Zvončica & neky
- Dan venčanja najvažniji je u životu svake žene. Mora sve biti savršeno. - Ne brini, biće. Prisilila je sebe da odvrati pogled s njegovog lica, pa se zagledala u čašu. Morala je da obuzdava maštu i da se kontroliše, inače će pružiti ruku i dodirnuće ga. Ili će poljubiti njegove usne. Nikolaos je nastavio: - Ja ću se pobrinuti za to. Videla je po njegovom glasu da je zadovoljan sobom i sve erotske fantazije nestale su iz njene glave. Za trenutak je bila zaboravila koliko je on manipulativan i beskrupulozan tip. - Zbilja? Ti si, naravno, savršen. Nikad ne grešiš? - Savršen? Ne bih se tako izrazio - seo je na stolicu i opušteno se zavalio na naslon. Čak ni tako nije delovao manje opasno, naprotiv. U njenoj glavi zvonilo je na uzbunu, jer je on delovao kao divlja zver spremna na skok. A ona je bila žrtva. Mala nepažnja dovoljna je da on napadne. Ruka je počela nekontrolisano da joj se trese, pa je brzo odložila čašu. - Naravno da i ja pravim greške, to oboje znamo - rekao je. - Inače se ne bih ni u šta upustio s tobom. - Ali ne možeš tek tako da donosiš odluke umesto drugog! Kod mene to ne prolazi... - ućutala je kad je prasnuo u smeh. - Šta ti je? - upitala je. - Znaš, toga sam svestan, ne brini, draga moja - u njegovom osmehu nije bilo topline, a u načinu na koji ju je oslovio krilo se upozorenje. - Zašto bih inače želeo da te imam samo za sebe dok radimo na pripremi venčanja? Šta misliš? - Pojma nemam, ali ovog puta si izgleda stvarno odlučio da se oženiš. Ugrizla se za usnu. Poželela je da povuče te reči, ovako se otkrila. Nikako nije želela da on stekne utisak da joj je još uvek stalo. Ne, prošlost treba ostaviti na miru. - Zar si sumnjala u to? - O, oslanjam se na lično iskustvo. Ako neko zna šta može da očekuje od tvoje prosidbe, onda sam to ja. - Ali ja sam oduvek želeo da se oženim tobom. ~ 44 ~ Knjigoteka