HIPERTENZIJA – KAKO FARMACEUT MOŽE POMOĆI

Autor:

SPEC. FARM. MILICA ĐUKANOVIĆ, SPECIJALISTA FARMACEUTSKE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

Hipertenzija predstavlja najmasovniju nezaraznu bolest savremenog čovečanstva. Globalno gledano, više od 1 milijarde ljudi ima hipertenziju. Starenjem se usvaja i sedentarni način života, zbog čega će se svetska prevalenca hipertenzije sigurno povećavati.

Veza između krvnog pritiska, renalnih i kradiovaskularnih događaja je kontinuirana, čineći razliku između normotenzije i hipertenzije, na osnovu graničnih vrednosti krvnog pritiska, donekle proizvoljnom. Međutim, iz praktičnih razloga koriste se granične vrednosti krvnog pritiska radi lakšeg postavljanja dijagnoze i donošenja odluka u vezi sa terapijom. Hipertenzijom se smatra vrednost pritiska ≥ 140/90mmHg. No bez obzira na to,ona se definiše, kao vrednost krvnog pritiska pri kojoj korist od terapije (nefarmakološke mere ili lekovi) nedvosmisleno nadmašuje rizik od njene primene.

Hipertenzija je nezavisni faktor kardio-vaskularnog rizika. Faktore koji utiču na razvoj hipertenzije možemo da podelimo na one na koje se ne možemo i one na koje možemo da utičemo.

Faktori na koje se ne može utica-

ti:

• Pol (muškarci ˃ žene) • Starost • Dijabetes • Puls (preko 80 otkucaja u minutu)

• Porodična istorija rane kardiovaskularne bolesti (muškarci stariji od 55 godina i žene starije od 65 godina) • Porodična istorija ranog početka hipertenzije • Rana menopauza • Psihosocijalni i socioekonomski faktori

Faktori na koje se može uticati:

• Sedentarni način života • Prekomerna težina ili gojaznost • Pušenje • Ukupni holesterol i HDL • Mokraćna kiselina

Farmaceuti su danas u mogućnosti da pomoću SCORE tablica provere sa svojim pacijentima KV rizik koji je poka-

KLASIFIKACIJA KRVNOG PRITISKA I HIPERTENZIJE Kategorija Sistolni KP (mmmHg)

Optimalan <120

Normalan 120-129

Visoki normalan 130-139

Hipertenzija 1. stepena Hipertenzija 2. stepena Hipertenzija 3. stepena Izolovana sistolna hipertenzija 140-159

160-179

≥180

≥140 i

i/ili

i/ili

i/ili

i/ili

i/ili

i

Diajstolni KP (mmHg)

<80

80-84

85-89

90-99

100-109

≥110

<90

zatelj verovatnoće za neki kardiovaskularni događaj u narednih 10 godina. To je samo jedna od mnogobrojnih aktivnosti kojima se farmaceuti bave u apoteci, a vezana je za hipertenziju. U nastavku teksta biće prikazano na koji način farmaceut može da doprinese boljem ishodu lečenja pacijenta sa arterijskom hipertenzijom.

SAVETOVANJE O PRAVILNOM MERENJU KP U KUĆNIM USLOVIMA

Pacijenti treba udobno da sede u mirnom okruženju 5 minuta pre početka merenja KP. Treba da urade 3 merenja, u razmaku od 1-2 minuta, i dodatno merenja samo ako se prva dva očitavanja razlikuju > 10 mmHg. Potrebno je da zabeleže prosek poslednja dva očitavanja KP. Dodatna merenja treba da urade pacijenti sa nestabilnim vrednostima KP zbog aritmija, kao što je slučaj kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom, kod kojih bi trebalo koristiti ručne metode jer većina automatizovanih uređaja nije validirana za merenje KP kod ovih pacijenata. Većina pacijenata koristi standardnu manžetnu (12–13 cm široka i 35 cm duga), ali na raspolaganju su veće i manje manžetne za veće (obim ruku> 32 cm) i za tanje ruke. Manžetna treba da bude postavljena u visini srca, a podlaktica naslonjena na ravnu površinu. Ukoliko pacijent meri pritisak prvi put dobro je da ga izmeri na obe ruke, kako bi se otkrili moguće razlike između ruku. Treba koristiti ruku sa većom vrednošću kao referentnu.

Kada je u pitanju merenje KP u kućnim uslovima, treba objasniti pacijentu da je izuzetno važno da vodi dnevnik KP, kako bi prilikom posete lekaru, ali i farmaceutu, mogla da se proceni uspešnost terapije. Takozvani kućni krvni pritisak predstavlja prosečnu vrednost izmerenih rezultata, tokom najmanje 3, a poželjno je 6 do 7 uzastopnih dana merenja ujutru i uveče.

Dnevnik KP je tajno oružje svakog farmaceuta, kojim se uspostavlja odnos poverenja sa pacijentom. Tako mu pokazujete da ste zajedno u tom problemu, ali da rešenje postoji, zato je dnevnik KP „must have“ za svaku apoteku.

NOVOOTKRIVENI PACIJENT

Hipertenzija je pretežno asimptomatsko stanje koje se najbolje otkriva strukturiranim programima skrininga. Ovde je uloga farmaceuta jako važna. Gotovo da nema farmaceuta koji je makar jednom bio svedok novootkrivenoj hipertenziji. Naravno, treba znati kada se zasigurno može reći da je u pitanju hipertenzija, kada pacijenta uputiti lekaru, a kada je to bila samo prolazna oluja zbog neke stresne situacije kroz koju osoba prolazi. Bilo kako bilo, zadatak farmaceuta je da pomogne i usmeri pacijenta. Kada je u pitanju skrining, dobro je savetovati da osobe sa optimalnim vrednostima KP izmere pritisak makar jednom u pet godina, onima sa normalnim vrednostima jednom u 3 godine, a onima sa visoko normalnim vrednostima savetuje se godišnja kontrola. Naravno u sva tri slučaja, kontrola pritiska se može raditi i češće. Svaka vrednost KP ≥140/90mmHg izmerena pacijentu koji kaže da do sada nije imao problema sa pritiskom, je razlog da pacijenta uputite lekaru radi detaljnijeg pregleda i potencijalnog postavljanja dijagnoze. Poželjno je da pacijent prilikom odlaska kod lekara ima uz sebe svoj dnevnik KP.

PACIJENT SA ANTIHIPERTENZIVNOM TERAPIJOM

Kada su u pitanju pacijenti koji već imaju terapiju, na farmaceutu je da pruži informacije, pre svega o efikasnosti i bezbednosti propisane terapije. To je važno jer su problemi koji se mogu javiti najčešće vezani za ova dva pitanja. Farmaceut je tu da uoči terapijski problem, bilo da je u pitanju lek-lek ili lekhrana interakcija, dupliranje terapije, što se u praksi često sreće kada pacijenti menjaju terapiju, ili pak upozore na neželjeno dejstvo leka kojem pacijent možda neće dati značaj, a utiču upravo na efikasnost i/ili bezbednost njegove terapije. Veoma je važno dati savet o nefarmakološkim merama. Pacijentu je neophodno pružiti i informacije o načinu upotrebe i načinu čuvanja leka. Na kraju, ništa niste uradili ukoliko ne proverite da li je pacijent razumeo sve informacije i ukoliko ne pratite ishod.

Poseban problem sa kojim se možete suočiti je problem adherence. Ona predstavlja sposobnost pacijenta da sledi instrukcije koje je dobio od lekara i farmaceuta. Zato je važno skrenuti mu pažnju na to šta su rizici hipertenzije i prednosti lečenja, ohrabriti ga da uzima terapiju kojom će postići i održavati ci31

ljane vrednosti KP uz male promene u načinu života. Nekada saradnja zna da bude teška, ali je rezultat ovakvog pristupa uvek pozitivan.

CILJANE VREDNOSTI KP

Kada se koriste antihipertenzivni lekovi, prvi cilj treba da bude sniženje KP na <130/80 mmHg kod većine pacijenata (prema poslednjim preporukama Evropskog udruženja kardiologa i Evropskog udruženja za hipertenziju iz 2018. godine), i to je ono što je zajedničko farmaceutu i pacijentu. Pod uslovom da se lečenje dobro podnosi, ove vrednosti treba dovesti i do nižih, jer su brojne studije pokazale benefit na smanjenje kardiovaskularnog rizika sa manjim ciljanim vrednostima KP. Kod starijih pacijenata (60-80 godina) se toleriše da sistolni KP bude između 140 i 150 mmHg, a za starije od 80 godina takođe se može tolerisati sistolni krvni pritisak 140150 mm Hg , ili viši kod pacijenata u lošem fizičkom i mentalnom stanju. Treba biti oprezan kada su stariji pacijenti u pitanju, jer niske vrednosti KP nose veći rizik od neželjenih događaja (pad, povreda). Kada su u pitanju pacijenti koji imaju pridruženi dijabetes, ciljane vrednosti koje su se pokazale kao benefit za obe bolesti su <140/85mmHg. 32

NEFARMAKOLOŠKE MERE

Bilo da je u pitanju novootkriveni pacijent ili pacijent sa antihipertenzivnom terapijom, na farmaceutu je da pruži informacije o nefarmakološkim merama koje i te kako mogu uticati na dostizanje ciljanih vrednosti KP. Zdrav način života može sprečiti ili odložiti nastanak hipertenzije i može smanjiti kardiovakularni rizik. Takođe može povećati efekte antihipertenzivne terapije. Glavni saveti koje treba pružiti pacijentu su: ograničenje unosa soli, umereno konzumiranje alkohola, unos povrća i voća, smanjenje telesne težine, održavanje idealne telesne težine i redovna fizička aktivnost prilagođena starosnom dobu i zdravstvenom stanju. Pored toga, odvikavanje od pušenja je nešto, što farmaceut, ne samo da treba da savetuje, već može biti direktna pomoć i saveznik u procesu odvikavanja. Prestanak pušenja blagotvoran je ne samo na KP nego i na ukupni KV rizik.

SAMOLEČENJE KOD PACIJENATA SA HIPERTENZIJOM

Treba obratiti pažnju i na situacije kada hipertoničar u apoteku dolazi sa problemom koji nije vezan za njegovu terapiju, tačnije kada je u pitanju samomedikacija. Da bi ona bila opravdana, neophodno je uzeti detaljnu farmaceutsku anamnezu koja podrazumeva da ustanovite ko ima problem, koji su simptomi i koliko dugo oni traju, da li je nešto već upotrebljavano za problem i koje lekove pacijent koristi, a da nisu za problem. Kada imate sve informacije i sigurni ste da nema alarmantnih simptoma zbog kojeg bi pacijenta trebalo uputiti lekaru, preporuku je potrebno uskladiti sa njegovom terapijom i osigurati efikasnost i bezbednost samomedikacije. Praćenje ishoda kod pacijenata koji imaju neko hronično oboljenje je još važnije nego kod pacijenata bez komorbiditeta.

Hipertenzija ostaje vitalni faktor na koji se može uticati u prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Pitate se kako, kada mnogi pacijenti ne postižu svoje terapijske ciljeve iz brojnih razloga? Odgovor je u tome što farmaceuti još uvek nisu priznati na nacionalnom nivou kao pružaoci zdravstvene zaštite, a njihov doprinos može da bude veliki, ali je potrebno vreme da se on vidi. Jedno je sigurno, oni mogu i treba da budu deo tima koji se brine o pacijentima sa hipertenzijom, s' obzirom na to da su odgovorni za upravljanje lekovima, edukaciju o stanju bolesti i savetovanje pacijenata.