Bojan Marjanović - Sutra ćemo

bi se mogao, paraleleno s novinarstvom, baviti i društvenom teorijom kao akademski radnik, te je upisao postdiplomske studije teorije kulture.

Bili su na prvom predavanju, neka žena vrlo stegnutog osmeha je sedela za stolom i prepričavala opšta mesta o Rejmondu Vilijamsu, a Goran nije mogao da skine pogled s jedne devojke koja je šarenilom svoje odeće činila neodoljiv kontrapunkt bolničkoj atmosferi koju su u učionici stvarale neonske lampe. Sedela je, pogrbljena ispod marame, nogu prekrštenih u širokim pantalonama boje cigle, a po žutoj majici su joj bile razbacane mrvice duvana.

U jednom trenutku, javila se i iznela neki komentar na ono što je profesorka pričala, a Goran je jedva uspeo da se koncentriše na njene reči. Međutim, to ga nije sprečilo da se i sam javi, te da nekako, pomalo afirmativno, ali s dozom neslaganja, i sam prokomentariše upadicu te devojke. Šta god da je potrebno, samo da im se što pre ukrste pogledi, samo da što pre uspe da kaže nešto duhovito i natera joj osmeh na lice, samo što pre da se upozna s tom eksplozijom boja koja sedi par mesta od njega.

Eto, tako su se nekako, godinama unazad, upoznali Sara i Goran. Stvari su išle jednostavno, pratile su jedna drugu i odvijale se kao po unapred određenim formulama. Gotovo da se Goran i sam povremeno čudio izostanku razmimoilaženja među njima. Naprosto, ništa u životu ne garantuje da ćeš imati sreće da upoznaš nekog s kim ćeš se od početka uklopiti. Oboje su došli iz provincije. Njena mama je bila profesorka književnosti, a tata radnik u propalom gigantu hemijske industrije. Njegov otac je radio kao profesor matematike, a majka kao se11