102. broj biltena Progovori o pregovorima - Izveštaj Evropske komisije o Srbiji by beogradska.otvorena.skola

Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP” koji Beogradska otvorena škola realizuje uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora i autorki izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno i mišljenje Beogradske otvorene škole i donatora.

SADRŽAJ REČ UREDNIKA.....................................................................................................................4 O KRITIKAMA I POHVALAMA Izveštaj Evropske komisije o Srbiji DESET GODINA VRTENJA UKRUG....................................................................................... 6 O NEPOVERENJU Intervju, Goran Svilanović NARASLO JE NEPOVERENJE PREMA SRBIJI......................................................................10 O PRAVOSUĐU Evropski izveštaj i pravosudna reforma HVATANJE ZA SLAMKU...................................................................................................... 16 O MEDIJIMA Mediji u Izveštaju Evropske komisije NEPODNOŠLJIVI PRITISCI OGRANIČENOG NAPRETKA ................................................... 20 O (NE)USKLAĐENOSTI Infografik USKLAĐENOST SRBIJE SA SPOLJNOM POLITIKOM EVROPSKE UNIJE............................ 23 O NORMALIZACIJI Izveštaj Evropske komisije, Beograd i Priština TIHO O BANJSKOJ, GLASNO O ZAHTEVIMA......................................................................24

I M PRE SU M Progovori o pregovorima, broj 102, novembar 2023. godine Izdavač: Beogradska otvorena škola (BOŠ) Bulevar oslobođenja 177, 11000 Beograd, Srbija www.bos.rs Urednici: Jelena Jorgačević, Branislav Cvetković, Miljana Jovanović Saradnici: Milan Hiber, Veljko Jovanović Autori: Veljko Jovanović, Milan Hiber, Sofija Mandić, Vojislav Stevanović, Milica Andrić Rakić Lektura i korektura: Marijana Milošević Dizajn i prelom: Damir Matić Ilustracije: Dana Tasovac

REČ UREDNIKA

ovi izveštaj i isti, stari, dobro poznati, ali nikad objašnjeni termin – ograničeni napredak. Evropska komisija je početkom novembra objavila novi izveštaj o napretku Srbije. U njemu se konstatuje da u posmatranom periodu ne postoji značajan napredak. Dakle, nije ostvareno mnogo. Ne bismo mnogo pogrešili ukoliko bismo rekli da nije ostvareno ništa.

prelaznim ocenama u oblastima koje vape za promenom. Za razliku od prethodnog, ovaj izveštaj ne beleži nazadovanje ni u jednoj oblasti – kakva radost! Ne možemo nezadovoljstvo obrušiti samo na domaće političke predstavnike i predstavnice. Deo odgovornosti treba da preuzme i Brisel. Oprezno izveštavanje o napretku koji nije učinjen tera nas da se zapitamo: zašto dobijamo - ograničen napredak - umesto, još jednom niste ništa uradili? Možda bismo mogli i da se nadamo da se na briselske institucije spustio oblak podrške proširenju Unije te da je zato bilo potrebno zažmuriti na jedno (zli jezici bi dodali možda i na oba) oko kako bi se ostvarile neke strateški važnije i dugoročnije stvari.

No, nije ovo bila nikakva novost u odnosu na ranije izveštaje i ništa značajno drugačije od onoga na šta smo već navikli - cvetanje korupcije i organizovanog kriminala uz ugroženu sloboda medija i, sada već ustaljeno, neusaglašavanje sa spoljnom politikom Evropske unije. Za građanke i građane to u praksi znači da i dalje neće znati ko i na koji način troši njihov novac, da neće moći da budu ravnopravni korisnici i korisnice zdravstvenog sistema Republike Srbije ili da neće moći da upišu dete u vrtić ukoliko ne budu koristili dobro oprobani metod poznanstva. Nesprovođenje reformi znači da će građanke i građani i dalje biti u medijskom mraku i da će novinari i novinarke biti toliko zastrašivani da više i neće biti nekog da ugasi svetlo. Svetlo nam i ne treba, kako Evropska komisija primećuje, inflacija raste, plaćaćemo struju po visokoj ceni. Ovo je normalnost u kojoj žive građanke i građani ove zemlje. Tako valjda funkcioniše društvo koje je sputano u svom napretku. Društvo u kome su ambicije političkih lidera i donosilaca odluka neprijatno lako nahranjene

Jedan profesor je rekao da iako se naše društvo kao celina protivi ulasku Srbije u Evropsku uniju, mi tamo odlazimo individualno, jedan po jedan. Možda je ovo i pravi trenutak da se podsetimo da se pregovori vode više od decenije, a da se entuzijazam i onih najupornijih sve više troši, te i oni polako počinju da pakuju kofere. Kako vas ne bismo prekrili našom subjektivnošću, pred vama su tekstovi koji se tiču ključnih delova Izveštaja Evropske komisije. Ostavljamo vam da sami procenite da li je ovaj izveštaj još jedna posledica hvatanja za slamku Srbije, Evropske unije ili nekog trećeg.

PROGOVORI O PREGOVORIMA

PITANJA, ODGOVORI

„SMATRATE LI DA IZVEŠTAJI EVROPSKE KOMISIJE O SRBIJI MOGU DA UTIČU NA PODRŠKU ČLANSTVU SRBIJE U EVROPSKOJ UNIJI?” IVAN VUJAČIĆ Profesor ekonomskog fakulteta, Univerzitet u Beogradu Ne utiče pozitivno na podršku evrointegracijama iz jednostavnog razloga što je rečnik kojim se služi takav da prosečnom građaninu ostaje nejasna opšta ocena Srbije u odnosu na proces evropskih integracija. Ovaj poslednji izveštaj je najgori dosada, ali to građani ne znaju zbog načina na koji se ocene diplomatski uvijeno saopštavaju. Ovo omogućuje vlastima da tvrde da Srbija sistematski napreduje iako Srbija po opštoj zbirnoj oceni stagnira na evropskom putu prema merilima same Evropske komisije od 2015. godine do danas. Paradoksalno je da Evropska komisija i sama pada na ispitu transparentnosti i jasne komunikaciji iako javno insistira na njima. Izveštaj je tako sročen da više skriva nego što otkriva građanima Srbije. Posledice nedovoljne jasnoće Izveštaja su rastući evroskepticizam i rastuća neverica da je Evropska komisija iskreno posvećena evrointegarcijama Srbije.

Izveštaju o napretku. Koraci koji budu učinjeni u pravcu njegove realizacije, u skladu sa smernicama iz Plana rasta za Zapadni Balkan, biće praćeni i novim Svedočimo da su u Srbiji poslednjih go- stimulansima od strane Evropske unije, dina u javnom prostoru, često i od stra- što u bližoj budućnosti može dovesti ne nosilaca visokih državnih funkcija, i do značajnije promene percepcije u kreirani narativi kojim se ne samo uma- široj javnosti. njuje značaj izveštaja o napretku, već se njihovi nalazi, a posebno oni negativni, JOVANA POPOVA osporavaju dok se opravdanje za spore Fakultet političkih nauka, reformske procese traži u tri poglavlja Univerzitet u Beogradu koji se bave usklađivanjem sa spoljnom politikom Evropske unije i Kosovom i Godišnji izveštaji Evropske komisije per nedostatku jasne vizije u odnosu na prose ne mogu da utiču na podršku građaširenje kao posledici unutrašnjih proce- na članstvu Srbije u Evropskoj uniji, jer sa u Evropskoj uniji. Ovo je jedan od naj- prosečan građanin ne čita izveštaje, niti važnijih razloga trenutne stope podrške su sami izveštaji namenjeni toj publici i članstvu u EU u Srbiji. Kako je Evropska toj svrsi. Način na koji se izveštaji tumače unija u poslednjih godinu i po dana za- u javnosti i medijskom prostoru, međuuzela snažan pravac u pogledu politike tim, mogu imati uticaja na podršku članproširenja i demonstrirala jasnu volju stvu. To se pre svega odnosi na način na da se Zapadni Balkan što pre integriše, koji ih predstavnici vlasti tumače, što je nalazimo se u istorijskom trenutku koji, najčešći i najdostupniji način na koji se ukoliko bude postajala unutrašnja poli- građani informišu o izveštajima Evropske tička volja, može da bude prekretnica u komisije, i ima najveći potencijal da utiče pogledu tempa ubrzanja evropskih inte- na njihove stavove prema članstvu. S tim gracija. Da li će Srbija taj trenutak isko- u vezi, važno je da u medijima budu zaristiti, zavisiće od toga kako se buduća stupljena i tumačenja izveštaja predstavVlada, a i budući sastav Parlamenta čija nika Unije, ali i javna čitanja koja nevlaje uloga u procesu evropskih integraci- dine organizacije organizuju tumačeći ja do sada bila praktično degradirana, izveštaje s predstavnicima civilnog sekbudu poneli upravo prema poslednjem tora i relevantnim ekspertima. BOJANA SELAKOVIĆ Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji

O KRITIKAMA I POHVALAMA

IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE O SRBIJI

DESET GODINA VRTENJA UKRUG Najznačajnije kritike u ovogodišnjem izveštaju nalaze se u delu koji se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Komisija je navela da je neophodno da Srbija pokaže veću privrženost procesu i da pravi više kompromisa zarad normalizacije odnosa. Izveštaj prilično pozitivno ocenjuje učešće Srbije u regionalnoj saradnji i bilateralnim odnosima. Dok je u prethodnom izveštaju kritikovano povećanje tenzija sa Hrvatskom, Komisija je ove godine konstatovala napredak u ovoj oblasti. Piše: Milan Hiber i Veljko Jovanović, Beogradska otvorena škola

Milan Hiber, izvor: Beogradska otvorena škola

Veljko Jovanović, izvor: Beogradska otvorena škola

PROGOVORI O PREGOVORIMA

vropska komisija je 8. novembra objavila svoj godišnji Izveštaj o Srbiji za 2023. godinu, a u njemu se konstatuje da ne postoji značajan napredak u odnosu na prethodnu godinu.

Skupštine. Naime, Izveštaj navodi kako se zasedanja po pravilu najavljuju samo 24 časa unapred, što predstavlja zakonski minimum predviđen za izuzetne situacije. Primećena je i nejednaka primena Pravilnika, s obzirom na činjenicu da su sankcije primenjivane samo na opozicione poslanike. Kaže se i da je potrebno da nezavisni organi budu zaista autonomni, kao i da ih vlasti više poštuju.

Boljke koje traju − korupcija i organizovani kriminal

Značajna pažnja je posvećena problemu korupcije u Srbiji. Izveštaj navodi kako je u periodu od prethodnog izveštaja ostvaren „ograničen napreU odeljku političkih kriterijuma, dak” u ovoj sferi, uključujući i dalju Evropska komisija u Izveštaju pruža implementaciju preporuka Grupe dranalizu parlamentarnog stanja u žava protiv korupcije Saveta Evrope Srbiji. Slično kao u prošlogodišnjem (GRECO). Međutim, nacionalna straizveštaju primećen je visok stepen tegija ili akcioni plan protiv korupcije polarizacije u društvu i u Narodnoj Što se tiče ekonomskog stanja, još uvek ne postoje, iako je Srbija već skupštini. Kao katalizatori polarizaci- Komisija primećuje visok stepen infla- predstavila Nacrt strategije Komisiji. je podvučeni su tragedija u Osnovnoj cije u Srbiji i navodi kako je ona uzrok školi „Vladislav Ribnikar” i protesti relativno balansiranog budžeta. Velike Kritikovan je i kvalitet obrazopod nazivom Srbija protiv nasilja koji reforme sporo idu, pretežno zbog insti- vanja i obuke, koji nije primesu nakon toga usledili. Mada nije bilo tucionalnih problema kao što su: ma- ren realnim potrebama tržišta republičkih izbora od prošlog izve- njak vladavine prava, korupcija, nee- rada, kao i problemi malih i štaja, konstatovana je potreba za do- fikasnost sudova i dr. Kritikovan je i srednjih preduzeća koja su u datnim delovanjem Vlade na osnovu kvalitet obrazovanja i obuke, koji nije nepovoljnom položaju u odnopreporuka OEBS-a i Saveta Evrope u primeren realnim potrebama tržišta su na velike kompanije i strane vezi sa izbornim okvirom. Preporuke rada, kao i problemi malih i srednjih investitore. su se dotakle: izborne administracije, preduzeća koja su u nepovoljnom pomedija, transparentnog finansiranja ložaju u odnosu na velike kompanije Izveštaj navodi kako je korupcija „raizbornih kampanja, borbe protiv zlo- i strane investitore. Govori se i o zna- sprostranjena u mnogim oblastima” upotrebe javnih funkcija u političke čajnom prisustvu države u ekonomiji, i ističe potrebu za većom političkom svrhe, interne partijske demokratije, te nedovoljno razvijenom privatnom voljom da se ova pitanja reše. kao i drugih pitanja važnih za izborni sektoru na čijem putu stoji korupcija i proces i demokratiju. manjak vladavine prava. Ipak, bilo je i Kao i prošle godine, Srbija ima odrepozitivnih komentara, uključujući sta- đeni stepen pripremljenosti u suočaKomisija je identifikovala i određene bilnost bankarskog sistema i poboljša- vanju sa organizovanim kriminalom. manjkavosti pri održavanju sednica nje strukture privrede. Ovogodišnji ograničeni napredak je sada postignut usled implementaciO IZVEŠTAJIMA EK je preporuke o otkrivanju i sprečavanju krijumčarenja migranata i trgoviEvropska komisija u godišnjim izveštajima analizira i predstavlja ne ljudima. Primećen je napredak u napredak koji su države kandidati i potencijalni kandidati ostvarili broju slučajeva u kojima je izvršena u reformama neophodnim radi pristupanja Evropskoj uniji. Izveštaj konfiskacija imovine, ali ova praksa predstavlja koristan signal ovim državama i njihovim građanima, se, kako se navodi, još uvek ne priidentifikujući oblasti u kojima je uložen napor ostvario željene remenjuje sistematski. Kao i u pretzultate, ali i polja u kojima je potreban veći angažman. hodnom izveštaju, hvali se napredak 7

O KRITIKAMA I POHVALAMA

u nivou razumevanja i pristupu istragama, ali se bolji rezultati još uvek iščekuju. Ističe se potreba za unapređenjem finansijskih kapaciteta javnog tužioca za organizovani kriminal, kako bi se unapredila i njegova nezavisnost u delovanju. Kao i prošle godine, Izveštaj ističe da bi pristup Srbije u ovom polju trebalo da bude usredsređen na borbu protiv kriminalnih organizacija, na slučajeve „visokog profila”, a ne na individualne, male i srednje slučajeve.

adekvatno obrazloženje za ovu odluku. Pored toga, postoji kontroverza oko ponovne dodele nacionalne frekvencije istim televizijama koje su

Osnovna prava – sloboda medija ugrožena

već imale tu privilegiju tokom 2022. Evropska komisija obrađuje i probleme sa kojima se suočavaju novinari u Srbiji. Izveštaj prepoznaje probleme pretnji, zastrašivanja, vređanja i nasilja nad novinarima. Takođe se navodi da lokalne i državne vlasti često pokreću strateške sudske tužbe protiv novinara, kako bi se uspostavila kultura samocenzure. Identifikovana je i ograničena sposobnost novinara da u trenutnom pravnom okviru izveštavaju o tekućim krivičnim postupcima.

Značajan deo Izveštaja posvećen je osnovnim pravima. Zakonodavni okvir je delimično uspostavljen i nema značajnijeg napretka. Konkretno, primećeno je da je zaštitnik građana izabran, ali bez međustranačke podrške, kao i da je obezbeđivanje dodatnih resursa predviđenih Zakonom o Zaštitniku građana iz 2021. značajno odlagano. Mada je primena strategija i akcionih planova za rodnu ravnopravnost, suzbijanje diskriminacije i inkluziju Roma otpočela, sredstva za borbu protiv nasilja nad ženama znatno kasne. Što se tiče slobode izražavanja, zabeležen je ograničen napredak. Evropska komisija kritikuje kao problematičnu pojavu dodelu pete licence za medijski servis s nacionalnom frekvencijom, koju je REM objavio u avgustu 2022. Ova licenca još uvek nije dodeljena, a REM nije pružio

Primetan manjak političke volje da se izvrše korenite reforme demokratskog sistema, naročito one vezane za korupciju i političke institucije, ne uliva optimizam da će stvari biti mnogo drugačije u narednom izveštaju.

Spoljna politika i Kosovo – neophodno „više kompromisa” Najznačajnije kritike u ovogodišnjem izveštaju nalaze se u delu koji se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Komisija je navela da je neophodno da Srbija pokaže veću privrženost procesu i da pravi „više kompromisa” zarad normalizacije odnosa. Istaknute su krize koje su negativno uticale na ovaj proces, poput incidenta u Banjskoj, problema

oko registarskih tablica i bojkota izbora od strane kosovskih Srba. U vezi s poslednjim incidentom, autori Izveštaja navode potrebu da se u sve četiri opštine pretežno naseljene Srbima, lokalni izbori održe što pre, na inkluzivan način, uz učestvovanje kosovskih Srba. Osim ispunjavanja svih obaveza preuzetih u dosadašnjem procesu, Evropska komisija ističe važnost postizanja sveobuhvatnog, zakonski obavezujućeg, sporazuma o normalizaciji. Što se tiče spoljnih odnosa, Srbija još uvek nije pristupila Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što je preduslov za pristupanje Evropskoj uniji. Takođe, primećeno je kontinuirano neusaglašavanje Srbije s deklaracijama i restriktivnim merama Evropske unije prema Rusiji. U Izveštaju se navodi da ova oblast treba da bude prioritet Srbiji, radi usklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Izveštaj prilično pozitivno ocenjuje učešće Srbije u regionalnoj saradnji i bilateralnim odnosima. Dok je u prethodnom izveštaju kritikovano povećanje tenzija sa Hrvatskom, Komisija je ove godine konstatovala napredak u ovoj oblasti. Konstatovano je i unapređenje odnosa s Mađarskom, kao i generalno aktivno učešće Srbije u regionalnoj saradnji.

PROGOVORI O PREGOVORIMA

Potencijal za promene Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu suštinski se ne razlikuje od izveštaja objavljenih prethodnih nekoliko godina. Određeni uzleti i padovi koji se mogu primetiti iz godine u godinu, pa i u ovom izveštaju, ne menjaju činjenicu da Srbija već skoro

deceniju praktično stagnira u procesu pristupanja Evropskoj uniji, proklamovanom prioritetnom spoljnopolitičkom cilju. Primetan manjak političke volje da se izvrše korenite reforme demokratskog sistema, naročito one vezane za korupciju i političke institucije, ne uliva optimizam da će stvari biti mnogo drugačije u narednom

izveštaju. Predstojeći izbori, zakazani za 17. decembar, mogu dovesti do ključnih promena u delovanju Srbije u ovoj sferi, ako ne promenom vlasti, a onda makar pritiskom usled veće podrške građana proevropskim političkim opcijama.

O NEPOVERENJU

INTERVJU, GORAN SVILANOVIĆ

NARASLO JE NEPOVERENJE PREMA SRBIJI Daleko smo od toga da možemo biti zadovoljni pređenim putem ka mogućem članstvu u EU. Za to postoji ozbiljan razlog, a to je nerešen status Kosova. To je ključno za mnogo toga u samoj Srbiji, kao što je od odlučujućeg značaja i za njenu međunarodnu poziciju. Što se tiče pitanja odgovornosti, pa ja bih rekao da je odgovornost za skroman napredak podeljena između Srbije i EU. Intervju priredili: Milan Hiber i Veljko Jovanović, Beogradska otvorena škola

Goran Svilanović, izvor: privatna arhiva

PROGOVORI O PREGOVORIMA

bjavljen je godišnji Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu. Ocene Komisije o napretku Srbije tumače se različito − neki kažu da se rade o oštroj kritici, neki o velikim pohvalama. Sa konsultantom i bivšim generalnim sekretarom Saveta za regionalnu saradnju, doktorom pravnih nauka Goranom Svilanovićem razgovaramo, između ostalog, o tome šta Izveštaj zaista poručuje, o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, o predizbornoj i postizbornoj Srbiji. PROGOVORI O PREGOVORIMA: Kakav je Vaš generalni utisak o Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu i da li on ima mogućnost da značajnije utiče na proces integracije Srbije? GORAN SVILANOVIĆ: Ovo je redovni Izveštaj Evropske komisije, objavljen istovremeno za nas i naše susede koji se nalaze u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Kako su kod nas raspisani izbori za 17. decembar, nije neobično da u javnosti ima izvesne upotrebe ovog izveštaja kako bi se prikupili neki imaginarni poeni među biračima. Moje je mišljenje da je ovaj izveštaj zabeležio na korektan način sve ono sto je urađeno i sve ono sto nije, a trebalo je. Jezik je, kao sto je i dosad bio, diplomatski, često i nemušt. Ali svaki put tako glase izveštaji i ocene EU. Uvek ostavljaju prostora da se onaj ko čita uhvati za poneku pohvalu ili za prekor.

Ukratko, smatram da sve to zajedno ni na koji način neće uticati na izbore u Srbiji. Mislim da oni koji glasaju odluku ove godine donose na osnovu različitih drugih informacija i imaju druge motive, a ne proces pridruživanja. Kako smatram da je članstvo Srbije u EU najbolji politički i geopolitički izbor, mogu samo da kažem da mi je žao što ideja našeg članstva u EU nije vidljivija u izbornim platformama svih stranaka.

normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Šta bi, prema Vašem mišljenju, takav sporazum morao da sadrži?

GS: Pregovori su u odmakloj fazi. Upravo ovih dana pojavljuju se dokumenti koji se odnose na mogućnost formiranja Zajednice srpskih opština, koja je inače predviđena Briselskim sporazumom iz 2013. godine. Za našu javnost, a verujem da to važi i za Srbe koji žive na Kosovu, A što se tiče uticaja izveštaja na pro- to je jedan od najvažnijih elemenaces integracije u EU, mogu da kažem ta budućeg sveobuhvatnog dogoda ni tu baš nema neke direktne ko- vora. Nema ni potvrde ni demantija relacije. Naime, mnogo je toga što bi onoga što se u javnosti pojavilo. Moje Srbija trebalo da učini, a dosta toga je iskustvo da kada je tako, onda je i što bi moralo da se promeni u EU, moguće da je dokument bar u nekoj da bismo mogli na ozbiljan način meri verodostojan. Ali moje iskustvo da govorimo o članstvu u bliskoj takođe govori o tome da nije pametbudućnosti. no komentarisati inače veoma složen pregovarački proces. Onima koji razMislim da i naša politička jav- govaraju i dogovaraju se, potreban je nost, baš kao i naši prijatelji u mir da bi teške odluke donosili.

EU, potcenjuju dubinske promene koje su se dogodile u društvu Zato ne bih više da komentarišem i u stvari ga udaljile od EU. ono o čemu se dogovaraju, već bih predložio nešto dodatno što smatram Ukratko, Izveštaj dokumentuje fakte, da može svima da bude od koristi. on samo služi kao slika stanja i infor- Mislim da bi bilo dobro, da onda kada macija domaćoj i evropskoj javnosti, se dođe do nekakvog sveobuhvatonima kojima je stalo i koji se time nog sporazuma, kada dođemo do profesionalno bave, o tome šta se toga da se stavi potpis na dokument, tačno događa. Ali, Izveštaj ne odre- voleo bih da tom događaju prisustvuđuje tempo pridruživanja. ju i naši susedi. Znači, da pored EU i NATO, tu budu i šefovi država ili vlada POP: Evropska komisija u Izveštaju zemalja iz regiona, mislim na bivše navodi da je, osim ispunjava- jugoslovenske republike i Albaniju. nja dosad preuzetih obaveza, ne- Eto, predložio bih da se tom prilikom ophodno postići sveobuhvatni, potpiše i jedna deklaracija kojom svi pravno obavezujući sporazum o potpisnici garantuju jedni drugima

O NEPOVERENJU

poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, kao i naravno poštovanje manjinskih prava u skladu s najvišim standardima. Dakle, govorim o dodatnom dokumentu, za koji mislim da bi bio koristan kao neka vrsta deklaracije o Danu mira na bivšim jugoslovenskim prostorima i koja bi trebalo da garantuje da neće više biti raspada i destabilizacije, zahteva za nekakvim teritorijama, autonomijama, entitetima. Koliko god da smo mi u Srbiji zagledani u rezultate dijaloga, toliko bi trebalo da razumemo i sve oko nas koji imaju razloga da brinu, baš kao i mi, i da je zato neophodno da jedni drugima, zajedno s našim saveznicima, ponudimo garancije da više neće biti potresa i da ulazimo u period potpunog poštovanja suseda. POP: Izveštaj kritikuje kontinuirano odstupanje Srbije od deklaracija i restriktivnih mera usmerenim prema Rusiji, te neusklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Mislite li da bi potencijalni završetak rata u Ukrajini omogućio Srbiji da napreduje u ovoj oblasti? GS: Usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU ima direktan uticaj na razmišljanje o Srbiji kao mogućoj članici EU, dakle bilo bi od značaja u procesu pridruživanja. A kraj rata u Ukrajini neophodan je pre svega ljudima koji tamo žive, da bi ostali živi i da bi gradili budućnost za svoje porodice. I zato treba

da navijamo iz sve snage da sto pre dođe mir. Ali mi o tome ne odlučujemo. A produženje rata ili njegovo brzo okončanje nema direktnog uticaja na Srbiju i njenu geopolitičku poziciju.

POP: Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel nedavno je spomenuo 2030. godinu kao svojevrsni rok za proširenje Evropske unije. Da li je konstantan „ograničen napredak”, prisutan u ključnim oblastima u Izveštaju, dovoljan kako bi Srbija ostvarila svoj glavni spoljnopolitički cilj − pristupanje Evropskoj uniji?

EU bude spremna za nove članice. Dakle, rekao je da bi Evropska komisija, ne ona koja će biti birana sledeće godine, već ona posle nje, trebalo da bude u situaciji da predlozi članicama EU moguće nove članice, jer bi do tada proces unutrašnjih promena EU trebalo da bude završen. Takođe, obećao je da će svake godine biti organizovan samit EU − Zapadni Balkan, što je velika izmena, i da će već sada u decembru biti organizovan taj samit u Briselu. Takođe, govoreći o mogućim unutrašnjim promenama koje imaju značaj za politiku pridruživanja, pomenuo je da ako opstane princip regate (što znači da se primaju zemlje jedna po jedna, u skladu sa sopstvenim napretkom, a ne kao što u javnosti ima zanimljivih predloga o regionalnom pristupu), da bi on onda predložio da se uvede i jedno novo pravilo, klauzula (u okviru tih unutrašnjih promena u EU) koja bi onoj zemlji / onim zemljama koje poslednje uđu u EU, onemogućila da blokiraju sledeću potencijalnu članicu. Taj predlog je meni veoma zanimljiv i u stvari on bi omogućio da ipak ozbiljnije razmislimo o mogućnosti članstva Srbije u EU. U sadašnjim okolnostima, kada svaka članica EU može da blokira Srbiju, a imajući u vidu raspoloženje prema Srbiji u čitavom nizu zemalja članica EU, o tome nije baš lako razmišljati i ostati optimista.

GS: Predsednik Evropskog saveta je imao malo precizniju izjavu. On je rekao da smatra da bi EU trebalo da zaokruži sopstveni proces promena tako da do 2030. godine

POP: Dvadeset godina nakon Samita u Solunu, kome ste Vi prisustvovali kao tadašnji ministar spoljnih poslova, čini se da Srbija u procesu evrointegracije nije

Da se vratim na ovo što me pitate. Mislim da je u nekim od zemalja članica EU, recimo među baltičkim zemljama, veoma naraslo nepoverenje prema Srbiji, tako da i kada bi sutra neku odluku Srbija donela, bilo bi potrebno mnogo vremena da se to poverenje vrati. Ništa se ne događa preko noći. A opet, uvek je potreban prvi korak.

Za naš odnos prema EU, kao i za mogućnost ubrzanja procesa pridruživanja, neće od odlučujućeg značaja biti izbor jedne ili druge vlade, već sporazum o Kosovu. Tek rešavanje tog pitanja omogućava koncentrisanje društvene energije na druge životne teme.

PROGOVORI O PREGOVORIMA

ostvarila očekivane rezultate. Da li su za ovakav zastoj pretežno odgovorne dosadašnje vlasti u Srbiji ili je odgovornost pre na Evropskoj uniji? GS: Slažem se s vašom ocenom da smo daleko od toga da možemo biti zadovoljni pređenim putem ka mogućem članstvu u EU. Za to postoji ozbiljan razlog, a to je nerešen status Kosova. To je ključno za mnogo toga u samoj Srbiji, kao što je od odlučujućeg značaja i za njenu međunarodnu poziciju. Što se tiče pitanja odgovornosti, pa ja bih rekao da je odgovornost za skroman napredak podeljena između Srbije i EU. Mislim da u EU nisu prepoznali potencijal Srbije posle promena 2000. godine i nažalost, nisu učinili odlučujući napor da moguće članstvo tada ubrzaju. S druge strane, sve naše vlade u nizu bile su pod ogromnim i spoljnim i unutrašnjim pritiscima ili, bolje reći, bile su pred nerešenim problemima, koji su direktan rezultat ratova i raspada Jugoslavije (pitanje saradnje sa sudom u Hagu, status Kosova, odnosi prema susedima, prava Srba u susednim državama, prava nacionalnih zajednica u Srbiji, skroman ekonomski napredak, sporo usklađivanje sa ekonomskim razvojem EU članica, nestabilne institucije i nereformisano pravosuđe itd.). A zatim su došle krize, ekonomska 2008. godine, pa pandemija, pa rat u Ukrajini. Kasnije je sve postalo još mnogo složenije, problem nije rešen do danas,

a njegovo trajanje je dovelo do ozbiljnih promena u srpskom društvu, u emocijama i u načinu razmišljanja kod građana. Danas mi se sve čini mnogo komplikovanijim. Mislim da i naša politička javnost, baš kao i naši prijatelji u EU, potcenjuju dubinske promene koje su se dogodile u društvu i u stvari ga udaljile od EU. Ne mislim da sam pesimista, naprotiv, ja verujem da se stvari mogu menja-

Svaki izborni ciklus podrazumeva i izvesnu nestabilnost, sklanjanje važnih poslova u stranu i ostavljanje važnih odluka za posle, za novu vladu. U važne odluke uvek spada i svaki korak koji činimo prema EU, pa tako i svaki prevremeni izbori dodatno odlažu ionako usporen proces pregovora sa EU. ti nabolje, ali je za tako nešto potrebno vreme i potrebna nam je velika podrška i razumevanje i naših suseda i naših partnera u EU. POP: Negativni komentari lidera u regionu, te odsustvo iz medijskog prostora doveli su u pitanje budućnost inicijative Otvoreni Balkan. Kao nekadašnji generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, smatrate li da ova inicijativa, ili neka njoj slična, ima realnu budućnost? Mislite li da bi ovakva inicijativa bila „zamena za evrointegraciju” ili samo korak koji približava region Evropskoj uniji? Kakva je bila uloga Srbije u

ovakvoj inicijativi i kakva bi trebalo da bude? GS: Pre nekoliko nedelja je završen Samit u Tirani u okviru Berlinskog procesa. Kada pogledate dokumente koji su tamo usvojeni (uz našu punu saglasnost i podršku), mislim da ćete razumeti da je Savet za regionalnu saradnju dobio punu podršku za unapređenje Zajedničkog regionalnog tržišta koje bi funkcionisalo u punoj meri u skladu sa EU standardima i koje stvara mogućnost za uključivanje celog regiona u evropsku zonu slobodne trgovine. To je ohrabrujuća i realna perspektiva za sve naše zemlje, da u prvom koraku budemo integrisani u Evropski ekonomski prostor. Takođe je dogovoreno da se veći broj programa koji su sada otvoreni samo za članice EU, otvori i za puno učešće svih naših zemalja iz regiona. I mislim da će taj proces biti nastavljen. Dakle, u očekivanju tih promena u EU koje bi omogućile ubrzanje pristupnog procesa, da se ne gubi vreme i da budemo uključivani u pojedine evropske programe odmah. Takođe, dogovoreno je i da ceo region bude integrisan u EU savez za kritične sirovine koje su neophodne za ostvarenje napretka u suprotstavljanju klimatskim promenama kroz takozvani Evropski zeleni plan i Zelenu agendu za Zapadni Balkan, i time da postanemo deo reorganizacije vrednosnih lanaca snabdevanja EU i u oblasti sirovina. Ovo posebno otvara mogućnost da Srbija bude geopolitički dodatno važna Evropskoj uniji.

O NEPOVERENJU

Praktično je omogućeno da inicijativa koju zovemo Otvoreni Balkan bude postepeno ipak uklopljena u Zajedničko regionalno tržište, koje okuplja sve ekonomije Zapadnog Balkana. POP: Za kraj, bliže se vanredni parlamentarni i lokalni izbori, zakazani za 17. decembar. Zašto mislite da je sada trenutak održavanja vanrednih izbora, godinu i po dana nakon prethodnih? Kako bi rezultati mogli uticati na promenu odnosa Srbije i Evropske unije? GS: Izbori su odgovor na pritisak javnosti do kojeg je došlo posle tragedije, posle zločina u kojem su stradala deca. Izbori su uvek jedan mogući odgovor na krizu i imaju svoju

političku logiku. Naravno, svaki izborni ciklus podrazumeva i izvesnu nestabilnost, sklanjanje važnih poslova u stranu i ostavljanje važnih odluka za posle, za novu vladu. U važne odluke uvek spada i svaki korak koji činimo prema EU, pa tako i svaki prevremeni izbori dodatno odlažu ionako usporen proces pregovora sa EU. Ali, odlažu se i druge važne odluke. Prosto je tako, izborna kampanja preusmerava i pažnju i resurse na jedne teme, dok druge ostaju po strani. Otuda ima zemalja, takva je mislim Švedska, kod kojih je datum izbora ustavom definisan i nisu mogući vanredni izbori. To, naravno, ne znači da se oni sa krizama ne suočavaju. To samo znači da probleme rešavaju unutar parlamenta, a ne izborom

novog. To je jedno drugačije pravno rešenje koje je proizvelo i drugačije iskustvo i političku praksu. Kako god, u skladu s našim ustavnim rešenjima i političkom praksom, nije neobično što se u izborima traže rešenja za političke napetosti u društvu. Za naš odnos prema EU, kao i za mogućnost ubrzanja procesa pridruživanja, neće od odlučujućeg značaja biti izbor jedne ili druge vlade, već sporazum o Kosovu. Tek rešavanje tog pitanja omogućava koncentrisanje društvene energije na druge životne teme. U tim drugim okolnostima, sastav vlade, njena politička vizija, imaće mnogo više značaja i za ozbiljno geopolitičko repozicioniranje Srbije, pa i za moguće ubrzanje procesa pridruživanja Evropskoj uniji.

PROGOVORI O PREGOVORIMA

O PRAVOSUĐU

EVROPSKI IZVEŠTAJ I PRAVOSUDNA REFORMA

HVATANJE ZA SLAMKU

Deluje da zakone nije bilo toliko teško usvojiti. Mnogo teže ih je primeniti. Ali ne zato što su ti zakoni komplikovani ili loši, već zato što napretku vladavine prava u Srbiji nedostaje osnovni konstitutivni element – dobrovoljno povinovanje sve tri grane vlasti Ustavu i zakonu. U ključnoj oblasti za uspostavljanje vladavine prava – otklanjanju nedozvoljenog pritiska na pravosuđe – situacija je u Izveštaju Komisije ocenjena kao zabrinjavajuća. Piše: Sofija Mandić, Centar za pravosudna istraživanja

Sofija Mandić, izvor: FoNet

PROGOVORI O PREGOVORIMA

vropska komisija je u Izveštaju za 2023. godinu konstatovala napredak Srbije u oblastima pravosuđa i medija, a došlo je do napretka i u oceni o usklađivanju sa spoljnom politikom EU. Tako je glasila vest u gotovo svim domaćim medijima po objavljivanju Izveštaja Evropske komisije o Srbiji. Ocena EK izazvala je različite reakcije: od onih koji ovaj konstatovani napredak čitaju isključivo kao diplomatski instrument koji treba da privoli Srbiju da ne odustane od evropskog puta, do onih koji pozitivne ocene u oblasti pravosuđa i medija čitaju kao okretanje glave od dva suštinski najveća problema građana Srbije. A to su upravo − loše stanje u medijima i na polju zaštite prava, odnosno u pravosuđu. Svi drugi problemi su povezani s njima ili su njihova direktna ili indirektna posledica.

i područjima sudova i javnih tužilaštava. Interesantno je da su organizacije civilnog društva mesecima pokušavale da dođu do informacije koji će pravosudni zakoni biti usvajani tokom 2024. godine. Ministarstvo pravde ni

Ističe se da je pritisak na pravosuđe i tužilaštvo i dalje veliki. Vladini zvaničnici, uključujući i neke na najvišem nivou, kao i poslanici, nastavljaju da javno komentarišu tekuće istrage ili sudske postupke, kao i rad pojedinih tužilaca i sudija.

Kako Brisel javlja

na jedan od brojnih zahteva nije odgovorilo, pa su civilno društvo, ali i građani, prinuđeni da se o pravosudnoj politici informišu preko Brisela, odnosno Izveštaja o kojem je ovde reč. Na tom primeru dobro vidimo netrpeljivost organa vlasti prema civilnom društvu, koje je uostalom i konstatovano u Izveštaju.

Međutim, ukoliko odemo korak dalje od medijskih priloga o Izveštaju i pogledamo sam Izveštaj, videćemo da su medijski navodi samo dobra (medijska?) šminka za ne tako dobro realno stanje. Za srpsko pravosuđe se tvrdi da je ostvarilo ograničeni napredak, ali isključivo na terenu usvajanja pravnih akata. Najvećim uspehom smatra se pet pravosudnih zakona koji su usvojeni kao posledica promena Ustava iz februara 2022. godine. Izveštaj navodi da je tokom naredne godine potrebno usvojiti još dva zakona – Zakon o pravosudnoj akademiji i Zakon o sedištima

Dok je pohvaljeno usvajanje zakona, nepregledna je lista praktičnih problema kojima usvajanje zakona nije doprinelo. Navodi se da i dalje postoje izazovi u pogledu nepristrasnosti, odgovornosti, efikasnosti i profesionalnosti pravosuđa, ali i pristupa pravdi i edukaciji nosilaca pravosudne funkcije. Trenutni sistem zapošljavanja, premeštaja i unapređenja sudija i tužilaca još uvek nije promenjen kako bi se osiguralo da je napredovanje u potpunosti zasnovano na zaslugama, kaže se dalje u Izveštaju. Zaključuje se da novi pravosudni zakoni postavljaju preciznija disciplinska

pravila, ali da postoji potreba da se poboljšaju kapaciteti disciplinskih organa. Praktično gledano, ovo su sve eufemizmi, jer postoji jaka inercija, odnosno zadržavanje postojećeg načina postupanja u svim pravosudnim oblastima – od izbora sudija i tužilaca do odlučivanja o njihovoj odgovornosti. Nedostaje stvarna volja da se loše stare prakse menjaju. Takav stav pronalazi mesto u krilatici koju često možemo čuti u vrhu pravosuđa kada je reč o primeni novih ustavnih i zakonskih pravila, a ona glasi: promenićemo propise, ali ćemo raditi onako kako smo radili ranije.

Na papiru gladac, u primeni jadac Na kraju, deluje da zakone nije bilo toliko teško usvojiti. Mnogo teže ih je primeniti. Ali ne zato što su ti zakoni komplikovani ili loši, već zato što napretku vladavine prava u Srbiji nedo-

Prvi zaključak se nameće u slučaju da Izveštaj Komisije posmatramo kao objektivan i sasvim realan. U toj opciji, ako su pravosuđe i mediji uspešne oblasti za Srbiju, onda je stanje u ostalim oblastima nepodnošljivo loše. staje osnovni konstitutivni element – dobrovoljno povinovanje sve tri grane vlasti Ustavu i zakonu. U ključnoj oblasti za uspostavljanje vladavine prava – otklanjanju nedozvoljenog pritiska na pravosuđe – situacija je u Izveštaju Komisije

O PRAVOSUĐU

ocenjena kao zabrinjavajuća. Navodi se da je preduzet niz koraka kako bi se smanjio prostor političkog uticaja na pravosuđe, ali da u praksi rezultati takvih akcija nisu primetni. Takođe, ističe se da je pritisak na pravosuđe i tužilaštvo i dalje veliki. Vladini zvaničnici, uključujući i neke na najvišem nivou, kao i poslanici, nastavljaju da javno komentarišu tekuće istrage ili sudske postupke, kao i rad pojedinih tužilaca i sudija. Loša ocena koja se tiče otklanjanja nedozvoljenog pritiska je zapravo i ključna ocena stanja u srpskom pravosuđu, ali i napretka Srbije u evropskim integracijama u oblasti vladavine prava. Ustav je – setiće se građani – u februaru 2022. godine u okviru procesa pridruživanja menjan upravo kako bi bio otklonjen nedozvoljeni pritisak na pravosuđe koje vrše političke strukture.

Ekscentrični detalji i disciplinovanje građana Uz konstataciju da nije bilo slučajeva konačnog oduzimanja imovine, Evropska unija poziva Srbiju da usvoji još pravnih akata: Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije i prateći Akcioni plan. Srbija je Evropskoj komisiji predstavila Nacrt strategije za borbu protiv korupcije za period 2021−2028, uz prvi Akcioni plan za period 2023−2024, navodi se u Izveštaju. U praksi, organizacije civilnog društva su na osnovu ovih akata

popunjavale upitnik poslat iz Vlade koji ih indirektno, gotovo svakim ponuđenim odgovorom, sumnjiči za delovanje koje može biti povezano s

Zadovoljstvo (relativno efikasnim) usvajanjem zakona samo je slamka spasa za one u Uniji koji se trude da Srbiji daju još vremena, u nadi da će pokazati svoje praktično razumevanje za važnost svih elemenata vladavine prava. finansiranjem terorizma. Nažalost, takve ekscentrične detalje u korišćenju evropskih integracija u svrhu disciplinovanja građana i organizacija unutar zemlje Evropska unija još uvek ne prepoznaje. Nadamo se da će ova tema, odnosno zloupotreba evropskih integracija, u budućnosti biti viđena kao ozbiljna opasnost ne samo po pridruživanje Srbije Uniji već kao ona koja može doprineti otporu inače evropski orijentisanih građana. Taj otpor se javlja jer ciljevi Unije u domaćoj praksi imaju više elemenata represije nego zapadnoevropske demokratije. Pažljivo čitanje Izveštaja Evropske komisije upućuje nas na najmanje dva zaključka. Prvi zaključak se nameće u slučaju da Izveštaj Komisije posmatramo kao objektivan i sasvim realan. U toj opciji, ako su pravosuđe i mediji uspešne oblasti za Srbiju, onda je stanje u ostalim oblastima nepodnošljivo loše. Da li je to ispravna ocena ili nije, može proceniti svaki građanin.

Drugi zaključak se nameće u slučaju da su izveštači Evropske komisije navedenim ocenama samo pokušali da kormilo integracija zadrže u rukama srpskih državnih zvaničnika. U takvoj interpretaciji zadovoljstvo (relativno efikasnim) usvajanjem zakona samo je slamka spasa za one u Uniji koji se trude da Srbiji daju još vremena, u nadi da će pokazati svoje praktično razumevanje za važnost svih elemenata vladavine prava – od slobodnih i neposrednih izbora, ustavnih jemstava ljudskih i manjinskih prava, podele vlasti, nezavisne sudske vlasti, pa sve do povinovanja vlasti Ustavu i zakonu.

PROGOVORI O PREGOVORIMA

O MEDIJIMA

MEDIJI U IZVEŠTAJU EVROPSKE KOMISIJE

NEPODNOŠLJIVI PRITISCI OGRANIČENOG NAPRETKA Kao i mnogo puta dosad, ključno je pitanje da li će medijski zakoni, koje Evropska komisija pozdravlja, uopšte primenjivati. Dosadašnji kontekst znamo – način i mera primenjivanja zakona zavise od političke volje i funkcionisanja institucija, koje opet zavisi od političke volje. Piše: Vojislav Stevanović, N1

Vojislav Stevanović, izvor: N1

PROGOVORI O PREGOVORIMA

a li Srbija s trenutnom medijskom situacijom može biti članica Evropske unije? Kad bi se gledali kriterijumi – standardi, bilo bi teško izvodljivo. Na nesreću po domaće medije i još više javnost, zemlja nije na pragu EU, tako da „ograničen napredak”, kako medijske trendove u Izveštaju kvalifikuje Evropska komisija, Srbija može da gaji i održava, cinici bi rekli, neograničeno. Iza eufemizma – koji praktično znači da potrebnog napretka nema – stoje pritisci na medije, pretnje, gotovo svakodnevni komentari zvaničnika na rad novinara, nefunkcionalan REM, nizak nivo medijskog pluralizma, „inovativne” SLAPP tužbe itd. Kako se vlast u Srbiji odnosi prema medijima moglo se videti i tokom usvajanja poslednjeg seta medijskih zakona. Pa i prema načinu na koji ih je Skupština usvojila. Suočena s raspuštanjem i raspisivanjem izbora, našli su se u paketu s desetinama drugih, takođe važnih zakona. Jedan od njih bio je i Budžet za 2024.

Loš đak, a ocena dobra U najnovijem izveštaju o napretku Srbije stoji da je država nastavila da sprovodi Akcioni plan medijske strategije. Nakon većeg kašnjenja, a kasnije i javnih konsultacija, „konsultacija sa medijskim udruženjima i užurbanih konsultacija sa Evropskom komisijom, usvojeni su amandmani na zakone o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima

pre raspuštanja parlamenta u oktobru 2023. godine”. U Izveštaju stoji i da zakonodavni proces nije završen u potpunosti u skladu s pravnim tekovinama EU i evropskim standardima. Govori se o vlasništvu nad medijima, posebno kad je reč o vlasništvu državnih preduzeća. U Izveštaju se kaže i da „mere zaštite medijskog pluralizma i uređivačke nezavisnosti dalje treba poboljšati”. Evropska komisija ima i pozitivne ocene. Tužilaštvo i policija, u saradnji sa Stalnom radnom grupom za bez-

Iza eufemizma – koji praktično znači da potrebnog napretka nema – stoje pritisci na medije, pretnje, gotovo svakodnevni komentari zvaničnika na rad novinara, nefunkcionalan REM, nizak nivo medijskog pluralizma, „inovativne” SLAPP tužbe. bednost novinara, brzo su reagovali u nekoliko slučajeva napada i pretnji novinarima. Međutim, slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, kao i porast strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), koje posebno pokreću članovi nacionalnih i lokalnih vlasti, što može izazvati zastrašujući efekat uključujući i samocenzuru, naglašava se u Izveštaju.

Glas medija U Nezavisnom udruženju novinara nisu saglasni sa ocenama o napretku. Stav NUNS-a je da istrage moraju biti efikasnije, da mora biti više osuđujućih presuda koje, osim što su kazne za počinioce, treba da posluže kao upozorenje, odnosno da odvrate buduće počinioce. Posebno ističu izjave zvaničnika i negativne poruke koje šalju pojedinim medijima. Radi se o okruženju u kojem kritički mediji rade godinama i gde je normalizovano da novinari koji se kritički osvrću na rad vlasti budu na meti pritisaka, uznemiravanja, napada i pretnji. Predstavnici vlasti su prvih godina, doduše „umereno”, govorili za medije koji nisu pod kontrolom države. Taj trend je u potpunosti preokrenut pa je slobodnim medijima jasno stavljeno do znanja da će ostati uskraćeni za izjave i gostovanja – ukratko za relevantne i svakodnevno potrebne informacije – do kojih sada novinari moraju da dolaze posredno, bilo na javnim događajima gde se pojavljuju funkcioneri ili citirajući provladine medije na kojima se, „na kašičicu” i strogo selektovano iznose za javnost bitne informacije. Novinari kao jedan od najvećih problema vide to što je novim Zakonom omogućen povratak države u vlasništvo medija. Time se i otvara mogućnost legalizacije dosadašnjeg nezakonitog postupanja Telekoma i uticaja na medijsku scenu, kažu u NUNS-u.

O MEDIJIMA

Zakoni donose i pojedina dobra rešenja. Na primer, kada je reč o Zakonu o javnom informisanju predviđena je veća odgovornost u vezi s preuzima-

Novinari kao jedan od najvećih problema vide to što je novim Zakonom omogućen povratak države u vlasništvo medija. Time se i otvara mogućnost legalizacije dosadašnjeg nezakonitog postupanja Telekoma i uticaja na medijsku scenu, kažu u NUNS-u. njem sadržaja – kad se prenose onlajn-tekstovi, ubuduće mora se staviti link ka izvoru; bolje je regulisano i projektno sufinansiranje; povećana je transparentnost i odgovornost svih koji su uključeni u proces; veći je i obim podataka koji se upisuju u medijski registar. Sada bi sva posredna i neposredna javna davanja koja odlaze u medije trebalo da budu zabeležena u registru.

Sporni REM i neusvojeni amandmani Postoji, ipak, jedna još kompleksnija priča o medijima. To je rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Novim Zakonom je usvojen predlog NUNS-a u vezi sa ovlašćenim predlagačima za članove i članice REMa, odnosno dva ovlašćena predlagača koja su bila sporna, a to je da − jedan predlagač bude Ombudsman, Poverenica i Poverenik zajedno, a da drugi budu organizacije koje se bave decom i omladinom i njihovim pravima. Pojačana je i odgovornost članova i članica. Jedan od razloga za razrešenje sad je kršenje Kodeksa tri puta u toku godine. Kad je reč o tzv. Savetu REM-a nađeno je kompromisno rešenje da novi

savet bude izabran u roku od godinu dana, jer takav primer postoji u ranijoj praksi pa je jedino to bilo prihvatljivo predstavnicima Vlade. Međutim, Koalicija za slobodu medija, CRTA i ANEM su imali mnogo više amandmana koji bi unapredili javnost rada Saveta REM-a, tačno definisali delokrug rada direktora, ali i način izbora na tu poziciju. Bilo je i predloga amandmana kojima bi se bolje uredilo političko oglašavanje i izborna kampanja bila definisana u skladu s preporukama ODIHR-a, kao i onih kojima se reguliše postupak izdavanja dozvole za pružanje medijskih usluga. Kao i mnogo puta dosad, ključno je pitanje da li će medijski zakoni uopšte primenjivati. Dosadašnji kontekst znamo – način i mera primenjivanja zakona zavise od političke volje i funkcionisanja institucija, koje opet zavisi od političke volje.

PROGOVORI O PREGOVORIMA

HRONOLOŠKI PREGLED USKLAĐENOSTI SRBIJE SA ZAJEDNIČKOM SPOLJNOM I BEZBEDNOSNOM POLITIKOM EVROPSKE UNIJE

U okviru pregovaračkog poglavlja 31 analiziraju se pitanja odnosa države kandidata sa Evropskom unijom i njenim institucijama, obrađuju se pitanja zajedničkih tela države kandidata i Unije, kao i usaglašavanje s pravnim aktima i međunarodnim sporazumima Evropske unije, Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija. Ovo poglavlje zahteva jasnu geopolitičku opredeljenost i rešene teritorijalne sporove, što u slučaju Srbije kao kandidata za članstvo dodatno komplikuje mogućnost za usklađivanje.

trend opadanja usklađenosti Srbije sa deklaracijama Evropske unije. Najviši procenat usklađenosti bio je 2012. godine, s obzirom na to da je Srbija prevashodno morala u potpunosti da se uskladi sa evropskom spoljnom politikom kako bi postala kandidat. Međutim, drastičan pad se dogodio 2014. godine usled krize na Krimu. Mada je Srbija podržala teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, nije se pridružila odlukama Unije o restriktivnim merama prema Rusiji, te je procenat usklađenosti posledično opao. Blagi napredak koji je ostvaren do Analizom procenata usklađenosti mo- 2021. godine vidno je opao nakon inžemo videti da je prisutan određeni vazije Rusije na Ukrajinu.

Postupci Srbije na spoljnopolitičkom planu su se odrazili na Izveštaj komisije za 2022. godinu. Iako je Srbija identično postupila u vezi sa teritorijalnim integritetom i suverenitetom Ukrajine kao i 2014. godine, Srbija nije osudila rusku invaziju i samim tim je postala kandidat za članstvo s najmanjim procentom usaglašenosti spoljnopolitičkih deklaracija sa Evropskom unijom, nakon Turske. Bitno je naglastiti da Srbija i dalje nije otvorila poglavlje 31, nakon skoro 12 godina od kad je Srbija postala kandidat za članstvo, a od usklađenost Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije zavisi i njena brzina integracije.

O NORMALIZACIJI

IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE, BEOGRAD I PRIŠTINA

TIHO O BANJSKOJ, GLASNO O ZAHTEVIMA

Bilo kakav ozbiljniji pomak biće nemoguć bez, kako to međunarodna zajednica definiše, „početka kredibilnog procesa formiranja ZSO od strane Kosova”. Ovo je korak koji otključava početak sprovođenja Sporazuma o putu za normalizaciju; nakon njega, pritisak za dalji napredak u potpunosti prelazi na Srbiju. S druge strane, javnosti nije ni nagovešteno šta za zainteresovane za dijalog, bilo one unutar EU, bilo SAD, predstavlja „početak kredibilnog procesa formiranja ZSO”. Piše: Milica Andrić Rakić, Nova društvena inicijativa

Milica Andrić Rakić, izvor: privatna arhiva

PROGOVORI O PREGOVORIMA

ormalizacija odnosa Beograda i Prištine u 2023. je napredovala – na pregovaračkom stolu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti postigli su drugi sporazum o normalizaciji, odnosno Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije, njegov Aneks o sprovođenju, a Srbija je prihvatila i Plan sekvenci sprovođenja aneksa. Stranama je predstavljen i Nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom. Produktivnost za pregovaračkim stolom, međutim, nije se odrazila i na stanje na terenu, posebno na severnom Kosovu, poprištu interne konsolidacije Kosova u saradnji sa Srbijom još od 2011. Naprotiv, na terenu se sam dijalog pocepao na dva dela – zahtevima za deeskalaciju i sprovođenje novih, ali i skoro svih sporazuma od 2011.

Iako srpski predsednik navodi da je odbio da potpiše sporazume i da će ih sprovoditi samo do „crvenih linija” Srbije, a kosovski premijer tvrdi da sporazumi, zato što nisu potpisani, nisu ni prihvaćeni, interpretacija EU posrednika je drugačija – za njih su to pravno obavezujući sporazumi pregovaračkog okvira Srbije. Izveštaj Evropske unije o napretku Srbije na EU putu, u delu koji se odnosi na dijalog s Prištinom, podseća na saglasnost Srbije iz februara i marta ove godine da u znatnoj meri izmeni svoj pregovarački okvir za Poglavlje 35, a čija je srž dijalog. Naime, iako

srpski predsednik navodi da je odbio da potpiše sporazume i da će ih sprovoditi samo do „crvenih linija” Srbije, a kosovski premijer tvrdi da sporazumi, zato što nisu potpisani, nisu ni prihvaćeni, interpretacija EU posrednika je drugačija – za njih su to pravno obavezujući sporazumi pregovaračkog okvira Srbije. Svako ko vidi Srbiju na evropskom putu moraće da ih ispuni, u potpunosti. Znatno nerealnija mogućnost je i da uloži trenutno nezamislive diplomatske resurse i napore i izdejstvuje da, u budućnosti, EU taj okvir izmeni.

Optužbe i birani ton Hitni zahtevi EU prema Srbiji (ali i Kosovu) se odnose na deeskalaciju – raspisivanje novih vanrednih loka lnih izbora i učešće kosovskih Srba na njima u opštinama na severu Kosova i stvaranje atmosfere za povratak na radna mesta više hiljada Srba koji su novembra 2022. napustili kosovske sudove, policiju, lokalne i centralne institucije. Izveštaj EU konstatuje da je napuštanje institucije i bojkot kosovskih izbora „pogoršalo negativnu atmosferu u dijalogu”, kao i da predstavljaju kršenje obaveza iz dijaloga od strane Srbije. Istovremeno, Srbija se optužuje zbog nesprovođenja sporazuma o katastru, carinskim pečatima, verifikaciji diploma, privremenim zajedničkim prelazima, mosta na Ibru i međusobnom pružanju pravne pomoći. Jednaka krivica svaljena je na Kosovo i Srbiju zbog nesprovođenja sporazuma o energetici, slobodi kretanja, ali i Zajednici srpskih opština.

Izveštaj se u jednom delu bavi i oružanim napadom grupe lokalnih Srba na patrole Kosovske policije u selu Banjska na severu Kosova 24. septembra ove godine. Nasilni incident je u Izveštaju okarakterisan kao pokušaj krijumčarenja oružja pri čemu je

Izveštaj EU konstatuje da su napuštanje institucije i bojkot kosovskih izbora „pogoršale negativnu atmosferu u dijalogu”, kao i da predstavljaju kršenje obaveza iz dijaloga od strane Srbije. grupu iznenadila policija. Iako se traži od Srbije da istraži ovaj događaj i odgovorne izvede pred lice pravde, još jedan zahtev je i da „strane ne koriste napad da skrenu pažnju sa dijaloga kojem posreduje EU”, što sugeriše da ovo zasad nije prioritetni zahtev EU, bar ne kada je deeskalacija u pitanju. I u ovom delu Izveštaja iznova se podvlači važnost organizovanja novih vanrednih lokalnih izbora na severu i učešća Srba u izborima. Ton kojim se govori o napadu u Banjskoj, međutim, verovatno je odraz potrebe posrednika da se tempo dijaloga, bar kada je u pitanju samo usaglašavanje sporazuma, održi, ali i nade da će višemesečni pritisci da se počne sa sprovođenjem uroditi plodom. Shodno tome, to kako EK zaista vidi ovaj napad, kao i koje su posledica toga po odnos EU prema vodećim partijama u Srbiji, biće jasnije tek u nekim budućim izveštajima, posebno ako ne bude pomaka u istrazi.

O NORMALIZACIJI

Hodajući pritisak i novi zamajac Spremnost Srbije da se time bavi zasad je upitna. Ali kada su drugi zahtevi EK u pitanju, u narednih godinu dana najizvesnije je ispunjenje sledećeg: ukidanje carinskih pečata srp-

Volja Beograda da se posveti Prištinom u prvim godinama dijaloga je zavisila od kredibilnosti EU perspektive Srbije. U proteklih nekoliko godina dijalog se odvijao u atmosferi zamora od proširenja, ali kraj ove godine donosi promenu unutar EU. skih carinskih ispostava koje glase na gradove na Kosovu, potpisivanje komercijalnog ugovora između Elektrosevera i turskog KEDS-a, kao i održavanje vanrednih lokalnih izbora na severu Kosova uz učešće Srpske liste i drugih političkih predstavnika kosovskih Srba. Međutim, bilo kakav ozbiljniji pomak

u ispunjenju zahteva biće nemoguć bez, kako to međunarodna zajednica definiše, „početka kredibilnog procesa formiranja ZSO od strane Kosova”. Ovo je korak koji otključava početak sprovođenja Sporazuma o putu za normalizaciju; nakon njega, pritisak za dalji napredak u potpunosti prelazi na Srbiju. S druge strane, javnosti nije ni nagovešteno šta za zainteresovane za dijalog, bilo one unutar EU, bilo SAD, predstavlja „početak kredibilnog procesa formiranja ZSO”. Volja Beograda da se posveti normalizaciji odnosa s Prištinom u prvim godinama dijaloga je zavisila od kredibilnosti EU perspektive Srbije. U proteklih nekoliko godina dijalog se odvijao u atmosferi zamora od proširenja, ali kraj ove godine donosi promenu unutar EU. Evropska unija koristi strategiju postepenog pridruživanja, ističući zajedničko tržište i finansijske podsticaje za Zapadni Balkan. Dodelom statusa kandidata Ukrajini i Gruziji, Unija želi

poslati snažan signal ojačane posvećenosti proširenju na ovim područjima. Uspeju li da u to ubede lidere i građane regiona, 2024. bi mogla biti godina novog zamajca u reformama i proevropskim stavovima. Takva atmosfera bi se reflektovala i na spremnost Srbije da ispuni obaveze iz dijaloga, makar i jednostrano, na onim poljima gde je to moguće. U suprotnom, ako se dosadašnja atmosfera ne promeni, može doći samo do zamrzavanja konflikta na Kosovu čime bi EU perspektiva i Kosova i Srbije bila isto tako zamrznuta.

PROGOVORI O PREGOVORIMA

Beogradska otvorena škola Bulevar oslobođenja 177 11000 Beograd, Srbija +381 60 3061 342 eupregovori@bos.rs eupregovori.bos.rs facebook.com/bos.rs @beogradska_otvorena_škola