101. broj biltena Progovori o pregovorima - Zamrznuti i odmrznuti sukobi: Mir na dugačkom štapu

Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP” koji Beogradska otvorena škola realizuje uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora i autorki izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno i mišljenje Beogradske otvorene škole i donatora.

SADRŽAJ REČ UREDNIKA...................................................................................................................4 O KRIZAMA Zamrznuti i odmrznuti sukobi MIR NA DUGAČKOM ŠTAPU................................................................................................ 6 O HUMANITARNOM PRAVU Palestinsko-izraelski sukob O MEĐUNARODNOM PRAVU U POJASU GAZE..................................................................10 O ODGOVORNOSTI Sukob u Nagorno-Karabahu O ISTORIJI, TERITORIJI I LJUDIMA..................................................................................... 14 LIČNI STAV KOSOVSKI MIT I ISTINA...................................................................................................... 18 O SARADNJI Kineske globalne inicijative i Evropska unija DA LI BRISEL NUDI ALTERNATIVU..................................................................................... 22

I M PRE SU M Progovori o pregovorima, broj 101, oktobar 2023. godine Izdavač: Beogradska otvorena škola (BOŠ) Bulevar oslobođenja 177, 11000 Beograd, Srbija www.bos.rs Urednici: Jelena Jorgačević, Branislav Cvetković, Miljana Jovanović Saradnici: Milan Hiber, Veljko Jovanović Autori: Boško Jakšić, Miloš Hrnjaz, Goran Sandić, Bojana Samardžija, Pavle Nedić Lektura i korektura: Marijana Milošević Dizajn i prelom: Damir Matić Ilustracije: Dana Tasovac

REČ UREDNIKA

N

epunih mesec dana od rođendanskog slavlja desete godišnjice inicijative Progovori o pregovorima, te objavljivanja jubilarnog stotog broja istoimenog biltena i trideset godina rada Beogradske otvorene škole došli smo u situaciju da ne razmišljamo o potencijalima za proširenje Unije, o njenim nadnacionalnim politikama i ne preispitujemo odgovornost za vođenje i uspeh procesa proširenja Unije na države Zapadnog Balkana. Zašto?

napor sagledavanja, razumevanja, slušanja, poštovanja i prihvatanja drugačijeg mišljenja.

Paralelno, nasilno, oružano odmrzavanje konflikata nas je vratilo nazad u razmišljanju i analiziranju. A možda nas je vratilo samo u realnost. Ono što smo smatrali nemogućim ili malo verovatnim dogodilo se, a svet se vrlo brzo promenio. Strašne fotografije, video-snimci i priče iza kulisa koje nam stižu s Bliskog istoka, Zakavkazja, Istočne Evrope i juga Srbije menjaju izgled sveta i otvaraju pitanja. Naše je bilo: ima li nadnacionalna i političko-ekonomska saradnja smisao danas?

Međutim, svet nema roditelja, nema nadzornika, nema staratelja, te ukoliko se ne potrudimo da razgovaramo, ne potrudimo da slušamo i ne potrudimo da razumemo, još mnogo ružnih slika i neprijatnih video-snimaka ćemo se nagledati.

Čini se da je svet i dalje (ako ikada poraste) ono derište sa kojim roditelj ne zna šta će pa od nemoći poseže najčešće golom šakom ka njegovom turu ne bi li se derište smirilo u dete. Metod je loš, poguban, nazadan, ali radi za razliku od dijaloga, koji je loš, spor, neplodan, ili u koji samo nije dovoljno investirano napora, želje i vremena.

Naša obaveza je da se potrudimo da čujemo, razumemo, shvatimo, promenimo kako bismo izbegli potresne scene stradanja i ljudske patnje. Svaki sukob ima ljudski lik, lik žene, deteta, muškarca – onih koji stradaju zato što se ljudi ne čuju i ne razumeju. Njihova borba je naša i vaša, dok tragamo za istim odgovorom.

Deluje nam da svaki od ovih sukoba direktno kontrira, narušava i obesmišljava ideju izgradnje mirnog, kooperativnog, skladnog postojanja u prostoru koji delimo s različitim ljudima, u vremenu koje pred sobom imamo.

U tekstovima pred Vama su indirektni pokušaji da se odgonetne na naše pitanje, te ukoliko je odgovor pozitivan, onda postoji šansa da je ovo jedan od gorih vremenskih perioda čiji kraj mora početi razgovorom, a završiti dogovorom, tišinom i mirom.

Svesni smo da je mir zapravo dogovor, a dogovor posledica iskrenog razgovora koji podrazumeva napor. To je

4

PROGOVORI O PREGOVORIMA

PITANJA, ODGOVORI

NA KOJI NAČIN ĆE SE POSLEDICE AKTUELNIH SVETSKIH KRIZA OSETITI NA BALKANU, U SRBIJI? MOMIR TURUDIĆ novinar, Radio-televizija Srbije

BOJAN ELEK zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku

BILJANA ĐORĐEVIĆ narodna poslanica, Zeleno-levi front

Srbija i čitav Balkan su već iskusili svoje veze sa svetskim krizama u kojima ne učestvuju ni na koji način, i to će se dešavati i u budućnosti, pre svega zbog toga što se nalaze na jednoj od najkraćih ruta preko koje izbeglice iz svih kriznih žarišta Azije i Afrike idu ka Evropi. Ne treba zaboraviti ni ekonomske poremećaje u svetu koje izaziva svaka veća kriza, poput ratova u Ukrajini i Izraelu, a koji najviše utiču na zemlje nejakih i nestabilnih ekonomija poput Srbije, BiH, Makedonije i drugih država regiona.

Srbija i Zapadni Balkan su, politički gledano, na periferiji svetskih dešavanja, dok se geografski nalaze između kriznih žarišta. Stoga možemo očekivati prelivanje negativnih posledica u region dok domaći političari samostalno neće moći to da spreče. Srbija je u posebno nepovoljnom položaju i izložena dodatnim rizicima usled svoje spoljne politike sedenja na dve stolice, što znači da nema saveznika na koje može da računa kao podršku i izložena je dodatnim pritiscima sa obe strane geopolitičkih podela. SAD i EU ostaće glavni igrači i od njihove podrške zavisi u kojoj meri će bezbednosne, ekonomske i druge posledice pogoditi region. Situacija se može promeniti nakon evropskih i američkih izbora sledeće godine, u zavisnosti od toga koje snage odnesu pobedu.

Geopolitičko prestrojavanje nakon ruske agresije na Ukrajinu podiglo je temu proširenja EU iz hibernacije i time podgrejalo nade da Zapadni Balkan uđe u EU možda ne toliko iz zasluge, koliko iz strateških potreba EU. To svakako jeste važno za građane i građanke Zapadnog Balkana, a Srbije ponajviše, jer sama Vlada Republike Srbije radi sve da umanji šanse Srbiji za kredibilnom evropskom perspektivom. Dilema hoće li Srbija poštovati ljudska prava i vladavinu prava ili će autoritarci na vlasti biti nagrađeni članstvom u EU je dilema i rizik za sve – i za evropske i za srpske građane, i centralno je pitanje hoćemo li moći da izađemo iz začaranog kruga kojim nas autoritarci udaljavaju i od EU i od građanskih prava i vladavine prava i uđemo u vrli krug, u kojem se demokratizujemo i približavamo EU.

Koliko energetska zavisnost može da utiče na neke države pokazao je i rat koji Rusija vodi u Ukrajini. I taj sukob takođe ima, i imaće u budućnosti, veliki uticaj na ekonomije i političke odluke vlasti kako u Srbiji, tako i širom regiona, mada u njemu nije direktno angažovana nijedna zemlja sa ovih prostora.

5

O KRIZAMA

ZAMRZNUTI I ODMRZNUTI SUKOBI

MIR NA DUGAČKOM ŠTAPU Ratovi su imanentno svojstvo civilizacija i po pravilu se okončavaju mirovnim sporazumom, mada neki dogovori ne uspevaju da se sklope ni posle decenija pregovaranja, što otvara prostor za nove oružane konflikte. Vreme u kojem živimo nudi različite primere: rat u Ukrajini traje već 20 meseci; oružani sukob na severu Kosova prvi put posle više godina; rat u Gazi, nastavak serijala od pet izraelsko-arapskih ratova i najmanje sedam sličnih sukoba Izraelaca i Palestinaca od 2008. godine. Kakvi su izgledi svakog od ovih oružanih sukoba?

Piše: Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator

Boško Jakšić, izvor slike: privatna arhiva

6

PROGOVORI O PREGOVORIMA

S

udeći po izjavama ruskog ministra odbrane i generalnog sekretara NATO-a, prekid borbenih dejstava u Ukrajini ne treba očekivati pre 2025. Bilo je u početku inicijativa za pregovore, ali od tada ih niko ne pominje − ni u Moskvi, ni u Kijevu, ni u Briselu, ni u Vašingtonu.

Postoji taj, pomalo cinični, konsenzus da se mir uopšte ne pominje. Zapad i Rusija očito imaju svoje geostrateške kalkulacije. Ukrajina bi svakako želela da prestanu pogibije vojnika i civila i dramatična razaranja zemlje, ali zarad odbrane sopstvenog ponosa ne može da prihvati uslove Kremlja i saglasi se sa gubitkom dela svoje teritorije na istoku.

Zasad je ukrajinski rat u statusu kvo, ali nad vlastima u Kijevu se nadvija opasnost da Zapad upadne u zamor vojne i humanitarne pomoći, koja košta milijarde dolara, i da podrška počne da slabi, kako se već nazire po ponašanju američkih republikanaca, Mađarske i Slovačke, te dela Evropske unije.

Kosovo*, pregovori o obnovi pregovora Od kako su nas primorali da potpišemo pobedu, Kosovo je jedna od neuralgičnih tačaka Evrope s manje-više skrivenim potencijalom da destabilizuje čitav Zapadni Balkan. Punu deceniju su u toku pregovori koji bi trebalo da vode normalizaciji odnosa Srbije i Kosova – kako ih vide države koje su * Ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

priznale kosovsku nezavisnost, odnosno Beograda i Prištine – kako ih nazivaju oni koji ne priznaju rušenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.

Sem minornih uspeha oko nekoliko tehničkih pitanja, ti pregovori su faktički zamrznuti, jer su startne pozicije Beograda i Prištine dijametralno suprotne. Posle decenija narativa o Kosovskom zavetu, koji je formalizovan amandmanom Ustava Srbije i ponavljanja slogana o „svetoj srpskoj zemlji” i „srpskom Jerusalimu”, nema tog političara u Srbiji koji bi potpisao dokument o formalnom priznanju nezavisnog Kosova – što zahteva premijer kosovske Vlade.

faza pregovora o obnovi pregovaranja, što je ilustrativan i verodostojan opis sadašnjeg stanja.

Amerikancima se žuri zbog približavanja predsedničkih izbora naredne godine, a Evropljanima zbog izbora za Evropski parlament i nov sastav institucija Unije. Sledi pojačavanje pritisaka da direktni akteri – koji se ponašaju kao da imaju sve vreme ovoga sveta – implementiraju sve stavke evropskog plana

Zasad je ukrajinski rat zakovan u statusu kvo, ali nad vlastima u Kijevu se nadvija opasnost da Zapad upadne u zamor vojne i humanitarne pomoći, koja ga U Prištini, vlasti postavljaju maksi- košta milijarde dolara i da pomalističke zahteve, a nisu spremne drška počne da slabi. da realizuju ni ono što je potpisano u Briselu 2013. godine: Zajednicu srpskih opština (ZSO). ZSO je trebalo da bude formirana do 2016, ali je vlada Kosova dogovor zamrzla godinu dana ranije, a Ustavni sud ga proglasio neustavnim. Od tada su pregovori u blokadi pošto je Zajednica jedan od preduslova napretka ka normalizaciji i ključni zahtev Beograda.

Onda su buknuli sukobi u Banjskoj kada su u obračunu poginuli kosovski policajac i trojica pripadnika naoružane grupe Srba sa severa Kosova.

Incident za koji, po tvrđenju organizatora grupe i tadašnjeg potpredsednika Srpske liste, Beograd nije znao, pogoršao je poziciju Srbije koja je bila donekle povoljna zbog odbijanja Prištine da formira ZSO. Otvorena je 7

koji su ove godine usmeno prihvatili na sastancima u Briselu i Ohridu.

U suprotnom, kosovski konflikt biće gurnut na marginu i skinuti s radara Zapada barem na godinu dana.

Preti da se ponovi situacija s Bliskog istoka, gde decenije prolaze u neuspelim pokušajima da se reši najduži konflikt savremenog sveta: izraelsko-palestinski.

Gaza, višedecenijsko stradanje civila Godine političkog statusa kvo prošarane su ratovima, palestinskim terorizmom, ustancima i uzvratnim udarima izraelske vojske koja brani okupirane teritorije, zauzete u ratu 1967. godine.

O KRIZAMA

Pojas Gaze je 2005. predat palestinskoj vlasti, a dve godine kasnije svu kontrolu preuzeo je militantni islamistički pokret Hamas, rival pokreta Fatah koji upravlja Zapadnom obalom. Tako se često upada u grešku izjednačavanja Palestinaca sa Hamasom, što bi bilo isto kao i da sve Izraelce identifikujemo kao pristalice krajnje desničarskih uverenja premijera Netanjahua.

zatamnjenije judaizacijom Zapadne obale, na kojoj već živi pola miliona jevrejskih kolonista, dok obode istočnog Jerusalima, koji bi trebalo da bude glavni grad palestinske države, naseljava 200.000 Jevreja. Novi ratovi su izvesniji nego mir.

otvorene pominjanjem 2030. deluju nerealno, a tome doprinose i zemlje kandidati od kojih većina, objektivno gledano, nije spremna za reforme, a kako bi se stvorilo prosperitetno društvo koje počiva na liberalnoj demokratiji.

Evropska unija, ušećerena obećanja i nespremne države

Uticaj sukoba na Bliskom istoku je mnogo manji, pod uslovom da se Srbija drži po strani. Možda bi se

Superiorna izraelska armija dobiće rat, ali će cena pobede biti veoma skupa. Masovna ubijanja civila po Gazi, jednoj od najsiromašnijih enklava Bliskog istoka, okrenuće simpatije sveta od Izraela. Mnogi će shvatiti da ono što je Izrael prošao tokom nede-

Kako ove dve krize van našeg regiona utiču na proces proširenja EU? Ukrajinska direktno, bliskoistočna posredno.

Dosadašnja inkluzivnost pregovaračkog procesa je pokazala stalnost dijaloga sa civilnim društvom, s Nacionalnim konventom, ali i s drugim koalicijama i organizacijama. Taj dijalog nije uvek bio lak i jednostavan, ali se održava i pojačava.

Sledi pojačavanje pritisaka da direktni akteri – koji se ponašaju kao da imaju sve vreme ovog sveta – implementiraju sve stavke evropskog plana koji su ove godine usmeno prihvatili na sastancima u Briselu i Ohridu.

U suprotnom, kosovski konflikt biće gurnut na marginu i skinuti s radara Zapada barem na godinu dana. lju dana – masakre i brutalna ubistva jevrejskih civila – Palestinci prolaze već duže od sedam decenija.

Konflikt neće biti rešen sve dok Palestinci ne dobiju svoju državu, složiće se mnogi svetski lideri, diplomate i analitičari, ali perspektive jevrejske i palestinske države u susedstvu sve su

Rat na istoku Evrope mobilisao je Zapad u jedinstveni front kakav davno nije viđen. Ostvarena je monolitnost u podršci Kijevu i odbijanju agresije Moskve. Srbija je odabrala jedinstvenu poziciju da se ne pridruži zapadnim sankcijama Rusiji, a ta ambivalentna pozicija svakako ima svoju cenu. Kalkulacija da će se rat skoro završiti i tako doneti olakšanje Beogradu na kratkom je štapu.

Ukrajina i Moldavija dobili su prekoredni status kandidata za članstvo u EU, što je Brisel navelo da se intenzivnije bavi Zapadnim Balkanom. To je dobra strana, a loša je što se ponavlja praksa ušećerenih obećanja koja se čuju još od Samita u Solunu pre dve decenije. Unija ponovo pokušava da kupi vreme. Ovoga puta na stolu je predlog francuskog predsednika da EU prvo mora da reformiše sebe, a tek onda da razmišlja o novim članovima. Perspektive

8

mogle izvući neke lekcije iz potpisivanja Vašingtonskog sporazuma 2020, u vreme administracije Donalda Trampa. Na veliko iznenađenje Beograda, Izrael je posle toga priznao nezavisnost Kosova. Svako vodi politiku na osnovu sopstvenih interesa, ali kada to treba ostvariti u praksi, Srbija sebi dopusti da je ponesu emocije i mitovi.

No, da se u vremenima svih aktuelnih sukoba ne bismo zavaravali da je ranije bilo bolje, sledi citat Toma Filipsa iz knjige Istina: „Pomisao da smo nedavno ostavili za sobom nekakvo zlatno doba doslednog poštenja i strastvene odanosti tačnosti i dokazima je, da kažem otvoreno, najobičnije sranje.”

PROGOVORI O PREGOVORIMA

9

O HUMANITARNOM PRAVU

PALESTINSKO-IZRAELSKI SUKOB

O MEĐUNARODNOM PRAVU U POJASU GAZE Palestinski narod ima pravo na samoopredeljenje koji uključuje i stvaranje sopstvene države. Međunarodno pravo ne zabranjuje palestinskom narodu da prilikom primene tog prava koristi i upotrebu sile, ali je pitanje da li je Hamas u ovom trenutku zaista predstavnik palestinskog naroda. Međutim, primena prava na samoopredeljenje palestinskog naroda je pre svega ograničena normama međunarodnog humanitarnog prava koje važi za sve strane.

Piše: Miloš Hrnjaz, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Miloš Hrnjaz, izvor: PR tim Fakulteta političkih nauka

10

PROGOVORI O PREGOVORIMA

S

edmog oktobra ujutru je vojno krilo Hamasa otpočelo vojnu operaciju tokom koje je na više lokacija probijena ograda koja okružuje Gazu. U trenutku pisanja ovog teksta se procenjuje da je broj žrtava u ovoj operaciji, kao i u odgovoru Izraela koji je usledio, preko 1.500 mrtvih, a da je broj ranjenih preko 6.000. Većina njih su civili.

Veliki broj lica se vode kao nestala, a postoji i znatan broj talaca koji se nalaze sa obe strane ograde. Nažalost, nema nikakve sumnje da će se u narednim danima broj žrtava ovog sukoba povećavati. Očekivano i s razlogom se javljaju brojne osude i apeli da se kazne svi oni koji su počinili zločine. U trenutku kada se verovatno iz minuta u minut dešavaju teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava nije lako akademski govoriti i pisati o poštovanju međunarodnog prava na prostoru koji mnogo više liči na pakao na zemlji nego na uređenu teritoriju. Pa ipak, ovaj tekst govori upravo o međunarodnopravnim aspektima ovog pitanja i pokušava da pojasni važeće norme međunarodnog prava u sukobima ove vrste. Svakako, u tekstu ove dužine nije moguće sagledati sve aspekte izraelsko-palestinskog sukoba koji imaju svoj uticaj i na međunarodno pravo.

Pravo Palestinaca na samoopredeljenje Pravo na samoopredeljenje je jedno od načela ili opštih principa međunarodnog prava. Drugim rečima, to

je jedan od stubova na kojima čitav sistem međunarodnog prava počiva. Nažalost, kao što je slučaj i kod ostalih načela, poput zabrane upotrebe sile u međunarodnim odnosima ili suverenoj jednakosti država, postoje određene sive zone u vezi s njegovom preciznom sadržinom i pitanjem ko je adresat ovog prava – kako definisati koncept „naroda”. S

Otvoreno je pitanje da li se za Hamas danas može reći da zaista predstavlja palestinski narod, iako je prema određenim procenama podrška Palestinaca Hamasu u Gazi skoro 60%, dok je na Zapadnoj obali taj procenat niži. Veoma je upitno i sporno i može li se u ovakvim uslovima realno proceniti koliku podršku Hamas zaista ima u palestinskom narodu.

je šta ono podrazumeva. U ovoj konkretnoj situaciji pravo na samoopredeljenje podrazumeva i stvaranje sopstvene države ukoliko je to volja palestinskog naroda, s tim što bi granice te države morale da poštuju pravni princip uti possidetis juris.

Ovom pitanju su, naravno, bili posvećeni mnogi sati i dani tokom izraelsko-palestinskih pregovora, ali pravo na stvaranje sopstvene države u tom smislu ne bi smelo da bude sporno.

Hamas i predstavljanje palestinskog naroda

Pravo naroda na samoopredeljenje je kolektivno pravo. Ono može da se primeni samo od strane onih grupa ili organizacija koje zaista, u suštinskom smislu, predstavljaju taj narod. U pojedinim istorijskim periodima to pravo je u vezi s palestinskim narodnom bilo priznato Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji. druge strane, povoljna okolnost u Međutim, 1987. godine je osnovana raovom smislu je da danas nema nika- dikalna organizacija Hamas, čiji je utikve sumnje da Palestinci predstav- caj među Palestincima u poslednjih 25 ljaju narod i da imaju pravo na sa- godina rastao. Otvoreno je pitanje da moopredeljenje. Ova činjenica je li se za Hamas danas može reći da zaipotvrđena i u Savetodavnom mišlje- sta predstavlja palestinski narod, iako je nju Međunarodnog suda pravde o iz- prema određenim procenama podrška gradnji zida na palestinskoj teritoriji Palestinaca Hamasu u Gazi skoro 60%, 2004. godine, u mnogim rezolucija- dok je na Zapadnoj obali taj procenat ma Generalne skupštine Ujedinjenih niži. Veoma je upitno i sporno i može li nacija, kao i u mnogim drugim doku- se u ovakvim uslovima realno proceniti mentima i stavovima gotovo svih dr- koliku podršku Hamas zaista ima u pažava. Uostalom, može se tvrditi da to lestinskom narodu. pravo na samoopredeljenje palestinskog naroda priznaje i Izrael.

Pravo na upotrebu sile Sledeće pitanje u vezi s pravom pale- Prvo pitanje koje se u vezi sa upotrestinskog naroda na samoopredeljenje bom sile postavlja u ovom kontekstu

11

O HUMANITARNOM PRAVU

je da li narodi koji imaju pravo na samoopredeljenje imaju pravo da se za njega bore i upotrebom sile. Moram da napomenem da u vezi s tim nema konsenzusa u doktrini međunarodnog prava. Moj stav je da čak i ukoliko međunarodno pravo ne garantuje pravo na upotrebu sile naroda koji se bore za samoopredeljenje, ono ga svakako ne zabranjuje. Ovo stoga što zabrana upotrebe sile oličena u članu 2(4) Povelje Ujedinjenih nacija zabranjuje upotrebu sile u međunarodnim odnosima država i ne može se automatski primeniti na narode koji se bore za samoopredeljenje. Nakon terorističkih napada na teritoriji Amerike 2001. godine se pojavila tendencija u doktrini međunarodnog prava da se državama garantuje pravo na samoodbranu i od nedržavnih aktera, ali to ne može važiti u slučaju borbe naroda za samoopredeljenje. Dakle, međunarodno pravo, prema mom mišljenju, možda ne ovlašćuje, ali svakako ne zabranjuje narodima koji ispunjavaju uslove za to da se i nasilnim sredstvima bore za samoopredeljenje. Prethodno postavljeno pitanje da li Hamas u tom smislu može da legitimno predstavlja palestinski narod u borbi na samoopredeljenje, ipak, ostaje nerešeno.

Situacija se dodatno usložnjava ukoliko u ovu jednačinu ubacimo i pitanje da li je ili nije Gaza danas okupirana teritorija. Reč je, naime, o tome da se Izrael povukao s teritorije Gaze 2005. godine, ali je nastavio da u određenom smislu kontroliše tu teritoriju i nakon povlačenja. Ovo je važno, jer

okupacija podrazumeva efektivnu kontrolu nad teritorijom druge države, ali se stavovi doktrine međunarodnog prava razlikuju po pitanju da li je moguće u ovom smislu kontrolisati teritoriju Gaze, a da fizički na njoj niste prisutni. Pitanje da li je ili nije teritorija Gaze okupirana važno je i zbog toga što okupator po pravilu ne može da ima pravo na samoodbranu koje je državama garantovano Poveljom UN (član 51) i međunarodnim običajnim pravom. Poslednje što u ovom smislu treba pomenuti je da i država koja ima pravo na samoodbranu to pravo mora da koristi u skladu s principima proporcionalnosti i neophodnosti.

Norme međunarodnog humanitarnog prava Potpuno nezavisno od pitanja da li su Hamas i Izrael imali pravo na upotrebu sile u ovoj situaciji stoje norme međunarodnog humanitarnog prava koje ih podjednako obavezuju. Međunarodno humanitarno pravo je grana međunarodnog prava čiji je osnovni cilj da zaštiti lica koja ne učestvuju ili više ne učestvuju u neprijateljstvima (civili, ranjenici, brodolomnici, ratni zarobljenici) i postavlja ograničenja u vezi sa upotrebom određenih sredstava i metoda ratovanja. Osnovno pravilo međunarodnog humanitarnog prava je princip distinkcije ili razlikovanja koji stranama u sukobu nalaže da u svako doba prave razliku između civila i civilnih objekata s jedne i vojnih ciljeva s druge strane, kao i da usmere svoje vojne operacije isključivo prema vojnim

12

ciljevima. Ovo pravilo važi bez obzira da li je reč o nemeđunarodnim ili međunarodnim oružanim sukobima. Iako je određivanje vojnih ciljeva u realnim uslovima vođenja neprijateljstava, a naročito u gusto naseljenim područjima kao što je Gaza, izuzetno složeno, to ne oslobađa strane u sukobu njegovog poštovanja i već sada ima

Po svemu sudeći, ovih dana će biti izuzetno teško samo nabrojati sva kršenja međunarodnog humanitarnog prava, jer već sada – pored namernog targetiranja civilnog stanovništva – imamo i jasne indikatore o drugim mogućim ratnim zločinima. sasvim dovoljno indikatora da su civili bili nameravani cilj određenih operacija, što predstavlja teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, odnosno ratne zločine, a potencijalno i zločin protiv čovečnosti. Po svemu sudeći, ovih dana će biti izuzetno teško samo nabrojati sva kršenja međunarodnog humanitarnog prava jer već sada – pored namernog targetiranja civilnog stanovništva – imamo i jasne indikatore o drugim mogućim ratnim zločinima.

Zaključak Palestinski narod ima pravo na samoopredeljenje koji uključuje i stvaranje sopstvene države. Međunarodno pravo ne zabranjuje palestinskom narodu da prilikom primene tog prava koristi i upotrebu sile, ali je pitanje da li je Hamas u ovom trenutku

PROGOVORI O PREGOVORIMA

zaista predstavnik palestinskog naroda. Međutim, primena prava na samoopredeljenje palestinskog naroda je pre svega ograničena normama međunarodnog humanitarnog prava koje važi za sve strane i u nemeđunarodnim i u međunarodnim oružanim sukobima. Metode koje je Hamas koristio prilikom svog napada u subotu predstavljaju, između ostalog, i

namerno targetiranje civila, odnosno ratni zločin. Ovakve metode Hamasa ne mogu poništiti postojeće pravo na samoopredeljenje palestinskog naroda, ali mogu dovesti u pitanje međunarodnu podršku primeni ovog prava. S druge strane, u trenutku pisanja ovog teksta vidimo i prve posledice izraelskog napada na Gazu.

U tom smislu postoje naznake tepih

13

bombardovanja, odnosno nediskriminativnih napada. Dodatno, izjave određenih izraelskih zvaničnika da su stanovnici Gaze ljudske životinje i da će tokom opsade svi biti odsečeni od dostave hrane, vode, goriva i struje, predstavljaju zabrinjavajuće upozorenje o mogućnosti novih ratnih zločina i(li) zločina protiv čovečnosti.

O ODGOVORNOSTI

SUKOB U NAGORNO-KARABAHU

O ISTORIJI, TERITORIJI I LJUDIMA Međunarodno pravo zahteva da se zaštite ljudska prava svih građana, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Azerbejdžan ima odgovornost da zaštiti živote civila i omogući humanitarnu pomoć, evakuaciju i povratak onima koji su napustili Nagorno-Karabah. Takođe, Jermenija ima odgovornost da se suzdrži od svih aktivnosti koje bi ugrozile bezbednost civila u regionu.

Piše: Goran Sandić, Beogradski međunarodnopravni krug, Fakultet političkih nauka Unverziteta u Beogradu

Goran Sandić, izvor slike: privatna arhiva

14

PROGOVORI O PREGOVORIMA

N

agorno-Karabah je planinski i stepski predeo pun vinograda, voćnjaka i nasada dudova za svilene bube. To je takođe i predeo višedecenijskog spora između Azerbejdžana i Jermenije, odnosno između Azerbejdžana, kojem region formalnopravno pripada, i jermenske većine stanovništva regiona, a koju podržava Jermenija. Ovo je region na kojem se otvaraju i nad kojim se lome i mnoga međunarodnopravna pitanja: da li je Jermenija okupator suverene teritorije Azerbejdžana? Da li je Jermenija samo zabrinuta srodnička država koja pomaže? Ima li stanovništvo Nagorno-Karabaha pravo na samoopredeljenje? Preteže li teritorijalni suverenitet Azerbejdžana nad ljudskim pravima dela stanovni­ štva? Kakva je uloga i šta je zadatak Evropske unije? Činjenica da su poslednjih sedmica hiljade etničkih Jermena napustile svoje domove iz straha od nadolazeće azerbejdžanske vojske i briga za ljudske sudbine i živote donekle skrajnjuju gorepomenuta pitanja.

Međutim, upravo neka od njih leže u srži sukoba i važno ih je razumeti.

Svega godinu dana kasnije obe države gube svoju nezavisnost i postaju deo Sovjetskog Saveza. Nagorno-­ -Karabah ostaje deo Azerbejdžanske Sovjetske Socijalističke Republike, kao autonomna oblast.

Prvi oružani okršaji kreću s raspadom Sovjetskog Saveza 1991. godine, a Nagorno-Karabah se proglasio nezavisnom republikom − koju čak ni Jermenija nije priznala. Jermenija

Iz Nagorno-Karabaha je, prema izveštaju organizacije Human Rights Watch, u svega tri sedmice region napustilo preko 100.000 etničkih Jermena, odnosno skoro čitavo jermensko stanovništvo regiona. je u ovom ratu, pored Nagorno-Karabaha, okupirala još neke teritorije Azerbejdžana. Uz posredstvo Moskve primirje je postignuto 1994. godine, a teritorije ostaju pod de facto jermenskom kontrolom.

Iako je bilo povremenih manjih okršaja blizu granice, oružanog sukoba nije bilo 26 godina. Drugi rat je izbio u septembru 2020. godine, uz značajne gubitke Jermenije. Sporazum o Nastanak problema primirju, uz posredstvo Moskve, zahPočetak 20. veka zahvatio je talas tevao je da Jermenija prestane s vojnastajanja novih i novih-starih ne- nom kontrolom Nagorno-Karabaha, zavisnih država. Tako su nakon a da Azerbejdžan dopusti ruske miOktobarske revolucije, Jermenija i rovne snage u spornom regionu i oko Azerbejdžan imali svoju šansu da po- njega. Dve godine kasnije Jermenija stanu nezavisne države. Nagorno-­ se nije potpuno vojno povukla (upr-Karabah je pripao Azerbejdžanu, iako kos odlukama i Saveta bezbednoje priznat sporan status ove teritorije. sti Ujedinjenih nacija), a Azerbejdžan

15

sve više ekonomski i humanitarno stiska obruč oko Nagorno-Karabaha.

Pitanje kontrole Nagorno-Karabaha se čini kao centralno za nacionalni ugled i Azerbejdžana i Jermenije.

(Ne)sporna pitanja U noći između 19. i 20. septembra 2023. Azerbejdžan je započeo svoju „antiterorističku” kampanju u Nagorno-Karabahu „da bi se (…) suzbile provokacije velikih razmera u ekonomskom regionu Karabaha, razoružale i povukle formacije Oružanih snaga Jermenije sa naših teritorija…”, dodajući da civili i civilni objekti neće biti targetirani.

Kada konsultujemo međunarodno pravo, nesporno je da region Nagorno-Karabaha pripada Azerbejdžanu. Nesporno je i da države imaju pravo da na svojoj teritoriji uživaju u tradicionalnim konceptima suverenosti i teritorijalnog integriteta. Na kraju, nesporno je i da je Jermenija, na ovaj ili onaj način, to onemogućavala Azerbejdžanu.

Međutim, ovde je kraj nespornom i počinje teži deo. Nijedna država na svetu nije u potpunosti slobodna da se ponaša na način koji nađe za shodno s ljudima na svojoj teritoriji.

Međunarodno pravo je u tome ograničava i ta ograničenja su rezultat razvoja ljudske svesti i morala tokom više milenijuma. U ovom slučaju su dva najvažnija ograničenja u vidu zaštite ljudskih prava i obaveze poštovanja međunarodnog prava oružanih sukoba.

O ODGOVORNOSTI

Azerbejdžan je pristao na primirje 20. septembra 2023. godine uz raspuštanje samoproglašene Republike Nagorno-Karabaha. No humanitarne katastrofe ne staju i ne nestaju odjednom. Azerbejdžan, kao i sve druge države, mora svim građanima garantovati ljudska prava, pa makar ti građani radili i protiv države i za novu nezavisnu državu. Iz Nagorno-Karabaha je, prema izveštaju organizacije Human Rights Watch, u svega tri sedmice region napustilo preko 100.000 etničkih Jermena, odnosno skoro čitavo jermensko stanovni­ štvo regiona. Oni su region napustili iz mnoštva razloga, među kojima su četiri najvažnija: opasnost po živote od neposrednih posledica vojnih akcija Azerbejdžana; višegodišnje otežano snabdevanje regiona hranom, gorivom i humanitarnom pomoći; strah da će Azerbejdžan namerno da učini život Jermena teškim kako ne bi imali drugog izbora nego da napuste Nagorno-Karabah; i strah od progona i diskriminacije u slučaju potpune integracije u Azerbejdžan.

U prvom redu Azerbejdžan mora da se suzdrži od dovođenja u opasnost života civila svojim vojnim i/ili policijskim akcijama. Dalje, mora omogućiti potpunu i nesmetanu dostavu humanitarne pomoći Nagorno-Karabahu. Azerbejdžan mora dozvoliti svim civilima koji žele da se privremeno evakuišu, naročito u Jermeniju. Potrebno je omogućiti evakuaciju svih kojima je potrebna medicinska pomoć. Na kraju, Azerbejdžan mora poštovati pravo Jermena Nagorno-Karabaha na povratak.

Evropska unija i upitne sankcije I Jermenija i Azerbejdžan tradicionalno pripadaju evropskom kontinentu i društvu. Stoga je i Evropska unija zainteresovana za njih, uz pitanja bezbednosti i energenata. Do završetka pisanja ovog teksta, EU je odobrila dodatnih 5 miliona evra humanitarne pomoći (uz 25 miliona evra od 2020. godine) kako za Jermene koji su došli u Jermeniju, tako i za sam region Nagorno-Karabaha. Uz to, Evropska komisija je usvojila niz mera koje treba da na druge načine pomognu rešavanju humanitarne krize – tehnička pomoć i podrška, povećanje već postojeće pomoći Jermeniji, povećanje budžeta EU4Peace programa itd.

Evropski parlament je u svojoj rezoluciji bio prilično odlučan. Zatražio je od EU institucija da ponude svu moguću pomoć Jermeniji koja se suoča-

sankcije protiv pojedinaca u Vladi Azerbejdžana koji su odgovorni za kršenja primirja i kršenja ljudskih prava u Nagorno-Karabahu.

Sankcije EU su alat njene spoljne i bezbednosne politike. One se uvode kada je to potrebno za čuvanje vrednosti EU, njenih osnovnih interesa i bezbednosti; učvršćivanje i podržavanje demokratije, vladavine prava, ljudskih prava i principa međunarodnog prava; očuvanje mira; sprečavanje sukoba i jačanje međunarodne bezbednosti. Ove sankcije nisu usmerene na celu državu ili njeno stanovništvo, već na određene politike ili aktivnosti, sredstva za njihovo sprovođenje i one koji su za njih odgovorni i to su uglavnom zamrzavanje novca, zabrane putovanja, ograničenja ili zabrana uvoza i izvoza i dr.

Hoće li biti sankcija? Teško je reći u ovom trenutku iz makar dva razloga: situacija na terenu može se značajno

Ukoliko uvede sankcije, EU mora osigurati da štetne posledice po civilno stanovništvo ili po nesankcionisane aktivnosti ili lica budu minimalne. Usmerene sankcije treba da budu promišljene i da predstavljaju širi deo napora za postizanje mira koji nije prosto odsustvo oružanog sukoba, već bezbednost za pojedince i grupe, saradnja, očuvanje ljudskih prava i prosperitet. va s prilivom izbeglica, da se preispitaju spoljni i strateški odnosi EU sa Azerbejdžanom, izrazio je zabrinutost što je Mađarska blokirala zajedničku poziciju članica EU koja je trebalo da osudi vojnu operaciju Azerbejdžana i − naročito važno − traži da EU i njene države članice usvoje usmerene

16

promeniti nabolje; zatim, usvajanje sankcija je veoma kompleksan proces. Za njihovo usvajanje je potrebno da Visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednosnu politiku pripremi predlog mera koje je potrebno usvojiti, nakon čega relevantna tela Saveta EU (koji čine države članice) diskutuju

PROGOVORI O PREGOVORIMA

o predlogu. Kada dođe vreme za glasanje, potrebno je da predlog u Savetu usvoji 55% država članica koje imaju bar 65% ukupnog stanovništva Unije.

Ukoliko ih uvede, EU mora osigurati da štetne posledice po civilno stanovništvo ili po nesankcionisane aktivnosti ili lica budu minimalne. Usmerene sankcije treba da budu promišljene i da predstavljaju širi deo napora za postizanje mira koji nije prosto odsustvo oružanog sukoba, već bezbednost za pojedince i grupe, saradnja, očuvanje ljudskih prava i prosperitet.

Šta je čija odgovornost?

Pitanje o tome šta je bitnije − istorija, teritorija ili ljudi − duboko је ukorenjeno u Nagorno-Karabahu. U suštini, u ovom trenutku, ljudi i njihova bezbednost moraju biti najvažniji faktor u rešavanju sukoba u NagornoKarabahu, uz poštovanje međunarodnog prava i ljudskih prava svih.

Bez obzira na istorijske i teritorijalne sporove, međunarodno pravo zahteva da se zaštite ljudska prava svih građana, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Azerbejdžan ima

Izvor fotografije - Mathias Reding

17

odgovornost da zaštiti živote civila i omogući humanitarnu pomoć, evakuaciju i povratak onima koji su napustili Nagorno-Karabah. Takođe, Jermenija ima odgovornost da se suzdrži od bilo kakvih aktivnosti koje bi ugrozile bezbednost civila u regionu.

Evropska unija ima ulogu da podrži mirno rešenje ovog sukoba, pružajući pre svega humanitarnu pomoć.

Međutim, odluka o sankcijama je kompleksna i treba je pažljivo razmotriti kako bi se minimizirale negativne posledice po civile i promovisao mir i stabilnost.

LIČNI STAV

KOSOVSKI MIT I ISTINA U svojoj generaciji susrećem one koji su zaslepljeni devijantnim nacionalizmom, one kojima je tema kosovskog pitanja nešto mračno, teško i daleko, o čemu ne znaju dovoljno pa i nemaju formiran stav, te na kraju tu smo i mi koji se zalažemo za koegzistenciju kosovskih Albanaca i Srba, ali čiji je glas u javnosti najtiši, potisnut kao izdajnički i nedovoljno srpski.

Piše: Bojana Samardžija, studentkinja Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Bojana Samardžija, izvor: privatna arhiva

18

PROGOVORI O PREGOVORIMA

R

azgovor o stabilizaciji života na Zapadnom Balkanu podrazumeva najpre svest o viševekovnim previranjima koja definišu kolektivni i individualni identitet.

Kada je reč o pitanjima koja se direktno tiču odnosa Srbije i Kosova, kao važan element nameću se njihovi odnosi u prošlosti, način na koji se istorija danas posmatra i instrumentalizuje, kao i aktuelni diskurs o dijalogu.

Sukob interesa Srba i kosovskih Albanaca predstavlja produžetak sukoba s Turcima nakon poraza u Kosovskoj bici. Borbenost i održavanje nacionalnog identiteta koji je kosovski mit pružio potlačenim Srbima s vremenom je okamenjen kao nukleus srpske istorije i srpskog prava na teritoriju Kosova i Metohije, a krvavi sukobi, po svemu sudeći, ničemu nisu naučili ni srpsku ni albansku stranu. Sakralizacija političkog mita, te njegovo predstavljanje kao neo­ sporne istorijske činjenice, dovelo je do krajnje isključivosti aktuelnog nacionalističkog narativa. On se postupno gradio na jednom od osnovnih konstituenata kosovskog mita – izdaji – terminu koji metamorfozira spram populističkih potreba kreatora javnog mišljenja – vlasti, medija i crkve.

Neučenje (iz) istorije Najnovija događanja na severu Kosova i saznanja koja svedoče o problematičnom angažovanju, kako srpske, tako i samoproklamovane kosovske vlasti, samo su još jedna u nizu afirmacija jedinog pravila,

motiva i ishoda koji konstituiše međunarodne i međuljudske odnose – beskrupuloznog profitiranja. Ukoliko uzmem u obzir i samo skoriju istoriju, jasno je da je više generacija obeleženo ratovanjem devedesetih godina, ali se nameće pitanje, više od dvadeset godina kasnije, da li su žrtve bile uzaludne, ako se danas intenzivno propagira ideja o potencijalnoj neophodnosti ponavljanja istorije.

Dok se s naslovnih strana i u javnim nastupima političari na vlasti, ali i oni u opoziciji, bahato poigravaju izuzetno štetnim i riskantnim narativima i terminima, stvarnost Srba na Kosovu krcata je neizvesnošću i strahom.

Dok se s naslovnih strana i u javnim nastupima političari na vlasti, ali i oni u opoziciji, bahato poigravaju izuzetno štetnim i riskantnim narativima i terminima, stvarnost Srba na Kosovu krcata je neizvesnošću i strahom.

Ciljevi suprotstavljenih strana nisu nimalo nejasni, ali su svojom isključivošću osuđeni na stagnaciju. Po mom mišljenju, prvenstveni cilj mora biti obezbeđivanje uravnoteženosti i sigurnosti života na severu Kosova, s obzirom na to da je sasvim očigledno kako se nepromišljenim političkim odlukama direktno ugrožava život civila na tom području. Izvesno je da se sastav stanovništva severnog Koso­ va ne može i neće promeniti, pa je postizanje funkcionalnog suživota prioritetni korak ka rešavanju sukoba. Verujem da takva ideja deluje

19

apstraktno – lokalni sukobi ojačani su pritiscima američke, evropske i ruske politike, čiji je cilj dokazivanje moći, a ne život srpskog kolektiva na Kosovu, koji levitira između matične države i uslova svetskih sila.

Neprihvatanje odgovornosti Međutim, narativ prisutan u Srbiji zasniva se na etiketiranju neistomišljenika i tendenciji potpunog lišavanja odgovornosti srpske strane. Sasvim je dovoljno i osnovno poznavanje savremene istorije da bi se znalo kako su tokom brojnih sukoba na Zapadnom Balkanu, te i između kosovskih Albanaca i Srba, zločini bili obostrani. Nije čak ni tajna da nas evropska zajednica percipira kao problematična i varvarska plemena − što je verovatno jedan od uzroka za nenapredovanje u stabilizaciji i pacifikaciji odnosa na Balkanu. Kada je već reč o oružanim sukobima, valja se podsetiti da ni pripadnici mnogo uređenijih društava nisu uspeli da se u takvim okolnostima odupru izopačenim oblicima ponašanja, pa su čast i poštenje u kontekstu ratnih obračuna samo izuzeci koji potvrđuju pravilo.

Ipak, ono što smatram nezdravim i visokorizičnim jeste izostanak sankcija državnih institucija kada je reč o zloupotrebi moći i pozicija, što ne samo da izostaje iz sage srpsko-albanskih sukoba nego je prihvaćeno kao najviša instanca junaštva.

Uporedo s tim, sa obe strane granice, baštini se ideja o pravu na oduzimanje života – u prenesenom i

LIČNI STAV

doslovnom značenju. Obostrano prihvatanje odgovornosti i njeno ugrađivanje u kulturni obrazac takođe vidim kao jedan od početnih koraka u normalizaciji odnosa i položaja Srbije i severnog Kosova. U retorici u kojoj se neistomišljenici percipiraju kao izdajnici na meti su ne samo pripadnici drugih naroda već i oni Srbi koji odbijaju glorifikaciju ratnih zločina, te njihovih vinovnika, ogrnutih velom herojstva. Negovanje fanatičnog neprijateljstva prema drugim narodima ima koren upravo u deformisanom shvatanju pojma patriotizam, pa se među građanima Srbije, u vidu nasleđa predaka, prenosi podela na one koji su više Srbi i na one kojima se to pravo osporava na osnovu relativizacije istorije i tekućeg političkog, socijalnog i ekonomskog pravca dr-

su zaslepljeni devijantnim nacionalizmom, one kojima je tema kosovskog pitanja nešto mračno, teško i daleko, o čemu ne znaju dovoljno, pa i nemaju formiran stav, te na kraju tu smo i mi koji se zalažemo za koegzistenciju kosovskih Albanaca i Srba, ali čiji je glas u javnosti najtiši, potisnut kao izdajnički i nedovoljno srpski.

Do tačke pucanja Ipak, sve i da planetarno jačanje desnice ostavim po strani, neverovatno je koliko puta domaći ratni profiteri, od kojih je većina zauzela državničke pozicije, uspevaju da prodajom najjeftinije karte – rodoljublja – obezbede sebi egzistenciju na račun izazivanja požara. Podloga za širenje represivnog sadržaja utemeljena je nametnu-

Uporedo s tim, sa obe strane granice, baštini se ideja o pravu na oduzimanje života – u prenesenom i doslovnom značenju.

Obostrano prihvatanje odgovornosti i njeno ugrađivanje u kulturni obrazac takođe vidim kao jedan od početnih koraka u normalizaciji odnosa i položaja Srbije i severnog Kosova. žave. Religija kao jedan od osnovnih elemenata nacionalnog identiteta već dugo se u srpskom narodu ne održava kao oplemenjujuća hrišćanska ljubav.

Na primeru Srpske pravoslavne crkve jasno vidimo da pitanje isključivosti nije usmereno samo ka pripadnicima drugih veroispovesti, već podrazumeva i aktivno žigosanje nenacionalista i neortodoksnih hrišćana, a čime je zajednica dodatno dezintegrisana.

Takva društvena klima dovodi do podele populacije, pogotovo mladih. U svojoj generaciji susrećem one koji

tim jednoumljem, životom na rubu siromaštva, u atmosferi straha i opšte ozlojeđenosti.

U zabrinjavajuće velikom delu stanovništva paradoksalno je prihvaćena ideja o svetom pravu na proterivanje i etnička čišćenja nehomogenih srpskih teritorija. Smatram da je negovanje takvog principa ne samo u suprotnosti s kosmopolitizmom i civilizacijskim tokovima već i u velikoj meri opasno. Teško mi je da se ne zapitam da li međunarodna zajednica

20

zanemaruje realne dimenzije konflikta, dok drži konfrontirane strane u pat poziciji i na taj način prećutno omogućava rapidni rast obostranog animoziteta, koji polako (na individualnom i kolektivnom planu) dostiže tačke pucanja.

PROGOVORI O PREGOVORIMA

21

O SARADNJI

KINESKE GLOBALNE INICIJATIVE I EVROPSKA UNIJA

DA LI BRISEL NUDI ALTERNATIVU?

Normativni element ne može biti napušten i EU mora ostati dosledna principima koji je razlikuju od drugih aktera, jer zastupanje sopstvenih vrednosti za Brisel predstavlja dugoročni interes. Ipak, on se mora staviti u kontekst ostalih interesa, koji se odnose na uvećanje sopstvenog uticaja i beneficija koje iz toga proizilaze, naročito u odnosu na širenje uticaja rivala poput Rusije i Kine.

Piše: Pavle Nedić, član Programskog odbora Studija budućnosti

P

eking je u periodu 2021−2023. godine obznanio tri globalne inicijative: Globalnu bezbednosnu, Globalnu razvojnu i Globalnu civilizacijsku inicijativu, koje zajedno čine verovatno najjasniji i najsveobuhvatniji normativni i strateški okvir kineske vizije međunarodnih odnosa.

One su odraz sve odlučnijih kineskih aspiracija da preuzmu ulogu jednog od ključnih globalnih aktera, saglasno njenim rastućim potencijalima, pre svega ekonomskim.

Iako Sjedinjene Američke Države imaju najsnažnije kapacitete i najveći direktni interes da formulišu (kontra)­ strategiju, one nisu jedini akter koji treba da se pozicionira u odnosu na Kinu i njene inicijative. Za Evropsku uniju je to, takođe, vrlo značajno pitanje. U 2022. godini Kina je bila drugi po veličini partner EU u trgovini robom i treći po veličini partner u trgovini uslugama. Pored toga, mnoge evropske kompanije se oslanjaju na kinesku proizvodnju i lance snabdevanja, posebno u sektorima kao što su: elektronika, farmaceutski proizvodi i roba široke potrošnje. S druge strane, uprkos ovim vezama, Brisel i Peking imaju veoma različite stavove o brojim pitanjima poput ljudskih prava, kao i različit odnos prema ratu u Ukrajini.

Ograničen potencijal za saradnju Imajući sve ovo u vidu, na koji način kineske globalne inicijative utiču na pozicije Brisela i kakvu

Pavle Nedić, izvor: privatna arhiva

22

PROGOVORI O PREGOVORIMA

potencijalnu alternativu EU može ponuditi trećim stranama kao deo napora da svoje vrednosti i interese promoviše i ostvaruje na globalnom nivou? U „Strateškom pogledu na Kinu”, dokumentu Evropske komisije iz marta 2019. godine, Kina je označena kao „partner za saradnju i pregovore, ekonomski konkurent i sistemski rival”. Ove tri klasifikacije u velikoj meri odgovaraju pogledima Evropske unije na, redom, Globalnu bezbednosnu, Globalnu razvojnu i Globalnu civilizacijsku inicijativu.

Globalnu bezbednosnu inicijativu je predstavio Si Đinping u aprilu 2022, a razrađena je posebnim dokumentom objavljenim u februaru 2023. U njoj se razrađuju osnovni principi, prioritetne oblasti delovanja i ključne platforme i mehanizmi za saradnju, u cilju razvoja globalne bezbedno-

Peking ne može biti izuzet kao sagovornik u naporima da se rešavaju pitanja poput klimatskih promena i ekološke bezbednosti ili mirnog rešavanja sporova, naročito oko teritorijalnih voda u Indo-Pacifiku. sti. Iz ugla EU preklapanje sa kineskom inicijativom na prvi pogled se uočava jedino u pogledu (često deklarativnog) naglašavanja uloge i važnosti Povelje UN. Međutim, Peking ne može biti izuzet kao sagovornik u naporima da se rešavaju pitanja poput klimatskih promena i ekološke bezbednosti ili mirnog rešavanja sporova, naročito oko teritorijalnih voda u

Indo-Pacifiku. U poslednje vreme to sve više važi i za ona koja se dotiču otvorenih žarišta poput Ukrajine, Mjanmara ili Bliskog istoka. Stoga za Brisel ova inicijativa otvara prostor za pregovore i konsultacije u pogledu rešavanja ključnih izazova i pretnji bezbednosti, ali ne i za direktniju saradnju. EU u „Strateškom kompasu” kao svoje bilateralne partnere jasno izdvaja države sa kojima deli vrednosti. Dodatno, potencijal za saradnju je ograničen sve direktnijim suparništvom Pekinga i Vašingtona, koji ostaje glavni partner EU. Na kraju, neslaganje oko trenutno ključnog bezbednosnog problema, rata u Ukrajini, otežava zajedničko delovanje oko drugih pitanja iz domena bezbednosti.

Konkurencija i uticaj Globalna razvojna inicijativa je predstavljena u septembru 2021. kao kineski predlog za konkretniji doprinos ostvarivanju ciljeva održivog razvoja do 2030. Ona se fokusira na smanjenje siromaštva, bezbednost hrane, COVID-19 i vakcine, finansiranje razvoja, klimatske promene i zeleni razvoj, industrijalizaciju, digitalnu ekonomiju i konektivnost. Predstavlja svojevrstan nastavak i dopunu inicijative Pojas i put (BRI), ali s jasnijim akcentom na razvojne projekte. Broj projekata u okviru ove inicijative je narastao na preko 200, a njeni primarni korisnici su države iz nerazvijenijih delova sveta. Kao i u slučaju BRI, pored sredstava koja se kroz projekte obezbeđuju, privlačnost leži u izostanku dodatnih neekonomskih

23

uslova. S druge strane, EU takođe pretenduje da pojača svoje globalno prisustvo kroz sopstvenu inicijativu. Poseban fond „Globalna kapija” (Global gateway) ima cilj da mobiliše preko 300 miliona evra za razvojne

Normativni element ne može biti napušten i EU mora ostati dosledna principima koji je razlikuju od drugih aktera, jer za Brisel zastupanje sopstvenih vrednosti predstavlja dugoročni interes. projekte nerazvijenim delovima sveta do 2027. Kroz ovakve specijalizovane fondove Brisel može raditi na povećanju svog uticaja u nerazvijenijim delovima sveta, te preciznim i usmerenim konkretnim aktivnostima konkurisati sveobuhvatnijim inicijativama koje sprovodi Kina. Na kraju krajeva, konkurencija u pogledu pomoći razvoju u manje razvijenim delovima sveta znači više novca i projekata, što pre svega može doneti više koristi državama i lokalnom stanovništvu kojem je namenjena.

Odnos prema ljudskim pravima Globalna civilizacijska inicijativa je najnovija i najmanje razrađena. Nju je izneo predsednik Si Đinping u govoru u martu 2023. godine. U suštini, ona zagovara raznovrsne poglede na svet i drugačija tumačenja osnovnih principa, poput demokratije, a koja su ukorenjena u različitim istorijsko-kulturnim nasleđima. Iz ugla Brisela,

O SARADNJI

Globalna civilizacijska inicijativa predstavlja promociju alternativnih formi vlasti, koji potencijalno odstupaju od osnovih (univerzalnih) demokratskih vrednosti na kojima je EU zasnovana. Ovo je naročito izraženo u pogledu ljudskih prava. EU je još 2021. uvela sankcije određenim kineskim pojedincima i entitetima zbog kršenja ljudskih prava Ujgura u Sinđanu.

Prilikom posete Kini u aprilu ove godine, predsednica Komisije Ursula von der Lajen je ponovo naglasila važnost pitanja ljudskih prava, izdvajajući Sinđan. Decidan odnos prema pitanju

ljudskih prava ostavlja malo prostora za približavanje u stavovima u ovom pogledu. Međutim, takav pristup čini privlačnost ideja koje dolaze iz EU ograničenijim na određene slojeve i ideološke grupacije u pojedinim državama globalnog juga nego što je to daleko fleksibilniji stav koji promoviše Kina, posebno imajući u vidu da mnoge od njih nemaju besprekornu reputaciju u ovom pogledu.

U sve tri oblasti, EU nudi alternativne pristupe u odnosu na one koje promovišu kineske globalne inicijative.

24

Problem leži u njihovoj privlačnosti i primenljivosti. Normativni element ne može biti napušten i EU mora ostati dosledna principima koji je razlikuju od drugih aktera, jer zastupanje sopstvenih vrednosti za Brisel predstavlja dugoročni interes. Ipak, on se mora staviti u kontekst ostalih interesa, koji se odnose na uvećanje sopstvenog uticaja i beneficija koje iz toga proizilaze, naročito u odnosu na širenje uticaja rivala poput Rusije i, u ovom kontekstu važnije, Kine. To nameće jedan fleksibilniji i pragmatičniji pristup.

KONTAKT Beogradska otvorena škola Bulevar oslobođenja 177 11000 Beograd, Srbija +381 60 3061 342 eupregovori@bos.rs eupregovori.bos.rs facebook.com/bos.rs @beogradska_otvorena_škola