APEL PACIJENATA OBOLELIH OD LIMFOMA

medicina

APEL PACIJENATA OBOLELIH OD LIMFOMA „Mi ne možemo čekati“

Pripremila: JELENA BLAGOJEVIĆ

USrbiji svake godine oko 1200 ljudi dobije dijagnozu limfoma, a prema izveštajima stručnjaka i Svetske zdravstvene organizacije (SZO) broj obolelih od maligniteta se povećava u svetu. Među hematološkim malignitetima zapaža se značajan porast obolevanja od limfoma. Limfom je maligna bolest limfocita. Postoji veliki broj limfoma koji su podeljeni u dva osnovna tipa: Hočkinske i nehočkinske limfome. Nehočkinski limfomi čine više od pet šestina svih limfoma. Po trenutnoj klasifikaciji SZO postoji više od osamdeset različitih podtipova limfoma. Limfom je, da podsetimo, sedmi najučestaliji malignitet na svetu. Svake godine u svetu se registruje preko 700 000 novoobolelih, uključujući i one sa hroničnom limfocitnom leukemijom. Neblagovremeno uspostavljena dijagnoza, zajedno sa nejednakim pristupom savremenim terapijama najveći su problem sa kojim se suočava većina pacijenata.

26

U specijalizovanim zdravstvenim ustanovama ističu da pacijenti kasne sa odlaskom kod lekara, jer limfom ima nespecifične simptome, koji mogu biti simptomi i nekih manje ozbiljnih stanja, kao što su: bezbolni uvećani limfni čvorovi, najčešće na vratu, ispod pazuha i u preponama, neobjašnjivi gubitak težine, groznica i blago povećanje temperature, kao i stalno kašljucanje, glavobolje…

PODIZANJE SVESNOSTI O

PROBLEMIMA PACIJENATA

Povodom obeležavanja petnaestogodišnjice rada i postojanja Udruženja obolelih od limfoma LIPA i Svetskog dana borbe protiv limfoma, u Beogradu je nedavno održana tribina pod nazivom “Mi ne možemo čekati” posvećena pacijentima, ali i svima koji su rad Udruženja nesebično podržavali svih ovih godina. Ovu smelu i motivacionu izjavu članovi pomenutog Udruženja LIPA želeli su da podele sa javnošću, a nastala je zbog potreba pacijenata, koje su u doba pandemije sve veće, ali na žalost, mnoge od njih se ostavljaju

NAJČEŠĆI SIMPTOMI LIMFOMA

Limfom je teško dijagnostikovati, jer su njegovi simptomi nespecifični. Najčešći simptomi su: • uvećani bezbolni limfni čvorovi, • groznica, • rekurentne temperature, • obilno noćno znojenje, • gubljenje telesne težine, • gubljenje apetita, • umor i malaksalost, • gubitak daha i kašalj, • perzistentni kašalj, • glavobolja itd.

po strani. „Mi ne možemo čekati da budemo pregledani od strane specijaliste ukoliko imamo simptome koji traju nešto duže. Mi ne možemo čekati da ljudi koji nas okružuju i javnost shvati da smo mi jedna od najugroženijih grupa pacijenata i da nam je njihova pomoć više nego ikada potrebna. Mi ne možemo čekati da zdrava

populacija shvati koliko njihov imunitet u ovoj pandemiji, koji mogu da steknu vakcinišući se, nama znači!“, poručuju oboleli od limfoma. Maja Kocić, predsednica Udruženja obolelih od limfoma LIPA istakla je da u Srbiji svake godine dijagnozu limfoma dobije oko 1500 novoobolelih. „Hočkinsov limfom dobijaju mlađe osobe, dok je hronična limfocitna leukemija primarna bolest starijih ljudi preko 60 godina. Bolest je teško otkriti zbog nespecifičnih simptoma, pa je zato i razumljivo što oboleli lutaju mesecima pre nego što se bolest dijagnostikuje. Ovoj grupi pacijenta posebno je bilo teško u proteklih godinu i po dana zbog pandemijske situacije, jer pacijenti sa limfomom i hroničnom limfocitnom leukemijom imaju oslabljeni imuni sistem pa su zbog toga izloženi većem riziku od kovid 19, nego ostali građani. Rizik kod ovih pacijenata se dodatno povećava ukoliko imaju i druge hronične bolesti (dijabetes, kardiovaskularne ili plućne bolesti…). Mnogi od pacijenta susreću se i sa anksioznošću, strahovima i nesigurnošću, što dodatno usložnjava situaciju“, rekla je Maja Kocić. “Na sreću, na osnovu saznanja, u prvoj fazi ove krize samo mali broj pacijenata je imao kašnjenje ili odlaganje u terapijama. Uglavnom su odlagane redovne kontrole kod pacijenata sa dugogodišnjom remisijom, ali je većina pacijenata uspela da ostvari kontakt sa svojim ordinirajućim lekarom. Zastupajući interese članova Udruženja LIPA, kao i svih obolelih od limfoma, Udruženje će se zalagati za poboljšanje kvaliteta lečenja, uvođenje novih savremenih terapija na pozitivnu listu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, edukaciju lekara i pacijenata, ali će učestvovati i u izradi i realizaciji projekata za personalizovano lečenje pacijenata”, objašnjava Maja Kocić, predsednica Udruženja obolelih od limfoma LIPA.

ZNAČAJNA JE RANA DIJAGNOSTIKA

Doc. dr Olivera Marković, načelnica Odeljenja hematologije beogradskog Kliničko-bolničkog centra “Bežanijska kosa” ističe da se u Srbiji broj obolelih od svih hematoloških malignita povećava, a posebno od limfoma. To je posledica življenja u sve zagađenijem vazduhu, previše hemijom tretirane hrane, pesticidima… Etiologija limfoma nije u potpunosti poznata, ali se verovatno radi o multifaktorijalnoj etiologiji, tačnije dejstvu više različitih činilaca koji mogu da utiču na nastanak pomenutog oboljenja, mada uzrok može da bude i genetika. „Pacijenti se javljaju lekaru najčešće sami kada napipaju prilikom kupanja povećanje limfnih čvorova u predelu pazuha, na vratu ili u preponskoj regiji. Na sreću, to povećanje limfnih čvorova je najčešće benigne prirode, najčešće je to reaktivno, iako se ljudi plaše, jer čim napipaju čvor prva asocijacija je neka ozbiljnija bolest. Zato je važno da lekar u domu zdravlja bude edukovan, kako bi mogao prve informacije da pruži pacijentu, a zatim ga po zadovoljenju postavljenih kriterijuma, ukoliko je to potrebno, uputi u specijalizovanu zdravstvenu ustanovu radi postavljanje precizne dijagnoze i određivanja terapije. U obzir se uzima da li pacijent ima limfne čvorove na jednom ili više mesta, da li ima neku infekciju u blizini, da li ima neke opšte tegobe kao što je povišena temperature, znojenje, da li ima uvećanje jetre, slezine… Vodi se računa i o samom limfnom čvoru, da li je tvrd, mek, veliki ili mali, fiksiran za kožu, izmenjenosti kože… Na osnovu svih tih faktora određuje se da li je iz maligne ili benigne etiologije”, navodi doc. dr Olivera Marković. “Odeljenje hematologije KBC “Bežanijska kosa” bavi se dijagnostikom i lečenjem najsloženijih hematoloških oboljenja uključujući maligne neoplazme. Raspolaže, pored ostalog, savremenom komorom za rastvaranje citostatika i primenu hemioterapije, modernim optičkim mikroskopima… Hematološka laboratorija raspolaže savremenim automatskim uređajem koji omogućuje dijagnostiku skoro svih urođenih ili stečenih poremećaja hemostaze”, podseća doc. dr Olivera Marković, hematolog.

PACIJENTI OBOLELI OD LIMFOMA PORUČUJU:

• Mi ne možemo čekati da se završi pandemija kako bi pacijenti počeli da se regularno dijagnostikuju. Kašnjenja u dijagnostici limfoma dovešće do ozbiljnijih dijagnoza i negativnih prognoza. • Mi ne možemo čekati da budemo pregledani od strane specijaliste ukoliko imamo simptome koji traju nešto duže. • Mi ne možemo više čekati da započnemo lečenje. • Mi ne možemo čekati da neko obrati pažnju i na nas. Kontrolni pregledi se odlažu, u bolnicama su samo najhitniji slučajevi. • Mi ne možemo čekati da ljudi koji nas okružuju i javnost shvati da smo mi jedna od najugroženijih grupa pacijenata i da nam je njihova pomoć više nego ikada potrebna. • Mi ne možemo čekati da zdrava populacija shvati koliko njihov imunitet u ovoj pandemiji, koji mogu da steknu vakcinišući se, nama znači!