Page 1

Vujica Bojovi}

VEK BIBLIOTEKE U PRIJEPOQU 1904-2004.

Prijepoqe 2005.


Vujica Bojovi}

Vek biblioteke u Prijepoqu Izdava~

Mati~na biblioteka „Vuk Karaxi}” Prijepoqe Za izdava~a

Nermina Duran, direktorica Recenzent

Mr Slobodan Radovi} Lektor i korektor

Vujica Bojovi} Autor

Vujica Bojovi} Tehni~ka priprema

Mirko Antonije Male{i} Korice

Mirko Antonije Male{i} [tampa

Tira` 250

Prijepoqe, 2005.

Mati~na biblioteka „Vuk Karaxi}”, 31300 Prijepoqe, Sanxa~kih brigada 2 e-mail: biblioteka.prijepolje@eunet.yu www.biblioteka.org.yu


Vek biblioteke u Prijepoqu

NA PUTU DO PRVIH KWI@NICA Mile{evski kraj u pro{losti Na mile{evskom prostoru postoji duga istorija prepisivawa, pisawa i {tampawa kwiga, ali ~esto kidanih niti. Jezikom i kwigom ostvarivao se i dr`avni program Nemawi}a, a u doba ropstva ~uvala vera i nacionalni identitet, pored usmenog narodnog stvarala{tva. Od XII veka „na svetim vodama Lima” bilo je vi{e svetih i svetovnih kwiga.*1 Ne znamo za kwige ovde nastale pre nemawi}ke dr`ave, mada ih je moralo biti u vreme prvih {iriteqa hri{}anstva i slovenske pismenosti. Neophodne su bile za obrazovawe sve{tenika, bogoslu`ewe i propovedi narodu, ali i za {irewe pismenosti i ~uvawe jezika. Od kraja XVI veka nastajale su u te{kim uslovima, ~esto propadale, jer je u ovim krajevima pravoslavno stanovni{tvo najdu`e bilo „sirotiwa raja”, odvojeno od mati~ne dr`ave. Zato je dug i put u ovom kraju od pojave kwige do prve biblioteke. Najstariju i najbogatiju srpsku biblioteku osnovali su Sveti Sava i wegov otac krajem XII veka u manastiru Hilandaru. Bogate biblioteke imali su i drugi znameniti manastiri kao Studenica, @i~a, Gra~anica i manastiri - sredi{ta eparhija. Stare crkvene kwige, rukopisne i inkunabule, bile su toliko dragocene i sakralizovane da su skrivane, okivane i vezivane lancima. Zato ih je moglo biti samo na dvorovima srpskih vladara i velmo`a, i bogatijih crkava i manastira. O tome svedo~e nazivi kwiga po vlasnicima - Miroslavqevo jevan|eqe, Vukanovo jevan|eqe. U dubrova~koj ostavi `upana Dese, sina kraqa Vladislava, ktitora manastira Mile{eve, i wegove majke Boleslave, bilo je 30 kwiga.*2 U prijepoqskom, odnosno mile{evskom kraju, prakti~no do po~etka XX veka nije bilo uslova za javne biblioteke. *1. Aleksandar Deroko (1894-1988) je naslovom putopisa „Na svetim vodama Lima (Nemawi}ke crkve i manastiri u Polimqu)”, objavqenom 1932. godine u Glasniku Skopskog nau~nog dru{tva, dao neprolaznu odrednicu za ceo kraj. Donekle je to bila potvrda legende o osamdeset crkava i manastira u dolini Lima i narodne pesme o „car Nemawe blagu”, potro{enom na slavne zadu`bine. *2. Petar \or|i}, Tvorci i dela stare srpske kwi`evnosti, Titograd, Grafi~ki zavod, 1963, 387.

3


Vek biblioteke u Prijepoqu

MANASTIR MILE[EVA Kwige, kwi`ara, biblioteka Pri~a o Prijepoqu, trgu manastira Mile{eve, o pismenosti i bibliotekama, skoro da uvek po~iwe od manastira Mile{eve (Mile{eva). Manastir Vaznesewa Gospodweg nalazio se u sredi{tu nemawi}ke dr`ave i srpske etni~ke teritorije. U hijerarhiji nemawi}kih manastira Mile{eva je bila odmah iza Studenice. Kao kultno mesto Svetoga Save, sedi{te mitropolije i bedem pravoslavqa, bio je izuzetno va`an verski, nacionalni i kulturni centar. Oko wega se de{avala istorija, pisala sudbina srpskog naroda, u kojoj su udela imale i kwige. Nalazio se na va`nom karavanskom putu, imao velike posede i brojno bratstvo, bio poznat i uva`avan, ~ak i me|u Turcima i Jevrejima. Izdr`avao je bolnicu i uto~i{te za leprozne i druge neizle~ive bolesti. „Manastir je okupqao majstore raznovrsnih zanata, ve{te klesare i rezbare, darovite `ivopisce i ikonopisce, imao je u svom sastavu bogatu riznicu i veliku biblioteku, a wegovoj pisarskoj i kwi`evnoj radionici, trudom u~enih monaha, prepisuju se i prevode bogoslu`beni tekstovi i sastavqaju originalna dela srpske crkvene kwi`evnosti”.*3 Jedno vreme je pod za{titom svog biv{eg |aka, velikog vezira Mehmed-pa{e Sokolovi}a. I kad je bivao opusto{en i ru{evina, nije trnulo wegovo zra~ewe.*4 Prepisiva~nica (skriptorij) i biblioteka bile su najva`nije za sprovo|ewe duhovne i nacionalne misije. U Manastiru, okolnim crkvama i isposnicama prepisivale su se kwige, liturgijske, pravne i tada{wa kwi`evna dela - `itija, rodoslovi, besede, slu`be Svetome Savi, hagiografije, letopisi i zapisi. Kwige su bile dragocenost koja se pla}ala zlatom. Koliko su nedostajale, vidi se i po tome {to su seqaci kupovali kwige i poklawali ih sve{tenicima u parohiji. Tako su 1560. godine Peja Rajkovi} iz *3. Katarina Mano-Zisi, Mile{evsko {tamparstvo 1544-1557, Katalog izlo`be, Prijepoqe, Muzej, 1994. *4. Dubrova~ki istori~ar Miho Mali{i} zapisao je 1738. godine da je manastir „u o~ajnom stawu” i da „stoje ru{evine sv. Save”.

4


Vek biblioteke u Prijepoqu

sela Grn~ara i Ne{a iz Mile{eva Dola kupili jednu kwigu za 140 aspri i dali je sve{teniku da se wom slu`i dok je `iv, a posle wegov sin i unuk, koji bude „slu`iteq bo`jih tajni”.*5 Prepisivawe kwiga bio je te`ak i slo`en posao, o ~emu svedo~e i ova dva jezgrovita zapisa: Be{e mesto neravno, a vreme zimno i mra~no, a srce sujetno i lukavo, o~i snom optere}ene, a telo zemno i tu`no, a ruke blatne i gre{ne, umom k Bogu neispravqen, mnogim gresima podlo`an bih, jadan, zapisao je jeromonah Sava uz kwigu prepisivanu u Pustiwi na Limu 1535. godine. Blagoslovite, a ne kunite, jere ne bejah pre`de pisao, nit u majstora se u~ih, tere ne bih ve{t slovu da lepo napravim, ispovedio se prepisiva~, mitropolit zetski Gerasim u Mineju prepisanom u hramu [udikovu na Limu 1574 -1575. godine.*6

U bibliografijama srpske kwige pomiwu se u Mile{evu prepisani Prolog (1262), Nomokanon (1295. i 1507), a „dijak Vladislav” prepisao je 1508. godine @itije Svetoga Save od Teodosija, „u pustiwi Sv. Save po nalogu mile{evskog arhi|akona Vasilija, pri igumanu Gavrilu, u vreme arhiepiskopa kir Jovana. To je najstariji sa~uvani pisani spomenik ovog razdobqa u Polimqu”.*7 Nepoznati Mile{evac iz prve polovine XIII veka napisao je poeti~nu Slu`bu usnu}u svetoga Save, koja je kona~ni oblik dobila posle Slu`be prenosa mo{tiju svetoga Save, jednog od Savinih u~enika. Godine 1553. u Mile{evi je nepoznati pisar prepisao zbornik @ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih od Danila Drugog, koji je bio namewen Hilandaru. Nepoznati autor prepisao je 1562. godine Sinaksare Nikifora Kalista sa stihovima (Stihosi), za odre|ene dane cvetnog trioda i polemi~ki antilatinski spis Mihaila Sinkela Izlo`enije o pravoslavnoj veri. Kwigu je iste godine povezao monah Teofil iz Mile{eve. Pop Mihailo je 1514. godine prepisao Apostol u mestu Kuman’icah, a u Kumani~kom ~etvorojevan|equ iz 1604. godine zapisano da je jeromonah Zaharije otkupio kwigu za hiqadu aspri u zlatu, i poklonio manastiru Kumanici, za spas du{e. *8 *5. [tamparstvo u u`i~kom kraju 1537-1987, Titovo U`ice, 1987. *6. Stari srpski zapisi i natpisi, kw. 1, Beograd 1902. *7. K. Mano-Zisi, isto. *8. Danica Popovi}, Marko Popovi}, Kumanica na Limu, Beograd - Prijepoqe, 2004,11 i 14.

5


Vek biblioteke u Prijepoqu

Prepisiva~i nisu mogli zadovoqiti sve potrebe, morale su se nabavqati {tampane kwige. I {tampawe kwiga bio je tada podvig, zato su u jednoj {tampariji uspevali od{tampati samo po jednu ili dve kwige. Bo`idar Vukovi}, {tampar srpskih kwiga u Veneciji, tridesetih godina XVI veka rasturao je svoje kwige preko mile{evskih kalu|era, a glavni {tampari bili su mu mile{evski monasi Teodosoje i Genadije. Mo`e se govoriti i o postojawu prve kwi`are, u kojoj su kwige imale utvr|ene cene. Vukovi} se Manastiru odu`io testamentom kojim mu je zave{tao svoj pozla}eni barjak i novca „koliko je potrebno� za dovr{ewe vodovoda do Manastira.*9 Kad su sve dotada{we {tamparije u srpskim krajevima (cetiwska, gora`danska, rujanska, gra~ani~ka), prestale raditi, Manastir je u Veneciji nabavio {tampariju. Pored bogatstva, bilo je potrebno imati pismenih i u~enih qudi, ovladati {tamparskim ume}em, ve{tinom livewa slova, povezivawa, ilustrovawa i ukra{avawa kwiga. U woj je 1544. {tampana prva kwiga, Psaltir s posledovawem, a dve godine kasnije Molitvenik ili Trebnik. Godine 1557. {tampan je opet, ali u novoj {tampariji, Psaltir s posledovawem, skromnijeg {tamparskog ume}a. Izuzetnu retkost i zanimqivost predstavqa pet sa~uvanih korektorskih listova. Mada nema sigurnih izvora o manastirskoj biblioteci, Dimitrije Bogdanovi} veruje da je od XIII do XVI veka postojala znatna biblioteka i ~itav jedan mile{evski kwi`evni krug.*10 Kwi`evna i {tamparska delatnost ostala je pomalo u senci veli~anstvenih fresaka jer je kratko trajala, a Beli an|eo i portreti Nemawi}a fasciniraju vekovima. Sre}om, najboqe freske i deo rukopisnih i {tampanih kwiga nad`iveli su sve paqevine i skrnavqewa. Turska osvajawa (Prijepoqe je posednuto 1465) su prekinula dru{tveni i kulturni kontinuitet sredwovekovne nemawi}ke dr`ave i uspostavila novi dru{tveni, ekonomski i kulturni poredak. Opstajala je po neka oaza umetni~kog i kwi`evnog *9. U narodu je sa~uvana legenda o mlekovodu drvenim cevima sa Zlatara do Manastira. *10. Dimitrije Bogdanovi}, Mile{eva kao kwi`evno sredi{te, Simpozijum Seoski dani Sretena Vukosavqevi}a IX, Prijepoqe 1981, 94. Vidi: Mile{eva u istoriji srpskog naroda, Beograd, SANU, 1987.

6


Vek biblioteke u Prijepoqu

stvarala{tva, kao {to su slikarske radionice porodice Lazovi} i Andrije Rai~evi}a, i prepisiva~ke radionice u pojedinim crkvama i manastirima u Polimqu. Kakvo je stawe bilo u pro{losti nalazimo u zapisima brojnih putopisaca.*11 Toma M. Baceti} (ro|en 1834. godine u Bawi kod Priboja) je opisao, po povratku iz Srbije 1858. godine, bedu i nepismenost hri{}anskog i muslimanskog `ivqa u svom zavi~aju: „I samo sve{tenstvo je bilo ogrezlo u neznawu i nije poznavalo ni{ta osim bukvara, ~aslovca, psaltira i mesecoslova... Oni ~ak nisu imali nikakvog pojma o najprostijim aritmeti~kim radwama a i ~emu?... I sam naziv srpska gramatika bio je nepoznat kao i kinesko pismo. Mnogi trgovci nisu umeli da potpi{u svoje ime i u slu~aju potrebe umakali bi prst u mastilo i stavqali na hartiju. Kalu|eri, u~e}i jedan od drugoga, bili su na istom stepenu obrazovawa a bivalo je i takvih koji nisu znali ni da ~itaju ni da pi{u i molili su se Bogu kako su umeli�.*12 Srpske kwige u XVIII i XIX veku ve}inom su {tampane u rasejawu, van srpskih centara, najvi{e u Austriji, Ma|arskoj i Rusiji. Srpske biblioteke (~itali{ta) osnivane su prvo u Ju`noj Ugarskoj (Vojvodini), ~etrdesetih godina XIX veka, pa kasnije, po ugledu na wih, u Beogradu (1846) i u jo{ desetak gradova, sa velikim zaka{wewem u odnosu na Evropu.*13

Crkvene biblioteke u mile{evskom kraju Na sudbinu kwige kod nas uticali su, pored planskog zatirawa u ropstvu, ~este pohare, nesre}e, seobe, kra|e, nebriga i neznawe. Planskog uni{tavawa srpskih kwiga bilo je i u XX veku. Mnogo vrednih kwiga i predmeta iz crkava i manastira nestalo je u te{kim i neukim vremenima. I {to je preostalo, retko se pokazuje i populari{e. Ono malo kwiga koje je koristilo pravoslavno stanovni{tvo, a nisu bile bogoslu`bene, bile su {kolski uxbenici, narodne pesmarice i pou~ne kwi`ice. *11. Vidi: Dragan R. Nikoli}, Evropski putopisci o Mile{evi, Prijepoqe, Ime, 1994. *12. Toma M. Baceti}, Stara Srbija, Beograd, Istorijski muzej, 2001, 271. *13. Zanimqivo je da u Vukovom Srpskom rje~niku (Be~, 1818. i 1852) nema re~i kwi`nica, ~itaonica, ~itali{te, biblioteka, kwigohranilnica i sli~no!

7


Vek biblioteke u Prijepoqu

Dana{wa biblioteka manastira Mile{eve nije sre|ena i dostupna jer se konak prepravqa. Ni biblioteka u Vladi~anskom dvoru jo{ nije pokazana. Sigurno je da u wima ima starih i retkih kwiga i periodike. Povremeno Manastir ima izdava~ku delatnost. Samo na osnovu pisanih tragova o kwigama u Mile{evi i drugim crkvama, mogla bi se stvoriti solidna biblioteka. Kada bi se jo{ od{tampali svi zapisi po kwigama iz limske doline i opisali putevi tih kwiga, nastala bi vrlo zanimqiva kwiga. Na skupocenim rukopisnim i {tampanim kwigama wihovi korisnici su zapisivali ne{to o savremenim doga|ajima ili {to im se de{avalo, {to je svojevrsna istorija i kwi`evnost. Ni kwige iz prijepoqske crkve svetog Vasilija Ostro{kog nisu dostupne. Zna se da je posle Drugog svetskog rata uni{teno „pravo blago - preko 100 rukopisnih kwiga� wenih, a konzervirane samo dve! Najvrednije su rukopisno ^etvorojevan|eqe iz 1562. godine i Zbornik iz XVI veka. Najstarija {tampana kwiga je Oktoih prvoglasnik {tampan na Cetiwu 1493/1494. godine, dobro o~uvan. Re{ewem Zavoda za za{titu i nau~no prou~avawe spomenika kulture NR Srbije najvrednijih sedam ikona i dvanaest kwiga, stavqeno je 1956. godine pod za{titu. U manastiru Uspewa Bogorodice u Seqanima, nalazilo se vi{e vrednih kwiga, {tampanih od Venecije do Moskve, kao {to su dva srbqaka iz {tamparije Bo`idara Vukovi}a (1536) i wegovog sina Vicenca (1554). Najzanimqiviji je Cvetnik, {tampan u Moskvi 1816. godine, dar ruskog cara Nikolaja I Wego{u, a koji je Wego{ 1835. poklonio manastiru Dovoqi. Na kwizi su dva Wego{eva zapisa i tre}i od nepoznatog autora o pohodu Smail-age ^engi}a na Kola{in 1837. godine .*14 Crkva u Tocima poseduje vi{e vrednih kwiga, jo{ u sanducima, neobra|enih. *14. Svet. St. Du{ani}, Budimqanska eparhija i manastir Uspewa u Seqanima kod Prijepoqa, Prijepoqe, 1964.

8


Vek biblioteke u Prijepoqu

Crkve u Zastupu i Bistrici tako|e su posedovale vredne kwige. Xamija u Hisarxiku poseduje rukopisni primerak Kur’ana iz 1704/1705. godine, te`ak 4,9 kilograma, koji je i nastao tu.*15 Najstariji islamski spomenik kulture u Prijepoqu je Ibrahim-pa{ina xamija, verovatno sagra|ena 1572. godine. Wena arhiva i kwige nisu sa~uvane. (U Gazi Husrevbegovoj biblioteci u Sarajevu, zatim arhivima u Skopqu, Solunu i Istambulu, mogu se na}i dokumenti, rukopisi i kwige o prijepoqskom kraju, autoru nedostupni).

Pogled na Crkvu sa Lima Ovde je sve po~elo. *15. Polimqe, 2135, 11. februar 2005, 5.

9


Vek biblioteke u Prijepoqu

PRIJEPOQE NA PO^ETKU XX VEKA Dru{tvene i kulturne prilike krajem XIX i po~etkom XX veka Kwige su svetlost koja vodi u civilizaciju F. D. Ruzvelt Nad ovim krajem, koji nema ni ustaqeno ime, nego su ga nazivali Ra{ka, Isto~na Hercegovina, Stara Srbija, Stari Vlah, Dabar, Polimqe, Novopazarski sanxak i Sanxak, konopac za prevagu natezali su Istok i Zapad, Austrougarska, Rusija i Turska, Srbija i Bosna, Srbija i Crna Gora. Krajem XIX i po~etkom HH veka u Sanxaku, austro-turskom provizorijumu, de{avaju se burni doga|aji i potresi, od kojih ni malo Prijepoqe nije po{te|eno. Posle Berlinskog kongresa nastaju nove dr`ave i granice na Balkanu. Tursku potresaju ustanci porobqenih naroda, slabe wena centralna vlast i institucije, odmetni~ke grupe, srpske i turske, pqa~kaju i ubijaju. Jo{ je i katastrofalna poplava zadesila Prijepoqe i Mile{evo 28. oktobra 1896. godine. Srpsko seqa{tvo, siroma{no, zapu{teno i ve}inom bez zemqe, zbog nesigurnosti i {esnaest poreza, di`e bune*16 ili prebegava u Srbiju. Za sve to vreme odvija se `iva diplomatska, obave{tajna, vojna i propagandna aktivnost, pa i prosvetna i kulturna. Austrougarska je za vreme svog prisustva od 1879. do 1908. godine, naro~ito za vreme kratkotrajne okupacije u Prvom svetskom ratu, provodila svoju kolonizatorsku misiju. Streqawem i internirawem vi|enijih Srba sa celim porodicama, uni{tavawem srpskih kwiga, otvarawem {kola, po nastavnim programima iz Zagreba i Sarajeva, sa svojim nastavnim osobqem, obaveznom latinicom, uvo|ewem „bosanskog jezika” i propagirawem „bosanskog patriotizma”, poku{avala da spre~i srpski otpor i pridobije muslimane, ali bez ve}eg uspeha. Austrijski garnizon je doprineo privrednom usponu Prijepoqa jer je bio znatan potro{a~ poqoprivrednih proizvoda i korisnik zanatskih i trgova~kih usluga, a wegovi oficiri su iz*16. Najpoznatija je tzv. Raoni~ka buna, s prekidima od 1903. do 1907. godine.

10


Vek biblioteke u Prijepoqu

najmqivali stanove. Iza austrijskih vojnih i civilnih tehni~ara i ~inovnika ostale su tehni~ke novine, druga~iji na~in rada i pona{awa, precizna administracija, popisi, druga~ija ishrana, odevawe, name{taj, le~ewe, zabava (bleh muzika, klavir, ples, balovi), emancipovano pona{awe `ena. Izgradili su most, kasarnu, bolnicu, probijali puteve. Prozor u svet otvorila je `elezni~ka pruga od Sarajeva do Uvca (1906) i kolski put od Prijepoqa do Priboja i Pqevaqa. Svedo~anstvo wihovog boravka je lepa katoli~ka kapelica podignuta 1887. godine i vi{e fotografija i razglednica koje su snimili wihovi vojni i civilni fotografi. Garnizon je imao oficirsku kasinu (casino) u kojoj su se, osim ishrane i zabave, ~itale novine. U wu su dolazili i obrazovani me{tani i poslovni qudi. Po~etkom XX veka u Prijepoqu je `ivelo izme|u tri i ~etiri hiqade stanovnika.*17 Ve}ina stanovnika bila je vrlo siroma{na, `ivela jednoli~nim i nezanimqivim `ivotom. Stanovalo se u malim ku}ama od dizme, ve}inom pokrivenih {indrom, bez kreveta i ormara, spremalo na ogwi{tu, jelo za sinijom. U ishrani je najvi{e bilo hleba i jela od `itarica, mesa i mle~nih proizvoda. Pod uticajem [vaba (Austrijanaca) u ishranu ulazi vi{e povr}a i novih jela. Retko je ko putovao daqe od svog imawa, niti je bilo kakvog redovnog saobra}aja i veza sa susednim kasabama. @ene, naro~ito muslimanke, retko su bez pratwe izlazile iz svoje avlije. Po{to je bilo puno dece, ona su `ivo{}u i vikom davala dnevni ton ~ar{iji. Kad bi stranac do{ao, odmah je bio zapa`en i izazivao radoznalost. Pomenuti Milivoje M. Savi}, inspektor Ministarstva narodne privrede Kraqevine Jugoslavije, ostavio nam je jedan kroki *17. Teodor Stankovi}, srpski konzul u Pri{tini, boravio je u oktobru 1898. godine u ovim krajevima i zabele`io da Prijepoqe ima oko 3.000 stanovnika, 531 ku}u, 4 xamije, 1 crkvu. Gaston Gravje navodi da je Prijepoqe 1912. godine imalo 3.895 stanovnika, 3.296 muslimana i 599 ostalih, a Milivoje M. Savi} da „varo{ Prijepoqe ima 3.300 stanovnika, od kojih su 800 Srbi pravoslavni, ostalo Srbi Muhamedanci�. Gaston Gravje, Novopazarski sanxak, Novi Pazar, Zavi~ajni Muzej, 1977. (reprint); Teodor Stankovi}, Putne bele{ke po Staroj Srbiji 1871-1898, Beograd, 1910.

11


Vek biblioteke u Prijepoqu

prirodnog polo`aja, dru{tvenih, ekonomskih i prosvetnih prilika u Prijepoqu nakon prisajediwewa Srbiji: „Varo{ Prijepoqe le`i na desnoj obali Lima i to tako: da je zapadu okrenuta i ima samo jednu uzdu`nu ulicu pored koje su ku}e pore|ane. U pogledu zdravstvenosti Prijepoqe ne mo`e konkurisati drugim varo{ima Sanxaka i ako je ogra|eno lepim, ali golim brdima, pogodno za izlete, a naro~ito ka manastiru Mile{evu... Do 1878. god. sva trgovina i zanati bili su u rukama Srba pravoslavnih, a muhamedanci su bili age, ali od toga doba okupacijom Bosne Prijepoqe je prepuweno muhaxirima trgovcima i zanatlijama iz Bosne, koji su obu~ili i uro|ene muhamedance zanatima i trgovini, tako da su trgovina i zanati ve}inom u wihovim rukama. Muhaxiri zanatlije su dolazili u Prijepoqe i tu se naseqavali bez obzira mo`e li se `iveti ili ne, samo da su na devetskoj zemqi i zato je Prijepoqe zanatlijama i sitnim trgovcima vi{e nego prepuweno. Ove jadne muhaxire te{ko je gledati, kako po ceo dan sede u du}anu a ~esto ne naprave ni sefte u du}anima, gde jedva ima espapa za desetinu gro{a. Ote`an polo`aj je nastupio zbog poskupqivawa kave, {e}era, duvana, i cigar papira, kao i zbog krijum~arewa istih. Od 1878. god. U Prijepoqu je bilo austrijske vojske, pa je varo{ `ivela i od vojske, jer su i oficiri i vojnici imali ve}e dodatke i onda su trgovci i kafexije dobro radili, a age su imale lepe prihode od kirije. Napu{tawem Sanxaka 1908. g., posao je bio sasvim spao, pa je sada krenuo od kako je tamo na{a vojska, gimnazija, na~elstvo, sud i okru`na komanda. Interesantno je naglasiti da u Prijepoqu gotovo svu trgovinu imaju u rukama muslimani, a da zato pravoslavni imaju kavane i gostionice, dakle posao koji muslimani nisu mogli obavqati...”*18 Prijepoqska ~ar{ija bila je, navodi on, na~i~kana zanatlijskim radwicama i }epencima: 22 obu}arske radwe, 15 berberskih du}ana (koji su i kavexinice), 6 du}ana terzija, 6 nanulxija, 2 kujunxija, 3 sara~ke radwe, 1 opan~ar, i oko 20 qudi koji se bave sukawem opute, 13 du}ana hlebara, 4 limara, 3 drndara vune, 3 ~asovni~ara, 10 kova~a, 3 klin~ara, 1 kantarxija i oko 150 seqaka koji su bili majstori dun|eri. (Mora da je radio i neki vodeni~ar, mesar, salebxija, ka~ar, stolar, mutabxija (vre}ar), a{~ija, kalajxija, samarxija, voskar, ko`ar (tabak), kirixija, rabaxija). U du}anima se kupovao svakodnevni „bakaluk i manufaktura”, ra~unalo na rabo{, pazarilo na veresiju, upisivawem duga u trgova~ke teftere (partijalnike). Iz op{teg siroma{tva iskakalo je nekoliko porodica imu}nijih trgovaca i preduzima~a kao {to su Veseli~i}i, Ha{imbegovi}i, Haxipetrovi}i, Sadovi}i, Srne, Haxagi}i, Haxihasanovi}i, Stani{i}i, Zindovi}i, @ivkovi}i, nekoliko sve{tenika, u~iteqa i turskih ~inovnika, koje su kasnije zamenili srpski. *18. Milivoje M. Savi}, Zanati i industrija u prisajediwenim oblastima i zanati u starim granicama Kraqevine Srbije, Izve{taj podnet gospodinu ministru narodne privrede, Beograd, Izdawe Ministarstva narodne privrede, 1914, 12-15

12


Vek biblioteke u Prijepoqu Subotom bi Prijepoqe `ivnulo. Pija~nim danom se odvijao vrlo va`an vid dru{tvenog `ivota, a ne samo ekonomskog. Qudi su se sretali, dogovarali, obave{tavali, naro~ito u kafanama, izvr{avali obaveze prema vlasti, namirivali se. Znalo se u koju kafanu dolaze doma}ini, da ostave stvari, ve`u kowa dok ne obave poslove u du}anima, Op{tini i Sudu. Sto~na pijaca je bilo daleko va`nija od ponuda i kupovina seqa~kih proizvoda. Putovalo se najvi{e pe{ke i na kowu, roba prevozila volovskom, retko kowskom, zapregom, no}ivalo se i odmaralo u hanovima, svrati{tima i crkvenim konacima. Jo{ su prolazili karavani i kirixije, buquci stoke prema Solunu. Po~etkom veka u celom kraju nije bilo bolnice ili ambulante. Samo su ve}i vojni garnizoni, turski i austrijski, imali lekare, koji su povremeno pru`ali usluge i lokalnom stanovni{tvu. Smrtnost je bila velika, naro~ito me|u decom, ~esti su bili karantini zbog epidemija. Higijenske prilike su bile lo{e, nije postojala kanalizacija, vodovod samo za [arampov. Ve}ina ku}a je imala svoj bunar. Ulica je delom bila kaldrmisana, va`nije raskrsnice i mesta osvetqeni fewerima na gas. Vlast je obave{tewa saop{tavala preko telala, koji je i{ao kroz grad, udaraju}i u talambas, i na nekoliko mesta ih ponavqao. Do elektri~ne struje, radija, bioskopa, fudbala, radni~kih udru`ewa, zajedni~kih dru{tava i biblioteke za pravoslavne i muslimane, jo{ se nije stiglo.

Dru{tveni `ivot najpunije je bio regulisan patrijarhalnim redom i narodnim obi~ajima. Uobi~ajeni oblici zabave bili su odlasci na va{ire, na odre|ene crkvene praznike, gde se posmatrao prido{li svet, dru`ilo, slu{ali guslari, igrala narodna kola, pevalo i nadmetalo u narodnim sportovima. Muslimani su sli~ne oblike zabave praktikovali na teferi~ima. Zimskih ve~eri prire|ivana su posela (sijela), ku}ne zabave u selu i gradu. Pripovedawe narodnih pri~a bilo je na wima omiqeno. Ve~erwi izlasci u kafane i mehane bili su samo za ozbiqan mu{ki svet. Wih su dr`ali hri{}ani i u wima pili rakiju iz poli}a (~okawa), ali postepeno u modu ulaze vino, likeri, pivo i strana jela. No}nog `ivota u pravom smislu nije bilo, sem kartawa i terevenki, o kojima se posle pri~alo. Zbog poslovnih veza po svetu, tim porocima ne odolevaju ni muslimani.*19 O svakodnevnom `ivotu saznajemo skoro jedino iz zapisa stranaca, putopisaca i slu`benih lica! Malo je pisano u {tampi jer je za srpsku ovo bila druga dr`ava, tursku ne znamo, `ivih svedoka nema. Malo znamo i o gradskom kulturnom `ivotu. Sigurno su prolazili ma|ioni~ari, pelivani, prikazivane ve{tine me~ki *19. Vidi: Milorad A. Krpovi}, Prijepoqe do 1912. godine, Prijepoqe, 1963.

13


Vek biblioteke u Prijepoqu

i majmuna, razna „~uda prirode”. Verovatno je i u Prijepoqu bilo trenutaka kao u Domanovi}evom „Pozori{tu u palanci” ili u Pqevqima 1906. godine, kako pi{e u jednoj novinskoj vesti: „Na{a publika nema mnogo smisla za umetnost” jer se smejala u najdramati~nijem mestu u pozori{noj predstavi.*20 Muslimanski i pravoslavni stanovnici `iveli su odvojeno, iako nije bilo jezi~ke barijere, prakti~no sve do 1919. godine, u svojim delovima ulica, u svojim {kolama, ali tolerantno, naro~ito u gradu. Muslimanski prvaci su bili nakloweniji Turskoj i Austriji nego Srbiji. Turska obele`ja u ovom kraju postepeno se gube sa prestankom turske dr`ave i institucija. U celom tom duhovnom i kulturnom kompleksu jedva da se prime}uje kwiga. 1908. godine nastaje aneksiona kriza, jedno haoti~no stawe. Sa Lima se povla~i Austrougarska, iz Bosne pristi`u muhaxeri i zauzimaju ~if~ijsku i crkvenu zemqu. Iste godine u Turskoj izbija Mladoturska revolucija, ~iji je ustav, zvani Hurijet, i hri{}anima davao vi{e prava i sloboda, ali bilo je kasno. Izbio je 1912. godine Prvi balkanski rat, mile{evski kraj je oslobo|en i pripojen Kraqevini Srbiji. Uskoro je po~eo Drugi svetski rat i, opet, velika stradawa.

[kole i prosveta Posle stvarawa nezavisnih dr`ava Srbije i Crne Gore i dolaska Austrougarske na Lim (1879), u srpskom gradskom stanovni{tvu se osetio ekonomski i kulturni polet. Izdvajaju se bogatiji trgovci koji mogu da poma`u crkve i {kole, stvara se obrazovaniji gra|anski sloj, sa ja~om nacionalnom sve{}u i ve}im kulturnim potrebama. Umesto neobrazovanih sve{tenika, me|u kojima je bilo Grka i Bugara, u {kole dolaze u~iteqi {kolovani u Srbiji, koji rade po nastavnim programima kao u Srbiji. Po~iwu se osnivati kulturne ustanove, peva~ka dru{tva i ~itaonice. Crkveno-{kolske op{tine su zastupale nacionalne interese, bile nosioci brige o {kolama, postavqawu i pla}awu *20. Samouprava (Beograd), 27. januara 1906.

14


Vek biblioteke u Prijepoqu

u~iteqa i prosvetnim i kulturnim ustanovama. Wihovi ~lanovi su bili najbogatiji i najugledniji Srbi. (To su, na primer, 1866. godine protojerej Filip, A}im Veseli~i}, Haxi Stani{a Mileti}, Anto Haxipetrovi} i Jovan Stani{i}, a od 1904. do 1909. godine bivali su prota Jovan Gospi}, A}im Veseli~i}, Savo Mini}, Vaso Vukosavqevi}, Isak Zindovi}, Marko Panteli}, Simo Trebiwac, Aleksa Haxipetrovi}, Ilija Kolxi}, Simo Bogdanovi}, \or|e Jaki}, Vaso Veseli~i}, Kirilo Mini}, Mile Raketi}, Simo Despotovi}, Marko Milivojevi}, \or|e Stani{i}, Sreten Vukosavqevi}, Mi}o Poli}, Savo Stevovi}, Jovo Mihailovi}, Petar Veselinovi}, Mihailo Doskovi} i Josif Jev|evi}).*21

Od 1868. godine Kwa`evsko namesni{tvo je ustanovilo poseban prosvetni odbor, Glavno tutorstvo, koje se staralo da se u Staroj Srbiji „zavedu {kole, {aqu u~iteqi, {kolske kwige”, a od 1890. godine Odeqewe za propagandu pri Ministarstvu inostranih dela ula`e velike napore da kwige, novine i ~asopise dotura u neoslobo|ene krajeve, brine o platama za u~iteqe i stipendijama za budu}e u~iteqe i profesore, da Srbe u wima vezuje za maticu.*22 I same crkveno-{kolske op{tine nabavqale su ne{to kwiga. Putevi kwigama nisu bili otvoreni, ali preko carinarnica na Javoru, Uvcu i Mokroj Gori, ilegalno su stizali uxbenici, kwige, plate i nov~ana pomo}. [irila se mre`a poverilaca preko kojih su se kwige dostavqale {kolama, javqali su se prvi pretplatnici na kwige Srpske kwi`evne zadruge i novine. De{avalo se da su prenosioci morali zakopati ili spaliti kwige da ih turske vlasti ne bi otkrile. „Lak{e je bilo poneti kroz Tursku onoga doba komitsku bombu nego kakvu kwigu...”, naro~ito ako je u wima pomenuta Srbija i Srbi.*23 *21. Podaci o {kolama i li~nostima iz Diplomatskog arhiva Srbije, Ministarstvo inostranih dela, Propagandno poverqivo odeqewe, navedeni su ve}im delom prema kwigama : Radmila Petkovi}-Popovi}, Srpske {kole i prosveta u zapadnim krajevima Stare Srbije u HIH veku, Priboj 1970; Vukoman [alipurovi}, Kulturno-prosvetne i politi~ke organizacije u Polimqu i Ra{koj 1903-1912, Nova Varo{, 1972. *22. Sa~uvano je vi{e dokumenata o poslatim kwigama za {kole u prijepoqskom kraju, po~ev od 1830. godine. 1866. godine srpskoj pravoslavnoj crkveno-{kolskoj op{tini stiglo je 30 Bukvara, 50 Srpskih molitvenika, 31 ^itanka, 31 Zemqopis, 490 Katihizisa, 40 Sve{tenih istorija, 30 Ra~unica i 15 Istorija srpskog naroda; 1868 godine 452 uxbenika ({kola je imala 40 |aka); 1891. godine 330 kwiga. Kwige su dobijale i druge {kole, kao {to je {kola u Mile{evu 1872. godine dobila preko 200 kwiga. *23. Petar Mitropan, Kwige i ~itaoci u Ju`noj Srbiji u XIX vijeku, Politika, 21. juna 1940, 13.

15


Vek biblioteke u Prijepoqu

Tek kad su se oko 1890. godine za otomanske Srbe kwige po~ele legalno {tampati u Carigradu, poboq{alo se snabdevawe kwigama i javila se potreba za kwi`arama. Pored kwiga, krajem XIX i po~etkom XX veka pomiwu se dnevni, {kolski, kwi`evni i popularni listovi i ~asopisi, koji izlaze ne samo u Srbiji, nego i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, kao {to su Politika, Pravda, Letopis Matice srpske, Srpski kwi`evni glasnik, Videlo, Domovina, Beogradske novine, Glas Crnogorca, U~iteq, Prosvetni glasnik, Nastavnik, Delo, Brankovo kolo, Bosanska vila, Zora, Cvetnik, Behar, Bo{wak, Vatan, Iskra, Doma}ica, Lu~a, Zeta, Slovenski jug, Carigradski glasnik, Lim (Pqevqa), Narodno zdravqe, kalendar Golub i list za decu Lasta. Naravno, ~itali su se listovi i ~asopisi na turskom i bosanskom jeziku. Dva (Siratul mustekim i Tarik, 1908) smo videli u zbirci Mahmuta Poturka. U XIX veku u prijepoqskom kraju postojalo je {est {kola: U Prijepoqu (od 1830), Mile{evu (1863), Seqanima (1871), Tocima (1890), Aqinovi}ima (1892), Strawanima (1899). Seoske i manastirske {kole radile su neredovno, najvi{e zimi i praznicima jer su |aci izostajali u sezoni poqoprivrednih radova. S mukom su uspevale da se odr`e, nije bilo podesnih prostorija za u~ionice, nedostajali su uxbenici i u~ila. Nekad se nije mogao na}i u~iteq ili crkvena op{tina nije mogla da ga pla}a. Nekad su za u~iteqe postavqani qudi koji su imali samo osnovnu {kolu. „Na{e osnovne {kole ne daju povoqne rezultate. Koristi od wih jedva da su srazmerne i sa onim skromnim izdacima, {to se na narodno prosve}ivawe tro{e... Na{e {kole niti su ure|ene prema prilikama u kojima se nalaze, niti prema zadatku, koji imaju da izvr{e�, rekao je Sreten Vukosavqevi} na u~iteqskom zboru u Novaoj Varo{i 5. marta 1905. godine.*24 Ni islam se od XV veka nije mogao {iriti i u~vr{}avati bez kwiga. U pogledu {kola muslimanski svet je bio u mnogo povoqnijem polo`aju od pravoslavnog jer je bio bogatiji i privilegovaniji, dr`ava je stajala iza {kola i obrazovawa. Mawe je te{ko}a bilo sa {kolskim prostorom i kwigama uop{te. Pored *24. Carigradski glasnik, 26, 24. jun 1905, 2.

16


Vek biblioteke u Prijepoqu

sve{tenika, u~iteqa i nastavnika, u prosvetni i kulturni rad mogli su se ukqu~ivati ~inovnici i oficiri. Javne biblioteke i ~itaonice nisu bile u islamskoj tradiciji, ali je kwiga bilo u tekijama, verskim {kolama (mekteb, sibijan mekteb, medresa), gra|anskim (iptipadija, ru`dija, idadija), imali su ih i obrazovaniji pojedinci. Prva turska ru`dija (ni`a gimnazija) podignuta je u Prijepoqu pedesetih godina XIX veka, a 1863. godine medresa. Lokalnih osnovnih i drugih {kola bilo je malo, wihov nivo nizak jer su bile vrlo konzervativne i zapu{tene, a glavni im je sadr`aj bio verska pouka.*25 Ni u tim {kolama nije bilo lako u~iti, {to potvr|uje i narodna pesma: Ako sam lica ble|ana Kod zla sam hoxe u~io,

Pa bi me uvek izbio Kad ne bih dobro u~io!*26

Ipak, razvitak nov~ane privrede, trgovine na {irem prostoru i savremenih zanata, nametao je obema konfesijama potrebu sticawa prakti~nih znawa, kao {to su ra~un i zemqopis, i vi{i nivo op{teg obrazovawa. Gra|anske {kole poha|aju, pored Turaka, doma}i muslimani i poneki Srbin jer im je za trgova~ke i druge poslove bilo potrebno znawe turskog jezika i turskog administrativnog i pravnog sistema. Posle 1908. godine Srbi su mogli studirati u Istambulu, ali wih su sunarodnici osu|ivali. Da bi podigla nivo {kola i kvalitet nastave, Ra{ko-prizrenska mitropolija je donela odluku da se na kraju {kolske godine izr{i provera (revizija) stvarnog uspeha, u~enika i u~iteqa, po~ev od juna 1895. godine. Prvi revizor bio je „g. Milan J. Gaji}, nastavnik srp. pravosl. bogoslovsko-u~iteqske {kole u Prizrenu”. Revizija je u Prijepoqu bila vrlo sve~an ~in. Prisustvovali su, pored u~enika, u~iteqa i revizora, ~lanovi crkveno-{kolskog odbora, gra|ani obeju konfesija i najvi{i predstavnici turske vlasti (mutesarif, kadija, mudir, kajmakam). U crkvi je dr`ano „ blagodarewe” za sretan svr{etak {kolske godine, ispit je po~iwao molitvom, pevawem turske himne, pozdravnim govorima i deklamacijama u~enika. Dopisnici Cari*25. Velizar Nedovi}, [kolstvo i vaspitawe u Sanxaku za vreme Turaka (1459-1912), Nastava i vaspitawe (Beograd), broj 1 i 2, 1958. *26. Husein Ba{i}, Mo`e li biti {to bit' ne mo`e, Pqevqa, 1988, pesma br. 201.

17


Vek biblioteke u Prijepoqu

gradskog glasnika op{irno su izve{tavali iz Pqevaqa, Prijepoqa, Priboja, Nove Varo{i i Sjenice o toku ispita. Prilikom revizije u prijepoqskim osnovnim {kolama, mu{koj i `enskoj, 24. juna 1896. godine, revizor Gaji} i kajmakam su razgovarali na francuskom jeziku.

[kolske kwi`nice Narod u mile{evskom kraju morao je ubrzano nadokna|ivati zaostajawe. To nije bilo lako u vreme kad nisu bili sigurni ni `ivot ni hleb, kad se svaki ~as kidalo i ru{ilo ono malo zametnutog. Retke su bile uzastopne rodne godine i godine mira i sigurnosti. Ipak, po~etkom veka ne govori se samo o nacionalnom oslobo|ewu i miru, nego i o op{tem preporodu, u kome se kwizi pridaje najva`nija uloga. Stubovi dru{tvenog i kulturnog `ivota bili su obrazovaniji, bogatiji i ugledniji gra|ani.*27 Zna~ajan uticaj, preko svojih pododbora u Prijepoqu, imala su kulturna i prosvetna dru{tva osnovana u Sarajevu, Prosveta (1902) i Gajret (1903). Do otvarawa javnih kwi`nica i ~itaonica, pored poneke li~ne kwige u ku}ama pismenijih, jedine kwige u crkveno-{kolskoj op{tini bile su u crkvi ili {koli. U~iteq Rafailo Vukadinovi} `alio se 1892. godine srpskom poslanstvu u Carigradu da ne mo`e do}i do potrebnih uxbenika za svoju {kolu, „a ono malo {to stigne u prijepoqski kraj, razgrabi se vi{e od naroda nego od {kole”. O postojawu {kolskih kwi`nica, kao prethodnice javnim gra|anskim kwi`nicama, moglo bi se zakqu~iti na osnovu detaqnog Upytstva za {kolske nadzornike Ra{ko-prizrenske eparhije koje je sastavio arhimandrit Firmilijan 1902. godine. Jedno od pitawa je glasilo : „Ima li kakve biblioteke?” Po tim Uputstvima revizor je morao pregledati {kolske kwi`nice i utvrditi po inventaru da li su sve kwige na broju i koliko je kwiga prinovqeno: Gledajte da privolite {kolske odbore i u~iteqe ... da sebe i svoje {kole upi{u za ~lanove Srpske kwi`evne zadruge, ~ija su izdawa i lepa i korisna, te je neminovna potreba da ih ima sva*27. Po austrijskom popisu od 10. juna 1916. godine prijepoqski srez je imao 26 li~nosti svrstanih u „inteligenciju”, 11 Srba i 15 muslimana. U tu kategoriju svrstani su u~iteqi, ~inovnici, trgovci, sve{tenici i stariji u~enici.

18


Vek biblioteke u Prijepoqu

^itanka za tre}i razred osnovne {kole 19


Vek biblioteke u Prijepoqu

ka {kolska kwi`nica. Postarajte se, ako mo`ete, da ulog za ~lanstvo prikupite za sve {kole koje budete pregledali.*28 Da nisu postojale, ne bi se tra`ilo sravwivawe s inventarom kwiga i broj prinovqenih kwiga. Sigurno da {kolski uxbenici nisu mogli zadovoqiti potrebe u~iteqa i pismenijeg kruga gra|ana, zato su se po~ele nabavqati i odvajati u nastavni~ke biblioteke zanimqive i tra`ene kwige i ~asopisi. Prijepoqski u~iteq Rafailo Vukadinovi} uputio je 1888. godine molbu Odboru U~iteqskog udru`ewa u Beogradu, u ime u~iteqa Prijepoqa, Seqana i Novog Pazara, da im pokloni list U~iteq, „da bi i oni bili u toku razvoja svoje struke”.*29 Pri {kolama je moralo biti kwiga, pedago{kih ~asopisa i `eqe da se ~uvaju i wihov broj uve}ava. Nemamo pouzdanih svedo~ewa koliko su {kolske kwi`nice bile otvorene prema gra|anima.

KULTURNI @IVOT Crkveno peva~ko dru{tvo „Sveti Sava” Kulturno i patriotsko dru{tvo „Sveti Sava” osnovano je u Beogradu 1886. godine, a zatim u mnogim mestima Srbije i neoslobo|enim srpskim krajevima. Dru{tvo je {tampalo svoj godi{wak Bratstvo. Stvarawe kulta Svetog Save imalo je objediwuju}u slu`bu za sve Srbe. Rastko Nemawi} je prva velika li~nost srpske istorije koja nije vladar ni epski junak, nego duhovni podvi`nik i stvaralac. Zato je postao nacionalni u~iteq, {kolska slava, primer koji inspiri{e da se u~i i prosve}uje. Zato on i stoji u temequ srpske duhovnosti. Proslava stogodi{wice Prvog srpskog ustanka u Srbiji podstakla je rodoqubivi zanos i `ivu kulturnu aktivnost u Ra{koj oblasti. Prvo se formiraju peva~ke dru`ine, docnije dobrotvorna i antialkoholi~arska dru{tva, trgova~ka i zanatlijska udru`ewa, zemqoradni~ke zadruge, ~itaonice i sokoli. Za podsticaj i ugled koriste se primeri iz drugih gradova, naro~ito Pqevqa, jer je taj grad bio u svemu ispred okolnih. No*28. Radmila Petkovi}-Popovi}, Vukoman [alipurovi}, Srpske {kole i prosveta... 195 i 200. *29. Isto, 209.

20


Vek biblioteke u Prijepoqu

sioci poslova u wima su obrazovaniji qudi novog nara{taja, ve}inom {kolovani u Srbiji. Kulturne organizacije mnogo su doprinele otvarawu ~itaonica, nabavqawu kwiga, muzi~kih instrumenata, horskom pevawu, diletantskim pozori{nim predstavama, osnivawu sportskih dru{tava. Prvo takvo dru{tvo u Prijepoqu je Crkveno peva~ko dru{tvo „Sveti Sava”, osnovano krajem XIX veka, koje je, mo`da, obnovqeno 1904. godine kao Srpsko pravoslavno crkveno pjeva~ko dru{tvo „Sveti Sava”. Dru{tvo je u nekoliko sekcija okupqalo omladinu. Wemu mo`emo zahvaliti i za osnivawe prve kwi`nice u Prijepoqu.*30 Qubomir Durkovi}-Dra{kovi} navodi da je u Prijepoqu 1893. godine osnovano peva~ko dru{tvo „Sv. Sava” i da su „Sve ~itaonice i dru{tva dobijale Carigradski glasnik, Bosansku vilu i listove i ~asopise iz Srbije i Crne Gore”.*31 Jevto Dedijer tako|e navodi da u Prijepoqu „od humanih ustanova je peva~ko dru{tvo „Sv. Sava”, koje postoji jo{ od pre 20 godina”, {to se sla`e sa prethodnom tvrdwom.*32 Da je peva~ko dru{tvo „Sveti Sava” postojalo na kraju pro{log veka, potvr|uje i Milivoje M. Savi}: „ Od kulturnih ustanova ima peva~ko dru{tvo „Sv. Save”, koje je osnovato jo{ krajem pro{loga veka. Dru{tvo ima svoju gra|ansku ~itaonicu” (kurziv V.B.)*33

Pe~at dru{tva „Svetog Save”

*30. Omladinu su okupqala i sportska dru{tva Soko i Streqa~ka dru`ina. „Sokoli” iz Ra{ke i Polimqa u~estvovali su na sokolskom sletu u Zagrebu 1911. godine. U~esnike je vodio Nikola Stani{i} iz Prijepoqa. Od vlade Srbije dobio je 800 dinara za putne tro{kove" Vukoman [alipurovi}, isto, 231-233. *31. Qubomir Durkovi}-Dra{kovi}, Prosvetna delatnost manastira Svete Trojice kod Pqevaqa (1823-1912), Brezni~ki zapisi (Pqevqa), 3, 1991, 47-73. *32. Jevto Dedijer, Nova Srbija, Beograd, SKZ, 1913, 294. *33. Milivoje M. Savi}, Na{a industrija, zanati, trgovina i poqoprivreda, kwiga H, Beograd, 1932.

21


Vek biblioteke u Prijepoqu

Ostaje nedoumica oko godine osnivawa dru{tva „Sveti Sava”, da li je 1904. godine re~ o istom dru{tvu, ~iji se rad samo obnavqa? Da li je pre 1904. godine bilo organizovane kulturne aktivnosti u Prijepoqu, me|u pravoslavnim stanovni{tvom ili se samo rad dru{tva, u novim okolnostima, poja~ava? Da li je pre ili posle dru{tva „Sveti Sava” osnovano dru{tvo „Srpska pravoslavna omladina”, odnosno „Prijepoqska pravoslavna omladina”? Vukoman [alipurovi} je izri~it: „Pored dru{tva „Sveti Sava” postojala je i organizacija „Srpska pravoslavna omladina” koja je u raznim kulturnim sekcijama okupqala omladinu. Naro~ito je dobro bilo organizovano peva~ko dru{tvo „Sveti Sava” koje je imalo svoj orkestar i sviralo na zabavama i igrankama u Prijepoqu. „Srpska pravoslavna omladina organizovala je 1905. godine veliku svetosavsku zabavu na kojoj su izvo|ene pesme, kola i recitali u~enika. Omladina je pripremila i pozori{ni komad „[aran”... U parohijskoj zgradi je bila je dobro opremqena ~itaonica i biblioteka u kojoj su dr`ana predavawa i ~itane kwige.”*34

Da li su stvarno postojala dva srpska kulturna dru{tva, sa paralelnim i rivalskim programima za Savindan? Iz Zindovi}evog ~lanka se tako ne{to ne vidi, mada dopisnici Carigradskog glasnika pomiwu omladince kao organizatore svetosavskih zabava. Dopisnik S. pomiwe „udru`enu omladinu”, {to mo`e zna~iti da je bila slo`na ili da su ujediwene dve omladinske organizacije. Svetosavske proslave su bile prilika da se izrazi nacionalna samosvest i omladina anga`uje u zabavnom i kulturnom radu. Detaqne opise tih proslava i narodnog raspolo`ewa nalazimo u listu Carigradski glasnik, koji je izlazio na srpskom jeziku, od 1895. do 1908. godine u Carigradu (Istambulu). List se sigurno ~itao u Prijepoqu jer nailazimo na obave{tewa da je pretplatu prikupqao trgovac Sava R. Mini}, otac prvog prijepoqskog {kolovanog arhitekte i slikara Milana Mini}a.*35 Carigradski glasnik je bio od velikog zna~aja za srpski narod van Kraqevine Srbije jer ga je povezivao sa maticom, usmeravao wegovo politi~ko organizovawe, podizao mu kulturni i obra*34. Fusnota Vukomana [alipurovi}a iz iste kwige, 235; „Carigradski glasnik”, Carigrad, 25. II 1905. godine; „Vardar” Skopqe, 16. 5 1910. „Pedesetogodi{wica pqevaqske gimnazije”, 36. *35. Sava je imao i li~nu biblioteku, o ~emu svodo~i pe~at vlasni{tva na jednoj kwizi. On je 1912. godine bio predsednik crkveno-{kolske op{tione Prijepoqu.

22


Vek biblioteke u Prijepoqu

zovni nivo. Naro~ito je bilo vidno nastojawe da se unapredi obrazovawe, a nastava izjedna~i sa onom u Srbiji. U stalnoj rubrici Na{i dopisi najvi{e je vesti o crkvi (posete mitropolita), {koli (izve{taju ravizora, {kolskoj slavi), a u svakom broju objavqivan je prilog namewen u~iteqima

Evo kako je Carigradski glasnik izve{tavao o svetosavskim proslavama 1904. i 1905. godine: Prijepoqe, 20. januara Da li je {ta lep{e videti {ta boqe ~uti nego kad me|u bra}om vlada sloga i uzajamna qubav. Ne,zaista od toga ni{ta lep{e nije, ni{ta uzvi{enije, ni{ta plemenitije. I ako sam prili~no udaqen od varo{i Prijepoqa ipak sam bio `ivi svedok bratske sloge i uzajamne qubavi me|u prijepoqskom omladinom, a to je bilo na sv. Savu u ve~e. Na dva dana pred sv. Savu dobijem i ja pozivnicu od srpske prijepoqske omladine u kojoj me poziva da do|em na „Zabavu sa Igrankom” koju prvi put prire|uje na sv. Savu u ve~e, a u korist osnivawa „|a~kog fonda”. 23


Vek biblioteke u Prijepoqu Na sv. Savu do{ao sam u sumrak u Prijepoqe. U 2 sah. po turskom po|oh u {kolu na zabavu. Na pragu {kolskog hodnika do~ekao me je jedan od omladine osloviv{i me dobrodo{licom. U{av{i u salu po~eh razgledati kako je divno dekorisana i ukusno ure|ena. Di~ni na{i omladinci iz bratskog kola imali su kokardu na grudima, po ~emu su se razlikovali od ostalih. Malo iza moga dolaska do|e na{ ~estiti kajmakam Halil beg u pratwi nekoliko sudskih ~inovnika, komesara policije i dvojice vi|enijih Muslimana. Dok su gosti poslu`ivani sve je bilo gotovo da se otpo~ne prvi deo zabave. Zvonce zazvona, a zavesa se di`e na znak da zabava po~iwe. Prvi deo otpo~et je sa besedom koju je izgovorio kratko, ali vrlo jezgrovito g. \or|e Jaki} u~iteq. Za tim je otpevana himna W. I. V. Sultana i pesma sv. Save, pa onda je sledovala deklamacija „Zbor zborila”, tako da je bilo oko desetak pesama izme{anih sa deklamacijama. Pesme su vrlo skladno pevali udru`eni omladinci. Iza toga je prikazivan u `ivoj slici „Va{ar” od ^ika Qube, koji je tako ve{to izveden, da je publika pri svr{etku istog burno aplauzirala. Zavr{etak prvog dela bio je „Smesa narodnih pesama”. Solo „Lepa Pava”, otpevala je divno i umetni~ki gospo|ica Stana Petrovi}eva, u~iteqica. Drugi deo zabave bio je „Tombola”, a tre}i igranka, koja je po~eta sa kolom di~nog Jevtanovi}a, a trajala je do bele zore. Sam program zabave izveden je veoma dobro i umetni~ki na ~emu treba zahvaliti svoj omladini koja je u~estvovala, a osobito g. \or|u Jaki}u, predsedniku „Prire|iva~kog odbora” i ~lanovima istog : gg. Dimitriju Zindovi}u, Vasiliju Gospi}u i Ananiju To{ki}u, koji nisu `alili truda, a ni vremena, ve} su neumorno radili, ure|ivali i gledali da zabava ispadne {to sjajnija, u ~emu su i uspeli. Mi gosti bili smo neobi~no veseli i raspolo`eni i oti{li smo sa zabave sasvim zadovoqni {to je zabava ispala tako sjajno, a to samo mo`e slu`iti na ~ast svoj udru`enoj srpsko-prijepoqskoj omladini. Mogu Vam javiti da je te ve~eri bio dobar uspeh i u materijalnom pogledu, jer mislim da je palo na kasi blizu 1400 gr., a ~ist prihod sazna}ete od „Prire|iva~kog odbora”, koji je re{io da imena g.g. prilo`nika kao i prihod i rashod objavi u va{em cewenom listu. Na zavr{etku ovoga pisma milo mi je {to mogu ~estitati udru`enoj srpsko-prijepoqskoj omladini na po`wevenom uspehu, te `elim da i u budu}e `ive u bratskoj slozi i uzajamnoj qubavi i da u po~etnom preduze}u ne malaksaju duhom, ve} da juna~ki istraju, a onoj omladini koja jo{ nije stupila u bratsko kolo, preporu~ujem da i oni pru`e ruke svojoj udru`enoj bra}i i da sad skupa rade slo`no na boqitku svome, svoga naroda i svoje mile otaxbine.*36 S.

Ovo je dragoceno svedo~anstvo o tada{wem duhovnom ambijentu me|u pravoslavnim stanovni{tvom, programu proslave, u~esni*36. Carigradski glasnik, 6, 1904, 3.

24


Vek biblioteke u Prijepoqu

Prvi predsednik dru{tva „Sveti Sava” 25


Vek biblioteke u Prijepoqu

cima, organizatorima, gostima, o ponosu zbog uspeha. Bili su to u pravom smislu pionirski koraci organizovawa kulturnog `ivota, koji se odvaja od tradicije i obi~aja. Dobrotvori, prilo`nici, izvo|a~i i daroviti zabavqa~i postaju ceweni.*37 I narednih godina Crkveno peva~ko dru{tvo „Sv. Sava” izvodi zabavne programe, uglavnom zimi, uz mesoje|e. Na Savindan pre podne, ne samo u Prijepoqu, nego i u Mile{evu, Seqanima, @upi, Ivawu i drugim selima, slu`ila se liturgija u crkvi, osve}ivao kola~, darivali prilozi u korist siroma{nih u~enika. U {koli su |aci pevali i deklamovali, najboqim sve~ano su uru~ivane nagrade. Uve~e se odr`avala zabava, diletantska dru`ina bi izvela pozori{ni komad, nastavqalo se tombolom i igrankom do zore. Na programu 1906. godine u crkvi je „na liturgiji odgovarao Omladinski hor vrlo skladno i umiqato”, posle slu`be je u {koli odr`ao predavawe Sreten Vukosavqevi}, u~iteqica Marija Bogdanovi} je dobro spremila decu da deklamuju, a uve~e je izvedena Sterijina „Zla `ena”. Pozori{ne predstave bile su novina u Prijepoqu pa su nailazile na odu{evqen prijem i veliko „aplauzirawe”. Program je izvo|en u {koli jer ve}ih i pogodnijih prostorija nije bilo, pa se ose}ala potreba za ve}om prostorijom za davawe zabava „jer su gosti jedva bili smje{teni, iako je broj zvanica bio prili~no ograni~en, a ni djeca se nijesu primala. Na{a op{tina }e mnogo u~initi, ako se postara - a materijalnih sredstava ima za to, da se sada{woj {koli podigne drugi sprat za u~ionice, a dowi sprat neka pusti cio u jedno, te bismo onda imali odli~nu salu za davawe zabava, prire|ivawe sjela, odr`avawe zborova i t. d.” U dopisu Carigradskom glasniku izvesnog „Ne|.”, datiranom u Prijepoqu 29. februara 1908. godine, ka`e se da je zabava o Sv. Savi bila lep{a od svih dosada{wih. Izveden je Gli{i}ev komad „Dva cvancika”, „koji je izazvao jednodu{no dopadawe, a diletante publika je nagradila burnim pqeskawem. Ja mislim da se ne}u ogrije{iti o istinu ako re~em, da diletanti ovoga dru{tva u pogledu *37. U listu „Vardar”, 12 (29), 1909, 4 nalazimo ~ituqu za Milo{a Jankovi}a u kojoj se isti~e da je taj "~estiti i vredniSrbin ... berberin i mehanxija" bio ~lan peva~kog dru{tva iz Prijepoqa.

26


Vek biblioteke u Prijepoqu

prikazivawa, stoje na prvom mjestu od sviju sli~nih dru{tava srpskih u ovijema krajevima”. ^ist prihod je namewen za Skopsku gimnaziju, za koju je bio obrazovan i odbor za prikupqawe priloga.*38 Wegov dopis je prvo pisano svedo~anstvo savremenika o postojawu kwi`nice u Prijepoqu. On `ali {to Dru{tvo „Sveti Sava” nema ni od koga pomo}i, da „nema jo{ ni jednoga dobrotvora, utemeqa~a ili pomaga~a”, iako za to „imaju pravo slu`iti se dru{tvenom kwi`nicom” (podv. V.B.). Dru{tvo je, zna~i, imalo svoju kwi`nicu, ~lanove, ~lanarinu i - nerazumevawe. On ne daje vi{e podataka o kwi`nici, ali se mo`e zakqu~iti da je postojala od ranije i da je imala {ta ponuditi. Po [alipurovi}evom navodu mo`e se zakqu~iti da je 1905. godine kwi`nica ve} postojala Program je biran tako da ima vaspitno-obrazovni sadr`aj, zato je pra}en prigodnim predavawem, a pozori{ni komad je imao za ciq da zabavi i pridobija publiku, ali i da aktuelizuje politi~ki trenutak, kao {to je bilo izvo|ewe Ko~i}evih dela.*39 „Osokoqeno uspehom, na{e pjeva~ko dru{tvo priredilo je na Sretewe uve~e o. g. sijelo sa pozori{nim komadom. Ulaz je bio besplatan. Na sijelu je ~itana Ko~i}eva pri~a „Jablan”, a zatim je prikazivan Ko~i}ev „Jazavac”, koji su diletanti vje{to i pravilno prikazali, a i publici se jako dopao. Komadu je prethodio jedan govor o prosveti u Bosni i Hercegovini, koji je imao biti razja{wewe samoga komada”. Ovakav program morao je trajati tri sata, {to samo svedo~i koliko je publika bila `eqna da se zabavi i ne{to sazna. Da se priredbama hteo posti}i vaspitni ciq, vidi se i po tome {to je na zabavi bilo zabraweno piti alkoholna pi}a. „U mjesto alkoholnih pi}a, na zabavi je prodavat {urup od malina, slatki{i i cigarete (mogle su i cigarete otpasti)”. Dru{tvo je nagovestilo da u toku mesoje|a priredi jo{ jedno selo sa pozori{nim komadom. *38. Carigradski glasniki, 29. februara 1908, 3. *39. Milorad Veruovi}, Petar Ko~i} i Sanxa~ka trome|a, Mostovi,43, 1878, 83-85. Prijepoqci Mihailo Kurtovi} i Jovan Quji}, u~enici U~iteqske {kole u Skopqu, su pred Ko~i}em glumili u „Jazavcu pred sudom” 1905. godine. Te godine Ko~i} im je bio nastavnik.

27


Vek biblioteke u Prijepoqu

Prva kwi`nica Najpotpunije svedo~anstvo o kulturnom `ivotu po~etkom XX veka u Prijepoqu i kwi`nici, pri dru{tvu „Sveti Sava”, daje nam Dimitrije Diko Zindovi} u svom se}awu Jedan listi} iz kulturne istorije Prijepoqa, napisanom povodom tridesetogodi{wice Srpskog pravoslavnog crkveno-pjeva~kog dru{tva „Sv. Sava”.*40 Ove godine navr{uje se trideset godina od osnivawa Srpskog pravoslavnog crkveno-pjeva~kog dru{tva „Sv. Sava” u Prijepoqu. Ovo dru{tvo u~inilo je veoma mnogo na prosve}ivawu svojih ~lanova i okoline. Posle svjetskog rata svoj rad, u ovom pravcu, dru{tvo je nastavilo pod imenom „^itaonica”, koja i danas postoji i ima dosta bogatu kwi`nicu. Prilikom ove tridesetogodi{wice smatram za potrebno da, bar u blijedim slikama,

Pogled na Crkvu sa parohijskom ku}om U woj je bila sme{tena prva kwi`nica *40. Sanxak (Prijepoqe), 34, 1. januar 1934, 6. Ovo Zindovi}evo se}awe bilo je povod pisawu ovog letopisa.

28


Vek biblioteke u Prijepoqu opi{em postanak i razvitak dru{tva „Sv. Sava” i da umjesto tamjana, sa ovo nekoliko rije~i okadim grobove wegovih preminulih ~lanova. Dru{tvo je osnovano 1904. godine. Osniva~i su bili uva`eni prota g. Jovan Gospi}, pokojni \or|e Jaki}, u~iteq i potpisati. Glavni ciq dru{tva nije bio pjevawe u crkvi, kao {to je glasila dru{tvena firma, ali nama osniva~ima bilo je stalo do toga da dru{tvo intimno ve`emo za crkvu, jer je ona kod nas tada bila centar na{eg narodnog `ivota i pod crkvenim krovom bili smo najboqe za{ti}eni od vlasti. Ideja osnivawa ovog dru{tva bila je vrlo dobro primqena me|u omladinom, te se odmah upisao prili~an broj mu{kih ~lanova. Od `enskih se u prvo vrijeme upisala samo g-|ica Stana Petrovi}eva, u~iteqica, (sada sa slu`bom u Beogradu) no docnije ih je bilo vi{e. Prvi pretsednik bio je prota g. Jovan Gospi}. Po{to je on dao ostavku za pretsednika je izabran g. Sreten Vukosavqevi}, a kad je g. Vukosavqevi} napustio Prijepoqe i oti{ao u Crnu Goru za pretsednika je do{ao potpisati. Za prvo vrijeme rad dru{tva sastojao se iz pripremawa za pjevawe u crkvi i prire|ivawe zabava, ~iji je prihod bio namewen iskqu~ivo za pomagawe siroma{nih u~enika-ca ovda{we srpske osnovne {kole. Po{to nije bilo spremnog horovo|e, koji bi predavao notalno pjevawe, pjevalo se bez nota, u dva glasa. Prve godine prire|ena je svetosavska zabava sa pozori{nim komadom „[aran” od Zmaja Jovana Jovanovi}a. Uspeh zabave, kako sa moralnog tako i sa materijalnog gledi{ta, bio je preko o~ekivawa povoqan. Gra|anstvo, sa malim izuzetkom, do tada nije imalo prilike da gleda pozori{ne pretstave, pa je bilo vi{e nego odu{evqeno. Od ~istog prihoda odmah je nabavqeno i razdijeqeno siroma{nim u~enicima-cama nekoliko pari ve{a, obu}e i odijela. U ovom pravcu dru{tveni rad kretao se za dvije godine. Docnije, dolaskom g. Sretena Vukosavqevi}a za pretsednika, dru{tvo je pro{irilo svoj delokrug rada. Kao jedan od glavnih ciqeva postavqa sebe dru{tveno i intelektualno obrazovawe svojih ~lanova. U tom ciqu osniva se dru{tvena kwi`nica. Temeq je udaren sa kwigama dobijenim na poklon, od pojedinih ~lanova. Zatim je nabavqena cjelokupna biblioteka Bra}e Jovanovi}a iz Pan~eva i nekoliko kola Srpske kwi`evne zadruge i Matice srpske. Kwige su dobijali ~lanovi besplatno a ne~lanovi su pla}ali pet krajcara mjese~no. Koliko je omladina bila `eqna kwige i voqna da se prosve}uje najboqe se mo`e vidjeti iz broja kwiga koje su uzimane na ~itawe iz kwi`nice. Bilo je vremena kad je broj izdatih kwiga prelazio preko pet stotina u jednom mjesecu. I mora se priznati, pozitivan rezultat nije izostao. (Podv. V.B.). Uprava dru{tva nije se ograni~ila samo na to. Svake nedeqe i praznika, kad nije bilo zabave ili pozoriz{ne prestave, bile su sjedeqke za ~lanove i wihove porodice. Ulaz je bio besplatan, a odr`avale su se u zgradi osnovne {kole. Na tim sjedeqkama ~itana su djela srpskih pisaca, dr`ana predavawa kako nacionalno-vaspitnog karaktera, tako i o lijepom pona{awu u dru{tvu, o ~uvawu narodnog zdravqa i o drugim korisnim stvarima. Naro~ita pa`wa, pak, poklawala se radu na ja~awu nacionalne svijesti i propa29


Vek biblioteke u Prijepoqu girawu ideje svoj svome. Davawu pozori{nih prestava, koje su, tako|e imale vaspitni karakter poklawano je dosta pa`we. Na svome repertoaru dru{tvo je imalo dosta komada. Ne mogu se sjetiti svakog komada ali znam da su davani ovi: [aran, \ido, Kir Jawa, Zla `ena, Beograd nekad i sad, Pod maglom, Knez od Semberije, Pokondirena tikva, Jazavac pred sudom itd. Sem ovih komada davani su i neki komadi, kratki u jednom ~inu koje je g. Vukosavqevi} naro~ito prevodio sa nema~kog. Poha|awe zabava sa koncertima kao i pozori{nih prestava gra|anstvo je smatralo kao neku du{evnu hranu te ih je rado posje}ivalo. Prve kulise za „ Dva cvancika” crtao nam je na{ zemqak g. Milan Mini}, sada arhitekta u Beogradu, a posle nam je skoro sve kulise radio, naravno besplatno, wegov brat pok. Milo{ Mini}, koji je kao |ak narednik poginuo u svjetskom ratu. Diletanti su postepeno ulazili u finese i tan~ine igre tako da su mirne du{e mogli igrati i pred publikom koja je navikla da gleda prave glumce. Radi ilustracije kako su igrali nave{}u ovaj slu~aj: Davali smo Kneza od Semberije. Naravno ovakve stvari bez znawa vlasti. Na tu prestavu ipak smo pozvali dva turska sanitetska oficira, lekara i apotekara. Obojica su bili Jermeni i na{i prijateqi. Ikoniju, majku Kneza Ive, igrala je g-ca Dara Bojovi}eva tako prirodno, da kad je ona iznijela iz ku}e ikonu i kandilo da proda za otkup robqa, oba oficira, i ako nisu znali srpski, gu{ili su se u suzama. Maskirawe je bilo tako|e dobro. Karakteristike radi napomiwem da je u jednom komadu, koje je g. Vukosavqevi} „so~inio”, iz Ko~i}evih pri~a „S planine i ispod planine” pok. Milun Kurtovi}, koji je igrao Bradaru, bio tako maskiran da ga ni wegova `ena nije mogla da prepozna. Dru{tvo je u svome radu imalo da se bori sa velikim te{ko}ama od strane turskih vlasti. Vi{e puta bili smo u opasnosti da policija ne bane u kwi`nicu pa kwige konfiskuje, a nas pohapsi, ali smo uvijek umjeli sretno izbje}i toj opasnosti. U takvim slu~ajevima kwige smo rasturali po ku}ama svojih ~lanova, da ih opet kad opasnost mine prikupimo. Bilo je slu~ajeva da smo ogwi{ta duboko raskopavali da bismo u rupu pod wim kwige mogli skloniti. De{avalo se da nam vlasti zabrane sakupqawe u {koli i pripremawe za zabavu. U takvim slu~ajevima mi smo se skupqali redom kod ku}a svojih ~lanova, gdje smo vr{ili vje`be iz pjevawa i probe pozori{nih komada. To smo ~inili pod izgovorom da su to doma}a sijela, na kojima se omladina veseli i zabavqa, kako se to u ono doba ~inilo. Jednom prilikom pred Svetog Savu onda{wi kajmekam (sreski na~elnik) zloglasni Nazmi bej, preko komesara policije, naredio nam je da salu u kojoj }emo davati zabavu ne smijemo ukra{avati sa srpskim trobojkama. Mi tvrdoglavi, kako nas je Bog dao, ne samo da tu naredbu nismo poslu{ali, nego smo pored sale u kojoj je davana zabava, i kapiju kroz koju se ulazilo u dvori{te, okitili trobojnim barja~i}ima, pa smo ~ak i samu zavjesu na pozornici, izradili u vidu srpske trobojke. Ovakva na{a drskost frapirala je i samog Nazmi beja, koji je zabavu posjetio, te ne samo {to nas nije kaznio, nego nam ni jednom rije~ju nije prebacio. Moram napomenuti da je rad dru{tva „Sv. Sava” u prvo vrijeme bio ometan 30


Vek biblioteke u Prijepoqu i od strane na{ih qudi, konzervativnijih. Ali blagodare}i svome solidarnom i konstruktivnom dru{tvo je uspjelo da i od tih svojih protivnika, me|u starijim elementima, stvori prijateqe. Me|usobni odnosi ~lanova u dru{tvu bili su bratski i prijateqski. Kad pomislim kako se danas, u doba kavaqerstva, dana{wa mlade` me|usobno ophodi, moram da za`alim za onim dobrim vremenom, kada je svaki od nas dru{tvenu ~lanicu smatrao kao svoju ro|enu sestru i u svakoj se prilici prema woj tako i pona{ao. Dru{tvo je u najve}em naporu svoje delatnosti imalo jednu dobru zamisao koju je htelo da ostvari. Htjelo je da podigne Narodni dom, zgradu sa jednom velikom salom za koncerte i pozori{ne prestave. Ova sala, prema projektu koji je bio izgra|en, imala bi pozornicu, mjesto za orkestar, lo`e i galerije i oko 250 sedi{ta. Imala bi jo{ dve prostorije za ~itaonicu i kancelariju. Crkvena op{tina bila je obe}ala zemqi{te, a mitropolit Ni}ifor dao blagoslov i odobrewe. Omela ga je sitna pakost nekih kojima je bilo krivo {to ideja za podizawe doma poti~e od ~lanova pomenutog dru{tva. {ta bi zna~ila jedna takva zgrada danas nije te{ko ocijeniti. Za vrijeme okupacije sva dru{tvena imovina opqa~kana je. Odnijete su sve kwige iz kwi`nice, kao i razni pozori{ni rekviziti, kulise, garderoba, koja nije bila mala, foteqe, stolice itd. Od svega ovoga, po oslobo|ewu, prona|en je samo jedan mali broj kwiga. Pri zavr{etku ovih sje}awa moram napomenuti i ovo: Posle proglasa ustava u Turskoj 1908 god. u politi~koj akciji vode}ih krugova na{eg nacionalnog pokreta u Skopqu zapa`eno je da su Srbi prijepoqski spretno i uspje{no vodili politi~ku akciju. [to je ta akcija vo|ena tako s uspjehom ima se blagodariti dru{tvu Sv. Sava, koje je svojim radom pripremilo teren za takvu akciju. D. Zindovi}

Ovo Zindovi}evo se}awe dragocen je podatak, ne samo o dru{tvu „Sveti Sava�, nego i o kulturnom `ivotu pravoslavnog dela stanovni{tva u Prijepoqu po~etkom XX veka. Vidimo dru{tvenu atmosferu, sukob generacija, kako se omladina organizovala i zabavqala. Dru{tvo je imalo dobar crkveni hor, orkestar, peva~ku i igra~ku grupu, guslare, deklamatore, ~itaonicu, izvodilo pozori{ne komade i stvaralo pozori{nu publiku. Dru{tvo je tada bilo i organizovana nacionalna institucija i narodna {kola. Zadivquje toliko `eqe za ~itawem i toliko pro~itanih kwiga. U parohijskoj zgradi, sa leve strane ulaza u portu, bila je ~itaonica gde je ~itana legalna {tampa na turskom i srpskom jeziku i ilegalna iz Srbije. Po{to je bilo malo pismenih qudi, novine su slu{ane: jedan bi ~itao, kad treba i prevodio, ostali slu31


Vek biblioteke u Prijepoqu

{ali. Moralo se paziti da ne bane ko nepo`eqan. [tampa iz Srbije se nije smela ~itati ni pred svim Srbima! Zindovi} nam ne daje podatke kad su skupqene kwige za kwi`nicu dru{tva „Sveti Sava”, koliko je i kojih kwiga imala, gde su bile sme{tene i kada je po~elo wihovo pozajmqivawe, ne pomiwe ni ~itaonicu. Iz wegovog se}awa se mo`e zakqu~iti i da je kwi`nica bila prikrivena delatnost Dru{tva. Znamo da je bila sme{tena u Parohijskom domu, koji je nedavno adaptiran za stan sve{tenika. ^iwenica da je kwi`nica formirana od prilo`enih kwiga, potvr|uje se da su gra|ani imali svojih kwiga, da su ih kupovali i ~itali. Kwige su bile dragocene jer ih je malo bilo, narod siroma{an, a mogle su se nabavqati s rizikom samo iz Srbije. Na `alost, potvr|uje se na{a nesre}a: taman se jedna generacija izbori za svoje ciqeve i postigne uspeh, stradawa i prevrati poni{te sve to i opet se po~iwe iznova.

* * * Da li je u Prijepoqu postojala kwi`nica ili ~itaonica dostupna zainteresovanim gra|anima pre 1904. godine? Za to nema potvrde, ali ima nagove{taja. Dr Mili} Matovi} tvrdi: „Pored biblioteke i ~itaonice (!) manastira Mile{eve i koja je kori{}ena za potrebe mile{evske mona{ke {kole, pred kraj XIX veka osnovana je i ~itaonica u Prijepoqu... Posle prijepoqske, osnivaju se ~itaonice i pri seoskim {kolama”.*41 Potvrda za ovu tvrdwu indirektno se mo`e na}i u osnivawu ~itaonice u Priboju. Ako je u~iteq Stevan Antonijevi} 1898. godine u Priboju mogao prikupiti kwiga za otvarawe ~itaonice, a pribojska crkveno-{kolska op{tina pretplatiti ^itaonicu na sva izdawa Srpske kwi`evne zadruge, onda su to mogli i prijepoqski u~iteqi i sve{tenici, u malo ve}oj kasabi.*42 Pri dru{tvu „Sveti Sava” morala je postojati ~itaonica, kad je ve} dobijalo novine i kupovalo ih. Sve to ukazuje na postojawe *41. Mili} Matovi}, Mile{evska {kola i {kolstvo Srbije, Prijepoqe, 1990, 64. *42. Faruk Dizdarevi}, Sto godina ~itali{ta u Priboju (1898-1998), Priboj, Zavi~ajni muzej, Dom kulture, 1998.

32


Vek biblioteke u Prijepoqu

~itaonice i kwi`nice u okviru ovog dru{tva, bar 1904. godine, ako ne pre. Kada su se koliko-toliko zadovoqile potrebe za osnovno{kolskim uxbenicima i stvoren sloj pismenih i {kolovanih qudi, moglo se misliti na kwi`nice, novine i kwi`are. Ne treba zanemariti emotivne uticaje iz Srbije i organizovane aktivnosti, najvi{e preko poverenika i |aka {kolovanih u Srbiji, koje su vodile masovnom otvarawu kwi`nica i ~itaonica. Jo{ 1881. godine Srbija je donela zakon o bibliotekama, najvi{e zaslugom ministra prosvete Stojana Novakovi}a. Sva ve}a i naprednija sela preko Zlatara i Zlatibora imala su ih od {ezdesetih godina XIX veka. Godine 1904. doneta su Pravila o narodnim kwi`nicama u Kraqevini Srbiji, kojima su utvr|eni glavni zadaci: da nabavqaju kwige i {tampu, daju ih ~lanovima i poma`u op{te obrazovawe. Kwi`nice i ~itaonice su nastajale na talasu novih politi~kih i socijalnih ideja, a u mile{evskom kraju vi{e na rodoqubivim ose}awima i prosvetnim potrebama. Mada nemamo sigurnih podataka o po~etku rada prve javne kwi`nice, mo`emo zakqu~iti da po~etkom XX veka u Prijepoqu postoje {kolska kwi`nica i kwi`nica sa ~itaonicom dru{tva „Sveti Sava�, postoje ~itaoci i svest o va`nosti kwi`nica. Postavqeni su su temeqi za kulturni preporod. Dvadeseti vek shvatan je i simboli~no, zato se ulazilo sa puno optimizma.

IZME\U DVA SVETSKA RATA (1918-1941) Dru{tvene i kulturne prilike O te palanke {to, ~esto, imaju sli~nost s grobom Batri} Marjanovi} Posle Prvog svetskog rata i stvarawa Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u oblasti Sanxaka (Ra{ke) slomio se ~itav jedan svet sa svojim vekovnim duhovnim i dru{tvenim poretkom. Bez puteva (u celom Sanxaku je bilo samo 5 km `eleznice) i privrede, etni~ki podvojen, iscrpen dugotrajnim nacionalnim i socijalnim previrawima, ratnim posledicama i bedom, te{ko se oporavqao i 33


Vek biblioteke u Prijepoqu

sporo napredovao. Sanxak je bio pojam zaostalosti i siroma{tva, jugoslovenski Sibir. Zbog sitni~avog lokalizma i surevwivosti, Prijepoqe, Priboj, Pqevqa, Nova Varo{ i Sjenica nisu uspevali ujediniti se oko zajedni~kih interesa. U prijepoqskom kraju je veliki deo stanovni{tva izginuo u ratovima, stradao u logorima i umro od zaraznih bolesti ({pawolske groznice, tifusa). Vrlo malo je bilo obrazovanih, stru~nih i bogatih qudi. Tehni~ki stru~waci i lekari su uglavnom bili stranci, a vi{i ~inovnici iz drugih krajeva dr`ave, bar prvih godina. Prema popisu iz 1921. godine srez mile{evski je imao 3.588 doma}instava, 18.968 stanovnika (10.761 musliman, 8.178 pravoslavnih, 23 rimokatolika, 6 evangelista. Za wih 18.940 materwi jezik bio je srpskohrvatski, 1 slovena~ki, 5 ~e{ki ili slova~ki, 1 poqski, 6 ruski, 2 ma|arski, 4 nema~ki, 8 turski, 1 drugi). Op{tina Prijepoqe je, u tri svoja naseqa, imala 3.327 stanovnika i oko 800 ku}a.*43 Po popisu 1931. godine mile{evski srez je imao 10 op{tina, 81 naseqe, 3.826 doma}instava, 23.018 stanovnika, 60% pravoslavnih, 40% muslimana. Nepismenih je bilo 75,98%, me|u `enama ~ak 92%. Od poqoprivrede je `ivelo 87,34% stanovni{tva, od industrije i zanatstva 4,85%, od javnih slu`bi, slobodnih zanimawa i vojske 2,84%, od raznih drugih zanimawa 4,87%.*44

Prema podacima Milivoja M. Savi}a Prijepoqe ima ukupno 3.200 stanovnika (op{tina 4.000), 180 trgovaca i 113 zanatlija. Privredno stawe malo se poboq{alo u odnosu na wegov izve{taj Ministarstvu iz 1914. godine. „Prijepoqe od prosvetnih ustanova ima ni`u gimnaziju, `ensku radeni~ku {kolu, pored nekolike me{ovite osnovne {kole. Od kulturnih ustanova ima peva~ko dru{tvo „Sv. Save”, koje je osnovato jo{ krajem pro{loga veka. Dru{tvo ima svoju gra|ansku ~itaonicu”.*45 (podv. V.B.) Izme|u dva rata {kolovawe je postalo jedinstveno i obavezno, pove}ao se broj pismenih koji po~iwu ~itati novine, poneki i kwige, pristi`u mladi qudi sa univerziteta. To malo intelektualaca ose}a se usamqenim i nemo}nim, nezadovoqni su, kriti~ki raspolo`eni prema dru{tvu i kulturnom ambijentu. Mogu}nost napredovawa i bekstva iz mrtve kasabe vide samo u politi~koj kari*43. Ilustrovani zvani~ni almanah-{ematizam Zetske banovine, Cetiwe 1931, 54 i 318 *44. Mom~ilo Isi}, Neke socijalno-ekonomske karakteristike mile{evskog sreza ize|u dva svetska rata, Mile{evski zapisi 2, 1997, 285. *45. Milivoje M. Savi}, isto.

34


Vek biblioteke u Prijepoqu

jeri: „poslanik ili ni{ta”. Razila`ewe sa predratnom generacijom i sredinom je toliko da se u listu Sanxak polemisalo treba li nam toliko inteligencije! U novinama nalazimo wihova jadikovawa {to nema biblioteka i kwi`ara ili {to su zapu{tene. Do 1930. godine u srezy je bilo 15 osnovnih {kola (do 1941. ukupno 21) sa 37 odeqewa i 1350 u~enika. Pet {kola je po uslovima za rad svrstano u dobre, ~etiri u osredwe, {est u lo{e. Ni`a gimnazija je u 4 odeqewa imala 123 u~enika i 9 nastavnika; @enska zanatska {kola 15 u~enica i jednog nastavnika, Op{ta zanatsko trgova~ka ({egrtska) {kola 42 u~enika i 5 nastavnika.*46 Izme|u dva rata radila je ni`a medresa, pored xamije u [arampovu. Pojedini muslimani su poha|ali istovremeno gimnaziju i medresu, ili i{li samo na ~asove veronauke. Nismo nai{li na svedo~anstva koliko je stvarno doprinosila op{tem obrazovnom nivou svojih u~enika i uticala na sugra|ane.*47 Kao istaknutiji intelektualci isti~u se Sejfudin Sejfo [ehovi}, profesor veronauke i turskog jezika u pqevaqskoj i prijepoqskoj gimnaziji, profesori u Medresi Murat Suki}, Mustafa Hoxi}, ]amil ^i~i}, Salih Dlaki}, Rizo Meli}.

Prijepoqe je bilo sedi{te prosvetnog referenta i {kolskog nadzornika za mile{evski, pribojski i novovaro{ki politi~ki srez. U srezu su postojale ~etiri pravoslavne crkve, jedan manastir, devet sve{tenika i protojerej Danilo S. [iqak, sedam xamija i sedam muftija, {erijatski sreski sud (stare{ina Salih Dlaki}, pisar E{ref ^avi}), ~etiri narodne kwi`nice i ~itaonice, jedanaest dru{tava i zadruga. Od dru{tava pomiwu se jo{ Prosvetno dru{tvo, Podmladak Crvenog krsta, sa mesnim odborima u V. @upi, Ivawu, Seqa{nici, Esnafsko (trgova~ko i zanatlijsko) udru`ewe, Zemqoradni~ka kreditna zadruga, koje su osnovane i u Vinickoj, Ivawu, Mile{evu, Brodarevu i Seqa{nici, Sokolsko dru{tvo, sa ~etama i u nekoliko sela, Mesni odbor „Jadranske stra`e”, Sportsko dru{tvo „Polimqe” („Kara|or|e”, 1925), Streqa~ka dru`ina (1932), Planinarsko dru{tvo (1936). Popularne su bile i sokolske priredbe, a od tridesetih godina fudbal dobija najvi{e poklonika.*48 Nekoliko devojaka igralo je hazenu. *46. U Statisti~kom pregledu o sredwim {kolama Kraqevine Jugoslavije za {kolsku 1927/1928. godine stoji da je od ukupno sedam nastavnika Gimnazije pet nestru~nih. Od 1930. godine direktor je ~uveni Dragi{a Bori~i} (1887-1944). Vidi: Dragi{a N. Bori~i}. Ispod Komova. Sabrani kwi`evni radovi. Priredio Dobrilo Aranitovi}, Berane 1997. Upraviteq `enske zanatske {kole je bio \or|e Andonovi}, stru~na u~iteqica Slavka Stani}. Upraviteq Op{te zanatsko trgova~ke {kole Jovan Spasi}, vnici Dejan Popovi}, Aleksije Karavajev, Milosav Pu{owi} i Apostol Adamovi}. *47. U kwizi Gajret 1903 -1928, Sarajevo, Izdawe Glavnog odbora Gajreta, 1928, na strani 97. citiran je Ahmed Kreso: „... sadawe medrese nisu ni{ta drugo nego dembelhane”. *48. Prvu fudbalsku loptu u Prijepoqe doneo je 1920. godine iz Londona student Bo`o Stevovi}, sin Sava Stevovi}a. On je osnovao i fudbalski klub.

35


Vek biblioteke u Prijepoqu

Kulturni `ivot u Prijepoqu promenio se u odnosu na predratni utoliko {to je vi{e srbiziran, pove}ao se uticaj Beograda i Srbije, ali su pro{irene privredne i kulturne veze i sa drugim centrima Jugoslavije. Prijepoqci se {koluju u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Skopqu, ~ak i u Be~u, Pragu i Parizu. Brojniji prosvetni radnici, ~inovnici, studenti i |aci doprineli su mewawu dru{tvenog `ivota i podizawu kulturnih potreba. Zahvaquju}i Aleksandru Deroku („Na svetim vodama Lima”) i drugim istra`iva~ima, otkrivano je u siroma{nom Polimqu bogato kulturno nasle|e, ve}im delom u ru{evinama. Uslovi za odvijawe kulturnih i zabavnih delatnosti bili su lo{i. U ratu i austrijskim akcijama spaqivawa }irili~nih kwiga uni{tene su kwige, instrumenti i rekvizite, nije bilo sala ili ve}ih prostorija ni za diletantske (amaterske) priredbe, zato je dr Aleksa Stani{i}, senator Zetske banovine, pokrenuo 1932. godine gradwu doma kulture, ali to nije ostvareno. Nai{le su te{ke godine svetske ekonomske krize. Pred rat po~ela je gradwa Sokolskog doma, gde je stari Bioskop, ali je izbila finansijska afera (Ko polapa pare od Sokola?) i ostao nedovr{en.*49 Za potpuniju sliku dru{tvenog i ekonomskog `ivota ne mogu se zaobi}i brojne kafane, hanovi i hoteli.*50 Ve~erwe zabave i pozori{ne predstave najvi{e su se odr`avale u Veseli~i}a „Kasini” i kasini „Sokolskog doma”, ali i u prostorijama kulturnih dru{tava i kafanama. Po~iwale su obi~no prigodnim govorom ili predavawem, nastavqane popularnim „vrapcem”, koji se sastojao od ske~eva, {aqivih i satiri~nih stihova, i muzi~ko-folklornim ta~akama. Zimi su prire|ivana ku}na posela. Omladinci su pravili i zidne novine *49. Dom kulture se nalazio u zgradi gde je posle Drugog svetskog rata bila fiskulturna sala, DTV „Partizan”, zatim Internat i U~iteqska {kola *50. U Almanahu Zetske banovine pomiwe se pet hotela, sa ukupno 29 soba („Jadran”, „Sanxak”, „Zagreb”, „Sokolica”, „Beograd”). Pomiwu se hoteli „Korzo”, „Lim”, Krpovi}a hotel „Jugoslavija”, „Mini}a han”, „Obu}inina kafana”, „Kasina” (Veseli~i}a), kafana „Lovac”, „Crkvena kafana”. Pomiwu se jo{ Haxagi}a, Ra{idagin, Haxipetrovi}a, ^antrin (Bimbov), Selmanovi}a, Ha{imbegovi}a i Hasanagi}a hanovi. Neki od hanova i kafana u wima mewali su vlasnike i imena.

36


Vek biblioteke u Prijepoqu

koje su nazivali t a x. U upotrebu ulazi re~ m a t i n e - prepodnevne ili predve~erwe priredbe i zabave za |ake. [kole i srpsko stanovni{tvo redovno su obele`avali Savindan kulturnim programom, a muslimani bajramske praznike. Politi~ke stranke su, tako|e, prire|ivale svoje manifestacije i zabave. Gra|anska ~itaonica je svojim obrazovnim programima, predavawima, i kwi`evnim ve~erima, ~esto dodavala muzi~ke i zabavne ta~ke. Letwim zabavama u gradu ton su davali {kolarci na strani, kojima su se pridru`ivali mladi ~inovnici i kalfe. Emancipovaniji, oni su donosili druga~ije pona{awe, modernu ode}u, nova znawa, kwige i re~i, nove zabave i igre, {etwe korzoom mladi}a i devojaka, kupawa na Limu, jo{ odvojena i bez posebne opreme za kupawe, bar {to se me{tana ti~e. Popularna je bila „Milet ba{~a” na levoj obali Lima. Ovi istrgnuti podaci i imena navedeni su radi boqe orijentacije o ekonomskom stawu grada i op{tine, kao okolnostima u kojima se odvijao kulturni `ivot, pa i bibliote~ki. Prijepoqe nije bilo ekonomski mo}na i dinami~na sredina, ali je ipak postepeno izrastalo u varo{ sa va`nim dr`avnim slu`bama i slojem imu}nijih qudi. Najsvetlija ta~ka u kulturnom `ivotu Prijepoqa bio je list Sanxak, koji je izlazio {est godina, sa prekidima i promenama imena, zbog zabrana.*51 Vlasnik i urednik bio je Milivoje P. @ugi}, a Sreten Vukosavqevi} inspirator, listu davao kriti~ki ton. U listu su sara|ivale istaknute li~nosti, od u~iteqa do profesora univerziteta. Deklarisao se kao „list za kulturno i ekonomsko podizawe Sanxaka”, i „list za politi~ka, kulturna i ekonomska pitawa Sanxaka”. Surova stvarnost seqa~kog `ivota mu je u o~ima i du{i. Zalagao se za socijalnu pravdu i ukazivao na opasnost od fa{izma. *51. Sanxak je izlazio petnaestodnevno od 1. februara 1932. do 1. avgusta 1934. godine; od 1. jula 1935. do 1. februara 1936. godine pod imenom „Ra{ka”; od 1. novembra 1937. do 1. januara 1938. godine kao Novi Sanxak.

37


Vek biblioteke u Prijepoqu

Milivoje @ugi} je 1936. godine najavio izlazak u Prijepoqu „lista za odbranu seqa~kih interesa Seqa~ko slovo.*52 (Na istoj strani najavquje se i skori izlazak iz {tampe „Sanxa~kih hi}aja”). Kad se danas prelistava zadivquje poznavawe narodnih potreba, posve}enost interesima ovog kraja, sadr`ajnost i kultivisanost novina. Iz Sanxaka saznajemo o kulturnom `ivotu Prijepoqa i mile{evskog kraja izme|u dva svetska rata, pa i o kwi`nicama i ~itawu.*53 Na wegovim stranicama i kwiga je dobijala va`no mesto jer je za ekonomsko i kulturno uzdizawe Sanxaka bila nezaobilazna. ^esto se preporu~uju kwige i obave{tavaju ~itaoci o „Nolitovim” izdawima. Milan Teri} se zala`e za izgradwu zadru`nih domova, u ~ijim bi salama bilo mesta za predavawa, koncerte, pozori{ne predstave, sokolske ve`be, zadrugarske sastanke i da slu`i za ~itaonicu. Od inteligencije se vi{e tra`ilo da doprinese preporodu sela.”Inteligencija mora do}i i nau~iti seqaka da kulturno radi i sebe prosve}uje... Zadruge bi jedan deo dobiti davale na kulturno podizawe sela, a prihod od koncerata, pozori{nih prestava i ostalih priredaba na nabavku kwiga, instrumenata, kao i da {aqu bar po jednog mladi}a sa sela da izu~i horsko pevawe i glumu, da bi vodio pozori{te i hor na selu.” Isti autor u ~lanku ^itaonice na selu*54 pi{e da selo mora i samo povesti brigu o sebi i grupisati se oko „~estite neokaqane stranke narodne inteligencije”. „Da selo na|e svoj put potrebno je da ~ita... Potrebno je da se osnivaju ~itaonice na selu. Potrebno je da se stvaraju sredstva da se kwige mogu kupiti. Ja predla`em da svi dr`avni i privatni slu`benici ula`u 1 50 din. mese~no u Fond za kulturno podizawe sela... Godinu dana kuluka za na{e selo - nije mnogo”. Nepotpisani autor u ~lanku Za kulturu {irokih masa objavquje pravi politi~ki i socijalni manifest, pozivaju}i se i na *52. Ra{ka, 1. februar 1936, 4. *53. O kultyrnim temama u listu Sanxak vidi: Vujica Bojovi}, „Listi}i” iz kulturne istorije Prijepoqa, Polimqe, 29. mart - 26. april 2002. *54. Milan Teri}, ^itaonice na selu, Novi Sanxak, 3, 1938, 1.

38


Vek biblioteke u Prijepoqu

„pedago{ke misije” koje je 1931. godine uvela republikanska vlada u [paniji : „Ho}emo kulturu za sve, a u prvom redu za one koji se najvi{e mu~e i najvi{e rade... Ho}emo da se proizvodi tehni~ke i duhovne kulture ne nagomilavaju samo po gradovima, nego da se raznose ravnomerno po svima selima, svuda gde `ive i rade qudi. Ho}emo ne samo jednakost na hartiji, nego stvarno ravnopravno u~e{}e sviju u kulturi. Tra`imo za selo kao i za grad elektriku, radio, bioskop, pozori{te, muziku, pesmu, sliku, dobar stan, kupatilo, kaldrmu i sve ostalo. Ho}emo da selo bude svetlo i veselo, da u~estvuje u punoj meri u kulturnom napretku i duhovnom `ivotu, da svako selo ima svoj z a d r u ` n i ili k u l t u r n i d o m, kao spona sa op{tim kulturnim `ivotom ostalog ~ove~anstva...”*55

Nad ovakvim optimizmom i idealizmom mo`emo se samo setno osmehnuti. Ideje je te{ko bilo ostvariti u ovda{wim varo{icama ili vojvo|anskim selima, kamoli u sanxa~kim selima. Kao i u drugim dru{tvenim sferama, postoji veliki raskorak izme|u deklarativnog govora o zna~aju kwige (obrazovawa, kulture, stvarala{tva) i stvarnog u~inka. Ove ~iwenice treba imati na umu kad se govori o razlozima za{to kwiga i ~itawe nemaju dubqeg korena i za{to je kraj koji se naziva Sanxak zaostalaiji i nerazvijeniji. Neporeciva je ~iwenica da su obrazovanija, na~itanija, dru{tva bila i ekonomski uspe{nija.

Gra|anska ~itaonica Potreba za kwigama ipak je rasla, ali za ve}inu stanovnika kwige i novine su nedostupne. Zato se po~iwu otvarati {kolske kwi`nice i narodne ~itaonice pri kulturno-prosvetnim dru{tvima. Malo znamo o wihovom osnivawu, lokaciji, radu, fondovima, ~itaocima i qudima koji su ih odr`avali svojim novcem i prosvetiteqskim uverewem. Zametak Narodne ~itaonice ili Prijepoqske ~itaonice bila je, 1904. godine, „dru{tvena kwi`nica” Srpskog pravoslavnog crkvenog pjeva~kog dru{tva „Sveti Sava”. Na primerku zbornika „Almanah Jadranska stra`a” za 1926. godinu nalazimo otisnut okrugli pe~at na kome je ispisano: PRIJEPOQSKA ^ITAONICA PRIJEPOQE, a unutra jo{ rukom: S g. Br. 585. *55. Ra{ka, 4, 1935, 2.

39


Vek biblioteke u Prijepoqu

Prvo je nastalo 1920. godine Omladinsko dru{tvo „Podmladak”, pa su iz wega izdvojeni „Sloga” i „Napredak”. Objediwavawem „Prijepoqske ~itaonice”, Prijepoqskog omladinskog dru{tva „Podmladak” i Prijepoqskog omladinskog dru{tva „Sloga”, aprila 1925. godine, nastala je Gra|anska ~itaonica „Napredak”, sredi{na kulturna institucija u gradu, otvorena za s v e gra|ane. Jedina dostupna nam kwiga iz we je „Politi~ka pro{lost Hravata” Vasa ^ubrilovi}a, (Beograd, Politika, 1939. godine), na kojoj je otisnut okrugli pe~at sa tekstom: GRA\ANSKA ^ITAONICA „Napredak” Prijepoqe. Na koricama je mastilom napisano: Br. 632, a na naslovnoj strani je preko te cifre stavqena nalepnica.*56 Po pe~atima na kwizi „Pute{estvije po Serbiji”, kwiga druga, Joakima Vuji}a (Srpska kwi`evna zadruga, 1902, kw. 72) mo`e se videti istorija prijepoqskih kwi`nica i ~itaonica. Na 206. stranici je otisnut ovalni pe~at sa tekstom: Srpsko pravoslavno crkveno pjeva~ko dru{tvo „Sv. Sava” u Prijepoqu, {to je retko materijalno svedo~anstvo o postojawu kwi`nice pri Dru{tvu. Na III strani nalazi se okrugli pe~at: Prijepoqsko omladinsko dru{tvo Podmladak 1920. g., a ispod pe~ata mastilom ispisano: Dobrila Mini}eva u~. VII raz. gimn. Br. 12. Napisano je jo{, drugim mastilom, IVa 35. Na zakori~ju je {tambiq: Prijepoqsko Omladinsko Dru{tvo „Podmladak” Br. . . . 19 . . . god. Prijepoqe i rukom popuweno: 177 i 22 (1922). Ispod je pe~at Gradske narodne kwi`nice i ~itaonice „Vuk Karaxi}” Prijepoqe, inv. br. 1691. Na koricama je {tambiq: Prijepoqsko Omladinsko Dru{tvo „NAPREDAK” Br. (361), Prijepoqe . . . 192... Ispod je crvenom olovkom napisana signatura 126/d. Na V i 111 strani stoji ovalni pe~at: Prijepoqsko Omlad. Dru{tvo „Napredak” Osnovano 1920. g. Prijepoqe. Na kwizi „Dela Dositeja Obradovi}a” (peto, dr`avno, izdawe Kr. srp. dr`. {tamparije, Beograd 1911), otisnuta su na naslovnoj strani ~etiri pe~ata: tri „Napretka” i jedan „Podmlatka”. Na istoj strani je rukom ispisano: „na dar biblioteci „Podmladka” Jak{a Bogdanovi} stud. fil”. Prelepqen inventarni broj ukazuje da je kwiga preinventarisana. Ako su *56. Poklon Biblioteci od Mi{a, Rastkovog, Veseli~i}a iz Beograda, posredstvom Olivera Cvijovi}a.

40


Vek biblioteke u Prijepoqu fondovi objediweni u Gra|anskoj ~itaonici „Napredak”, trebalo bi da je stavqen i wen pe~at i broj. Mo`da se podrazumevalo da je ona naslednik Omladinskog dru{tva „Napredak”.

Prema kazivawima Ahma [ehovi}a i Quba Poli}a Omladinsko dru{tvo „Podmladak” imalo je prostoriju u Vakufu, blizu Sahat-kule, gde }e posle rata biti „Servis”. Dru{tvo je imalo ~itaonicu, dramsku sekciju, tambura{ki orkestar i kinoprojektor dobijen od Ministarstva prosvete. Po{to nije imalo struje, poku{avali su slike dobiti uz pomo} automobilskih farova. Osniva~ i pokroviteq „Podmlatka” bila je Demokratska stranka, Sreten Vukosavqevi} i intelektualci iz porodice Bogdanovi}, sa kojima je i rodbinski povezan. U Dru{tvo su ukqu~eni muslimani, vidi se to i na sa~uvanim fotografijama orkestra. Prostorije „Sloge” nalazile su se u centru grada, gde je sada uprava Komunalnog preduze}a „Lim”. I ovo je dru{tvo imalo ~itaonicu. Na ~asopisu „Zdravqe”, Beograd 1920. godine, stoji {tambiq: PRIJEPOQSKO OMLADINSKO DRU[TVO „SLOGA” Br.......... Prijepoqe ............192...., a na okruglom pe~atu ispod: Prijepoqsko omladinsko dru{tvo „SLOGA”. „Sloga” je bila radikalska. Advokat Vasilije Vaso Zindovi} je tom dru{tvu slao kwige iz Beograda. Pored ~itaonice, dru{tvo je imalo sportsku, diletantsku i muzi~ku sekciju. Najpoznatije je bilo po sportskoj sekciji. Neko od ovih dru{tava igralo je Molijerovu komediju „Na silu lekar” („Uobra`eni bolesnik”). Sa~uvana je fotografija sa premijere 8. januara 1928. godine.*57 Sli~ne sadr`aje rada imalo je i muslimansko dru{tvo „Gajret”, u zgradi pored jaza. ^itaonice su se takmi~ile koja }e vi{e kwiga nabaviti. Najvi{e novca su prikupqale od dobrovoqnih priloga i ulaznica na priredbama i utakmicama.

Do tridesetih godina Gra|anska ~itaonica se nalazila u parohijskoj zgradi, koja je ustupqena Hipotekarnoj banci,*58 pa je preme{tena u malu crkvenu ku}u preko puta dana{we Po{te (prodavnica „@itarica” Bogdana Doskovi}a). Iako skromno name{tena, sa nekoliko stolova i klupama umesto stolica, bila je uredna i va`ila za kulturno mesto. Kafanu je dr`ao Niko *57. Polimqe, 2056, 3. jun 2003, 5. *58. Dr`avna hipotekarna banka osnovana je 1933. godine. Posle Drugog

svetskog rata u woj je radila Komunalna banka. Nedavno je adaptirana za stan sve{tenika. 41


Vek biblioteke u Prijepoqu

I ovde je pred Drugi svetski rat bila Gra|anska ~itaonica. Kratko, i posle Drugog svetskog rata.

Tripkovi} zvani Tra{o, ratni invalid, a wegova `ena Jela uslu`ivala je goste kafom, ~ajem i oran`adom. U woj su se mogle pro~itati novine i pozajmiti kwige. Kao zgrada u kojoj je bila ^itaonica pomiwe se i crkvena kafana, preko puta Crkve, gde je sada mesara. (Upam}ena je i Magda Melentijevi}, koja je u svojoj kafani pored @ivkovi}a ku}e imala kwiga). O radu ^itaonice saznajemo iz molbe u~iteqa \or|a Andonovi}a, predsednika Upravnog odbora Prijepoqske ~itaonice, koju je 29. avgusta 1925. godine uputio Ministarstvu prosvete, Odseku za narodno prosve}ivawe. U woj se sa`eto iznosi pregled rada: U varo{i Prijepoqu, obl. U`i~ka, postoji Narodna ^itaonica od aprila 1920. godine. 42


Vek biblioteke u Prijepoqu

Prijepoqska ^itaonica od svoga osnivawa pa do danas pokazala je vrlo lepe rezultate na poqu narodnog prosve}ivawa prire|ivawem zabava i drugih sastanaka, na kojima su davani razni popularno-zabavni komadi i dr`ana korisna predavawa. Ova kulturno-prosvetna ustanova do danas je sa velikim naporom odr`avana, i upravni odbor i sada upotrebqava svu svoju voqu da ^itaonicu odr`i. Me|utim, zbog malog broja ~lanova - ima ih oko 70, trud upravnog odbora ne mo`e biti dovoqno nagra|en, jer ~lanskim ulozima nemogu}e je i daqe nabavqati svojim ~itaocima korisne kwige, te je ova korisna i tako potrebna ustanova u najzaba~enijem na{em kraju zv. Sanxak dovedena je u pitawe. Kolika bi {teta bila za narodno prosve}ivawe, mislim da nije potrebno dokazivati. Na osnovu svega gore izlo`enog, meni je ~ast, kao predsedniku ~itaonice, u~tivo zamolim Ministarstvo Prosvete za pove}u pomo} u novcu.*59 Ministarstvo prosvete je Narodnoj ~itaonici 3. septembra 1925. godine dodelilo 2.000 dinara pomo}i. Sli~na molba Ministarstvu prosvete, koju su potpisali predsednik ^itaonice Sreten M. Vukosavqevi} i sekretar Milosav Pu{owi},*60 upu}ena je 30. septembra 1931. godine: Gra|anska ~itaonica „Napredak” ve} deset godina radi na narodnom prosve}ivawu u ovom kraju. U tom ciqu je odr`ato oko dvadeset predavawa po selima sreza Mile{evskog, Pribojskog, Novo Varo{kog i Belo Poqskog, a u samoj varo{i Prijepoqu oko trideset predavawa. Pored ovog ~itaonica nabavqa kwige i ~asopise i tako omogu}ava publici da prati sve kwi`evne i kulturne pojave. Do sada se u samoj kwi`nici nalazi preko hiqadu brojeva odabranih dela a pored ove kwi`nice ~itaonica je uredila svoje kwi`nice i po selima i u ovda{woj bol*59. Ministarstvo prosvete Kraqevine Jugoslavije, Narodne kwi`nice i ~itaonice, Arhiv Jugoslavije, fond 66, fasc. 2283, 2151 LI-RA. *60. Na {tambiqu urezano je: PRIJEPOQSKA ^ITAONICA, BR. 19 /PRIJEPOQE, a rukom je dopisano „Napredak”, 15 (broj akta), 31 (1931),Mile{evski, Zetska.

43


Vek biblioteke u Prijepoqu

nci. Za ovakav rad materijalni prihodi su veoma mali, te ~itaonici „Napredak” je ~ast zamoliti Ministarstvo da joj uka`e svoju pomo} bilo u novcu ili u kwigama da bi mogla produ`iti svoj rad u ovim zaba~enim krajevima).*61 Ve} 2. oktobra ^itaonici je dodeqeno 30 kwiga, a 22. oktobra su poslate iz magacina, sa navedenim naslovima.*62 Ne znamo kakav je bio fond kwiga ^itaonice, ali ga ovaj dare`qivi poklon nije mnogo obogatio. Mo`emo pretpostaviti da su svestrani delatnik Sreten Vukosavqevi}, profesor Milosav Pu{owi} i grupa aktivnijih li~nosti koje su rukovodile^itaonicom predano radili. Na predavawima, usmenim novinama, ~itala~kim kru`ocima gra|ani su obave{tavani i podu~avani, ali i pripremani za ~itawe i dola`ewe u biblioteku. Ne~itawe nije uslovqeno samo velikom nepismeno{}u, kakva je vladala u na{em kraju, nedostatkom kwiga, usmenom kulturom i siroma{tvom. Batri} Marjanovi}, profesor iz Berana, u op{irnom tekstu Jedna neuvi|avnost zvoni na uzbunu {to se u Sanxaku i Crnoj Gori ne ~ita. Za wega je to jedno od „na{ih zala dana{wice” i „tragika” jer je kwiga mo}no oru`je napretka i poznavawa savremenog sveta, jedini na~in da presko~imo provaliju izme|u pro{losti i sada{wosti: To tim pre {to je u dana{we doba kwiga postala simbol `ivota, ~ovekove akcije, du{e. Svakodnevno uvi|amo da je `ivot bez kwige nemogu}, da je postala ravna hlebu... Danas kada izlazimo iz patrijarhalnog `ivota izlazimo u moderan, savremen, najvi{e nam treba kwiga. Ovo doba prelazi iz staroga u novo doba ne sme se ni zamisliti bez kwige. Nisu nam dovoqna vrela pro{losti za `ivot. Od staroga treba uzeti ono {to je dobro, a *61. Arhiv Jugoslavije, isto. *62. To su: 1. Ko je prete`niji ~ovek ili `ena, 2. Kroz `ivot i kwige 3. Lazarica, 4. Jubilarni zbornik I(Jadranske stra`e ?), 5. Jubilarni zbornik II, 6. Jubilarni zbornik III, Na{e pobede, 8. Jugoslovensko selo i Sokolstvo , 9. Srpske narodne tu`balice, 10. Moravske davorije, 11. Sa sedla i samara, 12. Urezane istine, 13. ^udesni kutovi, 14. Raspe}e i vaskrs Srbije, 15. [uma i selo, 16.Krv ~etnika, 17. Srpske osnovne {kole u Vojvodini, 18. Da li je ~ovek slobodan, 19. Trenuci i raspolo`ewa, 20. Zagonetka o Strahini}u, 21. Kosovo, 22. Izabrane pesme V. Ili}a Mla|eg, 23. Metodi~ko uputstvo, 24. Muzi~ko delo na{eg sela, 25. U magli, 26. Svetle ti{ine, 27. Li{}e peva, 28. Starac Pribislav, 29. Julijska krajina, 30. Opsada Jedrena.

44


Vek biblioteke u Prijepoqu od novoga napredno i pametno. To oboje treba spojiti i imati ne{to. Narodi koji su na tekovine pro{losti nastavili novo imaju istinitu kulturu. Ko to nema, taj luta. Na{a tradicija ne sme nam biti jedina literatura. Vitez u oklopu te{ko }e upravqati traktorom. Krajwe je vreme odbaciti prazno pretresawe sto puta prepri~ane stvari iz pro{losti, i isto tako, krajwe je vreme baciti ~e{qawe karata po na{im palankama. Kod nas, obi~no, razonoda prelazi u glavno zanimawe, a karte najmiliji prijateqi.

Marjanovi} uo~ava karakteristi~nu atmosferu palana~ke u~malosti, uobra`enosti, samozadovoqstva, ispraznog `ivota, opsednutost pro{lo{}u kao „istorijom” i „filozofijom”, u vreme nezapam}ene svetske ekonomske krize: Bistrina kojom se odlikujemo ~ini da verujemo u sebe, u svoje znawe (mada ne veliko) a kada malo boqe zagledamo u su{tinu stvari moramo se razo~arati. Ta mi, ne samo da savremeno ne radimo, ve} savremeno i ne mislimo, a misao je mati delawa. Moglo bi se re}i da je kwiga skupa i da se te{ko do we dolazi. To je surova istina, ali, kada bi neko zagledao koliko se popije u na{im palankama, a koliko prokocka, morao bi do}i do zakqu~ka da }e i najskupqu kwigu kupiti lako, kao od {ale.*63 Sedamdeset godina posle nema se mnogo oduzeti. Susre}emo se sa sli~nim dru{tvenim i kulturnim raskorakom sa svetom i budu}no{}u. ^e{qawe karata po kafanama zamenile su kladionica i tombola, isprazno pri~awe zurewe u televizor i igrawe talpina po ku}ama.

Dva meseca kasnije u kratkom nepotpisanom ~lanku Jedna preporuka nalazimo dragocene podatke o prijepoqskim ~itaonicama i ~itaocima : Prijepoqska Gra|anska ~itaonica „Napredak” priredila je 12. januara t.g. Ko~i}evo ve~e. Pretstavqan je „Jazavac pred sudom”, odr`ano predavawe o Ko~i}u, otpevan o nekoliko bosanskih pesama. Ve~e je uspelo. Ovim povodom ho}emo da obratimo pa`wu na rad Gra|anske ~itaonice. Ova stara ustanova se stalno i ako sa skromnim i nejednakim uspehom bori sa nemarom i nerazumevawem svoje okoline. Postala stapawem tri agilna kulturna dru{tva „Podmlatka”, „Sloga” i „^itaonice” - ona ve} godinama prire|uje analfabetske te~ajeve, cele cikluse javnih predavawa, kwi`evne ve~eri, zabave i igranke. Odr`ava dobro ure|enu *63. Sanxak, 17, 1. januar 1933, 6 -7.

45


Vek biblioteke u Prijepoqu

~itaonicu i ima javnu biblioteku, probranu i bogatu, bez sumwe najboqu u Sanxaku (podv. V.B.). @ali Bo`e biblioteka se ne iskori{}ava dovoqno. Naro~ito {kolovani qudi malo uzimaju kwige na ~itawe. Oni mawe {kolovani i uzimaju nekoliko, a oni sa vi{im {kolovawem skoro ni malo. Du`nost nam je, kao javnog glasila, da preporu~imo biblioteku Gra|anske ~itaonice svima, a naro~ito seoskim u~iteqima i sve{tenicima naro~ito. Wima su dati specijalno povoqni uslovi za uzimawe kwiga na ~itawe. ^lanarina je samo pet dinara mese~no.*64 Zanimqivo je to {to se u ~lanku Jedna neuvi|avnost ne `ali na materijalne uslove i nedostatak kwiga, nego na nedostatak `eqe za ~itawem, i to me|u naj{kolovanijim. Zna~i da je tada, kao i danas, rad biblioteka u su{tini zavisio od interesovawa i potreba gra|ana, a ne od prostorije i broja kwiga. O toj „vrlo `alosnoj ~iwenici� kriti~ki je pisao jo{ jedan Prijepoqac, kwi`evnik Vladislav Veselinovi} Tmu{a: NE[TO O DANA[WOJ PRO\I KWIGA Konstatovati da se malo ~ita, ili boqe re}i, da se sad nimalo ne ~ita, suvi{no je, kao {to je suvi{no i obja{wavati i tra`iti uzrok za{to se sad dobre stvari nikako ne ~itaju. Uzaludno je, ~ini mi se, i potresati ~itala~ku publiku da je probudimo iz te ~udnovate posleratne letargije, apatije, neinteresovawa, ili ma kako se zvalo to nemilo stawe. Uzaludno je ubrizgavati ikakva sredstva da qudi bar pogledaju na kwigu, ako ne}e da zavire u wu. Ali iako je sve tako ipak ne treba skrstiti ruke i pustiti sve udesu. Iako se mo`e re}i da je sa stagnacijom kulture nastao zastoj i u kwi`evnosti, ipak to ne zna~i da se kulturni proces mo`e i da zaustaviti za uvek. Taj to~ak }e ipak jednom, kad tad, morati da krene napred, ali taj novi polazak mogao bi da zna~i i jedno opasno skretawe. Na`alost, mi ve} sad mo`emo da nazremo ne{to nemilo u tom pogledu , jer i ako se javqa interes za lektiru, on je, kanda, iza{ao iz svog predratnog to~ila. Rat je navikao qude na ono senzacionalno u novinama, na ne{to trenutno. On je tu novinarsku lektiru tra`io ili da bi na{ao utehe, ili da zadovoqi svoju qubopitqivost. Sad se, kanda, ta ~itala~ka publika povodi opet za sli~nim stvarima. I dok je pre rata i jedan hamal relativno vi{e idealisao nego {to danas ideali{e jedan prose~ni idealista, danas, u glavnom, od tog idealisawa ne mo`e vi{e biti ni re~i. ^itala~*64. Sanxak, 19, 1. mart 1933, 3.

46


Vek biblioteke u Prijepoqu ka publika kakva je ona sad, ne}e vi{e da se bavi analizirawem i problemima. Sad se tra`i ne{to lako, povr{no. Ne{to {to ~itaoca ne mora ni najmawe da zamori, nego samo da ga zabavi, nasmeje, ili da mu nategne `ivce, koji su kroz celo vreme rata bili vi~ni da primaju takvu „du{evnu hranu”. ^itala~ka publika kao da jo{ nije osetila potrebu da se vrati u svoje predratno to~ilo kad se ~ovek jednom dubqom pripovetkom, analiti~kim romanom, ili emotivnom pesmom mogao baciti u idealisawa; kad je ose}ao potrebu da ga ne{to lepo digne {to vi{e u sferu wegovih idealisawa. Razume se da ima sada dosta onih koji predratnoj literarnoj produkciji osporavaju svaku vrednost. Ima tu vazdan naziva kojim se omalova`ava takva literatura, a opravdawa su tu da treba publiku privu}i kwizi. Oni vele da na taj na~in di`u publiku k sebi, ali se oni, bilo svesno, ili nesvesno, u stvari sami spu{taju ka publici. Tra`i se, dakle, dodir sa publikom. To je samo iznala`ewe na~ina i sredstava da se ona zainteresuje za kwigu. Ili ovi ve{ta~ki poku{aju, pa ma to bili i trikovi, mogu samo da budu opasni. Jer mo`e da se desi to da ~itala~ka publika bude u svome ukusu do kraja degenerisana, ili da se ona jednostavno odbije od kwige. Da joj se ubije svaki interes za lektiru. Zato sa ovim kwi`evnim problemima ne treba biti ni sentimentalan, a ni radikalan. Ni tu se ne da ni{ta silom u~initi. Treba imati na umu da i danas, posle rata, kao {to je to i bilo i pre rata, da literarne produkcije treba da vr{e onu istu ulogu koju je kwi`evnost dosad vr{ila podizawem kulturnog nivoa, vaspitawem ukusa i oplemewivawem ~ovekove du{e. To ve} ne bi bila kwi`evnost kad bi literarne tvorevine imale neki drugi ciq. I zato }e ~ovek ipak, kad jednom nestane materijalne gladi, morati tra`iti opet ono svoje negda{we u`ivawe, koje je pre tra`io i nalazio u literaturi i koju mu je samo ona mogla dati.*65

Iz ovog teksta razabiremo da se posle rata ~itala samo „laka literatura”, podilazilo se niskom ukusu i povr{nim ~itaocima, a da se „dobre stvari nikako ne ~itaju”. Naslu}uje se razila`ewe predratnih pisaca, zastupnika „lepe kwi`evnoati” , „idealisawa”, i poratnih modernista, pobuwenih protiv takve kwi`evnosti. Tmu{a, nakloweniji „predratnom to~ilu”, veruje da }e kwi`evnost opet oplemewivati ~ovekovu du{u, kad „nestane materijalne gladi”. Uvek su nedostajali „dobri” ~itaoci. Izme|u dva rata po~iwe se vi{e ~itati {tampa, iako su za ve}inu pismenih gra|ana Vreme, Politika, Pravda, Politikin zabavnik, Vrelo, pa i Sanxak, bile skupe novine. Imu}niji i pasioni*65. Vladislav Tmu{a, Ne{to o dana{woj pro|i kwiga, Kwi`evni pregled Male biblioteke (Mostar), 1, 1925, 5-6 . V. V. Tmu{a ro|en je u Prijepoqu 1888, umro u Sarajevu 1954. godine. U Sarajevo se preselio posle Prvog svetskog rata, radio kao ~inovnik, pisao drame i pri~e. Vidi: Vujica Bojovi}, Zaboravqeni pisac, Mostovi (Pqevqa), 120-121, 1991.

47


Vek biblioteke u Prijepoqu

rani ~itaoci su se pretpla}ivali, ali postojao je i kolporter koji je po ulici i nadle{tvima nudio novine. Jedan od vi|enijih seqaka iz Sedobra, Stevan Mrdak, uzimao je kwige iz ^itaonice, a voleo je i da sa zadenutom Politikom pro{eta ~ar{ijom. Pojedinci, kao [u}ro ^i~i} i Salih Haxagi}, postali su tako strasni ~itaoci Politike da su govorili da im je stave u mezar. Novine su se mogle pro~itati u nekoj od ~itaonica, u kafanama i berbernicama Emina Solakovi}a, Ahma [ehovi}a, Adema Fejzovi}a, Avda Jatare i drugih. Berbernice su bile i kafoto~ja i ~itaonice, u wima su se razmewivale vesti, a Avdo Jatara je bio i narodni zubar. U grad je stizalo dnevno pedesetak primeraka novina i prodavalo oko 60 primeraka Sanxaka. Politi~ke stranke i novine su, pored boqe obave{tenosti o doga|ajima u zemqi i svetu, unosile u `ivot ~ar{ije vi{e politi~ke strasti i `ivosti. U strana~kim prostorijama moglo se na}i i kwiga.

Gajret Istaknutu kulturnu i prosvetnu ulogu me|u muslimanima izme|u dva rata imao je Gajret, dru{tvo za ekonomsko i kulturno podizawe muslimana, osnovano u Sarajevu 1903. godine. Wegovo geslo je bilo: „Rad za Gajret rad je za dobro sviju nas”. Zalagao se za me|uversku toleranciju i jugoslovenski patriotizam. Zbog toga je 1928. godine kraq Aleksandar I dru{tvo Gajret odlikovao Ordenom Svetog Save II reda. Prestolonaslednik mu je bio i pokroviteq. Gajret je izdr`avao {kolske internate (konvikte), davao stipendije ili nov~anu i drugu pomo} siroma{nim u~enicima sredwih {kola i studentima, organizovao prikupqawe humanitarne pomo}i, analfabetske te~ajeve, predavawa, biblioteke, doma}i~ke {kole, zabave i teferi~e. Izvori prihoda bili su prilozi bogatijih qudi, kao utemeqiva~a i dobrotvora, prilozi gra|ana, zatim prihodi od prodaje „safuna”, „cigar-}aga”, markica i imalina za cipele pod svojim imenom. Prilikom raznih prigodnih akcija i praznika Gajretove kasice su postavqane u lokalima i ~itaonicama.*66 *66. Gajret 1903-1928, 76-79. Vidi i reklame u Gajretu, na primer, 11, 1910; 17, 1927.

48


Vek biblioteke u Prijepoqu

Glavni odbor Gajreta u Sarajevu nastojao je da ima {to vi{e ~lanova i da dopre u {to vi{e mesta, od Slovenije do Makedonije. Osnivao je mesne odbore i pododbore, po gradovima i selima, anga`ovao svoje poverenike, podsticao i usmeravao wihov rad, donosio zahtevna pravila o radu (Pravila srpskog muslimanskog kulturno prosvjetnog dru{tva Gajret, Sarajevo, 1932). U nekim gra 49


Vek biblioteke u Prijepoqu

dovima postojao je i „Gajretov podmladak”, sa sve~anim uniformama. Pored op{tih pravila postojala su i posebna pravila ili uputstva, na primer za peva~ka dru{tva, ~itaonice i predavawa. Me|u Gajretovim pitomcima bilo je i Srba, kao Uro{ Golubovi} iz Kotlaji}a, u Pqevqima 1927. godine, kada i Mustafa Pa{anovi}. Gajret je izdavao istoimeno glasilo, list Gajret, koji je izlazio dva puta mese~no, }irilicom i latinicom, od 1907. do 1941. godine. Bio je otvoren svim saradnicima koji su se uklapali u wegovu prosvetno-emancipatorsku koncepciju. Kao primer mo`emo navesti V. V. Tmu{u koji je ve}inu radova objavio u Gajretu. List je donosio kwi`evne tekstove prilago|ene svom ciqu, rodoqubive i socijalne pesme, pozori{ne komade za amaterska dru{tva, ~lanke o pro{losti muslimana, kwizi, vaspitawu i obrazovawu dece i `ena. Pododbor Gajreta u Prijepoqu obrazovan je na godi{woj skup{tini 27. maja 1921. godine. Izabrani su: „za predsednika Murat F. Suki}, upravnik ovda{we medrese, za tajnika Muhamed A{imbegovi}, rentijer ovda{wi, za blagajnika Ahmet F. Beqovi} (?) ovd., i za ~lanove Murat F. [e}eragi} i Mustafa F. Hoxi}, oba ovd.” Na pe~atu ovalnog oblika ispisano je, }irilicom i latinicom: Pododbor Gajreta Prijepoqe.

U kratkoj vesti u Gajretu nalazimo ne{to detaqnije podatke o radu pododbora: Rad pododbora Gajreta u Prijepoqu. Nedavno izabrani pododbor Gajreta u Prijepoqu iznajmio je naro~itu ku}u, gdje }e se nalaziti prostorije pododbora i u kojima }e pododbor odr`avati ve~erwe analfabetske te~ajeve, a tu }e biti smje{tena i „Gajretova ~itaonica”. Na dan 2. marta t.g. zakazana je u novim prostorijama Gajretova konferencija, na koju su pozvani najugledniji gra|ani obiju vjera. Na toj konferenciji izvr{i}e se upisivawe dobrotvora i utemeqa~a, kao i osnivawe Agitacionog odbora radi uspje{nijeg rada za Gajret. Ovom prilikom organizova}e se prikupqawe dobrovoqnih priloga i ze}ata za Gajret, obzirom {to uskoro nastupaju ramazanski dani i bajram. Pododbor }e pro{iriti svoju akciju i na okolna sela, te }e se uputiti nekoji ~lanovi, ~im nastupi prole}e, da organizuju sakupqawa priloga u novcu i u naravi provedu po okolnim selima. Po svemu izgleda, da je novi pododbor najozbiqnije shvatio svoju du`nost, pa }e s toga bez sumwe imati u svome i zama{nih uspjeha.*67 *67. Gajret 4, 1924, 63-64.

50


Vek biblioteke u Prijepoqu

U narednom broju Gajreta ~itamo da je u „dupkom punoj” Veseli~i}a „Kasini” odr`ana konferencija „na koju je do{ao ve}i broj uglednijih gra|ana i ~inovnika obiju vjera, me|u kojima i veliki Prijateq Gajreta g. Sreten Risti}, okru`ni na~elnik sa svojim sekretarom g. Adamom A}imovi}em i sreskim poglavarom g. Petrom Petrovi}em, kao i nekoji organi prosvjete. . . Za u t e m e q a ~ e G a j r e t a upisali su se: Mehmed beg Ha{imbegovi}, okru`ni muftija, Be}ir ef. ^i~i}, trgovac i predsjednik Gajretova pododbora, te g. Gli{a Veseli~i}, predsednik op{tine prijepoqske. Zatim se upisalo 80 redovnih ~lanova „Gajreta”. Broj ~lanova po svoj prilici za kratko vrijeme }e se udvostru~iti...*68 Svi muslimanski prvaci izme|u dva rata bili su oko Gajreta i Medrese.*69 U upravu su birane najuglednije li~nosti, ne samo iz redova muslimana, {to pokazuje da je dru{tvo bilo prihva}eno i ceweno. Me|u osamnaest ~lanova Agitacionog odbora nailazimo na ranije ~lanove crkveno-{kolske op{tine i dru{tva „Sveti Sava” - Jovana Mitranovi}a, Josifa Jev|evi}a, Gli{u Veseli~i}a, Sava Mini}a, Dimitrija Zindovi}a, a kao predava~i pomiwu se Sreten Vukosavqevi} i Vukosav Kijanovi}. O saradwi svedo~i javna zahvalnost Andru Bogdanovi}u: Ovom prilikom ~ast nam je ispred pododbora izraziti blagodarnost g. Andru Bogdanovi}u sudiji i predsedniku omladinskog dru{tva „Podmladak”, koji su prilikom Gajretova teferi~a sa omladinom agilno radili i uveli~ali Gajretove ideje.*70

Predavawa su naj~e{}e odr`avana u xamijama jer pogodnijih prostorija u selima nije ni bilo. Po nare|ewu Glavnog odbora Gajreta, odr`ana su predavawa u Gostunu, Zastupu i Brodarevu. Posle svih predavawa i zabava prisutni su davali priloge u namirnicama, novcu i odevnim predmetima. Od Bajrama su prilagane bajramske ko`ice. Davaoci ve}ih priloga poimeni~no su pomiwani, a list Gajret je redovno objavqivao izve{taje o radu pododbora, prikupqenim sredstvima i nameni wihovoj. *68. Gajret, 5, 1924, 80. *69. Predsednik je bio Be}ir ef. ^i~i}, ~lanovi Murad ef. [e}eragi}, Alija Ali~i}, Salihef. Haxali}, ~lan Svetko Petkovi} (1924). Na skup{tini pododbora u Prijepoqu, 25. avgusta 1929, aklamacijom je pred preko 50 prisutnih ~lanova izabran novi odbor: Mahmut Ba{ovi}, blagajnik gradske op{tine, predsednik, Jusuf Srna, trgovac, potpredsednik; Halim Pa{anovi}, {umarski ~inovnik, za sekretara; Latif Pa{anovi}, trgovac, za blagajnika; Mehmed beg Ha{imbegovi}, okru`ni muftija; Ra{id aga Jusufagi}, posednik; Hasan ef. Hani}, verou~iteq. Nadzorni odbor: Sejfudin [ehovi}, profesor veronauke; Mustafa ef. Hoxi}, verou~iteq, i E{ref ^avi}, sekretar okru`nog muftijstva. *70. Gajret, 17 18, 16. septembar 1925, 288.

51


Vek biblioteke u Prijepoqu

Tra`ilo se da predavawa budu iz najva`nijih grana `ivota (vera, higijena, poqoprivreda, zadrugarstvo, trgovina, zanatstvo, istorija na{eg naroda, poznavawe Otaxbine), da im se ozbiqno prilazi, tako {to }e vladati red, pa`qivo biti slu{ana, voditi se bele{ke i zapisnik, a na kraju o wima diskutovati.*71 Prijepoqsko dru{tvo Gajret se izdr`avalo od ~lanarine, dobrovoqnih priloga, poklona i zave{tawa, ulaznica za zabave i druge programe. Imalo je fond za pomo} sirotiwi i {kolovawe siroma{nih |aka, prire|ivalo je predavawa, teferi~e, zabave, organizovalo kurseve, analfabetske te~ajeve, doma}i~ku {kolu i kurseve za `ensku decu, osnovalo tambura{ki orkestar, dramsku sekciju i biblioteku. U vesti, sa fotografijom slu{alaca i organizatora Gajretova analfabetskog te~aja u Prijepoqu, nalazimo poznata imena i jedan primer delovawa Gra|anske ~itaonice: Mesni odbor Gajreta u Prijepoqu zapo~eo je svoj analfabetski te~aj na dan 10. februara o.g., koji je trajao do 7. maja o. v., koga je dana i ispit odr`an. Ispitnu komisiju su sa~iwavali kao pretsednik sreski {kolski nadzornik g. Ilija Milutinovi}, ~lanovi mesnog {k. odbora g.g: \or|e Andonovi}, Halil Malica, Be}ir H. Hasanovi}, Arif Skadrak i pretsednik Mesnog odbora Gajreta Mahmut Ba{ovi}. Ispitu je pristupilo 27 u~enika analfabetskog te~aja a ispit je zapo~eo 7. maja u 6 ~asova posle podne i zavr{io u 9 ~asova. Svi slu{aoci te~aja polo`ili su ispit sa vrlodobrim uspehom. Po zavr{enom ispitu pretsednik ispitne komisije g. Ilija Milutinovi} zahvalio je u~itequ g. Budimiru Bogdanovi}u i slu{aocima te~aja na dobrom uspehu upu}uju}i slu{aoce na daqi rad i pom prilikom pozvao ih da svaki postane ~lanom Gajreta. Tako|er se zahvalio i Mesnom odboru Gajreta na wegovom zauzimawu za prosvetu. Zatim je re~ uzeo pretsednik Gajreta g. Mahmut Ba{ovi} kao inicijator ovoga te~aja. Zahvaquje se vrednom i vaqanom u~itequ g. Bogdanovi}u na po`rtvovanosti i trudu g. Iliji Milutinovi}u, {k. nadzorniku sreza Mile{evskog, i \or|u Andonovi}u, upravitequ osn. {kole u Prijepoqu, na wihovoj susretqivosti...

Posle toga g. Budimir Bogdanovi},u~iteq, podelio je svakom |aku po jednu ~itanku koje je poklonila ovda{wa Gra|anska ~itaonica govore}i da svi |aci kao ~lanovi Gajreta uvek imadu *71. Gajret, 3, 1. februar 1931, 72.

52


Vek biblioteke u Prijepoqu

pravo tra`iti kwiga na ~itawe od Gra|anske ~itaonice koje }e im se izdati na ~itawe.”*72 Bio je to zaista lep pedago{ki i propagandni gest u~iteqa i ^itaonice, potvrda da je bila biblioteka svih gra|ana. Jo{ jedan primer Gajretovog rada na prosve}ivawu je {estomese~na doma}i~ka {kola, pod pokroviteqstvom W. V. Kraqice: Kurs je postigao odli~an uspeh u svakom pogledu. Uticaj kursa bi}e vrlo veliki ne samo na u~enice nego i na ostalo muslimansko `enskiwe. Ovaj kurs zna~ajan ne samo po svom neposrednom uspehu, nego jo{ vi{e po tome {to je ovo uspe{an poku{aj smi{qenog, planskog i kulturnog delovawa na muslimansko `enskiwe.*73 O procesu emancipacije `ena u prijepoqskom kraju u XIX i XX veku, moglo bi se napisati puno stranica. @ene, naro~ito muslimanke, retko su se pojavqivale u javnom i kulturnom `ivotu grada, malo ih je bilo pismenih, jedva nekoliko zaposlenih van prosvete. Led su probijale „strankiwe”, posle su se ukqu~ivale intelektualke ili ro|ake intelektualaca i politi~kih aktivista. Naro~ito }e partizanke uzdi}i dru{tveni polo`aj `ena. Prijepoqski pododbor se vremenom omasovio i stvorio boqe uslove za rad, u svojoj zgradi, u blizini dana{weg hotela „Park”. Prire|ivawe zabavnih programa bila je najzastupqeniji vid rada: „U svakom mjestu odr`ava se godi{we bar po jedna Gajretova zabava, koja pored zabavnog dijela ima i svoj kulturni i prosvjetni ciq”.*74 Tambura{ki orkestar sa peva~kom grupom bio je du{a svih zabava. Pored zgrade Dru{tva, na otvorenom prostoru, bila je ure|ena kuglana.

Postojao je pododbor Gajreta i u Brodarevu.*75 Teferi~i su bili najmasovniji vid zabave u Prijepoqu. Naj~e{}e su prire|ivani na Ravnama, povodom Bajrama i dana ro|ewa svog pokroviteqa, 6. septembara. U Gajretu*76je objavqena fotografija sa potpisom: „Prvi izlet „Gajreta” u Prijepoqu 11./V. 1924.” Na woj je velika grupa mu{karaca svih *72. Gajret, 11, 1. juna 1930, 295. *73. Gajret, 16, 16. avgusta 1931. *74. Arhiv Jugoslavije, iz pisma Ministarstvu prosvete, 1. marta 1921. *75. Gajret, 3, 1941, 88. Zabele`eno je da je "Mule Nik{i}, u~iteq, biv{i pitomac Gajreta, sakupio za Gajret 2.120 dinara. On je dao 100 dinara, a mawe priloge su dali Ko}o Gojak, Nezir \uhi}, [erif Rop{anin, [ahin ]osovi}, Man~o Kunuqac, Hazir Rop{anin, Mu{o Gelak i Husein Rop{anin. (O~igledno je da su imena pogre{no od{tampana!). *76. Gajret, 9, 1924, 141.

53


Vek biblioteke u Prijepoqu uzrasta, sa desetak `i~anih instrumenata. Na teferi~ima je izvo|en zabavni program i ostvarivan neki humanitarni ciq, u kome su ~esto aktivno u~estvovali i „bra}a pravoslavni”. U Gajretu od 16. aprila 1930. godine nalazimo fotografiju prire|iva~kog odbora Gajretove zabave od 19. februara, ispod table na kojoj pi{e Pododbor dru{tva GAJRET i wihova imena: Sidika Ha{imbegovi}, Memnuna Kajtaz, Mahmut Ba{ovi}, Emina Hani}, Xemila Ta{evac, Abdulah Skadrak, Alija Alin~i}, Sejfija Selimi}, Latif Pa{anovi}, Ibrahim H. Avdi}, Abdulah Asimovi}, Omer Drnda, Abdulhalim Pa{anovi} i Kadrija Kre{telica. Sigurno su i ~lanovi uprave Gajreta, pored mladih {kolovanih aktivista, imali velikog udela u organizovawu programa.

Evo jednog detaqnijeg opisa teferi~a: Teferi~ je otvorio predsjednik g. Mahmut Ba{ovi} i zahvalio se prisutnima na lepoj i bratskoj poseti, zatim je Sait Ha{imbegovi}, pitomac Gajretovog konvikta i u~enika VIII razreda gimnazije u Sarajevu o ciqu i dosada{wem radu Gajreta kao i potrebi prosve}ivawa muslimana; posle wega govorio je Mustafa Pa{anovi} tako|e pitomac Gajretov i u~enik VIII razreda gimnazije u Sarajevu, o potrebi razvijawa Gajretovih ideja u ovim krajevima od koga }e imati na{a siroma{na i nezbrinuta deca neverovatnu korist Iza toga deklamovao je Gajretovu himnu Ibrahim Ba{ovi}. Ovakvi govori i recitovawa deklamacije od napred pomenutih, ostavilo je u gra|anstvu dobar utisak. Posle odr`anih govora i deklamacije odsvirana je dr`avna himna od strane tambura{ke sekcije prijepoqskog omladinskog dru{tva „Napredak”, a zatim se je klicalo W.Vel. Kraqu i celom Kraqevskom Domu a naro~ito se klicalo Gajretovom Protektoru W.Kr.Vis. Prestolonasledniku Petru.

54


Vek biblioteke u Prijepoqu Posle svega ovoga pre{lo se na vu~ewe lutrije i veseqe, koje jetrajalo do 6 ~asova po podne. Neto prihod ovog teferi~a iznio je Din. 1.143,50.*77

Posle teferi~a obi~no bi sledila ve~erwa zabava sa umetni~kim programom. Sa~uvana je pozivnica za teferi~ i zabavu, odr`anu 6. septembra 1939. godine, na ime Rexa Dautovi}a.*78 Taj „veliki teferi~ i elitna zabava” odr`ani su na Ravnama, „u 2 sata poslije podne”, a zabava „u prostorijama Sokolskog doma „Kasine”„. Program teferi~a sastojao se od pozdravne re~i E{refa ^avi}a, predsednika mesnog odbora Gajreta, predavawa Izeta ^avi}a o prosve}ivawu muslimanske `ene, izvo|ewa pozori{nog komada „Grivna bisera” od Brki}a, pe{a~ke trke, trke u xakovima, „amerikanske lutrije”. Na ve~erwoj zabavi opet je bila pozdravna re~ predsednika, predavawe R. Haxagi}a o radu i zna~aju Gajreta, izveden je pozori{ni komad „Omerbeg Qubovi}” Vladislava Veselinovi}a Tmu{e, recitacija Izeta ^avi}a, nastavqen {aqivom po{tom, birawem kraqice zabave i igrankom do zore. Svirao je Gajretov orkestar i „~uveni harmunika{ Alija I~eli}”, a za zabavu je obe}avan bife sa probranim pi}ima. Pozivnica je {tampana ~ak u Bitoqu, {to ukazuje da je za organizovawe ovakve zabave trebalo puno vremena i da je u me|uvremenu moglo do}i do odstupawa u programu i imenima. Po se}awu Naxe Ba{ovi}, ro|ene ^avi},*79 ona je izabrana za kraqicu zabave jer je bila i nosilac glavne `enske uloge, ali u pozori{nom komadu „Grivna bisera” od Hivzije Bjelovca!*80 „To je bio prvi slu~aj nastupa Muslimanki na javnoj priredbi u Prijepoqu”. Na predstavi „najdu`i aplauz bio je upu}en glavnom junaku predstave, nosiocu progresa u kasabi, koji je nailaze}i na otpor konzervativne ~ar{ije, propratio re~ima: „Da bog da, da ta *77. Gajret, 19, 1. oktobar 1929, 308-9. *78. M.R. C (miqanovi}), Dve predstave u jednom danu, Polimqe, 19. septembar, 2003, 5. *79. Naxa Ba{ovi} ^avi}, Qubi{in valcer, Zapisi i se}awa u~esnika NOR-a i NOP-a prijepoqskog kraja (Svedo~ewa Mile{evaca 1), Prijepoqe, 1986, 80-83. *80. „Grivnu bisera” napisao je Ibro Brki}, a ne Hifzija Bjelevac. To je jedan od sentimentalnih folklornih komada, pisan za amaterske scene i wihovu emancipatorsku ulogu.

55


Vek biblioteke u Prijepoqu

~ar{ija propala i vatrom sagorela!”„. Posetioci su spontano izrazili nezadovoqstvo svojom palankom i svojim `ivotom. Bio je podvig izvesti dva pozori{na komada za jedan dan i tako obiman program, {to pokazuje da je dru{tvo imalo dosta aktivista i bilo dobro organizovano. Potvrdu za to nalazimo u listu Sanxak u kome se ka`e da su pododbori dru{tva Gajret „skoro najaktivnija prosvetna dru{tva u Sanxaku”, „koji neumorno rade na kulturnom preporo|aju muslimanskog stanovni{tva. Wihov plodan rad mo`e se jasno videti pri poseti i najmawe varo{ice u Sanxaku”. Prijepoqski pododbor ima „oko dve stotine agilnih ~lanova”, a na wegovom ~elu su Asan Ani}, verou~iteq, i ]amil Selmanovi}, policijski pisar. ^lanovi odbora su Abdul Pa{anovi}, ~inovnik [umske uprave, Ibrahim Kratovi}, trgovac, Vukosav Kijanovi}, u~iteq, Be}ir Haxiasanovi}, trgovac, i Ha{imbegovi}, poreski slu`benik. „Ove zime odr`ao je nekoliko predavawa u „Gajretu” i g. Sreten Vukosavqevi}, dr`avni podsekretar u penziji i biv{i narodni poslanik”.*81

Gajretova ~itaonica Nije se mogla zanemarati ~iwenica da se kwige malo kupuju i ~itaju, da su retke ku}ne biblioteke, da se tobo`wi narodni prvaci samo kite zvawima predsednika i „tajnika” kwi`nica, zato je osnivawe ~itaonica i kwi`nica bio je jedan od najva`nijih ciqeva Dru{tva. Zbog nedostatka prostorija za sednice, predavawa, zborove i zabave, preporu~ivano je da se razni klubovi, gra|anske ~itaonice (kiraethane) pretvore u Gajretove ~itaonice i tako o`ivi wihov rad. O tim kiraethanama saznajemo ne{to vi{e iz priloga Hazima Mufti}a : „Ove su Kiraethane lijepa i korisna ustanova. Ne samo da su korisne i lijepe, ne mo`e{ zamisliti, kako bi danas `ivio bez wih. Kad do|e{ u kakvo nepoznato mjesto, odmah pita{: Gdje je Kiraethana, jer zna{ da }e{ tude najkomotnije uzeti abdest, klawati Bo`iji namaz, na}i se, razgovarati i upoznati se sa gra|anima, a i pro~itati, {ta ima novoga u svijetu. Nu za vrijeme dok su novine u Kiraethani taze, i jest u woj lijepo, ali da te Bog sa~uva, kadkad u woj sjediti, kad se nema {ta nova ~itati. Osobito ako imade ~lanova iz raznih politi~kih stranaka. Onda bude u Kiraethani nesnosno i dosadno, jer se zametne silna galama, pa onda niti mo`e{ ~itati novina, niti s mirom sjediti”.*82 *81. Rad dru{tva „Gajret" u Prijepoqu”, Sanxak (Prijepoqe), 1. mart, 1932, 3. *82. Gajret, 11, 1910, 176-178.

56


Vek biblioteke u Prijepoqu

U tekstu Na{e ~itaonice u provinciji E. M. pi{e o va`nosti ~itaonica po kasabama i varo{icama koje su „jedina mjesta za dru{tveno vaspitawe omladine, koja nije oti{la na {kole - mjesne ~itaonice -”. Kolikogod su te ~itaonice mawkave... one su ipak u pro{lim godinama mnogo koristile na{oj omladini u provinciji. A kad bi se tim ~itaonicama posvetilo malo vi{e pa`we, one bi upravo bile prava blagodat za na{ narod... Prva mana tih muslimanskih ~itaonica jeste ta, {to se pri osnutku obi~no unosi u wihova pravila: da je to ~isto muslimansko dru{tvo i da se u odbor mogu birati samo muslimani... Druga mana tih provincijskih ~itaonica jeste ta, {to se one smje{taju najvi{e puta u starim i tro{nim zgradama, u kojima se, ni uz najboqu voqu, ne mo`e odr`avati potreban red i ~isto}a, koja bi pru`ala ~lanovima ugodnost i udobno ose}awe u wima... Dana{we na{e ~itaonice obiluju politi~kim listovima. Toga bi se trebalo {to vi{e kaniti i nastojati da se za ~itaoce pribavi {to vi{e stru~nih, zabavnih i znanstvenih listova. Svaka ~itaonica treba da ima svoju kwi`nicu i da se wome redovno slu`e ~lanovi, a ne da se stotiwak kwiga, kao {to se to praktikuje, zakqu~a u ormar, da budu tobo`e neki ukras dru{tvenih prostorija. Ulogu kwi`ni~ara treba da preuzmu mjesni u~iteqi. Ovi prosvjetni radnici trebali bi da odr`avaju u ~itaonicama {to ~e{}a predavawa... Na{im provincijskim ~itaonicama mawkaju sokolske, pjeva~ke, tambura{ke i diletantske sekcije. Ukoliko ove ne postoje, onda se ~itaonice ni{ta ne razlikuju od malovaro{kih kafana, koje dr`e po nekoliko novina. I {portu bi se trebala posvetiti naro~ita pa`wa... Dana{we ~itaonice nijesu ni{ta drugo nego mjesta, na kojima se qudi sastaju, ni{ta ne rade i vode li~ne mjesne i politi~ke sporove... Bez obzira na vjeru, naciju i politi~ka gledi{ta trebalo bi u svakom mjestu da dru{tva dolaze u {to u`i kontakt, prire|uju popularna javna predavawa, zabave, sijela i sl...*83

Ovi ~lanci lepo odslikavaju karakter provincijskih ~itaonica sa muslimanskim predznakom u Bosni, ali sve ukazuje na to da su sli~ne bile i ovde, pa i srpske. Od ~itaonica je tra`eno da budu sredi{te svih kulturnih i obrazovnih sadr`aja rada zato {to su, po pravilu, bile jedine institucije te vrste, pored osnovne {kole, ni`e gimnazije i ni`e medrese. Bile su varo{ki univerzitet i akademija u vreme kad su najobrazovaniji bili u~iteqi, sve{tenici, po neki ~inovnik i profesor. U wih se unosilo puno idealizma, zalagawa „za kulturu masa”. Kad se govori o kwi`nicama i ~itaonicama izme|u dva svetska rata, treba imati na umu da su morale, da bi opstale, biti u kafo*83. Gajret, 19, 1924, 268-269.

57


Vek biblioteke u Prijepoqu

to~jima. Razlikovale su se od ostalih kafana i mehana po posetiocima i {to se u wima nije slu`io alkohol, ve} kafa, ~aj, salep. Postojawe Gajretove biblioteke u Prijepoqu potvr|uje pismo Nadzorni{tvu osnovnih {kola od 25. decembra 1929. godine: Kako je dru{tvo Gajret u Prijepoqu osnovalo svoju biblioteku a neraspola`e sa kwigama, koje bi trebalo davati svojim ~lanovima na ~itawe, to se moli Nadzorni{tvo za dejstvo kod Ministarstva Prosvete da ovom Dru{tvu dodeli izvestan broj kwiga, koje }e Dru{tvo staviti u svoju biblioteku kao poklon Ministarstva Prosvete.*84 Zahtev su potpisali predsednik pododbora, Mahmut Ba{ovi} i sekretar Abdulhalim Pa{anovi}. Sreski nadzornik (potpis ne~itak) podr`ao je zahtev, a ministar prosvete je ve} 16. januara 1930. godine dodelio Gajretu „pedeset komada razli~itih kwiga” i pet primeraka kalendara „Vardar” za 1930. godinu. Kao i sve tada{we kwi`nice, i Gajretova se morala dovijati za popunu svog fonda, naj~e{}e molbama za poklone: „Mjesni Odbor u Prijepoqu osnovao je svoju biblioteku i tom se zgodom posebnim pismima obratio raznim kwi`arama u zemqi s molbom da za ovu kwi`nicu poklone izvjesan broj kwiga, {to je donekle i uspio: Kwi`ara Gece Kon u Beogradu darovala je 45 komada raznih kwiga u vrijednosti do 500. _ dinara; Kwi`ara Rajkovi} i ]ukovi} u Beogradu 26 komada raznih kwiga u vrijednosti do 200._ Din. ; Bra}a Pa{anovi} (~lanovi Mesnog odbora) 50 komada raznih kwiga u vrednosti do 400._ dinara; Gosp. Bo{ko Ko~ovi}, preduzima~ iz Prijepoqa i ~lan Gajreta 10 komada raznih kwiga u vrijednosti do 20. _ dinara; Gosp. Jovo Mitranovi}, u~iteq u penziji, 5 komada kwiga u vrijednosti do 100 do 100 dinara. I ovim putem plemenitim darodavcima toplo hvala!*85

Ne znamo da li su te kwige bile prve u biblioteci, koliko ih je prinovqeno slede}ih godina, koliko su ~itane i ko su *84. Arhiv, isto. *85. Gajret, 4,16. februar 1930, 62.

58


Vek biblioteke u Prijepoqu

bili ~itaoci. ^ak i da su bile prve, bile su solidan po~etni fond. Poznato je i da je deo ostvarenih prihoda ovda{wi pododbor ulagao u kupovinu kwiga za svoju ~itaonicu. Sigurno je ne{to kwiga dobijano i kupovano od izdava~a iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, verovatno i iz Crne Gore i Makedonije. U ~itaonici Gajreta ~itali su se, pored beogradskih, i listovi i ~asopisi iz Sarajeva i Mostara - Gajret, Novi Biser, Novi Behar, Islamski svijet, Novi vijek, El-Hidaje i drugi. Novi Behar je 1933. godine imao u Prijepoqu 19 pretplatnika.*86

diletanti 1932 godine.

Dru{tvo Prosveta imalo je centralnu biblioteku y Sarajevu i pokretne biblioteke, ne samo po Bosni i Hercegovini nego i po celoj Kraqevini, osim u Dravskoj banovini (Sloveniji). *86. Nadir ef. Daci}, Velika (Mahmut-begova) xamija. Izgradwa - obnova, 18951900-2003, Prijepoqe, 2003, 5.

59


Vek biblioteke u Prijepoqu

[tampalo je i istoimeni „list za zabavu, pouku i prosve}ivawe”, sa dodatkom Prosvetni glasnik. Te`ilo je otvarawu mesnih kwi`nica i ~itaonica „koje }e biti i mesto sastanaka ~lanovima i prijateqima Prosvete. To su ujedno i Prosvetini kulturni klubovi, `ari{te svega prosvetnog i kulturnog rada u mestu”. Zabele`eno je da i Prijepoqe ima Prosvetinu kwi`nicu, ali bez bli`ih podataka.*87 Verovatno je bila pri nekoj od ~itaonica ili dru{tava. U jednom izve{taju se isti~e da su te kwi`nice radile u razli~itim uslovima i sa razli~itim uspehom: Neke su radile vrlo dobro, i dobro, neke sa sredwim uspehom, neke slabo, a neke nisu radile nikako. Skoro sve bez izuzetka borile su se sa oskudicom materijalnih sredstava. Mnoge nisu bile u stawu ni da podmire najnu`nije materijalne potrebe. Neke oskudevaju u ve}em broju potrebnih kwiga, neke nemaju ni zgodnog lokala, nekima nedostaje zauzimqiv kwi`ni~ar. Povrh svega toga stalna je pojava slaba navika na ~itawe, malo interesovawe, a po selima i velika nepismenost. Ovome se ni danas nema {ta dodati. Gde nije bilo Prosvetinih odbora i poverenika, kwi`nicama su upravqale druge kulturno-prosvetne ustanove kao {to su „Sokoli”, „Pobratimi”, narodne kwi`nice, |a~ke dru`ine, |a~ki domovi, {kole, zemqoradni~ke zadruge, parohijska zdawa. U Zetskoj banovini, u 18 srezova i 26 mesta, Prosveta je imala 29 stalnih, 11 pokretnih i 1 de~ju kwi`nicu. Za{to su odmah posle Prvog svetskog rata, u kasabi koja se ni~im nije mogla razmetati, osnovana tri naporedna srpska kulturna dru{tva sa ~itaonicama, pa jo{ Gradska ~itaonica, Gajretova i gimnazijska, te{ko je razumeti. Bi}e da je, kao i obi~no, iz politi~kih razloga. To su, ipak, sve poku{aji da se da se kwiga pribli`i gra|anima i unapre|uje kulturni `ivot. Po na{em obi~aju nije se radilo istrajno i slo`no. *87. Vidi: Prosveta, 9, 1933, 5 ; 4, 1935, 42 ; 8, 1935, 131-135.

60


Vek biblioteke u Prijepoqu

U pam}ewu starijih Prijepoqaca nema kwi`nica jer su one, sem gimnazijske, bile klupskog karaktera, kafoto~ja, nedostupne deci.*88

[kolske biblioteke ^im dr`i{ kwigu u ruci, ve} si se udaqio od svog naroda. Milovan Danojli} Nismo do{li ni do jednog popisa kwiga iz me|uratne {kolske, gradske ili seoske biblioteke, ni u jednoj nisu sa~uvane kwige i inventar. Napor u~iteqa ili vi|enijih qudi iz mesta da u {koli ili pri {koli obezbede koju policu sa kwigama i pretplatu na novine i tako zasnuju {kolsku, odnosno narodnu ili zadru`nu kwi`nicu (~itaonicu), bio je kratkog daha i nevelikog doprinosa. Kwige su vi{e sakupqane i dobijane na poklon, nego {to su kupovane, jer su bile skupe, a i ~lanarina je bila visoka, naro~ito za siroma{ne seqake. Retko su dve generacije ~itale kwige iz iste biblioteke ili odr`avale porodi~nu biblioteku. Ne mogu ratna stradawa i seqewa biti jedino opravdawe. Gimnazijska biblioteka je, verovatno, najva`nija kwi`nica u Prijepoqu izme|u dva svetska rata. U izve{taju za {kolsku 1913/1914. godinu, prvu godinu postojawa ni`e gimnazije, kwi`nica se ne pomiwe.*89 U izve{taju za {kolsku 1931/1932. godinu navedeno je da |a~ka kwi`nica ima 531 delo i 121 uxbenik, a nastavni~ka 443 dela; 1933/1934. godine nastavni~ka 684 dela, |a~ka 551 delo i 60 |a~kih uxbenika; 1937/1938. nastavni~ka 765, |a~ka 1036, ukupno *88. U Prijepoqu su postojala dva muslimanska humanitarna dru{tva. Dru{tvo „Meraklije” je od priloga, obi~no povodom neke godi{wice, ili na po~etku {kolske godine, obuvalo i obla~ilo siroma{ne |ake, a dru{tvo „Muavenet”, osnovano 1934. godine, prikupqalo je sredstva za dostojnu sahranu siroma{nih. Takve je sirotiwe bilo! *89. Nepotpuna gimnazija po~ela je raditi 3. marta 1914. godine, a otvorena je Ukazom W V kraqa Petra Prvog od 20. novembra 1913. godine.

61


Vek biblioteke u Prijepoqu

1801 kwigu; 1939/40. godine nastavni~ka kwi`nica je imala 805, |a~ka 1086 kwiga.*90 Do rata kwiga je bilo vi{e od dve hiqade. Sme{tene su bile u posebnu prostoriju, u ormarima sa kqu~evima. U svakoj kwizi bio je inventarni broj i pe~at kwi`nice. Kwi`nicu je vodio profesor Milosav Pu{owi}, a imala je i upravu, sastavqenu od nastavnika i u~enika. Profesor je anga`ovao odli~ne u~enike i ~lanove literarne dru`ine da ure|uju kwi`nicu i izdaju kwige. Kwige su pozajmqivane petkom po podne i subotom. Gimnazija je izgorela u leto 1941. godine i kwige u woj, ali je ne{to kwiga i razneto. ^italo se po preporukama i me|usobnim razgovorima o pro~itanim kwigama. Mi}o Qu{tanovi} (1926) i Vito Ivezi} (1925) se se}aju da su |aci najvi{e ~itali narodne pesme, „Hiqadu i jednu no}”, bajke, Gli{i}a, Veselinovi}a, Igwatovi}a, S. Rankovi}a, Gorkog („Mati”), „Kako se kalio ~elik”, „Robinson Kruso”, „Zlatarovo zlato”. Profesor Branko Radi~evi} kriju}i je nudio na ~itawe „Istoriju Sovjetske komunisti~ke partije”. (Wih dvojica su napunili torbu nagorelim kwigama iz {kolske biblioteke, ali ni jednu nisu sa~uvali). Gradske biblioteke iz tog vremena se ne se}aju.

Biblioteke u osnovnim {kolama Ni biblioteka prijepoqske osnovne {kole nema dugu nit neprekidnog postojawa. Naveli smo ve} da je zabele`eno kako je {kola od osnivawa (1830) dobijala kwige iz Kwa`evine Srbije. Bili su to {kolski uxbenici, narodne pesmarice i po neki *90. Videti od{tampane godi{we izve{taje Dr`avne realne nepotpune gimnazije u Prijepoqu za pomenute godine. U Gimnaziji je postojala je literarna dru`ina „Mile{evo” i wen odsek Kolo saveza trezvene mlade`i „Pobeda”, Sokolsko dru{tvo, Podmladak Crvenog krsta. Radila je i besplatna kuhiwa za siroma{ne u~enike. Postojao je i fond siroma{nih u~enika iz koga je godi{wi interes tro{en za nagrade odli~nim i vrlo dobrim u~enicima. Na kraju {kolske 1939/40. godine „U~eni~kih priloga za |a~ku kwi`nicu pri upisu je sabrano 1430 din. Novih kwiga jo{ nije nabavqeno”. Broj u~enika kretao se izme|u 140 i 150. Gimnazijalci su tih godina davali priredbe i prikupqali novac za kupovinu uxbenika siroma{nim |acima, a ne za {kolsku lektiru.

62


Vek biblioteke u Prijepoqu

priru~nik za u~iteqe. Nestale su sve te dobijene kwige, kao i one koje je crkveno-{kolska op{tina kupovala od priloga plemenitih darodavaca ili od ~lanarine u ~itaonici. O postojawu {kolskih kwi`nica i wihovom stawu najvi{e saznajemo iz izve{taja {kolskog nadzornika za srez mile{evski. Tako {kolski nadzornik za prijepoqski okrug, Rade Lalovi}, u svom izve{taju od 22. jula 1921. godine konstatuje: „[kola nema svoje kwi`nice, kwige koje je imala pre 1915. god. upropa{}ene su za vreme okupacije, a posle oslobo|ewa nije imala materijalne mogu}nosti da je obnovi”.*91 Ni kasnije se stawe nije popravilo, {to se vidi iz izve{taja za {kolsku 1936/1937. godinu: „Kwi`nica i ~itaonica u Prijepoqskoj, Brodarevskoj i Tola~koj {koli slabo daju od sebe `ivota, te se mo`e re}i da postoje samo formalno, dok u Drenovskoj i Slatinskoj {koli one slabo rade”.*92 Mo`e se dodati da }e gradska osnovna {kola dobiti pravu biblioteku tek 1990. godine. \a~ka kwi`nica u Brodarevu prvi put se pomiwe u zapisniku nadzornika osnovnih {kola za {kolsku 1922/23. godinu. [kolske 1927/28. kwi`nica je imala 61 kwigu za nastavnike i 71 za u~enike. Znatno pove}awe broja kwiga zabele`eno je u narednoj godini, kada je kwi`nica imala 227 kwiga za nastavnike, 65 za |ake i 13 za narod. Kwi`ni fond je smawen u 1930/31. godini na 130 kwiga za nastavnike i 38 za |ake. Prema izve{tajima {kolskih nazornika |a~ka kwi`nica je organizovano radila i u slede}ih deset godina.*93 Pomiwawe ovih 13 kwiga za narod ukazuje na `equ da |a~ka kwi`nica bude i narodna, ali to ona u pravom smislu nije mogla biti. Postojala je |a~ka kwi`nica u Komaranu (Ora{cu) od {kolske 1928/29. godine, koja je jedno vreme nosila naziv i Narodna kwi`nica. Na po~etku je imala 23 kwige za u~enike i 6 za nastavnike, *91. Radoslav Matovi} Mate, Arif Rov~anin, Svetionik sa Mile{evke i Lima, Prijepoqe, 2001, 126. *92. Mile M. Pleskowi}, Kamenogorska osnovna {kola, Prijepoqe 1999, 77 *93. Qubi{a Vukovi}, [kola u Brodarevu i {kolstvo brodarevskog kraja u HH veku,Brodarevo, 2000, 72 .

63


Vek biblioteke u Prijepoqu

kasnije ne nailazimo na podatke o kwi`nom fondu i wenom radu. \a~ka kwi`nica u Zastupu osnovana je 1928. godine, sa 36 kwiga za nastavnike. [kolske 1930/31. godine nije nabavqeno kwiga, a fond je smawen na 32 kwige.*94 \a~ku kwi`nicu u Dowim Babinama osnovao je u~iteq Novak Bra{anac 1930. godine sa samo 25 kwiga. Do 1941. godine uve}a}e se na 120 kwiga. (Dve godine ranije pri {koli je po~ela raditi i narodna kwi`nica!). U srezu mile{evskom postojale su |a~ke kwi`nice jo{ u osnovnim {kolama u G. Strawanima, Drenovi, Mile{evu, Kamenoj Gori, Seqa{nici, Vinickoj,*95 Sopotnici, Crkvenim Tocima i Kawama, sa simboli~nim ili skromnim fondom kwiga, naj~e{}e izme|u 50 i 150 kwiga. Ni sve {kole, od 21 izme|u dva rata, nisu radile neprekidno ili su radile u uslovima koji su jedva omogu}avali izvo|ewe nastave. [kola u Kamenoj Gori jedina je {tampala |a~ki list, Na{ samorad, „u kome sara|uju samo |aci osnovnih {kola�. Jedini broj {tampan je maja 1936. godine u Bitoqu, na 12 strana formata 22 h 15 cm, u kome su 24 slobodna sastava 21 |aka. Uslovi za otvarawe i sadr`ajan rad {kolskih biblioteka po selima i seoskih ~itaonica, bili su u svakom pogledu nepovoqniji nego u gradu. Me|u siroma{nim qudima, sa malo pismenih, bez kwiga, novina i navike ~itawa, bez pogodne prostorije i podno{qivih uslova za ~itawe, kao {to su svetlo i slobodno vreme, mogle su postojati samo zahvaquju}i izuzetnom entuzijazmu u~iteqa i pomo}i {kolskog odbora, zato su ~itaonice i kwi`nice u selima bile {kolske ili vezane za {kolu, samo su im fondovi bili podeqeni, na |a~ki, nastavni~ki i narodni. Ponekad je te{ko razabrati da li se radi o {kolskoj ili narodnoj kwi`nici. Mawe vi{e su na isti na~in formirane, na sli~an na~in se snalazile za kwige. Sama ~iwenica da se `elelo i poku{avalo imati kwiga i ~itati, vredno je pomena. *94. Arhiv Jugoslavije, Ministarstvo prosvete, Osnovna nastava, f. 66-1812. *95. O biblioteci u Vinickoj (V. @upi) vidi u: Zapisi i se}awa u~esnika NOR-a i NOP-a prijepoqskog kraja, kw. 1, Prijepoqe, 1984, 65-66.

64


Vek biblioteke u Prijepoqu

Iz razgovora sa predratnim |acima sti~e se utisak da su seoske {kole imale ne{to kwiga i da su ih u~iteqica ili u~iteq davali na ~itawe boqim |acima. Najboqi su dobijali na {kolskoj slavi kao nagradu neku kwi`icu. Pou~ne kwi`ice dobijane su i prilikom u~lawewa u „Sokole”.

Otisci pe~ata me|uratnih dru{tava i ~itaonica

Seoske kwi`nice i ~itaonice I ~uvawe ovaca, sa kwigom, dobija izvesnu tajnu smislenost i lepotu. Milovan Danojli} Me|u najstarijim seoskim kwi`nicama je u Gorwim Strawanima, koja je radila pri {koli. Sposobni u~iteq Obren ]irkovi}, postavqen 20. jula 1920. godine, „osnovao je |a~ku kwi`nicu i fond siroma{nih u~enika, izgradio {kolsko igrali{te i {kolski vrt, osnovao {kolsku radionicu, dr`ao analfabetske te~ajeve i predavawa za narod.”*96 Kwi`nica je imala upravni odbor, za organizaciju rada i kori{}ewe kwiga 1926. godine doneta su posebna pravila. Na {tambiqu je ispisano: UPRAVA NARODNE KWI@NICE I ^ITAONICE - STRAWANI, a na ovalnom pe~atu: STRAWANSKA NARODNA KWI@NICA I ^ITAONICA U STRAWANIMA. Preko nadzornika osnovnih {kola u Prijepoqu 13. oktobra 1926. godine tra`ila je od Ministarstva prosvete pomo} u kwigama. Prilo`en je spisak od 20 naslova dobijenih pro{le godine, da opet ne bi dobili iste. Isti~u da su kupili jo{ 30 kwiga te ukupno imaju 50 kwiga. Isto se ponavqa, te su 12. januara 1929. godine dobili jo{ 36 kwiga (17 naslova), posle zahteva koji su *96. Citirano prema: Vule Bra{anac, Mre`a osnovnih {kola u mile{evskom srezu zme|u dva rata, Simpozijum SDSV XVIII, 1998, 261-312.

65


Vek biblioteke u Prijepoqu

potpisali sekretar Velimir Garabinovi} i predsednik Vladimir Novosel.*97 [kolske 1925/26. godine kwi`nica je imala 77 kwiga, name{taj vredan 150 dinara i 36 redovnih ~lanova; {kolske 1928/29. godine 35 kwiga za |ake, 76 za nastavnike i 65 za narodno prosve}ivawe. Tokom naredne decenije pove}an je kwi`ni fond, broj aktivnih ~lanova na 70. ^itaonica je bila popularna, naro~ito me|u strawanskom omladinom. U kwi`nici su se povremeno mogle pro~itati novine i neki ~asopisi. Osnovana je i podru`nica ~itaonice u Dowim Strawanima.*98 Lep primer prosvetnog i kulturnog entuzijazma na selu predstavqa rad u~iteqa Miodragovi}a iz Kamene Gore, Radi{e i Miodraga, iz ~uvene u~iteqske porodice. Oni su otvorili {kolu (1925), osnovali kwi`nicu, zadrugu, apoteku, |a~ku trpezariju, dru{tvo Soko, pokrenuli de~ji list, uveli telefon (1934), izgradili put kojim je 1939. godine stigao prvi automobil u selo. Narodnu kwi`nicu i ~itaonicu (na okruglom pe~atu je upisano: KAMENO-GORSKA KWI@NICA I ^ITAONICA KAMENA GORA, u sredini je crte` otvorena kwiga.) registrovalo je Ministarstvo prosvete, Odeqewe za narodno prosve}ivawe, i odobrio wena pravila 18. januara 1927. godine.*99 Na~inili su pravi podvig kad su 1932. godine, uz pomo} seqana i Ministarstva prosvete Kraqevine Jugoslavije, podigli Dom narodne kwi`nice i ~itaonice, u kojoj }e se na}i i radio na baterije. „Projekat za gradwu \a~ke trpezarije, Sokolskog doma i Seoske ~itaonice u Kamenoj Gori� uradio je in`ewer Petar Jaukovi} 1931. godine.*100 *97. Arhiv Jugoslavije, fond 66, fas. 2283-2151. *98. Qubi{a Vukovi}, isto. *99. Arhiv Jugoslavije, fond 66, f. 2283. *100. Po projektu osnova prizemqa imala je povr{inu 12,15 m h 9,45 m, a ~itaonici je namewena prostorija 3,85 h 3,oo m. Predra~un je iznosio 72.393,14 dinara. Ministarski savet (vlada) pomogao je gradwu sa 25.000 dinara. Zahtev za pomo} potpisali su predsednik Upravnog odbora Milosav Glu{~evi}, ban. ve}nik i v. d. sekretara kwi`ni~ar -blagajnik Rad. W. Miodragovi}, u~iteq.

66


Vek biblioteke u Prijepoqu

U po~etku je kwi`nica imala samo 35 kwiga za nastavnike i 17 za u~enike, kasnije je znatno oboga}ena, o ~emu svedo~i izve{taj {kolskog nadzornika Ilije Milutinovi}a na kraju {kolske 1936/1937. godine: „Kwi`nica napreduje u svakom pogledu... ima 50 redovnih ~lanova koji vrlo uredno pose}uju ~itaonicu i uzimaju korisne kwige na ~itawe. U narodnoj kwi`nici i ~itaonici vlada savr{en red”.*101

Prema istom izvoru Kamenogorci su tih godina mogli ~itati veliki broj novina i ~asopisa : Selo, Politika, Ilustrovane novine, Sanxak, Te`ak, Zadrugar, P~elar, Zdravqe, Letopis Matice srpske, |a~ke novine Zorica, Jugosloven~e, Podmladak Crvenog krsta, zahvaquju}i najvi{e vezama i ugledu u~iteqa. O dobrom radu kwi`nice i ~itaonice pisao je i list Sanxak: „Dobro ure|ena narodna kwi`nica i ~itaonica, koja je sme{tena u jednom odelewu {kole prestavqa pravu blagodet za ovo mesto. Do pre nekoliko godina retko je bilo na}i pismena ~oveka u ovom mestu, sada, me|utim, po nekoliko desetina seqaka dnevno do|e u ~itaonicu. Neko pro~ita novine, neko da uzme ili vrati kwigu...”*102 Sve je to uni{teno i izgorelo 1942. godine. Podvig se vi{e nije mogao ponoviti. Januara 1928. godine osnovana je pri osnovnoj {koli u Babinama Narodna kwi`nica i ~itaonica „Napredak”, zahvaquju}i upravitequ {kole Novaku Bra{ancu, koji }e posle oslobo|ewa organizovati rad prijepoqske kwi`nice i ~itaonice. Imala je svoja pravila odobrena od Ministarstva prosvete, poseban ormar, inventar kwiga, pismeno zadu`ivawe ~lanova, na petnaest dana, ~lanarinu dinar mese~no. Prve godine bilo je 12 ~lanova. Kwi`ni fond je razdvajan po celinama, za |ake, u~iteqe i ~lanove. Upraviteq {kole potvr|uje 3. aprila 1929. godine da je od Ministarstva prosvete dobijeno 30 kwiga (24 naslova) i da su one zavedene pod rednim brojevima 124 - 153, strana 5. i 6. Od ~lanarine, dobrovoqnih priloga, poklona *101. Mile M. Pleskowi}, Kamenogorska osnovna {kola (1925-1999), Prijepoqe, 1999, 77. *102. Milivoje P. @ugi}, Kroz krajinu Mi}a Glu{~evi}a: Kamena Gora, Sanxak, 7, 1. maj 1932, 4.

67


Vek biblioteke u Prijepoqu

u~iteqice Pantelije Milivojevi}, kasnije udate Bra{anac, fond je do 1941. godine uve}an „na nekoliko stotina” kwiga.*103 U Seqa{nici je upraviteq osnovne {kole Milo{ Ratkovi} sa me{tanima osnovao „Zemqoradni~ku narodnu ~itaonicu”. Predsednik ^itaonice Milojica Korugi} i sekretar Nov. \. Kuburovi} obratili su se odmah po osnivawu Ministarstvu prosvete, Odeqewu za narodno prosve}ivawe, pismom sa uobi~ajenim stilom i zahtevima: U Op{tini Zvje`danskoj, Srezu Mile{evskom, dana 14 aprila 1929 god. osnovana je Narodna zemqoradni~ka kwi`nica i ~itaonica, prema pravilima koja su izdata od strane tog Ministarstva, a koja Vam se pravila zajedno sa zapisnikom i spiskom upisatih ~lanova u prepisu {aqu s molbom, da ih Ministarstvo izvoli odobriti Zatim molimo Ministarstvo Prosvete, da nam po{aqe izvesan broj kwiga kako bi ~itaonica odmah otpo~ela rad. U nadi smo da }e Ministarstvo Prosvete iza}i na{oj molbi u susret , {to }e nas pomo}i izborom kwiga, koje }e vr{iti uticaj nad ~lanovima ove ~itaonice u prosvetnom, ekonomskom i socijalno higijenskom pogledu.*104 ^lanski ulog bio je dinar mese~no. Ubrzo su pravila odobrena, a primila je i 30 kwiga. O skromnosti wihove kwi`nice govori ~iwenica da su kwige zaveli na strani 1 i 2, od broja 5 do 34. Delovala je do rata i imala ~lanova koji su puno ~itali. Crkveni Toci su jedno od najzaba~enijih i najsiroma{nijih sela, ali su bili va`no duhovno `ari{te. Po predawu je sredinom XVII veka u brvnari uz crkvu svetih apostola Petra i Pavla postojala slikarska {kola „blagopodvi`nog zografa kir Andrije Rai~evi}a”. Na wenim temeqima je 1890. godine podignuta {kola, me|u najstarijim u mile{evskom kraju, pa ne ~udi {to je u Tocima jedna od najstarijih {kolskih i narodnih kwi`nica, verovatno zasnovana 1925. godine. (Jo{ 1892. godine {kola je dobila iz Srbije 138 raznih uxbenika za osnovnu {kolu). *103. Jovan M. Bra{anac (i dr.), Sedamdeset godina babinske {kole, Prijepoqe, 1997, 179-180. *104. Arhiv Jugoslavije, fond 2283/2151, Priboj i Prijepoqe.

68


Vek biblioteke u Prijepoqu

U molbi za pomo} Ministarstvu prosvete, preko nadzornika osnovnih {kola u Prijepoqu, 24. septembra 1926. godine, u~iteq Budimir Bogdanovi} navodi da „~lanova ~itaonica ima oko 60” i da je „od po~etka ove godine pro~itano 418 brojeva”, {to je za jedno takvo selo zaista uspeh. [kolski nadzornik Josif Jev|evi} uz zahtev prila`e i spisak 196 naslova kwiga, da se ne bi od Ministarstva dobile iste kwige. Kwige su ve}inom u jednom primerku, retko u dva ili tri, a ~asopisi su navedeni kao kompleti - Zdravqe za 1923, Mladi zadrugar za 1924. godinu. U spisku je svega 26 kupqenih kwiga, ostalo su pokloni od Ministarstva, Bra}e Jovanovi}a i nepoznatih. Godi{wi ra~un Narodne kwi`nice za 1927. godinu iznosio je 1200 dinara.*105 Kwi`nica je 1930. godine preko Banske uprave u Cetiwu dobila jo{ 30 kwiga, pojedina~no navedenih. Zavedene su na 18. i 19. strani pod rednim brojevima 430-460. Predsednik upravnog odbora M.Milo{evi} u molbi za pomo} isti~e da je jo{ pre pet godina u ovome selu osnovana ova kwi`nica i ~itaonica. (Na {tambiqu je upisano: NARODNA KWI@NICA I ^ITAONICA >NAPREDAK< - TOCI -.*106 Nemamo podataka kako se ova kwi`nica daqe razvijala i delovala do rata, ali je posle rata sve moralo po~eti iznova. Te{ko je ne ra`alostiti se nad tom ~iwenicom i sudbinom svih biblioteka u na{em kraju: nestajale su od okupacija do oslobo|ewa.*107 Sreten Vukosavqevi} je bio izvanredan poznavalac sela i seqaka, wihovog rada, pogleda na svet, kulturnog nivoa i kultur*105. Predsednik upravnog odbora bio je Ivan Mini}, sekretar Mil. Milo{evi}, ~lanovi Spasoje i Aleksa Puzovi}, Ilija Stikovi}, predsednik nadz. odbora Manojlo Puzovi}, sekretar Milovan Milo{evi}, ~lanovi Diko @arkovi} i Vladislav Puzovi}, blagajnik Rade Bo`ovi}, u~iteq. *106. Arhiv Jugoslavije, isto. Vidi i: Vojislav J. \uri}, Zograf Andrija Rai~evi}, Simpozijum SDSV VIII, Prijepoqe, 1980, 141-150; Mile M. Pleskowi}, Drago M. Stikovi}, Toci i {kole kojih vi{e nema, Prijepoqe, 2000. *107. Po se}awu Draga Stikovi}a, koji je bio u~enik B. Bogdanovi}a, za brigu o kwigama, vo|ewe evidencije i pozajmqivawe zadu`io je Rada Puzovi}a. Kwige za kwi`nicu i ~itaonicu nabavqao je preko Nika Tripkovi}a zvanog Tra{o, kom{ije u rodnom Prijepoqu. Kwige je nabavqao i preko Ministarstva prosvete u Beogradu i Prosvetnog odeqewa Zetske banovine. Pelagi}evu kwigu „Narodni u~iteq” propagirao je me|u u~enicima i roditeqima. Po Stikovi}evim re~ima tu su biblioteku za vreme rata popu{ili ~etnici!

69


Vek biblioteke u Prijepoqu

nih potreba, zato nije mogao zaobi}i ni stawe pismenosti u narodu i probleme vezane za seoske ~itaonice. ^itaonica je wemu bila i osoben „radni kabinet”: U Prijepoqu, gde je stalno `iveo, imao je poseban na~in istra`iva~kog rada. Svakog pazarnog dana, subotom, Sreten je ostavqao svoje pero i odlazio u Gradsku ~itaonicu, gde je sa svojim prijateqima - seqacima dr`ao sastanak. Sa wemu svojstvenom prisno{}u razgovarao je o wihovim svakodnevnim zgodama i nezgodama, pomalo o politici, pru`ao poneki savet za uspe{nije vo|ewe doma}instva, a od wih dobijao odgovore na pitawa koja su ga interesovala. Vremenom, ti razgovori su se pretvorili u svojevrsnu instituciju, mali seqa~ki univerzitet...”*108 Donosimo u celini wegov tekst iz ~uvenih „Pisama sa sela”:

Problemi sela SEOSKE KWI@NICEI ^ITAONICE Poznati koji je seqak pismen a koji nije ne mo`e se ni po razgovoru, ni po radu. Onaj „pismeni” ne ume da napi{e adresu vojniku, da razume poresku kwi`icu, da pismeno prora~una neki svoj posao. Istu kwigu, koju sasvim dobro razume, kad mu je neko drugi ~ita, ne razume kad ~ita sam. Svu pa`wu mora da utro{i za samu tehniku ~itawa, ne mo`e da misli o onome {to ~ita, te zato i ne razume. Ve{tina pisawa takvog „pismenog” seqaka nije ve}eg ranga od ve{tine rezawa {ara britvicom na preslicama i sviralama. Niti je prakti~no mnogo korisnija. Po{to ga niko nije prihvatio, niko podr`ao, da o~uva i razvije ono znawa, {to je u {koli bio nau~io, zaboravio je sasvim brzo i izravnao se sa onim nepismenim. Voqe za ~itawem na|e se na selu vrlo ~esto. Bude zimi i dokolice - kad bi imalo dobra osvetlewa i mirna mesta, gde bi se moglo ~itati. Leti nema vremena sem pomalo me|u periodima te{kih poqskih radova. Kad ima vremena i interesovawa nema se kwiga i listova. Skupo staju. Kad i novca ima, za seqaka je ve} i to jedna stvar te{ka i zapletena naru~iti kwigu preko po{te. A kako da se razabere {ta da naru~i? - Iz kwiga „za narod” {to god? One su naj~e{}e slabe i dosadne. Mnogi misle da pi{u „za narod”, kad samo pi{u bez stranih re~i, kad pi{u razvu~eno i aqkavo, kad popuju i tolkuju i *108. Velibor Quji}, @ivotni i nau~ni put Sretena Vukosavqevi}a, Simpozijum o nau~nom delu Sretena Vukosavqevi}a, Prijepoqe, 1973, 26.

70


Vek biblioteke u Prijepoqu daju pouke plitke i bqutave. Me|u kwigama pak koje nisu pisane â&#x20AC;&#x17E;za narodâ&#x20AC;? ima ih vrlo podesnih za seqaka. Ali kako on da pogodi, koju }e uzeti da ~ita? Kwiga i novine sad su glavno sredstvo za prosve}ivawe {irokih seoskih masa, a ~itaonice i kwi`nice glavni putevi, kojima kwige i listovi dopiru do sela. Organizovawe ~itaonica i kwi`nica dosad su preduzimale i razne prosvetne ustanove, i verske organizacije, i stale{ke ustanove, i razni pojedinci. Vlasti su nekad pomagale, nekad smetale, najboqe je bilo kad se nisu me{ale u posao. ^itaonice i kwi`nice imaju sli~nih nevoqa kao i pojedinac ~italac oko lokala, name{taja, izbora i nabavke kwiga. Koliko su bile pomognute, bile su samo raznim poklonima u kwigama. Boqe bi, mo`da, bilo da nisu ni time, jer sem narodnih pesmarica me|u tim kwigama malo koja vredi {to. Naro~ito me|u onima, koje je poklonilo Ministarstvo prosvete. U posledwe se vreme pomi{qa da se stvori jedna ustanova kao sredi{te, duhovno i materijalno, svima kwi`nicama i ~itaonicama. To je potrebno i bilo bi korisno. Ali ta ustanova ne bi trebalo da radi neposredno na osnivawu; nego samo da poma`e svaku i sva~iju; ne bi trebalo da se me{a u plan i organizaciju kwi`nica i ~itaonica, u wihove smerove. Ona bi imala da bude jedan institut ~isto tehni~ki, jedan poslovni biro, koji daje obave{tewa i uputstva, koji posreduje kod vlasti, kod kwi`ara, kod raznih ustanova. Seoske kwi`nice odr`avaju i rade u wima i qudi sasvim razli~itih politi~kih shvatawa, i qudi, koji su tome svome radu postavili smerove sasvi nejednake. Bi li se oni priklonili smeru te sredi{ne ustanove, ako ona postavi svoje smerove vaspitne, nacionalne, socijalne? Ili: ho}e li qudi raditi {to u kwi`nicama i ~itaonicama pod ne~ijim tu|im rukovo|ewem? - Zna se ve} koliko je u nas malo trpeqivosti me|u qudima, koji su raznih shvatawa. Drugo: Seqak ve} i sam ose}a potrebu za kwi`nicom i ~itaonicom. To ose}awe treba iskoristiti, tu naa}i osnovu za rad, jer kad sam seqak ne bi ve} ose}ao tu potrebu, zaludu bi bio i sav, napametniji, i najpredaniji rad. A {ta se zna o toj glavnoj osnovi za rad? Ko je skupio i sredio dosada{wa iskustva {ta seqak ho}e da ~ita, kad, kako, koje su smetwe ~itawu, kako se mogu otkloniti, kako se mogu prona}i i odabrati qudi, koji }e organizovati kwi`nice i ~itaonice. Kakve }e direktive mo}i o tome svemu da daje ta sredi{na ustanova, ako ona bude organizovana tako, da daje direktive, da vodi posao? Sme li se ra~unati imalo na to, da }e ta sredi{na ustanova, neka bi bila i najboqa, imati toliko samodiscipline, da vo|ewe rada na celom nekom odeqku posla, ili u celoj nekoj pokrajini ustupi qudima druk~ijih shvatawa, i to uspe{no? Seqa~kom kolu, na primer, ili [aba~koj ~itaonici? Ili }e na istom poslu sa wima uporedo, {to u nas uvek zna~i biti u sukobu. Svakome ko ho}e da osnuje ~itaonicu ili kwi`nicu, kakvu bilo, ta ustanova trebalo bi da pomogne stvoriti pravila onakva, kakva on ho}e, da pomogne potvrditi ih kod vlasti, da ga obavesti u koji savez mo`e, ako ho}e, 71


Vek biblioteke u Prijepoqu u~laniti svoju ~itaonicu; gde mo`e dobiti neku pomo}. Koja ~itaonica ho}e da nabavi kwigu, da joj pomogne nabaviti je po sni`enoj, kwi`arskoj ceni. Da joj pomogne pozajmiti kwige iz kakve biblioteke za pozajmqivawe. Ako neko tra`i saveta za izbor kwiga, dati mu, ako ne tra`i, nabaviti mu ono {to tra`i. Ko tra`i obave{tewe za neku kwi`evnu ili pozori{nu priredbu, dati mu; ko tra`i samo posredovawe oko kakvih nabavki za takvu priredbu, u~initi mu kako tra`i. Davati na poslugu projekcione aparate, posredovati u jevtinoj nabavci radio aparata, slika, gramofona, davati uputstva za ure|ivawe kwi`ni~kih kataloga. Biro bi taj imao biti apsolutno neutralan i politi~ki, i verski, i nacionalno. Da bi postao u istinu neko sredi{te, treba da bude ~isto i samo tehni~ki. @ele}i da odmah postigne ne{to vi{e nego to, ne}e posti}i ni{ta. Tek kada ovim na~inom stekne poverewe, taj }e biro, i ne hote}i to, mo}i postati pomalo i duhovno sredi{te ovoga rada a ne samo tehni~ko. Sreten V. Vukosavqevi}*109

Bista Sretena Vukosavqevi}a, rad Quboja ^abarkape *109. Politika, 17. decembar 1939, 8.

72


Vek biblioteke u Prijepoqu

Da su ovaj Vukosavqevi}ev tekst imali na umu svi koji su se bavili seoskim bibliotekama, boqe bi razumeli {ta i kako da rade, ne bi bilo toliko neuspeha i uzaludnih poku{aja. Ovo je primer mudrosti i demokrati~nog pristupa, kriti~nosti bez politizacije i demagogije. Prijepoqe je imalo kwi`aru ~iji je vlasnik bio Rade Kurtovi} (? - 1945), banski ve}nik, predsednik udru`ewa solunskih boraca, potpredsednik Polimske banke. Nalazila se pored Poli}a ku}e, potom gde je sada kwi`ara „Vuk Karaxi}” (?). U kwi`ari je malo bilo kwiga i uxbenika, ali su se preko we mogli naru~ivati iz cele Kraqevine Jugoslavije. Najpovoqnije su kupovane preko „Antikvarnice” iz Splita. Na deset poru~enih kwiga jedna je dobijana besplatno. Po{to su te kwige bile {tampane latinicom, retko su tra`ene. Iz zapisnika sa sednica vidi se da je Kurtovi} bio vrlo aktivan u radu Banskog vije}a. Zalagao se za pomo} `enskoj podru`nici, da se Prijepoqu dodeli vo}arska {kola i povoqno prodaju poqoprivredne ma{ine: „G. Kurtovi} izla`e {kolske prilike u srezu Mile{evskom, veli da narod voli {kolu i u tome ga treba pomo}i. Moli pomo} za |a~ku trpezu, a op{tina }e dati zgradu. M o l i p o m o } z a ~ i t a o n i c u „N a p r e d a k” (podv. V.B.) i dru{tvo „Soko”. Moli da se manastiru Mile{evu postavi stru~an starje{ina, jer }e ina~e propasti. Daqe veli, da se rije{i agrarno pitawe, jer su muslimani gotovo propali zbog toga ih treba pomo}i”.*110

Malu kwi`aru imali su , gde je sada Komitet, Halil Grba i sin [u}ro. U ku}ici kraj mosta u [arampovu kwi`aricu je dr`ao i Hajro Musabegovi}. * * * Izme|u dva svetska rata u prijepoqskom kraju podignut je op{ti prosvetni i kulturni nivo, kwiga i biblioteka su po~ele ulaziti u `ivot. Shvatalo se, pomalo idealisti~ki, da bez kwige nema ekonomskog i kulturnog preporoda jednog od najzaostalijih krajeva u tada{woj Jugoslaviji. Narodne kwi`nice i ~i*110. Iz zapisnika sa sednica. Almanah-{ematizam Zetske banovine, Cetiwe, 1931, 40, 43 i 48.

73


Vek biblioteke u Prijepoqu

taonice su uspostavqane vi{e zahvaquju}i entuzijazmu pojedinaca, nego organizovanom pristupu dr`ave, ali ih je Ministarstvo kulture pomagalo. Sve su imale periode rada i zamirawa, samo je Gra|anska ~itaonica „Napredak” u Prijepoqu trajala od rata do rata i bila ponajboqa biblioteka u Sanxaku. Kao jedina kulturna institucija u gradu morala je biti i narodni univerzitet i pozori{te i jo{ pone{to. Nekih godina bila je i politi~ko `ari{te, kad su pojedine kwige zabrawivane, a wihove ~itaoce jurili `andarmi.

Uo~i Drugog svetskog rata [to se vi{e pribli`avao rat, rastao je interes za socijalnu i marksisti~ku literaturu. Gra|anska ~itaonica sve je mawe li~ila na apoliti~nu i dosadnu instituciju. Komunisti~ka partija preuzima kontrolu nad wom da bi joj koristila kao pokri}e za ilegalni rad. O „juri{u na Gradsku ~itaonicu ” se}a se Ahmo [ehovi}: ^itaonica je, tako re}i `ivotarila. Nije to {to nije bilo uslova za rad ve} {to su uprave ove ~itaonice, svojim neradom i nezainteresovano{}u, doveli rad ~itaonice na mrtvu ta~ku. I ako je bio solidan fond dobrih kwiga, niko se nije posebno interesovao da se kwiga pribli`i gra|anstvu. O ~lanstvu se tako|e niko nije interesovao da se omasovi broj ~lanova. Ova u~malost u radu ~itaonice trajala je godinama, odnosno do 1938. godine. Tada je Branko *111 dao ideju da se „osvoji” ~itaonica. Dato je uputstvo da se ide na izbornu skup{tinu. Kad se na skup{tini do{lo na ta~ku izbora upravnog odbora, na{i su se pojavili sa svojom listom upravnog odbora. Digao se jedan iz stare uprave i pitao ko ste vi, {ta ho}ete, pa vi niste ~lanovi ove ~itaonice. Propalo se. Ali odmah posle skup{tine dato je uputstvo da se omladina i ostali napredni qudi u~lawuju pa je kroz mesec dana, na osnovu pravila, tra`ena vanredna skup{tina na kojoj je glatko pro{la na{a lista. U upravu su pored ostalih izabrani: Branko Radi~evi}, Mi{a *111. Branko Radi~evi}, profesor istorije u Gimnaziji. Vanredna skup{tina Gradske ~itaonice odr`ana je 1939. godine.

74


Vek biblioteke u Prijepoqu

Cvijovi}, Danilo Puri} i Ahmo [ehovi}. ^itaonica je odmah za`ivela novim `ivotom. Nabavqen je novi fond kwiga od naprednih izdava~kih ku}a kao {to su bili: „Nolit”, „Epoha”,„Srpska kwi`evna zadruga” i sl. Povedena je akcija sakupqawa izdatih kwiga koje godinama nisu bile vra}ene, prikupqani su prilozi u kwigama a ~lanstvo je tako|e omasovqeno, ~lanarina je ubirana redovno. ^itaonica je krenula punom parom da vr{i svoju prosvetiteqsku funkciju. Svi smo bili radosni i zadovoqni, a Branko najvi{e. Iste godine je „osvojeno” i sportsko dru{tvo „Polimqe”. „Na|ene su klubske prostorije, po~elo se sa izdavawem zidnih novina, dr`ana su predavawa iz raznih oblasti, a naj~e{}e politi~ka, kao stawe na frontovima u [paniji, organizovani su izleti u okolini Prijepoqa sa raznim prigodnim kulturnim programima, redovno politi~ki obojenim, a naro~ito kroz {aqivi vrabac, radio zbrku, recitacije i kolektivni ru~ak”.

Sti{avali su navija~ku strast, jer je tu~a posle svake fudbalske utakmice bila uobi~ajena. Uspeli su da u dru{tva „Sveti Sava” „Gajret” i „Muavenet” ubace svojih simpatizera.*112 ^itala~ke ili vaspitne grupe su bile vrlo aktivan i masovan oblik okupqawa omladine i wihovog politi~kog podu~avawa. „U leto 1939/40. godine broj ovih ~itala~kih grupa narastao je na 3536 u kojima je bilo obuhva}eno od 150 do 160 omladinaca i omladinki”. Na sastancima ~itala~kih grupa se diskutovalo, obi~no posle referata jednog ~lana, o kwigama kao {to su „Umovawe zdravog razuma” Vase Pelagi}a, „Poreklo ~oveka” ^. Darvina, u prevodu Nedeqka Divca,„Poreklo vrsta” Linea, „Qudsko dru{tvo i rasna teorija” Qubomira @ivkovi}a, „Poreklo porodice, privatne svojine i dr`ave”i „Manifest komunisti~ke partije” F. Engelsa, „Razvitak dru{tva” Segala, „Boq{evi~ka revolucija”, „Prirodne sile i mo} qudi” ili o zabrawenim kwigama, bro{urama i biltenima Komunisti~ke partije, na primer „Dimitrovsko dr`awe pred klasnim neprijateqem”, ~lancima iz zabrawenih listova Proleter i Rad. Studenti su leti organizovali predavawa, pripremali pozori{ne komade, „Mati” K. ^apeka i „Pokopajte mrtve” nepoznatog autora.*113 *112. Ahmo [ehovi}, Moja se}awa na druga Branka Radi~evi}a, profesora, Sarajevo, 1990, 13-15. *113. Isto.

75


Vek biblioteke u Prijepoqu

Tih akcija se}a se i Danilo Puri} : „Branko Radi~evi} je postao i upravnik gradske biblioteke i ~itaonice, koja se tada nalazila u glavnoj ulici preko puta crkve. Za sre|ivawe kwiga anga`ovao je nekoliko u~enika, me|u kojima sam bio i ja. Se}am se da je, kao upravnik, po~eo da naru~uje kwige koje su do tada bile nepoznate u Prijepoqu. To su mahom bila izdawa tada{weg „Nolit-a”, me|u kojima i dela Maksima Gorkog (Klim Samgin, Mati), a zatim dela Travena, Xeka Londona, i drugih tada omiqenih pisaca mlade generacije. Upu}ivao nas je na ~itawe tih kwiga ukazuju}i na osnovno u wima i kako bi to trebalo shvatiti. Po{to je takvih kwiga bilo nedovoqno, Branko nam je sugerisao i da ih ~itamo i o wima diskutujemo u grupi. Tako je nastala prva ~itala~ka grupa, koja je obuhvatala vi{e u~enika. Koliko se se}am, u grupi kojoj sam pripadao bili su Mihajlo Bakovi}, Bo{ko [krbovi}, Zorica Borisavqevi}, Vera Andonovi} i jo{ neki. Koliko znam, tada su bile dve grupe koje su se mawe-vi{e kontinuirano sastajale. Tada smo se svi po~eli ose}ati kao „napredni omladinci”, koji su osu|ivali religiozno vaspitawe ili tradicionalno vaspitawe uop{te.” *114 U {trajku u~enika zbog hap{ewa profesora Branka Radi~evi}a, u prole}e 1937. godine, „najaktivniji su bili ~lanovi ~itala~kih grupa i u~enici koji su se okupqali oko biblioteke i ~itaonice”. O radu ~itala~ke ili vaspitne grupe Danila Puri}a govori Arif Veqovi} u istoj kwizi: „Prora|ivali smo razvitak dru{tva od Segala. Imali smo jednu malu kwi`icu, jedva se mogla ~itati. Prou~avali smo je pojedina~no, tajno... Upozoravali smo da o ovome ne sme niko znati van grupe, jer ako nas neko otkrije, `andarmi bi nas tukli i zatvorili. Sastanke „vaspitne grupe” smo kamuflirali odlaze}i na pla`u ili na izlet, {etaju}i i sl.”*115 Dragomir Divac je „naprednu literaturu” i popularnu Nolitovu PB ediciju (politi~ka biblioteka) donosio seoskoj omladini u Divcima. Te su kwige skrivali po drve}u, ko{nicama, tavanima, pe}inama, rernama, {talama i slamama.*116 *114. Zapisi i se}awa u~esnika NOR-a i NOP-a prijepoqskog kraja 1, Prijepoqe, 1984, 52. *115. Isto, 61-62. *116. Isto, Stanimirka Vuka{inovi} Pe{terac, Rukovodilac SKOJ-a, 385-387.

76


Vek biblioteke u Prijepoqu

Ove primere ~itawa i kori{}ewa kwiga navodimo kao kuriozitete jer tajno ~itawe, na skrivenim mestima, suprotno je principima biblioteke. To je sfera politike i ideologije, privla~nost tajnog i prevratni~kog rada, a ne qubav prema kwizi i ~itawu. Kwige koje su smatrane reakcionarnim i nazadnim „osu|ivane”su, ~ak i uni{tavane. Mladi revolucionari su s posebnim zadovoqstvom palili „reakcionarnu” op{tinsku arhivu na po~etku rata. Sa istim ciqem otvarane su pred rat seoske ~itaonice. U leto 1939. godine u Velikoj @upi je osnovana Podru`nica zadru`ne omladine. „Podru`nica je od ~lanarine, priloga i pomo}i iz Prijepoqa nabavila kwige, te je formirana ~itaonica. ^itaonica je sme{tena u ku}i Doskovi}a, a ku}a je bila iznajmqena kao Du{anov i Gazov stan.*117 ^itaonica je istovremeno slu`ila kao mesto okupqawa ~lanstva. Nabavqen je jedan radio-aparat, gramofon, fudbalska lopta i {ah... Za`iveli su razni oblici rada i u~ewa, odr`avana su predavawa, ~itana {tampa. ^itaonica je raspolagala ve}im brojem kwiga. Kwige su no{ene ku}i na ~itawe. @andarmerija je nekoliko puta zaplewivala kwige i nastojala da onemogu}i rad ~itaonice. Krajem 1940. godine, re{ewem ministra unutra{wih dela, zabrawen je rad zadru`nih podru`nica i ~itaonica Zadru`nog saveza Jugoslavije”.*118

Po se}awu Vlajka Pote`ice ~itaonicom je rukovodio Qubo Pote`ica, a kwige je nabavqao, ta~nije prikupqao poklone, Danilo Puri}. Sme{tena je bila u Doskovi}a ku}i. Kad je rat po~eo, Gazo je kwige predao na ~uvawe [emsu Hasanagi}u. Nisu sa~uvane. Kao u romanima Maksima Gorkog, u leto 1939. godine osnovana je i u Strawanima podru`nica Zadru`ne omladine, koja je imala i zadru`nu ~itaonicu. „Prvih dana ~itaonica je brojala 30 ~lanova, a kasnije se ovaj broj pove}ao. ^lanarina je iznosila 0,50 dinara . . .Od ~lanarine i priloga pretplatili smo se na izdawa PU-BI (Politi~ka biblioteka, Nolitova edicija) nabavili smo vi{e primeraka izdawa SSSR u s l i c i i r e ~ i, kao i ne{to listova. Obi~no smo se uve~e sakupqali i ~itali, a ~e{}e i nedeqom. Znao se raspored ko od ~lanova, kada i o kojoj pro~itanoj kwizi treba da pri~a...” Strawanski omladinci su za biblioteku „odabrali staru napu{tenu ku}u Davida Mandi}a, koja je bila na sklonitom mestu, udaqena oko pedeset *117. Du{an Toma{evi} ]irko i Gazo Hasanbegovi} iz V. @upe. *118. Isto, Velimir Leko Pote`ica, Napredna omladina Velike @upe, 65-66.

77


Vek biblioteke u Prijepoqu

metara od puta i do we je retko ko dolazio, pa ni `andarmi. Unutra smo zgradu lepo uredili i nabavili najnu`niji inventar. Napravili smo stala`u za kwige, sto i nekoliko klupa i kupili lampu petrolejku ”.*119 Jo{ dok je trajao rat osnivane su kulturne grupe koje su davale priredbe i prikriveno rasturale ilegalne materijale i pesmama propagirale ciqeve partizanske borbe. Seqanka Vasilija Divac, partizanski kurir iz Divaca. ~itala je u cetiwskom zatvoru „Jazavac pred sudom” i tako delovala ohrabruju}e na ostale zatvorenike.*120

Drugi svetski rat Po izbijawu rata, skojevci Drago, Vale i Danilo Puri} i Spaso Peri} zakopali su u dvori{tu ku}e Puri}a dva sanduka kwiga iz Gra|anske ~itaonice, ali su sve uni{tene prilikom bombardovawa Prijepoqa 7. novembra 1944. godine. Za vreme rata, 1941-1945. godine, kwi`nice i ~itaonice ne rade, a kwige su uni{tavane ili rasturane. Naro~ito su usta{e, koje su na po~etku rata zaposele Prijepoqe, bile netrpeqive prema svemu {to je srpsko ili pisano }irilicom. Sve {to je vezano za kwigu skoro da je bilo konspirativnog karaktera. Te{ko da je moglo biti javnog kulturnog i zabavnog `ivota u gradu, ako ne{to nije organizovala okupatorska uprava.*121 Kulturnom i prosvetnom radu posve}ivana je pa`wa i u toku rata, u partizanskim jedinicama i na oslobo|enoj teritoriji. Vidi se to iz Rezolucije privremenog Sreskog NOO sreza mile{evskog, donetoj na konferenciji u Prijepoqu 10. oktobra 1943: *119. Isto, Novica Bakovi}, Osnivawe ~itaonice u Strawanima, 68-69. Autor ne pomiwe raniju {kolsku i narodnu ~itaonicu u Strawanima. Ili je wen ad bio zamro, ili su se „napredni” odvojili od „reakcionarnih”, da bi mogla wihova ~itala~ka grupa nesmetano raditi. *120. Isto, Nada Bogdanovi}, Posledwa prozivka, 382. *121. Italijani kao okupatori nisu bili surovi. Gospo|a Paja Lazarevi} se}a se da su u Haxipetrovi}a hanu prikazivali ratne filmove, a na pijaci postavqali tribine za nastup varijetea. Radile su {kole, ~ak i de~ji vrti}, deca su uspostavqala vezu sa vojnicima i lako u~ila italijanski jezik.

78


Vek biblioteke u Prijepoqu

VII. Mi moramo svim silama nastojati da organizujemo, pomognemo i u~vrstimo kulturno-prosvjetni rad me|u {irokim narodnim masama. U ovu svrhu treba organizovati kulturne odbore pri sreskim i op{tinskim NOO i time omogu}iti narodnim masama, kojima su do sada bila zatvorena vrata prosvjete i kulture, da u~estvuju na svom pravilnom kulturnom podizawu.*122 Jedan od istaknutih komunista i gerilaca, zemqoradnik koji je zavr{io gimnaziju, Du{an Toma{evi} ]irko (1920-1944), imao je velikog udela u osnivawu i radu zadru`ne ~itaonice u Velikoj @upi. Iza wega je ostala sveska sa 27 pesama, u prepisu wegovog saborca Draga Stikovi}a. Pesme, ispevane u narodnom osmercu i desetercu, govore o doga|ajima od po~etka rata, neprijateqskim zlo~inama, partizanskim akcijama i borcima iz na{eg kraja. One su se lako pamtile i prenosile, mogle su se recitovati na priredbama, pevati u grupama i uz gusle, i tako ispuwavati svoj ciq - pozivawe na osvetu i borbu protiv okupatora i ~etnika i propagirawe komunisti~kih ideja.*123 Partizanske pesme je sakupio Qubomir Matovi} i objavio u kwizi „Sanxak peva slobodi” *124 Te pesme su primeri jednog popularnog kwi`evnog obrasca, wihovom nastajawu i preno{ewu, ali i dokumenat o vremenu, doga|ajima i qudima.*125 ^etnici su se koristili istim obrascem pesama u svojoj propagandi, u rugalicama na ra~un partizana. ^esto su u pesmama me*122. Istorijska ba{tina 1 (U`ice), 1983, 44-47. *123. Petar [. Vlahovi}, Rukopisna zbirka Du{ana Toma{evi}a - ]irka, Beograd, Nau~no delo, 1960. *124. Qubomir Matovi}, Sanxak peva slobodi, Beograd, „^etvrti jul”, 1986. *125. Tokom rata pojedine partizanske jedinice imale su svoje listove, umno`avane naj~e{}e ru~no, pisa}om ma{inom ili ge{tetnerom. U Glavnom {tabu partizanskih odreda Sanxaka i ve}im jedinicama pravqeni su listovi. Najvi{e boraca iz mile{evskog kraja bilo je u Tre}oj proleterskoj (sanxa~koj) brigadi. Kulturne grupe Brigade i wenih mawih jedinica povremeno su pravili listove i biltene (Na{a brigada , Mladi borac, Zlatarac, Zvijezda, Bojna njiva, Kroz borbu, Tr{o, Raweni osvetnik). 1944. godine po~eo je izlaziti u novom Pazaru Glas Sanxaka kao organ ZAVNOS-a, a 1946. godine kratko je izlazio list Bratstvo, Glasilo Narodnog fronta Okruga. Videti: Edib Hasanagi}, Listaju}i partizansku {tampu, Polimqe, 28. maj 1976, 11; Milivoje Cvijovi}, Listovi Tre}e proleterske (sanxa~ke) NOU brigade, Nau~ni skup Narodnooslobodila~ka borba i socijalisti~ka revolucija u Sanxaku, Prijepoqe, 1981, 195-203.

79


Vek biblioteke u Prijepoqu

wana samo imena ili mesta. U prijepoqskom kraju je duboko ukorewena usmena kultura i usmeno stvarala{tvo. Ne{to od tog propagandnog shvatawa kwige i biblioteke, u ciqu revolucionarne promene `ivota i svesti qudi, nalazimo i u posleratnom organizovawu rada biblioteka.

Doprineli su radu kwi`nica i ~itaonica Jedna biblioteka nije se mogla osnovati bez obrazovanih qudi, naklowenih kulturi i prosveti, niti odr`avati bez imu}nih utemeqiva~a i darodavaca. Neretko su nepismeni qudi bili velike mecene {kola i kwi`nica. Kao neposredno vezani za prve kwi`nice i ~itaonice pomiwu se: Rafailo Vukadinovi}, \or|e Jaki}, Jovan Gospi}, Sreten Vukosavqevi}, Diko i Vasilije Zindovi},\or|e Andonovi}, Andrija i Budimir Bogdanovi}, profesori Milosav Pu{owi} i Branko Radi~evi}, zatim Mahmut Ba{ovi}, Abdulhalim Pa{anovi} i drugi iz „Gajreta”.*126

Prota Jovan Gospi} (1859-1934) Tre}i sin prote Vukole Gospi}a, ro|en u Pqevqima, slu`bovao u Pqevqima i Prijepoqu. Istaknuti nacionalni radnik, koga je turski sud zbog veleizdaje bio osudio na smrt, ~lan utemeqiva~ sarajevskog dru{tva „Prosveta”, predsednik crkveno-{kolske op{tine u Prijepoqu od 1901. do 1908. godine, prvi predsednik Dru{tva „Sveti Sava”. Prvi svetski rat proveo u austrijskom logoru Ne`ider. Dobitnik vi{e ordena i priznawa. Umro je u Prijepoqu, ali su kasnije wgovi posmrtni ostaci preneti u Pqevqa. Wegova supruga Jefimija aktivno je radila u humanitarnim organizacijama i Bogorodi~inom `enskom dru{tvu. Dokumenta i arhiva Jovana Gospi}a nalaze se, kao „Ostav{tina Jovana Gospi}a”, u Pedago{kom muzeju u Beogradu i Istorijskom arhivu u U`icu. Ne{to od dokumenata nalazi se kod unuka @ivojina i Miodraga iz Beograda.

Sreten Vukosavqevi} (1881-1960) Verovatno najistaknutija li~nost ro|ena u Prijepoqu. Bio je u~iteq, op{tinski delovo|a, dr`avni ~inovnik u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Jugoslaviji, nacionalni i kulturni radnik, komita, saradnik brojnih listo*126. Skoro da se podrazumeva doprinos direktora Gimnazije Dragi{e Bori~i}a, sa Sretenom Vukosavqevi}em najzna~ajnijeg intelektualca u me|uratnom Prijepoqu. Streqan je 1944. godine kao nacionalista. Neki misle da je to bila osveta wegovih |aka ponavqa~a, kad su se vratili kao pobednici, neki zbog politike bratstva i jedinstva. Pod nerazja{wenim okolnostima streqan je i iguman manastira Mile{eva, Nestor Trkuqa, koji je preporodio zapu{teni manastir.

80


Vek biblioteke u Prijepoqu va, profesor univerziteta. Izuzetan poznavalac sela i utemeqiva~ sociologije sela na Beogradskom univerzitetu. O wemu su pisane studije sa biografijama i bibliografijama. Wegovo ime nose dru{tva, {kole, nagrade, ulice, nau~ni skup. Nesporan autoritet u Sanxaku, pravi narodni predstavnik. Neposredno je radio na obrazovawu i prosve}ivawu, {irewu kwige i kwi`nica, od prve, pri dru{tvu „Sveti Sava”, do kraja me|uratnog perioda. Bio je me|u osniva~ima Prijepoqskog omladinskog dru{tva „Podmladak”, (1920) i predsednik Gra|anske ~itaonice „Napredak”. Glavna su mu dela: „Istorija seqa~kog dru{tva 1-3”,„Seoske uredbe o vodama”, „Istorija dr`ave i prava naroda FNRJ - doba turske vladavine”, „O seqa~kom privrednom mentalitetu”, „Organizacija dinarskih plemena”,„Jovan Cviji} i narodna tradicija”, „Pisma sa sela”,“Sanxa~ke hi}aje”.

Branko Radi~evi} (1906 -1943) Ro|en je u Gori~anima kod Podgorice, diplomirao 1931. godine na zagreba~kom Filozofskom fakultetu, na grupi za istoriju, etnologiju i geografiju. Istaknuti komunista, „crveni profesor”. Od 1932. do 1940. godine profesor u prijepoqskoj Gimnaziji, omiqen me|u u~enicima. Poginuo na Vu~evu. Do 2002. godine wegovo je ime nosila Gimnazija. Bio je pred rat organizator rada i predsednik Gra|anske ~itaonice. Wegova supruga Quba, iz porodice Bogdanovi}, jedna je od najuglednijih `ena posle rata u Prijepoqu.

Budimir S. Bogdanovi} (1907-1983) On je iz prve posleratne generacije u~iteqa u Kraqevini. Dok je bio u~iteq u Crkvenim Tocima osnovao je kwi`nicu pri {koli i istakao se kao pravi narodni u~iteq i prosvetiteq. O radu mladog u~iteqa saznajemo iz sa~uvanog predloga za nagradu koji je napisao nadzornik za osnovne {kole okruga Prijepoqe Risto V. Marjanovi}, 28. jula 1925. godine: „... Osnovao je kod {kole kwi`nicu i ~itaonicu, koja ima preko 90 ~lanova. Odr`ava roditeqske ve~eri. Osnovao analfabetski te~aj. Prire|ivao predavawa. Radi u {kolskoj ba{ti koja mu slu`i kao primer, dr`i p~ele i sam radi ko{nice |erzonke. Sve to zajedno sa omladinom sela. Dobavio je jaja od koko{iju Italijanki, radi priploda. Nabavio i ve{ta~ko |ubre ~ilsku {alitru...” Uticao na roditeqe da decu daju na {kolovawe i zanate preko „Privrednika”. Pomiwe se 1930. godine kao predsednik Gra|anske ~itaonice. 1916. godine cela porodica Sima Bogdanovi}a, sa devetero dece, bila je internirana!

Andrija Bogdanovi} (1895-1958) Posle Prvog svetskog rata ovaj sudija i advokat je me|u demokratski opredeqenim gra|anima koji su osnovali Omladinsko kulturno-prosvetno dru{tvo „Podmladak”. Bio je wegov prvi predsednik. 81


Vek biblioteke u Prijepoqu Wegov brat, advokat Jak{a Bogdanovi} (1899-1966), jedna je od zna~ajnijih me|uratnih li~nosti iz Prijepoqa. Aktivan u politi~kom `ivotu, ~lan Zemqoradni~ke stranke, AVNOS-a i visoki funkcioner. Anga`ovan u kulturnom i sportskom `ivotu grada.

Dimitrije Diko Zindovi} (1885-1960) Trgovac i gra|evinski preduzima~, ugledni gra|anin Prijepoqa, istaknuti narodni predstavnik do oslobo|ewa. Honorarno je predavao turski jezik u srpskoj osnovnoj {koli. Tre}i predsednik Dru{tva „Sveti Sava” (1910). Poslanik za Prijepoqe, sa Sretenom Vukosavqevi}em, u „Srpskoj narodnoj organizaciji” u Skopqu i srpski poslanik u turskom parlamentu u Carigradu. Sara|ivao u listu Sanxak. Sa ortakom Muratom Sadovi}em kupio 1925. godine automobil „puh” kojim je taksirao Milo{ Peri}. Tragom wegovog ~lanka „Jedna sli~ica iz kulturne pro{losti Prijepoqa” po~ela je pri~a o kwi`nicama i ~itaonicama u Prijepoqu.

Milosav Pu{owi} (1900 - 1968) Profesor istorije srpskog jezika i jugoslovenske kwi`evnosti, rukovodio gimnazijskom kwi`nicom i literarnom dru`inom „Mile{evo”. Prvi Prijepoqac profesor u Gimnaziji. Bio je sekretar i predsednik Gra|anske ~itaonice. 1944. godine oti{ao iz Prijepoqa i radio kao profesor i direktor gimnazija u Novom Pazaru i Zemunu. Bio je vrlo muzikalan pa je vodio horove i sara|ivao sa ~uvenim etnomuzikologom Miodragom Vasiqevi}em.

POSLERATNI PERIOD 1945-2004. Vreme siroma{tva, ideologije i poleta Prijepoqe je iz rata iza{lo poru{eno, sa svega 1.500 stanovnika.*127 rad je {esnaest puta bombardovan, bila je uni{tena ili opqa~kana svaka radwa. Zbog ratnih podela i stradawa, anga`ovawa u vojsci i slu`bama, rasporeda kadrova dekretom, znatno je bilo promeweno stanovni{tvo, a grad je ostao bez lokalne inteligencije. *127. U jednom referatu Ahmo [ehovi} navodi da je „definitivno oslobo|ewe Prijepoqa zateklo ne{to iznad 500 stanovnika”. Po popisu iz 1948. godine grad je imao 2.643 stanovnika.

82


Vek biblioteke u Prijepoqu Nova vlast kao glavni ciq isti~e likvidirawe klasnih i drugih neprijateqa, stare, nazadne, svesti, kulturne zaostalosti, „zastrawivawa” po verskom i nacionalnom pitawu. Pojavquju se nove re~i (koje obi~an svet pogre{no izgovara), frazeologija i zakletve, uvode se nova oslovqavawa, rituali, praznici. Dinami~an dru{tveni `ivot odvija se na sastancima (sa obaveznom ta~kom: kritika i samokritika), konferencijama, predavawima, kursevima, mitinzima, dobrovoqnim radnim akcijama, udarni~kim danima, fiskulturnim sletovima i drugarskim ve~erima. Radno i politi~ki anga`ovan je bezmalo svaki stanovnik. U dru{tveni `ivot su usko~ile `ene, drugarice. Neposredna narodna demokratija formalno postoji, ali se razbija o svemo} Partije i Udbe. Rezolucija Informbiroa 1948. godine potresla je `ivot i u Prijepoqu, ispreturala kadar, promenila prioritete, dogodile su se mnoge qudske drame. Prisilan otkup, nacionalizacija, kontrola svega i svakoga, pojava novih privilegija, politi~ki zaokreti i „reforme”, vremenom ra|aju prikriveni oportunizam. Partizanska retorika je dugo trajala, ali materijalna dobra, karijera i `ivotni standard potiskuju revolucionarni idealizam. Proslave radnih pobeda, ordeni i priznawa samo su lakirali slabosti.

Posleratne kulturne akcije naj~e{}e su zapo~iwale direktivama, sprovodile se kao kampawe, podre|ene potrebama nove vlasti i wene ideolo{ke orijentacije. Nastojalo se {to vi{e qudi, pre svega omladinki i omladinaca, u~laniti u masovne organizacije i ukqu~iti u kulturne grupe, ~itala~ke kru`oke, ~itaonice, analfabetske te~ajeve, kurseve zdravstvenog prosve}ivawa, doma}i~ke te~ajeve i `enske stru~ne {kole, narodni univerzitet, klub narodne tehnike, sportska dru{tva i sekcije. Pod kulturnom zaostalo{}u podrazumevali su se nepismenost, ostaci religije i sujeverja, vra~awe, nadrilekarstvo, no{ewe zara i ferexe, nehigijena i pijan~ewe. Takve pojave su javno kritikovane i ismevane. Na „nekulturnom spisku” u Prijepoqu su nepristojno pona{awe na priredbama i bioskopu, psovawe, silexijstvo u kafanama, tu~e na utakmicama, vre|awe drugarica, nepo{tovawe reda, uni{tavawe narodne imovine. Prema tim kriterijima najnekulturniji je mladi svet, iz wegovih redova su naj~e{}e „delikventi” i „silexije”. Kultura je podrazumevala ~itawe „dobrih” kwiga, slu{awe ozbiqne muzike, u~e{}e u organizovanom amaterizmu, uzorno pona{awe na javnim priredbama, po`rtvovanost na poslu i radnim akcijama. Isticano je da je kultura namewena {irokim narodnim masama i radni~koj klasi. Organizatori kulturnih aktivnosti dolazili su iz prosvete, vojske, sa kurseva i skra}enih {kola, ili su samo bili zaslu`ni i poverqivi qudi. 83


Vek biblioteke u Prijepoqu

Poslovi u kulturi nikad nisu bili na pravcu pravqewa karijere nego, prikriveno, sklawawe ili amaterska sklonost. Poku{avalo se narodne pesme popravqati umetni~kom obradom, ali nije pro{lo. Narod nije mogao da promeni ukus, pesme u umetni~koj obradi bile su najdosadnije ta~ke programa. Sreski kulturno-prosvetni odbor (SKPO) organizuje sav kulturni rad. „Kulturno-prosvetni odbori se dele na sekcije. Jedna od sekcija je i sekcija kwi`nice i ~itaonice. Sekcija bira posebnu upravu, koja pokre}e kwi`nicu i ~itaonicu, uz podr{ku svih masovnih organizacija, ~itavog naroda. Uprava izdaje pravila rada, uslove uzimawa kwiga na ~itawe, odre|uje visinu ~lanarine i dr...*128 Jedanput pokrenuta kwi`nica, se odr`ava i dopuwava iz prihoda od ~lanskih uloga, priredbi i dr.” Tra`eno je da se brojne kwi`nice i ~itaonice objedine u jednu, jedinstvenog fronta. Omladina, naro~ito na selu, treba da se zauzme za wihov rad i osnivawe, ali omladinske kwi`nice i ~itaonice ne smeju biti samo omladinske, moraju se pretvoriti u narodne. Za rad u seoskim kwi`nicama treba anga`ovati u~iteqe i odgovorno voditi evidenciju i nadzor nad izdavawem kwiga. Ministarstvo prosvete Demokratske Federativne Jugoslavije, Odeqewe za narodno prosve}ivawe, uputilo je 10. aprila 1945. godine tri akta, pod istim brojem, Prosvetnom odseku oblasnog NOO-a za Sanxak u Novom Pazaru, u kojima isti~e vaspitni zna~aj narodnih kwi`nica i ~itaonica i daje stru~na uputstva kako organizovati i unaprediti wihov rad. Ministarstvo predla`e u glavnim gradovima „saveznih dr`ava” „stalnu izlo`bu kwiga za narodno prosve}ivawe sa zadatkom, da se pru`i prilika i mogu}nost prosvetnim radnicima, prosvetnim rukovodiocima i drugim licima da se upoznaju sa izborom i sadr`inom dobre kwige, da doznaju gde se pod kojim uslovima se ona mo`e nabaviti, kao i da se pobudi zainteresovanost kod pojedinaca za samoobrazovawem...”*129 Ministarstvo od Prosvetnog odseka NOO za Sanxak tra`i detaqan izve{taj o narodnim kwi`nicama: *128. Vesti (U`ice), 21. jul 1945. *129. Akti br. 356 od 8. marta 1945. i K br. 752 od 10. aprila 1945.

84


Vek biblioteke u Prijepoqu

â&#x20AC;&#x17E;[ta je u~iweno za organizaciju narodnih kwi`nica, do najzaba~enijih mesta?... Da li narodna kwi`n. i ~itaonica imaju svoje inventarne kwige, kartoteke, kataloge i ~itala~ke listove, ili je to kako druga~ije ura|eno?... Da li kwi`nice i ~itaonice imaju svoj dom ili su sme{tene u Domu kulture?...Na koji na~in se izdaju kwige na ~itawe (li~no, po{tom, pokretnom kwi`nicom)?... Da li kwi`nice imaju svog stru~nog kwi`ni~ara?... Da li se odr`ao koji te~aj za kwi`ni~are- gde?... Na koji na~in kwi`nica nabavqa kwige, ~asopise i novine? Koje su pote{ko}e i va{i predlozi... Kako su snabdevene kwi`nice zabavnim, pou~nim, pozori{nim kwigama, ~asopisima i novinama?... Koja se vrsta kwiga ~ita najvi{e (pesme, drame, pripovetke, romani, kwige narodnooslobodila~ke borbe?â&#x20AC;? *130 Ova su pitawa ujedno bila i uputstvo {ta bi trebalo raditi, indirektan zahtev da se to radi, a ne da se prepusti lokalnim improvizacijama. Ovakvi raspisi sigurno su podsticali organizovawe narodnih kwi`nica i ~itaonica u srezu mile{evskom. Sreska kulturno-prosvetna ekipa je radila na prikupqawu kwiga i wihovom pozajmqivawu ~itaocima. Prosvetni savet Narodnog odbora op{tine ili Sreza zadu`ivao bi pojedince ili grupe, ~lanove Narodnog fronta, SKOJ-a, AF@-ea, Sindikata i Partije, za pojedine zadatke. Bilo je malo kwiga, malo novca za kupovinu kwiga i {tampe (hartija i mastilo dobijani su po raspodeli i sledovawu, kra}a slu`bena akta pisana su na polovini lista), malo qudi vi~nih tom poslu. O tome su retki pisani tragovi, pioniri bibliote~kih poslova ostali su anonimni, malo wih se du`e bavilo tim poslom. O uslovima za kulturne delatnosti u prijepoqskom kraju poratne godine saznajemo iz jednog izve{taja Okru`nog narodnog odbora, odelewe prosvete u Novom Pazaru. Poverenik prosvete izve{tava Ministarstvo prosvete Demokratske Federativne Jugoslavije da: Narodni univerzitet postoji u N. Pazaru 1) Narodne kwi`nice i ~itaonice postoje... u Prijepoqu, Brodarevu i Komaranu... 2) Domova kulture u na{em okrugu nema 3) U ovom okrugu ima 39 omladin. domova, a pionirskih i dr. nema, 4) Ni jedan omladinski dom u okrugu ne raspola`e sa kinoaparatom pa ni projektorima; *130. Istorijski arhiv U`ice, Fascikla Prijepoqe, Statistika... 1. 12. 1948.

85


Vek biblioteke u Prijepoqu 5) Pojedini omladinski domovi mogli bi koristiti bioskope da ih imaju. 6) U svakom srezu ovog okruga postoji kulturno prosvetna ekipa ~ija se delatnost prostire po celom srezu.*131

Na primeru programa rada i zadu`ewa uprave Doma kulture mesnog NF-a u Ora{cu 1948. godine, mo`e se zakqu~iti {ta se sve radilo i kako je bilo detaqno razra|eno.*132 Dom kulture, sme{ten u Zadru`nom domu, imao je predsednika (Miladin Zejak), sekretara ([evkija Bjelak) i blagajnika (Hamdija Rov~anin), sedam sekcija i sedamnaest grupa. Uz svaki posao napisano je ime (25 imena) zadu`enih lica: 1. Sekcija agitacije i {tampe: a) rasturawe {tampe, b) dopisni{tvo. U ovu sekciju ulazi drugarica iz AF@-a i drug iz Narodne omladine. 2. Sekcija kulturno-prosvetna: a) analf. i prosv. te~. b) ~itala~ke grupe v) usmene novine g) kulturno-prosvetne ekipe d) kwi`nice i ~itaonice |) predavawa e) fiskultura. 3. Sekcija socijalno-zdravstvena a) za socijalno ugro`ene b) raspodela robe v) za dodeqivawe nov~ane pom. i inval. g) za suzbijawe va{qivosti d) za zbriwavawe dece i savet majkama. 4. Sekcija takmi~ewa 5. Sekcija finansija 6. Sekcija organizaciono-tehni~ka a) rasturawe {tampe b) za tehni~ka i org. pitawa v) za radne grupe. 7. Sekcija statistika. Posebno je navedeno 16 imena ~lanova komisije za suzbijawe nepismenosti u Ora{cu jer je to bio udarni ciq. Sigurno je sli~no bilo i u drugim selima, prilago|eno lokalnim potrebama i upotrebqivim licima. Ne znamo {ta su uradile sekcije i do kada su postojale, aktivne ili samo na papiru. Tih godina op{teg siroma{tva i administrativne raspodele (sledovawa), kulturna i bibliote~ka delatnost nisu zanemarivane, ali u su{tini vreme je bilo protiv kulture. Glavni ciq je bio idejno (pre)vaspitavawe naroda i politi~ka diferencijacija.

Prosvetni radnici, najvi{e anga`ovani u kwi`nicama, ~esto su preme{tani ili sami odlazili, ne ostavqaju}i zamenika. Malo je qudi bilo naviklo da ~ita kwige iz biblioteke. Velikom bro*131. Akt br. 2316/45, 25. 8. 1945. *132. Prijepoqe, Kulturno-prosvetna dru{tva, 1948. Istorijski muzej U`ice.

86


Vek biblioteke u Prijepoqu

ju prethodni zadatak bio je da se opismene, pa onda da ~itaju uxbenike za osnovnu {kolu za odrasle. Za wih su prire|ivani ~itala~ki ~asovi sa tuma~ewima dela i kwi`evne ve~eri posve}ene nekom idejno primenqivom piscu.*133 ^itaoci tada nisu mogli mnogo birati {ta da ~itaju. Ipak, tih godina pojavquju se me|u |acima strastveni ~itaoci, ~ak i me|u tek opismewenim. Neguje se takmi~ewe ko }e vi{e kwiga pro~itati, vode se spiskovi pro~itanih kwiga, prepri~avaju onima koji ih nisu pro~itali. Narodnih kwi`nica i ~itaonica bilo je 1956. godine 22 u op{tini, sa preko 8.000 kwiga, me|u wima su i biblioteke Sreskog narodnog fronta,*134 Op{tinskog ve}a Sindikata, Sreskog komiteta SKS. Zadru`ni domovi, kojih je do 1970. godine podignuto 15, nisu ispunili o~ekivawa - da budu sredi{te kulturnog i zabavnog `ivota na selu. Brzo su bili prevazi|eni, u ispra`wenim selima zapu{teni i ni~iji. Novine za slu`benike postaju obaveza, za mnoge i navika. Borba i Politika su bile znak polo`aja i izvesnog stava. Zapisnici sa sednica SKPO Sreza mile{evskog 1946-1948. godine pru`aju zanimqivu gra|u o organizovawu kulturnog `ivota u gradu poratnih godina. Druga „konferencija”, odr`ana 22. maja 1946. godine imala je dnevni red: 1) Diskusija o „Titovoj {tafeti”, koja u Prijepoqu treba da bude 23. maja 1946. godine, oko 9 sati, organizovawe prosvetnog mitinga i Titovog ro|endana 2) Problemi daqeg sveukupnog rada odbora 3) Pitawe doma (kulture) 4) Razno *133. Jedan od tih ~itala~kih ~asova iz pedesetih godina, na kome je nastavnik R. ^abarkapa ~itao odlomak iz romana "Na Drini }uprija" ( nabijawe na kolac), imao je i ozbiqne politi~ke posledice. *134. JNa{li smo nepopuwenu ~lansku kartu na kojoj je od{tampano: Boblioteka S. N. F-a / U Prijepoqu / Prezime i ime / Zvawe i du`nost / Mesto / Potpis ~lana / Bibliotekar. Po se}awu Vlajka Pote`ice Narodni front se nalazio na spratu sada{we Islamske zajednice. Mogu}e da je bilo i kwiga. U [arampovu, u staroj ku}i Lata Meli}a, kasnije Kadriba{i}a, nalazila se ~itaonica Narodnog fronta, u stvari kafoto~je u kome su se igrale domine, dr`ali sastanci, a bilo je i novina.

87


Vek biblioteke u Prijepoqu

Prijepoqe nema pogodne prostorije za priredbe. „Kulturni dom nalazi se u r|avom stawu, wemu se poklawa malo pa`we, {to sve ote`va davawe priredba kako na{ih grupa, tako i onih koje gostuju. Najgore je {to dom nema ni klupa ni stolica, te je nu`no da se to pitawe {to pre re{i” stoji u zapisniku, koji je kao predsednik potpisao D. Bajraktarovi}, a za sekretara Dobr. S. Obradovi}. Tre}a sednica SKPO, odr`ana 29. maja 1946. godine, imala je petnaest ta~aka na dnevnom redu! Na woj je razmatran rad usmenih novina, zidnih novina, Doma kulture, Narodnog univerziteta, kwi`nica i ~itaonica, kulturnih i ~itala~kih grupa, sektora {tampe, muzi~ke i fiskulturne sekcije, pionira, tehnike i statistike.*135 SKPO za Srez mile{evski je objediwavao kulturno-umetni~ka dru{tva i kulturne grupe. U zahtevu Glavnom odboru Saveza kulturno-prosvetnih dru{tava Narodne Republike Srbije od 16. juna 1951. godine, koji je potpisao sekretar Sreskog saveza KPD-a Safet ^elebi}, moli da za „Gradsko kulturno-umjetni~ko dru{tvo iz Prijepoqa” dodele `i~ane instrumente iz wihovog magacina.*136 Plan SKPO za 1947. godinu bio je zaista ambiciozan: 216 predavawa u srezu, 115 priredbi, 1100 zidnih novina, 72 sportske utakmice, 10 novih ~itaonica! Referat o radu odbora za usmene novine podneo je Wego{ Veseli~i}. Odr`avane su petkom, imale malo saradnika. Zakqu~eno je da treba koristiti ~lanke, solo i horske recitacije, kroz kozerije i „vrapca”,*137 provla~iti `ivot i prilike u mestu, a da ne traju du`e od jednog sata. „Narodni univerzitet prire|ivao je petnaestodnevno po jedno predavawe, sem jednoga slu~aja kada se predavawe nije odr`alo zbog udarnih dana i priredaba. Predavawa su bila iz raznih oblasti i publika je pokazala intere*135. Poimeni~no je pomenuto trinaest lica koja su bila zadu`ena za rad pojedinih grupa i sektora: Danilo Bajraktarovi} (predsednik), Safet ^elebi} (sekretar), Dobrila Popovi}-Barjaktarovi}, Murat ^i~i}, Radoman Peruni~i}, Desa Bojovi}, Alija Ba{ovi}, Bo`o Bojovi}, Wego{ Veseli~i}, Hajrija Haznadarevi}, Dobrica Obradovi}, Dedo Ha{imbegovi}, Medo Ha{imbegovi} (tehni~ka). *136. Grupa narodnih peva~a iz Sedobra bila je predlo`ena da nastupi 9. septembra 1951. godine u Opatiji, na festivalu pesama i igara naroda Jugoslavije, „sa programom koji je savezni `iri odabrao na smotri u Beogradu” januara te godine. *137. „Vrabac” je bio satiri~na dosetka, zvr~ka, popularan i pre rata na priredbama.

88


Vek biblioteke u Prijepoqu sovawa za wih, ali da ima jo{ mnogo oblasti iz kojih treba odr`ati predavawa. Posle diskusije o predavawima i izlo`bi kwiga odlu~eno je da se izlo`ba priredi u utorak 4 juna u Domu kulture i da se tom prilikom odr`i predavawe o zna~aju kwige. Predavawa }e se i daqe odr`avati petnaestodnevno, i to utorkom. - Za organizovawe nedeqe kwige po selima, popularisawe i prodaju kwige u srezu odasla}e se u sela 25 omladinaca, 10 frontovaca i 18 ~lanova AF@-a. Za organizovawe nedeqe kwige u gradu i po selima odr`a}e se reonske konferencije u nedequ 2. juna” (podv. V.B.)

Za kwi`nice i ~itaonice re~eno je vrlo kratko: u koliko ih ima, ne rade. Pa ipak, za wihovo formirawe postavqeni su tvrdi formalni zahtevi: „Sve moraju biti overene od strane Min. prosvete, odr`ati osniva~ke skup{tine (najmawe dvadeset ~lanova) i pravilnike preko Sr. nar. odbora dostaviti na ozvani~ewe Ministarstvu. Osniva~i da potpi{u pravila u tri primerka”. SKPO je postavio rok da se sve kwi`nice i ~itaonice moraju do 1. februara 1947. godine prijaviti, odr`ati osniva~ke skup{tine, izvr{iti reviziju sadr`ine kwiga i popisati ih. Gradske ~itaonice bi}e pretpla}ene na Borbu, 30 dana, Na{a kwi`evnost, Narodna dr`ava, Jugoslavija SSSR, Mladost, Duga, Bratstvo, Glas omladine, Mladi borac, Pionirske novine, a seoske na Novi te`ak, Seqa~ka borba, 30 dana, Borba i Glas. Sektoru {tampe postavqeno je da mora biti „kolektivni organizator i agitator”, rasturati {tampu, organizovati dopisnu slu`bu, pove}ati prodaju novina i do kraja godine ostvariti 180 pretplatnika Borbe, 90 Seqa~ke borbe, 25 Glasa i 600 Bratstva. Izvodi iz ova dva zapisnika do~aravaju nam kulturni `ivot u formirawu. Kwigama i {tampi poklawana je pa`wa, ali kwi`nica i ~itaonica jo{ nema. Zna~i da gradska biblioteka jo{ nije stala na noge, da jo{ po~iva na omladinskim aktivistima. Zadu`en za kwi`nice i ~itaonice bio je dr Rakowac, a od {este sednice, 6. decembra 1946. godine, u~iteq Mihailo Rmandi}. Za gradwu Doma kulture, na mestu predratnog Sokolskog doma, 1952. godine su prikupqana sredstva . Pre dovr{etka zgrade Bioskopa „Budu}nost” (kasnije „Sutjeska”) priredbe i filmske projekcije su odr`avane u zgradi Internata, gde je bilo i DTV „Partizan”. Na novom Bioskopu je 1953. godine montirana razglasna stanica, ispod ~ijeg su se zvu~nika slu{ali govori, prenosi fudbalskih utakmica, narodne i meksikanske pesme, ali se ona ve} slede}e godine pokvarila. 89


Vek biblioteke u Prijepoqu

Pokrenut je 1. marta 1952. godine list Glas Polimqa kao glasilo op{tina Prijepoqe, Priboj, Nova Varo{ i Sjenica. U junu 1954. godine vi{u gimaziju je zavr{ila prva generacija u~enika. Da bi se obezbedio u~iteqski kadar za redovan rad osnovnih {kola, 1961. godine po~ela je raditi U~iteqska {kola „Sreten Vukosavqevi}”. Sa [kolom u~enika u privredi, otvorenoj 1947. godine, Prijepoqe je grad u~enika i prosvetnih radnika. Industrijalizacija po~iwe ciglocrepanom u Ivawu i Tekstilnim kombinatom „Qubi{a Miodragovi}” („Koru{ka”), 1951. godine. Poboq{avali su se uslovi za `ivot: po~etkom 1953. godine otvoreno je novo kupatilo „sa 14 lepo ure|enih kabina sa tu{evima”, podignute su dve ~esme u glavnoj ulici i useqene prve tri stambene zgrade. Prvi televizor nabavio je Tekstilni kombinat, marta 1962. godine. U gradu je 1968. zabraweno dr`awe koko{aka. Jula meseca 1956. godine Brodarevo je dobilo prvog lekara. Na jednoj konferenciji je istaknuta „`alosna ~iwenica da imamo vi{e pi{toqa od plugova, iako se za jedan pi{toq mo`e kupiti dva do tri pluga”. Sekretarijat za privredu NR Srbije proglasio je aprila 1953. godine Prijepoqe za turisti~ko mesto. Ranih pedesetih godina u gradu postoje tri kulturno-umetni~ka dru{tva: „Prof. Branko Radi~evi}”, „Mladost” u Gimnaziji i „Qubi{a Miodragovi}” u Tekstilnom kombinatu. Sadr`aji wihovog rada bili su prire|ivawe kulturnijih i sadr`ajnijih zabava, sa folklorom ili lakim pozori{nim komadom. Ta su dru{tva imala periode uspe{ne aktivnosti i periode zamirawa, dok se neosetno nisu ugasila.*138 Do po~etka Sanxa~kih igara 1954. godine, koje su prerasle u masovnu sportsku manifestaciju Me|urepubli~ke omladinske sportske igre, fudbal je bio skoro jedini sport. Utakmice su se igrale samo nedeqom i bile doga|aj, a navijawe vatreno i grubo, naro~ito kad gostuju timovi iz susednih gradova. Ko`ni *138. Zanimqivo je se}awe Munevere Haxi{ehovi}, u~enice prve generacije prijepoqske Gimnazije, i predsednice KUD „Mladost” o turneji po Crnoj Gori i Hrvatskoj. O wihovom umetni~kom |a~kom pute{estviju vredelo bi snimiti film, ili zabele`iti se}awa u~esnika. Videti wenu kwigu se}awa „Muslimanka” i e-mail pismo Gimnaziji po~etkom 2004.

90


Vek biblioteke u Prijepoqu fudbal je bio retkost u li~noj svojini. Po igrali{tima, sokacima i poqanama {utirala se mala gumena lopta. Igrala se i odbojka, vi{e rekreativno.

Dom kulture upam}en pod imenom Bioskop. Prijepoqci ga jo{ pamte

Jo{ uvek se 8.000 stanovnika potpisivalo palcem! Mnogi opismeweni na analfabetskim te~ajevima, u me|uvremenu su zaboravili pisati.*139 Krajem {ezdesetih godina po~iwe se bivati svesno lokalnog kulturnog mrtvila, nezagrejanosti gra|ana za kulturu i polutanske psihologije.*140 Prijepoqe se otrzalo od posleratne bede, ali se kulturni `ivot mewao sporije. U 1966. godini u kulturu je ulo`eno 168 starih dinara po stanovniku, a u fizi~ku kulturu 186 dinara. Grad*139. R. Iri}, Osam hiqada potpisa palcem, Polimqe, 960, 6. avgusta 1976, 4 *140. Za predstavu Nu{i}eve â&#x20AC;&#x17E;La`e i parala`eâ&#x20AC;? renomiranog suboti~kog pozori{ta, 1. maja 1971. godine, prodato je samo pet ulaznica! Niko se iz Me|urepubli~ke zajednice, organizatora gostovawa, ni iz Radni~kog univerziteta, doma}ina ansamblu, nije pojavio.

91


Vek biblioteke u Prijepoqu

ska biblioteka je „pastor~e kulture”: iste godine nabavila je 20 kwiga za 671 ~lana.*141 Jedanput se kultura na{la na prvoj strani Polimqa, povodom Kongresa kulturne akcije 1971. godine u Kragujevcu. Te godine op{tina je na kulturu tro{ila {est dinara po stanovniku, {to je navelo Mila Krpovi}a da ironi~no predlo`i da se po tih {est dinara podeli gra|anima.*142 Sredinom {ezdesetih godina pojavquju se prve elektri~ne gitare i stvara grupa „Beli an|eli”. Radni~ki univerzitet postaje vode}a kulturno-obrazovna institucija. Ima deset oblika stru~nog osposobqavawa sa 500 polaznika, osnovnu {kolu za obrazovawe odraslih, ni`u muzi~ku {kolu (1971), izdava~ku delatnost, organizuje kwi`evne ve~eri, raspisuje kwi`evne konkurse, dr`i Bioskop. O kvalitetu rada na wemu malo se govori, ali mu se prebacuje da je postao „slu`beni~ki univerzitet” jer zaposleni ~inovnici lako dobijaju potrebne diplome. Savet za prosvetu i kulturu, kasnije Kulturno-prosvetna zajednica (1963), Op{tinska zajednica kulture i SIZ kulture, ukazuju na nekulturu i potrebu kulturnijeg `ivota u Prijepoqu. Naro~ito se zala`u Muhamed ^elebi}, Milorad Mile Krpovi} i Ahmo [ehovi}.*143 Osnovan je1975. godine gradski hor i Dru{tvo prijateqa Prijepoqa „Esteta”, ali bez kulturnog traga. Op{tinska zajednica kulture utemeqila je 1974. godine Simpozijum „Seoski dani Sretena Vukosavqevi}a”*144 i Mile{evsku likovnu koloniju. Likovni umetnici, koji su u Prijepoqu najbrojniji stvaraoci, osnovali su 1978. godine Kolegijum likovnih umetnika „Beli an|eo”. *141. 1965. godine op{tina Prijepoqe ima 42.000 stanovnika (grad oko 8.000), 6.000 zaposlenih, 1911 ~lanova Saveza komunista, 120 televizora, 1445 radioaparata, prodavalo se dnevno 2.000 primeraka {tampe. List Polimqe se {tampao u 3.000 primeraka. Biblioteka je imala 10.520 kwiga i 1.113 ~lanova. *142. Polimqe, 708, 29. oktobra 1971, 4. *143. Mile Krpovi}, Kultura nije privilegija mawine, Polimqe, 470, 10. oktobar 1965,4; B. [e}erkadi}, [ta nedostaje kulturno-zabavnom `ivotu Prijepoqa, Polimqe, 310, 20. april 161, 3. *144. Juna 1973. godine odr`an je Simpozijum o nau~nom delu Sretena Vukosavqevi}a.

92


Vek biblioteke u Prijepoqu

Godine 1974. oglasila se sve{~icom stihova @ubori sa Lima darovita grupa gimnazijalaca. To je, mo`da, do danas najve}i kwi`evni doga|aj u Prijepoqu! Iste godine po~eo je emitovati program Radio Polimqe, koji svakodnevno informi{e gra|ane o komunalnim, politi~kim, privrednim, kulturnim i sportskim de{avawima. Razonoda slu{alaca i komercijalni oglasi kasnije }e postati va`niji deo programa. Me|urepubli~ka zajednica za kulturno-prosvjetnu djelatnost sa sjedi{tem u Pqevqima, osnovana februara 1962. godine, postala je najmo}niji animator kulture na trome|i triju republika SFRJ. Organizovala je gostovawe velikih pozori{ta, opera, baleta, izlo`be slika, kwi`evne ve~eri sa piscima iz cele zemqe i inostranstva, brojne umetni~ke manifestacije kao {to su Ratkovi}eve ve~eri u Bijelom Poqu, Limske ve~eri de~je poezije u Priboju, Slovo sa Lima u Prijepoqu, Plavski kwi`evni susreti, Tutinski kwi`evni susreti, Smotra recitatora, Festival amaterskih pozori{ta, Me|urepubli~ka smotra de~jeg dramskog stvarala{tva, ustanovila je vi{e kwi`evnih i likovnih nagrada. Nabavila je 1967. godine dva kombija za pokretnu kwi`aru i biblioteku. Udeo Prijepoqa u delatnostima Zajednice bio je zna~ajan, naro~ito po otvarawu Doma revolucije. Posle op{tejugoslovenske pionirske akcije usvojen je 1969. godine program izgradwe Memorijalnog kompleksa „Bo{ko Buha” na Jabuci. Jabuka je postala ~uvena, mesto hodo~a{}a pionira iz cele Jugoslavije. U Spomen-domu su formirani biblioteka i muzej. Po~etkom aprila 1969. godine osnovan je inicijativni odbor za izgradwu doma kulture u Prijepoqu, na zajedni~koj sednici Kulturno-prosvetne zajednice, Izvr{nog odbora Op{tinske zajednice obrazovawa, Saveta za prosvetu, kulturu i fizi~ku kulturu, Predsedni{tva Op{tinskog sindikalnog ve}a, Izvr{nog odbora Op{tinske konferencije SSRN, Predsedni{tva Op{tinske konferencije Saveza omladine i Komisije za zdravstveno prosve}ivawe Op{tinskog odbora Crvenog krsta.*145 Isticano je tada da jedino Prijepoqe u na{em kraju nema dom kulture, da u op{tini postoje „problemi elementarne kulture... potreba opismewavawa gra|ana, otvarawa biblioteka sa ~itaonicama... Deca nam u osnovnim {kolama imaju va{ke i {ugu... Jedan radio prijemnik dolazi na 19 stanovnika, a jedan televizor na 54 stanovnika, jer ih ukupno ima 790... Mese~no se proda ~etiri hiqade primeraka dnevne i druge {tampe i to u glavnom u gradskim naseqima”. Kona~no je Upravni odbor Fonda za izgradwu objekata dru{tvenog standarda 12. maja 1975. godine doneo Odluku o gradwi doma kulture u Prijepoqu. Zami{qen je kao kulturni centar cele op{tine i organizator kulturnih programa. Najavqeno je otvarawe i deset ~itaonica. *145. Polimqe, 596, 10. april 1969, 4.

93


Vek biblioteke u Prijepoqu Ekonomski, politi~ki i kulturni `ivot u Prijepoqu, kao zanimqivom vremeplovu, mo`e se pratiti na stranicama lista Polimqe (Glas Polimqa). Sedamdesete i osamdesete godine su vreme samoupravqawa, brojnih SIZova, bezbrojnih delegata i delegacija, samoupravnih sporazuma, zborova radnika i pravilnika, op{tenarodne odbrane u {kolama i radnim organizacijama (â&#x20AC;&#x17E;Ni{ta nas ne sme iznenaditiâ&#x20AC;?), sastan~ewa i gubqewa vremena. Razu|eni parakulturni sistem saveta za prosvetu i kulturu, kulturno-prosvetnih zajednica, SIZ-ova, narodnih i radni~kih univerziteta, Me|urepubli~ke KPZ, samoupravnih sporazuma i vertikalnih transmisija u kulturi, postao je sam sebi ciq i veliki potro{a~, i onako oskudnih, sredstava za kulturu. Mo} odlu~ivawa u kulturi imali su nekompetentni qudi, partijski kadar i amateri. Devedesete su donele raspad dr`ave i ideologije, oru`je, strah i emigracije.

Sve ove promene odrazile su se i na kulturni `ivot, pa i na Biblioteku. Politi~ka i dru{tvena vrewa prvih godina XXI veka dovode do godi{wih promene direktora u Biblioteci.

Naslovi iz Polimqa o kwi`nicama i ~itaonicama 94


Vek biblioteke u Prijepoqu

Kulturne potrebe stanovni{tva Prijepoqa Uvid u kulturnu situaciju, kulturne potrebe, uslove za ostvarivawe i izra`avawe tih potreba, ponudio je Istra`iva~ki elaborat Kulturne potrebe stanovni{tva Prijepoqa i organizacioni oblici wihovog zadovoqavawa, koji je avgusta 1979. godine uradila grupa mladih istra`iva~a kulturologa sa Fakulteta dramskih umetnosti - grupe za organizaciju scenskih i kulturno-umetni~kih delatnosti.*146 Na osnovu anketa provedenih me|u radnicima i omladincima oni su objektivno snimili stawe u kulturi. Jedan od prvih zakqu~aka je da „urbano odnosno ruralno poreklo odre|uje kulturne potrebe... ve}inu stanovni{tva ~ine qudi koji su do{li sa sela. U na{em istra`ivawu to su omladinci koji pripadaju tzv. prvoj generaciji urbanog stanovni{tva (otac i majka su sa sela, a oni su prva generacija koja `ivi u gradu)... Gotovo kroz celokupno istra`ivawe, videli smo da kod omladine preovla|uje potreba za zabavnim sadr`ajima, i da svi sadr`aji koji imaju prizvuk ozbiqnosti ostaju na dnu lestvice interesovawa... Porodica nije u stawu da usmerava svoje potomke i da im izgradi kriterijume koji bi u mno{tvu sadr`aja izabrali autenti~ne kulturne vrednosti, jer i sami nemaju izgra|ene kriterijume za sistem vrednosti urbane kulture... skoro polovinu svog slobodnog vremena omladinci provode kraj TV aparata... u proseku iznosi 5,38 sati dnevno.... Name}e se zakqu~ak da slobodno vreme mladih okupiraju sredstva masovnog komunicirawa i da su druge vrednosti potisnute dejstvom ovih sredstava.*147 Evo jo{ nekoliko izdvojenih podataka: 24% radnika stanuje u okolnim selima, ve}ina wih slobodno vreme koristi za izlaske kod rodbine i prijateqa, a 20% ostaje kod ku}e, 75,5% slu{a novokomponovanu muziku, 52,5% na TV gleda sportske emisije i prenose, dnevnu {tampu redovno ~ita 55,5% („Polimqe” „~esto” 78,5%)... „Najmawu gledanost imaju emisije iz kulture i umetnosti i emisije tzv. ozbiqne muzike”. Prijepoqski Bioskop, jo{ u sklopu Radni~kog univerziteta, bio je u vrlo lo{em stawu. Sam se izdr`avao, prikazivao je tri puta nedeqno (imao je 365 *146. Deo projekta Kulturolo{ka istra`iva~ka akcija "Titovim putem 79" [apirografisani materijal, 199 strana, prezentiran je marta 1981. godine. Dostupni primerak ve}im delom ne~itak. Anketirano je 150 omladinaca koji `ive na selu, toliko iz grada i 200 radnika u privrednim organizacijama. Rukovodioci projekta bili su Milena Dragi}evi}-[e{i}, Milo{ Lali}, Sava \uri~i}, Miroslava Jovanovi}. Akciju je pratio novonar Politike Vladimir Stefanovi}. Vidi tekstove u Politici od 6. do 14. septembra 1979. *147. Isto, 60-65.

95


Vek biblioteke u Prijepoqu sedi{ta, 400 projekcija godi{we, 112 poseta po predstavi), uglavnom avanturisti~ke i vestern filmove, koje je birao predstavnik Radni~kog univerziteta. Naj~e{}i posetioci su bili omladinci i deca. Bioskop pose}uje 59,3% omladinaca jednom nedeqno, 28,7% bar jednom u toku meseca, 12% vrlo retko. U bioskop najre|e idu radnici, svega 32,5.*148 Pri Radni~kom univerzitetu „Sreten Vukosavqevi}” radila je i ni`a muzi~ka {kola, koja je priredila nekoliko koncerata i bila nosilac manifestacije „Majski de~ji susreti”, sa muzi~kim, likovnim i literarnim sadr`ajima.

U svakom pogledu, pa i kulturnom, najgore je bilo na selu. U „svega 40% sela mogu se prona}i zdawa kojima do nekle mo`e da se pripi{e naziv Dom kulture, a u ostalih 60% ni traga od pomenutog”. Kultura je zauzimala najni`e mesto u hijerarhiji `ivotnih potreba. 56% sela nije imalo biblioteku, a 39,3% ispitanih u ku}i nije imalo ni jednu jedinu kwigu, 40% wih nisu ~lanovi ni jedne biblioteke, 18,8% ne pro~ita ni jednu kwigu godi{we, 71,3% ne kupuje kwige. Ve}ina doma}instava (96,6%) posedovala je gramofone, kasetofone, foto aparate, tehni~ku robu koja nije jevtina, a ipak je na „spisku” vrednosti koje porodica poseduje, {to nije slu~aj sa kwigom. Kwiga u slobodnom vremenu omladinaca nema zna~ajno mesto i nalazi se na dnu lestvice kulturnih vrednosti. 25,7% je odgovorilo da porodica nema svoju biblioteku, 20,7% ima porodi~nu biblioteku koja broji do 20 kwiga, 23,5% od 20 do 70, a 22,8% preko 70 kwiga. Svi anketirani su izjavili da su ~lanovi neke biblioteke (?), ali 21,5% ne ~ita ni{ta izvan obavezne lektire, 30,6% pro~ita jednu kwigu mese~no, dok 41,9% ~ita dve ili vi{e kwiga mese~no. Najradije ~itaju romane i pripovetke - 68,7%, poeziju 21,3%, roto {tampu 22,7%, 18% nau~nu fantastiku, memoare i istorijske kwige ~ita 5,3%, 18% stripove, 1,3% putopise, a 0,7% dramske tekstove. Od 9.000 radnika u gradu, samo ih je 36 bilo ~lan gradske biblioteke. Seoske biblioteke su veoma lo{e opremqene, ve}inom snabdevene dotrajalom {kolskom literaturom, a i one pri {kolama „izu*148. Sedamdesetih godina vrlo je aktivan Dom omladine, u ~ijem se radu naro~ito anga`ovao predsednik OK Saveza socijalisti~ke omladine, Vehbo Mezilxi}. Dom omladine imao je prvenstveni ciq organizovawe zabave, disko ve~eri, za omladinu, ali su pri Domu postojali politi~ka {kola, kulturno-umetni~ko dru{tvo, klub izvi|a~a, foto-kino klub „Mladost”. Wegova sala za kulturne i dru{tvene derlatnosti imala je 120 stolica. Ve} osamdesetih godina sve je bilo zapu{teno i ruinirano.

96


Vek biblioteke u Prijepoqu

zetno su siroma{ne i broje jedva par stotina kwiga. Aktivnost u smislu razvijawa navika za ~itawe je ravna nuli”. [tampu dnevnu redovno ~ita 21,1%, nedeqnu 32% anketiranih koji `ive na selu. Od fabrika i preduze}a samo je Tekstilni kombinat „Qubi{a Miodragovi}” imao svoju biblioteku sa oko 2.000 kwiga, najvi{e {kolske lektire, popularne beletristike i politi~ke literature za svoje zaposlene i wihovu decu. Najvi{e su ~itale radnice, qubavne romane Mir Jam i \ulijete Benzoni. Kwige su ve}inom nabavqane od akvizitera. Kombinat je izdavao, mese~no, list Tekstilac i izdr`avao svoje folklorno kulturno -umetni~ko dru{tvo. Te godine je RO Mati~na biblioteka „Vuk Karaxi}” zapo{qavala dve bibliotekarke (sredwa i vi{a stru~na sprema), pomo}nog radnika i kwigovo|u, penzionera koji je honorarno radio, imala fond od 18.200 kwiga. Istra`iva~i su uo~ili da neke kwige niko nije otvorio, zato {to ~itaoci nisu bili obave{teni i {to nisu nau~eni da se slu`e katalogom.*149 Istra`iva~ki elaborat obuhvatio je i kwi`arsku delatnost u Prijepoqu. Podse}a se na misao Gece Kona da kwi`are ne bi trebalo da budu samo prodavnice kwiga, kao svake druge robe, kojima je glavni ciq zarada. Ipak, tada{we kwi`are „Vuk Karaxi}” i „Progres”, imale su ve}i izbor kwiga nego danas! U prvoj su istra`iva~i na{li kwiga od 150 pisaca sa 300 naslova, a u drugoj oko 250 pisaca sa oko 1.000 naslova, iako su u wima kwige zauzimale malo prostora i bile neva`na roba u prometu kwi`ara. Samoupravna interesna zajednica kulture Op{tine Prijepoqe imala je odlu~uju}u ulogu u planirawu i finansirawu delatnosti kulture. Od 114 op{tina u SR Srbiji, SIZ kulture Prijepoqe je 1978. godine bio na 51. mestu po ulo`enim sredstvima u kulturu, {to je vi{e od ekonomske mo}i op{tine, zahvaquju}i sredstvima iz samodoprinosa. Kulturni i umetni~ki programi u Prijepoqu do 1979. godine prakti~no su se mogli ostvarivati samo u ve} ruiniranom i nepodesnom Bioskopu, zato se dugo zagovarala potreba gradwe savremenog doma kulture. Izgra|en je novcem od samodoprinosa gra|ana, koji su deset godina izdvajali 2% od bruto li~nog dohot*149. Programski savet Biblioteke kao ustanove od posebnog dru{tvenog zna~aja, ~inili su po jedan predstavnik Skup{tine Op{tine, Op{tinskog sidikalnog ve}a, Saveza socijalisti~ke omladine, Socijalisti~kog saveza radnog naroda, SIZ-a kulture, SIZ-a obrazovawa, FAP-a (pogon u Prijepoqu) i TK „Qubi{a Miodragovi}”.

97


Vek biblioteke u Prijepoqu ka. Pomogla je i Republika Srbija. Planom razvoja kulturnih delatnosti Srbije za 1978. godinu bilo je predvi|eno da se u toj godini obezbede sredstva za 21 dom kulture, me|u kojima i prijepoqski. Republika je obezbedila sredstva za projekat i umetni~ka dela postavqena u wemu. Nazvan je Dom revolucije, a otvorio ga je narodni heroj, general Kosta Na|, za Dan borca, 3. jula 1979. godine. Povodom otvarawa govorilo se da je „zdawe za 21. vek” i da }e omogu}iti „epohalni kulturni zaokret”. ^ule su se i izjave da je doga|aj godine u SFR Jugoslaviji. Sa Domom revolucije nastaje nova etapa u organizaciji kulture u Prijepoqu. Sve kulturne delatnosti stavqene su pod kapu Doma, pa i Biblioteka, iako nije bilo za wu planiranog prostora. Plan bibliote~ke delatnosti Doma predvi|ao je da do 2000. godine dostigne 3-4 kwige po stanovniku op{tine, 144.000-192.000! (Mati~na biblioteka sada ima oko 58.ooo kwiga). Dom revolucije ipak je bio povoqnije mesto za Biblioteku. Dom je planirao da Bioskop u gradu renovira i osposobi za svakodnevne projekcije, a u Domu da daje filmove u izuzetnim slu~ajevima, tj. premijerne filmove i ugovorene predstave.”*150 Predvi|ao se i pokretni bioskop, koji bi u isto vreme bio i pokretna biblioteka. Svelo se na to da je Op{tina staru zgradu Bioskopa prodala Industriji konfekcije „Iris” za magacin, koji je od wega napravio tr`ni centar (buvqak). [teta, ta je zgrada mogla biti dobro i dugoro~no re{ewe za Mati~nu biblioteku ili galeriju. Kad se u Prijepoqu pomenu film i bioskop, jo{ se misli na staru zgradu! Program obrazovnih i kulturnih aktivnosti „ku}e kulture”*151 bio je ambiciozan, prepisan od ve}ih i razvijenijih sredina: dovo|ewe gra|anima najve}ih kulturnih vrednosti iz svih oblasti, bibliote~ka i filmska delatnost, {kola za osnovno muzi~ko obrazovawe, baletska {kola, disko klub, brojne amaterske sekcije (dramska, folklorna, likovna, klub kwi`evne i muzi~ke omladine), {kola stranih jezika, nau~ni skupovi, izlo`be, rekreacija i zabava... Koliko se razmetalo prostorom vidi se i iz podatka da je samo 37,40% prostora Doma nameweno kulturnim sadr`ajima! Zaista, u prvih nekoliko godina rada Doma revolucije, gra|ani su mogli videti izuzetne pozori{ne predstave, operu, balet, koncerte ozbiqne muzike, filmove, izlo`be, zahvaquju}i i pomo}i Me|urepubli~ke zajednice i Republike. Zdawe je pokazivano posetiocima Prijepoqa kao reprezentativni objekat, sa umetni~kim skulpturama, mozaicima, unikatnim zavesama, tapiserijama i do tada nevi|enom tehnikom za izvo|ewe pozori{nih predstava i drugom opremom. Dom je postepeno sve mawe pru`ao, a sve vi{e postajao teret i preskup za odr`avawe. Tehni~ki nije primqen do danas, proki{wava, grejawe odavno ne radi, pola godine ne mogu se koristiti sale, bioskop je izgubio publiku, kulturnih programa skoro da i nema. *150. Isto, 75. *151. Metonimije „ku}a kulture” (Dom revolucije) i „ku}a znawa”(biblioteka) bile su u {tampi vrlo omiqene.

98


Vek biblioteke u Prijepoqu Dom nikad nije bio dobro organizovan, niti je imao kadar koji bi mogao unapre|ivati kulturni `ivot grada i op{tine. Jednostavno, ovako veliki i nefunkcionalan dom kulture prevelik je zalogaj za mali grad, siroma{nu i zaostalu sredinu i malo kvalifikovanih qudi za poslove u kulturi. Da bi se izdr`avao zaveden je zaposlenim novi samodoprinos. Kad bi se moglo vratiti trideset godina unazad, gra|ani sigurno ne bi pristali n samodoprinos za Dom revolucije. Danas je te{ko razumeti na ~emu se zasnivao toliki optimizam da se, pored Doma kulture od 4.5oo kvadrata, grade i muzej, biblioteka, dom za omladinu i zgrada za dru{tveno-politi~ke organizacije. Ve} prve godine amortizacija Doma iznosila je 1.ooo.ooo dinara, plata za 21 predvi|enog radnika 2.090.000 dinara, a ceo buxet SIZ-a 2.510.000 dinara! Samo ova ~iwenica poma`e da shvatimo za{to Dom nije ispunio o~ekivawa i za{to je postao teret za op{tinu, umesto da je plodotvoran „kulturni kombinat”.

Ovih nekoliko podataka istrgnutih iz Elaborata daje neumivenu sliku kulturnog stawa u op{tini. Kad bi se sli~no istra`ivawe sprovelo, dvadeset i pet godina posle, stawe u kulturi, u celini, ne bi bilo boqe. U boqem stawu istra`iva~i bi zatekli Muzej, Mati~nu biblioteku i Ni`u muzi~ku {kolu. Ne bi na{li Dom omladine, kulturno-umetni~ka dru{tva i dramsku scenu, smotre amaterskog stvarala{tva, bioskop.*152 * * * Pojavila su se nova kulturna dru{tva, obnovqene i izgra|ene crkve i xamije, Vladi~anski dom. Mile{evski kulturni klub „Sveti Sava” osnovan je 1991. godine. Izdaje godi{we Savindan, reviju za srpsku duhovnu obnovu. [tampao je 2004. godine zbornik radova sa nau~nog skupa „Prvi srpski ustanak i Ra{ka oblast”. Dru{tvo Bo{waka za nauku, kulturu i umetnost Ikre, osnovano je 2001. godine. Organizuje pozori{ne predstave, predavawa, literarni konkurs i bajramske programe. Kulturni klub 21 osnovan je 31. maja 1991, kao odgovor na nacionalne podele u kulturi. Imao je kwi`evnu i likovnu sekciju. [tampao ~etiri zbirke stihova sredwo{kolaca i jednu de~ju.Ugasio se krajem 2003. godine, zbog osipawa ~lanstva i pojave *152. U delu Muzeja, dvema spojennim u~ionicama turske ru`dije, odvija se ve}ina kulturnih programa u gradu. U scenskom amaterizmu deluje jedan individualac, Me{a [endeq @ak.

99


Vek biblioteke u Prijepoqu

nevladinih organizacija, koje su pokrile wegovu delatnost. Pokreta~i su bili Mirsad Mujezinovi} i grupa entuzijasta. Mile{evska eparhija od 2001. godine izdaje svoju reviju Mile{evac, dva puta godi{we. Oformila je hor „Sveti kraq Vladislav”. Vrlo je aktivno Guslarsko dru{tvo „Sreten Vukosavqevi}”, koje postoji od 1973. godine. Radio i TV program emituje DOO RTV Enigma (vlasnik Goran Toma{evi}), od januara 1998, odnosno od aprila 2000. godine, sa 15 saradnika. DO Links (vlasnik Xenan ^i~i}, 5 zaposlenih), osnovano je decembra 2003. godine. Ima u svom sastavu Radio „033” i kablovsku televiziju, koja se bavi reemitovawem programa. Prijepoqe nije zna~ajan izdava~ki centar. U glavnom, sem {tamparskih preduze}a „Mile{evo” i „Grafokarton” (1990), ostali {tampaju „svoja” izdawa. Kao izdava~i najvi{e su potpisani Radni~ki univerzitet, Dom revolucije, Zavi~ajni muzej, Novinska ustanova „Polimqe”, Kulturni klub 21. Jedini privatni izdava~ je Izdava~ka kwi`evna agencija Ime Samira Sadikovi}a, koja je do sada objavila pet naslova. Objavqeno je preko sto razli~itih publikacija zavi~ajnih autora i o zavi~aju. Vreme je i za zavi~ajnu bibliografiju.

Seoske (mesne) kwi`nice i ~itaonice Meni su veoma sumwive velike dru{tvene kampawe da se mnogo lo{ih kwiga utrapi bibliotekama i ~itaocima. Du{an Radovi} Seoske {kole su bile isturene ta~ke preko kojih je trebalo ostvarivati prosvetne, kulturne i politi~ke ciqeve. U~iteqi i u~iteqice su naj~e{}e jedini mogli izvr{avati takve naloge. Zadruge nisu ispuwavale ni zadatke ekonomskog preobra`aja sela. [kolama je stavqano u zadatak da formiraju i mesne ~itaonice (popularni naziv za kwi`nice i ~itaonice, odnosno biblioteke) i organizuju kurseve opismewavawa, zdravstvenog prosve}ivawa, doma}i~ke te~ajeve, predavawa i priredbe, da se100


Vek biblioteke u Prijepoqu

qake iz kafane prevedu u ~itaonice, u kojima }e ne{to ~itati, ili bar igrati domine, {ah i slu{ati radio.

@elelo se da kwi`nice i ~itaonice budu kulturno sredi{te sela, u kome }e se okupqati me{tani, pre svega omladina, da iz wih poti~u prosvetne i kulturne akcije. To se nije ispunilo zato {to za wih nije bilo pristojnih prostorija, zanimqivih kwiga, sigurnih finansijskih izvora, niti qudi zainteresovanih i vi~nih radu sa kwigom, te je wihov `ivot trajao od kampawe do kampawe. Sabralo bi se u wima ne{to kwiga i razli~itih publikacija, povremeno bi stizale novine i revija za selo, garniture {aha, domine, ponegde radio, gramofon, a od 1965. godine i televizor. Ponekad se kwi`nicom i ~itaonicom smatralo mawe od pedeset kwiga i koje novine na polici u {kolskoj u~ionici, zadru`noj kancelariji ili prostoriji za sastanke u fabrikama, kao kulturni ukras. [kole nisu imale uslova, u zadru`nim domovima zasebne prostorije samo za kwige i novine bile su luksuz, kad su bile potrebnije za prodavnicu, magacin i kafanu. Posle nekog vremena kwi`nice bi pale u zaborav, kwige i inventar se razvukli. Mnoge {kole su i zatvorene jer u selima vi{e nije bilo dece. Nije lako razabrati kad su pojedine seoske kwi`nice i ~itaonice otvarane, kad su prestajale raditi, kad im je rad o`ivqavan ili su pripajane {kolskoj. Za seoske kwi`nice ~esto su zadu`ivani polupismeni qudi, nezainteresovani za kwigu ili ostavqeni da se sami snalaze. U takvim uslovima oni su dizali ruke od kwiga i bavili se kafanskim poslom.*153 Zato su za kwi`nice na selu, i mesne i {kolske, karakteristi~ne velike oscilacije u radu. Jedne godine se isti~u kao uzor, slede}e godine ne rade. Wihov rad najvi{e je zavisio od zadu`ene *153. Bilo je ~ak i zakonskih smetwi za ~itaonice koje su bile kafoto~ja jer se nije znalo da li pripadaju kulturi ili ugostiteqstvu. Tako je na kraju 1968. godine trebalo da u Seqa{nici bude zatvorena najboqa seoska biblioteka u op{tini, koja je imala 1800 kwiga i televizor, ili da pla}a porez kao kafana. Polimqe, 586-587, 1. januar 1969, 14. Malo kasnije, 1. juna 1969. godine, u Polimqu pi{e da je u Seqa{nici otvorena biblioteka! U stvari, samo je preme{tena u preure|enu prostoriju, tako|e u Zadru`nom domu.

101


Vek biblioteke u Prijepoqu

osobe, naj~e{}e u~iteqa ili nastavnika.*154 Prema podacima koji su dolazili iz seoskih kwi`nica i ~itaonica treba biti rezervisan jer su ~esto davani proizvoqno ili ulep{avani. Prema podacima u Polimqu*155 od februara do juna 1953. godine u Vrbovu je pro~itano 105 kwiga (kasnije se Vrbovo ne pomiwe), u D. Babinama, za mesec dana, preko sto kwiga, a u 1955. godini 672 kwige za ~etiri meseca! U Velikoj @upi te godine pro~itano je 800 kwiga. Kwi`nica u C. Tocima imala je 1955. godine hiqadu kwiga. 1956. godine u \ura{i}ima je bilo 528 kwiga, a 130 ~lanova je pro~italo 214 kwiga.*156 Navedeni su i suprotni primeri: za devet meseci u Brodarevu pro~itane samo tri kwige!,*157 a „kwi`nica i ~itaonica u Velikoj @upi na sve li~i samo ne na ono {to bi trebalo da bude. Iako ima oko 1000 kwiga, ona ne mo`e da odigra svoju ulogu zbog nemarnosti odgovornih”, zato {to je inventar uni{ten i raznet, prilaz odbija, svuda kre~, pra{ina, ~a|, pau~ina.*158 U woj se kuva kafa i igraju domine. U G. Babinama kwige su spakovane jer nema polica, u Ivawu 220 kwiga niko ne daje na ~itawe, u Seqa{nici kwige izba~ene iz Zadru`nog doma. Savet za prosvetu i kulturu Op{tine, kasnije Kulturno-prosvetna zajednica, i dru{tveno-politi~ke organizacije ~esto su na dnevni red stavqali stawe seoskih kwi`nica, „kriti~ki diskutovali”. Na sastanku Sekreterijata Sreskog odbora SSRN 21. februara 1956. godine kulturno-prosvetni rad bio je, opet, u centru pa`we. „Najvi{e se diskutovalo o radu narodnih univerziteta, kwi`nica i ~itaonica, kori{}ewu pokretnih bioskopa... U srezu (Prijepoqe, koji je obuhvatao i op{tine N. Varo{ i Priboj) ima 90 narodnih kwi`nica, od kojih je jedan mawi broj {kolskih. Wima do sada nije posve}ena dovoqna pa`wa. Mnoge kwi`nice nemaju potrebne prostorije ni inven*154. Kad je, na primer, u Seqa{nici kwi`nicu i kulturno-umetni~ko dru{tvo stvarao i vodio profesor Du{an @uni}, imali su uspeha, bili ponos sela, kwige su i ~itane i ~uvane. *155. Glas Polimqa 49, 10. desembar 1953, 5 Ove podatke treba uzeti s rezervom. *156. V. N. (Vlade Novakovi} ?), Vi{e brige o narodnim kwi`nicama, Polimqe 123, 20. januar 1956, 5. *157. Isto, 95, 1. april 1955, 4. *158. Isto, 166, 10. april 1957, 5.

102


Vek biblioteke u Prijepoqu

tar za rad. Zbog toga dolazi do ~estih pojava rasturawa kwiga. Ne postoje organi samoupravqawa. U mnogim nije re{eno pitawe kwi`ni~ara. U gradskim kwi`nicama ima kwiga koje odgovaraju selu i obratno. Zbog malih ili skoro nikakvih sredstava u pro{loj godini, mnoge kwi`nice nisu nabavile ni jednu kwigu novijeg izdawa...”*159 Kwi`nicu je bilo lak{e otvoriti, nego je odr`avati u aktivnom stawu, zato se u narednih deset godina seoske kwi`nice gase ili se pripajaju {kolskim. „Ku}e znawa” nisu ostale „ponos sela”, kwige i inventar su nestajale kao svaka „Alajbegova slama”. Ne stoje boqe ni kwi`nice u osnovnim {kolama. Na kraju 1963. godine 37 osnovnih {kola u op{tini nije imalo kwi`nicu, a 14 ih je imalo. 7.514 u~enika na raspolagawu je imalo 12.243 kwige ili 1,63 po u~eniku. Samo su {kole u Rasnu i Sopotnici imale zasebnu prostoriju za kwi`nicu. Gradska osnovna {kola je imala mawe kwiga neko neke seoske (1.530), nije kupovala kwige, ni ~asopise.*160

Zato je pokrenuta akcija otvarawa Deset seoskih kwi`nica i ~itaonica „Povodom jubileja SKJ i SKOJ-a, Kulturnoprosvetna zajednica Prijepoqa je, uporedo sa drugim aktivnostima, pokrenula akciju Deset seoskih kwi`nica i ~itaonica.*161 Za podsticaj poslu`ila je i akcija Republi~ke zajednice kulture koja je Mesec kwige 1969. godine posvetila kwizi na selu. Zaista, op{tinska Kulturno- prosvetna zajednica, ~iji je predsednik bio Ahmo [ehovi}, pokrenula je puno qudi, preduze}a i institucija, a naro~ito je Radio Beograd doprineo svojom akcijom „Kwiga solidarnosti”. Pojedine lokalne fabrike, preduze}a ili dru{tveno-politi~ke organizacije su bile pokroviteqi nekoj seoskoj ~itaonici, poklawaju}i televizore, *159. Polimqe, 127, 1. mart 1956, 1. *160. U svim bibliotekama na kraju 1967. godine bilo je 38.317 kwiga, od ~ega je u 1967. nabavqeno 6.648 kwiga. Ukupno je bilo 5.095 ~italaca ( 4.568 ili 89,6%u~enici i 535 ostali). Te godine su pro~itali 26.017 kwiga. Ako se ima na umu da ve}ina kwiga nije planski kupovana, nego su pabir~ene godinama, onda se mo`e ste}i predstava o kvalitetu tih kwi`nica. *161. Q. Aleksi}, Prvi televizor u Kamenoj Gori, Polimqe 601, 1. jun 1969, 5.

103


Vek biblioteke u Prijepoqu

kwige, novac za inventar i {tampu. Ta je akcija iza{la na glas, o woj su pisale tada{we novine, nazivana je „Ahmovom osmom ofanzivom”. Nizala su se sve~ana otvarawa, sa darodavcima, novinarima, gostima i seoskim gozbama.

Ahmed Ahmo [ehovi} sa grupne fotografije Sav posve}en amaterizmu i otvarawu seoskih ~itaonica

Kao primer pisma i obrazlo`ewa akcije, navodimo pismo upu}eno predsedniku Jugoslavije, J. B. Titu: Dragi na{ dru`e Tito, Oprostite {to Vam se ovako neposredno javqamo, jer smo nau~ili da Vas pomenemo kad smo u voqi i nevoqi. Mi vam pi{emo kad po~nemo neki dobar posao a radije Vam pi{emo kad neki korisni posao zavr{imo. Ovog puta oprostite nam, javqamo Vam se u polovini jednog za nas vrlo va`nog posla. Naime, radi se o ovome. Kulturno prosvetna zajednica u Prijepoqu u svom radu, pored ostalih zadataka koje provodi i organizuje, u svom akcionom programu za 1969 godinu, zacrtala je i akciju „Deset seoskih ~itaonica”. Ovu akciju posvetili smo velikom jubileju 50-godi{wice rada Saveza komunista, revolucionarnih sindikata i SKOJ-a, smatraju}i da je ovo najboqi na~in da se obele`i ovaj veliki jubilej. 104


Vek biblioteke u Prijepoqu Kad smo po~eli sa akcijom morali smo akciju pro{iriti na 14 sela, jer su nam je gra|ani sami pro{irili. ^itaonice su nam opremqene sa ukusnim name{tajem, radio prijemnicima, televizorima i gramofonima sa skromnom zbirkom narodne i zabavne muzike, predavawima i {kolama stranih jezika. ^itaonice su pretpla}ene na 15 listova i ~asopisa, a imaju i skromne fondove kwiga. Ove ~itaonice polako postaju prava kulturna `ari{ta i steci{te svih gra|ana doti~nih sela, naro~ito omladine. Do sada smo {itaonice otvorili u Seqa{nici, Kamenoj Gori, Brodarevu i Hisarxiku, a u septembru ~itaonice otvaramo u Ora{cu, Ivawu, Babinama i Crkvenim Tocima, a do kraja godine akciju }emo zavr{iti. U ovoj akciji mi smo uspeli da mobili{emo skoro sve na{e privredne i druge radne organizacije a posebno politi~ke forume. Na ovoj akciji okupili smo stotine gra|ana i stalno pro{irujemo krug aktivista. Mi smo posebno ponosni {to gra|ani na{ih sela ove ~itaonice kite sa imenima na{ih najboqih revolucionara, koji su u NOB-i dali svoje `ivote za stvar socijalizma, pa im se i na ovaj na~in jednim delom odu`ujemo. Mi sa ovim ~itaonicama `elimo da obele`imo i Va{ put odnosno Va{ boravak u na{oj op{tini kada ste 1941. godine rukovodili na{om borbom. Molimo Vas dru`e Tito da nam po{aqete jedan komplet Va{ih dela i time se upi{ete kao prvi utemeqiva~ na{ih seoskih ~itaonica. Na va{im delima na{i mladi }e se vaspitavati kako se ~uva i voli domovina, a nama starijim }e Va{ poklon kwiga dati veliki podstrek da izdr`imo do kraja. ZA PREDSEDNI[TVO KULTURNO PROSVETNE ZAJEDNICE Ahmo [ehovi}*162

Ve} 2. oktobra stigao je potvrdan odgovor i komplet od 12 kwiga Titovih dela. Te su kwige poklowene babinskoj ~itaonici. Verovatno se ovim pismom htelo i vi{e od kompleta kwiga, pre svega afirmisawe akcije i ve}a podr{ka. Brojna pisma (preko 4.000 !), molbe, potvrde, priznanice, izve{taji â&#x20AC;&#x17E;sa terenaâ&#x20AC;?, zapisnici sa sednica KPZ, ~lanci u novinama, zanimqivo su svedo~anstvo o toku akcije, ambicioznim planovima i realnim mogu}nostima wihovog ostvarivawa. Vidimo kako su te ~itaonice otvarane, kako su bile opremqene, {ta su imale od inventara, koliko kwiga i {tampe, susre}emo brojna imena darodavaca. Nije za svaku ~itaonicu mogla biti obezbe|ena pogodna prostorija, nije bilo lako privoleti me{tane da ~itaju i ~uvaju kwige i inventar, ono {to su xabe dobili. Za svaku od tih ~itaonica mo`e se na}i neko svedo~anstvo o wenom ra|awu i poku{ajima da `ivi. Retko se potvr|uju re~i izgovorene *162. Kulturno prosvetna zajednica op{tine Prijepoqe, br. 81, 11. IX 1969.

105


Vek biblioteke u Prijepoqu

na sve~anom otvarawu. Presu{uje pomo}, smawuje se ili prestaje pretplata na {tampu, me{tani postaju nezainteresovani. A. [ehovi} 31. maja 1969. godine obave{tava pismom u~iteqa Milutina Rvovi}a iz Kamene Gore, da je za ^itaonicu naru~io 15 listova i ~asopisa i nabavio radio-tranzistor, ali da to stopira dok oni ne ra{~iste ho}e li biti kafana ili ~itaonica. („Iz op{tine nam prebacuju da [oro to~i alkohol”). Nastavnik M. Koprivica pi{e A. [ehovi}u o radnom vremenu ^itaonice u Ora{cu i da je ona od u~enika „odli~no iskori{}ena”, ali od odraslih samo „jedno 15 ne{to ~itaju”. Povremena otvarawa ovih kwi`nica ne zna~i da one ne postoje, ve} da ne rade. Naj~e{}e, lice koje je bilo zadu`eno da ih vodi, prestalo je da ih vodi, a novo nije na|eno. Na primer, u jednom spisku biblioteka na podru~ju op{tine Prijepoqe navedeno je 13 biblioteka : Mati~na, Gimnazije, U~iteqske {kole, Osmogodi{we {kole „V.P.Valter”, politi~ka biblioteka OKSK Prijepoqe i {kolske biblioteke u Seqa{nici, Brodarevu, Mile{evu, Aqinovi}ima, Babinama, Komaranu, Tocima i Velikoj @upi.*163 Mesne (seoske) ne pomiwu se! U isto vreme, u preporuci Saveta za unapre|ewe bibliote~ke delatnosti stoji da na podru~ju op{tine „ima svega 28 biblioteka i kwi`nica od kojih 1 mati~na, 3 sredwih {kola, 10 mati~nih {kola i 14 ~etvororazrednih {kola. Daqe se navodi da 25 ~etvororazrednih {kola nema biblioteku, da sve biblioteke imaju samo 14 prostorija za sme{taj kwiga, koje ne odgovaraju nameni, a ni jedna nema prostoriju za ~itaonicu*164. Nije postojala ni fabri~ka biblioteka. Stawe se popravilo posle kampawe otvarawa mesnih biblioteka. Vidi se to iz Informacije o stawu seoskih biblioteka i ~itaonica na podru~ju op{tine Prijepoqe,*165 posle sprovedene ankete. Mada anketa nije potpuna jer iz nekih ~itaonica nisu dobijeni podaci, mo`e se uzeti kao pribli`no stawe bibliote~ke delatno*163. Mati~na biblioteka „Vuk Karaxi}”, br. 20, 20. jun 1968. Potpis Ru`e Puri}. *164. Skup{tina op{tine Prijepoqe, Savet za prosvetu, kulturu i fizi~ku kulturu, br. 02-2858/1-68, 8. maja 1968. *165. SIZ kulture Prijepoqe, br.147, 27. aprila 1976. Postoje i drugi spiskovi i bele{ke u Polimqu o otvarawu kwi`nica. Podaci su pribli`ni.

106


Vek biblioteke u Prijepoqu

sti u op{tini, na dostignutom vrhuncu. Sadr`i podatke o tome kako su otvarane, o inventaru, kwigama u wima, ~lanovima i pro~itanim kwigama, ocene stawa i predlog mera koje treba preduzeti. Za pet godina, 1969-1974, otvorena je u mesnim zajednicama 21 kwi`nica i ~itaonica: Br. Selo i naziv kwi`nice 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21.

Godina Broj kwiga otvarawa 1975.

Crkveni Toci, „Milosav Stikovi}” Kamena Gora,„Radi{a Miodragovi}” Hisarxik, „Mladost” pa „Izet ^avi}” Gorwe Babine, „Vojko Kuburovi}” Brodarevo, „Stevan Tomovi}” Gorwi Strawani, „Dobrica Bakovi}” Ora{ac (Komaran), „Napredak” Xurovo, „[ule i Di}o” Sopotnica, „Du{an Aleksi}” Karo{evine,„Mihailo Bakovi}” Milakovi}i Hrta, „Nijazija Musabegovi}” Aqinovi}i, „Zorica Borisavqevi}” Kolovrat, Radn.~itaon.„Bo{ko Jezdovi}” Ivawe, „Dragomir Divac” Seqa{nica, „Qubi{a Miodragovi}” Drenova, „Milo{ Divac” Velika @upa, „Du{an Toma{evi} ]irko” Mijani, Zvjezd Gostun, „Tufo Haxagi}” Ukupno

1969

1.783

1969 1969 1969 1969 1969 1969 1970 970 1970 1970 1970 1971 1971 1971 1971 1972 1972 1973 1973 1974

350 616 400 2.100*166 700 3.200 369 450 250 400 300 273 3.000 400 1.296 (253) 1.700 500 210 900 19.000*167

*166. Prema zapisniku o preuzimawu kwiga izme|u nastavnika Nezira [pirtovi}a i Smajila Alomerovi}a, 2. decembra 1974. godine, u {kolskoj biblioteci je bilo 2.777 kwiga, od ~ega 1.806 komada lektire I-VIII razreda. *167. Prema nepotpunim podacima za 1975. godinu pozajmqene su u ovim kwi`nicama 2.984 kwige: U V. @upi 1.100, Kolovratu 405, Mijanima 340, Hrtima 300, Seqa{nici 285. Godinu dana ranije je 220 ~lanova u Brodarevu pro~italo 4.000 kwiga, u V.@upi 320 ~lanova 920 kwiga.

107


Vek biblioteke u Prijepoqu

Otvarawe mesne ~itaonice u Gostunu 14. aprila 1974 godine.

Pored ovih, povremeno su pomiwane kwi`nice u D. Babinama, Vrbovu, Du{mani}ima, \ura{i}ima, Zavinogra|u, Ivezi}ima, Jabuci, Mile{evu, Rasnu, D. Strawanima i Zabrwim Tocima. Kwi`nice i ~itaonice van {kola, u zadru`nim domovima, postojale su u Babinama, Brodarevu, V. @upi, Ivawu, Kamenoj Gori, Kolovratu, Seqa{nici i Xurovu, a u Aqinovi}ima je bila sme{tena u Zadru`nom domu pa u \a~kom internatu.*168

Nakon nekoliko godina mesne biblioteke su prestale da postoje, a kwige su preba~ene u {kole ili kakav magacin. Da nije zabele`eno u Polimqu, danas bi se malo ko setio seoskih ~itaonica! U 1982. godini samo su formalno postojale jo{ tri - u Hi*168. U kwizi Q. D. Rvovi}a, Aqinovi}i, Beograd 2004, 309, stoji da je biblioteka imala 5.000 kwiga! Do 2004. godine preostalo je oko 1.200 kwiga.

108


Vek biblioteke u Prijepoqu

sarxiku, Seqa{nici i V. @upi.*169 Ve}ina nije imala ni inventarnu kwigu, kamoli da je vo|ena statistika ~lanova, ~itanosti kwiga i {tampe. Broj ~lanova se kretao od 10 u Aqinovi}oma, do 320 u V. @upi, najvi{e |aka. Tih 21 kwi`nica (~e{}e je pisano: biblioteke i ~itaonice) imale su 98 stolova, 36 vitrina za kwige, 340 stolica, 16 TV prijemnika, 18 radio prijemnika, 9 gramofona, 37 {ah garnitura, 9 umetni~kih slika, 120 umetni~kih reprodukcija. Kwige su dobijane od pojedinaca iz cele Srbije, Republi~ke kulturno-prosvetne zajednice i iz akcije „Kwiga solidarnosti” Radio Beograda, Redakcije obrazovnog programa Televizije Beograd, dru{tveno-politi~kih organizacija i preduze}a iz Prijepoqa.*170 *169. [kolske biblioteke imale su {kolske 1979/80. godine 64.583 kwige, od toga u nastavni~kim bibliotekama 7.250 kwiga, U sredwo{kolskoj 28.983, u osnovnim {kolama 35.600. U deset osnovnih {kole bilo je upisano 7.640 u~enika, u sredwim 2.252, ukupno 9.892. Iz ovoga proizilazi da su na jednog u~enika dolazile 3,5 kwiga, u Obrazovnom centru 12,9 kwiga na u~enika, u osnovnim {kolama 4,7. Te godine prinovqeno je 4.627 kwiga i 16 kompleta lektire. Ako se uzme da je bar polovina tih kwiga bila potpuno neaktuelna, dobi}e se ta~nija predstava o {kolskim bibliotekama. Po pregledu stawa bibliote~ke delatnosti u op{tini Prijepoqe, koji je uradio upravnik Mati~ne biblioteke, 1981. godine u svim bibliotekama na teritoriji op{tine bilo je oko 115.970 kwiga: u Obrazovnom centru 25.000, osnovnim {kolama oko 60.000 (u O[ „V.P.Valter” 25.539), radnim organizacijama oko 7.500 ( najvi{e u Tekstilnom kombinatu, 1619, De~jem vrti}u 716), Mati~noj biblioteci 23.470. Od tih kwiga, dve tre}ine su nalazile u Prijepoqu sa Kolovratom. Od pedesetak biblioteka, samo ih je 13 imalo nekakvu evidenciju i rad. U wima je 6.527 ~lanova pro~italo 66.451 kwigu. Korisnici su bili u velikoj ve}ini u~enici (ukupno 7.233 u op{tini). Ni jedna biblioteka nije imala ~itaonicu. Ukupno je radilo 11 bibliote~kih radnika, 7 sa polo`enim stru~nim ispitima. Procena: petina tih kwiga je neupotrebqiva, polovina nikad ne}e biti otvorena. U Mati~noj biblioteci deca i u~enici ~inili su 86,8% (ukupno 2.049 ~lanova: pred{kolske dece i osnovaca 1165, sredwo{kolaca 613, studenata 83, radnika 48, radn. u dru{tv. delatn. 98, poqoprivrednika 4, ostalih 38). *170. Kwige imaju sudbinu. Prelistavawem dobijanih kwiga nailazimo na imena vlasnika, posvete i zapise vlasnika i ~italaca, pe~ate biblioteka iz kojih su uzete, fabrika i ustanova. Stizale su iz mnogih mesta Srbije, naro~ito Vojvodine. Slate su cele porodi~ne biblioteke, stara vredna izdawa i teku}a politi~ka produkcija. Mo`da je najvredniji poklon Cice Budin~evi} iz Subotice - komplet Srpske kwi`evne zadruge, i \or|a M. Budimira (ili nekog drugog posle wegove smrti), puno starih lepih kwiga. Kwige plemenitih qubiteqa, intelektualaca, ili iz starih porodidi~nih biblioteka, dospele su u zadru`ne magacine ili na otpad.

109


Vek biblioteke u Prijepoqu

Vi{e pojedinaca nije bilo vezano za Prijepoqe, a slali su kwige, kad su iz novina ili s televizije saznali o akciji.*171 Posle o~igledno nezadovoqavaju}eg rada seoskih kwi`nica, zakqu~uje se da se u otvarawu seoskih biblioteka „i{lo prebrzo i suvi{e {iroko i, ne retko, gde nisu postojali objektivni uslovi za wihovo otvarawe... otvarawe biblioteka nije pratila odgovaraju}a politi~ka i stru~na priprema...” Aktivistima je prepu{teno da organizuju rad biblioteke, okupqaju ~itaoce i stvaraju krug prijateqa kwige. „Nije do{lo do odgovaraju}eg sticawa i iskustva u prakti~noj delatnosti biblioteka”, nisu nala`ena adekvatna kadrovska re{ewa, spla{wavao je po~etni zanos. U pet slu~ajeva odlu~uju}i je bio interes pojedinaca da prodaju napitke (potajno i rakiju, zbog „zuboboqe”), a ne okupqawe ~italaca i {irewe kwige. Seoske (mesne) kwi`nice i ~itaonice nisu pustile korena jer nije bilo plodnog tla, kulturnog ambijenta za wih, bez obzira na wihovo du`e ili kra}e postojawe. Primer akcije „Deset seoskih ~itaonica” pokazuje i na{u sklonost manifestacijama, kratkotrajnom odu{evqewu, a ne odgovornom i upornom radu. Posao nije bio zasnovan na realnim demografskim, ekonomskim i kulturnim ~iwenicama. Nije se polazilo od „baze”, niti je bilo promi{qenog dogovarawa oko nabavke kwiga, tipizirawa opreme, stru~nog rada, savremenijeg kulturnog modela. Ako je u masovnom otvarawu biblioteka posle rata bilo naivnog kulturnog idealizma, akcija od pre tri i po decenije otkriva, u stvari, potcewiva~ki odnos i prema selu i prema kwizi! Akcija je i{la mimo Mati~ne biblioteke. Ona sa dve radnice i nije mogla doprineti vi{e. Birokratizovani ili potpuno amaterski poslovi u kulturi nikad ne daju trajne rezultate. Pro{lo je bilo vreme akcija{kog rada, a slu`ewe pi}a degradiralo je kwi`nice. *171. Mihailu ]upovi}u iz ^ajetine i Boju Proki}u, prvoborcu iz Smeder. Palanke i mnogim drugim se otvarawe biblioteka po selima u~inilo uzvi{enim poslom pa su poslali kwiga i pisma podr{ke. Bogdan Lukovi} iz Rijeke ponudio je celu svoju biblioteku. Na velikom broju kwiga je pe~at Sreskog ve}a Sindikata Prijepoqa. Poqoprivredna zadruga je poklonila 510 kwiga. Deo kwiga nikad nije inventarisan ili otvaran.

110


Vek biblioteke u Prijepoqu

Malo koja op{tina u Srbiji ima tako nepovoqan reqef i toliko te{ko}a u organizovawu bibliote~ke slu`be kao op{tina Prijepoqe sa svoja 82 naseqena mesta, ra{trkana i besputna. Samo je Brodarevo imalo tada vi{e od hiqadu stanovnika. Ni jedna op{tina u u`i~kom regionu nema ni pribli`no toliko naseqenih mesta i tako te{ke uslove! Ideja o pokretnoj biblioteci bila je neostvariva zato {to nije bilo puteva za vozilo sa kwigama i bila je skupa. Kwige su se mogle dobijati na poklon, ali vozilo niko nije poklawao. Pet godina posle ove velike akcije, op{tina Prijepoqe ostala je na posledwem mestu u Srbiji po ostvarenosti bibliote~kih standarda. Ulo`eno je puno napora da se kwiga pribli`i potencijalnim ~itaocima, ali mnogo mawe da se ~itaoci pribli`e kwizi, to jest u pro~itanu i kori{}enu kwigu. Interesi {kola i mesnih zajednica nisu se podudarali, a mesta za dve biblioteke nije imalo. Fondovi kwiga u seoskim kwi`nicama bili su napabir~eni, mali i zastareli, nezanimqivi predvi|enim korisnicima. Retko je koja kwiga namenski kupqena, ve} su se pojedinci, ustanove i izdava~i osloba|ali vi{kova i mawe vrednih kwiga. Dela marksisti~ke i partijske literature nigde se nisu ~itala, slu`ila su za dekor i u gradu, kamoli na selu.*172 Narodna biblioteka Srbije obavila je 1983. godine istra`ivawe „Obim i struktura bibliote~ke delatnosti u SR Srbiji van te*172. Primer Mesne ~itaonice „[ule i Di}o” u Xurovu, ~ija je kwiga inventara sa~uvana, potvr|uje sve ove nedostatke. Inventarisano je, 25. marta 1970. godine, 197 naslova. Najvi{e je klasi~ne de~je literature i {kolske lektire, potom dela marksisti~ke literature i pesmarica lokalnih autora. ^asopis Mostovi je pet puta zaveden. Kwiga je znatno vi{e nego inventarnih brojeva. Pod brojem 170 zaveden je komplet, 95 kwiga edicije „Re~ i misao”, poklon Miloja Bakovi}a; pod brojem 155 deset kwiga E. M. Remarka, poklon Dese Radomirovi}. To je najvredniji deo fonda. Pod brojem 158 je 40 primeraka pesmarice Milanka Glu{~evi}a „Pogibija Vide Joksovi}” (poklon „Privrednog i pregleda”!); pod brojem 156 je komplet od 15 Lewinovih dela, poklon Slobodana Vidi}a. Kao darodavci naj~e{}e su upisani Op{tinski komitet SKS i „Privredni pregled”. Nisu upisivane godine izdawa kwiga, ali po svoj prilici nema novih kwiga, kupovanih za ~itaonicu. Te{ko da su ikoga zainteresovale kwige „Priru~nik za uvo|ewe 42-~asovne nedeqe”, „Privredna politika i ekonomske mere iz NOB-a”,„Industrijsko osvetqewe i buka”,„Neki aspekti integracija automatizacija”, „Tre}i plenum CK SKS” i puno sli~nih.

111


Vek biblioteke u Prijepoqu

ritorije SAP”. Po kriterijumima istra`iva~a u biblioteke su svrstane samo: Mati~na biblioteka, sa punktom na Kolovratu, biblioteke Obrazovnog centra, Tekstilnog kombinata i osnovnih {kola u Prijepoqu, Kolovratu, Brodarevu i Seqa{nici. U samoj ideji kwiga za narod ima ne{to fali~no. Ciqna grupa su bili seqaci, ideolo{ki najsumwiviji i najvi{e degradiran dru{tveni sloj, sada obele`eni i „kwigama za narod”. Me|utim, u gradu su standard, mogu}nosti zaposlewa i {kolovawa dece bili mnogo boqi, zato su se masovno doseqavali u grad i postajali radnici. Seoske {kole su se gasile, zadru`ni domovi uru{avali, prosvetni radnici prelazili u ~inovni{tvo i politiku. Insistirawe na velikom broju kwi`nica, bilo je potpuno neosnovano. Suvi{e je bilo naivno verovawe da }e ~itaonice zaustaviti pra`wewe sela, kad je sve drugo bilo protiv sela i seqaka. Seqak je ostala pogrdna re~. (Potpuni neuspeh do`iveli su kasnije i industrijski pogoni po selima). Nije bilo ni uzora koji bi se mogli koristiti. Postoje}i je bio prevazi|en, evropski malo poznat ili neprimewiv. Mnogo jednostavnije i jevtinije je bilo qude stimulisati i pomagati da kupuju kwige koje `ele, a ne da im politi~ke i kulturne institucije kupuju kwige ili, ~e{}e, prazne svoje magacine. Realno gledaju}i sem u~enika osnovne {kole, na selu nije imao ko ni da ~ita, a oni su prirodnije tu potrebu mogli zadovoqiti u {kolskoj biblioteci! Od wihovih roditeqa, sa nabrzinu zavr{enim osnovnim {kolama i kvalifikacijama, nije se moglo o~ekivati da budu `eqni kwige. Nije objavqeno da li je ijednom dodeqena nagrada op{tinske Kulturno-prosvetne zajednice najboqoj seoskoj ili fabri~koj biblioteci.

Kolovrat Uga{enu Radni~ku ~itaonicu „Bo{ko Jezdovi}” na Kolovratu preuzela je 1981. godine Mati~na biblioteka, kao svoj ogranak. Sme{tena je bila u monta`noj zgradi Mesne zajednice. Kwi`ni~ar iz Biblioteke odlazio je dva puta nedeqno, po dva - tri sata. Po~etni fond od 839 kwiga, 606 iz biv{e ^itaonice i 233 Bibli112


Vek biblioteke u Prijepoqu

oteke, pove}an je na skromnih 2.060 kwiga u 1992. godini, kada je prestala da postoji jer je prostoriju, u kojoj su bile sme{tene kwige, Mesna zajednica upotrebila kao magacin humanitarne pomo}i. Kwige su preba~ene u Biblioteku. Broj ~lanova kretao se od 105 (1983), do 245 (1989), u glavnom u~enika osnovne {kole.

Firma i faksimimil „Ukradeno iz ~itaonice. . .”

Biblioteka na Kolovratu, u velikom prigradskom i industrijskom nasequ, mo`e poslu`iti kao primer kako su sli~ne biblioteke te{ko nastajale i brzo se gasile. Kako su tek mogle opstati seoske? Nisu sazreli uslovi. Ni danas je nema. Radi kafoto~je „^itaonica”.

Brodarevo Od 21 seoske kwi`nice i ~itaonice `ivot je produ`en samo kwi`nici u Brodarevu tako {to je 1984. godine zakqu~en Samoupravni sporazum o delatnosti Mesne biblioteke „Stevan Tomovi}” u Brodarevu i wenom finansirawu, izme113


Vek biblioteke u Prijepoqu

|u Mati~ne biblioteke „Vuk Karaxi}”, Mesne zajednice Brodarevo, SIZ-a kulture i SIZ-a obrazovawa. Od 1. oktobra 1984. godine ona radi kao odeqewe Mati~ne biblioteke, sa jednom stalno zaposlenom vi{om kwi`ni~arkom. Prostor u prizemqu ku}e Osma Lisice Kulturno-prosvetna zajednica je ustupila Mesnoj zajednici Brodarevo za wenu kwi`nicu i ~itaonicu i sastanke. Mesna zajednica ni{ta ne ula`e za odr`avawe i pristojan izgled. Ve}i deo fonda je sme{ten u mra~nom i nezagrejanom magacinu, a kwige se izdaju kroz {alter. Ne koristi se ni ~itaonica, boqi deo prostora, jer se ne kupuje {tampa. Sizovi su ukinuti, Osnovna {kola je 7. oktobra 2003. godine iznela svoje kwige, sve je ostalo na Mati~noj biblioteci. Mesna biblioteka samo `ivotari, u uslovima neprili~nim biblioteci. Kwi`ni fond je formiran od kwiga iz Osnovne {kole „Svetozar Markovi}” (6.121 kwiga), mesne kwi`nice i ~itaonice i Mati~ne biblioteke. Na kraju 2004. godine ukupno je bilo inventarisano 10.482 kwige. U posledwih petnaest godina prose~no je godi{we prinavqano po 146 kwiga, o~igledno nedovoqno, {to se odrazilo na opadawe broja ~lanova i pro~itanih kwiga. Broj ~lanova kretao se od 53 (2004), do 817 (1989), prose~no 450 godi{we. Prvih pet godina (1985-1989) u~lawavalo se prose~no 764, a posledwih pet po 212. ~lanova, u glavnom osnovaca. (Godinama je ~itao samo jedan poqoprivrednik, Stevan Novosel, u posledwe tri godine ni jedan). Drasti~an pad korisnika uslovqen je lo{im ambijentom, primamqivo{}u infobusa i otvarawem nove {kolske biblioteke. Iako je Brodarevo posle Prijepoqa najve}e naseqe u op{tini, nema izgra|en kulturni ambijent, pa ni kulturu kwige i ~itawa. Najve}i problem je {to se iz Brodareva neprekidno odlazi i odliva, a malo vra}a, zato je ogrezlo u duboku provincijalnost, ni selo, ni gradi}.*173 Obrazovaniji deo stanovnika upu}en je vi{e na op{tinsko sredi{te, nego na svoje mesto. S vremena na vreme pomiwu se i rade kulturna dru{tva i ~itaonice, ali kratko. *173. Posle rata se govorilo da }e biti potopqeno zbog hidrocentrale.

114


Vek biblioteke u Prijepoqu

[kolska kwi`nica je posle rata po~iwala samostalan rad, spajala sa mesnom, 1953. i 1984. godine, ili osamostaqivala, 1979. i 2003. godine. Bez stalnog rada, stalne prostorije i stalnog ambicioznog kwi`ni~ara, i {kolska i mesna biblioteka su gubile dah i ~itaoce, ne postav{i kulturno sredi{te mesta. Kwi`ni fond je, kao i u drugim seoskim bibliotekama stvaran kampawski, najvi{e od poklona i sakupqa~kih akcija.*174 Zahvaquju}i donaciji austrijske vlade, Osnovna {kola lepo je opremila prostoriju u staroj {koli i stvorila dobre uslove za rad {kolske biblioteke, zato je oktobra 2003. godine vratila svoje kwige, sada ve} pohabanu i zastarelu lektiru za osnovnu {kolu. Brodarevo kao naseqe ima budu}nost. Postoje nade i za jednu boqu mesnu biblioteku.

Mesna biblioteka â&#x20AC;&#x17E;Stevan Tomovi}â&#x20AC;? u Brodarevu, odeqewe Mati~ne biblioteke *174. Vidi: Qubi{a Vukovi}, [kola u Brodarevu i {kolstvo brodarevskog kraja u HH veku, Brodarevo, 2000, 72-73.

115


Vek biblioteke u Prijepoqu

Fabri~ke biblioteke Fabri~ke biblioteke iste su sudbine kao mesne. Tekstilni kombinat „Qubi{a Miodragovi}”, najve}i radni kolektiv u op{tini, je u godinama svog uspona imao kulturnoumetni~o dru{tvo i biblioteku. Akciona konferencija Saveza sindikata Kombinata formirala je biblioteku 1974. godine, vi{e zbog politi~kog zahteva trenutka, nego radni~kih `eqa. Biblioteka je 1981. godine imala oko 5.000 kwiga. Kwige su nabavqane prema ukusu radnica i {kolskim potrebama wihove dece.*175 Kao jedna od najboqih radni~kih biblioteka u Srbiji, dobila je 1980. godine nagradu Republi~ke kulturno-prosvetne zajednice. Sa opadawem Kombinata i ekonomskim debaklom dr`ave, zanemarena je i zapu{tana biblioteka. Mati~na biblioteka je pomogla da se sredi i da funkcioni{e. Postojala je dobra saradwa, zahvaquju}i i Rosi Parandilovi}, radnici koja je bila zadu`ena za biblioteku. „Iris” i „Limka” su osamdesetih godina imale kwiga, ne vi{e od 500. Mati~na biblioteka im je dodavala svoje kru`e}e fondove od po150-200 kwiga, da bi radnice mogle u fabrici uzimati kwige, a fabrike su radnike kolektivno u~lawavale. Relativno dobru biblioteku stru~ne literature ima „Livnica”, preduze}e u sastavu FAP-a iz Priboja. * * * U Medicinskom centru je 1961. godine Sreski odbor Crvenog krsta, uz pomo} Crvenog Krsta Srbije, oformio biblioteku od 750 kwiga, sme{tenu na internom odeqewu. Dobijena su i pokretna kolica za razno{ewe kwiga po sobama. Kad su sestre Igbala Veqovi} i Munevera ^i~i} napustile Bolnicu, prestala je da radi i biblioteka.*176 1982. godine poku{ana je saradwa sa Medicinskim centrom, bez uspeha. *175. Polimqe, 108, 8. maj 1981, 5. *176. Pisana izjava Sakiba Top~iba{i}a, medicinskog radnika i aktiviste Crvenog krsta.

116


Vek biblioteke u Prijepoqu

Biblioteka Spomen doma „Bo{ko Buha” na Jabuci formirana je uporedo sa Spomen-domom, sedamdesetih godina, namewena posetiocima, pionirima iz cele Jugoslavije. Kwige su bile raspore|ene po sobama. Kada je Spomen dom prestao da postoji, kwige su prebrane i prenete u Muzej. Nekoliko stotina tih kwiga nalazi se na tavanu. Muzej poseduje zbirku stru~ne literature.

BIBLIOTEKE U [KOLAMA Sredwo{kolske biblioteke Gimnazijska biblioteka, najstarija sredwo{kolska biblioteka u Prijepoqu, formirana je prve {kolske godine posle Drugog svetskog rata. „Od skromnih sredstava, koliko se prikupilo za inventar, kupqeno je 125 komada kwiga, a kwi`ara „Bratstvo” poklonila je gimnaziji 59 komada kwiga.”*177 Nastavnik Dobrica Obradovi} je bio „re`iser i kwi`ni~ar |a~ke kwi`nice”. (Tada je pre~i zadatak bio obezbediti potrebne uxbenike, naro~ito siroma{nim |acima). U Statisti~kom izve{taju od 5. decembra 1948. godine direktor Gimnazije Dobrica S. Obradovi} je u rubrici „Zbirke, kabineti, laboratorija, biblioteka” upisao: 59,85 kvm i naveo da ima 419 kwiga za u~enike i 264 za nastavnike. (Videli smo da je kasnije i N. Bra{anac poklonio 200 kwiga iz Gradske kwi`nice). Me|utim, Munevera Haxi{ehovi}, tada u~enica u Gimnaziji, u se}awima svojim pi{e: „Bilo je to negde 1949/50. kada smo dobili radio i smestili ga u biblioteku koja nije imala kwiga. Kwige smo uzimali iz gradske biblioteke (podv. V.B.). Nedeqom uve~e smo se okupqali oko radija u biblioteci da slu{amo Veselo ve~e...”*178 U istom pismu ona se se}a da su od zarade svog |a~kog putuju}eg pozori{ta planirali ne{to ostaviti „i za {kolu i biblioteku”, {to je protivure~no. Verovatno je to bila vi{e nastavni~ka biblioteka, sme{tena u zbornici. U Godi{wem izve{taju Gimnazije „Prof. Branko Radi~evi}” za {kolsku 1959/60. godinu navedeno je da postoje |a~ka i nastavni~ka biblioteka: „Prva je sme{tena u jednoj maloj prostoriji u hodniku, a druga u nastavni~koj kancelariji. ^itaonice uop{te nemamo, usled nedostatka prostora. Nastavni~ka biblioteka je osnovana 1948 godine”(?). *177. Izve{taj Dr`avne realne gimnazije u Prijepoqu za {kolsku 1945-46, 13. *178. Iz pisma Munevere Haxi{ehovi}, povodom jubileja Gimnazije, novembra 2003.

117


Vek biblioteke u Prijepoqu Daqe se navodi da nastavni~ka biblioteka ima ukupno 714 „komada kwiga”, sa 104 nove i „206 komada raznih ~asopisa”. \a~ka je imala 1796 kwiga, sa 81 nabavqenom u toku {kolske godine. „Kwige je izdavao jedan u~enik tri puta nedeqno”. Ukupno 147 u~enika su bili ~itaoci i pro~itali su 563 kwige. Do 1954. godine stawe nije boqe: „\a~ka kwi`nica nema svoje prostorije. Pored toga ona, kao i nastavni~ka kwi`nica oskudevaju sa najnu`nijim kwigama i stru~nom literaturom za nastavnike”.*179 U Izve{taju za {kolsku 1973/74. godinu ne pomiwu se odvojeno nastavni~ka i |a~ka biblioteka, ve} samo {kolska, znatno bogatija: „[kolska biblioteka ima ukupno 18.569 kwiga. U toku {kolske godine bilo je 475 ~italaca - ~lanova biblioteke, koji su pro~itali 12.768 kwiga. Prinovqeno je 779 kwiga. Biblioteka je pretpla}ena na 27 ~asopisa i listova.”*180 Iako su biblioteci posve}ena samo ~etiri reda, o~igledan je wen rast, ali najvi{e zahvaquju}i pripajawu ve}e biblioteke U~iteqske {kole, iz koje je te godine iza{la posledwa generacija u~iteqa. Jedno vreme, 1977-1985, gimnazijska biblioteka se utapa u biblioteku sredwih {kola, da bi se opet formirala kao zasebna biblioteka. U novoj zgradi Gimnazije, otvorenoj 1996. godine, uop{te nije planiran prostor za blioteku, zato je dobila mawe prostora od o~ekivanog i potrebnog savremenoj sredwo{kolskoj biblioteci. U~iteqska {kola je od osnivawa, 1961. godine, po~ela formirati svoju biblioteku. Ve} 1965/66. godine „ima oko 3.800 kwiga i dobar broj ~asopisa i listova”. „U {koli postoji |a~ka biblioteka sa ~itaonicom veli~ine 10 x 3 m. Biblioteka broji 5.000 kwiga... Najvi{e iz beletristike od doma}ih i stranih pisaca... ali ima i prili~an broj stru~ne literature iz pojedinih oblasti... biblioteka se svake godine oboga}uje sa najmawe 1.000 kwiga godi{we”.*181 Na kraju postojawa [kole wena biblioteka }e imati oko 8.000 kwiga. Bila je najve}a i najsre|enija sredwo{kolska biblioteka, najvi{e zahvaquju}i wenom profesoru i direktoru Du{anu @uni}u”.*182 [kola u~enika u privredi (poznata kao {egrtska {kola), po~ela raditi 1948. godine, a od 1967. godine postoji kao [kola za kvalifikovane radnike), imala je najvi{e u~enika, ali nije imala svoju pravu biblioteku do {kolske 1970/1971. godine. Ubrzo je u{la u sastav sredwo{kolske. *179. Polimqe, 81, 10. novembar 1954, 3. Porede li se ovi podaci sa podacima iz 1934. godine, vidimo da su biblioteke na istom nivou. *180. Izve{taj za {kolsku 1973/74. godinu (jubilarno izdawe), Prijepoqe, 1974. *181. U~iteqska {kola „Sreten Vukosavqevi}”, Izve{taj za {kolsku 1966/67. *182. Qubica Gojakovi} Drobwak, je lep primer vezanosti za {kolsku biblioteku. Kao u~enica pomagala je u biblioteci U~iteqske {kole i ostala do danas bibliotekar u sredwo{kolskoj biblioteci.

118


Vek biblioteke u Prijepoqu Obrazovni centar „Prof. Branko Radi~evi}” nastao je {kolske 1977/78. spajawem [kole za kvalifikovane radnike i Gimnazije „Prof. Branko Radi~evi}”, da bi 1985. godine bio ukinut i transformisan u dve sredwe {kole: RO Sredwa {kola „Prof. Branko Radi~evi}”, sa tekstilnom, prirodnomatemati~kom i hemijsko-tehnolo{kom strukom, i RO Sredwa {kola „Sreten Vukosavqevi}” sa ma{inskom, ugostiteqsko-turisti~kom i ekonomskokomercijalnom strukom. U tim spajawima i reoganizacijama i {kolske biblioteke su spajane i deqene. Na kraju 1972. godine biblioteka sredwih {kola imala je oko 16.000 kwiga: 7.977 iz U~iteqske {kole, 1.556 iz Gimnazije, 1.400 iz [kole za KV radnike i 1.400 iz Zajednice obrazovawa.*183 (Mati~na biblioteka 12.610). Ta zajedni~ka biblioteka bila je sme{tena u tri prostorije (78 m2), stare Gimnazije. Imala je 30 mesta u ~itaonici, 28.420 kwiga, primala 23 naslova ~asopisa i 12 naslova novina, „{to je svrstava me|u najve}e {kolske biblioteke u Srbiji.”*184 Kwige su sve inventarisane, razvrstane po UDK sistemu, imale imenski i predmetni katalog. Po~ela je wena transformacija u medijateku. U woj su radila dva vi{a kwi`ni~ara, svakog radnog dana od 7 do 19 ~asova. Wene fondove je koristilo 1.750 u~enika (od 2.303 upisanih) i svih 75 zaposlenih, koji su te {kolske godine pro~itali 12.751 kwigu. Kad se 1996. godine Gimnazija preselila novu zgradu, opet su formirane tri sredwo{kolske biblioteke: Prijepoqske gimnazije, Ekonomsko-trgovinske {kole i Tehni~ke {kole. ([to su boqe {kolske biblioteke, smawuje se zavisnost u~enika i nastavnika od Mati~ne biblioteke, koja zbog toga mo`e stvarati i raznovrsniji fond. Svima je posledwih godina opadao kvalitet fondova i smawivao broj korisnika).

Po{to je kwi`ni fond prilago|en programu iz srpskog jezika i kwi`evnosti, tzv. lektira, kwige koje nisu u {kolskom programu, a on se ~esto mewao, prakti~no se ne ~itaju. To je razlog {to je pro~itana tek svaka ~etvrta.

Pe~ati {kolkih biblioteka *183. Polimqe, 771, 12. januar 1973, 5. *184. Godi{wak za {kolsku 1985/86. godinu, Prijepoqe, Sredwa {kola „Sreten Vukosavqevi}”, 1986, 26.

119


Vek biblioteke u Prijepoqu

U~enici Obrazovnog centra {tampali su od 1977. do 1985. godine, neredovno, svoj mese~ni list Na{a re~. De~ji vrti} je, zahvaquju}i nasle|enim kwigama od sredwo{kolskog internata imao 1981. godine 716 kwiga. U tabeli se mo`e videti stawe {kolskih biblioteka i ~itaonica na kraju 2004. godine.

Biblioteke u osnovnim {kolama Kwiga Ti si moja drugarica, ispisana sveznalica, tebe kad ~itam, ni{ta ne pitam. Dragana Nikoli} O[ Dowe Babine (2002) Biblioteke osnovnih kola po nameni svojoj vezane su za nastavne programe i one taj obrazovni ciq mawe vi{e ispuwavaju. Ali, ni jedna od wih nije tako ure|ena i postavqena da bi mogla podsticati qubav prema kwizi, ~itala~ku i istra`iva~ku radoznalost dece. Insistira se na ve}em broju kwiga da bi se mogao rasporediti na rad u biblioteci nastavnik koji je ostao bez ~asova, ~ak i administrativni slu`benik. Ve}ina osnovnih {kola nema ni osnovne stvari koje jedna biblioteka treba da ima: inventarnu kwigu, katalog, primewen UDK, potrebnu evidenciju, ~itaonicu, ra~unar i program rada sa ~itaocima. Samo u {koli u V. @upi postoji katalog i ra~unar u biblioteci, jo{ nekori{}en. Danas se u glavnom rad bibliotekara svodi na izdavawe kwiga kroz {alter ili na pultu. Zastarelost fondova, neodgovaraju}i kadar i lo{i uslovi sme{taja, ~ine {kolske biblioteke drugorazrednim delom {kola. Siroma{ne {kole ne mogu mnogo da u~ine za svoje biblioteke, niti ih obrazovna i kulturna klima prisiqava da ih mewaju. Reprodukovawe lekcija iz uxbenika, za ocenu, jo{ uvek je su{tina rada u {kolama. Odnos prema bibliotekama vidi se iz {kolskih izve{taja i monografija. Biblioteci se posve}uje nekoliko redova, mawe nego kabinetu ili sekciji, u okviru â&#x20AC;&#x17E;van nastavnih aktivnostiâ&#x20AC;?. 120


Vek biblioteke u Prijepoqu

Rad u biblioteci, po{to je prinudno re{ewe za nastavnike bez ~asova, smatra se degradacijom. Opadawem {kola, smawuju se i {kolske kwi`nice.*185 [kolske biblioteke napustile su ranije zahteve da budu na usluzi svim stanovnicima na podru~ju {kole. Izuzev takmi~ewa recitatora, jedanput godi{we, drugi vidovi saradwe sa Mati~nom bibliotekom su sporadi~ni. Osnovna {kola „Vladimir Peri} Valter”, kao gradska i najve}a, trebalo bi da je najopremqenija i u svakom pogledu uzorna, pa i wena biblioteka, me|utim, te{ko bi se to moglo re}i. Kao i druge biblioteke i ona samo otaqava poslove.*186 Mi}o Qu{tanovi} se se}a da je 1959. godina zatekao samo 27 kwiga. Ve} na kraju 1963. godine imala je 1.530 kwiga i svoju prostoriju, da bi kasnije, 1970. godine, nudila svoj fond Mati~noj biblioteci.*187 U novoj zgradi, otvorenoj 1990. godine, postoje uslovi za boqi rad biblioteke, ali je ona ostala biblioteka za u~eni~ku lektiru, sa lo{im fondom, bez ~itaonice, ra~unara i de~jih listova. Impozantan broj kwiga, skoro 30.000, nema veliku vrednost. Poslove obavqa ~ak pet radnika, od sredwe do visoke {kolske spreme. Samo kwi`ni~arka ima puno radno vreme i polo`en stru~ni ispit. Od 1977. do 1992. godine izlazio je list u~enika osnovnih {kola op{tine Prijepoqe Zajedni~ki dani, od 2002. godine Moja {kola. Pojedine {kole povremeno su imale svoje listove: O [ „Vladimir Peri} Valter” iz Prijepoqa list Na{a re~ (1964), O [ „Du{an Toma{evi} ]irko” iz Vinicke Na{a {kola *185. Na primer, {kola u D. Babinama je imala {kolske 1996/97. godine 3.689 kwiga u |a~koj i 615 u nastavni~koj kwi`nici. Sa kwigama u {kolama u Vrbovu, G. Babinama, Z. Tocima, \ura{i}ima i C. Tocima ukupno je bilo 5.832 kwige, da bi ih danas bilo mawe od polovine. Jo{ {kolske 1954/55. pove}ao se broj kwiga zato {to su „republi~ki i sreski prosvetni organi uvrstili dowobabinsku {kolu u prioritetno snabdevawe kwigama” Vidi: Jovan M. Bra{anac (i dr.), Sedamdeset godina babinske {kole, Prijepoqe, 1997, 179-180. *186. Vidi: Radosav Matovi} Mate, Arif Rov~anin, Svetionik sa Mile{evke i Lima, Prijepoqe, 2001, 207-209. *187. Podaci o stawu {kolskih biblioteka op{tine Prijepoqe, Gradska narodna kwi`nica i ~itaonica „Vuk Karaxi}”, br. 74/64, 14. 1. 1964

121


Vek biblioteke u Prijepoqu

(2001), O [ „Milosav Stikovi}” P~elica, O [ „Mihailo Bakovi}”, odeqewe na Jabuci, Narcis.

Privatne biblioteke Dom bez kwige, to je ku}a bez prozora. Francuska poslovica Kad `iteqi jednog grada, pa i sela, po~nu kwige unositi u svoju ku}u, to je veliki kulturni skok. Tek izme|u dva svetska rata pismenost postaje masovnija, bogatiji sloj stanovnika, ~inovnici, oficiri, lekari, politi~ari, tehni~ki stru~waci i prosvetni radnici, ~itaju i kupuju op{teobrazovne i stru~ne kwige, kwige za decu i razonodu. [tampaju se i kwige sa posebnom namenom, „za narod”, kratke, krupnim slovima, bliske tek opismewenim, od prakti~ne koristi. Na polici, u kredencu ili vitrini, kwige se umno`avaju, postaju izvesna mera i status.*188 Stradawa u ratu, kulturni lomovi i seqewa, onemogu}avali su talo`ewe kwiga u ku}ama. Malo je koji sin sa~uvao o~evu biblioteku.*189 Na|e se po koji primerak kwiga sa potpisom ili li~nim pe~atom vlasni{tva (Sava R. MiPe~ati: Risto Mini} ni}, I. ^i~i}) qudi koji su po{tovali kwige, kupovali ih i ~itali. Jedne porodi~ne biblioteke, Haxiristi}a (?), se}a se Munevera Haxi{ehovi} u svojoj kwizi „Muslimanka”: „Gledaj, Munevera, koliko kwiga”, rekla joj je nana. „To je bio moj prvi susret sa savremenim kwigama i bibliotekom, te nau~ih i tu rije~”.*190 Nije poznato da pojedinac u Prijepoqu poseduje kwigu kategorisanu kao retka ili stara. Ako je i posedovao ona je nestala *188. Postoje i suprotna mi{qewa. Citira se putopisac E. ^elebija koji ka`e: „Prvaka i uglednih qudi nema mnogo” Neko je rekao da je Prijepoqe „grad propu{tenih prilika”. *189. Sugra|anin N. ^. pri~a kako je, za dvojku u {koli, u civarama nosio o~eve kwige profesorima! *190. Munevera Haxi{ehovi}, Muslimanka, Wu Xersi, 1997, 71. Verovatno je re~ o ku}i Rista Haxipetrovi}a!

122


Vek biblioteke u Prijepoqu

ili uni{tena, u boqem slu~aju odneta u muzej. Jo{ se na|e po neki uxbenik ili izdawe iz XIX veka, na primer, Bukvar iz 1885. godine kod po{tara Avrama Jankovi}a,*191 izdawa Bra}e Jovanovi}a, Srpske kwi`evne zadruge i neko carigradsko izdawe. Prva javno predstavqena starija privatna biblioteka, u Muzeju 2002. godine, pripadala je sve{teniku Mahmutu Poturku (1912-1976). Kwige iz we {tampane su krajem XIX i po~etkom XX veka. Najstarija kwiga u woj je „Mevlud” koji „napisa Mula Salih iz Zavinogra|a” 1792. godine. Biblioteka je raznovrsna, nastala iz kulturno-istorijskih i jezi~kih okolnosti - pisana arapskim pismom na turskom ili bosanskom jeziku, latinicom i }irilicom. Mahmut ef. Poturk Po se}awu novinara Qubivoja Aleksi}a, puno kwiga i vrednih starina, punu jednu sobu, bio je sa~uvao hoxa ]amil ^i~i} (1897-1955). Nekoliko rukopisnih kwiga i stvari odneto je u u`i~ki muzej. Bio je znalac nekoliko jezika, prevodilac, profesor medrese, pretplatnik na vi{e ~asopisa i izdawa kwiga, iz Soluna i drugih mesta. Znatnu biblioteku posedovao je Ibrahim Ibro ^i~i} (1887-1945), ~inovnik sa dugogodi{wom slu`bom u Makedoniji. U porodici je sa~uvano samo nekoliko kwiga s kraja XIX i po~etka XX veka, {tampanih arapskim pismom ili }irilicom. Na kwige je stavqao svoj {tambiq: Kwiga I*^i~i}a. Na jednoj je broj 107. I u Biblioteci smo na{li jednu, „Mi{qewa g. @eroma Koawara” Anatola Fransa, inv. br. 918, na kojoj je devet puta otisnut! Danas su te biblioteke samo u tragovima. Posle Drugog svetskog rata nastupa ofanziva kwigama, masovno se otvaraju kwi`nice po {kolama, selima, fabrikama i politi~kim organizacijama. Po neki ~inovnik, u~iteq, profesor, pa i radnik, postaju ~ita~i i bibliofili. Kwige se kupuju na mese~nu otplatu, preko akvizitera i direktnim poruxbina*191. Polimqe, 502, 1. septembar 1966, 4.

123


Vek biblioteke u Prijepoqu

ma od izdava~a, retko u lokalnoj kwi`ari. O nekima su ostale bele{ke u Polimqu. Sedamdesetih - osamdesetih godina nai{la je moda kupovawa skupih kompleta kwiga, na metar i u boji koja se sla`e sa name{tajem. Humoristima je to bila omiqena tema.*192 Po pri~awu, najve}u biblioteku posle rata imao je nastavnik ruskog i srpskog jezika Radoslav ^abarkapa. Posle wegove tragi~ne smrti (1963), Mati~na biblioteka je otkupila deo kwiga od supruge Zore. Biblioteku, blizu dve hiqade kwiga, imao je profesor filozofije Ivan Nejkov, koju su deca posle wegove smrti podelila. Milorad Mile Krpovi}, kulturni radnik i neumorni istra`iva~ pro{losti Prijepoqa, je sem kwiga sakupio i puno druge pisane i {tampane gra|e vezane za Prijepoqe, koja sada nije dostupna. Vladimir Vlade Obu}ina, „privatnik”, i wegova supruga Desa, poznati kao strasni ~itaoci, imali su dobru li~nu biblioteku u Seqa{nici, otvorenu svima. U~iteq i slu`benik Svetozar Sveto Rmandi}, rodom iz Poqa kod Mojkovca, a `iveo na Seqa{nici, imao je biblioteku od preko 1500 kwiga, najvi{e iz kwi`evnosti i istorije. Platu je tro{io na kwige, putovawa i lozove. Nabavqao je kataloge svih jugoslovenskih izdava~a. Vodio je ta~an registar kwiga. Kwige je pozajmqivao poznanicima.*193 Kad je oti{ao iz Prijepoqa, biblioteku je ustupio biblioteci iz Aran|elovca. Ratomir Lale Markovi} s Du~eva, metalostrugar u prijepoqskom pogonu FAP-a, bio je, tako|e, pasionirani kupac kwiga *192. Iz tih godina je rado prepri~avana anegdota o kwigama i profesoru Miloradu Savi}u: Poslu`iteq Miloje prenosio wegove kwige iz hotela u stan pa mu neke ispale. „Neka, Meleone, ne brini. U Prijepoqu se niko ne sagiwe za kwigu i lopatu”, te{io ga je profesor. *193. Q. M, Slu`benik koji raspola`e bibliotekom od preko hiqadu kwiga, Polimqe, 337, 1. februar 1962, 4.

124


Vek biblioteke u Prijepoqu

i ~italac. U li~noj biblioteci imao je preko hiqadu kwiga, uredno evidentiranih. Rado ih je pozajmqivao kom{ijama i |acima, ali su neki zaboravqali da vrate tako da je danas znatno mawa.*194 V. Obu}ina, S. Rmandi} i R. Markovi} su imali vi{e kwiga nego ve}ina tada{wih osnovnih {kola i mesnih biblioteka. Najve}u privatnu biblioteku imali su apotekari u Bolnici Vaso i Desa Kujovi}, „nekoliko hiqada primeraka kwiga, kompleta ~asopisa i listova na doma}em i vi{e stranih jezika”. Biblioteka im je bila lepo ure|ena, vrlo raznovrsna, imala retkih izdawa na srpskom, francuskom, nema~kom, {panskom i italijanskom jeziku, sa malom galerijom reprodukcija slika velikih majstora. Vaso ih je sam „pro~itao preko deset hiqada”.*195 On se odselio u Budvu i odneo biblioteku. Da je ostao u Prijepoqu, sa sa~uvanom bibliotekom, grad bi mogao biti ponosan na sugra|anina. Miodrag Dragi{a Radovi} (1928-2001), ekonomista raznovrsnih interesovawa. Objavio kwigu „Partizanska Drenova” i ure|ivao Informativni godi{wak Op{tine Prijepoqe, 19741990. Posle wegove smrti supruga Vera i k}erke Nada i Sla|ana poklonile su wegovu biblioteku Mati~noj biblioteci. U woj je oko 1200 kwiga beletristike i razli~itih publikacija. Danas mo`da najve}u biblioteku ima novinar u penziji, pesnik i publicista Qubomir Matovi}. Po wegovoj tvrdwi ima vi{e od tri hiqade kwiga, a poseduje i bogatu zbirku fotografija i razli~itih dokumenata. Samir Sadikovi}, kwi`evnik, {ahista i izdava~, ima vi{e od tri i po hiqada kwiga beletristike, ve}im delom u Beogradu. Poseduje i veliku zbirku kwi`evnih listova i ~asopisa. Dobru biblioteku odabranih kwiga ima novinarka Indira Haxagi}. *194. Polimqe, 614, 10. oktobar 1969, 4 i 888, 28. marta 1975, 7. *195. Q. Matovi}, Sa kwigama druguje, Polimqe, 442-443, 1. januar 1965, 10.

125


Vek biblioteke u Prijepoqu

KWI@ARE Nauci su vi{e koristile kwige zbog kojih su izdava~i bili na gubitku. Fuler Kad se ka`e kwi`ara pomisli se na prodavnicu raznog kancelarijskog materijala, administrativnih formulara i {kolskih potrep{tina, u kojima se na|e po koja slikovnica i popularna kwiga. Kwi`are u provinciji, prave kwi`are, su retkost. Kwi`ara, qudi koji se razumeju u trgovinu kwigama, nema. Misao Gece Kona da „kwi`ara treba da bude institucija kulture, institucija koja }e {iriti kulturu putem kwiga i raditi na podizawu kulturnog nivoa svojih kupaca odnosno stanovni{tva sa teritorije gde se kwi`ara nalazi”, nije ostvarena. U siroma{nom i polupismenom kraju, kwige se malo prodaju jer nisu svakodnevna potreba. Uvek iskrsnu pre~e potrebe. Verovatno je u prijepoqskom kraju prva trgovinama kwigama postojala u XVI veku u manastiru Mile{evi, vezana za izdawa Bo`idara Vukovi}a i sopstvene {tamparije. Potreba za kwi`arom i qudima koji }e preuzimati i dostavqati i kwige, javila se krajem XIX veka, kada je srpska vlada po~ela vrlo sistemati~no da kwige {aqe u neoslobo|ene krajeve.„Nedostatak dobro ure|enih kwi`ara ose}aju i u~iteqi i gra|ani” ka`e se u pismu konzula iz Pri{tine predsedniku srpske vlade 1899. godine.*196 Nakon toga je otvorena, 1901. godine (?), kwi`ara u Pqevqima. Videli smo da je prvu kwi`aru u Prijepoqu dr`ao izme|u dva svetska rata Rade Kurtovi}. Neposredno posle Drugog svetskog rata nije bilo prave trgovine, ve} je va`io sistem raspodele jer ni~eg nije bilo dovoqno. De{avalo se da mesecima u grad ne stignu sveske i olovke. „Kwi`ara Sreskog odbora dobija prema potrebama malu koli~inu pa i to naj~e{}e sa du`im zaka{wewem. Naro~ito je velika oskudica u sveskama i olovkama”, `ali se aprila 1948. godine Sre}ko \upovac, poverenik za prosvetu. \acima i u~iteqima je preostajalo da se dovijaju na ~emu da pi{u. Prvo je postojala kwi`ara „Bratstvo” pa „Budu}nost”. Trgovinska preduze}a „Sokoli*196. Ministarstvo inostranih dela, 58 K, br. 2705, 13. avgusta 1989.

126


Vek biblioteke u Prijepoqu

ca” i „Drenova” (spojena u „Sokolicu”) imala su dve kwi`are, „Vuk Karaxi}” i „Progres”. I {tamparija „Mile{evo” je imala svoju kwi`aru. Sve su prodavale {kolski pribor, uxbenike i materijal za dministraciju, samo su povremeno u wima gra|ani mogli na}i dobru kwigu. Iz delovodnika i zapisnika vidi se da je i ^itaonica ponekad od wih kupovala kwige i {tampu. Na stranicama Polimqa ~este su `albe gra|ana na prazne i neure|ene kwi`are, kwi`are bez kwiga: „U Srezu postoji pet kwi`ara. U wima rade nestru~ni qudi. Ve}ina ih ima samo po ~etiri razreda osnovne {kole, pa zbog toga ne mogu da budu i propagatori kwige, po{to ni sami ne znaju wenu vrednost, te je ne mogu ni drugom da preporu~e. U Prijepoqu je nedavno za prodavca postavqen kelner”.*197

U Op{tinskom odboru SSRN je ~ak predlagano da se osnuje neka vrsta saveta potro{a~a za kwi`aru. Naro~ito su ~este `albe na kwi`aru Zemqoradni~ke zadruge „Progres” u Brodarevu, koja je u svemu oskudevala. Prodavac je ~esto odsutan, neodgovoran. „Ono {to ima to je nabavqeno pre tri do {est godina...U woj se ~esto nije moglo kupiti pero, sveska, dr`aqa, ve`banka itd... Pa za{to }e nam takva kwi`ara?” pita se R. K.*198 Ni danas u kwi`arama nije boqe. Sem slikovnica, te{ko }ete na}i ne{to za odrasle u tri kwi`are „Specijala” Mehmeda Ferajzi}a, naslednice kwi`are „Progres”. I druge - „Vuk Karaxi}”, „Laguna” Dragoslava Babi}a i „Mode art” Nerminke Halilovi} su kwi`are samo po firmi. Pravu kwi`aru kratko je dr`ao, 2000-2001. godine, Samir Sadikovi} u klubu Demokratske stranke, u Podvaro{i. Kwi`ara Tawe Vasiqevi}, „Daroteka,”otvorena je 2004. godine. U woj se, pored ukrasnih predmeta, mogu na}i kwige za decu „Kreativnog centra” i nekih izdava~a za odrasle. Postoji od 1996. godine u Domu revolucije kwi`ara i antikvarnica STR „\a~ka zadruga” Velibora Marinkovi}a, koja se u glavnom bavi komisionom prodajom polovnih uxbenika za osnovne i sredwe {kole. Od 2001. godine izdaje jedanput godi{we |a~ki list Jubilarac. *197. Polimqe, 127, 1. mart 1956, 1. *198. R. K. (Rade Krgovi}?), Slab rad kwi`nice u Brodarevu, Polimqe,76, 20. septembar 1954, 5.

127


Vek biblioteke u Prijepoqu

Bez preterivawa se mo`e re}i da su vi{e kwiga, ne ra~unaju}i uxbenike, prodali akviziteri Milutin Steqi} i Dobrivoje Matovi}, nego sve kwi`are zajedno za pola veka. Prijepoqe jo{ nije doraslo da ima pravu kwi`aru.

128


Vek biblioteke u Prijepoqu

GRADSKA KWI@NICA I ^ITAONICA „V U K K A R A X I ]” Mislio sam da je raj biblioteka puna kwiga. H. L. Borhes

Usponi i zastoji Kwige iz svih biblioteka u ratu su uni{tene ili rasturene, jedva da je preostala neka privatna biblioteka. Posle rata je uni{tavano sve {to je pripadalo „narodnim neprijateqima”, pa i kwige. Ne malo kwiga, {tampe i dokumenata je nestalo u pionirskim akcijama sakupqawa stare hartije. Neki se i se}aju rasturenih kwiga po ulici. U ideologiji stvarawa novog ~oveka, {tampa, kwige i pozori{te su dobili prvorazredni zna~aj. Veruje se da se kwigom mogu mewati qudi, da }e sticawem znawa ja~ati mo} eksploatisane klase. Krupne re~i p r e p o r od, o s l o b o | e w e, s v e t l o s t z n a w a, u praksi su naj~e{}e zna~ile agitovawe da se {to vi{e qudi i `ena ukqu~i u politi~ke akcije. Kad se zna da je na{ kraj bio najzaostaliji i najsiroma{niji, sa puno nepismenih, bez industrije, puteva i obrazovanih qudi,*199 ali sa velikim u~e{}em naroda na pobedni~koj strani, mo`e se zakqu~iti koliko je nova vlast imala te{ko breme i te`ak zadatak u oblasti obrazovawa i kulture. ^itaonice su bile u ve}ini sanxa~kih mesta jedine prave kulturne institucije i sredi{ta kakvih takvih kulturnih aktivnosti. U ~itaonicama su se sretali {kolovani i nabrzinu opismeweni, u wima su odr`avani politi~ki sastanci sa popularnim predavawima, ~itala~ki ~asovi, tribine, priredbe i zabave. Sa~uvana je sveska*200 u kojoj su zavedene kwige i wihovi prvi ~itaoci u Prijepoqu posle oslobo|ewa. Perom su ispisane ru*199. Velibor Quji} jedini je bio zavr{io fakult. Svi drugi posleratni intelektualci, ve}inom profesori, poslati su u Prijepoqe (Danilo Barjaktarovi}, Slavko Penca, dr Simotas, @ivorad Mihajlovi}, Jelica ]etkovi} Kosovac, dr Lotov, in`. Frawo Jen~, Jo`e Kos). *200. „Kwiga pozajmwenih kwiga sa imenom ~italaca koji su ih uzeli”, {tampani obrazac trgova~ke kwige, popuwen od 10. do 20. strane. U produ`etku, od 22. do 26. strane vo|eni su zapisnici sa sednica uprave Narodne kwi`nice i ~itaonice u Prijepoqu, od 16. oktobra 1948. do 4. septembra 1950. godine. Redni broj posledwe sednice nije ozna~en, ali je {esta po redu. Peta sednica je odr`ana 16. marta 1949. godine. Izme|u wih je protekla godina i po! Posledwa stranica je 149.

129


Vek biblioteke u Prijepoqu

brike: redni broj, pisac, delo, broj kwige, kad je uzeto, kad je vra}eno, ko je pozajmio (potpis ~itaoca). Prvi ~italac, Mexo Musabegovi}, pozajmio je 7. juna 1945. godine kwigu „Vo}e i vo}ke” od Blag. Todorovi}a, broj 23/n, a posledwi je upisan Jelen Cveji} koji je 13. oktobra 1948. godine pozajmio Borbu od 23. jula iste godine. Na prvoj strani su 33 imena ~italaca, koji su zakqu~no sa 22. junom, pozajmqivali kwige. Iz ovog popisa se vidi da je bilo malo kwiga (najve}i inventarni broj na prvoj strani je 82, a do 1948. godine najve}i upisani je 441), da je najvi{e bilo ruske i socijalne kwi`evnosti. Do kraja 1945. godine oko 60 naslova pro{lo je kroz ruke 173. ~itaoca. Od kraja 1946. godine prilikom zadu`ivawa upisivani su samo brojevi kwiga i imena ~italaca. Evidenciju je vodilo nekoliko rukopisa, ~lanova kulturno-prosvetne ekipe, me|u kojima ima lepih, ispisanih, i onih koji se mu~e sa slovima, mastilom (pet boja) i olovkama crvenim, mastiqavim i grafitnim. Stotinak ~italaca je uzimalo kwige. Naj~e{}e nailazimo na potpise Milorada i Rajka Krpovi}a, Murata Pilava, Desimira Ne{kovi}a, Vasa Gospi}a, Mihaila i Grujice Stani{i}a, [evale Nezirovi}, Vasiqke Trajkovi}, Kemala Iglice, M. Gruji}a, Vlada Obu}ine i Radoslava ^abarkape. Pored nekih imena upisano je wihovo zanimawe ili mesto rada, na primer, dr M. R...(ne~itko) {ef epidem. ekipe iz Ni{a, Du{an Bursa} poru~nik, Ra~i} Hakija {egrt, Jankovi} Melanija apotekarka, Marko Mija~, ref FO, Vuka{inovi} Slavka ~ SNO... Na jednom mestu, uz ime Leka Pote`ice, pi{e „ne priznaje”, a uz ime \oka Stani{i}a „na pruzi”. Aktivisti raznosa~i kwiga, uzimali su i po desetak kwiga, za svoj reon ili ustanovu, i vra}ali ih nakon 10-15 dana. Najaktivniji su bili Ismet Agin~i}, An|a Bespalac (za Bolnicu), Filip Puzovi}, Dobrica Obradovi}, Marko Mija~, @ivana Jeremi} i Wego{ Veseli~i}. Naj~itanije kwige su bile „Mali grad” H. Mana, „Sunce na stolu” M. Iqina, „Pukovnik Fugas” Abua, dela Mopasana, Gorkog, Tolstoja, K. Maja, B. Travena, Nazora, S. Jakovqevi}a i Ve~iti kalendar „Je`a”. Uz kwige pozajmqivane 1947. godine ispisan je olovkom, iza inventarnog broja, wihov `anr: „pou~”, „zab”, „pol”, verovatno za statisti~ki izve{taj. Daleko najbrojnije 130


Vek biblioteke u Prijepoqu

su zabavne kwige („zab”), dok je politi~kih vrlo malo. (Politi~ka literatura se delila u drugim institucijama i prou~avala u ve~erwoj politi~koj {koli). Novine i ~asopisi su navedeni 15 puta: Radio Beograd (5 puta), Trideset dana, Nauka i tehnika (4), ^asopis (?) (1), Zvezda (2), Borba (4). To su primerci no{eni iz ~itaonice. Evidentirano je za pet meseci 1945. godine 110 ~italaca, 307 poseta i 532 pozajmqene kwige. Sveska predstavqa uzbudqivo svedo~anstvo o prikupqawu kwiga i ~italaca, stvarawa zametka biblioteke, u vreme kad je svega nedostajalo, naro~ito hleba i krova nad glavom. Ovaj naoko sitan detaq grad mo`e s ponosom isticati.

Gde je radila Gradska ~itaonica Nije lako sklopiti ni posleratni letopis kwi`nica i ~itaonica u Prijepoqu. Iako nije bilo davno, ne znamo imena prvih organizatora, da li je neko od wih radio u predratnoj kwi`nici ili makar bio ~lan, koje su kwi`nice postojale, wihovi nazivi, gde su bile sme{tene i kako su izgledale. Dostupnih dokumenata je malo, a se}awa su nesigurna i zato {to su ~itaonice dobijale samo nepodesan i privremen sme{taj i {to je bilo vi{e kwi`nica (Narodnog fronta, Sreskog komiteta, Saveza zemqoradni~kih zadruga, Sindikata). Svakako i zato {to ih nisu koristili. Do 1954. godine Gradska narodna kwi`nica i ~itaonica*201 nije imala stalnog radnika, aktivisti, najvi{e omladinci, su se mewali i odlazili iz Prijepoqa. Te prve bibliote~ke aktivnosti odvijale su se u vi{e ku}a, ali u kojim i kada, ne mo`e se ta~no datirati. Ne pomiwu se u zapisnicima sa sednica uprave ^itaonice, niti u aktima organa vlasti. Kao ku}e, odnosno prostorije, u kojima je bivala sme{tena prvih godina, pomiwu se Tra{ova ku}a (sada lokal Mihaila Kaja Stikovi}a), Crkvena kafana (sada Mesara) i predratna ^itaonica (prodavnica „@itarica”). Sigurno je bila u ovoj posledwoj, pamtila se kao ^itaonica i posle rata. Jedno vreme u woj su bili kulturno-umetni~ko dru{tvo i FK „Polimqe” *201. Daqe u tekstu: ^itaonica jer je to bio op{teprihva}eni naziv do skora.

131


Vek biblioteke u Prijepoqu

Faksimil sveske pozajmqivanih kwiga 1945. 132


Vek biblioteke u Prijepoqu

Prvi na|eni dokumenat je Re{ewe Narodnog odbora grada Prijepoqa, doneto 18. januara 1951. godine, â&#x20AC;&#x17E;da Narodna Kwi`nica i ~itaonica iz Prijepoqa smesti svoju kwi`nicu i ~itaonicu u dve otvorene prostorije Obu}ine Vladimira, iz Prijepoqa koje se nalaze u glavnoj ulici centra Prijepoqa za svoje potrebe, no s tim da pla}a na ime kirije za ove prostorije mese~no po Dinara: 400.- ~etiri stotine...â&#x20AC;?,*202 da bi se na weno mesto uselio Sreski odbor Saveza boraca.

Faksimil zapisnika sa sednice 16. oktobra 1948. *202. Narodni odbor grada, akt br. 205/51, 18. januara 1951.

133


Vek biblioteke u Prijepoqu

To je biv{i hotel, u kome je neko vreme radila dru{tvena menza, gde se igrao {ah i domine, ~itale novine. Po svoj prilici tu je ostala vrlo kratko jer se niko ne se}a kakvih kwiga. Se}aju se prodavnice „Borovo.” Kasnije je ^itaonica bila sme{tena u Haxagi}a hanu (lokalu Saliha i Pa{e Haxagi}), predratnoj kafani „Lovac”. (Sada je tu prazan prostor izme|u Zavoda za socijalno i brija~nice Mehmeda Haxagi}a i sinova). ^itaonica je u woj koristila mawu od dve prostorije, oko 14 kvm. U ve}oj, iz dva dela, blizu 100 kvm, po tada{woj praksi je bilo kafoto~je, a slu`ila je za ~itaonicu i sastanke dru{tvenih i politi~kih organizacija. Prostorija je bila neudobna i mra~na. Imala je samo ormar kwiga i neku policu. Kwige su uglavnom izdavane na prozor. (Tu su se izmewali gradsko kulturno-umetni~ko dru{tvo, frizerska zadruga, Sreski zemqoradni~ki savez, prodavnica name{taja). Prva zaposlena radnica u ^itaonici, Ru`a Puri}, tvrdi da je po~ela raditi u Haxagi}a hanu kao volonter (1954. godine! U zapisnicima se ne pomiwe!), sa Q. Kla~ar i N. Bra{ancem. Poma-

Haxagi}a ku}e Ovde je bila sme{tena Gradska narodna kwi`nica i ~itaonica 134


Vek biblioteke u Prijepoqu

gali su i drugi, najvi{e Radosav ^abarkapa i Milojko Trebiwac, pa i neki u~enici Gimnazije, da se inventari{e veliki broj dobijanih kwiga. Odatle se preselila u kafanu Jevta Raketi}a na Sara~ potoku (da{wi [ah klub „Priko”) verovatno krajem 1953. godine, mo`da ~ak i 1954.*203 Imala je dve prostorije: u mawoj, oko 18 m2, bili su sme{teni ormari sa kwigama i radni sto kwi`ni~ara, u ve}oj, oko 60 kvm, je bio „lokal” (kafoto~je) i ~itaonica sa nekoliko stolova i {ahovskim garniturama, re{oom i tu~anom pe}i. I danas, kad se starijim Prijepoqcima pomene ^itaonica ili Gradska biblioteka, prvo pomisle na taj lokal. Bio je na pogodnom mestu i najboqe {to se moglo dobiti. U Anketi Bibliote~kog centra NR Srbije, koju je popunio Novak Bra{anac 29. decembra 1953. godine, upisano je da Biblioteka redovno radi od 1953. godine. „Imaju dve prostorije: ~itaonica i kwi`nica gde su sme{tene kwige”. U woj rade prekovremeno, na dobrovoqnoj osnovi, „stariji u~iteq i u~iteqica. Nemaju bibliote~ki kurs”.

Iz ovoga bi se moglo zakqu~iti da je ^itaonica sme{tena u Raketi}a kafani. ^itaonica je ugostiteqima davala u zakup ve}u prostoriju, ~itaonicu, da u woj mogu slu`iti bezalkoholna pi}a. Na taj na~in je obezbe|ivala ne{to sredstava za najnu`nije potrebe. Upravni odbor je na prvoj sednici, 28. januara 1953. godine, *203. Milojko Trebiwac, u~iteq u Tocima od 1. 11. 1951. godine, u nedatiranom „Izve{taju o dosada{wem radu”(mastilom ispisan list iz {kolske sveske) navodi: „U toku letweg raspusta radio sam 20 dana na prenosu kwiga gradske ~itaonice i wenom potpuno(m) sre|ivawu u novoj prostoriji”. On je 1953. godine pre{ao na Ko{evine. Istorijski arhiv U`ice, Delovodnik protokola Sreskog saveza kulturnoprosvetnih dru{tava Prijepoqe, vo|en od 5. avgusta 1949. do 15. septembra 1953. godine.

135


Vek biblioteke u Prijepoqu

usvojio odluku da se prostorije mogu ustupati „masovnim organizacijama uz nadoknadu” i dodelio pomo} u iznosu od 2.000 dinara Andriji Kolxi}u, „dosada{wem dr`aocu lokala”, kao pomo} za odr`avawe lokala.*204 Takvu saradwu sa ugostiteqima, ~itaoci nisu odobravali: „^iwenica je da je to kafana, a nikako {ah sala, niti ~itaonica”, pobunio se jedan ~italac.*205 Skup{tina op{tine je 1962. godine Biblioteci dodelila prostoriju u Zavodu za socijalno osigurawe, koju je do tada koristila zubna ambulanta. Na sednici upravnog odbora Gradske biblioteke, 4. januara 1963. godine, predsednik Ahmo [ehovi} je tvrdio da }e se „najdaqe do maja ove godine pre}i u novu zgradu (zgrada dana{we Ambulante)”. Preseqewe je zatim najavqeno za po~etak 1965. godine. Kwi`ni~arka Ru`a Puri}, kao v. d. upravnika, uputila je Skup{tini Sreza, Savetu za kulturu, molbu za finansijsku pomo} jer „u nove prostorije biblioteka takore}i, sem kwiga, nema {ta da useli”.*206 Predsednik Saveta Biblioteke, Mile Pleskowi}, je krajem godine od Izvr{nog odbora SSRN op{tine tra`io dve slike (fotografije), Titovu i Vuka Karaxi}a, kao ukras novih prostorija. Negde je zapelo te opet nailazimo na molbu, 31. marta 1970. godine, Savetu radne zajednice Komunalnog zavoda za socijalno osigurawe Titovo U`ice da se Biblioteka useli gde je bila zubna ambulanta. Zavod je tu prostoriju ustupio na kori{}ewe do izgradwe Doma kulture, uz mese~nu zakupninu od 300 dinara.*207 Na kraju ni{ta od toga nije bilo. Poku{alo se i sa postavqawem monta`ne zgrade u }o{ku dvori{ta O [ „V. P. Valter”. Naru~en je i dobijen projekat, ali *204. Sa~uvan je ugovor sa~iwen 9. februara 1953. godine izme|u Gradske ~itaonice „Vuk Karaxi}” i Gradskog ugostiteqskog preduze}a „Jabuka”, da Gradska ~itaonica „preduze}u ustupi prostorije koje se nalaze u centru Prijepoqa sa ostalim name{tajem sem name{taja za pi}e. Ugovor, overen u Sudu, potpisali su Rustem Radon~i}, u ime ^itaonice, i Adem Kratovi}, u ime „Jabuke”. *205. Sak. (Savo A. Kr`avac?), [ah sala ili kafana, Polimqe, 1. septembar 1954. *206. Zahtevi Gradske narodne kwi`nice i ~itaonice, broj 29, 23. III 1964; br. 36, 9. 11 1964; br. 37, 10. 12 1964. *207. Polimqe, 821-822, 1. januar 1974, 13; 833, 22. mart 1974, 51.

136


Vek biblioteke u Prijepoqu

[kola nije pristala. Skup{tina Zajednice kulture je kona~no taj predlog odbila 1. jula 1971. godine. Krajem 1973. godine preselila je u prizemqe nove stambene zgrade, iza Bioskopa, svojih 13.000 kwiga i 1.500 ~lanova.*208 Nova prostorija je imala oko 70 m2, pru`ala je ne{to boqe uslove za rad (mesta za dva ~itaoni~ka stola, magacin za kwige, mokri ~vor, telefon), ali u su{tini nepovoqno. To je bilo privremeno re{ewe, do izgradwe doma kulture. Biblioteka je tada dobila funkcionalne metalne police i dva katalo{ka ormara. Te su prostorije, adaptirane 1981. godine za de~je odeqewe i kancelariju upravnika, kori{}ene do 1994. godine.

Ovde, iza starog Bioskopa prema Limu, Biblioteka je radila od 1973. do 1994.

Kona~no sti`emo do novog doma kulture, nazvanog Dom revolucije. U isto~ni hol, na spratu, u leto 1979. godine preseqen je fond, sem de~jeg. Opet je to bilo iznu|eno re{ewe, nepodesno za biblioteku. Ne samo {to povr{ina od 78 kvm, sa monta`nom galerijom od 42 kvm, nije bila dovoqna, nego je u izdu`enom holu, bez dobrog *208. Delovodni protokol Biblioteke, 1965 -1978. godine.

137


Vek biblioteke u Prijepoqu

osvetqewa, ventilacije, grejawa, bez drugih neophodnih prostorija, te{ko bilo organizovati vaqan rad. Biblioteka je li~ila na depo. Kasnijim pro{irewem na ceo hol, za jo{ 92 kvm, mogao je (1994) biti preseqen de~ji fond. Lakim pregradama dobijene su 1995. godine tri prostorije - kancelarije za direktora, ra~unovo|u i zajedni~ka za zavi~ajni fond i poslove obrade. U aprilu 1981. godine arhitekta Narodne biblioteke Srbije, Ana Cerani}, uradila je â&#x20AC;&#x17E;Program izgradwe Mati~ne biblioteke â&#x20AC;&#x17E;Vuk Karaxi}â&#x20AC;?. Po tom Programu optimalna povr{ina potrebna za Mati~nu biblioteku bila bi 630 kvm, sa pomo}nim i sanitarnim prostorijama 693-700 kvm . Predvi|ena je gradwa Biblioteke, posle zavr{etka Doma revolucije.

Pogled na deo Doma gde je sme{tena MB

Tre}i krug pro{irewa po~eo je krajem 2003. godine, kada je Biblioteci dat na kori{}ewe i hol u prizemqu Doma revolucije, za de~je odeqewe. Slede}e godine dobijen je u produ`etku prostor za depo, zavi~ajnu zbirku i mokri ~vor. Ukupna povr{ina Biblioteke iznosi}e oko 390 kvm . Vertikalnim povezivawem stepenicama celog prostora, Biblioteka je postala zaokru`ena celina, mo`e smestiti i troje radnika infobusa, koji su koristili odvojenu prostoriju u Domu revolucije, i tako boqe organizovati rad. 138


Vek biblioteke u Prijepoqu

Dobrovoqni kwi`ni~ari Prve podatke o licima anga`ovanim u radu ^itaonice nalazimo u Statistici {kola sreza mile{evskog, pribojskog i novovaro{kog za 1948. godinu. U statisti~kom izve{taju od 20. oktobra 1948. godine, direktor Gimnazije Dobr. S. Obradovi} naveo je u rubrici Podela predmeta na nastavnike da {kola ima 8 nastavnika (5 u~iteqa, 1 nastavnik, 1 profesor i direktor) i da su neki od wih anga`ovani i van Gimnazije: Mihajlovi} @arko pr. profesor, 6 god. slu`be, predaje matem, fiziku i rukovodilac nar. kwi`.i ~it. u mestu. Cveji} Jelen u~iteq, 22 god. slu`be kwi`ni~ar narodne kwi`n. u mestu, Bo`inovi} Branislava u~iteqica, 10 god. sta`a kwi`ni~ar {k. |a~ke kwi`nice (podv. V.B.). Prosvetni referent je bio Sre}ko \upovac, ranije u~iteq u Brodarevu. Za sigurno bi se moglo uzeti i da je neko od navedenih radio i prethodnih godina u ^itaonici.*209 Kao organizovaniji po~etak rada ^itaonice mo`e se uzeti 16. oktobar 1948. godine kada je odr`ana „I sednica Uprave narodne kwi`nice i ~itaonice u Prijepoqu”*210. Prisutni su Enver Musabegovi}, sekretar Bo`o Bojovi}, ~lanovi Ismet Agin~i}, Vera Glu{i} (!) i @arko Mihajlovi}, „koji je zadu`en za rad N. K. i ^. od M. N. O. u Prijepoqu”. Na dnevnom redu su tri ta~ke: „Reorganizacija N. K. i ^, Problemi sa zadacima, Razno”. Po{to je prihva}en dnevni red, za predsednika je izabran @arko Mihajlovi}, za sekretara Branislava Bo`inovi}, za kwi`ni~ara Jelena Cviji} (!),*211 blagajnik Ismet Agin~i}, „kome }e u radu pomagati Vera Glu{ac”, za ~lanove uprave: Enver Musabegovi}, Adem ^i~i}, Bo`o Bojovi} i Milosav Todori}. „Prelazi se na II ta~ku dnevnog reda. Kao prvi problem je obnavqawe i popuwavawe novih ~lanova. Do 1/XI 1948 god. drug Ismet Agin~i} sa drugaricom Verom Glu{ac sredi}e blagajni~ku kwigu i karte ~lanova a 1/XI prikupi}e zaostalu *209. Istorijski arhiv U`ice, fasc. Prijepoqe, Statistika {kola sreza mile{evskog, pribojskog i novovaro{ za 1948. godinu. *210. Ne mo`e se re}i da je po~etak kad ima upravu i kad se govori o reorganizaciji i novim ~lanovima! *211. Pogre{no napisana imena Glu{i} m. Glu{ac, Jelena Cviji} m. Jelen Cveji}, upu}uju na mogu}nost da je zapisnik naknadno (pre) pisao neko ko nije poznavao pomenuta lica. Ili nije bio na sednici!

139


Vek biblioteke u Prijepoqu ~lanarinu i ~lanarinu za naredne mesece odnosno skupqa}e ~lanarinu svakog meseca i u tom poslu pomo}i }e ih omladinska organizacija. Zatim je istaknut problem pretplate na dnevnu {tampu i d. Kako blagajna raspola`e samo sa 32 dinara, to }e se pretplata izvr{iti do 25 - prona}i }e se pozajmica a do 1-XI}e se uzimati dnevna {tampa iz kwi`ara i s wom }e se naknadno obra~ynatiâ&#x20AC;?.

Navedena su 24 lista i ~asopisa za pretplatu: Borba, Glas, Seqa~ka borba, Politika, Na{ sport, Ilustrovani sport, Duga, Front, Zora, @ena danas, Je`, Kerempuh, Vijesti, Motorizacija, Narodna krila, Jugoslavija SSSR, 30 dana, Kwi`evnost, Kwi`evne novine, Narodno prosve}ivawe, Mladost, Te`ak, Seqa~ka politi~ka biblioteka. â&#x20AC;&#x17E;Sem toga da se kwi`nica poja~a novim kwigama. Tra`i}e to od Ministarstva prosvete N.R.S. ^itaonica je otvorena od 12 h do 22 h, a za raspored de`urstva zadu`en je pretsednik (wega sa~initi u saglasnosti sa onima koji bi dolazili u obzir). Du`nost de`urnoga bi bila da vodi evidenciju uzimawa i vra}awa dnevne {tampe i kwiga uzetih na ~itawe. [to se ti~e obave{tavawa: ~lan uprave Adem ^i~i} }e nastojati da se dobije tabla za N. K. i ^. i dotle }e se privremeno ista}i na oglasnoj tabli i samoj ~itaonici vreme otvarawa K .i ^. Kwi`nica }e izdavti kwige sredom i petkom od 3 ~. - 5 ~. Za ovo je uzeo da se postara drug Musabegovi}. Kwiga uzeta na ~itawe mo`e se zadr`ati najvi{e 2 nedeqe...â&#x20AC;? Zapisnik se zavr{ava uobi~ajenom devizom: S. F - S. N. i potpisima Branislave Bo`inovi} i @arka S. Mihajlovi}a. Iz ovog zapisnika vidi se da je Narodna kwi`nica i ~itaonica ve} postojala pod tim imenom, da su postojale ~lanske karte i mese~na ~lanarina, radno vreme, lica zadu`ivana za rad u woj i - nema{tina. U skladu sa zahtevima vremena, prvenstvo u radu imala je ~itaonica, odnosno novine, jer se novinama neposrednije postizao propagandni ciq. Sa~uvana je sveska upisanih ~lanova u 1948. godini i iznos ~lanarine (mese~no 5, ukupno 3.280 dinara) koju su platili. Imena 189 ~lanova ispisana su jednim, lepim rukopisom. Kroz zapisnike se do dana dana{weg provla~i isto: `albe zbog nedovoqnog prostora, molbe za novi ili za prepravqawe postoje}eg, potraga za ~lanovima i parama za kwige. Na dnevnom redu svih {est 140


Vek biblioteke u Prijepoqu

sednica je u~lawavawe i napla}ivawe ~lanarine. Zadu`ivani su pojedinci i ekipe kwigono{a da obilaze gra|ane, preduze}a i ustanove ne bi li upisali {to vi{e ~lanova, radi ispuwavawa plana, da bi ih kasnije obilazili i napla}ivali ~lanarinu. Odziv nije bio masovan, pogotovo se te{ko napla}ivala ~lanarina, zato su akcije u~lawavawa vo|ene preko Narodne omladine, Narodnog fronta, AF@-a i Sreskog saveza sindikata. „Sreski narodni odbor ima dosta slu`benika, koji nisu ~lanovi” prozivao je Enver Musabegovi}, preduzimqivi ~lan uprave. Pitawe je koliko bi se upisivalo i tako da je ~lanarina napla}ivana unapred, za celu godinu. U~laweni nisu uvek bili i ~itaoci. Jednom pozajmqene kwige, u vreme kampawe, zaboravqali su vra}ati i zamewivati. Opravdawe mo`e biti {to je ^itaonica bila neprivla~na, sa malo kwiga, pogotovo novih i zanimqivih. Za siroma{no stanovni{tvo pet dinara mese~no za ~lanarinu, pa jo{ sa vi{e dece i ~lanova porodice, nije bio mali iznos, a, opet, ~lanarina je bila va`na za namicawe novca za kupovinu kwiga, inventara i pla}awe ~ista~ice. Uprava ^itaonice je nastojala pove}ati kwi`ni fond preuzimawem kwiga iz sreskih i op{tinskih organizacija i ustanova. Da bi se pridobijali ~lanovi, nabavqane su {ahovske garniture. Na tre}oj sednici, 13. januara 1949. godine, je odlu~eno da se kwige koje se nalaze u S.Z.S. (Sreski zadru`ni savez ?) prenesu u ^itaonicu, da od istih u|e neko u upravu i odredi za prikupqawe ~lanarine. Zakqu~ak je ponovqen i slede}e godine, ali se ne pomiwe da su preba~ene i inventarisane. Na ~etvrtoj sednici, 7. februara 1949. godine, vrlo ambiciozan program rada u 15 ta~aka izlo`io je E. Musabegovi}: do kraja godine upisati 600 ~lanova, a do 1. marta naredne godine svaki ~lan da dobije ~lansku kartu, da se plan rada i wegovo ostvarivawe prikazuju na oglasnoj tabli, da se nabavi radio aparat, formira {est aktiva za popularizaciju kwige, aktiv kwigono{a, koji }e poneti po dve-tri kwige sa kartonima i dati na ~itawe, da organizuju pokretne biblioteke u najbli`a sela, izlo`be kwiga u maju i oktobru, ~asove kolektivnog ~itawa, po dva ~asa mese~no, da bude „redovnih ~italaca do kraja decembra u broju 300” i 400 pro~itanih kwiga, 700 posetilaca u kwi`nici, prose~no 28 dnevno, 141


Vek biblioteke u Prijepoqu

„kwi`evne ve~eri da se osnivaju i odr`avaju”, da se od ~lanarine nabave kwige „koliko su koje u mogu}nosti”, ure|uju zidne novine i nabavi firma. Predvi|ena je i „tehni~ka sekcija”, za ~ijeg je rukovodioca predlo`en nastavnik geografije Jelenko Cveji}, a za ~lanove omladinci Anto Novosel, @arko i Tomislav Lazovi}. Sednicama uprave prisustvovao je ponekad i „drug Petko Milki}, referent za kulturno-prosvetni rad S.Z.S”, koji je „u{ao u upravu i primio se da sakupqa ~lanarinu”. Nismo do{li do izve{taja iz koga bi se videlo {ta je od planiranog i ostvareno. Kao stalni aktivisti pomiwu se Vera Glu{ac, ^edo Nestorovi}, Ismet Agin~i}, Savo Kr`avac, Cana Varakli}, Tomislav Lazovi}, Aj{a Kurtovi} i Qubica Mini}. Zadaci bibliotekama postavqani su sa vrha dr`ave. Posle nekog kongresa, koji se odnosio na kulturu i vaspitawe omladine, odr`ao bi se sastanak uprave i pokrenula neka akcija, uglavnom u~lawavawa, prikupqawa kwiga i predavawa. Tako je drugoj sednici, 25. oktobra 1948. godine, prisustvovao izaslanik Ministarstva prosvete koji je izneo stavove Petog kongresa, „gde su postavqeni zadaci kwi`n. i ~itaonicama”: da je du`nost kwi`ni~ara te{ka du`nost i za to ne bi trebala da bude na dobrovoqnoj bazi... da svako mesto sresko bude uzorno mesto, treba pokloniti pa`wu dekoraciji. Predla`e da se uvede i igrawe {aha. Da se ~lanarina svakoga meseca redovno prikupqa. Treba se povezati sa Sindikatom, Frontom, Sreskim Savezom, da oni pomognu materijalno ili sa kwigama, jer se postavqa zadatak da se sve kwi`nice skoncentri{u u jednu (to je Mira \ilas postavila)”.

Novak Bra{anac se se}ao, kad je iz Babina do{ao u Prijepoqe krajem 1949. godine, da je ^itaonica bila zamrla, „nismo znali ni gde postoji”. Prona{li su, on i Qubica Kla~ar, 400-500 kwiga iz stare gradske biblioteke, „u prizemqu Haxagi}a ku}e gde je nekada bila kafana”. Oko 200 kwiga potrebnih |acima odneo je u osmoletku (?), „ gde je ^abarkapa dobro radio” i uredio je . Kad je neko vra}ao kwige, pitao ga je da li je pro~itao. „I gra|ani su uzimali kwige vi{e za decu nego za sebe jer je bila oskudica u svemu i sva~emu.”*212 Najvi{e je sara|ivao sa Ibrom Ba{ovi}em i Bo`om Bojovi}em, tada upravnikom. *212. Iz kazivawa autoru 27. aprila 1981. godine. N.B. je ostavio i zapisana se}awa o svom radu u ^itaonici. Kad je trebalo pre~istiti fond „Vojo Lekovi} i Milutin Divac su prebirali, a Velibor Quji} nije dao da se spale staqinisti~ke kwige, ve} da se proberu, izdvoje i sklone”.

142


Vek biblioteke u Prijepoqu

Prve statisti~ke podatke o ^itaonici u Prijepoqu nalazimo u popuwenom izve{taju Javne biblioteke (kwi`nice) i ~itaonice, na obrascu Ministarstva za nauku i kulturu vlade FNRJ, Narodna republika Srbija, 4. decembra 1950. godine. Upisani su slede}i podaci: Ta~an naziv: GRADSKA ^ITAONICA PRIJEPOQE; osnovana 27. januara 1949. godine,*213 ima samo ~itaonicu; pretpla}ena na 7 listova; ima kartoteku , de~ji odeqak; ukupno 1104 kwige, 330 ~lanova (50 radnika, 160 slu`benika i name{tenika, 120 |aka i studenata), pro~itano 720 kwiga; ima jednog stru~nog i jednog nestru~nog kwi`ni~ara, od kojih je jedan pla}en. Potpis lica koje „za ta~nost podataka odgovara” nije ~itak, verovatno je to predsednik uprave @. Mihailovi}, profesor u Gimnaziji. ^itaonica tada nije imala stru~nog i stalno zaposlenog radnika! Mogu}e da je neko od wih zavr{io kurs za kwi`ni~ara i primao nadoknadu. Tada su u Osnovnoj {koli radili Radmila Mini}, Bo`idar Bojovi}, Novak Bra{anac, Pantelija Bra{anac, Qubica Kla~ar, i svi su bili aktivni u ^itaonici, kao i Jelen Jelenko Cveji}, nastavnik geografije u Gimnaziji. Na ~lanskoj karti Sakiba [ehovi}a, broj 200 iz 1953. godine, nalazimo tri razli~ita naziva! Na koricama je od{tampano: Gradska ~itaonica „Vuk Karaxi}” Prijepoqe; na pe~atu (potpisani Bo`. Bojovi}, kao sekretar i Ibro Ba{ovi}, kao predsednik) je ispisano: Gradska narodna kwi`nica i ~itaonica „Vuk Karaxi}” Prijepoqe; na pe~atu preko pla}ene ~lanarine (potpis R. Poli}) pi{e: Narodna kwi`nica i ~itaonica Prijepoqe, Srez mile{evski. U pe~atima je nacrtana otvorena kwiga. Verovatno je ovaj prvi bio slu`beni, a drugi, stariji, slu`io za internu upotrebu. ^itaonica jeste bila sreska biblioteka (sreza mile{evskog), kad su dana{we op{tine bili srezovi.*214 Rad ^itaonice nije se odvijao ustaqenom i uzlaznom linijom. Improvizacijom i dobrovoqnim radom nije se moglo mnogo posti*213. Podaci o nazivu i osnivawu ne sla`u se sa na|enim zapisnicima! Mo`da je re~ o slu`benoj zvani~noj registraciji, mada bi to moralo biti pomenuto na sednicama? Zapisnici sednica upravnog odbora Gradske narodne kwi`nice i ~itaonice „Vuk Karaxi}” redovno su vo|eni od 1953. do 1964. *214. Na ~lanskoj karti Novaka Bra{anca, broj 176 iz iste godine, nema „sreskog” pe~ata! Tako|e ni na karti Vere Vuka{inovi}, izdatoj 29. 12. 1953.

143


Vek biblioteke u Prijepoqu

}i. Po~ela je zaostajati za potrebama gra|anstva i |aka, pa i mogu}nostima. Zbog toga je 26. januara 1953. godine odr`ana „Obnavqa~ka skup{tina Gradske narodne kwi`nice na kojoj je dobila naziv Gradska narodna kwi`nica i ~itaonica „Vuk Karaxi}”*215 U okviru prve ta~ke dnevnog reda raspravqalo se o dono{ewu pravila rada ^itaonice. U diskusiji (Krsto Lu~i}) se tra`ilo da pravna lica za dobrotvorstvo upla}uju „najmawe duplu sumu od one koja je odre|ena za pojedince” i (Velibor Quji}) da se ku}i ne mogu nositi novine, ~asopisi, almanasi, leksikoni, atlasi i „da ne~lanovi sem kaucije treba i za ~itawe da pla}aju penale od prvoga dana radi obnavqawa o{te}ewa kwiga prilikom upotrebe”(?). Kwi`ni~ar Novak Bra{anac je predlo`io da se ne vodi kartoteka kwiga, jer ne mo`e da se pla}a stalni kwi`ni~ar, da kwi`ni~ar ima pomo}nika i „da se oformi u`i odbor za kwi`nicu pod rukovodstvom kwi`ni~ara koji je i ~lan upravnog odbora”. Iz {turog zapisnika se ne vidi {ta je od ovih predloga usvojeno. Za predsednika upravnog odbora izabran je Hrustem (Rustem) Radon~i},*216 a za ~lanove Bo`idar Bojovi}, Novak Bra{anac, Qubo Poli}, Rada Mini}, Jelica ]etkovi} i Ibro Ba{ovi}. U nadzorni odbor izabrani su Murat ^i~i}, Dedo Ha{imbegovi} i Mi{o Mini}. Glas Polimqa donosi na prvoj strani vest o osnivawu ^itaonice,*217 kojoj su prisutni dali ime Vuka Karaxi}a, ne navode}i puni naziv, ni mesto gde je sme{tena. „^itaonica ima 300 upisanih ~lanova i zasad raspola`e sa 2.500 kwiga. Broj kwiga, a naro~ito novijeg izdawa, znatno }e se pove}ati ovih dana. ^itaonica je sme{tena u posebnoj prostoriji doma osnovne organizacije Narodnog Fronta Centra u kojoj se pored odabranih kwiga mogu u svako doba na}i i drugi ~asopisi, dnevna i lokalna {tampa. Ovih dana }e ~itaonica izvr{iti pretplatu na s v e (kurziv V.B.) ~asopise i listove u FNRJ”. *215. Re{ewem Sekretarijata za unutra{we poslove Narodnog odbora Sreza mile{evskog br. 154/53 od 18. februara 1953. godine odobren je rad i osnivawe Gradske kwi`nice i ~itaonice „Vuk Karaxi}” u Prijepoqu, ali je u januaru 1955. godine zatra`eno da se za registraciju obrati Savetu za prosvetu i kulturu Narodnog odbora sreza jer je „svrstana u red kulturno prosvetnih ustanova”. Na {tambiqu je ispisano: Gradska narodna kwi`nica i ~itaonica „Vuk Karaxi}”. *216. Bio je sreski javni tu`ilac. Ve} u martu je preme{ten, zamenio ga Ibro Ba{ovi} (?). *217. Osnovana je ~itaonica „Vuk Karaxi}”, Glas Polimqa, 1. februar 1953, 1.

144


Vek biblioteke u Prijepoqu

Prva sednica upravnog odbora Gradske narodne kwi`nice i ~itaonice „Vuk Karaxi}” odr`ana je dva dana kasnije. Nakon konstituisawa ( sekretar B.Bojovi}, blagajnik Q. Poli}, kwi`ni~ar N. Bra{anac, potpredsednik Rada Mini}), donet je buxet, u kome prihodi i rashodi iznose 189.500 dinara, odluka o kupovini najnu`nijih stvari,*218 o pretplati na listove i ~asopise, radnom vremenu, registraciji ^itaonice, poru~ivawu pe~ata i {tambiqa, pomo}nicima kwi`ni~ara, zadu`ewima ~lanova uprave, prikupqawu kwiga, naplati ~lanarine. Za pomo}nike kwi`ni~aru odre|eni su Qubica Kla~ar, Panta Bra{anac i Radmila Mini}. Svaki ~lan uprave imao je svoj dan de`urstva, a nedeqom naizmeni~no.*219 Sve je to jo{ u Haxagi}a hanu. Navedeno je 39 naslova listova i ~asopisa na koje }e se pretplatiti! Vredi ih pomenuti kao `urnalisti~ki vremeplov i podse}awe na jedno vreme kad je postojala `eqa u malom mestu da se ponudi raznovrsna jugoslovenska {tampa, na srpskohrvatskom jeziku: Borba, Politika, NIN, Oslobo|ewe, Vjesnik, Polimqe, Je`, Zabavnik, Kerempuh, ^i~ak, Duga, Sport, Jug. Armija, Film, Omladina, Zora, @ena danas, Na{a stvarnost, Part. izgr (Kom.), Radnik, Trideset dana, Crvena zvezda, Ekonomist, Me|. politika, Kwi`evnost, Srbija - tur. revija, Nauka i priroda, Zdravqe, Partizan, Arhiv, Part. radnik, Republika, Nar. delo, Prosv. pregled, Zbornik za k. prosv. rad, Moda, Ukus, Nar. tehnika, Zadruga.

Nema podataka da li je ^itaonica bila pretpla}ena na sve navedene listove i ~asopise, ali autor ovih redova se}a se prvih trinaest naslova i jo{ nekih (Nauka i priroda, Zdravqe, Zadruga) i dr`a~a za novine od bambusovog pru}a.*220 Te{ko da je bila realna mogu}nost kupovati cele godine ovoliko novina i ~asopisa, pa i uz pomo} „utemeqa~a i dobrotvora”, jedne vrste „razreza” vlasti fabrikama, podru`nicama i ustanovama. Ovoliko {tampe ne mogu danas ponuditi ni ve}e biblioteke, sa otkupom Ministarstva kulture. *218. „Ba{ovi} je poru~io sve {to treba. Kod „Budu}nosti” su pristali da }e se upisati u dobrotvorstvo kao i Transportno”. *219. ^itaonica je u tim uslovima bila du`e otvorena, nego pola veka! *220. R. R, Pokloni ~itaonici „Vuk Karaxi}”, Glas Polimqa, 28, 18. april 1953, 4. „^itaonica koja ima lepo ure|enu prostoriju, raspola`e sa oko 1.600 odabranih kwiga, a pretpla}ena je na 18 ~asopisa i listova...” Navedeni su davaoci i iznosi nov~ane pomo}i. 600 kwiga i ~asopisa dobijeno od Sreskog komiteta SKS.

145


Vek biblioteke u Prijepoqu

Da je bilo zainteresovanih za poslu`ewe u lokalu, odnosno ~itaonici (a da ne pla}aju ~lanarinu), svedo~i zapisnik sa ~etvrte sednice, 9. marta 1953. godine: „Preporu~eno je dr`aocu lokala Xidi}u Smaju da obrati pa`wu i da ne uslu`uje ne~lanove NK^ kako ne bi izgledalo kao svaka kafana. Da u lokalu mora vladati najve}a ti{ina”. Ula`ewe ne~lanova i neprijavqivawe sastanaka, pomiwe se vi{e puta u zapisnicima. O tome kako su se te{ko obezbe|ivali uslovi za rad ~itaonice, svedo~i upozorewe Narodnog odbora op{tine Prijepoqe: „U posledwe vreme prime}eno je da se u sali za ~itawe uop{te ne lo`i posle podne i na taj na~in ~itaonica se pretvorila u kwi`nicu, {to ne odgovara nameni. Ovim se skre}e pa`wa upravi da u koliko u roku od pet dana od dana prijema ovog akta ne uspostavite i ne po~nete lo`iti u sali Narodni odbor op{tine ne}e za 1956 god. u svom buxetu predvideti ni odobriti nikakve izdatke za ~itaonicu”*221

^itaonici nije bilo lako opstati, to se dobro vidi iz zapisnika sa sednica (sastanaka) uprave, upravnog odbora, saveta, godi{wih skup{tina. Te{ko su se nabavqale kwige, dobrovoqni kwi`ni~ari morali su da se snalaze za inventar, ogrev, sitne opravke, ~i{}ewe i kre~ewe. Morali su moqakati nadle`ne vlasti za pomo}, i}i po ustanovama i preduze}ima, izdavati ~itaonicu ugostiteqskom preduze}u, davati priredbe sa lutrijom, organizovati do~ek Nove godine, ustupati je za odr`avawe kurseva, sastanaka i predavawa. Tako ostvarena dobit iznosila je koliko i dotacije iz op{tinskog buxeta.*222Stekne se utisak da su kwige u drugom planu. Bile su to te{ke godine za ^itaonicu. Jedanput je kao primer nepismenosti i „ru`ne i nekulturne slike grada” naveden wen plakat povodom Mesec dana kwige 1957. godine: „U okviru „Mesec dana kwige” prire|uje igranku u hotel „Polimqe.” ”*223 *221. Akt br. 1065/1, 2. II 1956. godine, uputio {ef odseka za prosvetu i kulturu Murat ^i~i}. *222. Od predavawa o Vuku Karaxi}u, 12. januara 1953. godine zara|eno je 300 dinara. Predava~ je bio Radoslav ^abarkapa, mo`da najaktivniji nastavnik posleratnih godina. *223. Polimqe, 186, 1. novembar 1957, 7.

146


Vek biblioteke u Prijepoqu

Bilo je dana kad se nije moglo raditi od hladno}e, nije imalo para za pla}awe struje: „Unutra{wa temperatura malo se razlikuje od spoqa{we i kre}e se svega nekoliko stepeni iznad nule” jer su „dve elektri~ne pe}i davno potro{ile predvi|ena sredstva za ogrev i da se sad primewuje stroga {tedwa”.*224 „Kako `ivotare biblioteke u ovoj komuni najboqe pokazuje mati~na biblioteka „Vuk Karaxi}”. Ve} niz godina ona je sme{tena u biv{oj privatnoj kafani. Preko 9.000 wenih kwiga, veliki broj kompleta raznih listova i ~asopisa, nabijen je skoro u jednoj prostoriji u kojoj se komotno ne mogu razminuti dva ~itaoca...” Daqe se pomiwu o{te}ene kwige i ~itaoci {teto~ine, nedostatak novih i savremenih kwiga, dotacija od svega milion dinara za sve... „Jedna „slu`benica” ima platu 16.000 dinara, mawu od ~ista~ica i pomo}nog osobqa u drugim prijepoqskim institucijama i radnim organizacijama. . . Uprkos te{ko}ama biblioteka „Vuk Karaxi}” dobro funkcioni{e. U ovoj godini uspela je da okupi oko 1.800 ~italaca i 1.116 aktivnih ~lanova. Za posledwih devet meseci oni su pro~itali preko 19.700 raznih kwi`evnih dela, uglavnom iz doma}e i strane literature... Interesovawe za kwigu stalno raste...”*225 U vreme kad se i bibliotekarski poslovi obavqaju dobrovoqno, kao oblik rada sa masama, ili entuzijazmom pojedinaca, kwige i novine se svuda pomiwu - u politi~kim organizacijama, ustanovama, zadrugama, fabrikama, sindikalnim podru`nicama, selima. Bukvalno se kwiga i novine svakome stavqaju pred o~i. Uprava ^itaonice i op{tinska vlast iznalazile bi ne{to novca za kupovinu kwiga i {tampe, za kakvo-takvo opremawe kwi`nica i ~itaonica, ali zainteresovano{}u gra|anstva nisu bili zadovoqni, mada to nikad nije bilo po`eqno otvoreno re}i. *224. Tomislav Kqaji}, Biblioteka kao „fri`ider”, Polimqe, 883, 21. februar 1975, 5. *225. Q. Matovi}, „Pastor~ad kulture”, Polimqe, 398, 10. oktobar 1963, 3.

147


Vek biblioteke u Prijepoqu

Broj ~lanova, ~italaca, kwiga, novina i ~asopisa 1953 - 1957. godine Godina ^lanovi Kwige Novine i ~asop. Pro~itano

1953 338 1760 10 2142

1954 314 2046 13 2428

1955 324 2330 13 7394

1957 543 5250 8 11.174*226

U strukturi aktivnih ~italaca, u posledwem tromese~ju 1955. godine, pionira je bilo 98, omladinaca 155, radnika 6, slu`benika 41, seqaka 3, ostalih 11. Takva tendencija osta}e trajno, samo }e se pove}ati procenat u~enika osnovne {kole, a seqaka nestati u ~lanstvu.

Tri kwige po ~lanu u fondu i dve pro~itane kwige po ~lanu, malo je za jednu gradsku biblioteku. Posle decenije jednog razu|enog i nesistemati~nog bavqewa kwigom i ~itaocima u op{tini, uvidelo se da je najcelishodnije centralizovati poslove i objediniti kwi`ne fondove na jednom mestu, u mati~noj biblioteci, jer je ona najkvalifikovanija za tu slu`bu: â&#x20AC;&#x17E;Narodna kwi`nica u na{oj novoj dru{tvenoj stvarnosti... je mo}no sredstvo preko koga se sprovode zadaci na{eg kulturnog preobra`aja u okviru socijalisti~ke izgradwe na{e zemqe, ona putem kwige vaspitava novog socijalisti~kog ~oveka, pru`a mu mogu}nost obrazovawa i politi~ko izgra|ivaweâ&#x20AC;?.*227 Ne treba smetati sa uma da je ^itaonica najstarija kulturna institucija u Prijepoqu. Ako je povremeno zastajala u radu, ako nije imala izuzetan ugled i uticaj, ona pola veka postoji, kwige se ~itaju, kroz wu je pro{la ve}ina u~enika i puno gra|ana. Ako u ^itaonici nije bilo dovoqno kwiga, naro~ito ne novih i aktuelnih, nije ih bilo ni u gradu, ni u gradskim kwi`arama. Nastojala je pratiti izdava~ku delatnost i izlaziti u susret zahtevima ~i*226. ^itaonica je po~ela (ponovo) raditi u decembru 1952. godine. Ovi podaci su iz Statisti~kog lista za javne biblioteke za 1953. i 1954. godinu i Ankete Bibliote~kog centra NR Srbije za 1953. godinu, koje su potpisali N. Bra{anac i Q. Kla~ar, a R. Puri} za 1955. godinu. *227. Iz Godi{weg izve{taja za 1956. godinu. Rukopis nepotpisanog autora, verovatno predsednika upravnog odbora, Vlada Novakovi}a.

148


Vek biblioteke u Prijepoqu

talaca. Tako, na primer, upravni odbor donosi 9. februara 1953. godine odluku „da se u kwi`ari nabave sve novoprido{le kwige”. Posve}ivana je stalna pa`wa stru~nom radu u kwi`nicama. Jo{ u toku 1948. godine odr`an je bibliote~ki kurs od 15 dana, pod rukovodstvom Saveta za prosvetu Sreskog narodnog odbora, koji je poha|alo 26 kwi`ni~ara iz celog sreza. Predava~i su bili u~iteqi i nastavnici u mestu. Septembra 1953. godine osnovan je u Beogradu Bibliote~ki centar Srbije, koji se zalagao da se u toj godini donese zakon o masovnim kwi`nicama, reguli{e finansijsko odr`avawe biblioteka, da narodni odbori grada, sreza i op{tine preuzmu puno materijalno obezbe|ewe svojih biblioteka, da se sistematski osposobqava zate~eni bibliotekarski kadar, obezbedi jednoobrazno tehni~ko ure|ewe svih biblioteka, jedinstveni obrasci, formulari i katalo{ki listi}i, „... da se u gradskim i sreskim bibliotekama slu`benici postavqaju iskqu~ivo putem konkursa, po~ev od pune sredwe {kole kao neophodnog preduslova; da se rad seoskih kwi`ni~ara honori{e mese~no; da se u u~iteqskim {kolama pro{iri program u ~etvrtoj i petoj godini predmetima iz bibliotekarstva; da se {kolovawe u~enika Sredwe bibliotekarske {kole produ`i sa ~etiri na pet godina; da se pristupi otvarawu Vi{e bibliotekarske {kole i osnivawu Katedre za bibliotekarstvo na Filozofskom fakultetu.”*228

Tako visokom zahtevu op{tina Prijepoqe, odnosno srez mile{evski, se odazvala, ali nije mogla sve te zahteve ispuniti. U obnovqenoj ^itaonici odr`an je sredinom jula 1954. godine desetodnevni kurs na kome su u~estvovali kwi`ni~ari iz Prijepoqa, Priboja, Nove Varo{i i Sjenice. Ciq kursa je bio da se kwi`ni~ari u sreskim, gradskim i seoskim bibliotekama obu~e za primenu jedinstvenog sistema decimalne klasifikacije. Vidi se da su kwi`ni~ari N. Bra{anac i Q. Kla~ar odmah po~eli primewivati nau~eno, da su pored truda pokazali i stru~no znawe u poslu. Sem predmetnog kataloga, radili su sve {to se i danas radi! Malo se biblioteka tog vremena moglo time pohvaliti. Bibliote~ka statistika vodi se od decembra 1952. godine. Na „Obnavqa~koj skup{tini” usvojena su Pravila o radu, koja su bila i ku}ni red. Zahtevao se rad na popularizaciji kwige i obave{tavawu ~italaca o kwigama. Na sednici upravnog odbora, 30. avgusta 1955. godine, raspravqalo se o potrebi seminara *228. Slobodan A. Jovanovi}, Osnivawe bibliote~kog centra, Spomenica Narodne biblioteke Srbije, Beograd, 1954, 122-126.

149


Vek biblioteke u Prijepoqu

za kwi`ni~are „kako bi izvr{ili reorganizaciju i upoznali se sa novim na~inom rada u biblioteci”. Zaista, po~etkom januara slede}e godine odr`ano je savetovawe sa rukovodiocima kwi`nica op{tine Prijepoqe, na kome su istaknute te{ko}e vezane za rad narodnih kwi`nica. Narodna biblioteka Srbije i u`i~ka biblioteka su povremeno pru`ale stru~nu pomo} kwi`ni~arima. Naro~ito je Stamenko Kosti} iz U`ica dosta ~inio. U maju 1959. godine Narodna biblioteka Srbije obave{tava „da }e u vremenu od 11 - 21 o. m. biti izvr{en obilazak Va{e kwi`nice od strane na{eg stru~nog inspektora, druga Stojana Milosavqevi}a u ciqu upoznavawa problema Va{e biblioteke - kwi`nice kao i pru`awa stru~ne pomo}i istoj”. Sazrevalo je saznawe da je za uspe{an rad ^itaonice potreban stalni radnik. Na sednici upravnog odbora, 2. oktobra 1954. godine, Vlajko Pote`ica je predlo`io da se mesto Novaka Bra{anca i Qubice Kla~ar, koji rade „dugo godina a sve to na dobrovoqnoj osnovi” postavi Ru`a Puri} „u zvawu pomo}. kancelarijskog referenta”. Predlog Jo`a Kosa, da se wih dvoje nagrade za po`rtvovan rad, skup{tina je 13. maja 1954. godine aklamacijom odobrila, me|utim, wih dvoje su opet odbili ponu|enu nagradu „jer ne rade za pare”. Zaista, Ru`ica Ru`a Puri} je po~ela raditi 1. novembra 1954. godine, kao prvi stalno zaposleni radnik u istoriji Mati~ne biblioteke „Vuk Karaxi}” i svih prethodnih kwi`nica i ~itaonica. Na tom poslu je ostala do penzionisawa, 1975. godine. Izuzetan primer odricawa i posve}enosti u~iteqa kwizi, koji su prosvetni i kulturni radnici bili i van u~ionice. Prema zapisniku o primopredaji kwiga i inventara izme|u Novaka Bra{anca i Ru`e Puri}, sa~iwenog 21. januara 1955. godine, u inventarnoj kwizi je bilo 2.046 kwiga, „sve kwige su snadbevene sa kartonom kwige i katalo{kim kartonima. U katalo{kim kartonima su sre|ene kwige po signaturi i inventarnim brojevima. Sve su kwige sre|ene po decimalnoj klasifikaciji i sme{tene i raspore|ene u ormarima”. Osim inventarisanih, bilo je 69 komada „raznih izdvojenih kwiga i bro{ura”, 70 komada „raznih kwiga koje treba uni{titi”, 38 naslova ~asopisa sa razli~itim brojem primeraka. Prema sravwenim kartoni150


Vek biblioteke u Prijepoqu

ma ~italaca 151 kwiga se nalazila na ~itawu. Popisani su svaka slu`bena kwiga i svaki deo inventara, od drvenog upija~a do ustakqene stala`e i dva trodelna ormara. Inventarna kwiga se vodi, na propisanom {tampanom obrascu, od 27. jula 1954. godine. Pod brojem 1 zaveden je „Istoriski zbornik”, Zagreb 1949. Prvog stru~nog radnika ^itaonica je dobila septembra 1961. godine. Bila je to Hajrija Duran koja je u Beogradu zavr{ila sredwu bibliotekarsku {kolu. Sre}na je okolnost {to je ^itaonica bila od po~etka samostalna, {to nikad nije bila u sastavu neke druge institucije. Samostalna i sa dve kwi`ni~arke, mogla je ostvarivati osnovne zadatke koji se postavqaju pred biblioteku u mawem gradu.

Pavle Popovi}

Po{to su u~enici bili najbrojniji ~lanovi i najaktivniji ~itaoci, pre}utno se odustaje od zahteva da ^itaonica okupqa „napredne qude” i deluje u okviru Narodnog fronta ili Narodne omladine. Na godi{woj skup{tini 23. marta 1954. godine, Velibor Quji} je istakao kako je potrebno da se i Gradska ~itaonica 151


Vek biblioteke u Prijepoqu

opredeli za nabavku kwiga potrebnih |acima. Nabavka kwiga se postepeno prilago|ava u~enicima, pre svega gimnazijalcima.*229 ^itaoci su zazirali od kwiga koje su kwigono{e nosile bolesnicima, naro~ito u Dinspazer za plu}ne bolesti, pa je nastavnik @ivko Milivojevi} na skup{tini 13. maja 1955. godine predlo`io da se formira „~isto |a~ki odeqak gde bi |aci mogli koristiti za ~itawe, jer bi na ovaj na~in u velikoj meri izbegli raznim bolestima koje se mogu prenositi putem kwiga”. Ovakvo obrazlo`ewe ozbiqno je shva}eno pa je naredne godine upu}ena „prestavka domu za narodno zdravqe (dispanzeru) i da zvani~no odgovore ima li opasnosti {to bolesnici ~itaju kwige”. Od 29. maja 1957. godine do 4. maja 1962. godine nisu vo|eni zapisnici sa sastanaka upravnog odbora ^itaonice! Ili je sveska izgubqena?*230

Iz programa biblioteke *229. Na primer, 1955. godine udeo kwiga za decu u fondu je oko 15%, a udeo pionira i mla|ih u~enika ni`e gimnazije u ~lanstvu i pro~itanim kwigama je znatno iznad polovine. *230. Taj se period podudara, delom, sa porodiqskim odsustvom Ru`e Puri}, koju je za to vreme zamewivao wen mu` Drago Puri}, za mese~ni honorar od 5.ooo dinara Radno vreme je reducirano: od 16 do19 sati radnim danom i subotom od 12 do 16.

152


Vek biblioteke u Prijepoqu

Iz programa biblioteke

U VELIKOJ BIBLIOTECI U velikoj biblioteci nau~nici sede i ~itaju kwige. I ja sam me|u wima, ali ne znam za{to. S vremena na vreme, nekom od wih klone glava, On ustaje, i odlazi da popije kafu. Ja ostajem, jer jedini od svih wih ne znam Za{to ~itam sve te kwige {to su se skupile na mome stolu. Napoqu je sunce, veverice ska~u po travwacima I veru se uz drve}e. Ja sedim i ~itam. Treba ne{to raditi. Qudi prolaze ulicom, Imaju druga posla. Ali ja ~itam i ~itam, Jer drugog posla nemam, a vreme nikako da pro|e. Jovan Hristi} 153


154

*231. Stalna su samo dva nastavnika, ostali dolaze iz Sjenice i N. Varo{i.

57

141

Ukupno {kole 2004.

614

47

94

40

10 44

10 6 14 8 10 1 ? 6 2

[kola

47

Povr{ina biblioteke (kvm)

4 6

Povr{ina ~itanice (kvm) 23 24

Stolova

Gimnazija 50 Tehni~ka {kola 78 Ekonomsko-komercijalna 55 Svega 183 O[ „V. P. Valter” 144 O[ „Sveti Sava” 50 Kolovrat i Ratajska 60 Brodarevo 30 Seqa{nica 18 Ivawe 40 Vinicka 65 Ora{ac 15 Babine Aqinovi}i 9 Svega osnovne {kole 431 248

172

22 18 6

113.260

12860 28.066 29.917 7.727 11.290 7.000 6.378 8.832 9.250 1.600 2.000 1.200 85.194

20 76 36 34 ? 56

Sedi{ta 8.650 6.556

Kwiga

26 30

^asopisa i novina 45

29

? 13

10 1

16 5

12 4

Pozjmqeno kwiga 42.354

2595 10.131 19.380 634 3.176 7.533 ? 301 980 ? 219 ? 32.223

4.816 2.719

U~enika 6.132

520 1.747 1.318 625 932 660 246 265 261 27 34 17 4.385

445 782

Nastavnika

1vs 1vs

Bibliotekara

525

18(13)

44 1sss 165 3 72 5(3) s vs 53 1v{ 54 2v{-vs 61 1vs 26 1/2v{ 39 1/2v{ 28 1vs 9 1/5vs 7 1/2vs *231 11 1/8vs 360 15(10)

49 72

Vek biblioteke u Prijepoqu

[kolske biblioteke u 2004.


Vek biblioteke u Prijepoqu

^ITAONICA POSTAJE MATI^NA BIBLIOTEKA Op{tinsko ve}e Narodnog odbora op{tine Prijepoqe donelo je 28. aprila 1961. godine re{ewe o odre|ivawu mati~ne biblioteke za podru~je op{tine Prijepoqe. „U ciqu {irewa op{teg obrazovawa, zadovoqavawa kulturnih potreba gra|ana, popularizacije i {irewa kwige, usmeravawa rada mesnih biblioteka odre|uje se za mati~nu biblioteku za podru~je Op{tine Prijepoqe Gradska biblioteka „Vuk Karaxi}” u Prijepoqu”.*232 Daqe stoji da je Mati~na biblioteka „Vuk Karaxi}” javna biblioteka i ima svojstvo pravnog lica. To je bilo usagla{avawe sa zakonom, koje ni{ta nije mewalo, samo su neposrednije istaknuti zadaci mati~ne biblioteke. U Re{ewu se navode dva naziva Biblioteke, a na pe~atu iz tih godina pisalo je: Gradska narodna kwi`nica i ~itaonica „Vuk Karaxi}” Prijepoqe. U praksi mati~nost nije ne{to zna~ila. Nema stvarnu nadle`nost, niti realne mogu}nosti da deluje: mesnih (seoskih) biblioteka vi{e nema, {kole ne vole da im se neko upli}e sa strane. Od Mati~ne biblioteke niko ni{ta ne tra`i. Nije stekla autoritet, niti postala sredi{te i svetili{te kwige u op{tini, kako se to predvi|alo. Nikad nije konstituisan bibliote~ko-informacioni sistem op{tine, niti je bilo podr{ke objediwavawu i racionalizaciji poslova me|u institucijama koje u svom delokrugu rada imaju bibliote~ku delatnost. Mati~nost je Biblioteci Skup{tina op{tine potvrdila 1990. godine. Datum progla{ewa mati~nom bibliotekom uzet je 1981. godine privremeno za dan Biblioteke. Likovno re{ewe za zahvalnice i diplome uradio je besplatno akademski slikar Zoran Puri}. Taj vizuelni identitet retko je kori{}en. Prvih dvadeset godina mati~nosti, sa samo dve radnice, dosta je poku{avano. Hajra Duran je naj~e{}e obilazila mesne i {kol*232. Narodni odbor op{tine Prijepoqe, br. 4545, 28. aprila 1961.

155


Vek biblioteke u Prijepoqu

ske biblioteke, „snimala stawe”, obu~avala privremene i slu~ajne kwi`ni~are kako da vode inventarnu kwigu, signiraju kwige prema decimalnoj klasifikaciji, ustroje katalog kwiga i kartoteku ~italaca. U Izve{taju o radu za 1963. navodi se da je „sre|eno 13 biblioteka i to: u Seqa{nici, Brodarevu, Velikoj @upi, Mile{evi, Aqinovi}ima, Ko{evinama, Ivawu, Tocima, Babinama, Prijepoqu - osnovna {kola, biblioteka OK SKS, biblioteka u gimnaziji i Jabuci”.*233 Osamdesetih godina se Mati~na biblioteka nametala organizovawem stru~ne pomo}i, bibliote~kih puntova, kolektivnog u~lawavawa, stru~nih istra`ivawa, kwi`evnih susreta. Konstituisan je aktiv bibliote~kih radnika op{tine 1982. godine, u kome je bilo 12 ~lanova, a 1986. godine 14. Kasnije je zapostavqena mati~na slu`ba Biblioteke.

Faksimili Biblioteka u {tampi *233. Prilikom obilaska ~itaonica, kao 1975. godine, ponegde su zaticali java{luk i neozbiqan rad. „Takav drasti~an primer neodgovornosti je zate~en u Brodarevu gde su kwige prepu{tene propadawu u zatvorenoj prostoriji prepunoj mi{eva”. Najboqe stawe je bilo u sredwo{kolskoj biblioteci, koja je imala oko 20.000 kwiga i bila pristupa~na u~enicima (Mati~na 14.249).

156


Vek biblioteke u Prijepoqu

Uslovi za rad Dve prostorije u Raketi}a kafani bile su prvi pristojan sme{taj ^itaonice, ali nakon dvadesetogodi{weg kori{}ewa su ruinirane, postale tesne i neupotrebqive. Kakvi su uslovi za rad bili, vidi se iz izlagawa Ahma [ehovi}a na sastanku inicijativnog odbora za osnivawe Kulturno-prosvetne zajednice u Prijepoqu, 3. novembra 1968. godine: „... na{a mati~na biblioteka ima oko 10.000 kwiga ali skoro tre}ina tih kwiga (verujem da to nigde nema) le`i po patosu i na ormanima pa su na taj na~in izlo`ene jo{ br`em propadawu. Lokal u kome je sada sme{tena ne odgovara ni najelementarnijim uslovima za jednu biblioteku, a kamoli za ~itaonicu”. Na `alost, uslovi rada i polo`aj Biblioteke zadugo nisu poboq{ani, iako je progla{avana delatno{}u od posebnog dru{tvenog interesa. Bilo je ~ak poku{aja da joj se ukine samostalnost i pripoji drugim ustanovama. Zbog te{ke materijalne situacije Savet Biblioteke je u martu 1974. godine ponudio Radni~kom univerzitetu da pripoji Biblioteku! Kasnije se o~ekivala odluka o wenom pripajawu Domu revolucije, ali je uspela da opstane. Komisija Narodne biblioteke Srbije obi{la je septembra 1988. godine Biblioteku i konstatovala da „prostor onemogu}ava da se Biblioteka daqe razvija i postane savremeni bibliote~ko-informacioni centar i da on ne odgovara potrebama grada. Biblioteka nema magacin za sme{taj kwiga, nema ~itaonicu ni u Op{tem ni u De~jem odeqewu. Nema dovoqno prostora za sme{taj kwiga, novina i ~asopisa. Zavi~ajna zbirka, koja je veoma va`na za op{tinu Prijepoqe, nema dovoqno prostora za daqe uve}avawe. Potrebno je kadrovsko ja~awe i to prvenstveno pove}avawem broja radnika sa viskom {kolskom spremom. Raspolo`ivi kwi`ni fond se sastoji od 0,77 kwiga po stanovniku, a trebalo bi da iznosi 1,5. Malo je periodi~nih publikacija pa je wihovo kori{}ewe zanemarqivo, {to sve uti~e na smawivawe broja korisnika i wihovu strukturu...” 157


Vek biblioteke u Prijepoqu

[ezdesetih do osamdesetih godina uslovi su bili lo{i, a vi{e se zahtevalo od Biblioteke. Moralo se ulagati vi{e napora i vi{e vremena za rad.*234 Uslovi su se popravqali od 1994. godine, a naro~ito je od 2002. godine op{tina dosta ulo`ila u funkcionalnu dogradwu prostorija u Domu revolucije, opremu, infobus, kupovinu kwiga i nove radnike. Ose}alo se jo{ od po~etka {ezdesetih godina da nedostaje dobra ~itaonica. Bez ~itaonice biblioteka je samo pozajmna kwi`nica, a ne prostorija gde se qudi zadr`avaju, ~itaju {tampu, koriste referalnu zbirku, kwige me|ubibliote~ke pozajmice, gde im je prijatan ambijent za rad ili u~ewe. Da postoji prava ~itaonica, Biblioteka bi mawe bila |a~ka, prilago|avao bi se fond, boqe ~uvale stru~ne kwige, bio bi {iri krug prijateqa i korisnika. Po jedan sto na odeqewima su samo pultovi za brzo prepisivawe podataka iz kwiga koje se ne iznose. Svake godine ~itaonica je ste{wenija, sa mawe novina i ~asopisa. Bez odeqewa periodike sa ~itaonicom i korisnika tog fonda, nema ni savremene biblioteke. Periodika je u toku najnovijih dru{tvenih, nau~nih i umetni~kih doga|aja i tendencija. Finansirawe Biblioteke bilo je do skoro vrlo {krto, nedovoqno za popravqawe uslova i podizawe kvaliteta rada. Vidi se to iz finansijskih izve{taja Op{tinske zajednice kulture, odnosno SIZ-a kulture. Iako je 1971-1975. godine bila jedina radna organizacija u oblasti kulture, woj je pripalo 20% od ukupnih sredstava SIZ-a, 1982. godine samo 8,9% sredstava, dok joj je za celokupnu delatnost u planu za 1987. godinu pripalo mawe para nego zaposlenim u tom SIZ-u (13,44%). Zapostavqenost Biblioteke mo`e se videti i iz uporednih podataka o li~nim dohocima u 1985. godini. Te godine je ~ist li~ni dohodak po radniku u privredi op{tine Prijepoqe iznosio 36.753 dinara, u dru{tvenim delatnostima 45.227 dinara, u osnovnom obrazovawu 46.931, u bibliotekama u Srbiji 41.680 dinara, a u Mati~noj biblioteci 33.406 dinara. ^ist li~ni dohodak po uslovnom radniku bio je u privredi op{tine 22.910 dinara, u biblioteka*234. Videti ugovor izme|u SIZ-a kulture i Biblioteke, br. 18, 16. aprila 1978. Po tom ugovoru obaveze dve zaposlene radnice bile su ve}e nego sada za jedanaest! Radno vreme 1977. godine je bilo od 6 do 20 sati, 1988. godine od 7 do 19, sati i dve radne subote, danas od 8 do 18 sati i jedna radna subota u mesecu.

158


Vek biblioteke u Prijepoqu ma Srbije 20.636, u Biblioteci samo 17.300 dinara, iako je kvalifikaciona struktura zaposlenih bila iznad prose~ne. Zbog takvog omalova`avawa Biblioteke od SIZ-a kulture i Op{tine, upravnik Biblioteke je odbio da se po isteku mandata ponovo prihvati du`nosti upravnika.

Plate bibliotekara uvek su bile male, zbog siroma{ne op{tine i shvatawa da je posao u biblioteci najlak{i. Fondovi Uve}avawu kwi`nog fonda poklawana je velika pa`wa. Prvih posleratnih godina kwige su prikupqane u akcijama ili dobijane od pojedinaca i onih koji su imali vi{e novca da ih kupuju, najvi{e od preduze}a, Narodnog fronta, Komiteta, Sindikata, Saveza boraca. Na primer, 1953. godine Komitet je dao 600 kwiga, 1956. godine prikupqene su 703 kwige, 1967. dobijena je biblioteka Ve~erwe politi~ke {kole (883 kwige),*235 maja 1973. od Komiteta i Sindikalnog ve}a 1.230 kwiga i velika vitrina, opet 1983. godine od Op{tinskog sindikata 169 kwiga. Radni~ki univerzitet „Sreten Vukosavqevi}” poklonio je 10. aprila 1968. godine svoj „vi{ak kwiga” (1.230). Kako je teklo popuwavawe fonda vidi se na podatku iz 1975. godine, kada je Biblioteka kupila samo 328 kwiga, a dobila 1.419! Da bi se utemeqila, tra`ila je wige na sve strane, mada vrednost i zanimqivost tako dobijanih kwiga nije velika. Primer snala`ewa je molba iz 1954. godine Ministarstvu kulture da Biblioteci u Prijepoqu dostavqa kwige koje Ministarstvo dobija od Republi~kog javnog tu`ila{tva. Biblioteci su poklawali kwige i pojedinci kao Vera i Velibor Quji}, Mira i Krsto Lu~i}, Quba Radi~evi}, Vlajko Pote`ica, Jo`e Kos, Murat ^i~i}, Stanimirka Vuka{inovi} Pe{terac, Muhamed ^elebi}, Savo Kr`avac, Safet Cane ^i~i}, Hatka Hamzi}, Sakib [ehovi} i drugi. Najve}i i najvredniji poklon dobijen je 2002. godine od Miodraga Dragi{e Radovi}a, oko 1.200 kwiga i drugih publikacija. *235. Postoje dve inventarne sveske Ve~erwe politi~ke {kole: jedna je vo|ena od 1958. do 1961. godine (881 kwiga) i druga od 1961. do 1967. godine. Iskqu~ivo ideolo{ka i politi~ka literatura. Na po~etku prve kwige evidentirana su i zadu`ewa ~italaca.

159


Vek biblioteke u Prijepoqu

(Biblioteka je i sama poklawala kwige drugim bibliotekama, od onog {to su woj poklawali. Bili su to simboli~ni pokloni Gimnaziji, Tekstilnom kombinatu, {kolskim i mesnim bibliotekama). Bilo je i vrlo â&#x20AC;&#x17E;nerodnihâ&#x20AC;? godina za uve}avawe fonda, kao 1966. godine. Te je godine kupila iz svojih sredstava samo 20 kwiga!*236 (17 inventarisano). Ponovilo se to i te{ke 1993. godine, kada su kupqene 23 kwige. Prvi put u svojoj istoriji Biblioteka je 1980. godine kupila vi{e kwiga iz sopstvenih sredstava (2.062), nego {to je na razne na~ine dobila. Te godine je najvi{e inventarisano, 3.122 kwige.*237 Po{to su se kwige najvi{e kupovale krajem godine, u vreme Sajma kwiga u Beogradu, nije se stizalo sve zavesti u inventarnu kwigu, zato se ponekad javqa razlika prikazana u godi{wim izve{tajima i inventarnim kwigama. U vreme Sajma i Meseca kwige biblioteke dobijaju najve}e popuste, a radnici mogu birati kwige na osnovu li~nog uvida. Sajam je za bibliotekare iz malih mesta ostao glavni doga|aj u godini. Fondovi na kraju 1995. i 2004. godine prema inventarnim kwigama: Odeqewe zbirka

1995.

Op{te 34.496 De~je 4.480 Zavi~. zb. 409 Legat O.M. 515 Zbirka M.^. Info bus Brodarevo 8.853 Ukupno 48.756 Zbirka M.D.R. Ukupno 48.756

2004.

Novine ^asop. Ostalo Po~etak invent.

42.884 7.279 688 515 103 3.449 10.482 65.400 1.200 66.660

(1) (2) 68 (6) (1) 78 78

105 (1) 106 212 212

50 1 1.500 43 338 1.932 5 1.937

1954 1981 1982 1981 1997 2003 1984 / 2002 /

*236. Milorad Krpovi}, Kako se odnosimo prema kulturi, Polimqe, 520, 1. mart 1967, 8. *237. Najvi{e kwiga u jednoj godini prinovqeno je 1986. godine, 3.534. kwige (194 dobijeno iz razli~itih izvora, 2.333 kupqeno, za udru`ena sredstva preko RZ kulture jo{ 1.007 kwiga); 1957. godine je inventarisano 2.260 kwiga, 1985. prinovqeno 1815 (kupqena 1131, preko RZK 373, ostalo 311); 1976. godine prinovqene 1674 kwige.

160


Vek biblioteke u Prijepoqu Od 1955. do 2004. godine inventarisano jeu celoj Biblioteci 65.400 kwiga, 279 jedinica periodike i 1937 jedinica ostalog biliote~kog materijala. U ovom periodu je otpisano, nestalo ili neupotrebqivo postalo oko 5.000 kwiga, a 6.100 kwiga je iznela {kola u Brodarevu. Dakle, mo`e se ra~unati da Mati~na biblioteka, sa neinventarisanom zbirkom M. D. Radovi}a, stvarno poseduje u fondovima oko 56.000 kwiga. Revizija bibliote~kog materijala je najte`i posao, zato se retko po~iwe, a nikad ne dovr{i. Posledwa je delimi~no obavqena 1988. godine.*238 Kad se unesu sve kwige u bazu podataka, bi}e jasnije stawe fondova. Ukupan fond 1985.*239

Strukt. nabavq. kwiga 1995 -2004. UDK 0. Op{ta grupa (encikl, re~n, re~n, leksikoni) 1. Filozofija, psihologija 2. Religija 3. Dru{tvene nauke (pravo, sociol, ekon, pol, obraz.) 5. Prirodne nauke (matem, fiz, hem, biol.) 6. Primewene nauke (elektrot, ma{, gra|ev, medic.) 7. Umetnost, arhitekt, sport 8. Lingvistika, kwi`evnost a) doma}a kwi`. b) strana kwi`. v) kwi`. za decu 9. Geograf, istorija, biograf, UKUPNO

Zbir

%

Zbir

%

387 529 267

2,72 3,71 1,87

439 846 64

1,65 3,18 0,24

1.018

7,14

2.879

10,81

267

1,87

520

1,95

61 356 9.898 4.157 3.118 2.623 966 14. 249

3,94 2,50 69,47 42 31,5 26,5 6,78 100

891 425 18.598 7.870 5.664 5.064 1.894 26.626

3,35 1,60 69,85 29,56 21,27 19,02 7,11 100

Beletristika je najzastupqenija i u fondu i u ~itanosti. Po{to su u~enici najbrojniji ~lanovi i korisnici, {kolska lektira zauzima visok procenat zastupqenosti u fondu. Kori{}e*238. Od 1955. do 1975. godine inventarisano je u proseku po 581 kwiga godi{we, od 1980. do 1989. godine po 1978. Od 1995. do 2004. godine prinovqeno je 14.249 kwiga, po 1425 kwiga godi{we. Najte`e su bile 1990-1994. godine, kada je ukupno prinovqeno 3.273 kwiga ili po 655 godi{we (bez punkta na Kolovratu). Katastrofalne 1993. godine inventarisane su samo 402 kwige: u fondu za odrasle 368, de~jem 16, zavi~ajnom 6, Brodarevu 12. *239. Za naredne godine ne postoje podaci o strukturi celog fonda.

161


Vek biblioteke u Prijepoqu

we nau~ne literature je neujedna~eno, ~esto zavisi od predmetnih nastavnika u {kolama. Biblioteka ima relativno bogat fond literature iz dru{tvenih nauka, zato {to se ta vrsta puno {tampa i dobija, ali se malo koristi i brzo zastareva. Biblioteka ne ispuwava standarde UNESKA i Evropske Unije za lokalne mati~ne biblioteke. Po wima bi trebalo da ima oko 100.000 kwiga (2,5 kwige po stanovniku op{tine), 4.000 ~lanova (10-15% stanovni{tva da je obuhva}eno ~lanstvom), 100.000 pro~itanih kwiga (da se kwi`ni fond obrne dva puta), i da se kwi`ni fond obnavqa, na osnovu sada{weg stawa, za najmawe 2.500 kwiga godi{we. Standard Evropske unije predvi|a 25 prinovqenih kwiga godi{we na 100 stanovnika. Biblioteka jo{ ne mo`e da svake godine otpi{e 2,5-3% fonda, koliko je predvi|eno. Ako op{tina ima 42.000 stanovnika, na jednog stanovnika dolazi mawe od jedne i po kwige, {to je znatno ispod standarda.

Iz programa biblioteke 162


Vek biblioteke u Prijepoqu Najstarije kwige u Mati~noj biblioteci su „Narodna ekonomija za svakog” od J. J. Rapea, Beograd, 1872; „Epske pesme”, kwiga II, \ure Jak{i}a, {tampana 1882. godine u Kraqevskoj dr`avnoj {tampariji u Beogradu; „Svilarstvo” M. Petrovi}a, naklada Kwi`are bra}e Jovanovi}a u Pan~evu, 1883. godine; Juna~ke pjesme, sakupio Kosta Herman, Srajevo, 1888. Poseduje i trobroj ~asopisa „Srpski Letopis” za godinu 1867, 1868. i 1869. godinu.

Ideolo{ko-politi~ki vetrovi malo su direktno doticali Biblioteku, ali je zanimqiv detaq odbijawa poklona od Ameri~ke ambasade u Beogradu. Upravni odbor je 23. februara 1959. godine prihvatio mi{qewe Sreskog odbora Socijalisti~kog saveza radnog naroda da vrati „natrag ameri~ku literaturu”. To se ponovilo i 9. juna 1961. godine. Ahmo [ehovi}, predsednik upravnog odbora, poslao je pismo Ameri~koj ambasadi: U posledwe vreme Va{a ~itaonica dostavqa na{oj biblioteci „Vuk Karaxi}” razne kwige, bro{ure i drugi materijale. Na{a biblioteka ima dovoqno materijalnih sredstava da nabavi sve ono {to smatra da joj u wenoj aktivnosti treba, pa Vas ovim izve{tavamo da nam vi{e ne {aqete jer ne ose}amo nikakvu potrebu.

^itawe periodike je jedan od kulturnih parametara sredine. Nedostaju analiti~ki podaci za du`i period. Ovaj autor je prikupio podatke za mart mesec 1990. godine. Tog meseca je na kioscima prodato 91.678 novina i revija, 167 qubavnih romana i 6 krimi}a, ukupno 91.851 primerak. Dnevnih listova 54.918 (Novosti 21.823, Politike Ekspres 18.423, Politike 13.876, Borbe 846), Zabavnika 2.378, Ilustrovane Politike 2.150, Polimqa 1541, Politikin {kolski ~as 2.850, NIN 615, Intervju 935, Bazar 730, TV revija 2.927, Prakti~na `ena 630, Nada 835, TV novosti 1.683, Nedeqa 862, Sport 4.088, Tempo 1.598, As 717 (itd) primeraka. (Op{tina je imala oko 48.ooo stanovnika). Ranijih godina Biblioteka je dobijala vi{e listova i ~asopisa, zahvaquju}i otkupu Republi~ke zajednice kulture, odnosno Ministarstva kulture Srbije. Na primer, 1981. godine kupovala je ~etiri naslova novina i ~asopisa (Politika, Polimqe, Marksizam u svetu i Odzivi), dobijala 21 od RZK i tri od Me|urepubli~ke zajednice. U izve{tajima za 1982, 1987. i 1988. godinu pomiwe se 40 naslova: dnevnih i nedeqnih 5, iz kwi`evnosti i kulture 25, politi~kih 5, za decu 3 i ostalih 5, od kojih je 12 kompletirano i inventarisano. Zahvaquju}i pretplatama Op{tinskog komiteta Saveza komunista, Op{tinskog ve}a Sa163


Vek biblioteke u Prijepoqu

veza sindikata i OUR â&#x20AC;&#x17E;Poqoprivredaâ&#x20AC;?, u odeqewu u Brodarevu su mogli ~itati Borbu, Rad, Komunist, Selo i Polimqe. Danas se kroz Biblioteku provla~i daleko mawe periodi~nih publikacija (Me|aj, Mostovi, Poveqa, Koraci, Vukova zadu`bina, Republika), Biblioteka kupuje redovno Politiku, Politikin zabavnik, Polimqe, trenutno jo{ Vita, Bazar, Teen, Film, Svet kompjutera, za infobus se kupuju Danas, Vreme, Zabavnik, Polimqe i vi{e revija koje se tra`e na terenu (Mikro, Bazar, Ana, Huper, Tempo, Mo} prirode, Bravo, Film). ^asopisi se prakti~no i ne ~itaju. Biblioteka nije odnegovala tu vrstu korisnika. Inventari{u se trenutno samo Polimqe, lokalne revije Savindan i Mile{evac, a Mostovi ~uvaju u zavi~ajnom fondu. Pribli`no se godi{we oko 1.500 puta zatra`e novine. Fond za odrasle (pozajmno odeqewe, op{te odeqewe) Ovo odeqewe (fond) je zapravo ono {to se podrazumeva pod Mati~nom ili Gradskom bibliotekom u Prijepoqu. Zbog raznovrsnih fondova (42.000 kwiga) i poslova, interno ga nazivamo op{te odeqewe. U wemu je skoro polovina svih ~lanova. Krug wegovih korisnika ima zahteve od {kolske lektire i kwiga za razonodu, do enciklopedija i nau~ne literature. Relativno bogata referalna zbirka i fond stru~ne literature dobijaju na zna~aju, naro~ito zbog mogu}nosti elektronskog pretra`ivawa. Nedostatak ~itaonice i ve}eg prostora za kwi`evne i druge programe, najve}a su smetwa aktivnijeg kontakta sa korisnicima i gra|anima. U okviru odeqewa su pozajmna slu`ba, obrada, zavi~ajni fond, legat Olivera Mini}a, poklon zbirke kwiga Miodraga Dragi{e Radovi}a i Muhameda ^elebi}a. U periodu od 1995. do 2004. godine fondove je koristio 6.761 ~lan ili prose~no 676 godi{we. Oni su 135.252 puta posetili Biblioteku i pozajmili 204.823 kwige. Najvi{e je upisano ~lanova 1986. godine (1430), najmawe 1991. (313) i 2003. godine (425).*240 *240. U 2004. godini odeqewe je imalo 450 ~lanova: u~enika 151, studenata 50, radnika iz neposredne proizvodwe 43, radnika iz dru{tvenih delatnosti 158, ostalih (nezaposleni, penzioneri, izbeglice) 48. Me|u wima je bilo 18 in`ewera, 16 lekara, 39 profesora, 8 profesora kwi`evnosti, 7 diplomiranih pravnika, 5 diplomiranih ekonomista, 2 psihologa, 1 novinar; sa vi{om stru~nom spremom 16, prosvetnih radnika 55, nastavnika 12, u~iteqa 4, zaposlenih u Biblioteci 11, ukupno sa sredwom stru~nom spremom 81. @enskih 333 (74%), mu{kih 117 (26%).

164


Vek biblioteke u Prijepoqu

Zavi~ajni fond Legat Olivera Mini}a

Zavi~ajnu zbirku ili zavi~ajni fond ~ine kwige, ~asopisi, novine i ostali {tampani i na drugi na~in umno`eni materijal, a sadr`i izvore za poznavawe prijepoqskog (mile{evskog) kraja, wegovih prirodnih odlika, stanovni{tva, pro{losti, kulture, privrede, li~nosti. Predstavqa najva`niju i najdostupniju bazu podataka o lokalnoj sredini i va`nu sponu sa wom. Svaki novinski ~lanak, fotografija, magistarski rad, doktorska teza, plakat, katalog, rukopis, geografska karta, |a~ki list, kaseta, slu`beni akt, pozivnica... mogu pru`iti zanimqiv i koristan podatak. U budu}e te{ko se mo`e prou~avati neki doga|aj, li~nost, vid `ivota, bez kori{}ewa zavi~ajne zbirke, zavi~ajnih bibliografija, kataloga i vodi~a, zato zavi~ajna zbirka sve vi{e postaje posebno odeqewe. Mo`da }e se budu}e lokalne biblioteke najvi{e razlikovati po zavi~ajnim zbirkama. Pored teku}e i retrospektivne nabavke, predstavqawa kwiga o u`em i {irem zavi~aju, popularisawa u medijima, {tampawa kataloga, izrade bibliografija, name}e se potreba sopstvene 165


Vek biblioteke u Prijepoqu

izdava~ke delatnosti radi objavqivawa kulturne i kwi`evne ba{tine, istra`ivawa i sinteti~nih radova. Vrlo je va`na saradwa sa lokalnim izdava~ima i {tamparijama, institucijama i preduze}ima u op{tini, kulturnim, sportskim i prosvetnim dru{tvima, medijima, istra`iva~ima, saradnicima i informatorima. Sastavni deo zavi~ajnog fonda je legat Olivera Mini}a,*241 koji je preuzet 9. oktobra 1981. godine. Testamentom od 1. avgusta 1975. godine on je Biblioteci zave{tao sve kwige, osim

Slika O. Mini}a, potpis i detaq iz zavi~ajnog fonda *241. Oliver M. Mini} (1915-1979) Arhitekta i urbanista, sin arhitekte i slikara Milana Mini}a (1889-1961), doktorirao na temi iz urbanizma, predava~ i profesor urbanizma na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu od 1953. godine. Istori~ar beogradskog graditeqstva. Radio urbanisti~ke planove Nove Varo{i, Prijepoqa, Prilepa, Mavrova i Beograda. Bio je urednik ~asopisa â&#x20AC;&#x17E;Arhitektura i urbanizamâ&#x20AC;?. Vidi: Aleksandar Kadijevi} i Sr|an Markovi}, Milan Mini}: arhitekt i slikar, Prijepoqe, Muzej 2003; Sne`ana To{eva, Oliver Mini} kao istori~ar i savremenik beogradske arhitekture, Mile{evski zapisi 3, 1998, 185-199; Ranko Radovi}, In memoriam, Urbanizam (Beograd), 59-60, 1980, 93-95.

166


Vek biblioteke u Prijepoqu

onih za koje je zainteresovana Narodna biblioteka Srbije, zatim o~ev {tafelaj, o~eve slike „Autoportret” i „Pejza` Zlatara” i {tednu kwi`icu sa 2.ooo dinara, da se za taj iznos kupe kwige. Sve pod imenom „Dar slikara i arhitekte Milana S. Mini}a biblioteci u Prijepoqu, rodnom mestu Milana S. Mini}a”. Legat se sastoji od 664 inventarske jedinice: 515 kwiga (nekompletna edicija Srpske kwi`evne zadruge od 1893. do 1940. godine i druge), 106 godi{ta ~asopisa (Srpski kwi`evni glasnik 1921-1940, Arhitektura i urbanizam 1960-1971, Urbanizam Beograda 1969-1978, „Zbornik radova Arhitektonskog fakulteta 1953-1967 ” i 43 druge jedinice (urbanisti~ki planovi Prijepoqa i Nove Varo{i, skice i drugo). Ideja o stvarawu zavi~ajne zbirke nastala je znatno pre. Jo{ 1953. godine u Srbiji je slat raspis o „formirawu zavi~ajnih zbirki gde postoje i najmawi uslovi”. Narodna biblioteka iz U`ica, kao mati~na za u`i~ki region, tra`ila je dopisom avgusta 1966. godine da se formira zavi~ajno odeqewe. Prvi put je 1977. godine u Zakonu o bibliote~koj delatnosti u Srbiji izri~ito navedeno da mati~ne biblioteke organizuju zavi~ajne fondove. U izve{tajima Biblioteke pomiwe se prikupqawe zavi~ajne gra|e, a 1975. je prire|ena „zavi~ajna izlo`ba kwiga i fotografija”. Od 1981. godine mo`e se govoriti o postojawu zavi~ajne zbirke. Kad su stvoreni uslovi da zavi~ajna zbirka dobije svoj kutak, odvojena je novembra 1989. godine, a za wenog rukovodioca odre|en je bibliotekar Vujica Bojovi}. Iz op{teg fonda je izdvojeno sve {to je vezano za zavi~aj, inventarisano i uneto u memoriju ra~unara. Izdvojeno je jo{ dvadesetak kwiga koje sadr`e neke podatke o zavi~aju i toliko starijih ili po ne~emu zanimqivih izdawa. Prikupqeno je desetak sveski rukopisa, 12 doktorantskih i magistarskih radova, 8 albuma fotografija, 15 video kaseta i filmova, vi{e hiqada jedinica sitne nekwi`ne gra|e, koja se postepeno sistematizuje i obra|uje. Najkori{}eniji su kompleti Polimqa, istorijski izvori o mile{evskom kraju i vodi~i kroz zavi~aj. 167


Vek biblioteke u Prijepoqu

Fond za decu (de~je odeqewe) Svako na kraju na|e onu kwigu koja mu otvara â&#x20AC;&#x17E;tajna vrataâ&#x20AC;? i postane wegova najmilija kwiga, kwiga `ivota. Neka je tra`i dok je ne na|e. Speman Sve do svakodnevnosti radija i televizije, deci su van {kole i igrali{ta, u slobodnom vremenu, stalno dostupne bile samo kwige i povremeno filmovi. Me|utim, retko su koja ku}a i {kola imale biblioteku. Zato se od po~etka stabilizovanog rada Narodne kwi`nice i ~itaonice, negde od 1955. godine, nametala potreba za posebnim odeqkom za decu, odnosno za vi{e kwiga za decu i vi{e pa`we prema najbrojnijim ~itaocima. Dok je Mati~na biblioteka imala jednog ili dva radnika, nije se moglo izdvojiti posebno odeqewe za decu. Tek 1981. godine, posle preseqewa fonda za odrasle u Dom revolucije, dotada{wa prostorija Biblioteke iza Bioskopa preure|ena je u de~je odeqewe. Na{e odeqewe za decu bilo je ne{to vi{e i lep{e od {kolskih biblioteka: mesto gde su mogli zadovoqiti svoju ~itala~ku radoznalost i samostalno birati kwige, nenametnute {kolskim programom, koristiti razli~ite priru~nike. Ambijent je bio prijatniji, mogli su se zadr`ati, prelistavati kwige, Politikin Zabavnik i jo{ neki list za decu, ukqu~iti se u bibliotekarsku sekciju. Posle preseqewa u Dom revolucije, 1994. godine, de~je odeqewe je ste{weno, sa mawe mogu}nosti da pru`i sve {to uzrast od 5 do 15 godina tra`i, zato je posledwih godina bilo mawe atraktivno i opadao je broj ~lanova. Deca postaju probirqivija, imaju vi{e zahteva, tra`e najnovije kwige, koje se filmuju ili prikazuju na televiziji. Na kraju 2004. godine ovaj je uzrast dobio zasebnu i komotnu prostoriju, ispod op{teg odeqewa, sa ~itaonicom, kompjuterom i ku}nim bioskopom. Ceo fond je unet u ra~unar. Deca }e mo}i i sama da ure|uju ambijent, osmi{qavaju oblike rada, pokazuju {ta vole i umeju. Rad sa decom je za bibliotekara najzahvalniji i kreativno najpodsticajniji. U biblioteci se mo`e pratiti intelektualni rast dece, sklonosti mladih ~italaca. Biblioteka mo`e uticati na formirawe li~nosti i na izbor {kole i profesije. 168


Vek biblioteke u Prijepoqu

Fond od 7.279 kwiga na kraju 2004. godine nije dovoqan, ali je vrlo raznovrstan, od bojanki i stripova do enciklopedija. Dvadesetogodi{wi prosek prinavqawa kwiga, po 303 godi{we, nije zadovoqavaju}i, pogotovu {to se kwige za decu se vi{e koriste, zato br`e i habaju. Za posledwih deset godina prose~no se godi{we u~lawavalo po 402 dece. Najvi{e 1988. godine (1844), a najmawe 2004. godine (255). Poboq{ani uslovi su prilika da se de~ji uzrast u ve}em broju vrati u Biblioteku.

Info bus (infobus) Najve}i doga|aj u bibliote~koj delatnosti u op{tini Prijepoqe je Mobilni informacioni i komunikacioni centar (MIKC), popularno zvan infobus, jedini u Srbiji. Dobijen je krajem 2002. godine, a na poslu je od maja 2003. godine. Donatori vozila „mercedes atego”, sa nadgradwom i opremom vrednom oko 120.000 evra, su Fond za otvoreno dru{tvo Srbija, Institut otvoreno dru{tvo Budimpe{ta (OSI), Kanadska me|unarodna vladina agencija za razvoj (CIDA), Ministarstvo kulture Srbije (otkup kwiga i softver). Ciq projekta je pomo} multietni~koj sredini, siroma{noj i sa lo{im komunikacijama. Namewen je zadovoqavawu osnovnih kulturnih i informativnih potreba seoskog stanovni{tva. Za wegovo odr`avawe ugovorom*242 su se obavezali jo{ Skup{tina op{tine (plate zaposlenim, sme{taj u preduze}u „Sokolica”), Narodna biblioteka Srbije i Mati~na biblioteka. Posle tri godine (2006) odr`avawe infobusa pre}i }e na lokalnu samoupravu i Biblioteku. Ova multimedijalna biblioteka na to~kovima ima izuzetne mogu}nosti, pravi je mali MIKC i pokretna u~ionica. Mo`e da primi 2000 kwiga, opremqen je televizorom, videom, projektorom, skenerom, aparatom za kopirawe, {tampa~em, digitalnom kamerom. Tri ra~unara ( dva u vozilu) i lap top GPRS ure|ajem za mobilnu telefoniju omogu}uju pristup internetu. *242. Ugovor o poslovnoj saradwi na izradi zajedni~kog programa zakqu~en je 23. aprila 2003. godine izme|u Narodne biblioteke Srbije iz Beograda i Mati~ne biblioteke „Vuk Karaxi}” iz Prijepoqa.

169


Vek biblioteke u Prijepoqu

Ima svoj telefon i e-mail. Korisnici mogu koristiti i pozajmqivati kasete i filmove, CD, VHS, DVD, DVX, dnevnu {tampu i revije. Infobus je dostupan skoro polovini stanovnika op{tine, na 40% wene teritorije. Brzo je osvojio korisnike. Realizovao je prezentacije, predavawa, radionice, obuku korisnika, pa i hendikepiranih, za kori{}ewe ra~unara i interneta. Ograni~avaju}i faktor su lo{i putevi i velika ra{trkanost naseqa. Zato nije mogao pru`ati usluge u op{tinama Priboj, Nova Varo{, Sjenica i Novi Pazar, kao {to je predvi|eno. U 2004. godini infobus je po utvr|enom rasporedu odlazio na 15 lokacija, imao 1690 korisnika, dnevnu posetu 125-130 korisnika i pozajmqenih 230-250 razli~itih medija. Sav posao i dobro medijsko predstavqawe od po~etka vodi ranija direktorica, vi{a bibliotekarka Hadija Krije{torac. Posadu info busa ~ine kwi`ni~ar Armina [pirtovi} i voza~ Predrag Dulovi}. Prijepoqe je postalo poznato i po infobusu. U wegovoj pojavi obnovio se, u atraktivnijem vidu, duh umrlih seoskih ~itaonica.

Info bus 170


Vek biblioteke u Prijepoqu

^itaoci Kwiga i biblioteka su skora{wa pojava u `ivotu qudi mile{evskog kraja. Dositejev pokli~ da se kwigama vojuje i pobe|uje, stigao je sa velikim zaka{wewem, a ~esto je prekidan istorijskim okolnostima.*243 U drugoj polovini XX veka u obrazovawu je jo{ puno analfabetizma i prividne pismenosti. Mi smo jo{ uvek dru{tvo dominantnog ratni~kog i epskog mentaliteta, a ne radnog i prosve}enog. Jo{ se pla}a danak vekovnoj nepismenosti i ne~itawu, usmenoj kulturi.*244 Vidqiv je nedostatak progresivnog kulturnog kontinuiteta. Ako se postavi temeq, ne uzdigne se piramida. Te{ko }ete na}i da ne{to u Prijepoqu traje pedeset godina, kamoli stotine. Dru{tveni kriterijumi nisu mogli biti zasnivani na intelektualnim i kulturnim vrednostima pojedinaca u narodnoj slu`bi. U Polimqu i prostoru koji mu gravitira, kompleks kulturnih institucija, kao {to su {kole, kwi`are, biblioteke, {tamparije, pozori{ta, horovi, muzeji, novine i ~asopisi, bioskopi, nemaju duboke korene. O~igledno je da su na~itanija dru{tva bogatija i demokrati~nija. Bez od`ivqenosti ~itawa, ulazi se u globalni informacioni period. Siroma{tvo i zaostalost ovog kraja imaju veze sa kwigama i bibliotekama. Posleratne akcije opismewavawa i otvarawa ~itaonica svele su se na formalizam i friziranu statistiku. Ni organizatori tih akcija nisu mogli poslu`iti za ugled. Politi~ari i rukovodioci, pa i prosvetni radnici i bibliotekari, su u grupi koja mawe ~ita.*245 *243. U varo{icama i selima zlatiborskog kraja ~itaonice su otvarane tridesetak godina pre nego u Prijepoqu (u U`icu 1857). U oslobo|enoj Srbiji osetio se sna`niji ekonomski napredak, koji je uslovio vi{i prosvetni i kulturni nivo nego na turskoj strani. *244. Ne tako davno ovde se korisnim smatralo samo u~ewe iz uxbenika, a ~itawe „romana” dangubqewem. Na one koji ~itaju i u~e kad „svr{e {kole” gledalo se kao na nekorisne zanesewake. Verovalo se i da mnogo u~ewa mo`e uticati na gubqewe razuma. (Kako bi tek pro{ao ovaj kraj da nije pobedila Vukova reforma?) *245. Postoji izvesno licemerje kad je re~ o kwizi i biblioteci. O wima svi javno govore sa po{tovawem, veli~aju wihov zna~aj, a li~no ih zaobilaze. Lepo to ilustruje |a~ki (?) aforizam: kwiga je za mene svetiwa, zato je ne uzimam u ruke! Kwige su u{le i u grobqa, kao delovi spomenika, znak u~iteqskog poziva ili prekinutog {kolovawa.

171


Vek biblioteke u Prijepoqu

Bibliotekar bi svaki mogao napisati esej o ~itaocima, ili ta~nije nezadovoqstvo onima koji dolaze i drugima {to ne dolaze u biblioteku. Biblioteka se susretala sa problemom koji prate sve biblioteka: deca ne ~uvaju kwige. ^ak su i u godi{wem izve{taju za 1956. godinu poimeni~no navedeni u~enici „koji nemaju pravilan odnos prema kwizi” (S. B, J. M, B. Z.) ili prave nered u ~itaonici ([. i Z.). Neobi~no zvu~e `albe na „napasnike”, ne~lanove koji dolaze u ~itaonicu da pro~itaju novine i popiju kafu, {to se „u ~itaonici neki qudi nalaze nepotrebno”. Navedeni su i najredovniji i najuredniji ~itaoci koji mogu poslu`iti nekima za primer: Hopi} Safet, Obu}ina Vlade, Kuburovi} Dragica, Porovi} Safet, Porovi} Ismet, Ga}ovi} Margita, Spai} Mihailo, Kos Jo`e. (Sem posledweg, nastavnika, ostali su radnici i doma}ice!). I kasnijih godina bilo je ~lanova strasnih ~italaca kao {to su Olgica Martinovi}, Milica Dragoslavi}, Jozefina Kurtovi}, Jela i Du{an @uni}, Miodrag Dragi{a Radovi}. Na~itano{}u i {irokim interesovawem naro~ito se isticao hirurg dr @ika Petrovi}. Delu obrazovanijih korisnika nedostaje kultura kori{}ewa kwige jer o{te}uju kwige (va|ewe listova je uobi~ajena pojava), zaga|uju ih podvla~ewem i pisawem, ne vra}aju ih na vreme ili uop{te ne vra}aju. Poku{ava se telefonskim i pisanim opomenama uticati na du`nike, podno{ene su i tu`be, ali je ko-

Bex Dolazi smak sveta pokaj se i vrati kwige u biblioteku 172


Vek biblioteke u Prijepoqu

rist uvek bila mawa od tro{kova. Dugovawe kwiga ne uzimaju ozbiqno ni du`nici ni sud.*246 Neki tra`e privilegije da ne pla}aju ~lanarinu ili uzimaju odjedanput kwiga koliko im treba, da nose ku}i i one koje se ne iznose. Posledwih godina suo~ava se Biblioteka sa sistemati~nom kra|om vrednih stru~nih kwiga, kompleta i enciklopedija. Za ceo period od 1955. godine ne mogu se dati sasvim verodostojni podaci o korisnicima zato {to nedostaju za pojedine godine ili nisu uporedivi. Za posledwih deset godina, 1995-2004, u celoj Biblioteci upisala su se 13.492 ~lana, koji su 287.462 puta posetili neko od odeqewa i pozajmili na ~itawe 416.619. kwiga.*247 Ve} na osnovu ovih brojki mogu se ste}i izvesne predstave o Biblioteci i ~itaocima. Naravno, ovo nisu jedine pro~itane kwige u gradu i op{tini, ali su va`an kulturni pokazateq. Posledwih godina pove}avaju se {kolske i privatne biblioteke, ve}a je ponuda na kioscima dobrih i jevtinih kwiga te je, verovatno, pro~itanih kwiga znatno vi{e van javnih biblioteka. Me|u |acima i poznanicima kru`e popularne i tra`ene kwige. Sinonim za Biblioteku jo{ su deca i u~enici ( 66,32 % ~lanova). Prate}i {ta deca najvi{e tra`e da ~itaju, najlak{e je uo~iti promene interesovawa i ukusa mladih ~italaca. Ankete su pokazale da deca ~itaju stihijno i da se malo osposobqavaju za razvijawe kwi`evnih kriterijuma i ukusa. Pored obavezne {kolske lektire, najvi{e se ~ita zabavna literatura: devoj~ice kwige sna`nijih ose}awa i qubavne, de~aci stripove, romane akcione, avanturisti~ke i „realne fantastike”. Neki ni za osam godina svog ~itala~kog „sta`a” u Biblioteci ne pro~itaju neku od an*246. U izve{taju za 1980. godinu navodi se da je upu}ena 741 opomena; 1984. godine 65 telefonskih, 578 pisanih i 85 mandatnih tu`bi; 1988. godine 550 opomena; 1990. godine 110 tu`bi. Vidi i: Optu`eni „qubiteqi” kwige, Polimqe, 462, 20. jul 1965, 4; Biblioteka i ~itaoci, Polimqe, 10. oktobar 1991, 5. *247. Zbog nepotpunih podataka, razlike u metodologiji i organizaciji Biblioteke, nije mogu}e dati precizne i uporedive podatke za ranije periode. Izme|u 1955. i 1959. godine broj ~lanova se kretao oko 400 godi{we, da bi se od 1960. do 1975. pove}ao na oko 950 godi{we; 1976-1981. oko 1980 ~lanova; od 1982. do 1989. godine na prose~nih 3.243 godi{we. To su pet najuspe{nijih godina, u nepovoqnim uslovima.

173


Vek biblioteke u Prijepoqu

tologijskih kwiga za decu i omladinu. Mada se i stariji najradije ma{aju nove kwige, kod dece je to jo{ izrazitije. U anketi povodom „Meseca kwige” 1981. godine, naj~itanije kwige su bile bajke (koje se 1991. uop{te ne pomiwu!), zatim „Zbogom mojih petnaest godina”, „Ne okre}i se, sine”, „Orlovi rano lete” i „Kroz pustiwu i pra{umu”. Ve} 1983. u anketi prva dva mesta ~itanosti zauzeli su romani Mir Jam i Hedvig Kurt-Maler, iako tih kwiga nema u de~jem fondu! Istim povodom 1991. godine sprovedena je anketa o ~itawu i odnosu prema Biblioteci. Od 132 u~enika osnovnih {kola u Prijepoqu i Brodarevu samo ~etvoro ne pro~ita ni kwigu godi{we. Ve}ina ih ~ita izme|u 10 i 20, a 15 ih je navelo da pro~itaju preko 50 kwiga. Kao najomiqeniji pisci pomenuti su mnogi, naj~e{}e Branko ]opi} („Orlovi rano lete”), Agata Kristi, Desanka Maksimovi} i Mir Jam. Dve tre}ine wih nema svoju, niti porodi~nu biblioteku. [ta }e ~itati naj~e{}e uti~u poznanici, pa slu~ajan izbor ili izbor po naslovu. Samo 10 u~enika nije 1991. godine ~italo ni jedan list. Najvi{e ~itaju „`enske” revije i sportsku {tampu, ono {to kupuju roditeqi i stariji. U posledwe dve godine vrlo su ~itani romani E. Blajtona „Pet prijateqa”, „Hajduk” Gradimira Stojkovi}a, „Hari Poter” X. Rouling i Tolkinov „Gospodar prstenova”.

U mawem gradu kao {to je Prijepoqe, koji nema vi{ih {kola, 75 studenata godi{we (5,54 %) kao korisnika bibliote~kih usluga vi{eg reda, zna~ajna je ~iwenica, potvrda da u Biblioteci mogu na}i {to im treba. To su jo{ prete`no studenti kwi`evnosti i dru{tvenih nauka. Posebno je uo~qiva ~iwenica da je u svih ovih deset godina bilo samo 19 ~lanova poqoprivrednika, prose~no dva godi{we, po jedan u odeqewu za odrasle i Brodarevu. U posledwe dve godine nije u~lawen ni jedan. Obrazovaniji gra|ani su probirqiviji, imaju izvestan otklon prema kolektivnim institucijama, mogu da kupuju kwige i stvaraju li~nu biblioteku, u kojoj stru~ne kwige postaju brojnije. Javna biblioteka ne zadovoqava wihove potrebe jer kasni sa ponudom aktuelnih kwiga i nekwi`nih medija, ne mogu da se uklapaju u radno vreme i rokove pozajmica, nerado uzimaju pohabane kwige. Skra}uje se slobodno vreme, imaju vi{e profesionalnih, porodi~nih i javnih obaveza. Vi{e se vremena tro{i na obezbe|ivawe egzistencije i aktuelnih informacija, slobodno vreme se posve}uje zabavi i rekreaciji, televiziji, internetu i 174


Vek biblioteke u Prijepoqu

zemqoradnik u biblioteci 175


Vek biblioteke u Prijepoqu

{tampi. Ipak, nije lako objasniti za{to ~lanovi biblioteke od pred{kolskih do studentskih dana, kad zavr{e {kolovawe nestanu iz biblioteke. Blago se pomeraju i ~itala~ki ukusi, od {kolske lektire i kwiga za „opu{tawe”, ka popularnoj nauci i bestselerima. Me|u najmawe ~itanim su dela nobelovaca. Postoji odbojnost prema poeziji, a ona se puno {tampa i dobija. Zbirku pesama ili dramu uzme samo onaj kome ba{ treba. Biblioteke bi mogle bez wih. ^itateqke ~e{}e dolaze u Biblioteku, vi{e ~itaju, naro~ito popularnu i tzv. „`ensku” literaturu, „ne{to lako, za odmor”. One ~ine izme|u 64 i 74 % ~lanstva. Uo~qiva je tendencija smawivawa broja ~lanova u svim odeqewima. Najvi{e ~lanova upisanih u jednoj godini bilo je 1989. (3.876) i 1986. (3.789), najmawe u posledwoj godini, samo 758*248 Najuspe{niji period je 1982-1989. godine sa prose~no 2.343 ~lana godi{we, u znatno nepovoqnijim uslovima. Deo ~lanova preuzeo je infobus, zato {to je bio atraktivan, pozajmqivawe kwiga i nekwi`nih medija besplatno, dolazi do mesta stanovawa korisnika. Javqaju se neobja{wive oscilacije po godinama. Na primer, 1989. godine je upisano 3.876 ~lanova, a slede}e 2.102, 1995. godine pozajmqeno je u odeqewu za odrasle 32.289 kwiga, slede}e samo 19.069, kada se ni{ta bitno nije mewalo. Na pitawa za{to nisu ~lanovi, ponavqaju se ista opravdawa: nemam vremena, imam svojih kwiga, imam va`nija posla, ~lanarina skupa.*249 Na relaciji biblioteka - korisnik ni bibliotekari nisu bezgre{ni. Ne trude se svi, ili nisu osposobqeni, da se stavqaju u *248. U odeqewu za odrasle najvi{e je ~lanova upisano 1986. (1430) i 1985. godine (1285); u de~jem 1989 (1653) i 1988. godine (1440); u Brodarevu 1989. (817) i 1986. godine (776); na Kolovratu 1989. godine (245). *249. Prigovor na ~lanarinu nije ubedqiv. Bibliotekari su svedoci koliko imu}niji prave kombinacija da uzimaju kwige bez ~lanarine, koja iznosi od 100 do 300 dinara.

176


Vek biblioteke u Prijepoqu

slu`bu korisnika i gra|ana kao potencijalnih korisnika.*250 Prostor i materijalne mogu}nosti onemogu}avaju potpuno prilago|avawe savremenim potrebama i senzibilitetu korisnika. ^itaoci malo mogu da uti~u na rad biblioteke i bibliotekara, da wihov rad prilago|avaju sebi. Naj~e{}e su u situaciji: uzmi ili ostavi. Neprivla~an ambijent u Biblioteci nije budio `equ da se u wu. Fondovi su naj~e{}e bili sme{teni u neodgovaraju}im i tesnim prostorijama, bez ~itaonice, stola i stolice, gde bi se mogla prelistati kwiga i periodika, po potrebi ne{to zapisati. Korisnici se te{ko snalaze u fondu, ne mogu nabrzinu da se odlu~e koju kwigu da uzmu, bibliotekari nisu osposobqeni da pru`e savet, a ne vole ni da im se vr{qa po fondu i kvari red. Elektronska ~itaonica jo{ ne funkcioni{e. Postoje i suprotni primeri, da se izme|u bibliotekara i dugogodi{wih ~lanova uspostavqa ~esto skoro familijarna veza i dobro razumevawe. Neki od ~lanova su pravi prijateqi biblioteke, poznaju fond, sugeri{u {ta da se nabavi, poma`u kad treba. Kad bibliotekar pridobije poverewe korisnika i stekne autoritet znalca svog posla, uti~e na formirawe wihovog ukusa i odnosa prema kwizi. ^lanovi znaju uzvratiti zahvalno{}u za preporu~enu dobru kwigu i ulo`eni trud u nala`ewu literature iz oblasti posebnog interesovawa ili za izradu {kolskih i stru~nih radova. Biblioteka s ponosom mo`e da istakne kako je u woj vi{e wenih korisnika steklo temeq nau~nog i intelektualnog uzleta. Vidqiva je razlika izme|u li~nosti koje su pro{le kroz biblioteke i onih koji su ih zaobi{li. Devedesetih godina Prijepoqe je bilo puno izbeglica, nekima od wih Biblioteka je bila duhovno uto~i{te. Da bi se pro{irio krug korisnika i podsticalo ~itawe, od 1981. godine poku{avalo se sa kolektivnim u~lawavawem. Sklapani su ugovori o saradwi sa fabrikama „Iris”, „Limka”, Tekstilni kombinat, „Jasen” (Brodarevo), zatim sa Medicinskim centrom, Zajednicom zapo{qavawa (za nezaposlene), Skup{tinom op{ti*250. Po jednom istra`ivawu u Americi ve}ina bibliotekara su prvoro|ena deca. Bibliotekar je na posledwem mestu po`eqnog zanimawa. Svega 7% ispitanika bi `elelo da bude bibliotekar!

177


Vek biblioteke u Prijepoqu

ne, Gimnazijom, Jugobankom, Muzejom, ali ni sa jednom ustanovom ili fabrikom nema kontunuiteta. Nije dalo o~ekivane rezultate: neznatno je pove}avan broj korisnika, a iznos ~lanarine nije pokrivao tro{kove i omogu}avao nabavqawe vi{e kwiga. Sastav ~lanstva nije kakav se o~ekuje, a nije se znatnije popravio od konstatovane izme|u dva rata u listu Sanxak: malo je visokoobrazovanih ~italaca iz kulture i obrazovawa.*251 To uti~e na podizawe ~itala~ke populacije, kojoj su kwige „debele”, „te{ke” i „zamorne”. ^lanovi Biblioteke 1995-2004:

Deca pred{k. uzrasta 216 U~en. osn. {kola 5.882 U~en. sred. {kola 2.850 Studenti 748 Radnici 394 Slu`benici, dr. delatn. 1.976 Poqoprivrednici 19 Ostali(penz, nezap, izbegl.) 1.299 Ukupno 13.492

%

Op{te odeqewe

1,60 43,60 21,12 5,54 2,92 14,64 0,14 9,63 100

2731 703 376 1.843 12 1.120 6.761

U 2004. godini info bus je imao 1.690 ~lanova. Najbrojniji su u~enici osnovne {kole (1.039 ili 60,8%), sredwo{kolci (182, 10,65 %), deca pred{kolskog uzrasta (74, 4,33%), i ostalih 395 (23,11%). @enska populacija ~ini 64,7% korisnika. Struktura ~italaca otkriva i ne{to {to osvetqava dru{tveni status biblioteke. Kad se u mawem gradu pogleda ko su ~lanovi, ili jo{ preciznije ko nije, mogu se izvu}i va`ni zakqu~ci. Po{to je u *251. U op{tini je 1980. godine bilo 647 lica zaposlenih u obrazovawu i kulturi, od ~ega sa visokom {kolskom spremom 105, sa vi{om 269. Od 9..516 zaposlenih u op{tini, 288 je imalo visoko obrazovawe, 509 vi{e, 85 sredwe. Radilo je 112 profesora, od toga 17 sh jezika i 37 nastavnika sh jezika. Podatak je va`an za pore|ewe sa brojem i strukturom ~lanstva.

178


Vek biblioteke u Prijepoqu

wima najvi{e |aka, studenata i penzionera, naj~itanije su kwige za decu, {kolska lektira i popularna literatura. Druga~iji sastav ~lanstva, ~inio bi biblioteku druga~ijom.*252 Da su samo ~lanovi uprava, saveta i upravnih odbora biblioteka bili ~lanovi, biblioteke bi druga~ije izgledale. Da su boqe biblioteke, bilo bi vi{e ~italaca i raznovrsnijih zahteva. Boqe bibliotekarke i bibliotekari uticali bi na rad biblioteke i pona{awe korisnika. Koliko se u biblioteke ula`e, pribli`no toliko i daju. * * * Zapisi po kwigama i posvete mogu biti i zanimqiva svedo~anstva. Takva su dva zapisa narodnog heroja Milosava Stikovi}a (1914-1943) na stranicama „@ivota i prikqu~enija” Dositeja Obradovi}a: „Pro~itao Milosav Stikovi} IV raz”, a na drugoj i nespretno sro~eno:

Ovaj neve{ti zapis, danas se ~ita i kao dirqivo zave{tawe. *252. Na primer, retko ko od uglednih javnih li~nosti, uticajnih i imu}nih, zaviri u biblioteku. Kad se uporedi sastav ~lanova upravnog odbora sa delegiranim u drugim javnim preduze}ima, na prvi pogled se uo~i {ta je vi{e na ceni. Retko se delegiraju uticajne i kvalifikovane li~nosti, naklowene kwizi i kulturi.

179


Vek biblioteke u Prijepoqu

Listawe po starim kwigama otkrilo bi jo{ zanimqivih detaqa, pored prosta~kih. Danas ~itaoci mawe pi{u po kwigama, ne vide to vi{e kao na~in ostavqawa â&#x20AC;&#x17E;ve~ne uspomeneâ&#x20AC;?.

180


Vek biblioteke u Prijepoqu

Kadar Prostor, funkcionalna oprema, ure|enost, fondovi, korisnici i bibliotekari su jedna povezana celina. Veli~ina biblioteke, wen karakter, opremqenost i uticaj u sredini zavisi i od kadra. Mati~na biblioteka je imala stalno relativno dobar kadar. Danas u woj rade tri bibliotekara, od kojih su dva vi{a, dva vi{a kwi`ni~ara i tri kwi`ni~ara, svi sa polo`enim stru~nim ispitom. Upravnik (direktor) kao organizator rada i reprezent najvi{e uti~e na nivo i ugled biblioteke. Od 1955. do 1975. godine vr{ilac du`nosti upravnika bila je Ru`a Puri}, posle, do 1980. godine, Hajrija Duran. Povodom Me|unarodne godine kwige, Savet za prosvetu, kulturu i fizi~ku kulturu SO Prijepoqe je na sednici 30. juna 1972. godine doneo Preporuku o unapre|ewu bibliotekarstva. Tra`eno je da Mati~na biblioteka {to pre postavi upravnika, da â&#x20AC;&#x17E;objedini rad svih mesnih biblioteka na taj na~in {to }e one weni ogranci postati, odnosno wene radne jedinice koje }e snabdevati sa kwigama i ustrojiti sve potrebne evidencije kwiga i inventaraâ&#x20AC;?, da se u akciju ukqu~e sve {kole i {to vi{e

181


Vek biblioteke u Prijepoqu

nastavnika i sprovede postignuti dogovor â&#x20AC;&#x17E;o privremenom obezbe|ewu prostorija za Mati~nu biblioteku u novoj stambenoj zgradi kod Bioskopa... i stvore uslovi za wen normalan rad, do izgradwe Doma kultureâ&#x20AC;?.*253 Iste godine Savet Biblioteke je raspisao name{ten konkurs za upravnika, da bi izabrao kandidata koji nije ispuwavao uslove. Nakon poni{tenog izbora, Savet je 22. februara 1973. godine, na drugom konkursu, za upravnika izabrao Sretka Novakovi}a, direktora Osnovne {kole u Seqa{nici, ali ni ta kadrovska kombinacija nije uspela. On nije po~eo raditi. Pro}i }e puno godina od predloga, 16. oktobra 1963. godine, da se raspi{e konkurs za upravnika, do izbora septembra 1980. godine. Do sada su direktori (upravnici) Biblioteke bili: Vujica Bojovi}, od 21. oktobra 1980. do 14. maja 1989. godine; Hadija Xigal Krije{torac, od 15. maja 1989. do 31. jula 2002. godine; Vehbija Trn~i}, od 1. avgusta 2002. do iznenadne smrti 28. oktobra 2003; Sretko Radulovi}, od 24. jula 2004. godine. Svi su oni doprineli usponu Biblioteke i oboga}ivawu sadr`aja wenog rada. Pored zaposlenih, na rad i ugled Biblioteke uti~e naklonost lokalnih prvaka i predstavnika lokalne zajednice u upravnom odboru. Predsednici upravnog odbora, odnosno saveta Biblioteke bili su : @arko Mihajlovi}, Rustem (Hrustem) Radon~i}, Mihailo Rmandi}, Ibro Ba{ovi}, Vlade Novakovi}, Ahmo [ehovi} (dva puta), Radoslav ^abarkapa, Mile Pleskowi}, Pero Bojovi}, Munir Podbi}anin, Sla|ana Markovi}.

*253. Skup{tina op{tine Prijepoqe, br. 02-06-54/72, 12. jula 1972.

182


Vek biblioteke u Prijepoqu

BIBLIOTEKA - KULTURNO SREDI[TE Nije fraza kad se ka`e da je u kwigama znawe i iskustvo sveta, duhovni `ivot ~ove~anstva. U malim mestima biblioteke su naj~e{}e prva i jedina kulturna institucija, preko wenih kwiga se ulazi u svet nauke i drugih umetnosti. Nije za potcewivawe ni wihova zabavna funkcija, od slikovnica, stripova, qubavnih romana i krimi}a, do kwiga koje se slu{aju i gledaju. Kori{}ewe kwiga iz Biblioteke, dru`ewe sa kwigama, stvara jedno veliko bratstvo ~italaca i prijateqa Biblioteke. Qude spajaju i kwige koje su pro~itali. Biblioteka je istaknuto obrazovno i kulturno sredi{te grada. U delatnosti prijepoqske Biblioteke nailazimo na raznovrsne kulturne, obrazovne i informativne programe - predavawa, izlo`be, kwi`evne ve~eri, konkurse, takmi~ewa, nau~ne i stru~ne programe. Mati~na biblioteka â&#x20AC;&#x17E;Vuk Karaxi}â&#x20AC;? imala je raznovrsne sadr`aje rada i u vrlo ograni~enim uslovima. Sada mo`e vi{e da ~ini na svom popularisawu i predstavqawu u medijima, gra|anima da nudi usmene i pisane informacije - obave{tewa, kataloge, izlo`be, internet prezentaciju, da organizuje kwi`evne manifestacije, kwi`evne konkurse, promocije kwiga, tribine i razgovore, pro`ete i drugim umetni~kim sadr`ajima (muzika, gluma, video projekcije), op{tinsku smotru recitatora, izbor naj~itanijih kwiga, nagra|ivawe vernih i aktivnih ~italaca, sekciju mladih bibliotekara i op{tinski aktiv bibliote~kih radnika. U isto vreme svojim ~lanovima i korisnicima nudi boqi komfor, elektronsko pretra`ivawe, kopirawe dokumenata, pomo} i savete. Zahvaquju}i lokalnom listu Polimqe javnost je redovno upoznavana sa radom Mati~ne biblioteke, wenim uspesima i te{ko}ama. Nije pro{ao mesec bez objavqene vesti ili komentara o bibliote~koj delatnosti. Naro~ito je info bus bio predmet interesovawa novina i televizije. U listu sara|uju i bibliotekari. Radi popularisawa kwige i ~itawa Mati~na biblioteka je {kolske 1986/1987. godine, u saradwi sa Kulturno-prosvetnom 183


Vek biblioteke u Prijepoqu

zajednicom Srbije, osnovnim i sredwim {kolama, organizovala takmi~ewe za ~itala~ke zna~ke po imenima pisaca: Jovan Jovanovi} Zmaj, Branko Radi~evi}, Janko Veselinovi}, Stevan Sremac, Jovan Sterija Popovi}, Bora Stankovi}, i „Dva veka Vuka”. Uslove za dobijawe neke od zna~aka KPZ Srbije i Diplome Mati~ne biblioteke, prema uzrastu, ispunilo je 129 u~enika. Najuspe{niji su bili u~enici osnovne {kole iz Ratajske, koji su osvojili 40 zna~aka. Povodom stogodi{wice ro|ewa zaboravqenog zavi~ajnog pisca Vladislava Veselinovi}a Tmu{e (1888-1954), Biblioteka je organizovala mali nau~ni skup o wegovom delu, na kome su u~estvovali dr Josip Le{i}, dr Voja Maksimovi}, mr Gordana Muzaferija, mr Qiqana Qu{tanovi} i Jovan Qu{tanovi}.*254 Ve} od pedesetih godina Biblioteka je raspisivala literarne konkurse. U po~etku su to bili konkursi za u~enike sa zadatim temama, kasnije slobodni, za sve literarne oblike i sve uzraste. Moglo bi se re}i da su na tim konkursima u~estvovali, sa podru~ja op{tine, svi koji su ose}ali sklonost za literarno izra`avawe, svi budu}i pesnici, novinari i profesori kwi`evnosti. Od 1995. raspisuje otvoren konkurs za neobjavqeni esej, jedinstven u Srbiji. Mada na konkurs sti`e malo radova, on opravdava postojawe jer sti`u dobri radovi. „Ova nagrada za esej je neka vrsta ~uvara esejisti~kog diskursa, za koji se mo`e re}i da je jedan od vode}ih u savremenom nau~nom govoru”, izjavila je Jelena Pani}, dobitnica nagrade za 2004. godinu. Do sada su nagrade dobili Nevena Vito{evi}, Dejan Vuki}evi}, Helena Papuga, Mirjana Novakovi}, Medisa Kolakovi}, Neboj{a Jovanovi}, Vladislav \or|evi}, Nata{a Karanfilovi}, Branislava Vasi} i Jelena Kati}. Po pravilu najvi{e pomenutih programa de{ava se u oktobru, mesecu kwige i Sajma kwiga u Beogradu. U Biblioteci postoji stalan izlog novih kwiga ili predloga za ~itawe, pra}en prikazima u {tampi, fotografijama i podacima. Prire|ivane su tematske izlo`be, zavi~ajnog fonda ili posve}enih li~nostima i jubilejima. Nekoliko reprezentativnih izlo`bi preuzimano je od Na*254. Vidi: Izraz ( Sarajevo), 11-12, 1988, 895-919.

184


Vek biblioteke u Prijepoqu

rodne biblioteke Srbije (150 godina Narodne biblioteke Srbije, Dva veka Vuka, Rastko Petrovi}, Milo{ Crwanski, Zmaj). Kwi`evni susreti Slovo sa Lima odr`avaju se trideset i osam godina, u organizaciji Me|urepubli~ke zajednice za KPD sa sjedi{tem u Pqevqima. Biblioteka je od 1994. godine prvi nosilac manifestacije. Susreti imaju profilisan sadr`aj: kazivawe poslanice „Slovo sa Lima”, uru~ivawe nagrade za najboqi esej na konkursu Biblioteke, pesni~ko ve~e, a sutradan okrugli sto posve}en jednom piscu ili nekoj kwi`evnoj temi, po pravilu vezanoj za Polimqe.*255 Izlagawa na okruglom stolu objavquju se u narednom broju ~asopisa Mostovi. Od Prijepoqaca Poslanicu su govorili akademik Petar Vlahovi}, dr Dragan Kokovi}, dr Aleksa Zejak i mr Jovan Qu{tanovi}. Slovo je zna~ajno doprinelo afirmaciji Biblioteke. U wegovoj organizaciji i radu velikog udela imaju dr Qiqana Pe{ikan-Qu{tanovi} i mr Jovan Qu{tanovi}. Mati~na biblioteka je i organizator op{tinske smotre recitatora. Takmi~ewa recitatora doprinose podizawu govorne kulture, ~itawu i ose}awu poezije, afirmaciji mladih qudi koji za kazivawe poezije imaju dara i sklonosti. U svakoj generaciji neko od wih postigne uspeh na regionalnoj ili republi~koj smotri (Indira Haxagi}, Tatjana Kqajevi}, Vladan Divac, Denisa ^olovi}, Edita Kapixi}). Zna~aj takmi~ewa treba videti i u ~iwenici da se poezija skoro i ne ~ita, ako nije u obaveznoj {kolskoj lektiri.

Pisci u Biblioteci Neke aktuelne kwige promovisane su u na{oj Biblioteci, uz prisustvo pisca i kriti~ara, na primer, „Zebwa na rasklapawe” V. ^olanovi}a, „Testament” V. Stevanovi}a, „Prijateqi” S. Seleni}a, „Mamac” D. Albaharija, „ Legenda o Luni Levi” G. Kui}, „Ukop oca” M. Markova, „Mileva Ajn{tajn” V. Ogwenovi}, „Sitni~arnica kod Sre}ne ruke” G. Petrovi}a, „Vjerujem” I. Komarice, „Papirus u teatru senki” P. V. Arbutine i vi{e pisaca za decu. *255. B.[}epanovi}, M. Lali}, ]. Sijari}, H. Ba{i}, ^. Vukovi}, M. Kraq, Vojo Teri}, Narodna kwi`evnost, Stvarala{tvo za decu i druge teme. Posledwi (2004) je bio posve}en kwizi i savremenim medijima.

185


Vek biblioteke u Prijepoqu Zahvaquju}i Me|urepubli~koj zajednici, Domu revolucije i Biblioteci, predstavqali su se istaknuti pisci: Branislav Petrovi}, Aleksandar Sekuli}, Miodrag Bulatovi}, Mira Ale~kovi}, Dobrica Eri}, Bla`e Koneski, Qubivoje R{umovi}, Dragomir Brajkovi}, Rale Damjanovi}, Radosav Petkovi}, Rajko Petrov Nogo, Grozdana Oluji}, Radomir Andri}, Novak Kilibarda, ]amil Sijari}, Aleksandar Ti{ma, Milorad Pavi}, Milisav Savi}, ^edo Vukovi}, Goran Babi}, Antonije Isakovi}, @arko \urovi}, Tawa Kragujevi}, Darinka Jevri}, Zoran Bognar, Svetislav Basara, Vuk Cerovi}, Milo Kraq, Predrag Markovi}, Pavle Popovi}, Blagoje Bakovi}, Dragan Jovanovi} Danilov, Ismet Rebrowa, Husein Ba{i}, Dragan Kolunxija, Mo{a Odalovi}, Gradimir Stojkovi}, Dragomir ]ulafi}, @arko Trebje{anin, \uro [u{wi}. Ve}ina wih su u~estvovali na kwi`evnim programima „Slovo sa Lima” ili kao gosti na smotrama recitatora.

Gostovalo je i nekoliko stranih pisaca - Piter Rasel, @an Lo`ije, Niki Ladaki Filipu i dugi. Biblioteka je dovodila u svoje programe i zavi~ajne pisce i mlade talente - Stevana Sredojevi}a Polimskog, Voja Teri}a, Qubomira Matovi}a, Mumina Ku~evi}a, Bo`idara Zejaka, Gorana Lazovi}a, Samira Sadikovi}a, Dragoslava Babi}a, Velibora Jovanovi}a, Jelenu Rvovi}, Isa Porovi}a. Od najmla|ih pisaca iz Prijepoqa kwige su objavili Edita Dautovi}, Milica Novovi}, Rade Babi} i Milena Radulovi}, obe}avaju Belma Veqagi} i Helena Nestorovi} Jo{ je `ivo stvarawe poezije u narodnom i desetera~kom duhu. Najzna~ajniji raniji predstavnici su Milija Glu{~evi}, Milosav Puzovi} i Murat Sadikovi}, sada stvaraju Milutin Vukovi} i Milan [ebek. Pri Biblioteci je 1981. godine formiran Kwi`evni klub, koji je, sa Kwi`evnom omladinom Prijepoqa, okupqao kwi`evne stvaraoce i bio doma}in i saorganizator kwi`evnih ve~eri, kwi`evnih konkursa, pesni~Faksimil pe~ata kih manifestacija „Pesni~ka {takwi`evnog kluba feta”, „Na pola puta”, „Zavi~ajni susreti”, „Pesni~ka re~ prugom Beograd-Bar”. Nekoliko puta nastupali su ~lanovi u preduze}ima, {kolama, zatim u Priboju i Kosovskoj Mitrovici. 186


Vek biblioteke u Prijepoqu

Autografi pisaca, posvete i fotografije sa kwi`evnih ve~eri

Klub je 1982. godine na ge{tetneru umno`io svesku stihova svojih ~lanova pod naslovom â&#x20AC;&#x17E;Zajedno 82â&#x20AC;?. Potom je sa Kwi`evnom omladinom Prijepoqa pokrenuo kwi`evni list Srijete`i, zami{qen kao tromese~na revija za kwi`evnost i umetnost. [tampan je samo jedan broj marta 1987. godine, na 18 stranica formata 35,5 h 12,5 cm. Iako glasilo prijepoqskih kwi`evnih stvaralaca, u wemu se pojavio intervju sa D. Albaharijem i prevod pesme Maksa [varca. 187


Vek biblioteke u Prijepoqu

^asopis za kwi`evnost i umetnost I M E (1989, urednik @elidrag Nik~evi}) je bio ambiciozniji projekat. U pravoj maloj antologiji kratke proze i poezije na{li su se istaknuti mladi pisci iz Jugoslavije: Svetislav Basara, Mihajlo Panti}, Nemawa Mitrovi}, \or|e Pisarev, Sava Damjanov, Vladimir Pi{talo, Milovan Mar~eti}, Vasa Pavkovi}, Dejan Simonovi}, Milan Orli}, Branko Male{, Hrvoje Pejakovi}, Branko ^egec, Delimir Re{icki, Kre{imir Bagi}, Kre{imir Mi}anovi}, Ivan Negri{torac, Zoran \eri}, Miqurko Vukadinovi}, Dragan Grbi}, Rajko Luka~, @ivko Nikoli}, Bojan Bo{kovi}. Najve}i deo posla nosio je Samir Sadikovi}, predsednik Kwi`evne omladine. Imao je veze po celoj tada{woj kwi`evnoj Jugoslaviji. Na`alost, iza{ao je samo jedan broj. Izdavawe ~asopisa prevazilazilo je mogu}nosti Biblioteke i razumevawe sredine. Biblioteka nije uspela razviti izdava~ku delatnost, mada je registrovana kao izdava~ i imala planove. Formalno je potpisana kao izdava~ kwi`ice aforizama â&#x20AC;&#x17E;Zavr{ni ra~unâ&#x20AC;? profesora Qubomira [uqagi}a.

Faksimili korica lista Srijete`i i ~asopisa Ime 188


Vek biblioteke u Prijepoqu

Uspesi i priznawa Me|u radnicima nije prestajao bibliotekarski idealizam i upornost da se i u lo{im uslovima postignu boqi rezultati. Uspe{an rad Mati~ne biblioteke potvr|en je i priznawima koje su ona i weni radnici dobijali. 1984. godine progla{ena je za najboqu biblioteku na podru~ju Me|urepubli~ke zajednice i izabrana za sredi{te bibliote~ke delatnosti na wenom podru~ju, iako nije imala najboqe uslove za rad. Biblioteka je dobitnik najve}eg priznawa u oblasti bibliotekarstva, nagrade Milorad Pani} SUREP za 2001. godinu, koju dodequje Zajednica biblioteka Srbije. „Nagrada se dodequje za postignute rezultate u razvoju bibliote~ke delatnosti i unapre|ivawu bibliotekarstva u Srbiji”, pi{e na tekstu diplome.

Pripala joj je i Nagrada „Oslobo|ewe Prijepoqa” 1990. godine „za doprinos razvoju bibliote~ke delatnosti i kulture uop{te i afirmaciji kwige i ~itala{tva u op{tini Prijepoqe”. Po~etkom 2003. godine dobila je mobilni informacioni i komunikacioni sistem, info bus, prvi i jedini u Srbiji. 189


Vek biblioteke u Prijepoqu

I radnici su pojedina~no dobijali stru~na i dru{tvena priznawa. Koliko god bila skromna, bibliote~ka delatnost u Prijepoqu je predwa~ila u odnosu na okolne op{tine i gradove. Danas je Mati~na biblioteka „Vuk Karaxi}”, po fondovima, opremqenosti, broju i strukturi zaposlenih, kvalitetu rada sredwe razvijena biblioteka, najve}a na prostoru izme}u Sarajeva i Kraqeva, Podgorice i U`ica.

Biblioteka na po~etku XXI veka Pronicqivo glasawe po~iwe u va{oj biblioteci. Geslo Ameri~kog udru`ewa biblioteka Klasi~na biblioteka postaje pro{lost. Promenili su se zahtevi korisnika ( termin ~italac zamewen je sa korisnik!), na~ini u~ewa i informisawa. Kwiga dobija nove oblike, zahvaquju}i novim tehnologijama na druga~iji na~in se ~ita i prenosi, ali }e, makar delom, ostati „stara dobra kwiga”. Kwiga je jo{ uvek osnovni izvor saznavawa, ali ne{tampani i nekwi`ni mediji sve se vi{e koriste jer je svet postao multimedijalan. Virtuelna i digitalna biblioteka postaju stvarnost. Mo`da za sto godina biblioteke budu bez zidova, a ovakve ostanu samo muzeji kwige. Biblioteka se mora prilago|avati svetu koji se brzo mewa. Znawa i tehnolo{ke informacije ve} danas su resurs va`niji od kapitala i sirovina. Savremena biblioteka nema za ciq samo veliku prostoriju punu kwiga, novina i ~asopisa. Pored nabavke, obrade, ~uvawa i pozajmqivawa kwiga korisnicima, ima i drugih va`nih sadr`aja rada. Mora}e odgovoriti rastu}em interesu za uslugama informacionih i elektronskih servisa i prakti~nih priru~nika, umesto tradicionalnog ~itawa (i tradicionalnih bibliotekara). On line i off line pretra`ivawe i kori{}ewe informacija postaju standard. Mawe }e se vremena tro{iti na manuelni rad i ru~no pisawe. Lokalna bibliote~ko-informativna slu`ba izuzetno je va`na, naro~ito u nerazvijenoj sredini, kao {to je na{a. Osnovno je pitawe: kako svim potencijalnim korisnicima pribli`iti kwigu (i druge nosioce informacije) i kako wih pribli`iti kwizi. 190


Vek biblioteke u Prijepoqu

Sa promenama zahteva i tehnologija, mewa}e se na~in finansirawa, time i vrednovawa rada. Pravila savremenog menaxmenta i marketinga ulaze i u lokalne javne biblioteke. Potrebna je naklonost javnosti, ali mo}ni donosioci odluka i finansijeri postaju va`niji. Kako }e se daqe razvijati, zavisi}e od potreba i mogu}nosti sredine, od okru`ewa, nacionalne strategije razvoja bibliote~kog sistema i svetskog trenda u ovoj oblasti. Po ostvarenosti uslova za narodne, mati~ne op{tinske biblioteke, Mati~na biblioteka „Vuk Karaxi}” stoji boqe nego ranije. Nikad nije vi{e ulagano nego za ovih te{kih godina na po~etku veka. Pro{irila se, modernizovala, nabavqa raznovrsnu literaturu i druge nosa~e informacija, koristi deset ra~unara, vi{e od polovine fonda je uneta u ra~unarsku memoriju (Biblio program) i mo`e se pretra`ivati. Osposobqena je da se predstavqa u svojoj sredini i na internetu, da razmewuje informacije, organizuje kwi`evne, kulturne i nau~ne programe, kao {to su kwi`evne ve~eri, promocije kwiga, tribine, okrugli stolovi. Mo`e da obu~ava korisnike i upu{ta se u kreativnije poslove kao {to su istra`ivawe i objavqivawe tih rezultata u obliku kataloga, bibliografija i monografija, da ostvaruje sistemati~nu izdava~ku delatnost. Sude}i po dosada{wem iskustvu, najte`e }e se u bibliotekama obezbe|ivati kreativan kadar. Relativno veliki broj zaposlenih (11) mo`e i vi{e uraditi. Raspolo`ivi prostor nije funkcionalan i dovoqan, ali }e predvi|ena rekonstrukcija i oplemewivawe omogu}iti boqu organizaciju rada, vi{e komfora zaposlenim i korisnicima, naro~ito deci. ^itaonice se i daqe moraju improvizovati. Ukqu~ivawe u sistem COBISS ostaje i obaveza i nepoznanica.

Polimqe „Biblioteka u danima rata” 191


Vek biblioteke u Prijepoqu

KORISNICI O BIBLIOTECI Qude povezuju i kwige koje su pro~itali i biblioteka u kojoj su ih pozajmqivali. Biblioteka `eli da zna {ta posetioci i korisnici misle o woj. Pored razgovora i anketa, kwiga utisaka sadr`i ne{to od istine o Biblioteci i radnicima u woj. Tri sveske utisaka u~enici su pretvorili u svojevrstan spomenar, sa puno engleskih fraza i savremenog `argona, citata iz kwiga i pesama. (Nepotpisana ~itateqka je 17. 11. 1999. godine zapisala samo: Gladna sam). [teta {to i stariji nemaju potrebu da zapi{u svoje utiske i predloge. Doslovno smo prepisali nekoliko zapisa.

* * * Biblioteka â&#x20AC;&#x17E;Vuk Karaxi}â&#x20AC;? je moj drugi dom. Moji najboqi prijateqi su u woj. Weni ~lanovi su moji drugi roditeqi. Sve ih volim i po{tujem. K w i g a j e n a j b o q i d r u g !! Od vernog ~lana Emine

* * * 13.09. 1999. ponedeqak Stvarno smo zaslu`ile petice iz istorije. Skoro svaki dan smo ovde. Sloba, Vawa III-4

* * *

Kada ste tu`ni i ne znate gde bi ste, do|ite u biblioteku jer u woj uvek ima mesta za jo{ jednog! Toplo uto~i{te i mir vas uvek u woj o~ekuje 23.09. 2002. (ne~itak potpis)

* * *

21.03.2003.g. Draga biblioteko, Sve je stvarno cool ali imamo i jednu zamerku. Molimo vas da radite i subotom! Nemawa Kuburovi} i Haris Zuli}

* * *

11.12. 2003. DOBRI STE, COOL ! DOBILI SMO JA I KORA] NA KLADIONICI 1000 DINARA. A KAD DOBIJEMO NE[TO VI[E POMO]I ]EMO VAM. JE L VA@I. AJ POZDRAV !!! SAA IV-2 N i Z KORA]

* * * 192


Vek biblioteke u Prijepoqu

* * * 20.9. 2002. god. Biblioteka je cool, ali bi trebalo da ima jo{ vi{e tinejxerskih i i avanturisti~kih kwiga. Sara Vidi} V-2

* * * 12.9. 2002. god. Naj sre|enije i najmirnije mesto u gradu. Da nije upravo vas, ovaj grad ne bi bio to {to ve} jeste. Ra~unajte na nas Tijana [. I-1 Marija J. I-3

* * * Izbeglica iz Karlovca Hrvatska Zahvaqujem se Skup{tini op{tine i Biblioteci na humanosti nepla}awa bezplatnog slobodnog ~lanstva kori{}ewe biblioteke usluga iznajm193


Vek biblioteke u Prijepoqu qivawa kwiga Zahvaqujem se mnogo osobqu Biblioteke na visokom stepenu susretqivosti i qubazno{}u usluga Sve najboqe i najlep{e osobqu Biblioteke Bez ikakve primedbe uz najvi{i ocenu dobra za wihov rad izbeglica sa potpisom. Biblioteka 12. 05. 1999 Krasuqa Milo{

* * *

Faksimil posvete pisca Mo{a Odalovi}a 194


Vek biblioteke u Prijepoqu

* * * 102. pri~a Postao sam ~lan Biblioteke 1964. godine, kao u~enik ~etvrtog razreda osnovne {kole, kad je bila u dana{wem [ah klubu. Taj dan pamtim dobro: odneo sam 150 dinara i dobio ~lansku kartu broj 232. Tetka Ru`a mi je dala „ Grimove Bajke” i Tolstojev „Zlatni kqu~i}”. Od tada nisam prestajao biti ~lan. Znao sam satima prebirati po policama dok ne na|em neku zanimqivu kwigu. I danas najvi{e volim u}i me|u police, da sam tra`im kwigu za svoju du{u. Jedne godine ( 1981) nagra|en sam kao stalni i revnosni ~italac, predstavnik radni~ke klase, kwigom „101 pri~a” M. Kapora. Se}am se tog dana i po tome {to smo na sve~anosti bili mokri od velikog pquska i po incidentu koji sam izazvao. Voditeq programa me pitao za{to radnici ne ~itaju vi{e i postoji li u fabrici biblioteka. Pri~ao sam o razlozima, pomenuo stru~nu biblioteku, ali bogami i dela Edvarda Kardeqa i drugih politi~ara o samoupravqawu i partijskim kongresima, koje slu`e kao ukras. Tro{e se pare, a niko ih ne otvara, samo skupqaju pra{inu ... Nastade tajac. Svi se okrenu{e prema meni, voditequ nelagodno. Onda mi on upade u re~ da zaba{uri {to rekoh, neki od prisutnih se raspri~a{e o va`nosti biblioteka i problemima na{e Biblioteke. Posle sve~anosti nije me ohladila ni ki{a koja je pre{la u susne`icu. Bilo mi je krivo {to su me prekinuli. Ni do danas to nisam zaboravio. Zadovoqewe sam dobio mnogo godina kasnije kad sam na otpadu video te skupo pla}ane kwige za politi~ko uzdizawe radni~ke klase. Zadovoqan sam na{om bibliotekom i bibliotekarima. Nije mi se ispunila `eqa da Biblioteka nabavi „Pomorsku eciklopediju” i „Tri hiqade godina pomorskih ratova”. Kwizi koju sam dobio za nagradu, dodajem ovu moju pri~u. Veselin Dulovi}

* * * Biblioholi~ar Prvo sam u{la u Gradsku ~itaonicu, pa tek posle nau~ila da ~itam. U neku ruku ta ^itaonica, pored frizerskog salona mojih roditeqa, na glavnoj ulici, na korzou, bila je moj vrti}. Da se ne bih dosa|ivala, u{etala sam jednog dana kod teta-Ru`e i tu - ostala. Teta-Hajra mi je ~itala bajke iz celog sveta. Pamtim te staklene vitrine, i sad znam gde su bile bajke sveta. Biblioteka je bila moja ku}ica za ma{tawe. Sve bibliotekare do`ivqavam kao prisne prijateqe. Od tada nisam prestala biti ~lan Biblioteke. Pubertet sam pre`ivqavala me|u kwigama, prili~no introvertno, i mislila sam da je najboqe da budem bibliotekarka i pro~itam sve kwige. Godinama sam, kao „ovisnik”, imala odre|eni dan u godini kad sam i{la u biblioteku. Bila sam, i ostala, biblioholi~ar. Moje zadovoqstvo je bilo u otkrivawu kwiga. Radije sam bila okrenuta le|ima svetu, a uvek licem prema kwigama u rafovima biblioiteke. 195


Vek biblioteke u Prijepoqu Potom sam po~ela sama kupovati kwige, one koje volim i koje sam po`elela da posedujem. Na wih sam tro{ila svoj studentski xeparac, kasnije i novinarske honorare, a ne retko i celu platu. Sa zadovoqstvom. U Biblioteci sam nau~ila da budem studiozna, da biram uporno i ~itam brzo i koncentrisano, da bih mogla {to pre da pro~itam ne{to drugo. Uvek sam `elela da mi neko predlo`i da napravim svoju listu omiqenih kwiga. Krenula bih od Ru`nog pa~eta do Malog princa, posle bi do{li Jesewin, Bukovski, Rade Drainac, Peki} i Sentimentalna istorija britanskog carstva. I Jerofejev, Moskva-Petu{ki. Ne bih mogla bez ^ehovqevih drama i pripovedaka, bez Harmsovih Slu~ajeva, Mahfuzovih Bednika ili Xubranovog Proroka. Bez pri~a E. A. Poa, Manove Smrti u Veneciji, Idiota Dostojevskog. Ali nikad ne bih mogla bez Oskara Vajlda i Slike Dorijana Greja. Bez toga ja ne bih bila ja. Indira Haxagi}

De~ije odeqewe 196


Vek biblioteke u Prijepoqu

Treba ih pomenuti Posle Drugog svetskog rata, me|u onima koji su prikupqali kwige, stvarali kwi`nice i ~itaoce, naj~e{}e nalazimo imena @arka Mihailovi}a, Branislave Bo`inovi}, Jelenka Cveji}a, Radmile Mini}, Vere Glu{ac, Krsta Lu~i}a, Velibora Quji}a, Murata ^i~i}a, Vlajka Pote`ice, Envera Musabegovi}a, Ahma [ehovi}a, Ismeta Agin~i}a, Wego{a Veseli~i}a, Sava Kr`avca, Tomislava Lazovi}a, Aj{e Kurtovi}, Qubice Mini}, Cane Varakli},^eda Nestorovi}a, Qubice Kla~ar, Novaka i Pante Bra{anac, Bo`a Bojovi}a, Quba Poli}a, Radoslava ^abarkape, Ibra Ba{ovi}a, Draga Puri}a i brojnih prosvetnih radnika i omladinskih aktivista. Enver Musabegovi} (1917-2003) Pred rat je u~estvovao u diletantskim predstavama „Gajreta”, posle rata aktivan u organizovawu kulturnog `ivota u gradu, kulturno-umetni~kih dru{tava, pa i prikupqawu kwiga i ~italaca. Bio je, 1948 -1950. godine predsednik uprave Gradske ~itaonice. Bo`idar Bo`o Bojovi} (1910 - 1989 ) U~iteq u vi{e sela, u Prijepoqu od 1946. godine. Predavao je matematiku, bio upraviteq Osnovne {kole, upravnik \a~kog internara, direktor [kole u~enika u privredi. Odselio se u Priboj 1962. godine. Prvih posleratnih godina aktivista i sekretar uprave Gradske ~itaonice. Ahmed Ahmo [ehovi} (1911-1993) Me|u qudima koji su posle Drugog svetskog rata doprineli {irewu mre`e seoskih biblioteka wemu pripada prvo mesto. Jo{ pre rata, kao mladi berberin, bio je aktivan u „Gajretu”, ~itala~kim grupama SKOJ-a i komunisti~koj akciji preuzimawa uprave u Gradskoj ~itaonici.*256 Pored va`nih funkcija u Op{tini i Partiji, stalno je bio u vodama kulture i amaterizma, predsednik Kulturno-prosvetne zajednice, dva puta predsednik saveta Biblioteke. On je predlo`io da Gradska narodna kwi`nica i ~itaonica dobije ime Vuka Karaxi}a. Mo`da najistrajniji prijateq Biblioteke. Skoro trideset godina je u~estvovao u radu Me|urepubli~ke zajednice. Ostao je upam}en po „Ahmovoj osmoj ofanzivi” 1968-1974, kada je otvorena 21 mesna biblioteka. Bio je suosniva~ Vukove zadu`bine, u spomen supruzi [a}iri. Dobio je 1970. godine Vukovu nagradu. Radi se}awa na rano preminulu k}er Pa{u, osnovao je 1991. godine pri Mati~noj biblioteci „Fond [a}ire i Pa{e [ehovi}”. Katastrofalna inflacija obezvredila je ideju i novac. Pred raspad Jugoslavije odselio je u Sarajevo. Wegov sin Sakib tako|e je prijateq Biblioteke. Poklonio je deo svoje biblioteke i „Se}awa” svoga oca. *256. Videti: Ahmo [ehovi}, Moja sje}awa na druga Branka Radi~evi}a, profesora, Sarajevo, 1990 (31 stranica teksta {tampana na kompjuteru i povezana u deset primeraka. I kopija rukopisa se nalazi u ZF); Vukova Zadu`bina, Beograd, 15, septembar 1991, 15-16; Polimqe, 668, 22. januar 1971, 4.

197


Vek biblioteke u Prijepoqu Jelenko Jelen Cveji} Iz Srbije, u~iteq, u Gimnaziji predavao geografiju i istoriju. U Prijepoqe doneo odbojku. Pomiwe se 1948. godine kao kwi`ni~ar i izaslanik ministra prosvete, a 1949. godine kao rukovodilac „tehni~ke sekcije” pri ^itaonici. Novak Bra{anac (1899 -1984) Ulo`io, od kraja 1949. do 1954. godine, puno dobrovoqnog rada u Gradskoj narodnoj kwi`nici i ~itaonici. Posle rada u odeqewu, dolazio u ^itaonicu. I{ao po selima da povrati nevra}ene kwige i naplati ~lanarinu. Vrlo pedantan i savestan kwi`ni~ar, primewivao tada{wa bibliote~ka pravila. Redovno je pla}ao i ~lanarinu. Po~eo je kao u~iteq u svojim rodnim Babinama 1926/27. godine, gde je stvarao kwi`nicu, organizovao kurseve za seqane i te~ajeve opismewavawa. Dobio je 1979. godine republi~ko priznawe Najdra`i u~iteq, a `iri ga je predlo`io i za Vukovu nagradu. Pantelija Panta Bra{anac, ro|ena Milivojevi} (1911-2000), u~iteqica, ro|ena Prijepoqka. Sa suprugom Novakom radila dobrovoqno u ^itaonici. Qubica Quba Kla~ar, ro|ena Milivojevi} (1909-2001), sestra Pantina, u~iteqica u vi{e mesta, u gradu radila od 1950. do penzionisawa 1962. godine. Najdu`e i najvi{e pomagala Novaku. Rodoqub Qubo Poli} (1910 -1983) Predratni blagajnik Hipotekarne banke i predsednik S D „Kara|or|e” („Polimqe”). Godinama je za simboli~nu nadoknadu, vodio u Biblioteci blagajni~ke i ra~unovodstvene poslove. Skroman i po{ten ~ovek.

Fotografija Quba Poli}a 198


Vek biblioteke u Prijepoqu

RADNICI BIBLIOTEKE Ru`ica Ru`a Puri} Bijelopoqka, prvi stalni radnik u Biblioteci i prvi wen penzioner. Radila od 1. novembra 1954. do 8. septembra 1975. godine, u pionirskim godinama Biblioteke i bibliote~ke slu`be u op{tini. Prakti~no celog radnog veka bila je i vr{ilac du`nosti upravnika. Supruga u~iteqa Draga Puri}a, dugogodi{weg direktora Radni~kog univerziteta. Upam}ena je kao lepa `ena i qubazna kwi`ni~arka. Hajrija Hajra Duran Ceo radni vek provela u Biblioteci, od 15. septembra 1961. do 15. maja 1992. godine. Zavr{ila sredwu bibliotekarsku {kolu u Beogradu. Prva {kolovana kwi`ni~arka u Prijepoqu i sa polo`enim stru~nim ispitom, dugogodi{wi par sa Ru`om Puri}. Izuzetno predana poslu. Radila po celoj op{tini na stru~nom osposobqavawu kwi`ni~ara, u {kolskim, mesnim i fabri~kim bibliotekama. Dobitnik nagrada Zlatna zna~ka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (1981), Me|urepubli~ke zajednice za KPD (1982) i Surepove nagrade (1983).

Dana Dragutinovi}, ro|ena \olovi} (1945 - 1998) Nastavnik srpskohrvatskog jezika, vi{i kwi`ni~ar, radila od 15. februara 1976. do 6. juna 1988. godine, najvi{e na de~jem odeqewu. 199


Vek biblioteke u Prijepoqu

Olivera Bra{anac, ro|ena Je~menica Nastavnik istorije, vi{i kwi`ni~ar. Radila od 20. januara 1980. godine do odlaska u penziju, 10. avgusta 1990. godine. Vujica Bojovi} Profesor jugoslovenske kwi`evnosti i ju`noslovenskih jezika, vi{i bibliotekar. Od 20. oktobra 1980. godine do 14. maja 1989. godine upravnik (direktor). Prvi direktor Biblioteke, prvi bibliotekar i bibliotekar mu{karac u ovom kraju. Zadu`en za zavi~ajni fond i druge poslove. Dobio nagradu Me|urepubli~ke zajednice iz Pqevaqa za 1986. godinu. Dragica Male{i}, ro|ena Ga}e{a Apsolvent ruskog jezika i kwi`evnosti, kwi`ni~ar. Radila od 23. aprila 1984. godine do 31. januara 1985. godine i stalno od 6. maja 1985. godine. Qubica Pajevi} Zavr{ila gimnaziju, ra~unovo|a i kwigovo|a, preuzeta iz Doma revolucije 7. septembra 1984. godine. ]amila Rondi}, udata Tumbul Nastavnik srpskohrvatskog jezika i kwi`evnosti, vi{i kwi`ni~ar. Radila od 1. oktobra 1984. godine do 1. juna 1987. godine u ogranku u Brodarevu, potom na de~jem odeqewu. Xemila Rov~anin, ro|ena Kozica Nastavnik ruskog jezika, vi{i kwi`ni~ar u ogranku u Brodarevu.U Biblioteci, sa prekidima i na pola radnog vremena, od 5. novembra 1993. do 31. decembra 1999. godine. Neprekidno i sa punim radnim vremenom od 1. januara 2000. godine. Dervi{a Halilovi}, ro|ena Pra{o Nastavnik srpskohrvatskog jezika i kwi`evnosti, radila od 4. aprila 1988, do 17. marta 1989. godine u Brodarevu. Beba Mrdakovi}, udata ^obi} Apsolvent italijanskog jezika, radila kao kwi`ni~ar na odre|eno vreme, od 1. avgusta 1988. do 30. juna 1990. i od 1. avgusta 1989. do 30. septembra 1993, u Brodarevu i Prijepoqu. 200


Vek biblioteke u Prijepoqu

Hadija Xigal, udata Krije{torac Diplomirani komparativista i diplomirani bibliotekar, vi{i bibliotekar. Direktorica Biblioteke od 15. maja 1989. godine do 31. jula 2002. godine, potom rukovodilac MIKC (infobus). Najvi{e doprinela javnom predstavqawu Biblioteke. Dobitnik nagrade â&#x20AC;&#x17E;Kemal [e}erkadi}â&#x20AC;? Me|urepubli~ke zajednice, za unapre|ivawe bibliote~ke delatnosti. Nermina Duran, ro|ena Ramdedovi} Profesor jugoslovenske i op{te kwi`evnosti, bibliotekar. U Biblioteci od 1. septembra 1989. godine. Zadu`ena za poslove nabavke kwiga i obrade. Direktorica od 25. februara 2005. godine. Sabahudin Vehbo Mezilxi} Zavr{io U~iteqsku {kolu, preuzet iz Doma revolucije 1. oktobra 1993. godine. Radi kao kwi`ni~ar u odeqewu za odrasle. Svetislav Vlahovi} Profesor kwi`evnosti i pesnik. U Biblioteci radio na odre|eno vreme i s prekidima, od 1. septembra 1999. godine do 19. juna 2001. godine.

Vehbija Trn~i} (1949-2003) Profesor srpskog jezika i kwi`evnosti, direktor Biblioteke od 1. avgusta 2002. godine, do iznenadne smrti 28. oktobra 2003. godine. Zapo~eo pro{irivawe Biblioteke. Armina [pirtovi} Student u~iteqskog fakulteta, kwi`ni~ar u infobusu od 6. januara 2003. godine. Predrag Dulovi} Zavr{io gimnaziju, radi kao voza~ infobusa i kwi`ni~ar od 3. juna 2002. godine. 201


Vek biblioteke u Prijepoqu

Sretko Radulovi} Nastavnik srpskohrvatskog jezika, direktor od 24. juna 2004. godine do 24. februara 2005. Dovr{io poslove pro{irivawa Biblioteke i preseqewe fonda za decu. Samira Krije{torac, ro|ena Kapixi}. ^ista~ica, u Biblioteci, sa prekidom, od 1. jula 1998. godine. Na odr`avawu ~isto}e, povremeno ili na odre|eno vreme radile su: Stajka Dumi}, od 15. februara 1974. do 1. novembra 1977. godine. Mujesira Bawica, na pola radnog vremena, od 16. januara 1978. do 21. januara 1993. Oti{la u invalidsku penziju. Mensura Zuki}, od 13. februara do 13. marta 1985. godine i u maju 1989. godine, Xevahira Fazli}, od 5. februara do 19. marta 1983. godine. Todora Baki}, od 1. septembra do 24. oktobra 1988. godine, Desa Jevtovi}, od 2. juna 1997. do 30. juna 1998. godine U 2004. godini zamewivale su ~ista~icu Samira Rov~anin, Vesna Benovi} i Nada Puzovi} Ala|uz.

Enterijer biblioteke 202


Vek biblioteke u Prijepoqu

Umesto predgovora ili pogovora Pri~a o Mati~noj biblioteci „Vuk Karaxi}” i kwi`nicama i ~itaonicama koje su joj prethodile, postade obimna kwiga. Te{ko je bilo zaobi}i {kolske i seoske biblioteke (kwi`nice i ~itaonice) jer se sve ti~u kwige, me|u nama i u nama. Koliko god da su kwige i biblioteka imale neupadqiv zna~aj, one su uvek prva mera kulture pojedinca i sredine. Kao ikone kulture, kwige su obele`ene tajnovitom aurom svetih kwiga i prosvetiteqskim idealizmom. Te{ko je pobe}i od pevawa o kwizi i biblioteci. Afirmativni zakqu~ci mogu se osporavati. Malo sam na{ao dokumenata o bibliotekama i bibliotekarima iz daqe pro{losti, a `ivih svedoka vi{e nema, zato je ve}i deo ovog letopisa obuhvatio drugu polovinu XX veka. I to }e uskoro biti zaboravqena pro{lost. Ne vrediti mi jadikovati {to pri~a o bibliotekama nije ispala potpunija i zanimqivija ili {to nisam mogao napisati celovitiji pregled kulturnog `ivota mile{evskog kraja. Ispostavilo se da bi lak{e bilo napisati pri~u nego pregledan letopis ili ~itqiv mozaik. U narednom veku, vrovatno, ne}e biti ovakvih biblioteka i ~italaca, pa neka ostane ova kwiga kao okameweno pam}ewe. Hvala svima koji su pomogli da {to vi{e detaqa bude zabele`eno. Hvala i Slobodanu Radovi}u {to je dva puta pro~itao rukopis i pomogao. V. B.

Bele{ka o autoru Vujica Bojovi} je ro|en 1942. godine u Pribojskim Gole{ima kod Priboja. Novosadski |ak. Petnaest godina profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u prijepoqskim sredwim {kolama, a od 1980. godine u Mati~noj biblioteci „Vuk Karaxi}”, kao upravnik i bibliotekar. Najvi{e `ivota proveo u dangubicama. ^lan ove Biblioteke od {kolske 1954/1955. godine. Pomalo ~ita i pi{e prikaze pro~itanih kwiga. Objavqivao ih u Mostovima, Odzivima, Stvarawu, Svitku, lokalnom Polimqu i jo{ nekim. Napisao i objavio ne{to stihova pod raznim imenima. Zastupqen u antologiji jugoslovenske haiku poezije i zborniku qubavne poezije prosvetnih radnika. 203


Vek biblioteke u Prijepoqu

Kori{}ena literatura i izvori Radmila Petkovi}-Popovi}, Srpske {kole i prosveta u zapadnim krajevima Stare Srbije u 19. veku, Priboj, 1970. Vukoman [alipurovi}, Kulturno-prosvetne i politi~ke organizacije u Polimqu i Ra{koj 1903-1912, Nova Varo{, 1972. Milorad A. Krpovi}, Prijepoqe do 1912, Prijepoqe, 1963. Mile{eva u istoriji srpskog naroda, Beograd, SANU, 1987. Vojislav J. \uri}, Gordana Babi}-\or|evi}, Srpska umetnost u sredwem veku I-II, Beograd, SKZ, 1997. Dragan R. Nikoli}, Evropski putopisci o Mile{evi, Prijepoqe, Ime, 1994. Toma M. Baceti}, Stara Srbija, Beograd, Istorijski muzej, 2001. Milivoje M. Savi}, Zanati i industrija u prisajediwenim oblastima i zanati u starim granicma Kraqevine Srbije, Beograd, izdawe Ministarstva narodne privrede, 1914, 12-15. Milivoje M. Savi}, Na{a industrija i zanati, trgovina i poqoprivreda, kwiga X , Beograd, 1932, 294-295. Ilustrovani zvani~ni almanah-{ematizam Zetske banovine, Cetiwe, 1931. Simpozijum Seoski dani Sretena Vukosavqevi}a, I-XX. Mile{evski zapisi, Prijepoqe, 1-5 Velizar Nedovi}, [kolstvo i vaspitawe u Sanxaku za vreme Turaka (14951912), Nastava i vaspitawe (Beograd), N, br. 1-2, 1958. Blagoje @ivkovi}, Gra|a za istoriju prosvetno {kolskih ustanova u Sanxaku krajem XIX i po~etkom XX veka, Nastava i vaspitawe, N, 1962, br.1-2. Mustafa A. Mulali}, Orijent na Zapadu. Savremeni kulturni i socijalni problemi muslimana Jugoslavije, Beograd, 1936. Mili} Matovi}, Mile{evska {kola i {kolstvo Srbije, Prijepoqe, 1990. Radosav Matovi} Mate, Arif Rov~anin, Svetionik sa Mile{evke i Lima, Prijepoqe, 2001. Qubi{a Vukovi}, [kola u Brodarevu i {kolstvo brodarevskog kraja u XX veku, Brodarevo, 2000. Informativni godi{wak op{tine Prijepoqe, 1974-1990. Godi{wi izve{taji prijepoqskih sredwih {kola. Zapisi i se}awa u~esnika NOR-a i NOP-a prijepoqskog kraja, 1-2 (Kori~ni naslov: Svedo~ewe Mile{evaca), Prijepoqe, 1986. Desanka Stamatovi}, ^itali{ta u Srbiji u XIX veku,Beograd, 1984. 204


Vek biblioteke u Prijepoqu

Listovi Carigradski glasnik, Vardar, Sanxak (Ra{ka, Novi Sanxak), Gajret, Prosveta, Polimqe (Glas Polimqa), Prosvetni glasnik, Vesti (U`ice)

Ne{tampana gra|a Dokumenti o prijepoqskom kraju iz Arhiva Srbije, Arhiva Jugoslavije, Istorijskog arhiva U`ice. Izve{taji o radu Mati~ne biblioteke „Vuk Karaxi}” Prijepoqe, 19752004. godine, zapisnici sa sednica upravnih odbora i saveta Biblioteke i druga dokumenta iz arhive Biblioteke i zavi~ajnog fonda. Izve{taji o radu Kulturno-prosvetne zajednice i SIZ-a kulture op{tine Prijepoqe. Kulturolo{ka istra`iva~ka akcija „Titovim putem 79” (Kulturne potrebe stanovni{tva Prijepoqa), Beograd, 1981.

Radnici Mati~ne biblioteke u 2004. godini 205


Vek biblioteke u Prijepoqu

SADR@AJ NA PUTU DO PRVIH KWI@NICA Mile{evski kraj u pro{losti...........................................................3 Manastir Mile{eva.............................................................................4 Crkvene biblioteke u prijepoqskom kraju.....................................7 PRIJEPOQE NA PO^ETKU XX VEKA Dru{tvene i kulturne prilike. ......................................................10 [kole i prosveta................................................................................14 [kolske kwi`nice. ...........................................................................18 Kulturni `ivot Crkveno peva~ko dru{tvo „Sveti Sava”.......................................20 Prva kwi`nica ...................................................................................28 IZME\U DVA SVETSKA RATA Dru{tvene i kulturne prilike........................................................33 Gra|anska ~itaonica..........................................................................39 V. V. Tmu{a: „Ne{to o dana{woj pro|i kwiga”.........................46 Gajret.. ...................................................................................................48 Gajretova ~itaonica...........................................................................56 Prosveta.. .............................................................................................59 [kolske biblioteke..........................................................................61 Seoske kwi`nice i ~itaonice.........................................................65 S. Vukosavqevi}: „Seoske kwi`nice i ~itaonice”...................70 Uo~i Drugog svetskog rata................................................................74 Drugi svetski rat................................................................................78 Doprineli su radu kwi`nica i ~itaonica...................................80 POSLERATNI PERIOD (1945-2004) Vreme siroma{tva, ideologije i poleta........................................82 Kulturne potrebe stanovni{tva Prijepoqa................................95 Seoske (mesne)kwi`nice i ~itaonice ........................................100 Kolovrat. ............................................................................................112 Brodarevo.. .........................................................................................113 206


Vek biblioteke u Prijepoqu

Fabri~ke biblioteke.. ....................................................................116 Sredwo{kolske biblioteke. .........................................................117 Biblioteke u osnovnim {kolama..................................................120 Privatne biblioteke ......................................................................122 Kwi`are....... ......................................................................................126 GRADSKA KWI@NICA I ^ITAONICA â&#x20AC;&#x17E;Vuk Karaxi}â&#x20AC;? Usponi i zastoji... .............................................................................129 Gde je radila ^itaonica..................................................................131 Dobrovoqni kwi`ni~ari...............................................................139 ^ i t a o n i c a postaje mati~na biblioteka..............................155 Uslovi za rad......................................................................................157 Fondovi...............................................................................................159 Fond za odrasle..................................................................................164 Zavi~ajna zbirka...............................................................................165 Fond za decu........................................................................................168 Info bus.. ...........................................................................................169 ^itaoci ...............................................................................................171 Kadar....................................................................................................181 B i b l i o t e k a - kulturno sredi{te..........................................183 Uspesi i priznawa. ...........................................................................189 B i b l i o t e k a na po~etku XXI veka .......................................190 Korisnici o Biblioteci ................................................................192 Treba ih pomenuti... .........................................................................197 Radnici Biblioteke.........................................................................199 Umesto predgovora ili pogovora...................................................203 Bele{ka o autoru..............................................................................203 Kori{}ena literatura i izvori...................................................204

207


Vek biblioteke u Pijepolju - Vujica Bojović  

Monografija "Vek biblioteke u Prijepolju" Vujice Bojovića.

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you