TAMAN TEN – ZNAK OŠTEĆENJA KOŽE

UJED ZMIJE PRVA POMOĆ

dermatovenerologija

INTERVJU: Prof. dr Željko Mijušković, dermatovenerolog Klinike za kožne i polne bolesti Vojnomedicinske akademije u Beogradu

Leto je vreme kada više boravimo u spoljnjoj sredini, odlazimo u prirodu i neminovno smo izloženi sunčevim zracima, čiji je intenzitet daleko veći nego u drugim godišnjim dobima. Sunčeva svetlost je neophodna za sintezu vitamina D u koži i važan je faktor dobrog raspoloženja, što je pokazano u naučnim studijama, ali sunčevi zraci mogu dovesti i do ozbiljnog oštećenja kože. O štetnosti ultravioletnog zračenja razgovarali smo sa PROF. DR ŽELJKOM MIJUŠKOVIĆEM, dermatovenerologom Klinike za kožne i polne bolesti Vojnomedicinske akademije u Beogradu

prof. dr Željko Mijušković

Taman ten znak oštećenja kože

Pripremila: Jelena Blagojević

M

nogo ljudi smatra da je izlaganje suncu korisno za zdravlje pa tako leti provode dosta vremena sunčajući se. Da li je to zaista tako i da li je za naše zdravlje korisno sunčati se?

Jedan deo sunčevog spektra, ultravioletno (UV) zračenje, ima značajne štetne efekte na kožu, naročito kod osoba svetle boje kože, koja nema dovoljnu zaštitu od UV zračenja. Tokom evolucije, ljudi svetle boje kože živeli su u krajevima sa manjim intenzitetom sunčeve svetlosti, pa je manje pigmenta u koži bilo potrebno za zaštitu od štetnih efekata UV zračenja. Međutim, u dvadesetom veku, 20-tih i 30-tih godina ponašanje ljudi se naglo menja, a zabluda da je sunčanje korisno za zdravlje potiče iz tog perioda kada je postojao značajan broj obolelih od rahitisa usled pothranjenosti, te je sunčanje savetovano u prevenciji defi cita vitamina D. Od tada je počeo trend „vraćanja prirodi“, odlaska na plažu i sunčanja u cilju postizanja tamnog tena, koji je tako postao simbol zdravlja i lepote. Istina je, međutim, da se ljudi svetle boje kože nikada ranije u evoluciji nisu izlagali suncu u tolikoj meri kao danas, te njihova koža nije spremna za tu količinu UV zračenja. Taman ten nastao sunčanjem, je zapravo znak oštećenja kože, jer se stvara oštećenjem DNK kože što indukuje produkciju melanina koji kožu treba da zaštiti od daljih oštećenja. Ovaj trend sunčanja u cilju postizanja tamnog tena je delom uzrokovao u poslednjih nekoliko decenija i porast učestalosti raka kože i porast dijagnostikovanog melanoma, jednog od najmalignijih tumora kod čoveka. Melanom može da nastane na terenu ranije prisutnog mladeža (što je značajno ređe) ili kao potpuno nov tumor koji liči na mladež. Takođe, postalo je jasno u prethodne

dermatovenerologija

dve decenije da je UV zračenje odgovorno za ubrzano starenje kože, a zaštita od sunca tokom cele godine je osnov za usporavanje znakova starenja na koži. Na žalost, kriterijume lepote i uvrežena mišljenja teško je menjati, i proći će ponovo decenije dok se ne usvoje ova nova saznanja o adekvatnom ponašanju tokom izlaganja suncu.

Koje su povoljne strane izlaganja suncu? UV zračenje ima veliki uticaj na sintezu vitamina D. Međutim, ukoliko živimo na geografskoj širini ovog dela Evrope, dovoljno je izlaganje kože lica, vrata i šaka 10-15 minuta dnevno za sintezu vitamina D, a to je najčešće ono vreme koje provedemo u prevoza do posla ili škole. Zbog sinteze vitamina D nije potrebno višesatno izlaganje kože čitavog tela. Isto tako, sunčevo zračenje ima povoljan uticaj kod pacijenata koji boluju od psorijaze, nekih vrsta ekcema, lihen planusa, itd. U ovim slučajevima neophodno je konsultovati dermatologa o načinu i dužini izlaganja kože sunčevim zracima. Najčešće se savetuje izlaganje UV zracima u ranim prepodnevnim i kasnim poslepodnevnim satima.

Da li sunčanjem koža postaje lepša i privlačnija? Teško je uticati na formiranje kriterijuma lepote, a taman ten kao privlačna osobina postoji tek unazad 50 godina. Pre samo 100 godina svetla boja kože bila je znak aristokratije, dok osobe koje su morale da rade u spoljnjoj sredini to nisu mogle da sakriju. Na mnogim slikama francuskih impresionista možemo videti dame koje su nosile suncobrane, rukavice i duge haljine štiteći tako svoju kožu od sunčevog zračenja. I danas, u mnogim zemljama Azije, žene nose rukavice i suncobrane tokom leta da im koža ne bi potamnela, jer je to jedan od kriterijuma lepote. Kod žena bele rase koje se redovno izlažu UV zračenju sunčanjem ili u solarijumima, koža već oko tridesete godine dobija sitne bore oko očiju i na čelu, a posle 35. godine se javljaju duboke bore oko usana i oko očiju, a na koži se pojavljuju sunčane pege, tamne mrlje, hemangiomi, bradavičasti izraštaji (seboroične i aktinične keratoze), i razne druge promene koje narušavaju izgled. To dalje navodi osobe da se još više sunčaju, da bi ujednačili ten, ali to samo dovodi do daljih oštećenja. Prirodnu svetlu boju kože treba čuvati, jer je zapravo ona znak zdrave kože, ukupnog zdravlja i vođenja računa o sebi.

Koliko se maksimalno dnevno osoba može sunčati i u kojem delu dana? Sunčanje se generalno ne savetuje. Ukoliko to nije neophodno, ne savetuje se izlaganje kože sunčevim zracima u periodu od 11 do 17 časova. Vreme koje je potrebno da protekne od izlaganja sunčevim zracima do pojave crvenila zavisi od tipa kože, geografske širine na kojoj boravimo, doba godine, upotrebe određenih lekova, itd. Najbolje je konsultovati dermatologa koji će pacijentu, na osnovu gore iznetih parametara, dati adekvatan savet o zaštiti od UV zračenja.

Da li nekim bolestima kože ne pogoduje izlaganje UV zračenju? Brojne bolesti kože (eritemski lupus, rozacea, dermatomiozitis, porfi rije, itd.) će se pogoršati prilikom izlaganje kože sunčevim zracima. Opekotine od UV zračenja u dečjem uzrastu, a to je i crvenilo koje nastaje posle izlaganja UV zracima, predstavljaju jedan od faktora rizika za nastanak melanoma. Takođe, tamnjenje kože izazvano ponavljanim izlaganjima UVA zračenju u solarijumima minimalno štiti kožu od kasnijeg izlaganja UV zračenju, a njihovim dugotrajnim korišćenjem nastaju oštećenja kože karakteristična za starenje kože izazvano UV zračenjem (engl. photoaging) i povećava rizik od nastanka karcinoma kože. Drugi rečima, što više izlažemo kožu UV zracima imaćemo više mladeža, bora i fl eka na koži tela. Uzimanje određenih lekova može pojačati dejstvo UV zračenja.

Kakvo je Vaše mišljenje o izlaganju kože UV zračenju u solarijumu? U većini država Evropske unije, SAD, Australiji, a u Srbiji od 2019. godine, zabranjeno je korišćenje solarijuma za osobe mlađe od 18 godina, a u nekim zemljama zabranjena je u potpunosti njihova upotreba. S dermatološke tačke gledanja ne postoje razlozi za odlazak u solarijum. Svi neželjeni efekti akutnog i hroničnog izlaganja UV zračenju postaju još vidljiviji, ako osobe idu u solarijum. Povećan rizik od nastanka karcinoma kože i prerano starenje kože su glavni neželjeni efekti.

Kako edukovati decu i mlade o prevenciji i zaštiti kože od štetnog dejstva sunčevog zračenja? Prevencija melanoma i drugih tumora kože predstavlja veoma važan segment na kome bi trebalo više insistirati. Zbog toga je moto ovogodišnje Euromelanoma kampanje: „Rak kože – Vaša prošlost određuje Vašu budućnost“. Fokus je da se stanovništvu ukaže na značaj prevencije i zaštite od UV zračenja.

Najvažnije mere prevencije su:

• izbegavati nepotrebno izlaganje kože sunčevim zracima u periodu od 11 do 17 časova tokom letnjih meseci • nošenje zaštitne odeće, šešira i naočara za sunce koje su nepropustljive za UV zračenje • nanošenje preparata za zaštitu od sunca (protiv UVA i UVB) • obavljati samopregled kože • ne izlagati kožu zračenju u solarijumu • pregled dermatologa jednom godišnje

Na kraju, poželjno je boraviti u prirodi, baviti se sportom i rekreacijom ali, šta god radili i čime god se bavili, budite odgovorni.

IZABERITE SVOJ

TIP 1

• Svetloplave ili svetlozelene oči • Crvena ili svetloplava kosa • Izrazito svetla put i bleda put • Izrazito osetljiva koža sklona alergijama • Uvek izgori na suncu i nikad ne tamni • Česti plikovi i perutanje • Sklonost pegicama i borama

TIP 2

• Plave ili zelene oči • Plava kosa • Svetla put • Osetljiva koža sklona alergijama • Uvek izgori na suncu i teško tamni • Česti plikovi i perutanje • Suva koža sklona borama

SOLGAR ADVANCED ANTIOXIDANT FORMULA CAPS A60 + SOLGAR ASTAKSANTIN 5 MG CAPS A30

SOLGAR ASTAKSANTIN 5 MG CAPS A30 + SOLGAR ADVANCED ANTIOXIDANT FORMULA CAPS A60 SOLGAR PRIRODNI BETA-KAROTEN CAPS A60