupi. Pi{emo ali pre svega pri~amo o svemu, dru`imo se i smejemo. Komentari{emo, ispravljamo jedni druge i niko se ne ljuti zbog kritike. I tako sam jednog dana i ja priredio zadovoljstvo mojoj porodici. Doneo sam ku}i „@urnalac“ u kome je bio moj prvi tekst.


Qvoj!jnfob-!vtqpnfob!j!ubkoj;!Tqpnfobsj!j!mfltjlpoj

LOKJHB!QSJKBUFMKTUWB

Lp! nj! afmj! tsf~v-! lp! nj! afmj! ebs-! oflb! tf! vqj|f! v! npk! tqpnfobs/!! Pcj•op!tf!pwblwj!jmj!tmj•oj!tujipwj! obmb{f!ob!qswpk!tusboj!tqpnfobsb/! Tqpnfobsj!tv!qpnbmp!{bcpsbwmkfof! twftlf-!wsmp!qbamkjwp!vlsb|bwbof!j! •ftup!{blmkv•bwbof!lbubodfn/!Ip~ f|!eb!tf!vqj|f|!v!npk!tqpnfobs-!cjmp! kf!up!qjubokf!lpkf!kf!twblp!qsjafm. kljwbp-! b! v! tqpnfobs! tf! vqjtjwbp! pobk!•jkj!tnp!qpuqjt!afmfmj!eb!jnb. np!j!tb•vwbnp!{bvwfl/!Ptjn!jnf. ob!j!qsf{jnfob-!v!okjnb!tf!obmb{f! tujipwj-! qpsvlf-! dsufaj-! tmj•jdf/!! [bup! tv! qsbwf! sj{ojdf! ! vtqpnf.

ob/! Uv! tv! ptubkbmb! {bvwfl! tb•vwbob! jnfob! esvhpwb! j{! sb{sfeb-! okjipw! vlvt-!sb{nj|mkbokb-! tjnqbujkf/! ! J! ubkof! ojlpn! esvhpn! of! lb{bof-! tbnp! pwef!! kfeoph! ebob;! ! Wsf! wpeb! v! mpo•j~v-! kb! uf! wpmjn! }bwpm•j~ v/! Ojkf! cjmp! mblp! oflbeb! hpwpsjuj! p! ptf~bokjnb-! lbp! |up! ojkf! oj! tbeb/! Bmj!uv!kf!cjp!tqpn. fobs;!Qjtbp0mb!cji!nophp!wj|f!-!b! pmpwlb! tmbcp! qj|f! -! tjkbmjdb! tmbcp! hpsj-!qp{esbwmkb!uf!pobk!lp!uf!wpmj/! Pwblp!cj!ptubmp!{bqjtbop!{bvwfl;! Lpmjlp! tf! {fnmkb! plp! tvodb! lsf~f! upmjlp!uj!afmjn!v!ajwpuv!!tsf~f/!Jmj! pwblp;! Qsjkbufmktuwp-! qsjkbufmktuwp! up!kf!mblp!sf~j-!bmj!qsjkbufmkb!qpqvu! ufcf!uf|lp!~f!nj!cjuj!tuf~j/! Mfltjlpo!kf!!cjp!tmj•bo!tqpnfobsj. nb-!b!obtubp!kf!kp|!v!27/wflv-!ob! ofnb•lpn! j! ipmboetlpn! hpwps. opn!qpesv•kv/![bup!tf!ob!ofnb•. lpn! j! {pwv! Lokjhb! qsjkbufmktuwb/!

3

Ep!32/wflb!qpqvokbwbmj!tv!ji!•bl! j!tuvefouj-!b!ebobt!vhmbwopn!tbnp! efdb/!!Jqbl-!v!cpmkfn!tv!qpmpabkv! ofhp!tqpnfobsj/!Mfltjlpoj!tbesaf! pcj•op! qjubokb! p! ofljn! joufsftp. wbokjnb! ptpcf! lpkb! ji! qpqvokb. wb;!pnjmkfoj!hmvnbd-!qfwb•-!!kfmp-! tmjlbs-! gjmn/! Nphmj! cj! sf~j! eb! tv! qsfuf•b!gbdfcppl!qspgjmb/!!Oflbeb! kf!cjmb!wfmjlb!•btu!vqjtbuj!tf!v!of•j. kj! mfltjlpo/! Up! kf! cjmb! qsjwjmfhjkb-! {obl! oblmpoptuj! j! qp|upwbokb/! Uf! twftlf!{b!tqpnfobsf!j!mfltjlpof!tv! cjmf!ob!dfoj-!ojtv!tf!usp|jmj!mjtupwj! ufl!ublp/![bup!tv!tf!twj!usvejmj!eb! jtqj|v! |up! lsb~f-! fgfluojkf-! mfqjn! svlpqjtpn/!Pwblp;!!Qpmfufmb!qujdb! sb|jsfoji!lsjmb-!qjtbp0mb!cji!wj|f!bm! ofnbn!qbqjsb/ V! tuwbsj-! pop! obkwbaojkf! j! ob. kesbhpdfojkf! {b! tqpnfobsf! j! mfltjlpof! kf! |up! tv! •vwbmj! esbhf! mkvef-! vtqpnfof! j! qsjkbufmktuwb! pe! {bcpsbwb! j! tf~bmj! ob! wsfnf! esvafokb/! J!ob!lsbkv!cj!pcj•op!cjmp!obqjtbop;! Jnb!kfebo!dwfubl-!bm!nv!of!{obn! jnf-!njtmjn!eb!tf!{pwf!--Of!{bc. psbwj!nf" ]ps}f!Nsepwj~!)25)

Probajte

IZNENADITE SEBE Hmmm.. Iznenaditi samog sebe?! Pa, to je nemogu}e! Ne, niste u pravu ako mislite da uvek znamo {ta radimo i da nam se ne mogu lako desiti iznena|enja. Ja imam predlog kako da sami sebe iznenadite i to namerno. Recimo, dok odgovarate na neko postavljeno pitanje, nemojte razmi{ljati i „lupetajte“ {ta vam prvo padne na pamet. I kad do|u rezultati, ima da se iznenadite i to `e{} e. Mo`da vam posle takvog iznena|enja ne bude ba{ najbolje, pa, evo predloga kako da se razveselite.Odete u prodavnicu i kupite puno slatki{a,

ra „raspremite“ celu kutiju sa slatki{ima, {to bi moglo opet da postane iznena|enje. Ne ba{ prijatno. Ali ve}ina sebi pripremi najbolje iznena|enje tako {to ~esto po{alje sopstveni mozak na godi{nji odmor. kad puno odmara, on, to jest na{ mozak, lako gubi radne nasve to ubacite u kutiju i sakrijete u ormar. I, tako, kome vike, pa mo`e da se dogodi uspe da ne misli o slatki{ima, ono najneo~ekivanije-da vam kome uspe da ih zaboravi, kad se ceo `ivot pretvori u jedno jednom odlu~i da kona~no veliko, ali veoma neprijatno raspremi svoj ormar, slatko } iznena|enje. Sara Srna (11) e se iznenaditi. Mo`e vam se, istina, desiti da umesto orma-


2

Kad ode onaj koga voliš

NEMA VIŠE DEDE

Mi smo na ovaj svet došli zahvaljujući generaciji koja nas odgaja i pomaže nam da razumemo svet. Ali i njih je neko odgajao, pomagao im da razumeju svet i ne samo svet i sebe već i nas, njihovu decu. E, kada nestane ta generacija u porodici, tada počinjemo da žalimo i da se kajemo što nismo proveli još više vremena sa njima. Meni je žao što nisam svaki trenutak proveo sa dedom. Većina mojih sugrađana ga zna i kaže:“On je bio profesor“ ili „ A Suljo mi je predavao fiziku u srednjoj školi“. Meni se čini da to nije dovoljno vredno da bi zaista ostalo kao uspomena na mog dedu jer je on bio mnogo više. Mene ljuti što ga ljudi poznaju samo tako, ja želim da ga pamte po nečem drugom. Od kada znam za sebe uvek je bio uz mene, kad sam se radovao, kad sam imao probema, dedi sam sve prvo ispričao, pa tek roditeljima. Zato ne znam kako da zamislim svoje korake u svet bez njega. Osećam se prazno, beo kao platno za slikanje. Snaga njegove volje i njegovog znanja su bili neuporedivi. On je za mene bio „mudri diplomata“ jer je znao da reči mogu mnogo više nego sila, nego pesnica.Voleo sam kad mi je pričao priče iz njegovog života, o

prošlosti grada, druženjima sa vršnjacima iz Prijepolja. Otišao je od kuće bez pomoći roditelja i prijatelja i bio je često sam, patio se ali noću bi se zavlačio pod ćebe sa svećom kako bi čitao. Voleo sam kada zaspe na kauču da se zavučem pod njegovu ruku i tako zaspem pored njega. Kako ću ja sada bez njega, bez mog jakog dede, jer svet je suviše grub i surov, a ja nemam više njegove mudre savete i topao zagrljaj. Haris Pašanović (14)

Patite li od dosade?

VRTLOG VELIKOG NI[TA U životu ima mnogo srećnih, zabavnih i nezaboravnih trenutaka. Međutim, kada smo sami i vodimo rat protiv dosade, obično nas ona pobedi. Misli su nam zaključane katancem, a ideje su nam zakopane. Dosada nas smara, ne da nam da se zabavimo. Vreme nikako da prođe, sati se pretvaraju u beskonačnost. Još ako su napolju sivi, mokri oblaci, dejstvo dosade se povećava. Većina misli da je nemoguće upasti u vrtlog dosade pored kompjutera i telefona. Ipak, ni to ne pomaže jer na postojeću dosadu dodaje Izdava~: Biblioteka „Vuk Karad`i}”. Direktor: Sadija Hod`i}. Redakcija: Polaznici Male {kole novinarstva „@ur za @urnalce”. Urednik izdanja: Indira Had`agi}-Durakovi}. Tehni~ka priprema i {tampa: ”Grafokarton”. Distribucija JP ”Polimlje”

i glavobolju. I vrtlog se vrti: dosada-nervoza-glavobolja. Tada namišljamo, hteli bi da se pokrenemo, a u stvari ništa ne radimo, ništa ne želimo, ništa ne preduzimamo. Sve u svemu, mi smo u velikom ništa. Srećom, ti trenuci su retki ako nam ruku spasa pruži prijatelj ili porodica ili dobra knjiga. To oslobađa iz kandži dosade. Kažu da se i najgore stvari rade iz dosade. Možda je to tačno jer ta dosada, to šupljo vreme, ispunjeno jednom velikom prazninom, ima neku upornu i kobnu moć nad svima koji dozvole da ih dosada dograbi. Deni Gašanin (11)


Broj

20

Hpejob!WJJ!bqsjm!3128/!hpejof JUBILARNI BROJ „@URNALCA”

„@URNALAC” JE MENI DRUGA KU]A

Ve}ina u ovom gradu se stalno `ali kako je dosadno, kako se ni{ta ne de{ava, da nema budu}nosti ovde, kako smo zarobljeni u tamnom vilajetu. Ali u Prijepolju kuca mladala~ko srce, puno snage, `elje i volje za uspehom. To je Mala {kola novinarstva „@ur za @urnalce”. To smo mi, „@urnalci”. Ja idem svakog ~etvrtka tamo samo zato {to mi se ide. Ose}am se otvorenije, slobodnije, mogu re}i i ono {to ne govorim najbli`im, uvek se oraspolo`im, uvek ne{to novo nau~im. „@ urnalac”je meni druga ku}a. Na „@urnalcu” kao da mi osvane novi dan, kao da ubrzava vreme. Nikada ne prolaze na{i susreti bez smeha. Ponosan sam kad se sa svakim novim brojem mogu pohvaliti roditeljima jer je u „@urnalcu” moj tekst. Uspeo sam ba{ zahvaljuju}i „@urnalcu” da savladam strah od pismenih sastava u {koli, nau~io sam da pi{em bez pomo}i roditelja, bez ve`ban-

ja pred pismeni. Mislim da tamo potro{im najkvalitetniji sat vremena. Putokaze nam otkriva osniva~ na{e male {kole novinarstva i „@urnalca” novinarka Indira Had`agi} koja je na{a profesorica za novinarstvo, koja nam daje takve teme da mo`emo razmi{ljati o mnogo ~emu {to nas okru`uje , razgovarati otvoreno, teme kroz koje kao da dobijamo mo} da menjamo svet, teme koje nam ne dozvoljavaju da zaboravimo ni one koji su bili pre nas, koji su stvarali. Kroz sve ove `ivotne teme Indira nas vodi, podsti~e, gura ka uspehu. Ja se ose}am kao deo grupice koja daje puls ovom gradu. Ako u `ivotu budemo pre{li prag makar jedne misli iz ovih `ivotnih tema „@urnalca” koje pi{emo, mislim da }emo uspeti jer sam siguran da jedno ne}emo biti - lo{i ljudi.

Amar Ga{anin (14)

Журналац бр. 20  
Advertisement