106. broj biltena Progovori o pregovorima - Mapiranje kursa za drugi mandat

Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP” koji Beogradska otvorena škola realizuje uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora i autorki izneti u ovoj

publikaciji ne predstavljaju nužno i mišljenje Beogradske otvorene škole i donatora.

SADRŽAJ

IMPRESUM

Progovori o pregovorima, broj 106, mart 2024. godine

Izdavač: Beogradska otvorena škola (BOŠ)

Bulevar oslobođenja 177, 11000 Beograd, Srbija www.bos.rs

Urednici: Jelena Jorgačević, Branislav Cvetković, Miljana Jovanović

Saradnici: Milan Hiber, Veljko Jovanović

Autori: Ivana Janković, Anđela Šemić, Jovica Pavlović, Đorđo Cvijović, Nedžma Džananović

Miraščija, Veljko Jovanović

Lektura i korektura: Marijana Milošević

Dizajn i prelom: Damir Matić

Ilustracije: Dana Tasovac

REČ UREDNIKA

Uprethodnom broju našeg Biltena, pitali smo se treba li da budemo zabrinuti i jednoglasno zaključili da bi trebalo, veoma. Izgleda da je naša zabrinutost odjeknula čak do Brisela, te smo sredinom marta mogli da čujemo neke važne vesti. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen održala je govor na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, fokusiran na dve teme: Bliski istok i politiku proširenja. U prvom delu obraćanja Ursula fon der Lajen nas je podsetila na dugotrajnu humanitarnu krizu u Gazi i neophodnost pružanja pomoći ugroženima. Još jednom je potvrdila podršku Unije, podsećajući da je neophodan hitan prekid vatre kako bi se životi civila sačuvali.

Nakon Gaze, fokus je stavljen na još jedan ne tako stabilni region – Zapadni Balkan. Ironično, možda bismo baš ovde mogli primetiti kako je region upravo stabilan zbog svoje istrajnosti u dugotrajnom, često i mučnom, vođenju pregovaračkog procesa sa Unijom. Iako ponekad trome i nezainteresovane da se uključe u maraton koji nazivamo reformskim procesom, države Zapadnog Balkana važne su za politiku proširenja Evropske unije. No, postoje ipak neki kriterijumi koje valja ispuniti kako bismo stigli tamo gde, barem deklarativno, želimo da budemo. Izgleda da je Unija to prepoznala i odlučila da ponudi sredstvo kojim bi se države osnažile za što brže ispunjenje kriterijuma.

Krajem novembra prošle godine, Evropska komisija predstavila je Plan rasta za Zapadni Balkan s ciljem da se ekonomije država regiona uvećaju i osnaže kako bi se, kada dođe vreme za to, što bolje

integrisale u jedinstveno tržište Unije. Ovaj instrument težak je dve milijarde evra bespovratne pomoći i četiri milijarde evra u povoljnim zajmovima. Pitanje je da li će ova šargarepa na dugačkom briselskom štapu biti dovoljna da podstakne lidere regiona da sarađuju idući ka zajedničkom cilju ili će ipak postati još jedna protraćena šansa.

Osim Plana rasta koji je, u trenutku dok ovo pišemo, postao i zvanično usvojen1, iz Brisela je stigla još jedna važna vest za region – Bosna i Hercegovina otvorila je pregovore za članstvo u Evropskoj uniji i to uz poruku da je ova zemlja u prethodnih godinu dana uradila više nego što je urađeno u poslednjih deset godina. Na ovaj dan BiH čekala je duže od dve decenije, a uzimajući u obzir iskustvo njenih komšija poput Srbije i Crne Gore, pitanje je koliko je decenija još deli od statusa države članice. Ako se, kako kažu zvaničnici, za godinu dana promenilo više nego za deset, koliko li će se onda država menjati u narednih pet ili sedam godina? Možda ovo bude prilika za Bosnu i Hercegovinu da pre svojih zapadnobalkanskih saputnica (ili sapatnica), spakuje kofere, pristigne u Brisel i odlučno zauzme svoju stolicu.

Stolice ipak neće biti muzičke i čini se da u igri pridruživanja ima mesta za sve države regiona koje u njoj žele da učestvuju. Pitanje je koliko će godina imati onda kada se ugasi muzika i kada bude bilo potrebno sesti.

Već su nam prošle decenije.

1  Usvojen je 5. aprila 2024. godine.

PITANJA, ODGOVORI

„KAKO KOMENTARIŠITE SVEČANO

OTVARANJE PORTALA „EUPRAVO

ZATO“ I KOJA ĆE BITI NJEGOVA

SVRHA U PRISTUPNOM PROCESU

SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI?”

ZORAN GAVRILOVIĆ

Biro za društvena istraživanja - BIRODI

U najvećem broju istraživanja koje je BIRODI sproveo, a ona se pre svega odnose na informisanje o EU integracijama jasno se vidi manjak informacija i znanja, s jedne strane, puno stereotipa koji su plod informativne praznine. Istovremeno u istraživanju koje je sprovedeno krajem 2022. godine u decembru upitani gde bi se lečili, školovali, voleli da im se sudi ili da pokrenu svoj biznis, među ispitanicima je EU bila prvi odgovor u odnosu na pre svega Rusiju, SAD, Veliku Britaniju i Kinu. U istom istraživanju najveći broj ispitanika ima neutralne ili negativne emocije. Ovakva struktura emocija je u najvećoj meri zabeležena kod ispitanika koji se informišu preko komercijalnih televizija i onoga što se kolokvijalno zove tabloidna štampa. Sve ovo vodi ka zaključku da postoji potreba za ne samo za novim medijskim sadržajima već za deliberativnim formama koje će građanima Srbije dati vlasništvo nad procesom EU integracija.

DRAGAN ĐORĐEVIĆ

Odbor za ljudska prava Niš

Pokretanje platforme „EUpravo zato“ jeste važna vest, posebno u ovom trenutku i ovakvom društvenom kontekstu. Ideja da se na jednom mestu publikuju informacije koje građanima, zainteresovanoj javnosti i medijima, na jedan sadržajno drugačiji način nudi mogućnost da se upoznaju sa suštinom procesa EU integracija, značajem istog za naše društvo, jeste vredna pohvale. Takođe, ovo je mogućnost da se značajno podigne nivo razumevanja građana za osnovne vrednosti Evropske unije, neophodnost daljih reformskih procesa i na kraju, razumevanje gde nas kao društvo taj proces treba da odvede. Dodatna vrednost ove platforme je što može da bude vredna alternativa postojećim informacijama putem mejnstrim medija, koje su do sada prilično stidljivo i ,,tehnički,, informisale javnost, što itekako utiče na odnos građana prema ključnom procesu kroz koji prolazi naše društvo. Iskreno se nadam da će ova ideja i ovakav pristup zaživeti u punom obimu.

GOVOR URSULE FON DER LAJEN

MAPIRANJE KURSA ZA DRUGI MANDAT

Kada je reč o evropskim integracijama država regiona Zapadnog Balkana, predsednica Evropske komisije je naglašavala prednost članstva u Evropskoj uniji u pogledu stabilnosti regiona, daljeg napretka država, širenja demokratije, demokratskih vrednosti i vladavine prava. Otvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, i sada potencijalno s Bosnom i Hercegovinom, govori u prilog njenom proaktivnom pristupu.

Piše: Ivana Janković, Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative

Ivana Janković, izvor: privatna arhiva

Dok Evropska unija nastoji da se izbori s nizom geopolitičkih izazova, pitanje njenog proširenja dobija sve veći značaj. U nedavnom obraćanju na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je označila dve teme kao naročito značajne za Evropsku uniju – sukob na Bliskom istoku i proširenje Unije, s naglaskom na Zapadni Balkan.

Najpre je predsednica Evropske komisije govorila o humanitarnoj krizi u Gazi, ističući i značaj pomorskog koridora uspostavljenog kako bi se lakše i efikasnije dostavljala neophodna humanitarna pomoć. U tom pogledu, uloga Evropske unije će biti pružanje poboljšane logističke podrške i koordinacije protoka pomoći do Gaze i kroz nju. Ursula fon der Lajen je naglasila i značaj uspostavljanja trajnog prekida vatre i zaštite civila, ali i opasnost od širenja sukoba na ostale bliskoistočne države.

Nakon što je govorila o situaciji u Gazi, predsednica Evropske komisije je ukazala na važnost proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan. Uprkos tome što su tokom istorije razvoja Evropske unije integracije viđene kao mehanizam za podsticanje stabilnosti, napretka i demokratije na kontinentu, dinamika proširenja se u proteklih nekoliko godina promenila, a niz unutrašnjih i spoljnih kriza uticao je na usložnjavanje i usporavanje procesa proširenja.

Upravo je zbog toga, kako je istakla Ursula fon der Lajen, formiran Plan rasta za Zapadni Balkan, otvoreni su pristupni pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom, te je sada vreme da se isto učini i za Bosnu i Hercegovinu.

Korak napred za BiH

Decembra 2023. godine, lideri Evropske unije poručili su da pristupne pregovore sa BiH treba otvoriti kada ona postigne ,,neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo”. Tom prilikom pozvali su Evropsku komisiju da najkasnije do marta o tome podnese izveštaj. Sada, u obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta, Ursula fon der Lajen je ocenila da je Bosna i Hercegovina spremna za naredni korak ka Evropskoj uniji. Ipak, konačnu odluku o formalnom početku pristupnih pregovora BiH doneli su lideri EU na Samitu u Briselu u drugoj polovini marta.

Kako je predsednica Evropske komisije rekla, Bosna i Hercegovina je za nešto više od godinu dana ostvarila veći napredak nego što je to učinila u prethodnoj deceniji. Posebno je istakla pet oblasti u kojima je postignut napredak: puna usklađenost BiH sa spoljnom politikom EU; usvajanje reformskih zakona o sprečavanju sukoba interesa, kao i zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma; upravljanje migracijama; mere u pravosuđu i početak rada novog upravnog odbora za izgradnju mira.

,,Naravno, potreban je veći napredak da bi se pridružili našoj Uniji. Ali država pokazuje da može da ispuni kriterijume za članstvo i težnju svojih građana da budu deo naše porodice”, poručila je Ursula fon der Lajen, stavivši naglasak na značaj proaktivnog angažovanja Evropske unije na Zapadnom

Nije dovoljno samo čekati da se Zapadni Balkan približi Evropskoj uniji, već i sama Unija mora preuzeti odgovornost i na svaki mogući način podržati put država regiona ka članstvu u EU.

Balkanu. Drugim rečima, nije dovoljno samo čekati da se Zapadni Balkan približi Evropskoj uniji, već i sama Unija mora preuzeti odgovornost i na svaki mogući način podržati put država regiona ka članstvu u EU.

U trci za drugi mandat

Sa osvajanjem tesne većine 2019. godine, Ursula fon der Lajen postala je prva predsednica Evropske komisije. Nakon pet godina i višestrukih kriza – od pandemije koronavirusa i zvaničnog istupanja Velike Britanije iz Evropske unije, do rata u Ukrajini i Gazi – Ursula fon der Lajen je u trci za drugi mandat.

Njen veliki uticaj ogleda se u usvajanju ambiciozne politike u vezi s klimatskim promenama i zaštitom životne sredine. U tom pogledu je kroz Evropski zeleni odgovor akcenat stavljen na širok

spektar politika i mera za smanjenje efekata staklene bašte i promovisanje obnovljive energije s ciljem da do 2050. godine Evropa postane prvi klimatski neutralni kontinent. Međutim, kako je i sama nedavno ocenila, klimatska politika se mora usaglasiti s novim uslovima i uskladiti s ciljevima privrede. Odnosno, treba brinuti o zaštiti životne sredine dok se istovremeno vodi računa i o tome da EU i ubuduće bude ekonomski konkurentna. Takođe, u svetlu nedavnih protesta evropskih poljoprivrednika, predsednica

sklopu svoje aktuelne predizborne kampanje, dalja pomoć Ukrajini je svakako jedan od ciljeva. Samim tim, kako je naglasila, u fokusu njene kampanje su borba za mir, bezbednost, slobodu i blagostanje, a zalaže se i da se u idućem sastavu Komisije uvede i nova pozicija – komesar za odbranu.

Kada je reč o evropskim integracijama država regiona Zapadnog Balkana, Ursula fon der Lajen naglašavala je prednost članstva u Evropskoj uniji u pogledu stabilnosti regiona, daljeg napretka drža -

Ukoliko bude reizabrana, Ursula fon der Lajen će drugi mandat započeti u vreme kada Evropska unija nastoji da ojača svoju bezbednost, rat u Ukrajini ulazi u treću godinu, kriza na Bliskom istoku može potencijalno eskalirati i proširiti se na druge države regiona, a evropski establišment strahuje od mogućnosti da Donald Tramp osvoji drugi mandat.

Evropske komisije naglašava da je neprihvatljivo da oni svoje proizvode moraju da prodaju po ceni koja je manja od troškova proizvodnje.

Zatim, kao odgovor na ekonomski uticaj pandemije koronavirusa, Evropska komisija usvojila je plan oporavka od posledica pandemije. NextGenerationEU uključio je, između ostalog, značajna ulaganja u digitalizaciju, zelenu infrastrukturu, istraživanje, usavršavanje zdravstvene zaštite, kao i pomoć onima kojima je ona najpotrebnija.

Nakon izbijanja rata u Ukrajini, Ursula fon der Lajen zalagala se za pomoć Ukrajini i uvođenje brojnih paketa sankcija Rusiji. U

va, širenja demokratije, demokratskih vrednosti i vladavine prava. Podržavala je implementaciju pomenutog „Plana rasta za Zapadni Balkan” koji je Evropska komisija usvojila početkom novembra prošle godine u cilju približavanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, pružajući državama regiona pojedine prednosti koje uživaju članice, prevashodno u pogledu pomoći ekonomskom rastu. Otvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, i sada potencijalno s Bosnom i Hercegovinom, govori u prilog njenom proaktivnom pristupu, uz fokus na promociju reformi i podsticanje regionalne saradnje. Svakako, Ursulu fon der Lajen

čekaju neizvesna četiri meseca političke kampanje, s obzirom na to da će odluka o tome ko će predvoditi Evropsku komisiju u novom petogodišnjem mandatu biti doneta nakon izbora za Evropski parlament. Ukoliko bude reizabrana, Ursula fon der Lajen će drugi mandat započeti u vreme kada Evropska unija nastoji da ojača svoju bezbednost, rat u Ukrajini ulazi u treću godinu, kriza na Bliskom istoku može potencijalno eskalirati i proširiti se na druge države regiona, a evropski establišment strahuje od mogućnosti da Donald Tramp osvoji drugi mandat na mestu predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Zato se postavlja pitanje koliko će lideri Evropske unije želeti da eksperimentišu prilikom izbora osobe koja će u narednom mandatu, suočena s takvim izazovima, voditi Komisiju.

TRVENJA UNUTAR EVROPSKE UNIJE: PARLAMENT PROTIV KOMISIJE

BORBA ZA VLADAVINU PRAVA

Iz više uglova se može posmatrati tužba koju je Evropski parlament nedavno odlučio da podnese protiv Evropske komisije zbog oslobađanja 10,2 milijarde evra namenjenih Mađarskoj. Iako nije najjasnije radi li se tu o političkom sredstvu ili istinskom naporu da se održi vladavina prava unutar EU, sigurno je jedino da se nastavlja neslaganje između institucija

EU oko toga kako se nositi s kršenjem vladavine prava, posebno u zemljama članicama za koje je karakteristično demokratsko nazadovanje.

Piše: Anđela Šemić, politikološkinja

Anđela Šemić, izvor: privatna arhiva

Krajem prošle godine, Evropska komisija odlučila je da oslobodi 10,2 milijarde evra iz kohezionih fondova namenjenih Mađarskoj. Nakon procene Komisije, ova sredstva –prethodno zamrznuta zbog zabrinutosti za ljudska prava i vladavinu prava u toj zemlji, u skladu s „mehanizmom uslovljavanja” koji štiti novac poreskih obveznika od potencijalne zloupotrebe – ponovo je trebalo da se stave na raspolaganje državi. Odluka Komisije izazvala je burne reakcije među članovima Evropskog parlamenta, naročito zbog momenta u kojem je doneta.

Da je Mađarska ispunila neophodne reforme za ostvarivanje nezavisnosti sudstva koji su postavljeni kao uslov za ponovno korišćenje fondova godinu dana ranije, Komisija je odlučila samo dan uoči Samita o Ukrajini. Lideri država članica je tada trebalo da raspravljaju o novom paketu pomoći za ovu državu i otvaranju pristupnih pregovora, čemu se upravo mađarski premijer protivio.

I dok Komisija tvrdi da oslobađanje nije povezano s političkim pritiscima, te da je Mađarska ispunila zahteve u pogledu vladavine prava, ishod Samita komplikuje priču. Naime, premijer Mađarske je nakon oslobađanja dela novca popustio oko pitanja pristupanja Ukrajine – napustivši prostoriju tokom glasanja – ali je nastavio da se opire predloženom paketu finansijske pomoći. Ovakav stav kasnije je povezan

s preostalim zadržanim sredstvima za Mađarsku u fondovima, uz obrazloženje da će Budimpešta nastaviti da blokira finansijsku pomoć Ukrajini dok ih Komisija u potpunosti ne oslobodi.

Poslanici Evropskog parlamenta nisu krili nezadovoljstvo zbog odluke Komisije. Isticali su da Mađarska

Premijer Mađarske je nakon oslobađanja dela novca popustio oko pitanja pristupanja Ukrajine – napustivši prostoriju tokom glasanja – ali je nastavio da se opire predloženom paketu finansijske pomoći. Ovakav stav kasnije je povezan s preostalim zadržanim sredstvima za Mađarsku u fondovima, uz obrazloženje da će Budimpešta nastaviti da blokira finansijsku pomoć Ukrajini dok ih Komisija u potpunosti ne oslobodi.

nije ispunila pomenute kriterijume i optužili su Komisiju da je sklopila „prljav dogovor”, koji omogućava pojedinim liderima da manipulišu evropskim fondovima. Zbog toga

je, u rezoluciji usvojenoj u januaru, Evropski parlament naglasio neprihvatljivost ustupaka pred ucenom i istakao mogućnost izvođenja Komisije pred Sud pravde.

Da se nije radilo o praznim pretnjama pokazala je najava Odbora za pravne poslove koju je nedavno potvrdila i predsednica Parlamenta. Iako odluka da se podnese tužba ukazuje na rešenost Parlamenta da se angažuje u zaštiti vladavine prava unutar EU, činjenica da se bliže izbori otvara diskusiju o tome da li je ona ipak političko sredstvo.

Dublji spor unutar EU strukture

Trenutak u kojem se podnosi tužba mogao bi navesti na zaključak da ona predstavlja sredstvo za jačanje pozicije Parlamenta pred izbore u junu. Kritikujući Komisiju i izazivajući je, Parlament utiče na javno mnjenje, ističući važnost vladavine prava unutar EU i ne samo da podiže svest među građanima EU već i ponovo potvrđuje svoju ulogu u zaštiti demokratskih principa i pravnog okvira EU.

O MEHANIZMU USLOVLJAVANJA

Mehanizam uslovljavanja, formalno usvojen 2020. godine, predstavlja instrument koji povezuje isplatu sredstava iz budžeta EU s poštovanjem principa vladavine prava u državama članicama. Cilj mehanizma je da spreči zloupotrebu novca evropskih poreznika u situacijama gde postoji jasno kršenje osnovnih pravnih principa. Od kada je uveden, članovi Parlamenta nekoliko puta su pozivali na primenu mehanizma, kritikujući neaktivnost Komisije.

Međutim, valja naglasiti da ni nesuglasice Parlamenta i Komisije oko primene mehanizma uslovljavanja nisu novina. Samim tim, ni trenutna reakcija Parlamenta nije bez presedana. U oktobru 2021. godine, Evropski parlament je takođe pokrenuo tužbu protiv Komisije zbog njenog propusta da aktivira postojeći mehanizam.

Ta je tužba proistekla je iz nastojanja Parlamenta da poveća pritisak na Komisiju, kako bi preduzela mere protiv država članica optuženih za demokratsko nazadovanje, poput Mađarske i Poljske. Međutim, tužba je na kraju povučena, usled mišljenja pravne službe Parlamenta da slučaj po -

Između jedinstva i osnovnih principa

U srži problema neslaganja dve institucije leži različit pristup i percepcija odgovornosti kada je u pitanju reagovanje na države članice koje su optužene za kršenje osnovnih demokratskih principa i standarda vladavine prava. Dok Evropski parlament zagovara direktniji pristup koji bi omogućio brzu i efikasnu reakciju na takve probleme, Evropska komisija zauzima oprezniji stav, favorizujući dijalog i saradnju s državama članicama u nadi da će se pronaći rešenja koja neće dovesti do otvorenog sukoba ili dodatnih tenzija unutar EU. Ovaj pristup može biti

neizvršene zbog nedostatka sa glasnosti među ključnim akterima. Međutim, oni takođe mogu da imaju i pozitivan efekat, podstičući dijalog i reforme unutar samih institucija EU, kao i razvoj jasnijih pravila i procedura za suočavanje sa izazovima vladavine prava. Što, opet, može ojačati institucionalne kapacitete EU za očuvanje svojih osnovnih principa u budućnosti, čime se doprinosi većoj koheziji i integritetu.

Konačno, tužba, ne samo da reflektuje konkretne brige vezane za situaciju u Mađarskoj, već i šire pokazuje izazove s kojima se EU suočava u balansiranju između potrebe za zaštitom svojih osnovnih vrednosti i očuvanjem saradnje među svojim članicama. U srži problema neslaganja dve institucije leži različit pristup i percepcija odgovornosti kada je u pitanju reagovanje na države članice koje su optužene za kršenje osnovnih demokratskih principa i standarda vladavine prava.

čiva na krhkim pravnim osnovama. Osim toga, pod pritiskom, Komisija se složila da pokrene novi mehanizam uslovljavanja protiv Mađarske, po prvi put.

Slučaj iz 2021. godine pokazuje da trenutne motivacije Parlamenta idu dalje i od izbornih razmatranja, kao i da, bez obzira da li se mahom radi o političkom oružju ili sredstvu zaštite vladavine prava, neslaganje između Komisije i Parlamenta i pokretanje tužbe odražava dublji interinstitucionalni spor.

motivisan željom za očuvanjem jedinstva unutar EU i izbegavanjem potencijalno štetnih posledica koje bi mogle nastati usled stroge primene sankcija.

Sporovi poput ovog mogu imati ozbiljne posledice za EU. Osim što osvetljavaju razlike u stavovima EU institucija, postavljaju i pitanja o efikasnosti mehanizama EU za zaštitu osnovnih vrednosti na kojima počiva. Interinstitucionalni sporovi u nekim drugim slučajevima mogu dovesti do blokade, gde važne odluke i akcije ostaju

UTICAJ ČLANSTVA U NATO NA ŠVEDSKU SPOLJNU POLITIKU

ZAOKRET U KLJUČNIM REČIMA

Pored naoružavanja Ukrajine, Švedska je takođe – usled želje da pristupi

Severnoatlantskom savezu – napravila vidne izmene prilikom predlaganja državnog budžeta za 2023. i 2024. godinu. Naime, odustala je od dobro ustaljene prakse da budžetska sredstva u vrednosti od 1% godišnjeg bruto domaćeg proizvoda usmerava na razvojnu pomoć namenjenu siromašnijim zemljama, kako bi znatni deo tog novca preusmerila na deo budžeta namenjen za odbranu/vojsku.

Piše: Jovica Pavlović, naučni saradnik Instituta za evropske studije

Jovica Pavlović, izvor: Danko Strahinić

Prošlo je više od dve godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, događaja koji je naglo promenio odnos javnog mnjenja u Švedskoj i Finskoj prema NATO ­ u, tj. mogućem pristupanju njihovih zemalja ovom vojnom savezu. Iako su prethodno gajile decenijsku – a u slučaju Švedske čak i dvovekovnu – tradiciju vojne neutralnosti, politika pridruživanja NATO ­ u krajem februara 2022. godine dobila je dotad nezabeleženu podršku. Sve ankete su poručivale da se radi o znatno većem broju od polovine ukupnog stanovništva tih država. Najveći broj članica NATO ­ a takođe je delio ovo raspoloženje. Međutim, kao što je poznato, turski veto je prolongirao pristupanje Finske za godinu dana, dok je Švedska morala da sačeka pune dve godine kako bi dobila mesto za stolom u Glavnom štabu NATO ­ a u Briselu.

Sada, kada je dve godine diplomatskih napora urodilo plodom, pred Kraljevinom Švedskom se nalazi novi spoljnopolitički izazov: kako uskladiti delovanje na međunarodnom planu s novostečenim članstvom? Naime, od 7. marta 2024. godine, Švedska –pored harmonizacije sopstvenih spoljnopolitičkih agendi s ciljevima Evropske unije, koji su pretežno političko ­ ekonomske prirode –mora, u znatno većoj meri nego ranije, voditi računa i o sinhronizovanju vojno-bezbednosnih pitanja sa ostalim članicama NATO ­ a. A da je, kao jedna od najopremljenijih i vojno najrazvijenijih država

Alijanse, spremna na rekonfiguraciju sopstvene spoljne politike, demonstrirala je već na nekoliko važnih primera.

Od humanitarne pomoći do haubica arčer

Pre svega, Švedska je slanje vojne pomoći Ukrajini otpočela dok je još čekala da turski i ma -

Intervencije švedske države do rata u Ukrajini su prevashodno bile humanitarnog tipa, budući da je na polju međunarodnih odnosa tradicionalno i marljivo gradila ugled miroljubive države, okrenute smirivanju vojnih sukoba.

đarski parlamenti ratifikuju njen zahtev za članstvo u NATO ­ u. Pored municije i rezervnih delova za opremu, Švedska je krajem 2023. godine zvaničnom Kijevu uručila i protivtenkovske ručne

bacače NLAV, kao i pedeset oklopnih borbenih vozila, haubice arčer. Ovaj potez je predstavljao znatno odstupanje od načina na koji se ranije uključivala u druge konflikte širom sveta. Naime, intervencije švedske države do rata u Ukrajini su prevashodno bile humanitarnog tipa, budući da je na polju međunarodnih odnosa tradicionalno i marljivo gradila ugled miroljubive države, okrenute smirivanju vojnih sukoba. Čak je zvanični Stokholm, kada ga je Turska maja 2022. optužila da vojno pomaže i naoružava kurdske jedinice u Siriji, (što je predstavljalo jednu od inicijalnih prepreka švedskog pristupanja NATO ­ u), insistirao da Vlada Kraljevine Švedske ne pruža targetiranu pomoć nijednoj vojnoj ili paravojnoj formaciji u Siriji, već da je – nasuprot tome – usredsređena na dostavljanje humanitarne i medicinske pomoći najugroženijima, u saradnji sa Ujedinjenim nacijama.

* Izvor: NATO, na Flickr.

Zajednička konferencija za štampu švedskog premijera Ulfa Kristersona i generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, Brisel, 2024. godina*

* Izvor: NATO

Od ekološke održivosti do bezbednosti

Međutim, naoružavanje Ukrajine nije bio jedini pokazatelj spremnosti Švedske da promeni svoj spoljnopolitički kurs kako bi ga uskladila sa ciljevima NATO ­ a. Švedska je, takođe, usled želje da pristupi Severnoatlantskom savezu, napravila vidne izmene prilikom predlaganja državnog budžeta za 2023. i 2024. godinu. Naime, odustala je od dobro ustaljene prakse da budžetska sredstva u vrednosti od 1% godišnjeg bruto domaćeg proizvoda usmerava na razvojnu pomoć namenjenu siromašnijim zemljama, kako bi znatan deo tog novca preusmerila na deo budžeta namenjen za odbranu/vojsku. Štaviše, čitav koncept politike pružanja pomoći u razvoju drugih zemalja vidno je redefi -

suzbijanjem siromaštva, u novom dokumentu se sintagma životna sredina pojavljuje svega nekoliko puta, dok primat zauzima pojam bezbednosti i njemu srodne reči. Sâm uvod predstavlja pozamašan osvrt na rat koji se odvija na istoku Evrope, u svetlu grubog kršenja načela međunarodnog javnog prava od strane Ruske Federacije, dok je ostatak dokumenta posvećen oblikovanju politike pružanja pomoći Ukrajini, pa tek potom svim ostalim zemljama.

Politički zaokret

No, ne treba smetnuti s uma ni to da ovakav zaokret u švedskoj spoljnoj politici nije rezultat isključivo ruske invazije na Ukrajinu i pridruživanja Švedske NATO ­ u. Podstrek drugačijem pogledu na švedsku ulogu na polju međuna -

Zaokret u švedskoj spoljnoj politici nije rezultat isključivo ruske invazije na Ukrajinu i pridruživanja Švedske NATO-u. Podstrek drugačijem pogledu na švedsku ulogu na polju međunarodnih odnosa dala je i promena vlasti krajem 2022. godine, kada je, nakon parlamentarnih izbora, novu manjinsku Vladu formirala koalicija desnog centra, potpomognuta podrškom desne populističke stranke, poznate pod imenom Švedske demokrate.

nisan najnovijim planom objavljenim krajem prošle godine. Naime, dokument Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Švedske, koji je simbolično nazvan „Pomoć u razvoju u novom dobu”, primetno odudara od prethodnih dokumenata kojima je ova zemlja skicirala sopstvenu razvojnu agendu. Primera radi, dok se dokument iz 2016. godine dobrim delom bavi pitanjem ekološke održivosti i

rodnih odnosa dala je i promena vlasti krajem 2022. godine, kada je, nakon parlamentarnih izbora, novu manjinsku Vladu formirala koalicija desnog centra, potpomognuta podrškom desne populističke stranke, poznate pod imenom Švedske demokrate. Opstanak aktuelne Vlade, predvođene partijom Moderata, zavisi od insistiranja na pitanjima poput uvećanja vojnog budžeta i

jačanja državne bezbednosti, koja su važna za Švedske demokrate i njihove glasače i koja na polju međunarodnih odnosa podrazumevaju odustajanje od feminističke spoljne politike (na kojoj je insistirala prethodna vlada, predvođena Socijaldemokratskom strankom). Stoga je i očekivano da će zaokret ka vidno čvršćoj, i ka NATO ­u okrenutoj, spoljnoj politici Kraljevine Švedske nastaviti da se odvija znatno bržim tempom i u nešto drugačijem obliku i smeru nego što bi to bio slučaj da je Socijaldemokratska stranka trenutno na vlasti.

NOVI PLAN RASTA ZA ZAPADNI BALKAN

ZA REGION ŠARGAREPA NA ŠTAPU

Uslovljenost napretka ka uključivanju u jedinstveno tržište EU i dobijanja sredstava iz Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan postizanjem visokog nivoa regionalne integracije i sprovođenjem fundamentalnih reformi na putu ka demokratizaciji i vladavini prava, mogao bi predstavljati preveliki zalogaj za političke elite, često nespremne na uspostavljanje bližih regionalnih odnosa i sprovođenje reformi kojima se ograničava njihova vlast.

Piše: Đorđo Cvijović, Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO)

Đorđo Cvijović, izvor: Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO)

Nove geopolitičke okolnosti poslednje dve godine vratile su u fokus ideju o dovršavanju ujedinjenja evropskog kontinenta. Za društva Zapadnog Balkana – koja u predvorju EU čekaju već više od dve decenije –ta promena okolnosti može da predstavlja novi momentum za sprovođenje neophodnih reformi, te ubrzavanje puta ka punopravnom članstvu. Međutim, imajući u vidu brojne izazove koji postoje u regionu – bilo da je reč o ekonomskim, bilo o onim u oblasti vladavine prava i funkcionisanja demokratskih institucija ili o nerešenim bilateralnim sporovima – to izgleda kao podosta udaljeni cilj.

Upravo je svest o tome da je pred partnerima na Zapadnom Balkanu i dalje dugačak put ka punopravnom članstvu, a da je s druge strane među političkim elitama i građanimai građankama u regionu sve prisutniji izvesni zamor i skeptičnost prema dugotrajnom procesu pristupanja Uniji, uslovila novi pristup EU prema proširenju. Ubrzanje integracije i postepeno uvođenje u pojedinačne politike, tržište i programe EU, kao i povećanje finansiranja i investicija u region kako bi se pomogao socio-ekonomski rast Zapadnog Balkana – postali su osnovni elementi pristupa EU regionu od revizije metodologije pristupnih pregovora 2020. godine.1 Glavna ideja je da se građanima

1  Pogledati metodologiju na: https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/en/ IP_20_181

i građankama Zapadnog Balkana ponude konkretne koristi pre punopravnog članstva u EU.

Temeljne reforme pa onda pomoć

Kako bi se ubrzao proces pristupanja i unapredila ekonomska integracija Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU, Evropska

Njegova specifičnost je, međutim, u tome što je dobijanje finansijske podrške vezao za napredak u temeljnim reformama (fundamentals), posebno naglašavajući značaj vladavine prava, demokratije, poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovom uslovu je u slučaju Srbije i Kosova pridodat i zahtev konstruktivnog angažovanja za normalizaciju odnosa.

komisija je krajem 2023. godine predstavila novi Plan rasta za Zapadni Balkan za period 2024−2027. godine. Ovaj ambiciozni plan, prema rečima predsednice Komisije Ursule fon der Lajen, ima potencijal da „udvostruči ekonomiju Zapadnog Balkana u narednih deset godina”.2 Uprkos oklevanju EU da vladama u regionu odredi preciznu vremensku odrednicu mogućeg pristupanja Uniji, u dokumentu se ponovo navodi 2030. kao ciljna godina do koje je neophodno „pomoći regionu da ostvari svoj puni potencijal

2  https://www.eeas.europa.eu/eeas/komisija-predstavila-novi-plan-rasta-za-zapadni-balkan-uklju%C4%8Duju%C4%87i-6-milijardi-eura-bespovratne_bs?s=219

u pogledu kapaciteta ekonomskog i društvenog razvoja u poređenju sa državama članicama EU”.3 Ova podrška EU regionu kroz Plan rasta, zajedno sa sredstvima iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III ), obezbediće Zapadnom Balkanu približno isti intenzitet pomoći po stanovniku kao onaj koji se u proseku dodeljuje državama članicama kroz fondove kohezione politike.4

Najveći deo Novog plana rasta za Zapadni Balkan usmeren je na obezbeđivanje ekonomskog razvoja i ekonomsku integraciju regiona u jedinstveno tržište EU, čiji je preduslov jačanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište. Kako bi podržala ekonomski rast regiona i jačanje socio ­ekonomske konvergencije sa EU, Komisija je Planom rasta predvidela i povećanje finansijske pomoći za podršku reformama putem Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan za period 2024−2027. Ovaj instrument je komplementaran sa IPA III i predviđa pomoć od šest milijardi evra bespovratne pomoći i kredita regionu u naredne četiri godine. Njegova specifičnost je, međutim, u tome što je dobijanje finansijske podrške vezao za napredak u temeljnim reformama (fundamentals), posebno naglašavajući značaj vladavine prava, demokratije, poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovom

3  New growth plan

4  Isto.

uslovu je u slučaju Srbije i Kosova5 pridodat i zahtev konstruktivnog angažovanja na normalizaciji odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih obaveza koje proizilaze iz prethodno usvojenih sporazuma dve strane.

Od utešne nagrade do glavnog mehanizma

Kao što je već pomenuto, ubrzanje temeljnih reformi i pospešivanje regionalne integracije dva su osnovna preduslova za ostvarivanje ekonomske pomoći i integrisanje u jedinstveno tržište EU istaknuta novim Planom rasta. Osnovni mehanizam za ostvarivanje bliže regionalne integracije je zajedničko regionalno tržište (Common Regional Market − CRM), koje ujedno treba da posluži i kao sredstvo približavanja pravilima unutrašnjeg tržišta Evropske unije. Ova inicijativa, pokrenuta na Samitu Berlinskog procesa u Sofiji 2020. godine, temelji se na četiri osnovne slobode (slobodno kretanje roba, usluga, kapitala i ljudi), te pokriva i aspekte digitalne, investicione, inovacijske i industrijske politike.6

Prethodno percipiran kao „utešna nagrada” ili zamena za punopravno članstvo, Berlinski proces je tako novim Planom rasta postavljen kao jedan od osnovnih činilaca u procesu pristupanja Zapadnog Balkana Evropskoj

5  Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je s Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

6  https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/enlargement-policy/policy-highlights/ common-regional-market_en

uniji. Ovaj regionalni mehanizam, uspostavljen 2014. godine na inicijativu tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel, okuplja vlade Zapadnog Balkana, države članice EU (i Ujedinjeno Kraljevstvo) posebno zainteresovane za pro -

Prethodno percipiran kao „utešna nagrada” ili zamena za punopravno članstvo, Berlinski proces je tako novim Planom rasta postavljen kao jedan od osnovnih činilaca u procesu pristupanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

širenje, te predstavnike institucija Unije, međunarodnih finansijskih ustanova i regionalnih inicijativa, kao i civilni i poslovni sektor. Pored akcionog plana za uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta, na samitima Berlinskog procesa je u prethodnih deset godina usvojeno niz mera koje su značajno doprinele stvaranju bližih ekonomskih i socijalnih veza u regionu, poput putovanja s ličnim kartama, ukidanja rominga na Zapadnom Balkanu, priznanja fakultetskih diploma, te jačanje saradnje mladih u regionu uspostavljanjem Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO).

Napredak Zapadnog Balkana ka članstvu u EU neminovno će zavisiti od pozitivnih pomaka u ispunjavanju obaveza preuzetih kroz Berlinski proces. Odredbe novog Plana rasta za Zapadni Balkan tako otvaraju brojna pitanja o budućnosti ovog procesa, naročito u pogledu veće uključenosti ostalih

država članica EU. Zamišljen kao fleksibilan mehanizam bez uspostavljanja posebnih tela za koordinaciju aktivnosti, uz učešće država članica (i UK koja je u međuvremenu napustila Uniju) koje imaju najveći interes za integrisanje regiona u Uniju, Berlinski proces pokrenut je kao dopuna politike proširenja EU, neopterećen briselskom birokratijom i dugotrajnim procesom odlučivanja. Uslovljenost dalje integracije regiona u EU ispunjavanjem obaveza preuzetih u pogledu zajedničkog regionalnog tržišta, međutim, dodatno podiže značaj odluka donetih u okviru ovog regionalnog mehanizma.

(Pre)ambiciozni Plan

Budući da će odluku o ispunjenosti uslova za fazno pristupanje partnera sa Zapadnog Balkana jedinstvenom tržištu, politikama i programima EU, donositi sve države članice Unije, postav -

Pitanje je da li je „šargarepa na štapu” EU dovoljno primamljiva za lidere regiona da se aktivno posvete ostvarivanju novog plana i iskoriste šansu za približavanje i posledično pristupanje Uniji.

lja se pitanje njihove uključenosti u proces u okviru koga se donose značajne odluke o stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta. Posebno je ovo relevantno u kontekstu usvajanja novog Akcionog plana za uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta, budući

da postojeći ističe krajem 2024. godine. Pošto je prema procenama brojnih aktera dosadašnji tok Berlinskog procesa ostvario ograničeni napredak7, uprkos mnogobrojnim koristima za društva Zapadnog Balkana, upitno je da li će njegov nastavak u istom formatu dovesti do rezultata neophodnih za dalju integraciju regiona u EU. Isključenost preostalih država članica EU iz ovog procesa ujedno otežava i postizanje većeg konsenzusa oko proširenja unutar same Unije i uklanjanje prepreka s te strane.

Ukoliko se sagleda dinamika političkih odnosa na Zapadnom Balkanu, te izazovi u pokušajima integracije regiona u prethodnih deset godina, novi Plan rasta može delovati kao (pre)ambiciozna inicijativa. Uslovljenost napretka za uključivanje u jedinstveno tržište EU i dobijanje sredstava iz Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan postizanjem visokog nivoa regionalne integracije i sprovođenjem fundamentalnih reformi na putu ka demokratizaciji i vladavini prava, mogao bi predstavljati preveliki zalogaj za

PROGOVORI O PREGOVORIMA

političke elite regiona, često nespremne na uspostavljanje bližih regionalnih odnosa i sprovođenje reformi kojima se ograničava njihova vlast. Pitanje je da li je „šargarepa na štapu” EU dovoljno primamljiva za lidere regiona da se aktivno posvete ostvarivanju novog plana i iskoriste šansu za približavanje i posledično pristupanje Uniji.

7  https://www.danas.rs/vesti/politika/analiza-beckog-instituta-berlinski-proces-treba-unaprediti/

BOSNA I HERCEGOVINA: OTVARANJE PREGOVORA O ČLANSTVU U EVROPSKOJ UNIJI

U POTRAZI ZA

IZGUBLJENIM VREMENOM

Petnaest mjeseci nakon stjecanja statusa kandidata, predsjednica Europske komisije počastit će vlasti BiH konstatacijom da je „za godinu dana urađeno više, nego u prethodnih 10 godina”, a Europsko vijeće će na preporuku Europske komisije odobriti početak pregovora o članstvu s BiH. Napredak je, dakle, kao i ljepota, u oku promatrača tj. ocjenjivača. Trebalo je samo malo duže od četvrt vijeka da nam se interesi podudare.

Piše: Prof. dr Nedžma Džananović Miraščija, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu

Prof. dr Nedžma Džananović Miraščija, izvor: privatna arhiva

Na prostorima bivše Jugoslavije generaciji sa 45 i više godina uglavnom su poznati urnebesni, nažalost i proročanski, skečevi bosanskih montipajtonovaca, emitovani u popularnoj Top listi nadrealista tokom 80 ­ ih i na početku 90 ­ ih. Ponovimo gradivo o jednom iz posljednje predratne sezone –Ujedinjena Europa i razjedinjena Jugoslavija: nakon stogodišnjih ratova na prostorima Jugoslavije, jedini preživjeli preskače zid i sjeda za bogatu europsku trpezu. Uskoro, međutim, kreće svađa za stolom, i počinje novi rat, ovaj put između europskih saveznika. Tako su, naime, „nadrealisti” vidjeli budućnost Jugoslavije i EU 1991. godine. Da se dobar, i ništa manje ciničan, humor prenosi kroz generacije, svjedočim na primjeru mojih studenata: na vijest o preporuci Europske komisije za otvaranje pregovora mnogi od njih su izrazili zabrinutost da neće moći prisustvovati proslavama nakon ulaska Bosne i Hercegovine u Uniju – neki zbog toga što će čuvati unuke, drugi zbog otežanog kretanja u poznim godinama, a trećima, možda, starački domovi neće dozvoliti izlazak u gužvu. Nije nedostajalo ni šala na temu carstava i državnih zajednica koji su tokom duge historije, duže ili kraće, upravljali Bosnom i Hercegovinom, pa više ne postoje. Dobro jutro, Europska unijo, eto nas do vas.

Šale, međutim, nisu odraz naraslog euroskepticizma, naprotiv, BiH s tim nema problema. Prema

anketama koje provode Direkcija za europske integracije BiH (DEI BiH) i Regionalno vijeće za saradnju (RCC), ali i drugi, BiH kontinuirano bilježi vrlo visok stepen podrške građana za članstvo u EU – godinama je to uvjerljiva dvotrećinska podrška na nivou BiH, a stabilna natpolovična u entitetu Republika Srpska. Podrška članstvu je jedno, a povjerenje u EU tj. vjerovanje da će se članstvo nekad i desiti (npr. u narednih deset godina) je nešto sasvim drugo. Nasuprot 75%−80% građana koji podržavaju članstvo, manje od polovine (40%) smatra da se ono može realizirati u narednih deset godina. Četvrtina stanovništva smatra da se neće desiti nikad. EU članstvo, dakle, želimo, ali namjerama Unije da nas primi u članstvo ne vjerujemo. Ne tragamo ni za alternativama EU članstva, jer predugo u takvoj alternativi živimo.

Nezavršen generacijski zadatak

Nisu samo humor i cinizam ono što smo ostavili generacijama koje dolaze. Ostavljamo im, čini se, i svoj nezavršen generacijski zadatak – ulazak u EU članstvo. Od prvog „regionalnog pristupa” Europske unije iz 1997, značajnih i konkretnih poruka različitih samita s početka novog milenija, ovjerenih obećanjem sa Solunskog samita iz 2003. godine, prošlo je više od dvije decenije. Članstvo je uspješno ostvarila samo Hrvatska. žBebe rođene 1997. godine već uveliko podižu

svoju djecu, a članstvu smo samo malo bliže. Naime, nakon odluke Europskog vijeća o otvaranju pregovora o članstvu s Bosnom i Hercegovinom, donesene 21. marta 2024. godine, BiH se tek (!), pridružila svojim zapadnobalkanskim sapatnicima u neveseloj čekaonici Europske unije. Tu su već i šampioni eurounijskih integracija iz prethodne decenije, Crna Gora i Srbija, ali i Albanija i Sjeverna Makedonija.

BiH i Evropska unija kroz decenije

Odnos Bosne i Hercegovine s Europskom unijom je dug, složen i sveobuhvatan. Istovremeno je duboko isprepleten s njenim postratnim oporavkom i težnjama za unutrašnjom normalizacijom, stabilizacijom, ali, jednako kao i kod drugih država u regionu, i ambicijom za punim članstvom u EU. Od proglašenja nezavisnosti 1992. i Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine, Bosna i Hercegovina je navigirala kroz složeni teren eurounijskih integracija, a glavni orijentir predstavljao je Proces stabilizacije i pridruživanja koji je ustanovljen u

Nasuprot 75%−80% građana koji podržavaju članstvo, manje od polovine (40%) smatra da se ono može realizirati u narednih deset godina. Četvrtina stanovništva smatra da se neće desiti nikad. EU članstvo, dakle, želimo, ali namjerama Unije da nas primi u članstvo ne vjerujem.

maju 1999. godine. Proces je osmišljen za države Zapadnog Balkana i definirao je specifične uvjete za pristupanje, naglašavajući značaj suradnje s Međunarodnim kaznenim sudom za bivšu Jugoslaviju (ICTY) i regionalnu suradnju, koji su postali temeljni principi uklopljeni unutar Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ciljevi procesa bili su dvojaki, a njihov redoslijed jasan – stabilizacija, pa pridruživanje.

Uz sve promjene u obimu i sadržaju mandata međunarodne zajednice u BiH, EU je zadržala ključnu ulogu u postkonfliktnoj stabilizaciji kroz inicijative poput prve i najdugovječnije vojne misije EU – ALTHEA, naglašavajući time čvrstu posvećenost miru i stabilnosti u regiji. Misija je dugo vremena, shodno procjeni sigurnosnih prilika, sistematično smanjivala broj vojnika na terenu (sa 7.000 na 600), da bi, mjesec dana prije ruske agresije na Ukrajinu, u koordinaciji EU i NATO ­ a, bila donesena odluka o slanju dodatnih 500 vojnika i isticanju njihove vidljive prisutnosti1

U kontekstu kriznog menadžmenta vrijedi spomenuti i dvostruku ulogu Specijalnog predstavnika EU, koji također služi i kao šef Delegacije Europske unije u BiH od 2012. godine. Spajanje ove dvije funkcije – izvanredne, čiji je mandat vezan za krizni menadžment,

1  Indikativno je da lokalni komandant EUFOR-a i Specijalni predstavnik EU i istovremeni šef Delegacije EU u BiH, obojica Austrijanci, nepunih dva mjeseca pred početak rata u Ukrajini i usred jedne od većih političko-sigurnosnih kriza u BiH, nisu prepoznali nikakvu sigurnosnu prijetnju, niti neprimjeren ruski utjecaj.

i redovne, proistekao je iz strukturalnih promjena unutar same EU i pojednostavljenog, ali i integralnijeg pristupa vanjskoj politici EU u zemlji nakon Lisabonskog ugovora2

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ispregovaran 2006. i potpisan 2008, bio je značajna prekretnica i uspjeh na putu ka EU. Ipak,

je sasvim razumljivo da implemen tacija ove i drugih sličnih presuda predstavlja i ispunjavanje međunarodnopravnih obaveza BiH (pravni kriterij iz Kopenhagena), a eliminacija diskriminacije po etničkom principu jednu od temeljnih demokratskih pretpostavki (politički kriterij iz Kopenhagena) u kontekstu političkog sistema BiH to ne zahtjeva samo izmjene Izbornog za-

Deklariran od proeuropski orijentiranog dijela vladajuće koalicije u BiH kao „najbolji u historiji”, Izvještaj o napretku za 2023. godinu donio je, u suštini, novih 50 nijansi sive – u četiri oblasti BiH je nazadovala, na 94 mjesta je evidentirano da „nema napretka”.

za razliku od brzog i efikasnog angažmana vlasti BiH koji je doveo do zaključivanja sporazuma, njegovo stupanje na snagu se čekalo sve do 2015. godine. EU je najprije insistirala na tzv. policijskoj reformi3, pa je tek nakon postizanja dogovora domaćih aktera upriličila njegovo zvanično potpisivanje 2008. godine. Dalji koraci tj. stupanje Sporazuma na snagu bit će uvjetovano ispunjavanjem uvjeta vezanih za ljudska prava i eliminaciju diskriminacije u izbornom procesu nakon presude Europskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić−Finci iz 2009. godine4. Iako

2  Pred-Lisabonski aranžman podrazumijevao je integriranost pozicije Visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH (za implementaciju Dejtonskog mirovnog sporazuma) i Specijalnog predstavnika EU. Interese EU, tačnije, Europske komisije, u periodu prije 2012. predstavljala je Delegacija Europske komisije i njen šef.

3  Labavi kompromisni dogovor nije rezultirao željenom i preporučenom racionalizacijom policijskih snaga i tijela u BiH, već osnivanjem dodatnog tijela na nivou BiH – Direkcije za koordinaciju policijskih tijela. 4  U međuvremenu, broj presuda koje utvrđuju i nalažu eliminaciju diskriminacije u ovoj oblasti je porastao, pa ESLJP govori o „Sejdić – Finci grupi presuda“, što uključuje i presude u slučajevima Pilav v. BiH, Zornić v. BiH i Pudarić v. BiH, koje se, također, tiču diskriminacije u biračkim pravima.

kona, već i samog Ustava BiH, što će se pokazati, za sad, nesavladivim izazovom.

Liberalizacija viznog režima 2010. godine, iako realizirana s godinom zakašnjenja u odnosu na ostatak regiona, predstavljala je najopipljiviji i za građane najvažniju beneficiju u procesu približavanja EU. Na izvjesni način, građani su nakon ovog koraka izgubili poseban interes za praćenje procesa, jer su sve druge beneficije manje direktne i rezervirane samo za pojedine grupe stanovništva.

Kako ni nakon više pokušaja EU i različitih inicijativa i pregovora nije bilo uspjeha u implementaciji presude Sejdić−Finci, te uz dodatnu opasnost od eskalacije socijalnih nemira koji su započeli u februaru 2014. godine, novi, osvježeni pristup EU težio je preusmjeriti fokus djelovanja prema rješavanju socio-ekonomskih izazova. Kulminaciju novog pristupa

fokusiranog na niz ekonomskih reformi, koje su vlasti rado prihvatile, predstavlja aktiviranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2015. godine. Iako je ovaj korak otvorio novo i dugo očekivano poglavlje u odnosima s EU, treba istaknuti i to da je, na izvjesni način, potvrdio da EU, kada prepozna potrebu, fleksibilno pristupa svojoj ideologiji uvjetovanja i spremno redefinira uvjete. Do te spoznaje trebalo je punih sedam godina.

Već na sljedećoj stepenici, a BiH je, nažalost, poslušno pratila signale iz Brisela oko redoslijeda koraka i nije pokušavala promijeniti tempo − aplikaciji za članstvo, Europska komisija je postavila dodatni uvjet. S namjerom da eurounijski integracijski proces unaprijedi, olak-

mogućnosti blokade procesa (pravo veta) već na pripremnim nivoima. Mehanizam koordinacije je, naime, testiran tokom prikupljanja odgovora na Upitnik koji je, nakon podnošenja aplikacije za članstvo, BiH dobila od Europske komisije. Osim što je oborila rekord u sporosti prikupljanja odgovora, BiH je dobila i preko 500 dodatnih pitanja, koja su, opet, morala proći kroz isti mehanizam. Proces ne samo da nije pojednostavljen i olakšan, već je dodatno i bespotrebno usporen, jer je rješavanje problema i prevazilaženje blokada ostavljeno, ponovo, najvišem političkom nivou koji i producira razloge za blokade.

Mišljenje (avis) Europske komisije iz 2019. godine, definiralo je 14

Licitira se mogućim novim datumima za pregovarački okvir, etničkom pripadnošću pregovarača (jer su kvalifikacije i kompetencije sporedne), a na horizontu se pomaljaju i nove političke krize.

ša komunikaciju i saradnju različitih nivoa vlasti, DG NEAR i EUSR/ EUD u BiH posebno će se angažirati oko uspostave tzv. mehanizma (institucionalne) koordinacije, usvojenog 2016. godine. Suprotno očekivanju da će mehanizam koji uključuje sve nivoe vlasti i omogućava sistematično izjašnjavanje svih nadležnih nivoa po svim zahtjevima EU (1600 funkcija u sklopu mehanizma), rezultirati sinergijom i uključenošću svih aktera, složeni je mehanizam, u praktičnom smislu u proces uveo dodatne aktere s lokalnih nivoa koji nemaju znanje i kapacitete, ali imaju

ključnih prioriteta u područjima demokracije, vladavine prava, temeljnih prava i reforme javne uprave, čije bi ispunjavanje, ili barem napredak u ostvarivanju, omogućili kandidatski status za BiH.

Uz vrlo ograničen progres u nekim pitanjima, i uglavnom nikakav u onim ključnim, Bosna i Hercegovina će, u decembru 2022. godine dobiti status kandidata za članstvo. Deklariran od proeuropski orijentiranog dijela vladajuće koalicije u BiH kao „najbolji u historiji”, Izvještaj o napretku za 2023. godinu donio je,

u suštini, novih 50 nijansi sive –u četiri oblasti BiH je nazadovala, na 94 mjesta je evidentirano da „nema napretka”, uključujući one najvažnije, poput borbe protiv korupcije i usklađivanju pravnog sistema BiH s pravnom stečevinom EU. „Dobar napredak” evidentiran je na samo dva mjesta u Izvještaju, a „izvjesni napredak” na 20. Također, BiH još uvijek nema oblasti u kojima je ostvarila dobar nivo pripremljenosti za obaveze članstva.

Ipak, petnaest mjeseci nakon stjecanja statusa kandidata i nekoliko mjeseci nakon objave ovog Izvještaja, predsjednica Europske komisije počastit će vlasti BiH konstatacijom da je „za godinu dana urađeno više, nego u prethodnih 10 godina”, a Europsko vijeće će na preporuku Europske komisije odobriti početak pregovora o članstvu s BiH. Napredak je, dakle, kao i ljepota, u oku promatrača tj. ocjenjivača. Trebalo je samo malo duže od četvrt vijeka da nam se interesi podudare.

Novi status – nove brige i pitanja

Radost u BiH zbog dobrih vijesti iz Brisela je opravdana u jednakoj mjeri kao i cinizam. Ali novi status nosi i nove brige. Za vlasti to znači nove rovovske borbe oko svake odluke i zakona, a čak i do onih najneupućenijih i najnezainteresiranijih dopiru naznake količine posla koji slijedi. Licitira se mogućim novim datumima za pregovarački okvir, etničkom

pripadnošću pregovarača (jer su kvalifikacije i kompetencije sporedne), a na horizontu se pomaljaju i nove političke krize. Oni malo bliži procesima dijele zabrinutost oko ishoda pojedinih kompromisnih rješenja, umetanja prioriteta s domaćeg političkog terena u eu -

Nakon više od dvije decenije za BiH, ali druge države regiona, sasvim je legitimno postaviti pitanje: da li aktuelni koncept politike proširenja i pripadajuća metodologija suštinski mijenjaju stanje u državama kandidatima nabolje?

rounijsku agendu, administrativno ­ birokratskih kapaciteta, i utjecaja pojedinih malignih vanjskih faktora na unutrašnje procese, ali i eurounijski put. Slučaj Bosne i Hercegovine svakako nije ni jednostavan ni tipičan. Kao, uostalom, nijedne druge države Zapadnog

Balkana. Ne treba smetnuti s uma da je zastoj evidentan i tamo gdje nema većih etničkih podjela, tenzija, i decentralizacije i mogućnosti blokada procesa s kakvim se BiH susreće.

No, ono o čemu se najmanje razgovara i o čemu se sada, nakon odluke o otvaranju pregovora uopće ne razgovara, su politike i planovi same Unije. Sasvim je, naime jasno, da je koncept Stabilizacije i pridruživanja podbacio – eurounijskom članstvu pridružila se samo jedna država, a region teško da iko smatra stabiliziranim. Nakon više od dvije decenije za BiH, ali druge države regiona, sasvim je legitimno postaviti pitanje: da li aktuelni koncept politike proširenja i pripadajuća metodologija suštinski mijenjaju stanje u državama kandidatima nabolje? Da li težina ispunjenih uvjeta odgovara nagradi i obrnuto? Kako

zaštititi države kandidate, pa i kredibilitet EU od samovolje pojedinih članica? U konačnici, da li je iskazana fleksibilnost EU oko pojedinih ključnih uvjeta odraz njene pragmatičnosti ili kobne nekonzistentnosti? Efekti „geopolitičkog zaokreta” na Zapadnom Balkanu, pa i u samoj BiH, vrlo su ograničeni i takvi će ostati ukoliko se ne potraže odgovori na ova pitanja.

PREOKRET EVROPSKE BEZBEDNOSNE DOKTRINE

REŽIM RATNE EKONOMIJE

U jeku intenzivnih sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku, Evropska unija je početkom marta predstavila prvu strategiju u oblasti odbrambene industrije. Očigledna pretnja sa Istoka, kao i kontinuirana zavisnost od američke podrške, prinudili su Evropu na konkretne korake kako bi se suočila s krizom. Međutim, pitanje je da li će ovi koraci zaista biti dovoljni.

Piše: Veljko Jovanović, Beogradska otvorena škola

Veljko Jovanović, izvor: Beogradska otvorena škola

Bivši predsednik i trenutni kandidat za predsednika SAD Donald Tramp izjavio je da će SAD ostati u NATO ­ u pod uslovom da zemlje Evropske unije postupaju pravedno prema Americi. Kritikujući članice Evropske unije zbog iskorišćavanja trenutne političke situacije, Tramp je naglasio potrebu za plaćanjem dogovorenog iznosa od 2% BDP ­ a za NATO kako bi se obezbedila garantovana podrška SAD. „Nećemo vas braniti ako ne plaćate svoje račune. Vrlo je jednostavno”, izjavio je Tramp 19. marta ove godine. Takođe, generalni sekretar Severnoatlantskog saveza Jens Stoltenberg saopštio je da „Evropska unija ne može da brani Evropu. Osamdeset posto troškova odbrane NATO ­ a dolazi od neevropskih saveznika NATO ­ a”.

EDIS i EDIP

U svetlu izazova s Istoka i Zapada, Evropska komisija je u martu usvojila Evropsku industrijsku odbrambenu strategiju (EDIS), koja predstavlja pokušaj stvaranja organizovanog, unapred pripremljenog i brzog odgovora evropskog odbrambenog sistema, umesto dosadašnjeg ad hoc mehanizma reagovanja na spoljne pretnje. Žozep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku, izjavio je da „posle decenija nedovoljnog ulaganja, moramo više investirati u odbranu, ali to moramo uraditi bolje i zajedno”.

Komisija je u okviru pomenute strategije postavila tri ključna

indikatora koje države članice moraju ispuniti do 2030. godine. Ovo podrazumeva sledeće:

• nabavka najmanje 40% odbrambene opreme zajedničkim evropskim naporima;

• osiguravanje da najmanje 50% vojne opreme dolazi iz evropske vojne industrije;

• trgovina unutar Evropske unije odbrambenom opremom mora činiti barem 35% ukupne vrednosti tržišta odbrane u EU.

Prvi korak ka ostvarenju ovih ciljeva već je načinjen zakonodavnim predlogom poznatim kao Evropski industrijski odbrambeni program (EDIP), koji predviđa alokaciju 1,5 milijardi evra u periodu od 2025. do 2027. godine za podršku odbrambenoj industriji.

procedurama, zahtevajući saglasnost kako Evropskog parlamenta tako i Saveta Evropske unije. Ipak, konačno usvajanje se očekuje nakon sledećeg saziva Evropskog parlamenta. Prihvatanje ovog predloga može naići na otpor država članica sa ograničenim vojnim budžetom, s obzirom na to da su nevoljne da troše sredstva Evropske unije na kompanije koje neće doprineti ekonomskom rastu ili stvaranju novih radnih mesta u njihovim zemljama.

Opasne poruke

Predložena strategija (EDIS) i regulativa (EDIP) idu korak dalje od ranijih programa subvencionisanja odbrambene industrije i podsticanja zajedničke nabavke, koje su uglavnom bile usmerene na hitnu podršku Ukrajini u ratu. Ovoga puta cilj je preoblikovanje organizacije tržišta odbrane evropskog bloka na dugoročnom nivou. Kako bi se ovi ciljevi ostvarili, potrebno je da se regulativa EDIP podvrgne standardnim zakonodavnim

Činjenica je da predviđeni iznos od 1,5 milijardi evra nije dovoljan za dugoročno i ozbiljno finansiranje zajedničkih vojnih napora. Kako bi odgovorili na potrebe reindustrijalizacije, kontinenta Lideri iz Holandije, Francuske, Poljske i Estonije već su zatražili veći budžet. Jedno od potencijalnih rešenja može biti korišćenje zamrznutih sredstava Ruske centralne banke što iznosi oko 300 milijardi evra, a što je Evropska komisija već predložila. Očekivano, Moskva tvrdi da je to protivzakonito i dosad neviđeno u međunarodnom pravu i da bi takva praksa mogla izazvati dugotrajne sudske sporove.

Predložena strategija (EDIS) i regulativa (EDIP) idu korak dalje od ranijih programa subvencionisanja odbrambene industrije i podsticanja zajedničke nabavke, koje su uglavnom bile usmerene na hitnu podršku Ukrajini u ratu. Ovoga puta cilj je preoblikovanje organizacije tržišta odbrane evropskog bloka na dugoročnom nivou.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je u pozivnom pismu pred samit, koji se održava 28. marta, istakao da se Evropa suočava s najvećom bezbednosnom pretnjom od Drugog svetskog rata.

Jedno od potencijalnih rešenja može biti korišćenje zamrznutih sredstava Ruske centralne banke što iznosi oko 300 milijardi evra, a što je Evropska komisija već predložila. Očekivano, Moskva tvrdi da je to protivzakonito i dosad neviđeno u međunarodnom pravu i da bi takva praksa mogla izazvati dugotrajne sudske sporove.

Naglasio je hitnost preduzimanja radikalnih i konkretnih koraka kako bi se transformisala ekonomija Evropske unije u režim ratne ekonomije, posebno imajući u vidu raspravu o korišćenju ruskih sredstava. Ukoliko zamrznuta ruska sredstva budu iskorišćena za pomoć Ukrajini u ratu, važno je razmotriti kakvu poruku takav korak šalje evropskim ekonomskim partnerima, a posebno Narodnoj Republici Kini.

Izvor: Statista.com

Beogradska otvorena škola

Bulevar oslobođenja 177 11000 Beograd, Srbija

+381 60 3061 342

eupregovori@bos.rs

eupregovori.bos.rs

facebook.com/bos.rs

@beogradska_otvorena_škola