SVETSKI DAN HRANE

hrana Budućnost hrane je u našim rukama

Svetski dan hrane

Organizacij a za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacij a i osnovana 1945. godine. Ove godine, Svetski dan hrane, 16. oktobar, obeležen je pod sloganom: „Naše aktivnosti naša su budućnost – bolja proizvodnja, bolja ishrana, bolje okruženje i bolji život”

COrganizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. Ove godine, Svetski dan hrane, 16. oktobar, obeležen je pod sloganom: „Naše aktivnosti naša su budućnost – bolja proizvodnja, bolja ishrana, bolje okruženje i bolji život”

ODRŽIVI SISTEMI PROIZVODNJE HRANE

Održiv sistem proizvodnje hrane obezbeđuje dovoljne količine zdravstveno bezbedne hrane za raznovrsnu ishranu po pristupačnim cenama. Način na koji se hrana proizvodi, konzumira i baca ima negativne posledice na prirodne resurse, životnu sredinu i klimu. Pravilna ishrana nije dostupna za čak tri milijarde ljudi na planeti, a istovremeno raste broj prekomerno uhranjenih i gojaznih osoba širom sveta. Pandemija bolesti kovid 19 dodatno pruža dokaze da su promene u proizvodnji hrane neophodne. Poljoprivredni proizvođači koji se već bore sa klimatskim promenama primorani su da po niskoj ceni prodaju svoje prinose, a usled rastućeg siromaštva sve je više korisnika narodnih kuhinja u urbanim sredinama. Potrebni su održivi sistemi proizvodnje hrane sposobni da nahrane 10 milijardi ljudi do 2050. godine. Održivi sistemi proizvodnje hrane ne ugrožavaju ekonomiju, klimu i životnu sredinu i istovremeno obezbeđuju dovoljne količine zdravstveno bezbedne hrane za buduće generacije. Oni vode boljoj proizvodnji, boljoj ishrani, boljem okruženju i boljem životu za sve.

DANAŠNJE AKTIVNOSTI SU NAŠA BUDUĆNOST

Svetski dan hrane poziva na globalnu solidarnost, posebno u cilju pomoći najugroženijim populacijama da se oporave od krize. Cilj je da se poveća otpornost sistema za proizvodnju hrane na rastuće izazove uključujući klimatske promene, da se omogući dostupnost i pristupačnost zdravstveno bezbedne hrane odgovarajuće hranljive vrednosti, kao i da se obezbedi dostojanstven život radnicima zaposlenim u proizvodnji hrane. Državne institucije, privatni sektor i civilno društvo treba zajedno da rade na obezbeđivanju proizvodnje dovoljnih količina raznovrsne, zdravstveno bezbedne hrane u cilju održanja života na planeti Zemlji. Milijarde potrošača širom sveta mora promeniti stare navike kako bi promenili

Svetski dan hrane

sisteme hrane na bolje. Možemo raditi sa prirodom i uticati na ono što tržište nudi opredeljujući se za hranljive i ekološki i društveno odgovorne proizvode. Na taj način se neposredno vrši pritisak na vlade da osmisle zelenije, održivije politike, promovišu bolju proizvodnju, dok motivišu veća ulaganja u održivu zdravu ishranu. FAO daje savete šta svako od nas pojedinačno može da uradi da doprinese boljem i održivijem sistemu ishrane i poljoprivrede. Evo odakle možete početi.

BIRAJTE ZDRAVU ISHRANU

Veoma je važno da biramo zdravije proizvode na svakom koraku sistema ishrane. Birajući raznovrsnu i hranljivu hranu činite dobro za svoje zdravlje ali i pozitivno utičete na ceo ekosistem. Baš kao što raznolikost podržava biodiverzitet, raznovrsna i uravnotežena ishrana koristi vašem telu i umu. Dodajte voće, povrće, mahunarke, orašaste plodove i integralne žitarice u svoju ishranu i smanjite ultra-prerađenu hranu koja sadrži mnogo soli, šećera ili masti. Čitajte sastav na etiketama hrane kako biste mudro izabrali.

IZABERITE ODRŽIVO

Pčele i drugi oprašivači doprinose svetskim poljoprivredno-prehrambenim sistemima. Učimo od njih i sami dajmo pozitivan doprinos. Počnite sa donošenjem održivih izbora kada je hrana u pitanju i uzmite u obzir uticaj hrane koju jedemo na životnu sredinu. Birajte sezonsko i lokalno voće i povrće, hranu kojoj je potrebno manje vode ili drugih prirodnih resursa za proizvodnju, ili meso ili ribu koja se proizvodi ili hvata održivim metodama. I izbegavajte hranu sa previše ambalaže!

SMANJITE BACANJE HRANE

Kupujte samo ono što vam treba i sve to iskoristite! Kada bacamo hranu, trošimo vodu i energiju koja se koristi za njenu proizvodnju i transport, a takođe povećavamo emisije gasova staklene bašte. Pokušajte poboljšati skladištenje hrane i planiranje obroka kod kuće i napravite na

DIJETETSKI SUPLEMENTI

hrana

primer džemove od voća i povrća koje niste konzumirali.

RECIKLIRAJTE

Priroda nikada ništa ne troši uzaludno! Voda je uvek u stalnom kretanju u prirodnom ciklusu između Zemlje i atmosfere. Učite od prirode i pokušajte ponovo koristiti vodu kod kuće, na primer, mogli biste da koristite vodu iz kuvanog povrća, pa čak i kišnicu, da zalivate ili negujete svoje biljke. Takođe možete vratiti hranljive materije u tlo kompostiranjem sirove ili kuvane hrane koju više ne možete jesti. Pokušajte kompostirati ako imate baštu ili pogledajte lokalne šeme kompostiranja.

PODRŽITE MALE PROIZVOĐAČE HRANE

Odaberite hranu koju proizvode lokalni mali proizvođači hrane kojoj je potrebno manje energije i resursa da bi dospela do kupca. Takođe možete da kupujete na lokalnim farmerskim pijacama koje često promovišu biodiverzitet i lokalne sorte.

DODAJTE MALO ZELENILA

Stvaranje zelenih površina u prozorskim saksijama, na vašem balkonu ili u vašem vrtu pomaže gradovima da dišu. Velike zelene površine stvaraju hlad, a takođe čiste vazduh, hlade grad i smanjuju zagađenje vode. Uzgoj hrane je takođe zabavan način da naučite o biljkama i cenite ih, dok poboljšavate svoju ishranu! Nema mesta? Uključite se u vrt lokalne zajednice. Negujte životnu sredinu i svoju zajednicu.

OBUCITE SE ODRŽIVO

Poljoprivredno-prehrambeni sistemi ne proizvode samo hranu! Takođe proizvode vlakna poput pamuka i vune. Budite održivi u načinu oblačenja. Podržite modu i brendove koji su društveno odgovorni i istražite brendove pre kupovine. Da li se odeća proizvodi održivo? Da li kompanije poštuju prava radnika? Da li kompanija vraća nešto zajednici? Takođe možete donirati staru odeću u dobrotvorne svrhe i kupiti polovnu za podršku stilu bez otpada.

PODELITE ZNANJE I INFORMACIJE

Govorite i delite znanje i informacije o uticaju hrane na naše zdravlje i okolinu. Neka više ljudi brine o tome kako se proizvodi naša hrana i kako to utiče na našu planetu. Podignite svest o boljoj ishrani i otvoreno podržite restorane ili privatne kompanije koje ulažu istinske napore da budu heroji održive ishrane.

KLJUČNE ČINJENICE:

Više od tri milij arde ljudi ne može da priušti pravilnu

ishranu (40% svetske populacij e)

Skoro dve milij arde ljudi ima prekomernu težinu ili

je gojazno zbog loše ishrane i sedentarnog načina života

20% više žena nego

muškaraca u uzrastu 25–34 godine života živi u ekstremnom siromaštvu U svetu se 14% hrane izgubi zbog neadekvatne berbe, rukovanja, skladištenja i

transporta, a 17% hrane se baci

Proizvodnja i korišćenje

hrane širom sveta su odgovorni za više od 33% globalne emisij e

štetnih gasova staklene bašte.

10% ljudi je pogođeno nebezbednim snabdevanjem hrane koja

je kontaminirana bakterij ama, virusima, parazitima ili hemij skim supstancama.

Širom sveta sistem poljoprivrede i industrij e

hrane trenutno zapošljava 1 milij ardu ljudi, više nego bilo

koji drugi sektor.

55% svetske populacij e stanuje u gradovima, a

procenjuje se da će ovaj broj porasti do 68% do 2050. godine.

STREPSILS INTENSIVE SPREJ UBLAŽAVA SIMPTOME BOLA I UPALE GRLA U TRAJANJU I DO 6 SATI

Lek se koristi za kratkotrajno simptomatsko ublažavanje bola u grlu. Lek je namenjen za odrasle i decu stariju od 18 godina. Za orofaringealnu primenu. Jednu dozu od 3 spreja (raspršivanja) primeniti u zadnji deo grla, svakih 3-6 sati, po potrebi, do maksimalno 5 doza za 24 sata. Nemojte uzimati lek duže od 3 dana. Nosilac dozvole za lek: Nelt Co. d.o.o. Beograd, Maršala Tita 206, Dobanovci Broj rešenja: 515-01-04356-15-001 od 16.11.2016.