Vek biblioteke u Prijepoqu
onih za koje je zainteresovana Narodna biblioteka Srbije, zatim o~ev {tafelaj, o~eve slike „Autoportret” i „Pejza` Zlatara” i {tednu kwi`icu sa 2.ooo dinara, da se za taj iznos kupe kwige. Sve pod imenom „Dar slikara i arhitekte Milana S. Mini}a biblioteci u Prijepoqu, rodnom mestu Milana S. Mini}a”. Legat se sastoji od 664 inventarske jedinice: 515 kwiga (nekompletna edicija Srpske kwi`evne zadruge od 1893. do 1940. godine i druge), 106 godi{ta ~asopisa (Srpski kwi`evni glasnik 1921-1940, Arhitektura i urbanizam 1960-1971, Urbanizam Beograda 1969-1978, „Zbornik radova Arhitektonskog fakulteta 1953-1967 ” i 43 druge jedinice (urbanisti~ki planovi Prijepoqa i Nove Varo{i, skice i drugo). Ideja o stvarawu zavi~ajne zbirke nastala je znatno pre. Jo{ 1953. godine u Srbiji je slat raspis o „formirawu zavi~ajnih zbirki gde postoje i najmawi uslovi”. Narodna biblioteka iz U`ica, kao mati~na za u`i~ki region, tra`ila je dopisom avgusta 1966. godine da se formira zavi~ajno odeqewe. Prvi put je 1977. godine u Zakonu o bibliote~koj delatnosti u Srbiji izri~ito navedeno da mati~ne biblioteke organizuju zavi~ajne fondove. U izve{tajima Biblioteke pomiwe se prikupqawe zavi~ajne gra|e, a 1975. je prire|ena „zavi~ajna izlo`ba kwiga i fotografija”. Od 1981. godine mo`e se govoriti o postojawu zavi~ajne zbirke. Kad su stvoreni uslovi da zavi~ajna zbirka dobije svoj kutak, odvojena je novembra 1989. godine, a za wenog rukovodioca odre|en je bibliotekar Vujica Bojovi}. Iz op{teg fonda je izdvojeno sve {to je vezano za zavi~aj, inventarisano i uneto u memoriju ra~unara. Izdvojeno je jo{ dvadesetak kwiga koje sadr`e neke podatke o zavi~aju i toliko starijih ili po ne~emu zanimqivih izdawa. Prikupqeno je desetak sveski rukopisa, 12 doktorantskih i magistarskih radova, 8 albuma fotografija, 15 video kaseta i filmova, vi{e hiqada jedinica sitne nekwi`ne gra|e, koja se postepeno sistematizuje i obra|uje. Najkori{}eniji su kompleti Polimqa, istorijski izvori o mile{evskom kraju i vodi~i kroz zavi~aj. 167