UKRATKO: VAMADIUM

Vanadium

Vanadium je element koji je prisutan u tragovima u ljudskom organizmu. Još uvek je sporna činjenica da li je esencijalan za ljude. Prisutan je u gotovo šest različitih oksidacionih stanja. Četvorovalentan i petovalentan oblik su najvažniji za ljudski metabolizam.

AUTOR: DR SCI. UROŠ ČAKAR

DEJSTVO

Vanadijum nema definisanu ulogu u ljudskom organizmu. Vandijumovi joni inhibiraju natrijum-kalijum atepeaznu pumpu i fosfat zavisne enzime (glukoza 6 fosfataze i alkalne fosfataze).

POTREBE LJUDI ZA VANADIJUMOM

Nisu još uvek ustanovljene i dijetarne referentne vrednosti ne postoje. Smatra se da je unos od 10μg dnevno dovoljan. Američki odbor za hranu i ishranu je odredio najviši dozvoljeni unos i to 1,8 mg dnevno kod odraslih osoba (starijih od 19 godina) muškog i ženskog pola.

UNOS ISHRANOM

Prosečni dnevni unos vanadijuma u Velikoj Britaniji je oko 13μg dnevno1 dok je u SAD on u intervalu od 10 do 60μg dnevno2 .

IZVORI U ISHRANI

Žitarice i proizvodi od žitarica su najznačajniji izvori vanadijuma u ishrani. Ističu se i morski organizmi kao što su smeđe alge i ostrige, dok su bogat izvor takođe i peršun, spanać i pečurke1,3 .

METABOLIZAM

Vanadijum se slabo apsorbuje. Proces apsorpcije se dešava u duodenumu i gornjem delu gastro-intestinalnog sistema. Vanadijum joni ulaze u ćelije putem nespecifičnih anjonskih kanala i redukuju se glutationom. Veoma se brzo uklanja iz plazme i skuplja se u koštanom tkivu, bubrezima, jetri, testisima i slezini. Vanadijum joni se vezuju za proteine koji transportuju gvožđe i to su laktoferin, transferin i feritin. Tkiva sa najvećom zastupljenošću su ona u plućima, tiroidnoj žlezdi, zubima i kostima. Četvorovalentan oblik vanadijuma je najzastupljeniji unutar ćelije, dok je petovalentan ekstracelularo2. Vanadijum se izbacuje putem bubrega i malom količinom putem žuči.

BIORASPOLOŽIVOST

Svega 5% vanadijuma koji se unese je apsorbovano. Nisu zabeleženi slučajevi kod ljudi gde je došlo do nedostatka vanadijuma. Nedostatak se može povezati sa kardio-vaskularnim bolestima1. Kod koza je zabeleženo da nedostatak dovodi do povećanja abortusa, konvulzija, problema sa kostima i čak rane smrti. Nedostatka vanadijuma kod pacova je doveo do rasta štitne žlezde i smanjenja rasta jedinke.

PRIMENA U PRAKSI

Vanadijum je pokazao svojstvo da pojačava aktivnost insulina tako da može da bude koristan kod osoba koje imaju dijabetes. In vitro i studije na životinjama ukazuju da vanadijum i druga vanadijumova jedinjenja povećavaju transport glukoze i poboljšavaju njen metabolizam. Jedna od prvih studija na ljudima okupila je ispitanike sa dijabetesom tip 1 i tip 2 koji su tokom dve nedelje uzimali dnevno 125mg natrijum metavanadata. Metabolizam glukoze se nije poboljšao, ali je značajno opala potreba za insulinom kod ispitanika sa dijabetesom tip 1 kao i nivo holesterola kod obe grupe ispitanika4. Istraživanje sprovedeno tokom tri nedelje na ispitanicima sa dijabetesom tip 2 gde su oralno unosili vanadil sulfat pokazalo je da se povećala hepatička i periferna insulinska senzitivnost5. Vanadijum je promovisan i kao sredstvo koje ima ergogena svojstva.

PRIMENA TOKOM TRUDNOĆE I DOJENJA

Nisu prijavljeni problemi niti su sprovede studije bezbednosti.

NEGATIVNI EFEKTI

Vanadijum može da dovede do grčeva u stomaku, dijareje, hemolize, povećanja krvnog pritiska i vrtoglavice. Trovanje kod ljudi se javlja u industrijskim postrojenjima, ako dođe do udisanja prašine u kojoj se nalazi vanadijum. Tada dolazi do pojave rinitisa, teškog disanja, konjuktivitisa, kašlja, bola u grlu i grudima2 .

INTERAKCIJE

Nisu prijavljene.

DOZIRANJE

Doza nije ustanovljena. Podaci iz Velike Britanije ističu da dodaci ishrani sadrže do 25μg vanadijuma u dnevnoj dozi.

1 .Food Standards Agency. Risk assessment. Vanadium. http://www.eatwell.gov.uk/healthydiet/ nutritionessentials/vitaminsandminerals/vanadium 2. Barceloux DG. Vanadium. J Toxicol Clin Toxicol 1999; 37: 265–278. 3. Eckert C. Other trace elements. In: Shils ME, Shike M, Ross AC, Caballero B, Cousins RJ, eds. Modern Nutrition in Health аnd Disease, 10th edn. London: Lippincott, Williams and Wilkins, 2006: 338–350. 4. Goldfine AB, Simonson DC, Folli F, et al. Metabolic effects of sodium metavanadate in humans with insulin-dependent and noninsulin-dependent diabetes mellitus in vivo and in vitro studies. J Clin Endocrinol Metab 1995; 80: 3311–3320. 5. Cohen N, Halberstam M, Shlimovich P, et al. Oral vanadyl sulfate improves hepatic andperipheral insulin sensitivity in patients with noninsulin- dependent diabetes mellitus. J Clin Invest 1995; 95: 2501–2509