Trebao ju je. I ona je bila uz njega, bez obzira na sve. »U redu.« Kada su stigli do zaljeva gdje su kanali istjecali u prostor između rubova otoka, dočekao ih je turistički kaos: površina vode vrvjela je brodovima koji su prevozili turiste i njihove kovčege s kotačićima prema hotelima, motornim Camcima koje su unajmili bogati, elegantni putnici te jarkim aerodinamičnim kapcima koji su prenosili Amerikance s naprtnjaCama i velikim naočalama za sunce. Gondole, Camci i policijske brodice velikom su brzinom jurcali po vodi, jedva izbjegavajući jedni druge. Daniel je bez napora manevrirao među njima, pokazuju prstom u daljinu. »Vidiš li tornjeve?« Luce se zagledala preko brodova u svim bojama. Obzor je bio tek slabašna crta gdje je plavosivo nebo doticalo malo tamniju površinu vode. »Ne.« »Usredotoči se, Luce.« Nakon nekoliko trenutaka, dva malena zelenkasta tornja, mnogo dalje nego što je kad mislila da može vidjeti bez teleskopa, pojavila su joj se u vidnom polju. »Oh. Eno ih.« »To je sve što je ostalo od crkve.« Brzina Danielovih zaveslaja povećala se kada se broj brodova oko njih smanjio. Voda je postala uzburkanija i promijenila boju u tamnozelenu te počela mirisati više po moru nego po neobično dopadljivom smradu Venecije. Luceina kosa vijorila se na vjetru, koji je bio hladniji što su više odmicali od kopna. »Morat ćemo držati fige da našu aureolu nisu ukrali ronilački timovi za iskapanje.« Ranije, nakon što je Luce ponovno ušla u gondolu, Daniel ju je zamolio da ga Priceka časak. Nestao je niz usku uličicu i pojavio se, činilo joj se, nakon samo nekoliko sekundi s malom ružičastom plastičnom vrećicom. Kada ju joj je dobacio, Luce je iz nje izvukla plivačke naočale. Izgledale su bezrazložno skupe i ne pretjerano funkcionalne: svijetloljubičaste i crne s elegantnim anđeoskim krilcima na rubovima stakala. Nije se mogla sjetiti kada je posljednji put plivala s naočalama, ali kad je pogledala crnosivu vodu, Luce je bilo drago što ih može navući preko očiju. »Naočale, ali ne i kupaći kostim?« Daniel je pocrvenio. »To je bilo pomalo glupo. Ali bio sam u žurbi i mislio sam samo na ono što će ti trebati da dođeš do aureole.« Uronio je veslo natrag u vodu, tjerajući
SV 48