DONIRANJEM KRVI SPAŠAVATE ŽIVOT

humanost na delu

spašavate život Doniranjem krvi

Kontinuirano, blagovremeno i efi kasno snabdevanje zdravstvenih ustanova i bolesnika bezbednom krvlju i krvnim produktima (komponentama i derivatima) predstavlja veoma važan preduslov za funkcionisanje zdravstvenog sistema svake zemlje. To znači da je broj davalaca krvi (DK) od opšteg društvenog značaja, a obezbeđenje dovoljne količine krvi i lekova dobijenih iz krvi za svaku zemlju predstavljaju njeno nacionalno bogatstvo. Potrebe za krvlju i krvnim produktima jedne zemlje zavise od broja stanovnika, broja bolničkih kreveta i vrsta medicinskih usluga koje se primenjuju u toj sredini. U našoj zemlji potrebno je da bude 40 davalaca krvi na 1000 stanovnika (4%), a taj procenat se godinama kreće oko 3%.

„ŠAMPION SOLIDARNOSTI“ - LETNJA KAMPANJA DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI

Od 1. juna 2021. počela je Letnja kampanja dobrovoljnog davanja krvi koju 17. godinu za redom organizuju Institut za transfuziju krvi Srbije i Crveni krst Srbije. Do kraja septembra 43 grada i opštine u Beogradu i Srbiji, na preko 350 akcija, nadmetaće se za prestižnu titulu „Šampion solidarnosti“. Kontinuirano prikupljanje dovoljnih količina krvi, minimalno 350 jedinica svakoga dana, u letnjem periodu je izuzetno težak zadatak i jedino zajedničkim snagama možemo uspešno da odgovorimo na ovaj izazov. Pozivamo Vas da se priključite XVII Letnjoj kampanji i dobrovoljno date krv u Vašem gradu ili opštini. Vaš dar je od neprocenjive vrednosti - hvala što ga delite sa drugima.

Ko sve može dati krv?

Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila. To znači da je potrebno da se zadovolje sledeći kriterijumi: • Da je osoba zdrava, dobrog opšteg stanja • Teža od 50 kg • Telesne temperature manje do 37°C • Pulsa između 50 - 100/min • Krvnog pritiska: ne višeg od 24/14 kPa (180/100 mm Hg) i ne nižeg od 13,3/8,66 kPa (100/60 mm Hg) • Nalaz nad plućima i srcem mora biti uredan • Ždrelo mora biti bez upale • Limfne žlezde vrata i pazuha, jetra i slezina ne smeju biti uvećane • Hemoglobin mora biti iznad 135 g/L (Hct = 0.38) za muškarce • Hemoglobin mora biti iznad 125 g/L (Hct = 0.4) za žene

Zakonska regulativa dobrovoljne davaoce krvi svrstava u osigurana lica kojima se obezbeđuje zdravstvena zaštita iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u punom iznosu, bez plaćanja participacije. Takođe na osnovu Zakona o radu zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo), odnosno za svako dobrovoljno davanje krvi dobrovoljni davaoci imaju pravo na korišćenje 2 dana plaćenog odsustva uključujući i dan davanja krvi.

• Interval između davanja krvi je 3 meseca (12 nedelja) za muškarce i 4 meseca (16 nedelja) za žene Davalac krvi u Srbiji ima u proseku 38 godina, stalno je zaposlen i ima porodicu. Većinu dobrovoljnih davalaca krvi čine muškarci (73,5 %), dok su žene zastupljene u manjem procentu(26,5 %), što je uobičajeno i u drugim zemljama.

Da li postoji koristan savet o pripremi za davanje krvi?

Posebna priprema za davanje krvi nije potrebna, kao ni poseban režim posle davanja krvi, ali da bi se što bolje osećali pri davanju krvi, pogotovo ako je to prvo davanje, određeni saveti bi mogli da budu od koristi. Preporučuje se da pre davanja krvi osoba bude odmorna, da je prethodne noći spavala uobičajeno (dovoljno), da je uzela lagani obrok i izvesnu količinu tečnosti- najbolje 4 čaše vode 1-2 sata pre davanja krvi.

Kako se ponašati posle davanja krvi?

Posle davanja krvi zavoj na pregibu lakta ne treba skidati sledeća dva sata. Tog dana treba da se unosi tečnosti nešto više nego uobičajeno (za 3-4 čaše vode). Mogu se obavljati uobičajene aktivnosti. Treba izbegavati teži fi zički rad ili vežbe kao što su podizanje tereta, bildovanje, guranje teških predmeta, najmanje 4 sata posle davanja krvi. Izbegavati žurbu, pušenje bar 2 sata, alkohol bar 8 sati, dugotrajno stajanje, pregrejane prostorije. Tog dana ne kretati kao vozač na dug i naporan put niti obavljati rizičan posao (npr. penjanje, rad na skeli i sl.).

Da li davanje krvi stvara naviku?

Ne stvara se navika u smislu zavisnosti. Osećaj zadovoljstva zbog pripadnosti i korisnosti društvu, čini da se formira populacija redovnih davaoca krvi.

Da li se davanjem krvi može dobiti neka zarazna bolest?

Pribor za uzimanje krvi je sterilan i za jednokratnu upotrebu.

Da li je davanje krvi bolno?

Sam ubod igle se oseti, ali se ne može proglasiti bolom. Samo davanje krvi koje traje 5-10 minuta i nije bolno.

Za koje vreme se nadoknadi darovana krv i šta se dešava u organizmu posle davanja krvi?

Organizam vrlo brzo nadoknadi izgubljenu količinu krvi. Za 48 sati se nadoknadi plazma, leukociti za par sati u toku dana, za 3-5 dana trombociti, za 4 nedelje eritrociti, a za oko 8 nedelja i sadržaj gvožđa u eritrocitima. Nivo hemoglobin se smanji za oko 10g/L. Sa adekvatnom ishranom, vrednost hemoglobina se vrati na pređašnju vrednost za oko 8 nedelja.

Zašto je korisno davanje krvi?

Davanje krvi je korisno sem za bolesnike, koji primaju transfuziju krvi i za davaoce krvi jer daje osećaj zadovoljstva da je spasen ili poboljšan kvalitet života najmanje jednoj osobi, a najčešće bar 3 i više, jer se iz date jedinice krvi pripreme (odvoje) i eritrociti, plazma i trombociti koji se kao takvi mogu primeniti onima kojima su potrebni. Lekarskim pregledom se proverava zdravlje kao i orijentaciona krvna slika. Kostna srž se stimuliše da proizvodi nove, mlade krvne ćelije. Poboljšava se cirkulacija i smanjuje rizik od infarkta miokarda kod muškaraca koji daju krv 2-3 puta godišnje kao i kod žena u menopauzi.

Izvor: Institut za transfuziju krvi Srbije

Rossmax – Prijatelj vaše dece!

Potražite u Vašoj u Vašoj apoteci! apoteci!

ROSSMAX NI60 QUTIE,

KOMPRESORSKI INHALATOR

info@salvushealth.com

ROS-ADV-NI60-PAT-RS-01