Page 1

Budi moj

Divna propast


Budi moj

Divna propast

Budi moj

Divna propast Prevod: Grace & Alex Obrada: Divna propast


Budi moj

Divna propast Prolog

Kad se njegov auto zaustavio ispred našeg stana, moj stomak je potonuo. Jednostavno sam znala. Poslednjih nekoliko nedelja imala sam osećaj da se sprema oluja. Ne pitajte me kako, ali iz nekog razloga, moje srce je predosetilo da će ova noć biti noć kada će se sve razbiti u milion komada. Polako se lomilo. Elec nije bio isti od kad se vratio sa očeve sahrane u Bostonu pre nekoliko nedelja. Nešto ga je promenilo. Nalazio je svakakve razloge da izbegne da spava sa mnom. Tako je. Moj momak – ljubav mog života – sa ogromnim seksualnim apetitom je odjednom prestao da me želi. Kao da se prekidač ugasio u njemu. To je bio moj prvi znak, ali bilo još nekoliko koji su mi pokazivali da momak za kog sam mislila da je moja srodna duša nekako prestao da me voli. Od kad se vratio, provodio je noći pišući kao manijak umesto da dođe u krevet – bilo šta samo da me izbegne. Njegovi poljupci koji su uvek bili ispunjeni strašću, sada su bili samo nežni, nekada čedni. I dok sam znala šta se dešava, nisam imala pojma kako ili zašto se dešavalo. Verovala sam da me je voleo. Osećala sam to već dugo vremena. Bilo je iskreno. Tako da, kako su se stvari mogle tako brzo promeniti? Vrata su se polako otvorila. Telo mi je zadrhtalo dok sam sedela na ivici kreveta ohrabrujući se za najgore. Elec je skinuo svoje naočare, stavljajući ih na sto. Onda je polako i nervozno stavio ruke u džepove. Sumnjala sam da ću ikada osetiti te ruke kako maze moje telo. Oči su mu bile crvene. Da li je on to plakao u autu? Onda su stigle reči koje su počele da otklanjaju svako poverenje koje sam imala u svom mišljenju. „Chelsea, molim te znaj da sam probao sve što sam mogao da te ne povredim.“ Ostalo je bilo zbrkano, zamagljeno količinom boli i tuge koja je rasla u mojim grudima i otupila moj mozak. Nisam znala kako ću se ikad oporaviti od ove povrede, kako ću ikada verovati u ljubav opet. Jer ja sam iskreno mislila da me je voleo. Verovala sam da je ljubav neuništiva. Pogrešila sam.


Budi moj

Divna propast Prvo poglavlje

Supersoničan sluh Moja mlađa sestra Jade je drama kraljica, ali bukvalno, radi kao glumica na Broadwayu. Počela je da tapše nekim tamo studentima koji su bili dovoljno hrabri da se oprobaju u ulogama za predstavu „Joseph i predivni snovi u tehnikoloru“. „Svi ste bili odlični danas i uradili smo dobar posao! Sutra ćemo podeliti uloge i započećemo sa prvom probom. Biće fenomenalno!“ Jade je došla u Bay Area da poseti mene i našu familiju na nedelju dana i ponudila se da volontira u centru za mlade u kojem radim. S' obzirom da nije bilo vremena da producira ceo komad odlučila je da se posveti jednom delu, tačnije muzičkom delu koji je ključan za tu predstavu, a ona bi trebala da se izvede kasnije ove nedelje. Volim svoj posao jer sam direktor odseka za umetnost u centru za mlade. I to je otprilike jedina stvar koja mi trenutno ide od ruke u životu, jedina loša stvar u svemu tome je da me čak i ovi zidovi progone, kako? Puna su sećanja na mog bivšeg. Elec, je bio mlađi konsultant ovde, i tako smo se upoznali, on je svoj posao radio i voleo isto kao i ja, a onda je dao otkaz i preselio se u New York kada smo raskinuli. A zašto se preselio, e pa preselio se da bi bio sa njom. Naglo sam promrdala glavom ne bi li mi misli o njemu i Greti naprasno nestale. Jade je zgrabila svoju tašnicu i rekla „Morala bih da se vratim do tvog stana, tačnije do kupatila i da nešto na brzinu pojedem.“ Nedavno sam se preselila u novi stan, tek nekoliko blokova udaljenog od moje kancelarije, najam za onaj stan na suprotnom kraju grada u kojem sam stanovala sa Elecom je najzad istekao. Iako je moj bivši bio više nego fer i poslao mi novac za svoj deo najamnine, nema tih para koje bi me mogle zadržati tamo, nisam mogla ostati na mestu gde me je sve podsećalo na njega i na naš raskid. Moj novi dom je u severnom delu Mission Distrikta, i ja naprosto obožavam komšiluk, tu je mnoštvo različitih kafića poslaganih duž cele ulice, takođe je nekako preovladao onaj Latino ugođaj, što je super, osim činjenice da me i to podsetilo na Eleca koji je delom Ekvadorijan. Ti mali podsetnici na momka koji mi je slomio srce bili su posvuda. Jade i ja šetale smo pločnikom i razgledali štandove sa svežim voćem i povrćem sa ciljem da za sebe kupimo papaju za popodnevni smoothie koji je ona planirala da nam spremi po povratku u stan, na kraju nismo odolele i uzele smo i dve cafe za poneti, čisto da nas želja mine. Otvarala sam poklopac na čaši od kafe dok smo šetale kad je započeo onaj razgovor. „Pa, mala sestrice, nikada nisam pomislila da ćemo u isto vreme biti šutnute.“ Jade je pre nekog vremena raskinula sa dečkom koji je muzičar, tačnije on je nju ostavio iz razloga opšte poznatog svima, puno ženski malo volje za vezivanjem. „Da. Ali razlika je u tome što mi se čini da ja imam više posla i skretanja


Budi moj

Divna propast

pažnje sa te činjenice nego ti. Nije kao da ja o Justinu ne razmišljam, i nije da nisam tužna, ali moji me nastupi toliko drže zauzetom da prosto nemam vremena da tugujem, da li me razumeš?“ „Rekla sam ti da sam počela sa tom terapijom preko telefona, jel da?“ Jade je uzela gutljaj cafe pa je odmahnula glavom. „Da, našla sam tog psihologa koji se specijalizovao za traume izazvane neuspešnim vezama, ali se nalazi u Kanadi. Bilo kako bilo, jednom nedeljno odradimo terapiju preko telefona.“ „I da li pomaže?“ „Pa uvek pomaže kada sa nekim pričaš o tome.“ „Da, bez ljutnje ti uopšte ne deluješ kao da ti je bolje. Inače mogla bi da razgovaraš sa mnom ili sa Claire, ne moraš da plaćaš malo bogatstvo nekom strancu kako bi razgovarala o tome što te boli i tišti.“ „Noći su jedino doba dana kada mogu da pričam o tome, ti u to vreme nastupaš, a Claire je ušuškana u čauru novo venčanih, sem toga njoj nikada niko nije slomio srce, i ona me može saslušati, ali me ne može shvatiti.“ Naša starija sestra Claire, udala se za svoju srednjoškolsku ljubav, iako smo tokom odrastanja sve tri bile veoma bliske nekako mi je uvek bilo lakše otvoriti se Jade. Kada smo stigli do zgrade, moja sestra je sela na jednu od klupica u samom uglu zagrađenog dvorišta koji je pripadao tom stambenom objektu. „Hajde da sednemo na momenat i završimo kafe u miru“ rekla je dok joj je pogled odlutao preko dvorišta na mog komšiju koji je bio go do pasa. „Okay... ko je onaj hottie sa kapom, koji uništava privatan posed?“ „Šta je sa tobom i tim kapama?“ „Justin je nekada nosio takve, i zato ih obožavam, nije li to patetično?“ „To jeste patetično, ali nekako je i tužno.“ „I to mi kaže cura koja još uvek spava u majici svog bivšeg.“ „Pa kad je udobna, to nema nikakve veze što je Elecova,“ naravno slagala sam, to je bila jedina stvar koju sam sebi dopustila da zadržim, rastuživala me je ali sam je ipak nosila. „Pa... ko je taj lik?“ Nisam znala komšijino ime, ali sam ga svako malo viđala dok je crtao grafite po izmalterisanom bedemu koji je okruživao zgradu i dvorište. Njegova tehnika crtanja sa sprejom je bila umetnost, nikako nije nešto što bi se svrstalo samo u grupu grafita, bila je to mešavina astrologije i geografskih slika. Ovaj tip je dodavao drugačije delove na taj zid svakog dana, ali bio je to rad u toku. Mogla sam samo da nagađam da ima u planu da iscrta taj bedem celom dužinom, koliko god mu je prostor dozvoljavao. „On živi u zgradi, vrata do mojih zapravo.“ „Šta on to radi? Da li mu dozvoljavaju da crta tako?“ „Stvarno ne znam. Prvi put kada sam ga videla da to radi mislila sam da vandalizuje posed, ali niko izgleda nema ništa protiv pa ga ne sprečavaju. Svaki dan on doda mural, i prilično je dobar, čak šta više predivno slika, ali mi to nikako ne ide uz njega kao osobu.“


Budi moj

Divna propast

Jade je dunula u svoju kafu a zatim me upitala „Kako to misliš?“ „Pa nije naročito fin.“ „Pričala si sa njim?“ „Ne. On naprosto nije društven tip. Pokušala sam par puta da uspostavim kontakt očima, ali on je naprosto prošao pored mene kao da ne postojim. Ima ta dva velika psa, i oni su prilično opaki. Laju svo vreme, 24/7, znam da ih šeta svako jutro.“ „Možda je pustinjak, samo dobar u umetnosti, ili je pak neko čudo od deteta, nadprosečno inteligentan pa su mu ograničena društvena umeća, kako ih ono zovu... Asperger sindrom?“ „O ne, njegova komunikacija je sasvim uredu, čula sam ga par puta kako vrišti na neke ljude, i prosto sam ubeđena da nema taj sindrom. Ovaj lik prosto nije druželjubiv. On nema Asparger sindrom on je naprosto drkađija.“ Jade se zagrcnula zbog ovog mog komentara ali je nastavila sa onim njenim savetima. „Ja mislim da bi ti trebala da mu odneseš upakovanu korpicu punu toplih muffina, to je tako dobrosusedski, šta znaš možda će se opustiti... ili opustiti tebe.“ „Muffini a? A to je šifra za..?“ „Muff... muffini. Ista stvar, da ja ovde živim, bila bi posvuda po njemu, ali.. ja ne živim ovde, ali zato ti da i ti stvarno trebaš nešto da ti skrene pažnju... a ja kažem... on je taj.“ Oduvek sam se divila muškarcima sa širokim i preplanulim leđima, a tek te njegove mišićave ruke koje se pomeraju gore dole dok šprica sa tim sprejom... „Gospode, zar te ne podseća na Eleca? Tetovirana ruka, crna kosa, umetnik, sve u svemu poslednji tip muškarca koji mi treba u ovom momentu.“ „Znači, ako neko liči ili je sličan Elecu odmah je diskvalifikovan? Oni će po svemu sudeći uraditi istu stvar koju je Elec uradio, to je ono što misliš? To je glupo.“ „Možda je glupo i sjebano, ali poslednja stvar koju želim je da budem sa nekim ko me podseća na njega.“ „Pa to je šteta, jer Elec jeste bio zgodan, ali ovaj lik... on je pre zgodan.“ „Možeš li me podsetiti zašto se raspravljamo oko ovoga? Ovaj lik mi čak ni zdravo ne kaže, nije zainteresovan za bilo kakvu komunikaciju.“ U to momentu moj dragi komšija iznenada obriše znoj sa čela, skide masku sa nosa i usta te baci limenku od spreja u crnu kesu za smeće, zatim je pogledao preko svog ramena i taman kad sam pomislila da će otići iz dvorišta on se okrenuo i počeo da dolazi do nas, Jade se promeškoljila u mestu, a ja, ja sam mrzela sebe u tom trenutku jer mi se puls automatski ubrzao. Njegove oči su bile fokusirane na mene, ne bih to mogla nazvati besnim pogledom, ali svakako nije bio ni prijateljski. Sunce koje je sijalo direktno u njegove plave oči samo je još više naglasilo boju da su se još više isticale naspram njegovog tamnog tena. Jade je bila upravu, ovaj tip je stvarno predivan. „Borovnice su mi omiljene,“ rekao je. „Šta?“ „Muffini.“


Budi moj

Divna propast

„Oh.“ Jade je šmrknula ali je ostala tiho, puštajući mene da se topim u reči poniženja. „I nisam anti-socijalan tip a niti sam samotnjak ja sam samo dobar stari bezobrazan tip sa supersoničnim sluhom.“ Šmrcnuo je, okrenuo se i otišao pre nego što sam bila u mogućnosti da mu bilo šta kažem. Kada je bio na dovoljnoj udaljenosti da ne može da nas čuje, ali ovaj put za stvarno Jade je uzdahnula i reče „Bezobrazni tipovi su najbolji u krevetu..“ „Ti jednostavno ne možeš da zaustaviš samu sebe, jel da? Nisi li nanela već dovoljno štete? Uvek sam ti govorila da si preglasna čak i kada šapućeš i eto ti ga dokaz.. na moj račun naravno..“ „Jednog dana ćeš mi biti zahvalna kada budeš vrištala od orgazma koji će ti ovaj bezobrazni umetnik priuštiti, jer seko, ovaj je totalno pao na tebe, pazi šta ti kažem.“ „Ti si luda.“ „I zato me voliš.“ „Da znaš.“


Budi moj

Divna propast Drugo poglavlje

Lajući orgazam Nedelju dana kasnije, Jade se vratila u New York a meni je strašno nedostajala. Jedino zbog čega još uvek nisam otišla da je posetim je taj što tamo danas živi moj bivši sa njegovom sadašnjom, iako je ekstremno pomisliti da bi se mogli sresti u tom milionskom gradu nekako nisam bila spremna iskušavati sreću, nisam još uvek spremna otići na njihovu teritoriju. Besni umetnik i ja se nismo sreli od onog dana kada je Jade bila u poseti. Iako njega nisam videla, njegovi psi su me svako jutro budili lajući toliko da sam mislila da će im glave popucati. Od kako sam počela da radim u centru za mlade odrađujem samo popodnevne smene što će reći da su mi jutra slobodna, nije da patim od nesanice ali mi teško dolazi san na oči tako da to nadoknadim spavanjem pre podne. Bilo kako bilo došla sam do tačke kada nisam više mogla da podnesem njihovo lajanje, ako prvi ćuti drugi laje, ako prvi laje drugi ćuti, a u većini slučajeva to je duet nesnosnog laveža koji vam ispravlja moždane vijuge. Nije me briga koliko dobro izgleda, moram jednostavno da mu se obratim kao komšiji i vlasniku ta dva nemoguća psa u nadi da će nešto uraditi po pitanju tog konstantnog urlanja. U utorak ujutro, iskobeljala sam se iz kreveta i navukla sam prvu stvar koja mi je pala pod ruku, ali sam odlučila da stavim malo korektora na podočnjake bez obzira što sam ih dobila zbog njegovih pasa nije razlog da prestrašim čoveka, zar ne? Stala sam pred komšijina vrata i pokucala. Otvorio ih je obučen u belu usku majicu sa kosom razbarušenom od sna. „Da li ti mogu pomoći?“ „Moram da razgovaram sa tobom u vezi pasa.“ „Šta? Nema korpice sa muffinima?“ „Ne, žao mi je. Ne bih imala snage da ih spremim jer sam hronično neispavana, a pogodićeš iz kog razloga... jer te tvoje životinje konstantno laju.“ „Ne postoji ništa što bih ja mogao da uradim u vezi sa tim, sve sam pokušao, oni jednostavno neće da ućute.“ „A šta mi ostali treba da radimo za to vreme?“ „Pojma nemam, da nabavite čepiće za uši?“ „Ajde ozbiljno sad, mora da postoji nešto što možeš da uradiš povodom toga.“


Budi moj

Divna propast

„Sem da im stavim korpu na njušku, što u svakom slučaju neću uraditi ne postoji ništa što bi ih smirilo. Usput, čuješ li ih možda da sad laju?“ Iz nekog razloga su prestali. „Ne, ali je retkost da ćute u ovo doba dana i ti to znaš.“ „Vidi, ako želiš da se žališ stanodavcu izvoli slobodno. Ja te ne mogu sprečiti, ali ne postoji ništa što već nisam pokušao. Oni imaju svoje mozgove i rade šta hoće.“ „Dobro, onda ću ja uraditi baš to, hvala što si mi objasnio i još jednom hvala za ništa.“ Vrata je zalupio onog momenta kada sam mu okrenula leđa. Nije prošla ni čitava sekunda kada sam se vratila u svoj stan a ti su monstrumi počeli ponovo besumično lajati. Ležeći tako u krevetu, znala sam da postoji samo jedna stvar koja će mi pomoći da se opustim i zaspim napokon i pored sve te galame. Iako sam sumnjala da će ista sprečiti tu buku ipak sam sa noćnog stolića uzela slušalice i stavila sam ih na glavu da blokiram bilo kakve vanjske zvukove, iako nije svirala muzika kroz njih, mogu reći da su barem malo ublažile buku, i jedina stvar koju sam mogla raditi u tom horizontalnom položaju je masturbiranje. Zašto odjednom razmišljam o besnom umetniku? Tužno, ali čim sam počela da se dodirujem njegova slika je iskrsnula pred mojim očima, totalno pogrešno i neželjeno, ali bože moj mirisao je takooo doobro, jeste drkadžija, ali je takođe i pre zgodan drkadžija, koji naravno nije zaslužio da bude predmet mojih fantazija. Činjenica da je pakostan i ciničan doprinela je tome da bude predmet mojih zabranjenih misli. O tome sam učila na koledžu i to je tipičan slučaj, kada počneš nekoga da izbacuješ iz misli taj isti obrnutom psihologijom vrlo često postaje predmet tvoje opsesije. Ako kažete sebi neću da razmišljam o tome automatski je to jedina stvar o kojoj ćete razmišljati. Spuštajući ruku u donji deo pidžame, počela sam sa blagom masažom mog najintimnijeg dela tela. Bože, nisam imala pojma ni kako se zove, ovo je bilo tako pogrešno na različitim nivoima, ali u ovom momentu uopšte me nije briga, zamislila sam ga na sebi, kako neumoljivo možda čak i besno ulazi u mene. Zvuci lajanja su se i dalje čuli negde u daljini dok sam se trljala sve žešće, tim tempom dovela sam sebe do brzog vrhunca, i to kakvog vrhunca, ovakav orgazam nikada nisam doživela. Telo mi je bilo opušteno i uspela sam ponovo zaspati na ceo jedan sat. Kasno jutarnje sunce koje se probijalo kroz prozor moje spavaće sobe nateralo je moje pospane oči da se polako otvore. Lajanje je prestalo, i ono što sam prvo pomislila je da ih je odveo u šetnju. Ostalo mi je još par sati pre nego što krenem na posao pa sam odlučila da potražim broj telefona vlasnika zgrade ne bi li mu skrenula pažnju na remećenje javnog reda i mira od strane ona dva podivljala psa. Na sreću postojala je kancelarija u zgradi koja se bavila pitanjima stanara, ali žena koja tamo radi bila je suviše opuštena, i shvatila sam da ona, moj prigovor na lajanje neće uzeti za ozbiljno. Naravno da sam odlučila da idem do kraja iako je to značilo da se žalim


Budi moj

Divna propast

direktno vlasniku zgrade. Pojma nemam ko je čovek koji poseduje ovu zgradu i to iz razloga jer sam stan iznajmila preko agencije za nekretnine koja je sve rešila i nije bilo potrebe za bilo kakvim upoznavanjem, ali sada itekako ima razloga. Internetskom pretragom došla sam do imena D. H. Hennessy, LLC. Postojao je i broj telefona ali se ispostavilo da je ćorsokak jer me je automatski prebacilo na elektronsku sekretaricu sa srdačnim pozdravom i opštim informacijama o zgradi. Htela sam da porazgovaram sa nekim o mom problemu tako da sam spustila slušalicu bez da sam ostavila poruku. Primetila sam da adresa koja se spominje na snimci automatske sekretarice je upravo ovde u ovoj zgradi samo na prvom spratu. Odlučivši da ću se upravo tamo zaputiti otišla sam do spavaće da se obučem. Na sebe sam navukla haljinicu i odgovarajuće cipelice i naravno krenula sam da se počešljam kada sam čula odlučno kucanje na ulaznim vratima. Duboko sam uzdahnula i otvorila vrata, ali ono što sam videla zamalo mi je oduzelo sposobnost stajanja. Besni umetnik je stajao tamo, bez majice sa prokletom kapom na glavi, a moje srce je počelo da tuče kao blesavo i to samo zato što je znoj polako klizio niz te njegove savršene grudi, opalila sam sebi mentalni šamar jer sam osetila kako počinjem da balim. „Kako mogu da ti pomognem?“ bio je to isti ton i bukvalno ista rečenica sa kojom je on mene jutros dočekao na svojim vratima i sve ovo je podsećalo na „već viđeno“ situaciju, epizodu jezive serije „Zona sumraka“ ili ružan san u kojem postoje deseci vrata i ma koja da otvorim sa druge strane će naravno stajati on. „Šta ti radiš ovde?“ „Ovo je moj stan.“ „Ne, tvoj stan je stan pored.“ „To je tačno, to je takođe moj stan, sa umetničkom galerijom i teretanom.“ „Ali na ovoj adresi se vodi stanodavac.“ Prepreden cerek mu se proširio preko cele face i tada sam se osetila kao poslednja glupača na kugli zemaljskoj, dok se podrugljivo smejao shvatila sam da je on vlasnik zgrade. I to je razlog zašto mi je drkadžija predložio da se žalim. „Ti si D. H. Hennessey... „ „O da, a ti si Chelsea Jameson, kreditno sposobna, super preporuke prethodnog stanodavca... samo što si i hronični davež koji se na sve i svašta žali.“ „E, pa to objašnjava mnogo... eto kako ti polazi za rukom da radiš šta hoćeš, crtaš gde hoćeš i da budeš šupak prema svojim komšijama.“ „Teško da bi svoju kreativnu umetnost ili murale kako si ih ti nazvala, okaraktrisao kao vandalizovanje privatnog poseda. Da li si ti videla kako ceo ovaj kraj izgleda? I to nije tamo neki crtež ili mural, a što se pasa tiče totalno si preterala. Tako da, ko je šupak u celoj ovoj priči je diskutabilno.“ Iza njega sam uočila par završenih slika na platnima, kao i klupu za dizanje tegova i par sprava za vežbanje. „I, gde su ti psi sada?“ „Dremaju.“ „Psi, dremaju?“


Budi moj

Divna propast

„Da dremaju. Pokušavaju da nadoknade san s obzirom da ih je tvoje kučkasto zvocanje držalo budnim većinu jutra.“ Njegov samozadovoljan osmeh mi je išao na živce i to mi je dalo na znanje koliko ovo njega zabavlja. „Očito slovo D. u tvojim inicijalima označava ime Drkadžija?“ Nije odmah odgovorio, ali se još kako odvijalo takmičenje u besnom zurenju između nas dvoje a onda je napokon odgovorio „D. je inicijal za Damien.“ Damien. Naravno da je morao da ima i sexi ime. „Damien... kao iz onog filma sa demonima? Pristaje ti.“ Pogledala sam okolo pa sam ga upitala. „Zašto si stavio adresu zgrade umesto broj svog stana u opštim informacijama stanodavca?“ „Oh, šta ja znam, možda iz razloga što nisam hteo da mi ludaci koji moje ime porede sa tamo nekim jezivim likom iz filma imaju pristup da mi banu na vrata kad god im se ćefne.“ Nisam uspela da se suzdržim pa sam se nasmejala. Ovo je sve gubljenje vremena. „Uredu, ova poseta je izgleda bila uzaludna, tako da... uživaj u vežbanju.“

*** Tog popodneva, članovi simfonije San Franciska došli su da posete decu iz centra za mlade. Izveli su deo komada samo za nas. Gledajući u osmehe na dečijim licima dok su u rukama držali različite instrumente koje trenutno ne bi mogli da priušte bio je još jedan od razloga zašto volim svoj posao. Dok su svi bili fokusirani na izvedbu naših gostiju uočila sam da jedna od naših tinejdžerki iz centra skvrčena sedi na patosu i kucka na mobilni telefon. Bežične spravice bile su protiv pravila centra, jer je ovo bilo mesto za druženje i učenje, a opšte je poznato da te spravice otuđuju ljude. Tinejdžeri koji su posedovali mobilne telefone morali su da ih ostave u korpu na prijemnom pultu u centru, a mogli su ih uzeti nazad tek kada krenu kući. „Ariel, da li je sve uredu? Stvarno bi se trebala priključiti ostalima.“ Ona je odmahnula glavom što me je navelo da pomislim da je njen odgovor ne. „Stvarno mi je žao i znam da je protiv pravila koristiti mobilni telefon ali mi stvarno treba. I ne, nisam dobro.“ Sela sam do nje i tek tada sam osetila jezu od hladnoće koja je dopirala kroz moju guzu. „Šta nije uredu?“ „Kai. Uhodim ga na facebooku ne bi li videla da li ga je neko tagovao na slikama.“


Budi moj

Divna propast

Njen momak Kai je isto dete koje redovno dolazi u centar i igra za naš košarkaški tim. Moram priznati da je mnogo sladak i da je predmet obožavanja većine curica. Kada sam otkrila da se Ariel i Kai zabavljaju zabrinula sam se, i to ne samo jer su oboje imali petnaest godina, već zbog Kaieve popularnosti. Tako da se uopšte nisam iznenadila kada mi je rekla. „Mislim da se viđa sa još nekom.“ „Kako to možeš da znaš?“ „Prosto, nije dolazio ovamo posle škole i to čitave nedelje, a i brat mi je rekao da ga je video sa nekom devojkom u tržnom centru.“ Moje srce je potonulo. Htela sam joj reći da je verovatno u pravu što se njega tiče, ali nisam bila sigurna da li je mentalno zrela da čuje tako nešto. „Dobro, ali nemoj da dolaziš do preuranjenih zaključaka dok se ne suočiš sa njim. Bolje je da se na vreme rešite to nego kasnije kada ti još više bude stalo do njega. Ne želiš da gubiš vreme sa nekim ko nije iskren sa tobom.“ O kako li sam znala o čemu pričam. Iako me Elec nije fizički prevario, emocionalno svakako jeste. Ariel je obrisala svoje obraze vlažne od suza i okrenula se prema meni te je počelo.. „Mogu li te pitati nešto?“ „Svakako.“ „Šta se desilo između tebe i Eleca?“ Stomak mi se okrenuo. E to pitanje nisam očekivala ni za milion godina, ali nije nenormalno što me baš to i upravo sada, pita. Elec je oduvek i svima bio omiljeni savetnik za mlade. Kada je napustio centar moglo bi se reći da su deca bila više nego tužna zbog toga. I svima je bilo opšte poznato da smo nas dvoje bili par. „Hoćeš reći da želiš da saznaš razlog zbog kojeg smo raskinuli, jel tako?“ „Da.“ Kada bih mogla da sumiram sve u jednu rečenicu i dam joj odgovor ona bi zvučala ovako: „Jednostavno se zaljubio u drugu curu.“ Ariel je na trenutak izgledala iznenađeno ali se brzo pribrala da bi mi postavila iduće pitanje na koje, ni sama ne znam odgovor. „Kako je moguće biti zaljubljen u jednu osobu, a onda se iznenada zaljubiti u neku sasvim drugu?“ I to bi bilo pitanje godine draga moja curice. „I ja pokušavam da shvatim isto to Ariel.“ „Sećam se kakav je bio kada ste bili zajedno i meni se činilo da se vas dvoje baš volite.“ „I ja sam mislila tako,“ prošaputala sam. „Da li misliš da te nikada nije voleo ili... ili je samo tu drugu curu voleo više?“


Budi moj

Divna propast

I to je bila jedna petnaestogodišnja devojčica koja je zavirila u moju dušu i postavila je pitanje koje ja samoj sebi postavljam već duže vreme. I želela sam da budem iskrena. „Nisam sigurna da postoje različiti nivoi zaljubljenosti, ili da li to što me je ostavio znači da me nikada nije ni voleo. I dalje ne razumem da neko samo tako prestane da voli nekoga. I sama se trudim da dam sebi odgovore na ta pitanja, ali na kraju krajeva ako te neko vara, taj te ne voli dovoljno.“ Za trenutak je utihnula a zatim sam jedva čula njeno prigušeno: „Da...“ Obešenjački sam je pesnicom lupila u rame i pokušala sam da je razveselim sa sledećom rečenicom, „Hoćeš dobre vesti? Ti si još uvek tako mlada, i biće puno vremena za tebe da nađeš nekoga za sebe, ukoliko to nije Kai. Sada si u veoma teškom razdoblju, verovatno i u pubertetu tako da tvoji hormoni divljaju i sve doživljavaš tragično x5. Trebaće ti još malo vremena da shvatiš ko si.“ „A šta je sa tobom?“ „Šta sa mnom?“ „Da li si ti pronašla nekoga ?“ „Ne,“ Napravila sam malu pauzu i pogledala sam dole u svoje cipele a zatim sam joj iskreno odgovorila „i nisam sigurna da ću ga ikada naći.“ „Zašto ne?“ Kako da objasnim malenoj a da joj ne uništim veru u ljubav? Kako da joj priznam da čisto sumnjam da ću nekom muškarcu biti ponovo spremna da verujem? Ali to je moje lično mišljenje i ko sam ja da ovom detetu mračim i oblačim pričanjem o mojoj neuspeloj vezi. „Znaš li šta? Sve je moguće Ariel.“ i onda sam se nasmejala, da samo ja poverujem u ovo što sam sad rekla gde bi mi bio kraj...


Budi moj

Divna propast Treće poglavlje

Rupa u zidu „Imam nekoliko minuta pre nego što dođe šminkerka da me sredi pred moj sledeći nastup, ali svakako želim čuti šta se novo dešava kod tebe.“ rekla je Jade. Poslala sam sestri poruku ranije tog dana koja je glasila ovako „Nikada nećeš pogoditi šta se desilo. Nazovi me!!“i to je bilo ubrzo nakon sto sam saznala identitet mog stanodavca. „Pa ovako, sećaš se besnog umetnika?“ „Pojebala si ga?!“ „NE!!!!“ „Šta je onda?“ „Ispostavilo se... da on poseduje celu zgradu.“ „Nema šanse!!“ „Ovo tako nije dobro.“ „Zašto nije? Ja baš mislim da je odlično ispalo!“ reče moja previše oduševljena sestra. „Sada one glupe živuljke nikada neće prestati sa lajanjem.“ „Ne, nisam mislila na to, nego kada se vas dvoje počnete prašiti nećeš morati plaćati kiriju!“ „Nećemo se početi prašiti. Iz prostog razloga jer je on kreten. Čak i da nekim pukim slučajem počnemo da radimo to... nikada ne bih pristala da prestanem da plaćam kiriju. To bi značilo da sam neka vrsta kurve.“ Ona se na ovo moje izlaganje slatko nasmejala i samo odgovorila sa jednim ciničnim „Mmmmm.“ „Šta?“ „Besni seks je najbolji seks, znaš.“ „Da, to si već napomenula, ali ne mogu se pohvaliti da sam ikada imala prilike iskusiti tako nešto.“ „Pa dobro, imaćeš ga sa... kako reče da se zove?“ „Damien. To je njegovo ime, i ne neću imati besni seks sa Damienom.“ „Damien?! Kao iz onog filma sa demonima?“ „Upravo sam mu i ja to rekla, spomenula sam mu dok smo se raspravljali i moram ti priznati da uopšte nije oduševljen što mu ime povezuju sa tim filmom.“ „A kada ti se činio srećan u vezi bilo čega?“ „Istina.“ rekla sam kikoćući se. „Ali u svakom slučaju ime mu baš pristaje. Sranje... zovu me moram da idem.“ „Slomi nogu!“ „Pojebi stanodavca!!“ „Ti si opaljena.“ „Volim te!“


Budi moj

Divna propast

„Volim i ja tebe..“ Razgovor sa mojom sestrom je uvek takav, bez obzira koliko sjebanog raspoloženja bila ona mi ga zna popraviti. S' obzirom da imam još ceo sat pre nego što počne moja telefonska terapija, odlučila sam da odem po hranu. Na putu ka prizemlju srela sam nastojnika zgrade Murraya. On je kao i obično ribao podove i stepenice uz onaj njegov karakteristični zvižduk i lupanje ključeva koji su mu zakačeni za gajku na pantalonama u ritmu melodije koju je sviruckao. „Cao Murray!“ „O pa zdravo i tebi predivna damice.“ „Kako to da si ovde, inače ne radiš utorkom.“ „Ma nešto sam u stisci sa parama pa mi je gazda izašao u susret da odradim koju extra smenu.“ „Kad kažeš gazda... misliš na D. H. Hannesseya?“ „Da, Damian.“ „Znaš, danas sam ga upoznala. Nisam imala pojma da je moj anti-društveni, komšija do vrata, sa onim užasnim psima vlasnik ove zgrade.“ Murray se zakikotao. „Da čini mi se da si ga dobro opisala, a i on sam nastoji da se pokaže u tom svetlu.“ „Šta je njegov problem?“ „Misliš kako je mladić poput njega, tako mlad došao u posed ove zgrade?“ „Dobro, da i to, ali me više zanima zašto je tako zloban?“ „A on ti je pas koji laje a ne ujeda.“ „Ne bih se baš kladila u to.“ „Dobro.“ Zatim se od srca nasmejao i reče: „Kada ga malo bolje upoznaš shvatiš da je on jedan od onih dobrih momaka. Mene na primer pušta da radim prekovremeno kad god mi zatreba, sem toga on je veoma darežljiv kada je u pitanju božićni bonus... iako većinu vremena deluje tako nadobudno, stvarno je dobar čovek.“ „Nadobudno? Pre bih rekla arogantno i bezobrazno.“ „Ponekada da, ali hej, on svaki dan stavlja jelo na moj sto tako da od mene nećeš čuti ni jednu ružnu reč o njemu.“ reče mi pa namigne. „On je prilično talentovan,“ rekla sam „to mu moram priznati.“ „I prilično pametan takođe. Veruj mi. Glasine koje sam čuo u vezi njega su prilično fascinantne, ljudi pričaju da je završio MIT.“ „MIT? Ti se šališ?“ „Ne. Nikada nemoj suditi knjizi po koricama. Nešto je izumeo zatim prodao patent toj nekoj firmi, zaradio brdo love, te pare uložio u nekretnine i sada skuplja kirije, živi, slika i radi šta hoće, kad hoće i koliko hoće.“ „Wow... to je prilično impresivno.“ „Ali to nisi čula od mene, važi?“ „Razumela Murrey.“


Budi moj

Divna propast

„Neki vruć izlazak večeras?“ „Ne, idem samo da kupim nešto za večeru pa ću nazad u stan.“ „U svakom slučaju uživaj!“ „Da znaš i da hoću!“ Nakon što sam pojela sve što sam donela iz svog omiljenog restorana „Casadel Sol„ sela sam u sobu i počela da varim hranu a usput i da malo meditiram i tako se pripremim za telefonsku terapiju sa dr. Veronicom Little, Specijalistom za traume izazvane raskidom emotivne veze. S' obzirom da sat vremena košta 200$ nikako doktorku Little ne mogu nazvati jeftinom, a nju mi je preporučila moja majka da bih imala nekoga stručnog sa kim bih mogla podeliti ovu moju bol. Iako baš i nisam 100% sigurna da mi išta pomaže, nastavila sam sa tim čisto da mogu da kažem da sam se suočila sa problemom, i tako to radim svakog utorka u 20:30. Možda bi trebala te račune da prosledim Elecu i onako je on uzrok svemu tome. ***

Sa doktoricom sam razgovarala tako što sam je stavila na speakerphone dok sam slagala veš u mojoj spavaćoj sobi. „Previše često postavljate to isto pitanje Chelsea. Da li vas je Elec iskreno voleo ili ne. Izgleda da nećemo mnogo napredovati ako vam ne pokušam objasniti njegovo ponašanje, a to ću vam najlakše pojasniti konceptom jednoroga.“ „Jednoroga? Šta je to?“ „Jednorog je nešto što je mistično čak i prelepo, ali nedodirljivo, jel tako?“ „Okay...“ „E to je ono što je Greta bila Elecu. On je isključio mogućnost da će ikada biti sa njom jer mu je ona takoreći bila zabranjena. On jeste bio zaljubljen u vas to stoji i ta ljubav je zaista bila ona prava, ali kada je jednorog postao nešto stvarno i opipljivo sve se promenilo. Snaga jednoroga je stvarno moćna.“ „Znači, ono što govorite je to da me je Elec stvarno voleo dok je mislio da je nemoguće da će ikada biti sa Gretom. Ona je bila njegov jednorog. A ja to nisam bila...“ „Baš to pokušavam da vam objasnim, vi niste bili njegov jednorog.“ „Nisam njegov jednorog..“ ponavljala sam to šapatom „mogu li vas pitati...“ „Žao mi je Chelsea, naše vreme za danas je isteklo, o ovome ćemo pričati sledećeg utorka.“ „Okay, hvala doktorko Little.“ Duboko sam uzdahnula i bacila sam se na krevet pokušavajući svariti sve ovo što mi je rekla i videti ima li uopšte ta njena priča nekog smisla. Jednorog. Hmmm.


Budi moj

Divna propast

Moje telo se ukočilo na zvuk nečijeg smejanja, na početku sam mislila da sam to sve umislila, jer je zvuk dolazio negde iza uzglavlja mog kreveta, i od straha sam poskočila sa kreveta. „Jednorog. Šta koji kurac!“ rekao je dubokim zabavljenim glasom, i onda sam shvatila Damian. On je slušao celu telefonsku terapiju!! Stomak me je u momentu zaboleo, kako je moguće da je sve to čuo kroz taj zid? „Da li si ti to prisluškivao moj privatan razgovor?“ pitala sam normalnim tonom. „Ne. Nego si ti sa tim razgovorom mene ometala u poslu.“ „Ne razumem.“ „Na ovom zidu postoji rupa. I nisam se mogao naterati da ne čujem tu glupost od razgovora koji si vodila sa takozvanom doktorkom, tako da si praktično ti mene ometala u poslu.“ „Rupa... u zidu?? I ti si znao za tu rupu?!“ „Jesam, samo nisam imao vremena da je zakrpim. Izgleda da je tu još od ranije, mnogo pre nego sam ja kupio zgradu. Verovatno je služila nekome za perverzije, tipa ja u svom stanu a moj kurac u tvom ili neko takvo sranje.“ „I ti si mene prisluškivao kroz tu perverznu rupu?“ „Ne. Ja sam slušao kroz perverznu rupu kako ti neko priča besmislice a ti mu za to daješ velike pare.“ „Ti si takav...“ „Šupak?“


Budi moj

Divna propast Četvrto poglavlje

Miris pečene slanine me izluđuje Narednog dana na poslu nisam se mogla naterati da ne razmišljam o Damianu i njegovom prisluškivanju mog privatnog razgovora, da li je to legalno? Prethodnu noć, ja sam prekinula naše prepucavanje preko te rupe u zidu i to posle njegovog otkrića da je pokušao da očisti prljavštinu sa boce Zinfandela i to ni manje ni više nego sa gotovom smesom za kolačiće. Na sreću, bila sam toliko zaokupljena na poslu jer je bilo užasno strašno vreme samim tim što se večeras održava godišnji događaj koji se održava od doručka do večere. Jednom godišnje, čitavo osoblje centra za mlade spremaju obilni doručak za sve klince koji tamo svraćaju i to radimo u kuhinji koja se može meriti sa jednom industrijskom. Moj deo posla je bio da ispržim kilograme i kilograme slanine. I tako, na putu do mog stana, bukvalno bazdeći na mast i prženu slaninu razmišljala sam o toj mojoj novostečenoj opsesiji zvanoj rupa na zidu. Primetila bih i ranije taj otvor zato što je bukvalno na par santimetara od kreveta. Jedino što mi donekle pomaže da ne pošizim skroz je činjenica da je zid moje spavaće sobe u stvari zid njegove kancelarije, i to što u toj prostoriji ne boravi noću. Možda nije čuo ceo razgovor tokom terapije... ili možda samu sebe zavaravam. Koliko je on zapravo čuo od svega toga, ja sam sa tom doktorkom podelila neke vrlo intimne stvari koje baš i nisu za tuđe uši, dok sam tako razmišljajući i premotavajući film u nazad da bi se setila kojih smo se sve tema dotakli nisam primetila štand sa voćem i zamalo sam se zabila u njega. Tako napržena, kada sam stigla u zgradu i popela se na sprat impulsivno sam prošla pored svojih vrata i krenula do Damianovih. Psi koji su inače iz nekog razloga bili mirni noću sad su lajali iz meni nekog nepoznatog razloga. Pokucala sam i to žestoko, planirajući ga pitati šta je to tačno čuo od cele moje seanse kroz tu rupu na zidu, ali mi nije otvarao, što me je nateralo da još jače zalupam. Lajanje se postepeno smanjivalo ali mi još uvek niko nije otvarao vrata. I upravo u momentu kad sam se spremala da odem vrata su se širom otvorila. Damianova crna kosa bila je skroz mokra, u malim mlazovima se cedila na njegovo telo preko grudi, bio je potpuno mokar. Kao izrezbareno slovo V na njegovom donjem stomaku je bilo dokaz da svo to vežbanje u sopstvenoj teretani u prizemlju stvarno ima efekta. Mali peškir oko njegovih bokova je jedini komad tkanine koji je pokrivao i onako golo telo. Savršeno mišićavo telo. Jebem ti sve.


Budi moj

Divna propast

On je nenormalno zgodan. Podigla sam oči da bi ih prestala pariti na njegovoj golotinji, a zatim sam smogla i poslednji delić samokontrole te sam ga kao iznerviranim glasom upitala: „Šta to radiš? Kog Đavola takav otvaraš vrata?“ „Šta ja radim? Šta ti radiš? Lupaš na vrata kao neka ludača? Pokušao sam da izbegnem izlaženje iz kade, ali naravno pomislio sam da se nešto loše desilo... i kakav je to smrad? To nije miris pržene slanine jel da?“ „Jeste! Pržila sam slaninu na poslu. Ja...“ „A u kurac!“ zarežao je kroz zube. „Ja sam došla da bih porazgovarala sa tobom o toj rupi na zidu i da se dogovorimo kako ćemo je zakrpiti, ali očito...“ I pre nego sam uspela završiti rečenicu, dva ogromna crna rottweilera zaletela su se iz sve snage i sručili su se na mene koliko su dugački da bi me srušili na patos. Fanatično su lizali moje lice, vrat, grudi dok sam ja ležala na hodniku zgrade, takođe su krenuli grickati materijal moje majice, i tu je vrag odneo šalu. Preplašena, uspela sam samo zajecati i reći. „Skidaj ih sa mene!“ Damian se neko vreme borio sa te dve masivne životinje ali ih je naposletku uspeo skinuti sa mene, moje lice kada su ga napustili pseći jezici postalo je lepljivo na dodir od njihove sline. Nekako se izborio sa njima i uterao ih je u stan uz zvuke grebanja njihovih kandži o parket, očigledno im se nije išlo od njihove žive lizalice. Damian se zatim vratio u hodnik i zalupio je vrata za sobom kako bi pse zadržao podalje od mene. Ispružio je ruke prema meni i polako me podigao u stojeći položaj kao da sam lakša i od samog pera, nema i u šoku pogledala sam dole prema svojim grudima da bih shvatila da je moje poniženje dostiglo vrhunac, deo majice na grudima je bio odgrizen i sad mi se vidi dobar deo brushaltera. Izgledao mi je kao da traži prave reči kojima bi mi se obratio ali jedino što je iz njega izašlo bile su reči: „Chelsea, Ja…“ – ja sam ga žustro prekinula. „Jesi li sad srećan?! Pogledaj šta su mi uradili.“ „Jebi ga. Stvarno?? Ne nisam srećan, ali ti psi su opsednuti slaninom, u redu? To je nešto kao okidač za njih i zato su skočili na tebe. Zašto si koji kurac morala da dođeš ovamo i smrdiš na to?“ „Ja.. moram ići,“ rekla sam i krenula sam prema svome stanu, ali naravno morao je progovoriti i pokušati me sprečiti da odem. „Čekaj!“ „Ne, molim te. Samo zaboravi da se ovo ikada desilo.“ Nastavila sam se kretati u pravcu mog stana dok je Damian ostao da stoji u hodniku sa rukama na bokovima.

***


Budi moj

Divna propast

Posle vrućeg tuša, malo sam se uspela pribrati, počela sam razmišljati da sam možda malkice prenaglila što sam za onaj fijasko sa psima optužila Damiena. Na kraju uradio je sve što je mogao kako bi ih skinuo sa mene, i to, moram mu priznati uopšte nije bilo lako. Navlačeći se sa dva psa jednom rukom dok je drugom držao peškir da ne bi otkrio svoju golotinju. Bila sam prilično sigurna da je hteo da se izvini pre nego sam ga sasekla u tome, ali u svakom slučaju to nije jedina stvar zbog koje se ljutim na njega, tu je još ona činjenica da je prisluškivao moj privatan razgovor. Ali večeras se neće ispravljati krive drine jer se osećam umorno i prilično poraženo. Zgrabila sam svoju tašnu jer sam odlučila da prošetam do radnjice na uglu i kupim namirnice da pripremim nešto jednostavno za večeru. Umalo me nije saplela mala kesa koja je stajala na otiraču za noge. Sagnula sam se da je dohvatim i shvatila sam da je kupljena u Casper'sovoj radnji, radnji koja pravi majice sa smešnim printovima. U kesi je stojala majičica boje rđe i mog broja a kada sam je okrenula da vidim sliku tamo me je dočekao ogroman smajl sa usnama napravljenim od slaninice a belim slovima je pisalo „Miris pečene slanine me izluđuje“. Poruke nije bilo ali sam znala da je Damien to ostavio. Na putu kući sa kupljenim namirnicama stalno sam razmišljala o tome kako je otišao u tu blesavu radnju i dao da mi naprave majicu, to je sigurno bio njegov način za proglašavanje primirja. Da li sam stvarno bila kučka koja je zvocala oko svega, počevši od rupe na zidu pa do pasa? Iskreno nisam znala. Jedino što sam znala je da sam za ovih godinu dana postala toliko osetljiva da sam se gadila samoj sebi. Kada sam na brzinu završila sa spremanjem špageta u marinara sosu pošla sam u sobu da malo čitam. Svaki put kad sam ušla u spavaću nisam mogla a da se ne zapitam da li je on sa druge strane zida. Kada mi se učinilo da sam čula neki zvuk upitala sam: „Jesi li tamo?“ Nakon kratke pauze začula sam njegov dubok i opušten glas kako mi odgovara: „Jesam, radim. Verovala ili ne i ja imam život i ne, nisam došao u ovu prostoriju na partiju prisluškivanja“ Da budem iskrena uopšte nisam očekivala da će mi odgovoriti, pa je moje srce lupalo kao ludo. Posle jedne minute koja je protekla u tišini ja sam odlučila da probijem led i započnem razgovor. „Hvala ti za majicu.“ „Pa, dugovao sam ti je, a sa njom i izvinjenje.“ „Znam da ti u suštini nisam pružila priliku da išta kažeš i žao mi je zbog toga.“ Posto nije rekao apsolutno ništa na to dao mi je razlog da nastavim. „Kako se zovu, mislim na pse?“ „Dudley i Drewfus.“ „Slatko. Gde si iskopao ta imena?“


Budi moj

Divna propast

„Nisam ja.“ „Pa ko je?“ „Moja bivša.“ Interesantno. „Zašto su odjednom tako tihi, mislim tihi su svaku noć, kao na primer sada, a ujutru kao da polude?“ „Zato što nisu ovde.“ „Pa gde su?“ „Kod nje, delimo starateljstvo. Ona ih svako jutro dovede ovamo pre posla i dođe po njih uveče.“ „Wow, a ja sam se pitala zašto nikada ne čujem lavež noću. Sad sve ima smisla.“ Nisam mogla da odolim znatiželja me je ubijala „Znači, ti si se razveo?“ „Ne, to mi je bivša devojka.“ „Da li je ona živela tu sa tobom i psima?“ „Znaš šta, za nekoga ko važi da ne voli da deli svoju privatnost radoznala si ko' sam đavo.“ „Izvini, ali to je jedino pošteno, ne misliš tako? Ti si toliko toga čuo o meni i mojoj propaloj vezi da je jedino fer da mi kažeš nešto o sebi.“ „Da, živela je ovde.“ „Šta se desilo?“ „A šta misliš da se desilo. Raskinuli smo.“ „O bože, znam to, to mi je jasno, mislila sam zašto ste raskinuli?“ „Nekad nema jednostavnog odgovora na to pitanje. Nije uvek jednostavno kao kad... na primer...“ malo je oklevao „...neko pojebe svoju polu sestru.“ O.MOJ.BOZE. Kakav je on šupak!!! Sada definitivno imam odgovor, on nije čuo zadnju telefonsku terapiju, on ih je sve čuo. Posramljena činjenicom da me je Elec ostavio zbog žene, koja je ni manje ni više njegova polusestra, u koju je navodno bio zaljubljen još iz tinejdžerskih dana, nikome nisam rekla, osim Jade i dr. Little. Kada mu na to nisam ništa rekla malo se nakašljao pa nastavio. „Žao mi je. To je bilo glupo od mene, idem pravo u pakao.“ Ostala sam tiha, jedino sam mrdala glavom levo desno i nisam verovala šta me je snašlo. A on je nastavio, „To se stvarno desilo? Zvuči kao da je deo iz neke loše napisane knjige.“ „Da stvarno se desilo, šta si još čuo?“ „Isuse, ne osuđujem te Chelsea. Sve me to uopšte ne zanima. Stvarno nije važno.“ „Meni je važno.“ „Taj terapeut te pljačka, to znaš?“ „Zašto to govoriš?“ „Zato što vadi jednoroge iz svog dupeta da bi te navukla da sve preispituješ i daješ joj pare. Reci mi ovo, posle svih ovih nedelja terapije, da li si bliže tome da se osećaš bolje?“


Budi moj

Divna propast

„Ne.“ „To je zato što ponekad ne postoji zadovoljavajuće objašnjenje. Sranja se dešavaju! Eto ti objašnjenje, ljudi se zaljubljuju, odljubljuju, sve sjebu! To je sastavni deo života. Ti nisi uradila ništa loše. Prestani pokušavati shvatiti gde si pogrešila!“ Zatvorenih očiju, pustila sam da se njegove reči slegnu. Na moje veliko iznenađenje niz obraze su mi lile suze, i to ne zbog toga što je vikao na mene nego zato što sam prvi put shvatila da nije ostajalo ništa što sam mogla da uradim i sprečim ono što se desilo. I da na kraju ipak nije moja krivica što smo raskinuli. Kada mi je sve to došlo do mozga progovorila sam. „Nisam uvek bila ovako nesigurna, to je posledica celokupne situacije sa njim – sa Elecom, sve to me je navelo da preispitujem sebe i sve što se dešavalo među nama, smatrala sam da nigde nisam pogrešila i da sam sve napravila kako bi ta veza opstala. Verovala sam da me voli, i osećala sam se tako sigurno uz njega, videla sam celu svoju budućnost sa njim pored sebe. Mogla sam se opkladiti da će to ostati tako, i sada posle svega imam osećaj da više nikada nikome neću moći verovati i ovo moje srce više nikada neće voleti. A to me plaši, plašim se da ću ostati sama. Stvarno sam mislila da je on onaj pravi.“ „Očito da nije. Jedino što ti moraš je da to shvatiš i nastaviš dalje, znam da je puno lakše reći nego uraditi, ali na to se sve svodi. Nemaš baš izbora osim da prihvatiš, na tebi je da li ćeš protraćiti još vremena živeći u prošlosti, pokušavajući rešiti problem koji se ne da rešiti ili ćeš umesto toga nastaviti dalje sa svojim životom.“ Bože, u pravu je. Nasmešila sam se i pitala: „Kako to da si ti tako pametan?“ „To je samo normalno i logično razmišljanje.“ „Ne, ne mislim samo na te savete, nego i na činjenicu da si završio MIT?“ „Kako ti znaš za to?“ „Znači ipak su glasine tačne?“ „Jesu. Studirao sam tamo, ali to nije nešto sa čim volim da se hvalim.“ „Zašto? Trebao bi biti ponosan sa sebe, to je veliki uspeh.“ „Nije to baš takav uspeh. Ljudi koji se bore za našu zemlju.. deca koja se bore protiv raka, to su ljudi hvale vredni, a slušati predavanja na času fizike sa grupom drugih štrebera teško da se u to može svrstati.“ „Teško da tebe mogu zamisliti kao štrebera, Damiene.“ „Ne na površini, ne.“ „Pa ja nikada ne bi rekla u svakom slučaju, bazirano po...“ „Bazirano po čemu?“ „Pa po tvom izgledu nikada ne bih rekla da si išao na MIT.“ „Zašto, zato što imam tetovaže i vežbam?“ „Ne, ne zbog toga. Ti si samo..“ Neverovatno zgodan, i niko toliko lep ne bi trebao biti jednako pametan, prosto zbog balansa..


Budi moj

Divna propast

„Nije važno,“ rekla sam. Zatvorila sam oči, i osetila sam neku lakoću u telu zahvaljujući njegovim rečima i dobrim savetima. Nakon poduže tišine u koju smo zapali rekao je. „Idem ja sad, Murrayce doći sutra popodne da zatvori tu rupu, ako budeš na poslu ući će sam ima rezervne ključeve. „Hvala ti.“ Čudno je to, ta mi rupa u zidu više uopšte nije smetala.


Budi moj

Divna propast Peto poglavlje

Projekat: Spali kuću do temelja Moj stanodavac je ispunio svoje obećanje, već sledećeg dana Murray je zakrpio rupu i samim tim ubio svaku šansu za terapiju sa dr. Damienom. Zapravo, cela prošla nedelja je prošla bez ijednog zajedljivog razgovora između D. H. Hennesseya i mene. Psi su i dalje lajali svakog jutra, ali se nisam usuđivala prići blizu njegovim vratima da bi se žalila. Sada kada sam znala da ih svakog jutra njegova bivša dovodi, gledala sam prozor ne bi li videla tip devojke sa kojom je bio. Jedno jutro, pogledala sam kroz prozor taman na vreme da je odmerim, devojka mojih godina, jako kratke braon kose trčala je prema zgradi dok su je pratila dva rottweilera. Potrčala sam prema ulaznim vratima da ih sasvim malo otvorim i u stilu špijuna vidim lice. Tako je brzo prošla da joj lice nisam uspela videti ali ono što sam zapazila bilo je samo da je punija od mene. Nije prošlo ni pet minuta kada sam čula njene korake kako napuštaju stan pored. Ponovo sam otišla do prozora i dok sam gledala kako odlazi nisam mogla a da se ne zapitam kakav odnos sada imaju, da li su na distanci ili se povremeno poševe, i pitala sam se ko je tu vezu okončao, onda sam se zapitala koji moj se opterećujem sa stvarima koje me se ne tiču, i zašto odjednom konstantno razmišljam o Damienu. Onda sam shvatila, sve je bolje od celodnevnog razmišljanja o Elecu. Tog istog popodneva kada sam krenula na posao primetila sam da je Damien dodao još koji crtež na bedem. Sad je postojao ceo jedan deo posvećen piramidama. Prosto sam se naježila od strahopoštovanja prema njegovom talentu, način na koji je mešao boje da se skoro mešaju i nestaju u samom crtežu je bilo neverovatno. Često sam se pitala da li taj rad ima neko dublje značenje ili je samo puko crtanje po zidu. Jedno je sigurno Damien Hennessey je jedno kompleksno ljudsko biće. Kada sam stigla u centar, Ariel me je čekala u kancelariji i izgledala je kao da je plakala, oči su joj bile crvene i naduvene i iako sam znala morala sam pitati, sranje! „Šta se desilo?“ „Bila sam u pravu što se Kaia tiče, varao me je.“ „O dušice tako mi je žao što to čujem..“ Nakon dobrih sat vremena koliko sam joj dala da se izduva i kaže sve što je tišti napokon sam rekla. „Da li si ikada čula za molitvu strpljenja Ariel?


Budi moj

Divna propast

„Da to je ono kada se moliš za snagu da prihvatiš sve na šta kao pojedinac ne možeš da utičeš, da, mama me je tome učila kada sam bila mala.“ „Baš ta. Ja još uvek radim na njoj, iako sam dosta starija od tebe, stvarno je istina, u životu ponekad nemamo drugog izbora nego da stvari prihvatimo onakvima kakve jesu. I jedino što zapravo možemo je da pokušamo da nastavimo dalje.“ Nasmejala sam se samoj sebi i shvatila sam dete savetovala onako kako je samo pre par dana Damien savetovao mene. I što se mene lično tiče bilo je puno lakše dati savet, nego ga primeniti. Na putu kući te večeri, iz nekog razloga, osećala sam se puno mirnije nego proteklih dana, tako da sam odlučila da sebe počastim mojim omiljenim organskim lazanjima, dugom kupkom sa svećama, vinom i dobrom knjigom a pred spavanje ću upaliti Netflix i pogledaću neki dobar film. Bila sam tako nestrpljiva. O moj bože, kako sam patetična. Kada sam stigla u stan, stavila sam lazanje u prethodno zagrejanu toster pećnicu, trebaće oko četrdesetak minuta da se ispeku taman toliko mogu da uživam u kupki, obrijem noge i još pročitam koje poglavlje. To je verovatno bila najrelaksirajuća kupka koju sam u životu imala. Okružena svećama uživala sam u knjizi koja je izazivala zavisnost. To je u stvari poklon koji sam dobila od Jade, radnja je malo perverzna, a reč je o seksualnim trojkama, moja sestra je bila ubeđena da će mi se svideti, pogotovo iz razloga što nije tipična trojka, ono dva muškarca i jedna žena umesto obrnuto. Na kraju, radnja knjige me je toliko napalila da sam se počela samozadovoljavati, svršila sam u toj meri da sam zadremala, i to ni manje ni više nego u kadi. Zvuk proto požarnog sistema i smrad zagorelog sira naterao me je da kao oparena iskočim iz vode. Grabeći prvi peškir koji mi je pao pod ruku otrčala sam u kuhinju i videla sam da je toster u plamenu! Počela je panika, dohvatila sam činiju sa pulta i počela sam da je punim vodom i pre nego što sam imala priliku da tu istu vodu prospem na plamen, ulazna vrata mog stana su se uz tresak otvorila. Sledeću stvar koju sam videla je Damien sa aparatom za gašenje požara trči prema meni i dere se iz svog glasa da mu se maknem sa puta. Sve se desilo tako brzo, stajala sam po strani kao oduzeta stežući peškir oko golog tela dok je on gasio požar. Kada je vatra u potpunosti ugašena, Damien i ja smo samo stajali u tišini i gledali u izgorele delove moje nekada voljene toster pećnice. Šteta je uglavnom bila na samoj pećnici i delom na radnoj ploči. Malo sam se nakašljala jer mi je smrad dima štipao pluća. „Šta koji kurac radiš?“ promrmljao je kroz zube i dalje gledajući u pravcu katastrofe. „Tako mi je žao. Platiću za svu štetu koju sam nanela. Ja…“ „Kako se to desilo?“ „Smrznuta lazanja... izgorela je.“


Budi moj

Divna propast

„Ne. Mislim... KAKO se to desilo?“ „Čitala sam knjigu u kadi i…“ „Čitala si knjigu u kadi,“ prekinuo me je stisnute vilice „Ti si ČITALA u kadi ali si takođe pekla i skoro zapalila celu jebenu zgradu?“ „Ne, ti ne razumeš, ja“ Damien je žustrim korakom krenuo prema kupatilu. „Gde si krenuo?“, upitala sam ga u panici. „Hoću da vidim koja knjiga te je tako zaokupila da te je skoro koštala života!“ U KURAC. NE. U KURAC!!!! I bilo je kasno, već je pokupio moj Kindle sa patosa, a moje srce je ludački lupalo, verovatno kao nikada u životu, nakon što je preleteo preko par stranica, okrenuo se prema meni i nasmejao se, onako… podjebljivo. „Lepo... lepo bogami. Stan je umalo izgoreo do temelja dok ti ovde čitaš o dva tipa koji tucaju žensku u svim mogućim pozama,“ puhnuo je kroz nos pre nego je bacio Kindle sa strane, i napola se smešeći rekao je. „Ti mala perverznjakušo.“ Ne bih mogla ni početi sa objašnjavanjem kako sam se u tom momentu osećala, došlo mi je da plačem, ali sam bila toliko preplašena i u stanju šoka da se ni suze nisu mogle formirati. „Zadrmala sam, žao mi je, stvarno nisam želela da se ovo desi.“ „Šta misliš, šta bi se desilo da nisam bio kući?“ „Nemam pojma, o tome čak ne želim ni da razmišljam.“ Izgleda da je šok malkice popustio jer sam osetila suzu kako mi se spušta niz obraz. Damien je duboko izdahnuo i krenuo da otvara sve postojeće prozore u stanu. Još uvek sa peškirom obavijenim oko golog tela pratila sam ga u stopu kao ludača, a kada je video šta radim rekao je: „Stan se mora izluftirati. Nije dobro udisati ovo sranje.“ „Dobro.“ „Jedeš li picu?“ Nisam mogla da shvatim da li je to pitanje postavljeno onako usput ili... bio je tako nepredvidljiv. „Da.“ „Onda se oblači i dođi do mene, pusti ovo da se pošteno izvetri.“ Damien je zgrabio aparat za gašenje požara i izašao iz stana na isti način na koji je i ušao. Da li je on to mene upravo pozvao na večeru, i to posle svega, nakon što sam mu umalo zapalila zgradu? Kašljući otrčala sam u sobu da se obučem, dohvatila sam malecnu letnju haljinu crne boje. Osećala sam se glupo što sam uopšte pokušala da se doteram i to pošto me je spasio i pružio mi utočište posle moje skoro-katastrofe. Ali iz nekog razloga želela sam da budem lepa. Da li ova noć može biti čudnija?


Budi moj

Divna propast ***

Stajala sam ispred njegovog stana, dok su mi dlanovi bili znojavi, saberi se Chelsea. Plaho sam pokucala na vrata i duboko sam uzdahnula, a ona su se otvorila i pre nego sam bila spremna na to. „O evo ga piroman, glavom i bradom, izvoli uđi.“ „Piroman i demon, nas dvoje smo kao glavni likovi dva jeziva stara filma. Usput, jesi li ti mene ovamo doveo da me ismevaš?“ Damien je podigao jednu obrvu u čuđenju i upitao. „A da li si sumnjala? I ipak si došla.“ I on se presvukao u crne farmerice, sivi džemper koji je savršeno prijanjao uz njegovo mišićavo telo, i mirisao je kao da se tek istuširao. „Presvukao si se?“ glupo sam prokomentarisala. „Pa, smrdeo sam kao dimnjak, tako da sam ono kao morao.“ „Pa da.“ Nije nosio kapu i po prvi put sam primetila da se njegova tamna kosa blago kovrdža, i imao je neki beli trag na obrazu. „Šta ti je to na licu?“ Brišući obraz rekao je: „Brašno.“ „Mislila sam da ćeš naručiti dostavu?“ bacila sam pogled po kuhinji i videla naseckano povrće, salamu i sos u tegli, „Čekaj... ti si... ti je praviš?“ „Da, spremljena kod kuće je bolja i zdravija, ja koristim brašno od celog zrna pšenice i polu-mastan sir.“ „Šta si ti, opsednut zdravim životom ili tako nešto? Znam da vežbaš i da radiš na sebi, to se vidi.“ „Držim do sebe i svog zdravlja, da.“ „I ja isto, mislim trudim se, ne polazi mi baš za rukom ali sestvarno trudim.“ „Kako da ne, smrznuta lazanja i slično, rekao bi da si izgubljen slučaj.“ „E tu se moram složiti sa tobom.“ Nasmejali smo se jedno drugom, laknulo mi je kada sam videla da mi ne zamera večerašnji fijasko, nego se još i šali sa tim. Kada su nam se oči ponovo srele i ostale tako nekoliko momenata pocrvenela sam od srama. Odjednom mi je bilo neprijatno iz razloga jer sam mislila da mi se na licu vidi koliko mi se dopada. Osetila sam potrebu za diverzijom pa sam pitala prvu stvar koja mi je pala na pamet: „Kada nema pasa ovde je jako tiho.“ „Znam, ne sviđa mi se to.“ Damien je otišao na drugi kraj radne ploče i počeo je da stavlja sos na prethodno razvijeno testo. „Nedostaju ti noću kada nisu ovde?“ pitala sam ga dok sam sedala na barsku stolicu postavljenu ispred kuhinjskog ostrva. „Da.“


Budi moj

Divna propast

„Videla sam je kada ih je jutros dovodila. Kako se zove?“ „Jenna,“ trebalo mu je malo vremena da odgovori. „Hmm.“ Prestao je da radi na sekund i procedio: „Šta, Chelsea?“ „Ne razumem, ŠTA?“ „Izgledaš mi kao da bi mi najrađe postavila još neko pitanje.“ „Ništa... samo... šta se desilo između vas dvoje?“ „Čisto da se zna, ona NIJE moja polusestra.“ KRETEN. „Hvala bogu na tome.“ „Ona mi je rođaka“ i tada je prasnuo u smeh. Posegnula sam preko radne ploče i zgrabila malo brašna a zatim to bacila na njega. „Očigledno ti ne polazi za rukom da budeš ozbiljan ni na par minuta, zar ne?“ „Bio sam ozbiljan kada sam ti rekao da mi nedostaju psi kada nisu ovde.“ „Znaš šta, to ionako nije moja stvar.“ „Šta te tačno zanima, kaži?“ „Da li si ti raskinuo sa njom?“ „Da.“ „Zašto?“ „Htela je nešto što ja ne mogu da joj pružim.“ „Kao na primer šta?“ „Htela je da se uda i da ima decu.“ „A ti ne želiš sve to?“ Kada mi nije odgovorio na pitanje pokušala sam opet. „Ili to nisi želeo sa njom?“ „Malo je komplikovano.“ „U redu. Kao što rekoh nije moja stvar.“ „Stvar je u tome... kada smo se upoznali rekla mi je da ne želi sve to, vremenom, promenila je mišljenje. Nisam hteo da je sprečavam da živi život kakav hoće.“ „Pa si raskinuo sa njom.“ „Da.“ „Da li si je voleo?“ „Iskreno? Pojma nemam.“ Buljila sam u jednu tačku nekoliko sekundi a zatim sam ispljunula „Ok. Ako moraš da razmišljaš o tome onda verovatno nisi.“ „Znam šta pokušavaš da uradiš Chelsea.“ „Šta?“ „Pokušavaš da analiziraš moju situaciju da bi nekako dobila odgovor za svoja sranja. Nisu svi tipovi isti, mi smo sjebani iz različitih razloga. Usput, nadam se da si prestala da zoveš dr. Fuckwada.“


Budi moj

Divna propast

„Zapravo, jesam. Poslušala sam tvoj savet. To što mi je zadnji put rekla i nije imalo nekog smisla.“ „Super, i onako bi trebala da gledaš budućnost i da zaboraviš ono što je bilo.“ „To je ono što pokušavam... znaš, kada ne palim zgrade.“ „To si ti rekla, ne ja,“ rekao je dok je pice stavljao u rernu da se peku „Ovo će se peći pola sata, šta ćeš da popiješ?“ „Šta god da imaš.“ „Rhubarb koncentrat za sok onda?“ – zadirkivao me je. „Ugh.. ne.“ „Onda, šta bi da popiješ?“ „Vino.“ „Koje?“ „Bilo koje će odgovarati.“ „Imaš li ti problem da kažeš šta hoćeš ili tako nešto?“ „Ozbiljno bilo koje je u redu... osim Moscatoa.“ „Vidiš.. sada smo već nešto postigli, šta da sam otvorio bocu baš toga? Pila bi ga i bila jadna.“ „Verovatno.“ „Nemoj se bojati reći šta želiš, život je suviše kratak.“ „Okey, onda imaš li Chardonnay?“ „Ne.“ „Beli Zinfandel?“ „Ne.“ Nasmejala sam se. „Dobro, koje onda imaš?“ „Pivo.“ „Pivo... „ „Ne možeš uvek dobiti šta želiš, ali se nemoj plašiti da tražiš.“ „Voda će biti dobra.“ Bože, tako mi je trebala čaša vina.


Budi moj

Divna propast Šesto poglavlje

Hajde da te naučim Kuhinja se napunila parom i prijatnim mirisom onog momenta kada je Damian izvadio pice iz peći. Nikako nisam usela da ignorišem finu liniju njegove zadnjice dok je stajao tako savijen. Grizući donju usnu rekla sam: „To izgleda stvarno ukusno.“ „Čekaj dok probaš.“ Da znaš... zaustavi misli Chelsea. Malkice sam se nakašljala čisto da pročistim grlo jer mi se steglo od navale seksualne čežnje. „Prilično si samouveren kada se radi o kuvarskim veštinama, ha??“ „Pica ti je kao sex, teško da je možeš sjebati.“ Iiii ta izjava me pogodi kao kometa iz poznatog razloga, zato sam ispod glasa rekla: „Ne bih znala, davno beše.“ „Tako dugo, ha?“ Crvenilo mi je oblilo obraze. „Nisam bila svesna da sam to rekla naglas.“ „Supersoničan sluh, sećaš se?“ – reče pokazujući prstom na svoje uho. „Tačno.“ „I... prošlo je dosta vremena?“ „Pa, prošlo je godinu dana od raskida, a ja posle njega nisam bila ni sa kim... Bila sam samo sa dvojicom u stvari.“ „Pretpostavljam u isto vreme?“ „Ne.“ Posegnula sam za papirnom salvetom koja je stajala pored mog tanjira, zgužvala sam je u lopticu i pogodila ga sa njom. „Samo sam čitala takvu knjigu Damien!!“ „Znači ti stvarno ne želiš da budeš vezanih očiju i da te jebu dvojica, jedan u usta drugi u bulju?“ „Ne, ja stvarno ne želim.“ „Ej zezam te samo.“ „Znam..“ protresla sam glavom i uzdahnula. „Čemu taj uzdah?“ „Previše toga znaš o meni Damien Hennessey.“ „Sasvim slučajno, da, znam sitnicu ili dve.“ „Ipak.“ Dunula sam u picu i uzela zalogaj. „Znaš moje tajne i ja želim da podeliš sa mnom neku prljavštinu iz svog života, reci mi nešto što niko drugi ne zna.“ „Kirija ti ide gore od januara.“ „Ma jesi li ozbiljan?!“ upitala sam ga punih usta.


Budi moj

Divna propast

„U stvari jesam. Porez je otišao gore tako da kiriju moram podići za 50 zelembaća.“ „Sranje, ali to nije informacija kakvu sam imala na umu. Možda možemo pregovarati.“ način na koji je to izletelo iz mojih usta zazvučalo je sasvim pogrešno, kao da mu se nudim, a to nisam imala na umu. Bože, nadam se da neće pogrešno shvatiti. Zakikotao se i dunuo u svoje parče pice a zatim je izgovorio: „Znaš li šta si ti Chelsea Jameson? Ti si kao i ova pica, vruća... ali loša po mene u većim količinama.“ Pokušala sam da promenim temu ali jedino što sam uspela da smislim bile su reči: „Ti misliš da sam opičena jel tako?“ „Nikako, ja znam da ti nisi stvarno opaljena. Kada sam zvao u omladinski centar da potvrdim tvoje navode o zaposlenju kod njih, nisam ih mogao ućutkati koliko su te hvalili, pola sata su naklapali kako si dobra sa klincima, kako si dobra osoba, i tako sam došao do zaključka da si ok i dobar čovek. Dakle, čak iako si čir na dupetu što se mojih pasa tiče, nikada ne bih rekao da si loša osoba.“ „Nisam znala da si zvao moje na posao.“ „Svakog proverim pre nego potpišem ugovor za iznajmljivanje, tako je lakše izbeći dramu od izbacivanja ljudi iz stana. Ali čak i dobri ljudi nekada znaju koristiti priliku.“ „Kao ne plaćanje kirije?“ „Upravo tako. Jedna stvar je ako stvarno to ne mogu sebi da priušte a druga stvar kada lažu. Opasno me ljuti kada mi kažu nemamo novac ovaj mesec a ovamo kupe nov auto iz salona, ili idu na večeru po restoranima svako jebeno veče. Jedna od prednosti kada živiš u zgradi koju poseduješ je i ta da vidiš šta se dešava sa stanarima. Ako me ikada vidiš da sam popizdeo i da se derem na nekoga to je zato što me jebavaju i lažu da nemaju za kiriju, a ovamo voze bolji jebeni auto od mene.“ „Nekada sam smatrala da si namćor i prosto dileja koja se na sve izdrkava, donosila sam zaključke a nisam znala činjenice i sad ti se izvinjavam zbog toga.“ „A nemoj, sasvim mi se dopada nadimak Besni umetnik.“ Zamalo ga nisam pitala otkud zna za to, ali sam zaključila da bi to pitanje bilo glupo. Opet su nam se oči susrele i njegov pogled me je naterao da okrenem glavu na drugu stranu. Pretpostavila sam da Damien ima više desetina slojeva, a ja sam želela polako da ih ljuštim. Uvek sam imala potrebu da znam sve o nekome, a pomalo me je plašila činjenica da on zna toliko toga o meni. „Misliš li da sam patetična?“ Odjednom mi je pitanje izletelo iz usta. „Zašto tako misliš?“ „Posle svega onoga što si čuo?“ „Ne, stvarno ne mislim. Imaš svako pravo da se osećaš tako posle svega što ti je bivši uradio. Taj lik ti je rekao da te voli. Naveo te je da veruješ u neke stvari. Obećao ti je nešto, pa se posle posrao na to. To se ne radi.“ „Ti nikada Jenny nisi rekao da je voliš?“


Budi moj

Divna propast

„Ne, nisam. I isto tako nikada joj ništa nisam obećao. Ne izgovaram obećanja kojih ne mogu da se držim. To je razlika između njega i mene. Stvar je u tome da dopuštaš da njegove greške utiču na tebe. Ti nisi uradila ništa loše sem što si bila devojka puna razumevanja, on te nije zaslužio.“ Moje srce se steglo. „Hvala ti što si to rekao.“ „Ali moraš da nastaviš dalje.“ Njegove reči su me otreznile. Naravno znala sam da moram prevazići sve to što se desilo sa Elecom. Ali je uvek bilo lakše to reći nego učiniti. „Pretpostavljam da ja zapravo ne znam kako to da uradim.“ „Prestani to da forsiraš, prestani da hraniš tugu, a da bi to postigla treba ti distrakcija. Moraš da se pokreneš i počneš ponovo da se zabavljaš i izlaziš. Moraš ponovo da počneš da izlaziš sa muškarcima.“ „To je ono na šta sam mislila kad sam rekla da ne znam kako se radi. Nikada to nisam radila, mislim izlazila sa drugim muškarcima.“ Damien nije mogao da veruje. „Kako je to moguće?!“ „Taman kada sam raskinula sa dečkom sa kojim sam bila još u srednjoj školi Elec je počeo da radi u centru, prvo smo bili drugari, a posle je to preraslo u nešto više. Tako da sam iz jedne ozbiljne veze uletela u drugu. Bukvalno nikada nisam morala ići na sastanke tog tipa. Stvarno ne znam ni gde se danas izlazi, u barove, diskoteke? Gde mogu uopšte da upoznam nekoga? Kako ti to radiš?“ „Kako ja to radim.. ili kako većina ljudi to radi? Sve što ja moram da uradim je... pa da se pojavim. Žene mi se prosto same bacaju u krilo.“ „Ti to ozbiljno?“ „Šalim se, uglavnom.“ Namignuo mi je. „Neko poput tebe? Ti bi trebala da se baziraš na online upoznavanja. Ali uvek, uvek se nalazi sa tim ljudima negde u javnosti, inače može da bude prilično opasno i riskantno.“ „Pojma nemam odakle da počnem.“ „Za pravljenje profila na nekom takvom sajtu traje otprilike 10 minuta. Treba ti samo najnovija slika ili neka koja se tebi sviđa a da te predstavi u dobrom svetlu.“ Iznenada je ustao. „Gde ćeš sad?“ „Idem po moj laptop, odmah ćemo ti napraviti jedan.“ To je neverovatan udarac u stomak, bila sam tako razočarana, nadam se samo da se to nije videlo na mojoj faci. Mrzela sam to kako se zbog njega osećam, ali bolelo je videti kako je skočio i požurio ne bi li mi napravio profil. U suštini takvom je brzinom zalupio vratima bilo kakvom zbližavanju pre nego su se ta vrata uopšte i uspela otvoriti. „Šta si ti.. moj svodnik?“ „Ne. Ali ti nemaš pojma, i trebalo bi ti par saveta i smernica. Tako da se javljam da ti pomognem da počneš, osim ako ne želiš da se petljam.“


Budi moj

Divna propast

Do đavola, ako on nije zainteresovan za mene, mogla bi ga bar iskoristiti i dopustiti mu da mi pomogne. „Kontam da neće škoditi.“ „Dobro, onda.“ Ušao je na sajt i krenuo je da tipka a dok je to radio postavljao mi je pitanja koja su mu trebala za pravljenje profila. „Tvoje user ime biće ChelseaJameson, a tvoja lozinka je vruće3... jer voliš u troje.“ „Baš ti hvala. To će svakako biti lako za zapamtiti.“ Nastavio je sa ubacivanjem informacija. „Ime... Chelsea. Godište...“ Damien me je pogledao ne bi li mu odala taj podatak. „Dvadeset pet.“ „Visina?“ „1.65“ „Težina?“ „Stvarno to pitaju?“ „Da pitaju, ali ti ne moraš da napišeš ako ne želiš.“ „Preskoči, iz principa.“ „Broj grudnjaka?“ „I to pitaju??“ „Ne.“ „Kreten.“ Nasmejala sam se. Damien je nastavio sa unošenjem informacija tipa: „Kosa - plava, oči – plave... Ok, sad informacije o tvojoj ličnosti, tipa hobiji i zanimanja?“ „Čitanje..“ „Naravno, čitanje knjiga erotskih sadržaja „u troje!“ nakon što je to stvarno napisao, pritisnuo je tipku za brisanje i taj zadnji deo je nestao. „Okej, čitanje. Još nešto?“ „Radim sa decom, šetam i volim da putujem.“ Nastavili smo tako u nedogled, činilo mi se da pitanjima nema kraja, a ja sam se svim silama trudila da ne zvučim baš toliko dosadno koliko sam inače bila. Zadnje pitanje nije moglo biti površnije. „Kojom bi ocenom sebe ocenila na osnovu fizičkog izgleda, na skali od 1 do 10?“ „Pa ne mogu ja sebe samu da ocenjujem.“ „Desetka,“ rekao je. „Desetka?!“ „Da desetka.“ „I to samo tako kažeš?


Budi moj

Divna propast

„Ne, ne govorim samo tako, stvarno tako mislim, ali i da ne mislim tako evo zašto bi trebala da napišeš to... čak i ako smatraš da nisi desetka uvek upiši deset, zato što to odaje samopouzdanje, a samopouzdanje je sexy. Ali u tvom slučaju nema laži nema prevare ti jesi desetka, malo je reći da si prelepa.“ Imala sam osećaj da mi se kosti tope i da se pretvaram u lokvicu, tu sedeći u njegovoj kuhinji, malo sam se pribrala i samo mu se zahvalila na komplimentu. „Imaš sreće što je tako, nekako to što si opičena neće doći do izražaja.“ I naravno da mi je namignuo. „Baš ti hvala.“ Nasmejala sam se iz sve snage i pročistila grlo, „Dobro, šta je sledeće?“ „Tvoj profil je gotov. Sad samo treba da ubacimo tvoju sliku, da li u telefonu imaš neku koju bi mogli iskoristiti?“ Prelistala sam galeriju fotografija u telefonu i shvatila sam da nemam ni jednu svoju sliku slikanu u poslednjih šest meseci. Sve slike koje imam, na moju žalost su sa Elecom. „Ova mi se sviđa, ali imam jedan problem, i on je na njoj.“ rekla sam mu dok sam mu pružala mobilni. „Ovo je on?“ „Da.“ „Hmm.“ Počešao se po bradi, malo je proučavao sliku, te je na kraju progovorio „Mogla si i boljeg da nađeš, kako bilo, mogu da ga isečem sa slike.“ „Možeš li? To bi bilo sjajno!! „Da mogu... prilično je lako.“ Damien je počeo nešto da petlja oko toga i na kraju je objavio „Okej, gotovo je, vidiš?“ Okrenuo je telefon prema meni. „Nikada ne bi rekla da je bio pored tebe osim što se vidi tračak crne boje od njegovog džempera, a i to izgleda kao da ti je džemper prebačen, ležerno preko ramena.“ Moram priznati da mi je kroz telo prostrujalo neko zadovoljstvo, Elec je prepravljen u nešto što je ličilo kao tek neki tamo komad garderobe. „Onda, šta sledeće radimo?“ „Sada ću ti pokazati kako da koristiš profil, ja ću sada da napravim profil za sebe i mi ćemo se pretvarati da smo zainteresovani jedno za drugo, čisto da vidiš kako funkcioniše.“ Uf… Pretvaraćemo se da smo zainteresovani. Jesam li ja poludela kada sam pomislila da smo stvarno kliknuli i da smo se već povezali??? „To bi bilo super, čisto da kasnije ne napravim budalu od sebe.“ „Pa dobro to u svakom slučaju može da ti se desi.“ Gledajući ga dok pravi profil za sebe, primetila sam da vrlo često liže desnu stranu donje usnice, kad god pokušava da se skoncentriše. Svakako ne bih imala ništa protiv da je liznem i sama, čisto da mu pomognem. Okrenuo je laptop prema meni.


Budi moj

Divna propast

„Gotovo, sad su oba naša profila aktivna, prvih mesec dana je probno i kao takvo je besplatno, nakon toga plaća se 45$ mesečno. Ti koristi ovo a ja ću iPad.“ Iskočilo mi je obaveštenje na ekranu. „Da li si ti to mene upravo bocnuo?“ „Ne.“ „Neko me je bocnuo!“ „Veruj mi, znala bi da sam te bocnuo.“ „Ozbiljno ti govorim neko me je bocnuo.“ „Ignoriši ga.“ „Zašto, želim da ga vidim, njegovo ime je Jonathan. I ne izgleda uopšte loše.“ „Bukvalno si postala aktivna pre par sekundi. Nije mogao pogledati ceo profil, bocka te samo zato što si lepa. Njegov jedini cilj je da te pojebe. Kloni ga se, sada ću ti poslati zahtev za chat.“ Damienova sličica je odnekud iskočila, slikana u njegovom kupatilu, bio je to šokantno dobar selfie gde je svetlo bilo pod tako dobrim uglom da mu je boja očiju došla do izražaja, nekako su izgledale kao da sijaju, o moj bože prelep je. „Prihvatila sam tvoj zahtev.“ Damien: Hi. Chelsea: Hi. Damien: Veoma si lepa. Chelsea: Ni ti nisi loš. Pogledao me je preko ekrana laptopa. „Nemoj tako brzo da mu uzvraćaš komplimente. Ti si već u prednosti, nema potrebe da ga ljubiš u dupe pogotovo jer je počeo sa tako otrcanom forom.“ Chelsea: Povlačim to, odvratan si. Damien: Ovo chetovanje je nekako zamorno, ne misliš? Mogu li dobiti broj telefona pa da te nazovem? Chelsea: Naravno, broj je 95Zaustavio me je. „Nemoj mu davati broj još uvek. Mogao bi biti neki psihopat. Ne želiš mu davati nikakve privatne informacije. Zakikotala sam se. „O ja mislim da je psihopata.“ Chelsea: Žao mi je moj svodnik kaže da ti ne smem dati broj. Damien: Možda bi se mogli naći onda? Mogao bi doći po tebe. Chelsea: Zapravo volela bih da se nađemo negde u gradu. „Dobra cura, nisi pala u moju zamku.“


Budi moj

Divna propast

Damien: Svakako. Kako bi bilo da se nađemo u restoranu u hotelu Westwerly? Chelsea: To bi bilo ok. Spustio je svoj iPad na šank i besno mi se obratio. „Ne! Ti biraš mesto gde ćete se naći. Ne znaš koji su njegovi motivi kad te zove u hotel. Mogao bi ti poturiti nešto u piće i odvesti te gore i onda... sranje. Uvek ti biraš lokaciju, ti!“ Chelsea: Kad malo bolje razmislim, volela bih na nekom drugom mestu. Damien: Samo reci gde. Chelsea: Kako bi bilo u Starbucksu u ulici Powell? Damien: „Super, kafa je nešto neobavezno.“ Damien: Okej, kako bi bilo u subotu oko tri popodne? Chelsea: Zvuči sjajno. Damien: Radujem se tome, vidimo se onda. „Pa ovo deluje prilično lako.“ rekla sam. „Vremenom ćeš se navići, samo zapamti da ti sve kontrolišeš, ti određuješ pravila.“ „Mogu li ti postaviti pitanje?“ „Kaži..“ „Kako ću znati koji od ovih likova je nevolja ili loša osoba?“ „Nikada nećeš 100% znati. Koristi svoj unutrašnji instinkt najbolje što možeš i saznaj uvek puno ime. Plaćam dobre pare za proveravanje identiteta svojih stanara pa mogu da proverim bilo koga, ispitaću mu prošlost da se uverimo da je ispravan i da je izlazak baš izlazak.“ „Uradio bi to za mene?“ „Zašto inače služe prijatelji?“ „O… zar smo mi prijatelji?“ šalila sam se sa njim. „Jesmo, mi smo prijatelji, zašto ne?“ I eto mi ga na, konačno priznanje, Damien zvanično nije zainteresovan za mene kao ženu. Dodala sam mu laptop i rekla „Vreme je da idem kući, kasno je.“ „Oh, čekaj, pre nego što odeš,“ požurio je preko kuhinje do radnog dela i isključio je toster iz struje te mi ga je pružio „Izvoli.“ „Daješ mi svoj toster?“ „Ne koristim ga baš često, a stekao sam utisak da je to jedina stvar koja te hrani, jesam li u pravu?“ „U principu da.“ „Onda, evo.“ „Hvala ti, vratiću ti ga čim kupim sebi drugi.“


Budi moj

Divna propast

„Nema potrebe, ako mi ikad bude potreban tost hleb doći ću do tebe i kucaću na vrata, glasno, samo da budem siguran da ćeš me čuti dok se budeš uživljavala u radnju onih knjiga sa grupnim seksom koje čitaš dok se kupaš.“ Prevrnula sam očima. „Još jednom, hvala za večeru.“ „Lepo spavaj Chelsea.“ Dok sam koračala prema mom zadimljenom stanu nisam mogla da skinem osmeh sa lica. Isto tako nisam mogla a da ne poželim da je ona kafa koju sam zakazala sa Damienom u subotu, stvarna.


Budi moj

Divna propast Sedmo poglavlje

Promena priče Nekoliko nedelja kasnije, organizovali smo veče umetnika u centru za mlade, i našla sam se u povećoj zbrci. Naime to je bila jedna od većih zabava organizovanih svake godine i ja sam bila odgovorna za pripremu iste. Mnogi sponzori će doći ne bi li videli izložbu koju su izložila deca iz centra. Tu je trebalo da se nađe i par izložaka poznatih ljudi. Pozivu se odazvao lokalni jazz muzičar, glumica iz Bay Area pozorišta i jedan umetnik specijalizovan za slikanje uljanim bojama. Zamisao je bila da imam po jednog priznatog umetnika iz svake branše, muzika, gluma i vizuelna umetnost. Naravno u zadnjem trenutku kao da nije bilo dovoljno stresno, slikar Marcus Dubois je odustao, po njegovoj priči avion koji je iz Londona trebao da se vrati kući iznenada je otkazan i nema šanse da stigne na vreme. Bila sam sigurna da njegovo otkazivanje neće proći nezapamćeno i da će mnogi donatori biti razočarani organizacijom centra, a samim tim i sa mnom. Očajna vremena zahtevaju očajne mere, tako sam pomislila na jedinog čoveka koji bi bio dovoljno zanimljiv da spreči opštu katastrofu. Pitala sam se da li bi bio voljan da nam izađe u susret i da demonstrira svoj talenat. To je uključivalo i razgovor sa klincima, što je jedino mogao biti problem, jer nisam bila sigurna kako će se osećati u društvu dece. Damien i ja smo se videli još par puta od kako je pravio pizzu za mene, čisto neobavezno druženje. Oba puta sam ja bila inicijator, kucajući na njegova vrata i pozivajući samu sebe unutra. Ni u jednom momentu nije pominjao svoju umetnost i to čime se bavi, tako da nisam imala pojma kako bi reagovao kada bi ga pitala da vodi ovu radionicu, pogotovo što ga zovem u poslednjem trenutku, ali pošto mi je ostalo cirka dva sata dok prvi ljudi ne počnu pristizati nije mi preostalo ništa osim da ga pozovem, srce mi je počelo ludački kucati kada se javila njegova govorna pošta. Drhtavim glasom sam počela „Hej Damien. Chelsea je. Imam priličan problem i uslugu da te zamolim, ali nisam sigurna da li je to nešto što bi uzeo u razmatranje, naime, u omladinskom centru se održava „Veče umetnika“, to je velika stvar ovde, i jedan od većih faca u umetnosti Marcus Dubois - možda si čuo za njega - me je ispalio. Imamo sve ove sponzore ovde i samim tim što se on nije pojavio smo u problemu, nekako sam očajna i malo paničarim pa…“ BEEP. Njegova jebena sekretarica me je prekinula! JEBI GA!!


Budi moj

Divna propast

Sada, kada bi ga ponovo pozvala ispala bih totalna jadnica. Odlučila sam da zaboravim, naterala sam se da progutam svoj ponos i priznam poraz, nemam slikara i tačka. Pokušaću da objasnim šta se izdešavalo i trpim kritike. Šta je tu je. Poražena, namestila sam najlepši osmeh i krenula sam na glavni ulaz da dočekam posetioce. Ceo set koji je bio namešten za Marcusa zvrio je prazan. U trenutku kada sam krenula da objašnjavam Dubois situaciju sponzoru, koje se činilo kao da je ponavljam hiljaditi put, začula sam dubok glas iza sebe. „Žao mi je što kasnim.“ Kada sam se okrenula Damien je stajao iza mene. Klasično, obučen u majicu i farmerice crne boje sa karakterističnom beani kapom sive boje, mirisao je tako dobro, mešavina kolonjske vode i kože. Na ramenu je imao ogromnu torbu, pretpostavljala sam da je to njegov alat i boje sa kojima inače radi. Imala sam utisak da mi se zemlja pomera pod nogama, šokirana kakva sam bila ostala sam bez teksta. Kada mi se napokon povratila moć govora uspela sam da ga progovorim, „Ovo je…“ „Damien Hennessey“ prekinuo me je i pružio ruku u znak pozdrava ženi koja je stajala do mene, naravno nije propustio da joj pokaže osmeh i red savršeno belih zuba, majke mi htela sam da progovorim ali sam bila omamljena njime. „Chelsea me je pozvala da zamenim Duboisa koji je otkazao.“ Pogledao je u mene i pitao. „Gde me trebaš?“ „Možeš da se namestiš u ovom ćošku.“ Išao je za mnom do mesta koje sam mu pokazala i kada smo stigli spustio je torbu na pod. Kada smo ostali nasamo, pogledala sam ga te rekla. „Ne mogu da verujem da si ovde, nisam uspela ni pitanje da ti postavim kada sam ti ostavila poruku.“ „Bilo je očito šta si htela da me pitaš, i Isuse zvučala si preplašeno ili tako nešto. Zašto si bila tako nervozna?“ Zato što sam beznadežno zaljubljena u tebe. Nakon što sam se zagubila na par sekundi gledajući u njegove oči odgovorila sam jednostavno „Ne znam.“ „U svakom slučaju stigao sam što sam pre mogao.“ „Nemaš pojma koliko mi ovo znači.“ „Mislim da imam. Izgledaš kao da bi svakog časa mogla da zaplačeš. Ne sakrivaš svoja osećanja baš najbolje.“ Bio je u pravu, jedva sam zadržavala suze olakšanja koje su pretile da padnu. „Stvarno mi puno znači.“ Damien je pogledao okolo „I? Šta treba da se radi?“ „Okej, da li si poneo sve što ti je potrebno od materijala? Platna i boje?“ „Da, imam sve.“


Budi moj

Divna propast

„Tvoja radionica počinje za nekih pola sata. Sve što treba da uradiš je da naslikaš nešto po svom izboru, možda malo da objasniš način na koji to radiš, tehniku, a na kraju svega postavljaće ti pitanja koja ih interesuju, tipa kako si počeo time da se baviš, savete ako požele i sami da se oprobaju u toj oblasti, takva i slična pitanja.“ „Sa time mogu da se nosim.“ „Ozbiljno, dugujem ti za ovo.“ „Ne budi smešna ne duguješ mi ništa.“ „Dugujem, toster i dugujem ti uslugu.“ Iznenada me je direktor centra odveo u suprotnom pravcu od Damiana ne bi li porazgovarala sa nekima od sponzora, a samim tim sam propustila veći deo procesa stvaranja slike. Par puta sam bacila oko u njegovom smeru i videla ga kako radi sa sprejem, na licu je imao zaštitnu masku zbog isparavanja. Napokon kad sam se uspela izvući iz dosadnih razgovora ušunjala sam se u njegovu radionicu koja je bila u toku. Stajala sam iza njega tako da nisam videla platno na kojem je radio jer je bilo okrenuto prema publici koja mu je postavljala pitanja. „Kako si počeo da se baviš ovim?“ pitao je jedan od dečaka. „Pa.. kada sam bio klinac, prolazio sam kroz teško razdoblje jer mi je umro otac. Počeo sam svoj bes da kanališem tako što sam crtao grafite na javnim površinama.“ Ispružio je ruke kao da se brani i rekao. „Nije da podstičem tako nešto!“ Klinci su se od srca nasmejali a on je nastavio „Iskreno, slučajno sam otkrio da imam dara za tako nešto, pa sam nalazio mesta za vežbanje i nadao se da neću upasti u nevolju zbog toga. To sam onda koristio kao beg iz realnosti. Ali kako su godine prolazile to mi je postajalo više od toga. Sada živim za slikanje i da svakom svom delu dam notu živosti.“ Neko od odraslih je podigao ruku i postavio je sledeće pitanje „Šta je to što kažeš klincima koji bi da krenu tvojim stopama i postanu umetnici poput tebe?“ Damian se obratio deci u publici. „Morate naći balans. Mnogi ljudi nisu te sreće da se bave onim što stvarno vole. Dakle, zbog toga morate završiti školu, naći posao nakon toga, steknite malo iskustva u životu, ali uvek ostavite vremena da se bavite onim što stvarno volite. Ja sam u životu doneo neke pametne odluke koje su mi pomogle da se bavim ovim što volim, ali to sam uspeo samo zato što sam bio štreber kao dete. Danas uživam zahvaljujući tome“. Jedan od tinejdžera, Lukas digao je ruku i rekao. „Ja crtam, ali svoje crteže ne pokazujem nikom. Pretpostavljam da se plašim zato što je moj brat jednom prilikom video crteže i ismejao me. Sada imam utisak da ne smem da pokažem taj deo sebe.“ „Ako govoriš sebi da nešto ne možeš, promeni priču u svojoj glavi, zamisli drugačiji ishod. To je lepota ove umetnosti. Ti možeš da interpretiraš nešto na svoj način. Uzmi neki tužan ili glup momenat na primer, i napiši ili nacrtaj srećan


Budi moj

Divna propast

kraj. Ja sam u stvari to baš uradio na ovoj slici. Priča iza ovog događaja baš i nije tekla glatko.“ S' obzirom da sam propustila segment slikanja, nisam imala pojma o čemu priča, a onda sam čula pitanje koje mu je postavilo jedno od klinaca, „Znači, Chelsea u stvarnosti ne voli tvoje pse?“ ŠTA?? Nastavio je, „Zapravo, kada sam je prvi put upoznao, počeli smo na krivu nogu, malo se kočoperno ponela prema meni pa sam joj uzvratio. Stekla je utisak da sam ja neka zloća od čoveka. Došla je na moja vrata jedan dan, a pritom je mirisala na slaninu...“ Kada su svi počeli da se smeju Damien je rekao. „Znam, ko to još radi, jel tako? Da nastavim, psi su tako poludeli zbog tog mirisa, da su je srušili i nasrnuli na nju kao da je poslastica, to joj se uopšte nije svidelo. Oni su inače apsolutno bezopasni, ali su poprilično veliki, tako da ne mogu da je krivim.“ Naše oči su se srele, i nasmejao se kada je shvatio da sam čula svaku reč koju je izgovorio. „Ona nije znala, ali prilično me je uplašila tog dana.“ Srce mi je poskočilo. Jesam li stvarno?? Okrenuo se prema publici ponovo „Tako da, u savršenom svetu ona bi se smejala kao na ovoj slici, umesto što je bila skoro u suzama.“ Kada sam napokon uspela da vidim šta je nacrtao, pokrila sam usta rukom, ne znajući da li da se smejem ili plačem. Slika je bila tako realna. Moja prirodno kovrdžava plava kosa bila rasuta po celom podu, dok su Dudley i Drewfus ležali preko mene ližući mi lice. Poprilično je tako izgledalo osim što je umesto besa na mom licu nacrtao ogroman osmeh, kao da sam se histerično smejala, dok sam pokušavala da se rešim ta dva blesava kučeta. On je promenio priču. Nisam mogla da skinem oči sa nje, čak sam i sad imala taj isti osmeh na usnama. Klinci su okružili Damiena na dobrih sat vremena od završetka prezentacije, i obasipali su ga pitanjima i sami su se oprobali u sprejanju par panoa koje je poneo sa sobom. Pozvao je svu decu koja su zainteresovana da i mural na kojem je radio u krugu naše zgrade. Kada sam ga pozvala u pomoć pojma nisam imala da će izazvati ovakvo zanimanje kod dece, ali to je on, njegove reči su stvarno bile inspiravajuće. Kada se gužva napokon razišla prišla sam mu... „To je bilo neverovatno.“ „Nije to ništa.“ „Nemoj tako, kako nije ništa?“ Dodirnula sam njegovo rame a on je brzo spustio oči na moju ruku, a zatim smo se pogledali u oči, a meni su reči jednostavno izašle iz usta.


Budi moj

Divna propast

„Ti si divan.“ Pojma nisam imala zašto sam u ovom trenutku tako emocionalna. „Ovo je bila najbolja prezentacija koju smo ikada imali, ozbiljno. I zbog toga dugujem ti večeru, večeras.“ Nakrivio je glavu i dodao šeretski osmeh te rekao. „Zagorećeš mi večeru?“ „Do đavola ne! Uzeću nešto usput u restoranu, i ne priznajem ne kao odgovor. Da slučajno nemaš nešto drugo u planu?“ Momentalno je zatvorio oči. „U stvari imam. Žao mi je.“ Trudila sam se da ne vidi razočaranje u mojim očima klimnula sam. „Okej, možda sutra.“ Na brzinu mi je palo na pamet da je sutra petak „Sranje, sad sam se setila, sutra imam sastanak.“ „Stvarno…“ „Zvučiš prilično iznenađeno, ti si taj koji me je na prvom mestu i prijavio na taj website.“ „U suštini uopšte nisam iznenađen Chelsea, gde se sastaješ sa njim?“ „U Starbaksu u ulici Powell, isto mesto gde me je onaj lik Damian ispalio prošli put.“ „Dobri stari Damien. Krenula si kući, treba li ti prevoz?“ „Može, uglavnom prošetam do kuće, ali sada sam iscrpljena.“ Damian je otvorio suvozačeva vrata i pustio me da uđem u njegov kamionet koji je bio crne boje. Unutrašnjost kola mirisala je na njegovu kolonjsku i osveživač za kola. Zažmurila sam i duboko udahnula. Okrenula sam se zatim i bacila pogled na zadnje sedište, a tamo sam imala šta i da vidim, prostro je peškir da bi psi imali mesto za sebe. Vožnja do naše zgrade trajala je čitave tri minute. Parkirao je kamionet na specijalno mesto namenjeno samo za njega kao vlasnika zgrade. Kada smo se zaustavili ostali smo sedeti u unutrašnjosti kola nekoliko sekundi, pa sam ga upitala. „Rekao si da ti je otac preminuo, šta mu se desilo?“ „Imao je srčani udar kada mi je bilo trinaest. Njemu je bilo tek trideset pet.“ „Wow, žao mi je.“ „Hvala.“ „Gde tvoja porodica živi?“ „Odrastao sam u San Hoseu. Moja majka još uvek živi tamo. Imam dve godine mlađeg brata, on je u San Francisku, par kilometara odavde.“ „Kako se zove?“ „Tyler.“ „To je lepo ime, tvoja mama ima ukusa.. Damien i Tyler, koje ste nacionalnosti?“ „Mama je polu Grkinja pola Italijanka. Moj otac je bio Irac.“


Budi moj

Divna propast

„Thus Hennessey.“ „Yap“ nasmejao se. „Zbog toga što si oca izgubio tako mlad pretpostavljam da je uticalo na tvoj život.“ „Misliš zato što živim kao penzioner sa svojih dvadeset sedam godina?“ „Pa da, u suštini, ne kažem da to nisi zaslužio.“ „Nisi puno pogrešila, smrt moga oca definitivno me je motivisala. Radio je kao konj, nikada stvarno nije uživao u životu, jer nikada nije imao novaca za tako nešto. Živeo je od danas do sutra, i na kraju je umro. Tako da, da, zbog toga želim da uživam u životu a da se nikome ne izvinjavam i ništa više ne uzimam zdravo za gotovo.“ Narednih sat vremena sedeli smo u kolima i pričali smo o svemu i o ničemu, pitao me je o mojoj porodici i kako to da sam se zaposlila u omladinskom centru. Takođe smo pričali i o tome kako je četiri godine živeo u Massachusettsu, pre nego se doselio nazad da bi radio u Silikonskoj dolini. Želela sam ostati u ovom autu zauvek i samo pričati. Taj osećaj je bio tako čudan, jer mi je mozak radio sto na sat a telo mi je bilo sasvim opušteno. Iskreno, tako mi nije bilo ni sa jednim muškarcem, čak ni sa Elecom. „Moram da krenem.“ napokon je rekao. „Okej.“ Krenuli smo zajedno prema našim stanovima na drugom spratu. „U slučaju da se sutra ne vidimo, vodi računa o sebi.“ „Kako to misliš?“ „Na sastanku sutra.“ Zamalo sam zaboravila moj kafa-sastanak sa tim likom koji se zove Brian. „Oh, da. Važi, i da znaš svakako sam ti dužna večeru.“ „Okej.“ „Lepo se provedi večeras, Damien.“ „Ti takođe.“ Gledala sam ga dok je otvarao vrata svoga stana, i osećala sam tugu. Razvila sam tako duboka osećanja za ovog čoveka, tačno sam želela da na njemu ima poseban alarm za upozorenje. Rekao mi je da nema nameru da bude sa nekim ko od njega očekuje da se u budućnosti veže, ne interesuje ga brak ni deca. Zadnja njegova veza se završila baš iz tog razloga. Ipak nikako nisam mogla da shvatim odakle sve to potiče, zašto je protiv svega toga. Dobar je sa decom, u to sam se danas i sama uverila. Kada sam ušla u stan prišla sam zidu na koji ću zakačiti sliku na kojoj sam naslikana zajedno sa njegovim psima. Sa ogromnim osmehom na usnama, jedno sam vreme zurila u nju. Promenio je priču. Za divno čudo, ni jednom u toku ove večeri nisam pomislila na Eleca, i Bože, koji dobar osećaj.


Budi moj

Divna propast

S' obzirom da sam bila poprilično nervozna, počela sam da radim na nečemu o čemu sam razmišljala u poslednje vreme. Uzela sam kutiju gotove smese za maffine, i odlučila da mu napravim korpu onih sa borovnicama, sa kojima smo se ne tako davno sprdali. Izgledalo mi je kao savršen gest da mu zahvalim na svemu što je učinio. Moj stan je tako lepo mirisao na maffine kada sam ih izvadila iz rerne. Kada su se ohladili iz svoje spavaće sobe sam donela korpicu koja mi je služila za držanje starih časopisa. Postavila sam krpu unutar nje, te aranžirala maffine, a zatim ih i prekrila. U suštini prvobitan plan je bio da mu ih odnesem sutra ujutru, ali sam čula da su se vrata njegovog stana zatvorila nešto pre ponoći. Na kraju sam odlučila da ipak odnesem sada dok su još topli i sveži. Udahnula sam duboko i pokucala tri puta, kada je otvorio vrata primetila sam da mu je kosa u blagom neredu i da sasvim sigurno nije sretan što me vidi, na njegovoj faci se ocrtala neka neprijatna grimasa. „Šta se dešava?“ Moje srce je prestalo da kuca u momentu kada sam na kauču u njegovoj dnevnoj sobi ugledala devojku sa dugačkom kosom koja je pokušavala da ispravi majicu. Reči nisu htele da izađu iz mojih usta. Još uvek se držeći za korpu kao za pojas za spašavanje, stajala sam dok mi je kroz glavu strujala krv praveći nesnosnu buku. Nisam imala nikakvog prava da budem ljubomorna, ali Bože, bila sam. „Žao mi je, nisam mislila da smetam, samo sam htela da ti dam ovo,“ rekla sam dok sam praktički ugurala korpu u njegove ruke, „uživaj u njima.“ Pre nego je uspeo bilo šta reći otrčala sam do svog stana i zalupila sam vratima.


Budi moj

Divna propast Osmo poglavlje

Provod petkom uveče Narednog jutra, zvuci psećeg laveža zvučali su čudno umirujuće. To je značilo da su ometali sve ono što se dešavalo između Damiana i one njegove namiguše. Nisam mogla a da se ne zapitam da li je i ona probala jedan od maffina koje sam samo za njega spremala. Kučka!! Ja se čak nisam ni setila da ostavim koji za sebe pre nego sam mu ih odnela. Da li sad ispadam smešna?! Na kraju krajeva i sama imam sastanak večeras! Ako ćemo iskreno, što se tog sastanka tiče uopšte mi se ne ide. Udarac na vratima prekinuo me je u razmišljanju, iznenadila sam se poprilično jer u ovo doba nisam očekivala baš nikog, bila sam u pidžami, krmeljiva, sa kosom umršenom i sa podočnjacima do patosa, ali sam otvorila vrata. Na sreću ni Damien nije izgledao ništa bolje, još uvek obučen u garderobu od sinoć podigao je ruku i rekao: „Zdravo!” „Hej.” „Mogu li da uđem na sekund?” „Svakako, izvoli.” Izgledao je poprilično nadrndano. Polako je stavio ruke u džepove farmerica i pogledao u mene. „Šta se tačno izdešavalo sinoć?” „O čemu pričaš?” Dobar pokušaj, kao ne znaš jadnice, a? Pomerio se korak bliže meni i besno izgovorio: „O čemu ja pričam?! O ČEMU?? Pričam o tome što si mi sinoć banula na vrata sa ogromnom jebenom korpom punom maffina, a onda si pobegla pre nego što sam uspeo bilo šta da kažem!!! Zvuči ti poznato??” „Mislila sam da si sam, nekako me situacija na kauču uhvatila nespremnu.” „Bila si uznemirena..” njegov pogled je omekšao. „Ne, nisam!” „Ej ti si očajan lažov Chelsea. Jebeno si loša u tome pa nemoj ni pokušavati. Ne sakrivaš osećanja baš najbolje.” „Ti misliš da baš sve znaš o meni, zar ne??” „Ne sve, ali ne moram biti nuklearni fizičar da bi tebe pročitao. To je u stvari jedna od stvari koja mi se dopada kod tebe. Ti si najmanje izveštačena osoba koju sam imao sreću da upoznam.” „Onda me prosvetli, zašto si stekao utisak da sam bila uznemirena??” „Iskreno? Čini mi se da si se malo zaletela što se mene tiče.”


Budi moj

Divna propast

„Zaletela...” „Da. Imam utisak da si se zapitala zašto sam odbio večeru sa tobom i završio sa tamo nekom koja nije ni slatka kao ti, a ni jebeno lepša od tebe, pa se pitaš koji mi je kurac. Jesam li upravu?” I pravo u samu srž, bukvalno sam to pomislila. Nastavio je dalje „Jasno mi je da se nas dvoje ne poznajemo baš preterano dugo, ali nekako si mi se dopala, okej? Ako si i ti osetila nešto nisi umislila.” „Pa sad, ako ranije nisam bila zbunjena sada definitivno jesam.” „Ima nešto što moram odmah da ti pojasnim, prosto iz razloga što ne mogu da te gledam dok razmišljaš kako mi nisi privlačna kada je istina sasvim obrnuta.” E sad mi je bilo dosta, prekrstila sam ruke na grudima i podigla jednu obrvu, nadam se da sledi objašnjenje jer ja prosto ovog čoveka ne mogu pohvatati. „I opet, ne pratim te!” Zatvorio je oči kao da rekapitulira situaciju u svojoj glavi i smišlja način na koji bi izgovorio ono što je morao. „Jedino što znam zasigurno da ja nikada ne bih mogao biti sa nekim poput tebe, ja nisam ono što ti tražiš od muškarca, ne kažem da nam ne bi bilo zabavno i super zajedno na početku... Ali na duge staze ja nisam za tebe, nisam tip za duge veze i brak. Razlozi su suviše komplikovani za objašnjavanje, pa da skratim, to nema nikakve veze sa tobom, problem je samo u meni. Ja ne mogu mirne savesti počinjati i ulaziti u vezu sa devojkom kao što si ti.” „Devojka kao što sam ja...” „Da, ti nisi tip devojke koju iskoristiš za brzu ševu, ti si tip za zadržati.” O da, isto kao što sam Elecu bila. „Nema potrebe da mi se pravdaš, ne duguješ mi objašnjenje.” „Da juče nisi izgledala onako uzrujano verovatno ne bih ništa ni govorio. Ja stvarno nisam tip koji će te navlačiti. Nisam kao tvoj bivši. Ali isto tako morao sam ti pojasniti razliku između toga da nije da ne želim biti sa tobom, ja prosto ne mogu. Shvatam da se bojiš toga da ćeš biti ponovo povređena, i veruj mi da ništa više ne bi voleo nego da pređem tu crtu sa tobom, ali ako to uradim ZNAM da ću te povrediti. A ja ne želim da budem taj momak.” Sa ogromnim teretom na grudima i bolnom knedlom u grlu uspela sam mu odgovoriti. „Pa cenim tvoju iskrenost. Ovo je bio predubok razgovor za rano jutro.” „Znam, žao mi je.. ali sam sinoć shvatio posle tvog odlaska da ti neke stvari moram pojasniti. Nisam mogao spavati celu noć jer sam znao da si se uznemirila.” Teško sam progutala osećajući knedlu tuge i razočarenja. Nesigurna šta bi trebalo da kažem na sve to samo sam se nasmejala. „Da li to znači da ni prijatelji ne možemo biti?” „Naravno da ne, osećam se bolje u toj prijatelji situaciji sada kada sam ti sve objasnio. Ja samo ne želim da se ti osećaš glupavo sledeći put kada...” „Kada te vidim sa nekom curom..” prekinula sam ga. Klimnuo je u znak odobravanja i dodao: “Ili ako si ti sa nekim likom.”


Budi moj

Divna propast

Damien je rekao da se oseća bolje nakon razjašnjene situacije, ali jebi ga uopšte mi nije tako delovao. Izgledao je nadrkano i napeto. A ja, ja sam bila zbunjena, čak i više nego ranije.

*** Brian Steinway je tipičan Amerikanac. Preselio se Lowe, u Silikonsku dolinu zbog posla u Hewlett Packard-u, bio je relativno nov u našem gradu. U toku našeg kafa-sastanka slušao me je sa takvom pažnjom kakvu nisam očekivala, a bogami nije propustio ni priliku u par navrata udeliti mi kompliment da sam puno lepša u prirodi nego što me profilna slika prikazuje. Ima plavu kosu, plave oči i iskreno izgledao mi je na brata kojeg nikada nisam imala. Brian je bio sladak i pristojan, sve što bi jedna devojka poželela od muškarca. U separeu Starbucksa u Powell ulici sedela sam i pijuckala svoj latte dok smo vodili prijatan razgovor a u pozadini se čulo grgoljenje aparata za kafu i mašine za mlevenje. Pretvarala sam se da sam stvarno zainteresovana za sve što je pričao ali u stvarnosti nisam bila, svo vreme sam razmišljala o Damianu, a trebala bi stvarno pružiti šansu ovom momku. Želela sam u stvarnosti biti na kafi sa onim Online Damianom, ali sam se brzo pribrala i setila se razgovora koji smo obavili jutros, stvarno bi se trebala okaniti. Protekla dvadesetčetiri časa bila su kao noćna mora. Napokon, posle puna dva sata Brian je uzeo naše kartonske čaše za kafu i bacio ih. „Voleo bih da te odbacim kući.” „Može,” rekla sam ne razmišljajući. Damien bi mi rekao da je to prilično loša ideja, ali to se njega uopšte ne tiče, zar ne, osim toga sigurna sam da je Brian bezopasan. Kada smo stigli u moj kraj, Brian je parkirao blok dalje od moje zgrade. Izašao je iz automobila i prešao je na moju stranu ne bi li mi kao pravi džentlmen otvorio vrata. Krenuli smo u pravcu zgrade šetajući i još malo brbljajući o nekim nebitnim stvarima, namerno sam se zaustavila ispred dvorišta zgrade jer nisam imala nameru pozvati ga gore. Pre nego sam stigla poželeti mu laku noć, blještavo svetlo negde iznad moje glave se upalilo i svetlilo je kao da je dva popodne. Oboje smo treptali zbog blagog šoka i nemogućnosti da nam se oči tako brzo priviknu na jarku svetlost, Brian i ja pogledali smo okolo i izgledalo je kao da stojimo na sred fudbalskog igrališta na svetskom prvenstvu. Koji se đavo dešava??? Kada sam pogledala gore videla sam Damiena kako stoji na prozoru svog stana na drugom spratu i blene u nas. Njegove ruke bile su prekrštene u onom


Budi moj

Divna propast

nadrkanom stilu, a onda se nonšalantno pomerio sa tog istog prozora jer je shvatio da sam ga videla. „Šta je to sa svetlima?” Brian me je pitao. „Moj stanodavac je kako bi ti rekla… kukavica, instalirao je ovakva svetla zbog provalnika i lopova.” „Da li su na senzor ili tako nešto?” „Nešto tome slično,” rekla sam znajući da je to isključivo Damianovo maslo, i da ga on kontroliše. „Mogu li te videti još koji put? Možda da idući put odemo na večeru umesto na kafu?” „Naravno, to bi bilo super.” „Čujemo se onda… uskoro.” Brian se nagnuo i poljubio me ovlaš u obraz, zatim je ostao i gledao za mnom dok nisam bezbedno ušla u zgradu. Moj prvi nagon je bio da odjurim na Demianova vrata i zahtevam objašnjenje zašto je upalio ta svetla tačno u trenutku kada smo se mi pojavili, ali onda sam shvatila da je to verovatno reakcija koju je hteo da izazove kod mene. Posle onog razgovora jutros moram da napravim par koraka unazad. Pa valjda i ja imam neki ponos, puštam stvari da budu kakve jesu. Namestila sam se na kauč, i pokušala sam da se fokusiram na neki časopis, bez nekog cilja prevrtala sam stranice i ne znajući šta sam videla, blago rečeno dosadno za umreti. Bilo je tek nešto posle osam sati, isuviše rano za odlazak u krevet. Nekoliko minuta posle, čula sam muziku iz susednog stana, Damian je u nekom momentu pojačao prokletu pesmu i ja sam je prepoznala, “U dvoje je bolje”, moj telefon je iznenada zapištao. Damien: Čuješ ovo? Napisali su pesmu o tebi i tvojim fantazijama. Chelsea: Ti nemaš ništa pametnije da radiš, ipak je petak veče? Damien: Kakav je bio sastanak? Chelsea: O Brian je super lik. Kako je prošao tvoj?? Damien: Nisam ga imao. Chelsea: Suviše si bio zaposlen špijuniranjem mog? Ajde sad ozbiljno, šta je značilo ono sa svetlima? Damien: Pre nekog vremena sam ih instalirao zbog neke grupe klinaca koji su se muvali oko murala, prekidač je u mom stanu. Chelsea: To je bilo baš napadno. Damien: Samo sam vodio računa o tebi. Chelsea: Tako što si me zamalo oslepeo? Damien: Lol. Da li si saznala njegovo puno ime i prezime? Da uradim proveru njegovog dosijea. Chelsea: Znam njegovo ime naravno, ali mislim da nema potrebe za tom vrstom provere, prilično je bezopasan. Damien: Nisi mu trebala pokazati gde živiš tako brzo.


Budi moj

Divna propast

Chelsea: Nekako sam znala da ćeš to reći. Damien: Pa onda, zašto si to uradila? Chelsea: U redu je. Damien: Hoćeš li ga videti ponovo? Chelsea: Verovatno. Damien: Onda ga proveravam, puno ime mu je? Chelsea: Brian Stainway. Damien: Kao klavir? Chelsea: Lol, da kao klavir. Damien: Znaš li još koju informaciju? Chelsea: Rođen u Lowe, radi u Hewlett Packard-u, živi u Sunnyvale-u. Damien: Dobro, to je dovoljno. Damien je posle te poruke utihnuo. Nisam ga čula do trenutka kada mi je neko pokucao na vrata, nekih dvadeset minuta kasnije. Otvorila sam vrata i tu je stajao on. „Šta ima?” pitala sam ga „Došao sam da ti prenesem vesti uživo.” „Kakve vesti?” „Proverio sam lika sa kojim izlaziš.” „I?” „Pa… bojim se..” počešao se po bradi kao u fazonu ne zna kako da mi saopšti da izlazim sa serijskim ubicom. „Pa govori dođavola, šta?!?” „Ništa. Lik je okej. Kompletno je u redu.” namignuo mi je. „O Bože, uplašio si me.” Udarila sam ga po ramenu. Sagnuo se odmah potom ne bi li podigao nešto sa poda. Bila je to korpa koju sam mu odnela sa maffinima. „Evo, vraćam ti korpu.” U nju je ubacio flašu belog vina i kolačiće koji su izgledali kao da su ispečeni ovog momenta. „Zbog čega ovo?“ „Pa logično, da ti zahvalim na muffinima. Pojeo sam poslednja tri komada jutros, moram priznati da su bili preukusni.” „Nisi morao to da radiš. Oni su i onako bili zahvala što si mi pomogao u centru.” „Pa ovo nije ništa. Smatram da su bili na poklon, a ja ništa ne prihvatam bez da uzvratim istom merom. Tako me je mama vaspitala.” Uzela sam zalogaj tog finog čokoladnog kolačića pa progovorila punih usta: „Ovo je tako dobro. Imam utisak da si mi nenamerno objavio rat u pravljenju kolača. Ne znam da kuvam ali sam jebeno dobra u pravljenju slatkiša.” „O pa da vidimo!” našalio se. „Pokušavam zdravo da se hranim ali su kolačići, torte, pite i ostale poslastice moja slabost,” maznuo je jedan kolač iz korpe „Pa odo ja, hteo sam samo da ti prenesem šta sam saznao i da ti predam korpu.” „Hvala ti, još jednom!”


Budi moj

Divna propast

Ne idi!! Krenuo je u pravcu svog stana kada sam ga zaustavila. „Damien?” Okrenuo se. „Da?” „Imaš li neke planove za večeras?” „Ne.” „Da li bi hteo da pogledaš neki film sa mnom?” Uvukao je svoju donju usnu i lagano je zagrizao kao da se predomišlja te rekao: „Samo ako ja biram film.” „Nije problem.” „Imaš li DVD plejer?” „Imam.” „Eto mene za pola sata.”

*** Ritmično lupanje na mojim vratima bilo je preterano. „Kuc kuc.” Kada sam ga pustila unutra, Damien je konstatovao očigledno. „Još se nisi presvukla.” On se presvukao u sivu trenerku koja je pokazala njegovu guzu u punom sjaju, sad zapravo imam uvid da ga je majka priroda lepo obdarila, i nije štedela ni na tom delu. Traka bokserica ležerno je virila i dražila moje oči. Jebote!!! Pareći oči nad tom sočnom guzom rekla sam. „Nisam pretpostavila da ćemo praviti pidžama party,” prošao je pored mene i krenuo u pravcu sobe, ostavljajući me da udišem miris njegovog gela za tuširanje. Pa, gledaćemo film, logično je da se presvučem u nešto udobnije, ali ti slobodno ostani u toj haljinici, ja nemam ni najmanji problem sa tim.“ Nakon našeg razgovora, koji kurac se uopšte trudim da izgledam dobro u njegovom prisustvu. „Okej pametnjakoviću, odlazim da se presvučem u nešto udobnije.” „Ja ću do tada da napravim kokice i namestim DVD” pogledao je okolo te upitao: „Gde držiš činije?” Pokazala sam mu u pravcu visećeg dela kuhinje i rekla: „Treća vrata od prozora. Moraćeš promeniti TV mod na DVD, to ti je onaj Sony-jev daljinski.” rekla sam dok sam se kretala prema kupatilu. „Razumeo!!!” drao se.


Budi moj

Divna propast

Iako sam u svojim mislima znala da je Damien zatvorio bilo kakva vrata mogućnosti da nas dvoje imamo romantičnu vezu, moji živci nikako nisu shvatili tu poruku. Skidajući haljinu, osećala sam se kao budala. Moje srce lupa malo brže nego što je normalno, navlačila sam omiljene crne pamučne dokolenice, šorc i Elecovu staru Bruins majicu u kojoj sam često spavala. Osećajući blagu nervozu u stomaku, rešila sam da iskoristim priliku i olakšam se pre filma. Usrala si se na više od jednog načina a Chelsea?? Moj izlet u kupatilu je trajao duže nego što sam mislila da će. Iznenadilo me je to što mi Damien nije prigovarao zbog toga, obično muškarci nemaju strpljenja kada se cure zatvore u kupatilo. Kada sam napokon završila osećala sam se mnogo bolje. To jest, bila sam dobro dok nisam ušla u dnevnu sobu. Moj stomak se okrenuo onoga trenutka kada sam začula njegov glas, krv mi je jurnula u glavu. Njegov glas, moj Bože... Glas koji nisam čula, čini se čitavu večnost, glas koji sam se trudila izbrisati iz svoje glave i to na dnevnoj bazi. ELEC... Trebalo mi je par sekundi da shvatim to nije stvarno on, to je bio DVD disk ostavljen u plejeru pre mnogo vremena, dok sam se trovala gledajući ga iznova i iznova. Nisam koristila taj plejer mesecima, ali disk je ostao unutra. Damien nije shvatio da stojim iza njega, stajao je sleđen, pažljivo gledajući kućni video. Nisam znala šta da kažem ili radim pa sam samo ostala tiho i umirala od sramote. Kada smo snimali taj video, Elec i ja smo trebali snimati prezentaciju za omladinski centar, ali smo završili sprdajući se u parku sa iznajmljenom kamerom. U to vreme sam mislila da taj mali film treba da se čuva da imamo podsetnik na nas kad ostarimo, nisam imala pojma da će mi služiti da za mučenje posle raskida, i gledanje iste 1000 puta ne bi li shvatila gde sam pogrešila. Slušajući to imala sam utisak da mi neko besomučno nožem ubada srce, a samim tim što je sve to gledao Damien bila sam izmasakrirana. Lecnula sam se na sam zvuk svoga glasa koji je dopirao iz zvučnika televizora. „Ne bi li me trebao intervjuisati Elec?” „Malo sam ometen u tome.” „A šta te je to omelo?” „Omela me tvoja lepota i kako izgledaš u ovom momentu tako obasjana suncem, prosto obožavam da te gledam kroz ovu spravicu.” „O pa hvala ti.” „Tako si prokleto slatka i ne mogu da poverujem da još uvek rumeniš kada ti udelim kompliment.” „Zar crvenim?”


Budi moj

Divna propast

„Da crveniš. I ja te upozoravam nastaviš li tako da trepćeš u mom pravcu ovo će se pretvoriti u jedan od onih filmova za odrasle, i to za otprilike dve sekunde.” „Možda bi i mogli da probamo tako nešto večeras kod kuće gospodine Kamermanu.” „Ozbiljno, kamera te obožava. A i ja, zapravo.” „I ti, jel da?” „Ozbiljno Chels, stvarno te obožavam.” „A koliko?” „OOO pa dozvoli da ti pokažem.” Elec ostavlja kameru sa strane, zvuci poljubaca se čuju, smeh... „Istina je ljubavi, ti me činiš jebeno srećnim, ja sam najsrećniji čovek na svetu.” Kada se Damien napokon okrenuo i shvatio da svo vreme stojim iza njega, ugasio je video i samo me je gledao. Tišina. Izraz na njegovom licu bio je miks emocija, od simpatije preko besa do razumevanja. Imam utisak da je tek sad shvatio koliko sam sjebana. Kada se suza počela kotrljati preko mog obraza prišao mi je sasvim blizu i zaustavio je palcem na pola puta. „On je jebeni idiot, nije vredan čak ni onog tvog zaljubljenog pogleda, a sasvim sigurno nije vredan ovih suza.” Milovao mi je obraz palcem i nastavio „Niko nije.” „Ne mogu da se suzdržim, to je jače od mene.” „Čisto da znaš... shvatam sad. Gledajući ono, slušajući to. Razumem zašto ti je toliko teško. Znam da se neprestano šalim da si opaljena i opterećena… ali posle ovoga što sam video shvatam da imaš dobar razlog da budeš uzrujana i zbunjena. Reči koje ti je govorio, način na koji ih je govorio... kako te je gledao.. i ja bih poverovao u svaku jebenu reč. A ja sam pronicljiv kučkin sin. To se naprosto ne radi nekom, a najviše od svega ti jednostavno ZASLUŽUJEŠ mnogo bolje!!” „To je bilo samo tri nedelje pre nego je otišao u Boston i video se sa njom. Tada se sve promenilo. Kada je bio na putu u ladici sam našla verenički prsten, hteo je da me pita da se udam za njega.” Damian je momentalno zatvorio oči i promrmljao je niz nekih psovki u svoju bradu. „Bolje mu je da nikada ne kroči u našu zgradu, kunem ti se Bogom ako ga ikada vidim ima da ga jebeno ubijem!” Našu zgradu... Kratak smeh dopreo je iz mog grla. „Hvala ti što bi to učinio za mene.” „Ne bi trebala da gledaš taj video, nikad više.”


Budi moj

Divna propast

„Nisam ga gledala kunem se, bar ne skoro. Nikada ne koristim DVD plejer zato što imam Netflix. Taj disk je bio unutra par meseci.” Izbacio je disk iz plejera i rekao: „Ti ovo sranje nikada više ne bi trebalo da vidiš ni da čuješ, pa sa tvojim dopuštenjem ja ću ga uništiti, sad, odmah. Mogu li?” I šta bi ja sad njemu trebala da kažem? Morala sam mu dozvoliti da uradi to, pa sam malo nevoljko klimnula. „Okej, lomi!” Jednim potezom uspeo ga je prelomiti na pola, dok je odlazio prema kanti za đubre da ga baci. Obrisao je teatralno ruke o sebe i upitao: „Šta je sledeće?” „Kako to misliš?” „Ta majica koju imaš na sebi bila je njegova zar ne?” „Da, bila je.” „Imaš li brus na sebi?” „Imam. Zašto?” „Okreni se!” Misleći da je krenuo da mi skida majicu počela sam da drhtim, zatvorila sam oči, osetila sam kako Damien zateže materijal majice i cepa ga po dužini, blizina njegovog tela uz moja leđa naterao je kožu da se ugreje za dvadeset stepeni. Kada je završio sa cepanjem pogurao me je u pravcu moje spavaće sobe i rekao: „Idi obuci drugu majicu!” Obgrlila sam grudi rukama i otrčala sam u sobu, zatvorila sam vrata, naslonila sam glavu na par minuta ili sekundi nisam imala pojma. Različite emocije su me mučile. Ta majica je bila jedina Elecova stvar koja mi je ostala, a pored toga bila sam totalno nespremna na osećaj koji me je preplavio, napalila sam se kao nikada do sad. Naterala sam telo da se pokrene jer sam shvatila zašto sam ovamo došla na prvom mestu, zgrabila sam prvu stvar koja mi je pala pod ruku, a ona je bila savršena za ovu priliku, obukla sam je i krenula prema dnevnoj sobi. Demian se samo nacerio gledajući u print majce i reče: „Miris pečene slaninice me izluđuje' dobar izbor.” „Pa istina je da me ponekad izluđuješ, ali na pozitivan način. Hvala ti što si me naterao da uradim nešto, što sam odavno trebala uraditi.” Nagnula sam se i prijateljski ga zagrlila. Odbila sam da čujem brzinu njegovog srca koje je lupalo kao ludo, i mojeg koje je pokušavalo da ga sustigne u tome. Ili kako je dobro mirisao, praktično me moleći da ga probam. „Spremna za film?!” Nasmejao se podrugljivo i otišao je do pulta da uzme disk koji je još uvek bio umotan u celofan. „To je tvoja autobiografija.” „’Piroman', mogla sam i da pretpostavim.” „Da li si ga gledala?” „Ne mogu reći da jesam.”


Budi moj

Divna propast

„Lepo, nisam ni ja, mada znam da se radi o nekoj plavuši koja podmeće požare. Tako da već imam utisak kao da je poznajem.” „Zanimljivo.” „Jel da da jeste?” „Da li si ga kupio?” „Naručio sam ga preko interneta ono veče kad smo jeli pizzu. Čekao sam pravi momenat da ti ga pokažem.” „Ti si to uradio sa guštom sigurna sam.” „Volim da te zezam, ali samo radi zabave, to znaš? Stvarno mi je zabavno sa tobom Chelsea.” „Pa osećanje je obostrano… doduše sve dok me ne grdiš” šalila sam se sa njim. „Čak i kada te grdim to radim za tvoje dobro, veruj mi na reč.” „Znam to.” nasmešila sam mu se. Seli smo a Demian se opružio na mom kauču, digao je svoje duge noge na stolić za kafu. Ja sam se postepeno opuštala na mojoj strani kauča, ali pažljivo da mu se ne bi suviše približila. Iako sam čula za ovaj film, nisam imala pojma o čemu se radi i poprilično sam se iznenadila kada sam shvatila da ulogu piromana igra Drew Barrimore iz mlađih dana. Glavni lik T.J. ona ima neku vrstu natprirodne moći i pali vatru svojom umom. To nije bio žanr koji preferiram, ali Bože moj. Tako da sam počela da sanjarim, i posmatram Damiena ispod oka kako gleda u ekran i jede kokice. Činio se tako okupiran filmom, da li je on ozbiljan, izgleda da se njemu ovo sranje od nazovi filma baš sviđa. U nekom momentu okrenuo se prema meni i skontao je da ga posmatram. „Šta je bilo? Ne sviđa ti se?” „Ovakvi filmovi mi baš i nisu zanimljivi.” „Zašto se nisi pobunila onda?” „Ti si izgledao tako napržen na njega da prosto nisam imala srca da ti povredim osećanja.” Snizio je ton na tv-u. „Želiš li da gledamo nešto na Netflik-su onda? Za šta si raspoložena?” Pa raspoložena sam za ljubljenje sa tobom, malo maženja.. Bože to je jedina stvar koju bi radila sada i sutra i godinama... Pa malo je kasno da započinjemo novi film, u redu je, drugi put ja biram ti ovaj odgledaj do kraja.” „Pa neću da ga gledam ako se tebi ne sviđa.” Uzeo je daljinski i pritisnuo je stop. Odjednom je bila mrtva tišina. „Mogu li te pitati nešto Damiane?” „Odgovor će uvek biti da, zato prestani da ga ponavljaš.” „Šta si ti tačno izumeo kada si uspeo da zaradiš tolike pare i kupiš ovu zgradu?” „To je jedna vrsta slušalica za telefon. Moj kolega i ja smo prodali patent za 10 miliona dolara.”


Budi moj

Divna propast

Ma šta pričaš?? „Pa to je divno!!” „Kada smo platili porez i podelili ostatak nije to toliko iznosilo, ali sam imao sreće, pa sam kupio ovu zgradu na aukciji i uložio u nju.” „Znači, ti si sve pare uložio u nju?” „Yap. I isplatilo se.” „Bio si pametan pa si sve uložio, mnogi bi te pare proćerdali.” „Volim kada mogu da zaposlim poštene ljude, to mi je iskreno najbolji deo „Murray za tebe kao gazdu ima samo reči hvale.” „Moj posao je lak, ono što ti radiš u centru je neki uspeh. Vaspitavaš i usmeravaš decu, učiš ih da budu otvoreni prema novim stvarima, to je daleko teži posao od mog.” „To je zapravo smešno, jer ima jedna curica koja dolazi kod mene po ljubavne savete, kod mene… od svih ljudi.” „Samo joj reci da sva rešenja mogu biti pronađena u jednorogu.” Prevrnuo je očima šaljivo. To je izazvalo erupciju zdravog smeha kod mene „Trebalo bi da joj predložim da je ti posavetuješ i ispraviš krivu Drinu, mada, verujem da uopšte više ne bi marila za Kaia jednom kada bi se izgubila u tim tvojim plavim očima, dok bi se ti derao na nju da prevaziđe to!!!” U momentu sam požalila taj kompliment udeljen njegovoj boji očiju, a on mi se jednostavno nasmešio jer nije znao kako bi mi odgovorio na to. „Da li ja vičem?” „Samo ponekad.” Ostali smo tako ugodno ćaskati još neko vreme kada je on konačno rekao: „Znači, doneli smo odluku prekidamo film?” „Da, jesmo. Mislim da ću u krevet istog momenta, gotova sam.“ Ustao je sa kauča i izbacio je disk iz plejera, vraćao ga je u kutiju i polako je odlazio prema ulaznim vratima. „Hvala ti na svemu Damian.” Zadržao je oči malo duže gledajući u mene te je rekao „Ni tvoja boja očiju nije loša. Znaš onaj drkadžija od tvog bivšeg dečka bio je u pravu za jednu stvar.” „Koju?” „Ti stvarno pocrveniš svaki jebeni put kad ti neko udeli kompliment, svaki jebeni put...” Imala sam utisak da sam dostigla boju raka kada je rekao „Laku noć.” „Laku noć Damian...”


Budi moj

Divna propast Deveto poglavlje

Pandorina kutija Budeći se iz sna i trljajući pospane oči rekla sam: „Stvarno? Od jutros su extra bučni.” Damienov telefonski glas je bio odviše veseo i razdragan za ovo doba, mislim na rano jutro, za mene čak i preteranooo ranooo. „Ej spavalice, zašto ne dođeš do nas i ne doručkuješ sa nama, znaš kako kažu, ako ne možeš da ih pobediš pridruži im se.” „Znači to je jedini način da duplo D prestane da laje? Ako ja dođem tamo?? Ozbiljno mora da postoji jednostavnije rešenje.” „Koje bi drugo rešenje bilo bolje od toga da dođeš da doručkuješ sa nama? Nedostaješ im!!” „E to je nešto u šta stvarno sumnjam.” Proteklih par nedelja skontali smo da, iz nekog razloga pakleni duo prestaje da laje onog momenta kad se pojavim na vratima ne bi li se žalila. A počinju čim se vratim u svoj stan, majke mi imam utisak da me zajebavaju. „Ma ajde, napraviću ti jaja i kafu. Ako želiš tost moraćeš doneti toster.“ „Napraviću koji komad i doneću do tebe,” rekla sam dok sam se oblačila sa ogromnim osmehom na licu. „Slaninu ćemo preskočiti… ovaj put.” rekao je kroz smeh. „Um.. da, bez slanine, molim te.” Damien je vrata svoga stana ostavio odškrinuta da mogu da uđem jer je on za pultom servirao jaja na dva tanjira koja je netom ispekao. Noseći plitki tanjir pun tosta rekla sam: „Pogledaj, ovaj čak nije zagoren.” „Pa to je verovatno zbog toga što nisi čitala dok si ih pekla.” Dudley i Drewfus počeli su da kruže oko mene ali za divno čudo ćutali su kao zaliveni. Izgleda da su se nadali da će se ogrebati za bilo šta što je bilo postavljeno na stolu, kao po komandi seli su na patos, jedan do mene drugi do Damiena onog sekunda kada smo se smestili za sto u kuhinji. „Prosto je neverovatno kako su mirni sada.” Uzimajući zalogaj odgovorio mi je: „Mirni su kada su zadovoljni.” „Dakle, ti hoćeš da kažeš da su njih dvojica srećni kada sam ja ovde?” „Možda vole da imaju žensko društvo kada se probude, ili možda osete nešto u vezi tebe što drugi ljudi ne osete.” „Osete nešto na meni?” „Pa znaš da psi imaju jako istančano čulo mirisa.”


Budi moj

Divna propast

„Da, naravno da znam” nasmejala sam se, „Između tvog supersončnog sluha i njihovog istančanog čula mirisa prilično sam najebala.” „Možda im se sviđa kako mirišeš.” „Hoćeš da kažeš da me doživljavaju kao ogromno parče dimljenog mesa.” „Ne, ti mirišeš bolje od slanine.” „Ti si me... onjušio?” „Da.” „I na šta ja to zapravo mirišem?” „Mirišeš na nešto slatko, vrlo lep miris.” „Ne znam šta je bolje, da se osetim na slaninu ili kolače, postaću paranoična.” Zakikotao se. „Okej… Pa sad ili im se sviđa tvoj miris, ili pak osete da si dobra osoba i ugodno im je biti u tvom društvu, pa se prosto opuste kad god si prisutna… ti im dođeš kao ljudski bensedin...” Damien me je pogledao podsmešljivo pa nisam odolela a da ga ne podbodem. „Da li ti pričaš o njima ili sebi?” „Možda malo od oboje.” Moje malo izmučeno srce je poletelo a ja sam poželela da ga dohvatim i zgazim, odakle mu pravo da tako leprša kad se očigledno sprda sa mnom. On je prelomio komad tosta i bacio na pod, psi su se počeli naguravati koji će stići prvi do ostataka. Kada je Damien ustao da dospe sebi još kafe u šoljicu rekla sam: „Pa... ovaj... za vikend ponovo izlazim sa Brianom, mislim da ćemo na večeru ovaj put.” Stavljao je šećer u kafu i mešao dok sam mu to govorila, na jednom se ukočio i počeo je da steže kašikicu. „Nisam znao da se još uvek viđaš sa njim. Nisi ga spominjala neko vreme.” Brian i ja smo izašli par puta za ovih mesec dana. Nisam osećala one leptiriće u stomaku kao kada sam sa Demianom, ali ipak nisam našla dovoljno dobar razlog da prestanem da ga viđam. Nismo otišli dalje od poljupca i to samo zato što se ja sama nisam osećala opušteno što se te vrste intimnosti tiče, tačnije seksa. „Pa da, shvatila sam.. zašto ne, fin je i sve.” Damien je uz snažan udarac spustio šolju na kuhinjski pult i zaurlao: „Fin je i sve!” „Pa da.” „Ti si svesna kako da si ga upravo i bukvalno otpisala zar ne? Zašto se uopšte trudiš biti sa njim ako nisi luda za tipom?” Zato što mi je potreban neko da mi skrene pažnju sa tebe, a u isto vreme obožavam da ti budem blizu! Koliko sam ja u stvari sjebana? „Šta ima loše u provođenju vremena sa nekim?” „Pa razlika je u tome, da dok ti ubijaš vreme sa njim, on se sve više zagreva za tebe. Tako da ću na kraju ja morati da se umešam, kada liku postane jasno da niste na istim talasnim dužinama pa podivlja kada ga otkačiš.”


Budi moj

Divna propast

„Ja mislim da ti prebrzo donosiš zaključke.” Okej, videćemo što se toga tiče. U svakom slučaju ne bi trebalo da gubiš vreme sa njim pogotovo jer tip nije ono što ti želiš.” „Ne možeš uvek imati ono što želiš.” Bila sam sigurna da Damien nema blagog pojma da mislim na njega kada govorim ovo. Mislila sam da sam uspela vrlo dobro sakriti svoje emocije koje sam imala prema njemu, i da mi je dovoljno da budemo samo dobri drugari. Ali ako je postojala jedna stvar koju sam naučila iz cele ove situacije, to je da čovek prosto ne može sprečiti da oseća nešto za nekog. Može biti ili kontrolisano ili ignorisano ali nikako ne može biti zaustavljeno. A ja sam stvarno bila zahvalna na druženju sa njim, iako je to značilo da sa nama neće biti ništa više od prijateljstva. Na kraju krajeva moja zaljubljenost je dovela do toga da skinem svoj fokus sa Eleca. „Gde te vodi ovaj put?” „Fondu.” „Pa dobro ipak će svoj štap umočiti u nešto.” „O kako si pokvaren.” „Da li si mu rekla da ti voliš dva puta da umočiš?” „Izvini... Šta?!” „Pa znaš… dva lika… duplo umakanje.” „Ja to uopšte ne preferiram... niti bi to stvarno bila u stanju uraditi, bar ne u stvarnom životu.” „Samo te zajebavam.” „Voliš to da radiš.” „Šta duplo umakanje?” „Ne, nego da me zajebavaš!!!” „Obožavam Chels, pogotovo kada se tako zarumeniš od sramote.” „Nikada me ranije nisi nazvao Chels.” „Šta, ne sviđa ti se?” „Elec me je tako zvao, tako da ne, nisam baš luda za tim nadimkom.” „E pa onda ćemo morati da nađemo novi nadimak za tebe.” „Kakav?” „E pa moram razmisliti o tome.” „O bože..” Damien je naslonio glavu na svoj dlan, „Ima li još neki koji je zabranjen?” „Pijavica.” „Pijavica? Zašto bi te zvao pijavica?” „Elec je voleo da se igra sa slovima i da ih meša, pa je od imena Chelsea izveo reč pijavica ( leeaches - Pijavica en.). Oboje smo itekako bili svesni da se piše sa dva E i bez slova A, ali je nadimak ostao.” „Hmm. Elec nije jedan od bistrih. Šta dobiješ kada izmešaš slova od reči „glupi kurac”( dumb fuck )?“ „Sad si i mene naterao da razmišljam o tome” nasmejala sam se “Kurac skitnica?(bum fuck)“ zakikotao se.


Budi moj

Divna propast

„Ne čekaj... onda fali D, sad vidim kako ovo može biti zarazno.” „Kurac skitnica ili anagrami?” našalila sam se. Damien se tako jako nasmejao da mu je gutljaj kafe koji je netom uzeo u usta iz istih izleteo napolje. „Da i opet da.” Gledajući ga ovako dok se smeje nisam mogla a da ne pomislim koliko sam u suštini zahvalna što sam u njemu pronašla druga i zaštitnika. „Ti si dobro jaje (egg anagram Geg - zafrkant), i spremaš prilično dobra jaja (eggs- množina jaja).” „Mama me je naučila kako da spremim kajganu, da bude paperijasta a ne i sirova.” „Kako je ona, ne pričaš baš često o njoj.” „Ona je dobro. Obećao sam da ću je uskoro posetiti. Tyler i ja smo je pokušali nagovoriti da se preseli bliže nama ali nam koliko vidiš nije pošlo za rukom, i dalje živi na sat vremena odavde.” „Ne želi da se seli?” „Ona i dalje živi u kući u kojoj smo moj brat i ja odrasli. Mislim da bi joj bilo jako teško odseliti se iz kuće zbog svih uspomena koje je stekla u njoj, na naše detinjstvo, na njen život sa mojim ocem. Ona zapravo još uvek nije prebolela njegovu smrt, u stvari nije ni izlazila na sastanke od kako je umro.” „Mora da joj je jako teško.” „Obojica joj već dugi niz godina govorimo da bi trebala da nastavi dalje sa svojim životom.” „I šta vam kaže na to?” „Ona kaže da kada nekoga stvarno voliš onoliko koliko je ona volela mog oca, on postaje nezamenjiv. Takođe kaže da bi radije provela ceo svoj život sama pokušavajući da ga oseti na onaj ne zemaljski način.” „Ooo... Bože, sad mi se plače,“ rekla sam i jedna usamljena suza krenula je da se spušta niz moj obraz. „Ti plačeš.” „Pa vidiš, rekla sam ti da mi je to tužno i da mi se plače.” Pružio je ruku i obrisao je suzu sa mog lica. „Da, ponekad je tako jebeno teško gledati je tako tužnu i depresivnu.” „Znaš, to me tera da se zapitam.” „Šta?” „Pitam se da li postoje različiti nivoi ljubavi.” „Ja definitivno mislim da postoje.” rekao je. „Mislim da je na najvišljem nivou ljubav koju osećaš za nekog i koga niko ne može da ti zameni. Mislim, čak i kada je Elec raskinuo sa mnom i slomio mi srce nikada nisam pomislila da ga niko neće moći zameniti. Ali to isto tako može biti zato što me je povredio. Ne znam da li bi se drugačije osećala da je umesto toga preminuo. I ruku na srce mnogi se ljudi nakon što ostanu bez druge polovine preudaju ili ponovo ožene. Tako da su oni očigledno uspeli nastaviti svoj život.”


Budi moj

Divna propast

„Pa ja bi stvarno voleo da moja stara nastavi svoj život, zato što to nije život već životarenje i čekanje smrti da bi na onom svetu bila sa mojim tatom.” „I to je uredu gledano sa tvoje tačke, ali ona prosto ne može.” „I ja to vrlo dobro znam..” prošaputao je to dok je odsutno vrteo šolju sa kafom i proučavao njen sadržaj. „Kako god, nadam se da ću je imati prilike upoznati jednog dana. Zašto ne dolazi češće kod tebe?” „Ne voli da ostavlja psa samog kući. Ima malog terijera koji se boji mojih pasa. A kako su njih dvojica kod mene svakog drugog vikenda kod mene malo se teže možemo uklopiti.” „To je sranje!” „Kad smo već kod sranja, moram shvatiti šta ću raditi sa ta dva čudovišta sledeće nedelje.” „Zašto?” „Moram da putujem za Los Angeles.” „Zašto?” „Imam nekog posla tamo koji treba da završim. Malo je komplikovano za objašnjavanje.” Hmm. „Oh.” „Da, upravo tako. Jenna je očigledno sa njima noću, a ja pokušavam da shvatim šta ću sa njima ujutru i preko dana dok je ona na poslu. Nisu baš vrsta pasa koja može da ostane sama tokom celog dana, svašta im pada na pamet.” „Mogu ti ih ja pričuvati.” ponudila sam. Jesam li ja to skrenula sa uma?! „Chelsea uopšte nisam ciljao na tebe kada sam to govorio, lepo od tebe što si se ponudila, ali ti i psi... nije pametna kombinacija.” „Možda i nije, ali koliko sam shvatila počela sam im se sviđati.” „I sviđaš im se, ali ti bi trebala skupljati njihova govna na ulici i takve stvari i ne pričam o malim klikerima, njihova govna su ogromna.” „Znam ja to, viđala sam tebe kako čistiš njihov izmet.” „Ponekad, ako jedu pogrešnu hranu to bude kao đavolja osveta, ozbiljno ne bi ti to predložio ako si iole gadljiva.” „Ja to sto posto mogu rešiti Damien. Vidim da si uznemiren jer ne možeš da nađeš nekoga ko će ih čuvati, živim odmah vrata do tebe, mogu ih izvesti dva puta pre nego krenem na posao, a kada se vratim sa posla još jednom, a posle posla će Jenny doći po njih. Problem rešen.” „Ti si ozbiljna u vezi ovoga?!” Psi su gledali malo u njega malo u mene kao da prate teniski meč i očekuju rezultat ovog razgovora. „Totalno, ozbiljnija ne mogu biti.” „Dobro, Ali insistiram da nađem zamenu u slučaju da se sredinom nedelje predomisliš jer su malo previše za tebe.”


Budi moj

Divna propast

„Ja se neću predomisliti, ne odustajem tako lako.” „Pa hvala ti onda, stvarno cenim to.” „Biće to dobra vežba. Vidim kako tvoja bivša trči za njima kad ih dovede kod tebe, izgleda kao da oni nju šetaju.” „Da znaš, sve što treba da uradiš je da ih čvrsto držiš za povodac i pustiš njih da vode.” „To mogu da uradim.” Nikako nisam mogla da oteram pomisao da će ovo biti možda poslednje reči koje sam izgovorila pred njim.

*** Ove nedelje dok je Damien bio odsutan morala sam ustajati jako rano da bi preuzela pse od Jenne. Prvi dan moram priznati osećala sam blagu nervozu jer sam tada prvi put trebala da se sretnem sa njom izbliza i lično se upoznam sa čuvenom bivšom. U isto vreme, bez obzira što je bila intimna sa momkom sa kojim sam ja opterećena, nekako mi je nje bilo žao, jer je otkačio. Imala sam jednak osećaj simpatije i srodstva i to samo zato što je Damien odlučno odbio bilo koju vrstu emotivnog zbližavanja među nama. Damien je rekao da ih hrani istog momenta kada ih dovede, pa ih posle dva sata od jela vodi u šetnju. Ja sam kontala da odremam između njihovog doručka i šetanja, pa da ih još jednom izvedem pre posla a kada se vratim sa posla nahranim ih i opet ih izvedem još jednom, nedugo potom dolazi njegova bivša po njih. Dao mi je njegove ključeve od stana, tako da sam svako jutro sebi kuvala kafu dok sam čekala da psi stignu. Vrata su se u neko doba otvorila, što je mene nateralo da ispravim kičmu sedući u stolici, Dudley i Drewfus utrčali su u sobu a za njima i bivša. Brisala sam ruke o farmerice i rekla: Ćao ja sam Chelsea.” „Da, znam.” Damien mi je rekao da je ona frizer tačnije stilista dole u centru, nosila je crne farmerice koje su nisko padale na njene široke bokove i crnu majicu sa šljokičastim logom frizerskog salona, njen stas me je naterao da se zamislim, možda se njemu više sviđaju žene koje su malo punije a ne atletski građene kao ja. Njena kosa je bila ošišana u strogu paž frizuru, boja kose je bila braon i definitivno je atraktivna, ali nije kako bi ja rekla bombastična, Jenna je bila prirodno lepa žena sa braon očima i nekim funky stilom koji je furala, sa noktima ofarbanim u različite boje i kratkom kožnom jaknicom. „Drago mi je što smo se upoznale,” rekla sam. „Je li?” „Jeste.” „Žao mi je, ponekad znam biti gadura.. rekao mi je da budem fina prema tebi.”


Budi moj

Divna propast

„Stvarno?” „Jeste. Nije hteo da te uplašim valjda.“ Odmerila me je celu i sad mi je žao što se nisam malo doterala kad me već tako pomno proučava. „No, ti si već potpuno pala na njega pa ti verovatno ne bi smetalo moje ponašanje, jel tako?” Super... „Damien i ja... smo samo drugovi.” „O pa to je verovatno zvanična etiketa, ali tebi se on verovatno sviđa, zar ne??” „Zašto to kažeš?” „Zato što sam i ja jednom bila na tvom mestu, a mogu reći i po tvom izrazu lica, crveniš.” „Meni mnoge stvari nateraju crvenilo na obraze, to ništa ne dokazuje,” lagala sam kao pas naravno ali sam nastavila sa tim “bez obzira na sve, to nijе bitno. On je već zatvorio vrata toj mogućnosti.” „Da, neće te pustiti blizu, pogotovo posle onoga što se desilo sa mnom, a ti se verovatno još uvek zamajavaš i veruješ da ćeš možda ti uspeti da mu promeniš mišljenje?” „Ne, grešiš!” lagala sam, naravno sve sam to mislila, a ona je samo nabacila osmeh pun neke saosećajnosti i reče: „Usput.. Ne bih te uopšte krivila, samo sažaljevam situaciju u kojoj si se našla iz razloga što me podsećaš na mene i vreme kada nisam shvatala šta se dešava u njegovoj glavi, ali na sreću ja sam se iz toga izvukla i nastavila sam dalje sa svojim životom.” „Jako mi je drago što to čujem.” Tužno je to ali sam htela da je pitam kako ga je prebolela - ukoliko govori istinu naravno. Ironično je to što jedino Damien može poništiti Eleca. „Imaš li kakvih pitanja što se pasa tiče?” „Baš nikakvih, on me je u sve uputio.” „Ništa onda, ovde ti je broj moga telefona u slučaju nužde.” Smestila je parče papira na kuhinjski pult. „Hvala.” Nakon što su se vrata zatvorila za Jenny, duboko sam udahnula i pogledala sam u pravcu duplog D. Oni su još uvek pokušavali da dođu do daha i obojica su uzbuđeno gledali u mene sa opruženim jezicima do poda. Bila su to izuzetno dva lepa psa, sa glatkom crnom dlakom osim na faci i šapama, tamo im je krzno bilo boje bakra. „Vaša mama je ili veoma ogorčena ili veoma pametna žena. Ali još uvek nisam skontala šta je od ta dva.” Krenula sam prema radnom delu gde Damien drži hranu za pse. „I onda momci, jeste li gladni?“ Kada su počeli da skaču gore dole oko mene našalila sam se i rekla: „Ali nema slanine, da se zna, važi?” Ogromna greškaaaaaaa!! Čim sam im spomenula slaninu oni kao da su otkačili.


Budi moj

Divna propast

Sranje!! Reč na slovo S je definitivno izbrisana iz mog rečnika.

*** Na kraju drugog dana bilo mi jasno da ću uspeti uhvatiti malo sna ujutru nakon psećeg doručka. Uzela sam svoj telefon i poslala Damianu poruku. Chelsea: E ćao! Hoće li biti uredu ako odremam kod tebe u stanu u toku jutra? To je jedini način da psi prestanu lajati. Damien: Takve me gluposti nemoj ni pitati, ponašaj se kao kod svoj kuće. Chelsea: Hvala ti, stvarno cenim to. Damien: Hvala tebi još jednom što si preuzela tu obavezu na sebe. Jel' sve uredu? Chelsea: Jeste, sve je savršeno. Damien :Super! Nije bilo potrebe otkrivati da sam umalo izgubila samouverenost što se njih tiče tokom našeg prvog jutarnjeg šetanja ili kada sam im zadnji put spomenula slaninu, na kraju krajeva sve se odvijalo u najboljem redu. Kao što sam i očekivala lajanje je prestalo onog trenutka kada sam nogom stupila u stan i otišla u Damienovu spavaću sobu. Ono što nisam očekivala bilo je to da su obojica skočila u krevet sa mnom. Na sreću njih dvojica su bili stvarno čisti psi. Jenna mora da ih pere veoma često jer nikada ne smrde. U psećem sendviču zatvorila sam oči i upijala sam Damienov miris koji se uvukao u posteljinu. Grlila sam perjani jastuk i u svojoj glavi zamišljala sam njega. Moje srce počelo je opet ubrzano lupati, to me je nateralo da shvatim koliko ja u suštini žudim za tim čovekom, da mu budem makar u blizini, iako se stvarno trudim da suzbijem ta osećanja da ne bi bila povređena po drugi put. On nije bio sa nama, ali čak i u ovom krevetu, na ovom najintimnijem mestu, mogla sam da osetim njegovu prisutnost. Dozvoljavajući samoj sebi, samo ovaj put da odlutam još jače sam zgrabila jastuk i gurnula ga tako da sam mogla da zamislim da su njegove grudi ono na čemu ležim. To je bio ples između žaljenja i frustracije a ja sam se trovala njegovim mirisom koji je dopirao sa jastučnice. Kada sam napokon otvorila oči, Dudley je gledao u mene sa nekim zbunjenim izrazom lica, koji me je začudo vratio u realnost. Napokon sam zadremala...


Budi moj

Divna propast ***

Pred kraj nedelje već sam se navikla spavati sa psima. Usuđujem se reći da sam zavolela naše sendvič dremke. Dani su nam prolazili prilično jednolično dok nije osvanuo četvrtak. To je bio dan kada je Drewfus mislio da će biti sjajno ako se uvuče ispod Damienovog kreveta. Drewfus i Dudley su trebali da krenu u poslednju šetnju pre nego krenem na posao, kasnili smo a ja nisam mogla da ga izvučem ispod tog prokletog kreveta. Tamo je bila neka kartonska kutija od cipela koju sam morala pomeriti da bi došla do svojeglavog psa. Napokon sam uspela izvući Drewfusa, moja se ruka zaustavila kada sam posegnula za kutijom da je vratim ispod kreveta, na sredini kutije srebrnim slovima pisalo je “Pandorina kutija”. I naravno čim tako nešto piše automatski čovek poželi da je otvori, naglo sam odgurnula kutiju ispod kreveta pre nego padnem u iskušenje da je otvorim. Naterala sam sebe da ne razmišljam više o njoj dok sam psima stavljala povodce oko vrata. Ceo taj dan na poslu moj mozak nije prestajao teoretisati šta bi moglo biti u toj prokletoj kutiji, jedina sigurna stvar je da se tamo nalazi nešto što bi trebalo ostati skriveno. Kada je Jenna došla po pse to veče, bila sam sama u Damienovom stanu. Odlučila am malo prileći na njegov krevet i svo vreme sam razmišljala o... ma zamisli... kutiji. I onda mi je sinulo, ne tako davno Damien je narušio moju privatnost tako što je uleteo u moje kupatilo tražeći Kindle, zadovoljio je svoju znatiželju iako sam mu rekla da se ostavi toga, takođe je pritisnuo play na dvd plajeru i pogledao je video koji smo snimali Elec i ja, i to bez dozvole, tako da bi morao shvatiti moju radoznalost.. nije li tako?? Impulsivno skočila sam sa kreveta, klekla na patos, upuzala sam ispod kreveta a zatim sam izvukla tu misterioznu kutiju i otvorila je.. Bila sam iznenađena što sam u toj kutiji pronašla razne tričarije, od starih karata iz bioskopa preko prastarih kovanica, čak sam pronašla i neke članke izrezane iz novina. Počela sam pomnije da pregledam i na jednom takvom novinskom papiru pronašla sam i čitulju njegovog oca, Raymond... moje grudi su se stegle, sad se osećam prilično loše jer sam mislila da se u kutiji nalazi nešto pohotljivo i seksualno. Moji prsti su pronašli još nešto, DVD disk koji je bio u običnoj plastičnoj kutiji a na njoj je pisalo “Jamaica”. Osećala sam strašan nagon da ga bolje upoznam pa sam pogledala u pravcu televizora koji je bio na suprotnoj strani kreveta i na moju sreću dvd plejer je bio odmah ispod njega. Bez da sam dopustila krivici da me odgovori od moje namere upalila sam plejer, ubacila disk i pustila ga.


Budi moj

Divna propast

Prva slika koja se pojavila na ekranu bili su trbušni mišići nekog muškarca. Osvetljenje je bilo loše a on se očigledno trudio da postavi kameru i da je pripremi za snimanje. Kada se nagnuo da pogleda u sočivo kamere, kratak pogled na njegovu facu mi je otkrilo da je to Damien. A u kurac!! Šta je to što sam počela da gledam?! Zatvorila sam oči na par sekundi ali sam ih brzo otvorila čim sam čula ženski glas na videu. „Da li se snima?”- pitala je. „O da..” Kada se okrenuo prema njoj njegova guza je ispunila ekran, bila je perfektno zaobljena, mišićava, glatka i bez sumnje baš onakva kakva bi trebala biti ili barem kako sam je ja zamišljala. Na desnom guzu ima mladež veličine graška, pokrila sam usta i nasmejala sam se tome jer mi je iz nekog razloga sve ovo postalo smešno, ili je ovo pak histerični smeh, eee ne bi znala razliku. GOSPODE BOŽE ja buljim u Damienovo dupe, prelepo dupe! Trebala sam to ugasiti ali prosto nisam mogla da se pomerim. Bilo je teško videti kako dotična izgleda jer su njegova leđa blokirala pogled na nju, izgledalo je kao da mu miluje grudi i ljubi ga po njima. „O Bože, ti si tako spreman za mene...”- rekla je. Kako si to zaključila molim te lepo?”- pitao je zavodljivim glasom. Od njegovog, takvog glasa prošla me je jeza, a onda je posegnuo za nečim što je zvučalo kao omot od kondoma, naslonio je svoje telo uz njeno i posle nekoliko sekundi ja sam bila presrećna jer joj nisam videla lice. „Obožavam taj prvi put kada uroniš u mene..” zastenjala je. „Jel da? Onda ćeš još više voleti kako jebem...” Posle samo jednog minuta ostala sam sleđena, moje oči bile su zalepljene za Damienovu guzu dok se ona u skladnom i ujedno snažnom ritmu zabijala u tu devojku. I tada sam znala da moram prestati sa gledanjem jer samo zvuci koje je proizvodio u seksualnoj ekstazi bili su dovoljni da me drže budnom i napaljenom. Shvatila sam da sam svom mentalnom zdravlju nanela dovoljno štete da bi nastavila sa gledanjem, što je mnogo, mnogo je. Izbacila sam disk iz plejera i pažljivo ga vratila u kutiju, a zatim sam tu istu kutiju vratila na svoje mesto, tačnije pod krevet gde sam je i pronašla. Srce mi je nekontrolisano lupalo. Stvarno nisam imala nikakvog prava gledati tako nešto intimno. Očigledno da je snimano pre par godina, i to je deo njegove prošlosti koja nije bila namenjena za bilo čije oči. Odjednom sam se zgadila sama sebi. Nikada sa mnom ne bi progovorio da zna da sam preturala po njegovim stvarima. Krivica me je pojela... Bože, šta sam to uradila?!

***


Budi moj

Divna propast

Kada sam se vratila kući onaj osećaj krivice zamenilo je slatko mučenje. Vizija Damienove guze, duboki, grleni zvuci njegovog užitka bili su duboko urezani u moj mozak, ponavljajući ih u glavi opet i opet dok sam sebe dovodila do vrhunca nekoliko puta te noći. Mentalno sam zamenila tu ženu sa sobom, zamišljajući kako bi to bilo da se on zabijao u mene, taj promukli glas u mome uhu govorio je kako će da me jebe i kako će to biti sjajno dok sam osećala miris njegove kože svuda oko sebe. Ovo je bila moja kazna zbog njuškanja, i napokon sam shvatila šta je to što meni fali. Iste te noći zvala sam sestru posle njenog nastupa i sve sam joj priznala. „Blokiraj to iz svojih misli. Ozbiljno, samo pokušaj da se pretvaraš da to nikada nisi videla.” „Što se više trudim da ne mislim na to, postaje sve gore. Kao i celo iskustvo koje sam doživela sa njim.” „Evo jednog interesantnog pitanja,”- rekla je – „da li bi radije volela da imaš seksualnu aferu sa njim i da znaš da je to sve što ćeš ikada dobiti od njega, ili bi radije da sve ostane ovako kako jeste, prijateljstvo i ništa više? Kao što si mogla da zaključiš ni u jednom scenariju nema obavezivanja.“ „E pa to stvarno zavisi od mog raspoloženja i dana, ranije ove večeri da si me pitala rekla bi ti da želim seks.” „Ali to nisi ti Chelsea. Nisam ni ja takođe. Imam utisak da ni jedna od nas dve ne zna kako da se prepusti bez bilo kakvih očekivanja i vezivanja. Neki ljudi su dobri u rasčlanjivanju osećanja, ali nas dve smo prilično loše u tome.” „U pravu si. Uvek bi htela nešto više sa njim. Samim tim što imamo ovo prijateljstvo između nas i što sam ga dobro upoznala, zaljubila se sam u njega kao osobu. Kada bi to mogao da bude samo seks bez emocionalne vezanosti, onda bi to pretpostavljam bilo drugačije, ali suviše je kasno jer sam se ja i te kako vezala.” „Znaš, nekada sam se šalila da treba ga poševiš i sve to, ali mi je skoro žao zbog toga, gledano iz ovog ugla, nisam imala pojma da bi ovo mogla da bude ozbiljna dilema i tortura za tebe.” „Možda bi trebala da se odselim..” „Nemoj biti glupa. Ti ne želiš da se seliš.” „Ne, ne želim. To i jeste problem, nedostaje mi od kako je otišao na put, i ti prokleti psi...” „Ti i psi, e to je jedina stvar koju ni u najluđim snovima nisam mogla da predvidim!” „Da.. definitivno su me zavoleli. Naravno, sve dok ne pominjem slaninu.” „Kada se on vraća?” „U nedelju posle podne, mislim.” „Da li bivša uzima pse za vikend?!” „Menjaju se nedeljno. Ostaju ovog vikenda ovde zato što Jenna putuje, pa iz tog razloga u petak uveče neće doći po njih nego će oni ostati kod njega u stanu.“


Budi moj

Divna propast

„Ti psi su kao deca!” „Deca koja su veličine kao odrasli muškarac da. Trebala bi da vidiš koliko mesta zauzimaju u krevetu, ali moram priznati da je lepo spavati između jednog ili dva topla tela.” „Nije baš onakvo grejanje kakvo čitamo u knjigama.” Šmrknula sam. „Ne, definitivno nije.” „Ali je slatko..” „Stvarno jeste..”

*** Odlučila sam da prespavam kod Damiena zadnje veče pred njegov povratak, u tom slučaju neću morati da ustajem iz toplog kreveta rano ujutru kako bi ih nahranila, ako sam tamo možda će me pustiti da malo duže odspavam. U petak uveče, sklupčala sam se na njegovom kauču i sa oba psa do mene odgledala sam dokumentarac. Kada sam izašla iz kupatila spremna za spavanje negde oko ponoći, oba psa su me pratila u spavaću sobu i namestili su se tako da mi svaki bude sa jedne strane. Sa dva ogromna psa koja nesnosno hrču za divno čudo utonula sam u dubok san. Sledećeg jutra imala sam osećaj kao da me je jedan od njih dvojice obgrlio. Mirisao je na Damiena ali tako i inače mirišu kada spavaju u njegovom krevetu. Kada se ruka pomerila po mom abdomenu moje oči su se u šoku istog momenta otvorile. Skočila sam te se naglo okrenula u mestu samo da bih se susrela sa dva najlepša plava oka koja sam ikada videla. „Damien!!! Šta ti radiš ovde???” Stavio je ruku na moj kuk i polako me zafrkantski gurnuo i rekao: „Ja živim ovde i ovo je moj krevet, zar ne?” O bože obožavala sam da osetim njegov dodir na svom telu, bilo kakav dodir, jer me je retko dodirivao. Bolna spoznaja da me još uvek drži za kuk me je naterala da progovorim. „Znam to, pitam te otkud kući tako rano?” „Vozili smo nazad celu noć.” „Vi?” Moj stomak se zgrčio. „Ko to mi ?” „Tyler i ja.” „Tvoj brat je išao sa tobom u L.A.?” „Jeste.” „Koliko si ti dugo kod kuće i gde su psi u ostalom?!” „Došao sam negde oko pet jutros. A psi kada su me videli, pokunjili su se i otišli su u dnevnu sobu.” „Zašto su se pokunjili?”


Budi moj

Divna propast

„Zato što znaju da im nije dozvoljeno spavati u mom krevetu.” Moja usta su se zapanjeno otvorila. „Nije im dozvoljeno??” „Ne nije. Skroz na skroz su te iskoristili. Ja im ne dozvoljavam da se penju na krevet kada sam ja u njemu.” Psi su stojali na vratima spavaće izgledajući prilično krivo, bilo je nekako slatko. „Nisam imala pojma.” „Nije tvoja krivica, ja ti to nisam spomenuo, verovao sam da će se držati pravila ali sam se prevario. Očigledno su te mnogo zavoleli.” „Zapravo, i meni se svidelo da spavam sa njima, može se reći da smo se nekako vezali.” Izgledajući prilično zabavljeno, Damien je naslonio glavu na svoju ruku i tako ležeći nastavio je da gleda u mene. „Vidi tebe... počela si da se zagrevaš za moje pse.” „Ja sam samo pretpostavila da oni spavaju sa tobom, ništa više.” Odmahnuo je glavom. „Ti si prilično sitne građe u poređenju sa mnom. Da delim krevet sa njima ne bi bilo mesta za sve i nikada se ne bi naspavao.” „Oni su mi bili kao pseći prekrivači.” „Nikada ti se neću moći odužiti što si ih čuvala, hajde da odemo negde na večeru danas.” Razočarenje me je preplavilo kada sam se setila da imam sastanak sa Brianom. „Zapravo... ne mogu. Imam te neke planove sa Brianom.” „Sranje, da spomenula si mi to, pa dobro, možda sutra.” „Okej, to bi bilo super.” „Ili znaš šta bi bilo još bolje?! U gradu je otvorena nova hamburgerija i navodno je red dugačak kilometrima oko njega bez obzira u koje doba dana odeš, toliko su dobri, kažu da su najbolji u celoj državi, pa šta kažeš hoćemo li proveriti otići ćemo na ručak umesto na večeru?” „To zvuči sjajno.” Bacio je pogled na moje gole noge a zatim je svoj fokus ponovo vratio na moje oči. „I gde te čovek klavir izvodi večeras?” „Čovek klavir?!” „Pa da Steinway. Klaviri.” „O da. Zaboravila sam na to, sećaš se, rekla sam ti, na fondue. Duplo umakanje njegovog štapa?” „Ah da, dobro samo mu nemoj dozvoliti da te odvede u Hamburgeriju „Loš momak“ tamo te ja vodim.” „Okej,” namignula sam mu pre nego sam se izgubila u plavetnilu njegovih očiju „Pa da li ti je put bio uspešan?” „Jeste....video sam i neke prijatelje.” „Mislila sam da si rekao da ideš poslom tamo?”


Budi moj

Divna propast

Napravio je malu pauzu pa je rekao „Tyler i ja smo otišli tamo da se nađemo sa nekim ljudima zbog nekih stvari koja bi se mogla realizovati u skoroj budućnosti, a isto tako imamo i dosta prijatelja tamo.” Hmm. „Pa dobro. Drago mi je što si se vratio kući.” Šmrknuo je. „Jeli Jenna bila pristojna prema tebi?” „Prilično fina.” „To je Chelseen kod da je bila prava kučka.” „Nije. Nije bila baš prijateljski nastrojena ali daleko od toga da je bila kučka.” „Siguran sam da te mrzi.” „Zašto bi me mrzela pobogu?!” „Nije li očigledno?” „Zapravo, ja sam joj jasno stavila do znanja da se između nas ne dešava ništa, pa zašto bi me onda mrzela?!“ „Zato što čisto sumnjam da je poverovala da sam sposoban da budem drug devojci koja izgleda kao ti.” „Ali to je istina, mi smo samo drugovi.” Krivica je počela da se uvlači u svaki delić moga bića jer sam se setila svog njuškanja. Naglo sam ustala sa kreveta. „Bilo bi bolje da krenem.” Krenuo je da ustaje sa kreveta da bi me ispratio ali je pre toga predložio „Ostani i doručkuj sa nama.” Posle onog videa i dovođenjem sebe do orgazma u kojem je glavni akter bio on, trebala mi je distanca a ne doručak. „Ne mislim da neću, idem kući imam toliko toga što moram da uradim danas.” „Okej, doći ću onda sutra oko podneva po tebe pa idemo u hamburgeriju.” „Može tako.” Psi su krenuli prema vratima da me isprate do vrata. „Ne, ne, ne, ne idemo u šetnju danas,” rekla sam im, a Damien se valjao od smeha gledajući kako pokušavam da se izborim sa njima. „Izvini, ali ovo je nešto najsmešnije što sam u životu video!!” Čučnula sam dole kod njih i dopustila sam da me potpuno umiju svojim jezicima i pitala ih: „Bilo nam je zabavno, jel da?” Damien je samo stojao, ruku prekriženih na grudima i gledao nas zabavljeno. „Vaš tata se vratio kući, ne trebam vam ja više, ali ćemo se videti, uskoro.” Kada sam se vratila u stan, bacila sam se u krevet i nisam mogla da prestanem da razmišljam o njegovoj ruci na mome kuku. Trebajući olakšanje, gurnula sam ruke u svoje gaćice pripremajući se da se zadovoljim kad je kao na komandu počelo lajanje. Naravno!!!


Budi moj

Divna propast Deseto poglavlje

Bivši i budući Ko menja odeću deset puta a da pri tom ide samo na burger? Ova devojka. Bilo me je briga što mi je Damien samo drug. Htela sam da kada me pogleda zažali što je doneo odluku da me ima kao drugaricu. Nisam mogla da pomognem sebi, jednostavno sam se tako osećala. Prošle noći, dok sam bila na sastanku sa Brianom, stalno su mi misli letele ka Damienu, na njegovu guzu, ruku na mom kuku, o nadolazećem ručku sa njim. Stvarno sam patetična. Nasmejala sam se svaki put kad je Brian umočio nešto u sos jer sam u glavi mogla čuti Damienovu šalu kako će to biti jedina stvar koju će negde umočiti. Nikako nisam mogla mog “druga” izbaciti iz glave, iskrena da budem nisam ni htela. Na kraju sam obukla mini haljinicu koja je imala kožni korset crne boje i uski ljubičasti donji deo, i tako sređena otišla sam da mu otvorim vrata. Damienove oči su se otvorile u čudu kada me je dobro odmerio, a zatim je rekao: „Nisam shvatio da idemo u noćni klub subotom popodne.” „Došlo mi je da se sredim. Imaš li neki problem sa tim?” „Ne, zapravo lepo izgledaš,” rekao je dok je prolazio pored mene da uđe u stan. „Pa hvala ti.” Kada smo već kod toga ni on nije bio za baciti. Obukao je braon kožnu jaknu i crne farmerice koje su jako dobro isticale njegovu guzu. Pogledao je u moje štikle koje su iznosile tačno deset santimetara. „Jesi li sigurna da hoćeš da stojiš u redu koji ko zna gde završava u ovim prokletim štiklama?” „Koliko dugo ćemo otprilike čekati?” „Pa po onome što pričaju čekaćemo samo pola sata u redu da uđemo u nju. Toliko su navodno dobri ti burgeri. Čekanje u redu ti je svojevrsno iskustvo.” „Isuse Bože možda ću onda ipak da obujem nešto drugo.” Kada sam se preobula iz visokih štikli u ravne baletanke vratila sam se u dnevnu sobu. „Evo je, moja mala!” „Kako to da ne čujem pse?” „Jenna se vratila ranije kući iz... gde je već bila pa sam je zamolio da ih uzme kod sebe. Odbacio sam ih posle jutarnje šetnje. Ovako je bolje jer ko zna kada


Budi moj

Divna propast

ćemo se vratiti. Ima još jedno mesto na koje bi voleo da odem ako budemo imali vremena.” „Gde?” „To je iznenađenje.” Sama pomisao da ću sa njim provesti ceo dan ispunjavala me srećom. Bila je sunčana nedelja bez imalo saobraćaja na putu 101. Damien je spustio prozore u njegovom kamionetu, i moja kosa je letela posvuda. Pogledao me je i skontao šta ta promaja radi mojoj kosi pa je glasno upitao: „Hoćeš da podignem prozore?!” „Ne nikako, obožavam ovo!!” dreknula sam. „Ja isto.” „Ti voliš vetar u kosi? Ti koji večito nosi kapu na glavi.” „Ne lujko, mislio sam na tvoju kosu, obožavam tvoju kosu da gledam kako leti naokolo. Sviđa mi se što te boli dupe kako izgledaš sada, ti nemaš ni jednu sujetnu kost u sebi.” Tokom vožnje imala sam potrebu da mu priđem i stavim ruku na njegovo koleno, ali naravno, suzdržala sam se. Kada smo stigli na odredište tačnije u hamburgeriju nazvanu “Kod lošeg momka” dužina reda prostirala se od vrata pa skroz iza ćoška. „Nisi se šalio, ovo mesto je pretrpano.” „Bolje da su im burgeri odlični i da budemo nagrađeni za ovo smaranje i čekanje u redu.” Nakon četrdeset minuta mi smo napokon uspeli preći liniju praga restorana. Ambijent je bio nešto poput kantine, pa kada poručiš i dobiješ zahtevano imaš tri mogućnosti, ili da nađeš mesto i sedneš unutra, ili da poneseš to i jedeš gde hoćeš ili pak da sedneš napolje na klupu. Ispred nas je bilo desetoro ljudi koji su nas delili od cilka, tačnije kase, kada sam bacila oko na separe. U grlu mi se počela stvarati knedla koja je pretila da me uguši, odjednom mi se počelo mantati. Zatreptala sam. Ne. Zatreptala sam drugi put. Ne, ne može biti, on bi trebao biti u New Yorku. Ali ne, on je ovde. Elec. Moj bivši je sedeo u separeu sa njegovom majkom i sa ženom zbog koje me je ostavio - Greta. Nije me video, o moj Bože, moram nekako da pobegnem odavde. „Chelsea, šta nije u redu? Odjednom si prebledela.” Uhvatila sam ga ispod ruke čisto da se ne stropoštam na pod i rekla sam mu samo jednu reč: „Elec.” „Šta sa njim?” „On je ovde.” „Šta?”


Budi moj

Divna propast

„Iza mene, pogledaj malo u desno.” Damienova reakcija mi je bila potvrda da ipak nisam umislila. „Šta on koju pičku materinu radi ovde?” „Njegova majka živi ovde u Sunnyvaleu.” Ispustila sam nervozni dah. „Mora da je u poseti. „Koje su jebene šanse, stvarno?” „Sa mojom srećom veoma dobre, izgleda.” Klimnuo je glavom u njihovom pravcu. „Jel' to ona?” „Jeste.” „Nije ti ni do kolena.” I suviše nervozna kakva sam bila nisam mogla ni uživati u tim rečima. „Ne želim da me primeti.” „Onda ti verovatno ne bi trebao reći da gleda u našem pravcu.“ „Šta misliš jel' skontao da sam to ja?” „Ja bi rekao da jeste. Da li želiš da odemo odavde?” „Najrađe bi da odemo, ali isto tako ne želim da se okrenem.” „Misliš li da će ti se obratiti?” „Pa ne znam. Garantujem ti da njegova mama hoće. Ona me voli.” Damian je još jednom pogledao u pravcu separea pre nego što je stavio ruke na moja ramena. „Okej. Nemoj da se uspaničiš, ali on definitivno gleda u nas.” „Sranje!!!” Damien je u jednom momentu dobio sjaj u oku i samo me pitao: „Veruješ li mi?” „Da.” „Onda me prati, važi?” Nisam imala pojma na šta je mislio pa sam samo klimnula potvrdno. „Okej.” Pre nego sam stigla upitati ga bilo šta, njegove ruke su zarobile moju glavu i povlačio me je prema sebi. Pritisnuo je usne o moje i počeo me ljubiti jače nego što sam ikada bila poljubljena. Moje srce je ludački lupalo, i nisam znala da li je to zbog činjenice da nas Elec posmatra ili jednostavno zbog toga što sam znala da će me ovaj poljubac totalno uništiti. Nek' ide život. Iako sam sebi govorila da ovo nije realnost, nikako ni nije delovalo kao da se pretvaramo pogotovo kada mi je jezikom pustošio usta, njegove vrele i vlažne usne na mojima, bez ikakve sumnje je najbolji osećaj ikad. Uprkos upoznavanju sa njegovim ustima moje telo je omlitavilo, moje noge su pretile da će otkazati poslušnost i da ću se svakog momenta skljokati na patos ukoliko mi pusti glavu, jer jedino što me je još uvek održavalo na nogama su njegove ruke na mojim obrazima.


Budi moj

Divna propast

Otvorila sam usta jače ne bi li presrela svaki njegov izdah kao da je to jedini način da opstanem. Očekivala sam da će se svakog momenta povući a umesto toga on me je ljubio jače, pritiskajući moje telo svojim. Nisam marila ni za činjenicu da se nalazimo u pretrpanoj hamburgeriji, nisam marila ni za to ko nas gleda. Pomerio je ruke sa mojih obraza i počeo je provlačiti prste kroz pramenove moje kose, polagano ih je povlačio prema dole. Napravili smo priličnu scenu. Iako smo izveli ovu predstavu za Eleca, bila sam sigurna da ovo nije sve bila predstava, ovde se nešto događalo. Kratko stenjanje koje mu se otelo iz dubine grla bio je dokaz da se i on zaneo pa čak i malo pogubio. Poljubac koji je počeo kao nešto isplanirano, više nije delovao tako, a to mi je odalo njegovo srce koje je lupalo istom brzinom kao i moje. To je bio najlepši osećaj ikada, jer sam shvatila da mi je upravo servirao dokaz da nisam bila luda kada sam osećala da postoji ogromna hemija među nama. Mogu da se kladim da su mnogi prošli pored nas i stali u red, ali iskreno bila sam toliko zaokupljena ljubljenjem da bi znala ko je preskočio red. Ja sigurno, da me jebeš neću prekidati ovo što se događa, jer sada znam, kada se sve ovo završi, moraću se suočiti sa činjenicom da više ništa neće biti kao pre. Ja zasigurno neću moći izbrisati ovaj poljubac, nikada neću moći povući osećanja koja su me obuzela. Usporio je tempo pre nego se preko volje počeo odvajati od mene. Nagnula sam se prema njemu ne bi li produžila poljubac, ali mi je okrenuo obraz i promrmljao „Sranje!!” kao da je tek sad shvatio šta je uradio. Nije mi morao ništa objašnjavati. Tačno sam znala da je besan na sebe, jer sam se tačno tako i sama osećala. Totalno sjebano. Omamljena i zbunjena pitala sam ga: „Da li su oni još uvek ovde?” Da budem iskrena uopšte nisam bila sigurna ni da li mi je to više bitno, jednostavno sam morala nešto reći. Damien je pogledao iza mene i rekao: „Ne, otišli su.” „Odlično!” Definitivno smo izgubili mesto u redu, ljudi su nas obilazili kako im je palo na pamet. Više uopšte nisam bila gladna tako da mi je zbog mirisa pečene govedine pripala muka. „Da li bi bilo uredu da se više ne vraćamo u red? Ja jednostavno više uopšte nisam raspoložena za jelo.” „Naravno, hajde idemo odavde.” Kada smo se vratili u kamionet i krenuli mogla se osetiti neka napetost između nas. Damien je prosto odbijao pogledati me u oči i izabrao je da gleda isključivo ispred sebe na cestu. Moje telo je pak bilo u zbunjenom stanju. Moji nervi su bili pokidani, a u isto vreme bila sam bolno svesna da su mi gaćice natopljene, a bradavice prokleto čvrste, toliko da boli. Moj mozak i moje telo


Budi moj

Divna propast

želeli su dve različite stvari. Moje telo želelo je da zaustavi ovaj prokleti auto na sred prometne ceste i da me izjebe na haubi. Ali moj mozak je želeo objašnjenje zašto se do đavola bori sa osećanjima koja očigledno gaji prema meni, zašto jednostavno ne može da rizikuje i proba da stupi u vezu sa mnom čisto da vidimo gde će nas to odvesti. Pitam se kako se može suzdržavati. Htela sam da plačem zbog raznih stvari ali moje srce je još uvek kucalo isto kao i onog momenta kada sam skontala Eleca. Samo što sada znam da to lupanje srca nije imalo veze sa mojim bivšim. Moje srce više nije bolelo zbog Eleca; bolelo me je zbog Damiena. Uplašila sam se jer sam shvatila da me Damien može povrediti puno više nego što je Elec ikada mogao. „Gde idemo?” „Na jedno mesto gde se oboje možemo izduvati, to je svakako mesto na koje sam te planirao dovesti posle ručka.” „I stvarno nećeš da mi kažeš?” „To će biti iznenađenje.” „Ti si pun nekih iznenađenja danas, nisi li?” Nije mi ništa odgovarao ali nije ni morao njegovi rumeni obrazi su mi rekli kada sam ga kao usput podsetila na poljubac, to je tako ne karakteristično za njega. Ništa mi nije odgovorio samo je nastavio da vozi. Četrdeset i pet minuta kasnije smo se zaustavili, mesto na koje me je doveo bilo je ni manje ni više nego Santa Cruz. Nasmejala sam se. „Idemo u šetnju na pristanište? “ „Nisam ovde bio godinama, ti?” „Ne, zadnji put kada sam bila, bila sam tinejdžer.” „Moj tata je Tylera i mene znao dovoditi svaki dan. Mnoge lepe uspomene iz mog detinjstva su nastale baš ovde.” „Šta te je navelo da poželiš danas da dođeš ovamo?” „Zapravo, pojma nemam. Jednostavno sam shvatio da želim da dođem ovde sa tobom.” Njegovo priznanje je dozvalo one nesnosne leptiriće u mom stomaku. Napokon smo pronašli mesto za parkiranje. Naterala sam sebe da prestanem da razmišljam o onome što se desilo u hamburgeriji. „Šta želiš da prvo radimo?”- pitao je. „Pojma nemam jedino što trenutno znam je da mi se apetit vratio.” „Hajde onda da te prvo nahranimo.” Damien je dopustio da biram šta ćemo jesti, i ja sam odabrala malo improvizovano mesto pored pločnika. On je naručio picu dok sam se ja odlučila za nemoguće ogroman corn dog na štapiću koji je izgledao šokantno. Neki anđeli perverznosti su upleli svoje prstiće jer je ova stvarčica na gornjem delu imala zadebljanje koje je delovalo kao glavić. Nažalost to i nije bio najbolji izbor posle svega što se desilo i stvorila se ta čudna seksualna neprijatnost. Nakon što smo odneli naš ručak na jednu od klupa koje su bile predviđene za piknike, sela sam tako da gledam u Pacifički okean, odbijala sam čak da stavim tu stvarčicu usta, ne dok me Damien gleda. Nekako mi je delovalo pogrešno. Super posao Chelsea.


Budi moj

Divna propast

„Ne znam da li da ližem ovo čudo ili da ga zagrizem.” rekla sam. „Od svih stvari koje su imali na meniju ti si morala da uzmeš ogromnu prokletu kitu?” „To može da se desi samo meni. Možeš li da gledaš u nešto ili prosto da okreneš glavu da uzmem zalogaj?” „Nema jebene šanse, hoću da gledam kako to radiš i na to imam pravo s' obzirom da sedim u prvom redu i ne pada mi napamet da se okrećem.” „Ozbiljno… ovo mora da je najčudniji dan u mome životu.” „O, ma nikada ne bi rekao.” našalio se. „Hvala ti još jednom za diverziju tamo.” pokazala sam u pravcu iz kojeg smo došli misleći na hamburgeriju. „Zadovoljstvo je moje,” odgovorio mi je a ja sam mu u očima videla da je to iskreno i mislio. „Stvarno sam srećna, jer umesto da od sebe napravim budalu pred njim imala sam šansu da promenim to, otišao je odande verujući da sam srećna i da sam nastavila dalje sa svojim životom, iako to nije slučaj. Na kraju je sve baš dobro ispalo.” Kada sam to sve rekla Damien je buljio u mene puštajući da mu se jelo hladi, a ja sam morala da mu pojasnim još jednom zašto sam mu se na prvom mestu i zahvalila. „Promenio si priču, shvataš?! Zato ti se zahvaljujem.” „Pretpostavljam da je jesam promenio.” „Stvarno. Ovo je mogao da bude najgori dan ikada, moglo je da mi se desi da se izblamiram pred njima ili jednostavno da se raspadnem, ali umesto svega toga ja sam izašla iz svega toga kao pobednik a ne kao jadnica, na kraju krajeva ja se nisam raspala i vidi gde sam, u zabavnom parku.” „Spremajući se da pojedeš golemu kitu,” dodao je. „Misliš ovako? “ Prešla sam jezikom bolno polako oko perverznog vrha corn doga i polako, više teatralno ga lickala, Damien je sklonio pogled sa mojih usta i pogledao negde pored sebe. „Okej... um... jebiga! To je malo mnogo.” „Izvini.” „Kurac ti je krivo, ti si zla kučka.” Nasmejao se iz sve snage. Sveti Bože... Pogledala sam dole, on je imao erekciju, napalio se, samo dok je gledao kako ližem komad hrane. „Uuu ne treba mu mnogo ha?” „Danas ne.“ Pružila sam mu corn dog i rekla: „Corn dog upoznaj napaljenog psa.” Dodao mi je njegovo parče pice istrgao je corn dog iz moje ruke i u tri zalogaja ga je pojeo.


Budi moj

Divna propast ***

Posle ručka, otišli smo do zabavnog parka i dali smo sve od sebe u borbi da ignorišemo svaku preostalu seksualnu tenziju, i birali smo svaku jebenu vožnju koja je postojala na tom mestu. Pa dobro bili smo na skoro svim, izbegli smo one koje uključuju visine, te mrzim. Osećaj je bio prilično katarzičan, sudarajući se sa Damienom na autodromu i to ga namerno i iz sve snage udarajući zbog svake stvari koja me je nervirala kod njega. Mentalno sam se derala na njega koliko me je grlo nosilo... Ovo ti je zbog toga što si rekao da želiš da budemo prijatelji... ...ovo ti je zbog toga što si doveo onu crvenokosu drolju u stan.. ...ovo ti je zbog toga što si me danas poljubio... svaki naredni udarac u njegov auto bio je bolji od prethodnog. „Ne možemo kući dok ne odemo na ogromnog Dipper-a,” rekao je. „Nema šanse, baš nikakve. Ja ne idem na roler kostere.” „Ma hajde Chelsea, držaću te za ruku.” Koliko sam to bolesna kada sam počela da razmišljam da odem na vožnju od koje sam na smrt preplašena i to samo zato da bi ga držala za ruku, bar još malo? „Ja stvarno ne bi išla.” Prestao je da korača i pogledao me je ravno u oči. „Mogu li ti odati jednu tajnu?” „Samo daj.” „Jedna od poslednjih uspomena koje imam na mog oca vezane su baš za taj roler koster. Bili smo ovde nedelju dana pre nego što je umro, to je delom razlog zbog kojeg sam hteo doći ovamo. Nisam imao hrabrosti suočiti se sa ovim mestom od onda. Ovih dana sam shvatio da je vreme. Povratak ovamo bio je na mojoj “dok ne umrem” listi već više od deset godina, ali to nisam hteo da uradim sam. Želeo sam da ti budeš sa mnom, jer ti me smiruješ, Chelsea.” Pokazao je prstom na gigantski roler koster. „Odlazak na tu stvar je u stvari poslednja stvar koju bi hteo da uradim danas. Stvarno ne bi voleo da idem ukoliko ti ne budeš pored mene. Vidiš... izgleda da mi treba dodir tvoje ruke isto onoliko koliko tebi treba moj.” I sada posle ovakvih reči kako mogu da kažem ne? Na ivici suza prosto sam samo rekla. „Da..” „Stvarno?” „Stvarno… hajde idemo pre nego promenim mišljenje.“ Kao i mnoge stvari u životu, iščekivanje je puno gore od samog pada. Odlučila sam da ipak ne uhvatim Damiena za ruku nego da grčevito stisnem sigurnosnu prečku. Strah me je obuzeo dok smo se vrtoglavo brzo dizali gore, a eskalirao je u vrisak kad smo naglo krenuli dole. Nekako kada sam se navikla na taj osećaj moram priznati da je bilo prilično oslobađajuće i bilo mi je jako drago što sam i ovo doživela. Pretpostavljam da ovu vožnju mogu slobodno da uporedim


Budi moj

Divna propast

sa Demianom; znala sam da će se ovaj odnos ubrzo završiti, zbog svega onoga što osećam prema njemu, ali ću uživati u svemu što mi pruži , dokle god sam u njegovom društvu. Osećajući blagu vrtoglavicu sišla sam iz kabine i rekla: „Zaboga, ovo je u stvari bilo zabavno.” „Hvala ti što si mi pravila društvo.” „Pretpostavljam da smo kvit onda. Pomogli smo jedno drugom na različite načine danas.” Pružio je svoju ruku i pomerio je pramen kose koji mi je pao na lice. „Sunce zalazi. Nekada sam obožavao dolaziti ovamo. Voleo sam čak da odem na plažu i da odande gledam u sva ova svetla. Da li si raspoložena da odemo tamo pre nego krenemo kući?” Šetnja plažom, sa njim pored sebe je zapravo savršen način da se završi ovaj dan. „Ja sam za.” Na putu prema plaži zaustavili smo se kod štanda gde se prodaje šećerna vuna. Damien je skinuo svoju jaknu i prebacio je preko mojih ramena, vetar je duvao i nosio je moju kosu na sve strane samim tim lepila se za šećernu vunu, iznenadio me je kada je skinuo svoju kapu i stavio je meni na glavu. „To bi trebalo da je drži dok jedeš.” Volela sam osećaj te njegove tople pletene kape na glavi. „Hvala” Izgledao je još lepše ovako, slepljene kose. Imala sam baš problem, trebala mi je sva snaga ovog sveta da ne blenem u njega nego da se fokusiram na svetla zabavnog parka koja su se videla u daljini. Lepota ovog dana i večeri učinila je da se osećam preterano emocionalno. Bilo je tako tiho osim šuma talasa koji nas je okruživao. Sa svakim korakom koji smo napravili postajalo mi je jasnije šta se sve desilo u toku današnjeg dana. U jednom momentu naglo sam se zaustavila i samo sam zurila u daljinu. Njegov glas iza mojih leđa me je uplašio. „Reci to Chelsea.” Okrenula sam se prema njemu. „Da kažem, šta? „Mogu da vidim da se nešto dešava u toj tvojoj lepoj glavi. Primetio sam da se nešto dešava u tebi proteklih nekoliko minuta. Treba li nešto da skineš sa svoje savesti? Uradi to.” „Zašto si morao onako da me poljubiš?” napokon sam ispljunula pitanje. „Mislio sam da je jasno zašto sam te poljubio.” „Znam zašto si... ali zašto si ga morao napraviti tako... stvarno?” Njegove grudi su počele da se dižu i spuštaju u ritmu ubrzanog disanja. Borio se sam sa sobom jer nije znao kako da mi odgovori a da ne slaže. „Zato što jeste bio stvaran.” „Sad si me zbunio.”


Budi moj

Divna propast

„Svaki segment tog poljupca je bio stvaran, ali se ipak nije trebao desiti.” „Navodno se ništa osim prijateljstva neće desiti između nas, jel tako? Pa zašto onda toliko boli biti u tvojoj blizini? Mislim da sam večeras napokon shvatila. To je zbog toga što mi konstantno govoriš jedno, tvoje oči drugo, a tvoje srce treće. Tvoje srce.. dok si me ljubio lupalo je snažnije od mog. Zašto ne želiš da mi se otvoriš, zašto negiraš sve ovo?” Videla sam čistu bol u njegovim očima, počeo je da viče: „Moje srce je slomljeno, Chelsea. U redu?!” „Ko ti je slomio srce? Da li te je ona povredila?” Devojka sa videa? „O kome pričaš?” „Da li te je neko povredio, da li se zbog toga toliko bojiš obavezivanja? Šta ti se pobogu desilo kada se ponašaš ovako?” Pogledao je gore u nebo pre nego je počeo da govori: „To sam što sam, takvog me je Bog stvorio. Ja ne mogu biti ono što ti treba, ne na duge staze.” „Ja uopšte ne marim za duge veze.” „To kažeš, ali ne misliš tako.” „Ti si ono što mi treba - što mi treba danas!” „I imaš me... kao druga... zauvek. Danas sam omanuo kao prijatelj kad sam dopustio da se onaj poljubac izmakne kontroli. Zaneo sam se i jako mi je žao, ali obećavam ti, više se stvarno neće ponoviti.” Budi siguran da neće!!! Bože kako ovo boli, po ko zna koji put slušam sve ovo, ali sa jednom bitnom razlikom. Napokon sam shvatila poruku! Jasno a bogami i glasno!!!


Budi moj

Divna propast Jedanaesto poglavlje

Mucajuće pijanstvo Stvari su se promenile posle one noći u Santa Cruzu. Damien se pretvarao kao da se ništa nije dogodilo, ali ja... ja to naprosto nisam mogla. Besna na sebe jer ta svoja osećanja ne mogu da kontrolišem, odlučila sam da je bolje da ga izbegavam, nego da pokušam da rešim stvari između nas. Nisam želela da svedoči mojoj slabosti, ikada više. Kada me je pozivao na doručak izmišljala sam razloge samo da ne odem, a kada je dolazio na moja vrata sa namerom da se družimo toliko sam bila hladna prema njemu da je odustajao i odlazio. Psi su lajali jače nego ikad, znala sam da se mustre trude da budu što glasniji ne bi li me naterali da dođem do njih. Bolelo me je, strašno su mi nedostajali, i nedostajao mi je on..., ali ja jednostavno nisam znala kako da budem u njegovoj blizini, a da ne osećam gorčinu odbijanja. Nastavak našeg prijateljstva više nije bio moguć zato što sam bila sto posto sigurna da ga volim. Moj mobilni je jedno jutro zazvonio, i stigla mi je poruka koja je glasila: Damien: Nedostaješ psima. Chelsea: I oni meni nedostaju. Damien: To što im radiš nije fer. Možeš li doći na pet minuta čisto da ih vidiš? Chelsea: Ne mogu. Damien: Nisu samo oni u pitanju, i meni nedostaješ. Chelsea: Žao mi je. Svakim novim danom bol se pojačavala, bio je to onaj isti očaj koji čovek oseća nakon raskida, ali u ovom slučaju, nije bilo romantične veze. Bio je petak, kasno noću, i odlučila sam da napravim jedan koktel o kojem sam čitala u jednom od onih mojih ljubavnih romana. Nazvan je “Plačni orgazam”. Sastojci koji su išli u njega bili su Vodka sa ukusom borovnice, Sprite i sveže bobice. Nakon što sam ga pripremila i slistila tri komada, bila sam pijana kao dupe, ali sam dobila ono što zovu “tečna muda” otvorila sam sajt za sastanke, onaj... što mi ga je Damien napravio i shvatila sam da je i on takođe aktivan. To je značilo da iako je probni period istekao da je platio pretplatu na tom sajtu. Isto tako je značilo dok je mene odbijao da je ovde tražio ženske za te njegove vezice. Moja krv je proključala, glava mi je i onako već bila sjebana od alkohola, ali sada... sada sam od količine besa imala osećaj da mi se vrti u glavi kao u


Budi moj

Divna propast

centrifugi. Dok je mene konstantno odbijao, on je ovde tražio kojekakve drolje za brzu jebačinu. E sada ću da mu pokažem, kliknula sam na opciju da mu pošaljem poruku i krenula da tipkam... Hoćeš li da tucaš? Srce mi je tuklo kao ludo, on to verovatno neće ni videti večeras, ona mala zelena tačkica koja je označavala da je online sada je bila ugašena. Istog momenta sam pokušala da obrišem ono što sam poslala ali na žalost ta opcija nije ponuđena, jednom kada pošalješ... poslao si… Prišla sam bliže monitoru i pogledala šta sam mu poslala, izgleda da su moji prsti pijaniji od mene, auto korekcija promenila je poruku koja je zvučala tupavo: „Hoćeš li da mucaš?” Bravo ja... to je bilo glupo... ne da sam napravila pijanu budalu od sebe kako bi dokazala poentu, nego je ova poruka zvučala totalno besmisleno. Zaklopila sam laptop, poražena i onesvestila se. U neko doba to isto veče, zvuk zalupljenih ulaznih vrata me je probudio iz pijanog sna i naterao me da poskočim sa kreveta. Damien je polagano koračao prema meni dok sam se ja u isto vreme pomerala u nazad što dalje od njega. Moje srce je tuklo kao ludo. „Kako si ušao??” Podigao je ključeve u vazduh i time odgovorio na moje pitanje, pretpostavljam da je pitanje bilo besmisleno jer je on vlasnik zgrade. Toliko mi se približavao da sam se stopila sa zidom. „Da li si ti meni upravo poslala poruku da dođem ovamo i da te tucam?” „Tehnički gledano pisalo je mucaš.” „Tehnički gledano ti si pijana.” „Tehnički možda imaš pravo.” „Jebote ti si se toliko nažderala da to nije normalno, misliš li da je ovo zabavno? Što si se ovako našljemala i to potpuno sama? I to sranje koje si mi predložila?” „Ne, ne mislim.” „Ti misliš da je sve ovo šala, da možeš samo tako reći reči kao takve, misliš da to ne utiče na mene? Veruj mi kada ti kažem da je potreban svaki atom moje snage da se oduprem i da ne uradim baš to što od mene tražiš. Mogao bi da te pojebem baš na ovom zidu tako jako samo iz razloga što si kučka ove dve nedelje.” „Volela bi da uradiš baš to.” „Da imam kondom i da nisi pijana kao dupe, možda bi to i uradio. Toliko malo kontrole imam nad sobom kada si mi u blizini.” „Uradi to.” „Ne bi te ni takao u ovom stanju.” „Ne bi me takao i tačka.” Rekla sam ogorčeno.


Budi moj

Divna propast

„Ti to misliš? Nemaš pojma koliko blizu sam bio da izgubim kontrolu, stvarno pojma nemaš!” „Ma stvarno. Kad?” „Onaj dan kad si došla i smrdela na prženu slaninu, nemoj misliti da ne znam šta misliš kad pogledaš u mene. Toliko si providna da me dovodiš do ludila.” „Kako to misliš?” „Ono veče kada sam pocepao majicu sa tebe. E baš to veče sam poželeo da pocepam sve što si nosila i da ti jebanjem izbacim svako sećanje na njega, tačno tada i tačno tamo na onoj jebenoj kuhinjskoj ploči. Želiš da nastavim zar ne??” „Da.” Bože ovo me je palilo... „Kada smo se poljubili nisam bio ubeđen da ću ikada moći da prestanem, to nije bio prvi poljubac koji sam u životu imao, ali je jebeno bio najbolji Chelsea. Najbolji. Ikad. Nisam želeo da se završi.” Prodahtala sam „Znam...” „A ovu sledeću stvar ću ti priznati jer si pijana i sranje... verovatno se sutra toga nećeš ni sećati.” „Šta?” „Onaj dan kada si se zajebavala i kada si lizala vrh onog jebenog corn doga... zamišljao sam da je to moja kita. Toliko sam lud, da. Napaljen sam i tvrd upravo sada zamišljajući te tvoje usne kako uvlače moj kurac unutra. Sećaš se kako sam otišao da potražim wc posle ručka? Otišao sam da ga izdrkam jer nisam mogao da prestanem da zamišljam kako ti ga guram duboko u grlo!” „Wau.” „Tako da, ti misliš da te ne želim i to ne može biti dalje od istine. Ja sam uvek na sekund od toga da se zaboravim.” Nemojte me pitati zašto mi je sledeća rečenica izletela iz usta, samo ćemo je pripisati alkoholu. „Ja sanjam o tvom mladežu na guzi.” Napravio je jedan korak unazad i zatreptao „Šta?!” Shvatajući grešku koju sam napravila pokušala sam da se spasim „Imaš stvarno dobru guzu.” „To nije ono što si rekla. Kako znaš da imam beleg?” „Um...” „Koji đavo... Chelsea?” „Videla sam tvoje dupe.” „Okej... nešto sam propustio, pošto sam prilično siguran da ti ga nisam pokazao.” „Znam.” „Pa onda...kako i kad si ga videla?!” kada mu nisam odgovorila samo je zarežao. “Chelsea...” Saterala sam samu sebe u ćošak bukvalno i figurativno nisam imala drugog izbora osim da mu kažem istinu.


Budi moj

Divna propast

„Okej. Pa ovako, ti znaš da sam čuvala pse, e pa Drewfus se zavukao ispod tvog kreveta i ja sam pokušavala da ga izvučem napolje. Tamo je bila kutija.” Teško sam progutala i rekla „Otvorila sam je, samo sam htela saznati nešto više o tebi, i to je bilo pogrešno, znam, nisam trebala njuškati, ali bila sam jako znatiželjna. Na tom disku je pisalo 'Jamaica'. Ni sanjala nisam da je to snimak seksa, pa sam pogledala delić toga. Žao mi je. To je bila greška!” Dugačka neprijatna tišina se nadvila nad nama. On je izgledao zapanjen, najozbiljnije i to me je nateralo da se osećam hiljadu puta gore. Reci nešto pobogu... samo reci! Napokon, približio je svoje lice na milimetar od mog i prošaputao: „Ti mala jebena perverznjakušo.” Čekala sam da kaže još nešto dok sam i dalje bila zalepljena za zid a on samo na milimetar od mene, ali je samo ćutao. Posle nekoliko sekundi tišine, on se samo odmakao i otišao, lupajući ulaznim vratima.

*** „I uopšte se nisi čula sa njim?“ „Ne. Poslednja stvar koju je uradio je ta da me je nazvao jebenom perverznjakušom i otišao iz stana. Prošla je cela nedelja i ništa.” „Auč.“ „Da, upravo tako, podseti me da se nikada više ne ubijem tako, ništa dobro se ne izrodi iz toga.” „Kako je to čudno, prvo ti prizna sve te maštarije koje je imao u vezi tebe, gde bi ti sve gurnuo kitu a onda te nazove perverznjakušom jer si slučajno naletela na njegov seks video.” „Nisam ga slučajno gledala celih pet minuta Jade, ne krivim ga, to je bilo ozbiljno kršenje njegove privatnosti, nemam izgovora.” „I dobro, šta ćeš sad?” „Probaću da se distanciram od svega ovoga, da se potpuno udaljim od njega. Koji izbor imam?” „Da li još uvek viđaš onog lika, Briana?” „Ne. Odustao je od mene, što je kad razmisliš i dobro rešenje, divan je momak ali ja stvarno nisam bila zagrejana za njega.” „Ti nisi zagrejana ni za koga ko nije on.” „Pa to je nešto što će morati da se promeni. U petak izlazim sa nekim zapravo.” „Stvarno?! Sa nekim sa sajta?” „Da, njegovo ime je Mark.” Dudley i Drewfus su toliko glasno lajali da su naterali i Jade da se nasmeje. „Ti se nisi šalila u vezi tih pasa, i ja ih mogu čuti.” „Ubija me što ih nisam videla tako dugo.”


Budi moj

Divna propast

Uzdahnula je tužno. „Ovo je dokaz.” „Na šta misliš?” „Da ne postoje muško ženska prijateljstva, ne ako je jedan od njih zaljubljen u ono drugo.” „Osećam krivicu, kao da sam ga izneverila kao prijatelja samo iz razloga jer ne mogu da kontrolišem osećanja, a on je uvek bio dobar prema meni.” „Pa možda klikneš sa tim Markom ili nekim desetim, pa kada se prašina slegne ponovo uspeš ostvariti prijateljsku vezu sa njim… jednog dana.” „U svakom slučaju ću se truditi da prevaziđem ovo što osećam za njega iako baš i ne razumem najbolje, ne mogu da objasnim, ali jednostavno imam osećaj da jedna polovina njega želi da bude sa mnom a druga ne, i dokle god to osećam mislim da ga neću preboleti nego ću se i dalje nadati.“ „Pa tako možeš da se vrtiš u krug zauvek, on je tebi jasno stavio do znanja da veza sa njim nije na duge staze, u nekom momentu moraćeš ga poslušati.” „Da, to jesu njegove reči. Ali njegovo srce... trebalo je da ga čuješ kako je tuklo kada smo se poljubili. Mislim da je to jedini razlog zbog kojeg nisam ubeđena u to što mi govori.” „Ja samo ne želim da ti gubiš vreme na nekoga ko neće ići sa tobom do kraja. A o tome ti je dao svoj konačni odgovor, i meni nije jasno kako ti do sada to sve nisi prihvatila.” E ovo je bilo bolno čuti, i ja nisam imala odgovor. Putevi srca nisu uvek logični i laki za objašnjavanje. Tog popodneva kada sam završila razgovor sa Jade, skuvala sam sebi kafu i sela pored prozora. Damien je slikao na svom bedemu kao i obično jer je svetlo baš na pravom mestu. Znala sam da inače radi u ovo doba dana ali nikada ga nisam gledala jer sam na poslu, a danas... danas sam uzela slobodan dan. Sedela sam pored prozora skoro dva sata i samo ga gledala za to vreme naslikao planinu sa divnim zalaskom sunca. Zapanjujuće je to kako nekoliko nasprejisanih crta posle izvesnog vremena postanu pravo realistično delo. Pitala sam se o čemu razmišlja i šta ga je navelo da nacrta planinu i zalazak, psi su sedeli iza njega i pomno su posmatrali šta radi dok su im jezici visili sa strane i ta scena me je naterala da se nasmejem. Trebala mi je sva snaga ovog sveta da se ne sjurim dole kod njih, jedino me je sprečavala činjenica da ću ga prekinuti, ili u gorem slučaju iznervirati. Moj telefon je zazvonio i prekinuo je proganjačku sesiju, sa druge strane žice bila je Ariel, devojčica iz omladinskog centra. „Hej Ariel, šta ima?” „Tražila sam te ali su mi rekli da si uzela slobodan dan, rekla si da te uvek mogu pozvati ako te trebam, jel tako?” „Da, naravno. Šta nije uredu?” „Obećavaš li da se nećeš ljutiti na mene?” „Obećavam.”


Budi moj

Divna propast

„Imala sam seks sa Kaiem.” Sranje!!! „Vau, dobro. Jesi li ti okej?” „Mislim da jesam, u suštini to i nije bilo neko vau iskustvo.” Nasmejala sam se od srca. „Imaš pravo, taj prvi put obično nije vau.” „Pa to sad znam i ja.” „Šta te je navelo da učiniš taj korak?” „Bila sam znatiželjna, mislila sam da će nas to zbližiti jer ga stvarno volim.” „Pa onda je uredu, sve dok nisi nekako naterana da protiv svoje volje uradiš nešto za šta nisi spremna.” „Pa sad je ionako kasno za kajanje, zar ne?” „Nije kasno da prestaneš da upražnjavaš seks i da nastaviš dalje.” „Mislila sam da ću se osećati drugačije... bolje što se svega toga tiče... ali ne osećam se tako. “ „Seks nekada zna da iskomplikuje već tešku situaciju.” Pobogu pazi ko joj to govori, mogla bi i sama poslušati savet koji dajem ovoj curici. „Imam utisak da se sad još više plašim.” rekla je. „Pa s' obzirom da si tako iskrena prema meni, reći ću ti nešto što spada u kategoriju 'jako privatno'.” „Okej.” „Pre nekog vremena pitala si me da li sam upoznala nekoga posle Eleca. U to vreme, nije postojao niko, ali se posle desio, upoznala sam ga. Postao je moj, jako dobar prijatelj, ali problem je nastao jer sam ja razvila veoma snažna osećanja za njega.” „Jesi li imala seks sa njim?” „Pa u tome i jeste stvar, iako smo odrasli, što je automatski lakše i manje riskantno, on nije želeo da napravi taj korak sa mnom. I ne, nije me odbio zato što ga ne privlačim, iskušenje je postojalo, ali iz nekog razloga oseća da ne može da se veže na duge staze. Pa je odlučio da ne dozvoli da stvari između nas odu predaleko, jer shvata da seks komplikuje sve i pokušava da zaštiti moja osećanja. I u pravu je, seksualna veza nije rešenje ako jedno od dvoje ljudi nije sto posto sigurno. Iako bi ja lično volela da su stvari drugačije, duboko negde poštujem njegovu odluku. Poštujem i to što nije iskoristio moju slabost jer nije želeo da me povredi.” Ali na neki čudan način naveo me je da ga zbog toga volim čak i više, što je stvarno sjebano. „Da li ti to plačeš?” Ariel me je pitala. Obrisala sam vlažne oči i šmrcnula. „Žao mi je.” „Uredu je.” „Vidiš... ponekad, i odrasli moraju da olakšaju dušu.”


Budi moj

Divna propast ***

Svakog narednog dana govorila sam sebi da je to dan kada ću otići do njega i da ću se izviniti, i onda svaki taj dan propustim priliku, nikako nisam imala utisak da je vreme. Ponekad život ne čeka pravo doba, ponekad životne situacije spoje ljude bilo da su oni spremni ili ne. Jedne srede, dok sam se vraćala sa posla videla sam nadzornika zgrade kako stoji na stepenicama sa jednim od pasa, ali drugi nije bio tu, što je bilo prilično čudno, kad sam im se približila shvatila sam da je to Dudley. „Ej Murrey. Šta se dešava? Gde je Damien?” Izraz na njegovom licu me je zabrinuo. „Drewfusa je danas udario auto.” Moj stomak se okrenuo. „Šta?! Je li dobro??” „Nisam siguran, odveo ga je kod veterinara, gazda se prilično potresao.” Dudley bi u normalnim okolnostima skakao gore dole od sreće što me je video, ali umesto toga bio je tih i uopšte nije ličio na sebe. Da li je Dudley video to što se desilo?” „Mislim da jeste. Nisam bio ovde. Pretpostavljam da je Drewfus iznenada otrčao za nečim i sve se jako brzo odigralo.” Duša me je bolela zbog Damiena, ti psi su njegov život. Osećajući potrebu pružiti mu podršku izvukla sam mobilni iz torbe i poslala sam mu poruku. Chelsea: Je li Drewfus dobro? Prošlo je par minuta pre nego što je odgovorio. Damien: Na operaciji je. Polomljenih par udova i ima neke unutrašnje povrede. Neću znati šta još dok ne izađu. Osećajući olakšanje jer je živ natipkala sam: Chelsea:Ja sam sa Murrijem. Mogu li odvesti Dudleya u tvoj stan? Šta mogu da uradim? Damien: To bi bilo super. Chelsea: Okej, imam ključ od prošlog puta. Damien: Hvala ti. Chelsea: Nema na čemu. Kada smo ušli u stan srce mi se cepalo zbog Dudleya, odlazio je iz sobe u sobu tražeći svog najboljeg druga. Ta dva psa bila su jedan drugom kao desna ruka, a ako je video kako se to sve dešava mora da je jadan sav istraumiran. Odbio


Budi moj

Divna propast

je da jede, što uopšte ne liči na njega, nisam znala šta drugo da uradim. Kada sam sela na kauč, skočio je za mnom i naslonio je svoju bradu na moj stomak. Počela sam blago da mu masiram skalp ne bi li ga umirila. Nisam videla ni jednu drugu stvar koju bi trebala da radim osim da se nađem ovom psu. Moji prsti su nastavili da maze njegovu glavu sve dok mu se kapci nisu polagano zatvorili, napokon je zaspao. Pošto nisam piškila od kako sam došla sa posla polako sam se izvukla ispod Dudleya i otišla do kupatila. Dok sam se vraćala primetila sam blokčić na kuhinjskom pultu ispisan raznim telefonskim brojevima i nekim škrabotinama, ali nije to ono što mi je zapelo za oko. U uglu tog blokčeta stajalo je ime napisano grafiti slovima: Chelsea. Posle ovakvog dana punog tuge, to me je nasmejalo i ispunilo me nadom. Rešila sam da ne zalazim dublje u to nego da cenim što mu se i posle svega nalazim u mislima, bilo to kao prijatelj ili na onaj prisniji način. Iako sam umirala od brige i želela neke informacije o psu, rešila sam da ne smetam Damienu. Nazvaće me kad bude spreman, okrenula sam se i krenula na svoje staro mesto na kauč pored Dudleya, probudio se ali je i dalje bio smušen i letargičan. Vrata Damienovog stana otvorila su se negde oko jedanaest sati, Dudley je tako brzo skočio sa kreveta i pojurio da vidi svog druga da nisam mogla da verujem, ali Damien je bio sam. Kleknuo je na pod i počeo je da trlja prstima Dudlyjevu glavu, meko mu je šaputao. „U redu je, u redu je druže... on nije ovde ali će biti dobro, on će biti okej.” Sa rukom na mojim grudima napokon sam ispustila vazduh koji sam zadržavala. Još uvek klečeći, Damien mi se nasmešio, i napokon je sve izgledalo kako treba. Žudela sam tako dugo da vidim taj osmeh i da opet bude upućen meni. Još neko vreme je bio na podu i trudio se da uveri Dudleya da je sa Drewfusom sve u redu. Napokon je ustao i krenuo prema meni dok je Dudley otišao do vrata da čeka i da se nada da će njegov najbolji drug svakog časa ući na vrata. Ne znajući šta da radim ili kažem, moje telo se ukočilo. Damien me je šokirao kada me je uhvatio u čvrst zagrljaj i ispustio glasan izdah u moj vrat. Moje telo se opustilo dok smo grčevito grlili jedno drugo. „On će stvarno biti dobro zar ne?” Napravio je korak u nazad da bi me pogledao i rekao. „Da, veterinar misli tako, morali su da ga zadrže na posmatranju par dana, trebaće mu vremena da se oporavi ali uspeće.” „Bože, pojma nemaš kako sam se uplašila.” „I ja sam se prestravio.” „Molila sam se za njega.” „Hvala ti, pomoglo je.” „Je li Jenna okej?” „Zapravo, ona je ostala u bolnici još malo. Bila je tako zamorna, jebeno sam iscrpljen.”


Budi moj

Divna propast

„Krivi te za nesreću?!” „Da, optužila me je da ih nisam dovoljno dobro pazio.” „To je sranje, ti bi život dao za te pse.” „Zamalo i jesam kada sam potrčao za njim Chelsea.” Pomisao da je nešto moglo da mu se desi me je prestravila. „Kako se to desilo?” „Video je neko malo kuče preko puta ulice, Drewfus poludi kada vidi male pse. Pokušao sam da ga zaustavim ali je on tako nabrijan bio dva puta brži od mene. Korola nije imala prilike da se zaustavi jer je on izleteo na put, imao je sreće što žena nije brže vozila.” „Izgledaš premoreno.” „Govoriš da izgledam kao govno ženo?” Sručio se na kauč i protrljao oči. „Treba da odem i da te ostavim da odmoriš malo.” „Ne!” „Ne?” „Možeš li ostati?” kada nisam odgovorila rekao je “Molim te..” Klimnula sam. „Mogu da ostanem.” Potapšao je mesto pored sebe na kauču i rekao: „Dođi i sedi pored mene.” „Važi.” Naslonio je glavu na naslon kauča i samo ćutao dok u jednom momentu nije rekao „Dobar pokušaj.” „Ne razumem, na šta misliš?” „Htela si da se izvučeš odavde bez da popričamo o tome šta se desilo između nas.” „Danas nije dan kada bi trebali pričati o tome.” „Ti tu temu nikada ne bi pokrenula, da se nije desilo ovo sa Drewfusom i dalje bi me izbegavala.” „Žao mi je, ali u pravu si. Najrađe bi zaboravila tu noć, sve u vezi nje je bilo pogrešno.” „Šta je tu bilo pogrešno, bila si pijana, imali smo momenat svađe pa šta. Sranja se dešavaju.” „Rekao si mi da sam mala perverznjakuša.” „Pa ti i jesi mala perverznjakuša.” „Hvala što si to još jednom potvrdio.” „To nije uvek loša stvar, meni se na primer sviđa ta tvoja seksualna radoznalost.” „Znači onda se tebi dopalo što sam pogledala onaj video?” „Ne, nije mi se dopalo, ali te ne krivim što si bila radoznala. Čovek si zar ne?” Nastavili smo se gledati još par minuta dok nije rekao „Silno hoćeš da me pitaš nešto, pa pitaj, samo napred.” „Ko je bila ona?”


Budi moj

Divna propast

„Bivša devojka koja se zvala Everly. Išli smo na odmor na Jamaicu. Taj video je star preko pet godina Chelsea. Ona je sada udata i ima bebu. To je prošlost.” „Da li je ona razlog zbog kojeg si tako sjeban?” „Vouv, nisam imao pojma da sam sjeban, i onda meni nešto kažeš za etiketiranje.” Zakikotao se „Ne, ona nema veze ni sa čim. Ona je bila samo jedno malo poglavlje u mom životu. Everly je mislila kako je dobra ideja snimiti video taj dan. A taj disk sam ubacio u tu kutiju kao i ostalo nasumično sranje koje čuvam godinama. Nisam ga čak ni pogledao. Zaboravio sam da ga uopšte imam, t.j. dok me nisi podsetila. Kraj priče.” „Mislila sam da si otišao onaj dan iz mog stana ljut jer sam ti priznala da sam ga pogledala.” „Bože ne. Nikada nije bilo zbog videa. Ne dajem ni pet para na to. Bio sam besan zbog poruke koju si mi poslala.” „Malo sam se sprdala, uzrujalo me je to što sam skontala da još uvek imaš nalog na tom sajtu… bila sam malko ljubomorna. Zašto ti ovo uopšte govorim, stvarno nisam normalna.” „Govoriš mi zato što je to istina, i ja to poštujem. A kada smo već iskreni jedno prema drugom… sad kada si spomenula sajt… ne želim da izlaziš sa tim Markom dok ga ne proverim.” „Ooo sada ćeš još i da određuješ sa kim ću da izlazim, ti to ne možeš.” Napravila sam pauzu pokušavajući shvatiti odakle on uopšte zna za Marka. „Čekaj samo malo, otkud ti znaš za njega? „Ti nisi jedina koja zna da njuška, Šerloče.” „Ne pratim te. Jesi li ti neki haker ili nešto tome slično?!” „Ja sam ti napravio taj nalog, sećaš se genije?? Za ime božije ti nikada nisi promenila ime i lozinku, i sve što je trebalo je bilo da ukucam fire3 i vidim šta radiš.” „Ti nisi imao nikakvog prava tako da me špijuniraš.” „Nisam te špijunirao, pokušavao sam da te pazim i čuvam, da budeš bezbedna.” „A kako je to tvoj posao?” „Zato što si mi jebeno najbolja drugarica i to je dovoljno dobar razlog da mi tvoja bezbednost postane posao.” Njegovo priznanje ostavilo me je bez teksta na momenat. Njegova najbolja drugarica? „Jesam?” „Pa bila si... dok me nisi pitala da li ću da mucam, a posle toga prestala da pričaš sa mnom.” „Nisam znala da ti naše prijateljstvo toliko znači?” „E pa sada znaš.” „Da, izgleda da znam.”


Budi moj

Divna propast

„Nego, što se tiče tog lika, Marka, imam loš osećaj u vezi njega, nabavi njegovo prezime i dozvoli mi da ga proverim pre nego izađete. U redu?” „U redu.” „Jesi li jela?” „Ne.” „Neću moći spavati a moram nekako da skrenem misli sa Drewfusa. Kako bi bilo da nam spremim picu?” Ustao je sa kauča pre nego sam stigla da kažem bilo šta. „Okej, ali samo ako i ja mogu da učestvujem.” „Nema tu mnogo šta da se radi, možeš da me zabavljaš dok je pravim, šta kažeš na to?” Naslonila sam ruke na radni deo i gledala sam kako vadi testo iz frižidera. „Kada si počeo da praviš pice?” „Zapravo, radio sam u piceriji zajedno sa mojim bratom kada smo bili mlađi.” „E pa to objašnjava štošta.” „Tyler i ja smo se znali takmičiti oko te jedne curice koja je znala dolaziti, jedan dan nas je izazvala. Naručila je dve pice i rekla da svaki od nas napravi jednu. Htela je da vidi koja će biti bolja, a koji pobedi izaći će sa njom.” „I ko je pobedio?” „Nismo otišli tako daleko, posvađali smo se i pre nego smo počeli, jebenog brašna i feferona je bilo na sve strane, vlasnik nas je obojicu otpustio zbog izazivanja scene.” „Vau.” „Par godina kasnije shvatili smo da nas je kučka htela posvađati. Bila je to dobra lekcija.” „Znači ti i tvoj brat ste bili takmičarski nastrojeni?” „Kako kad. Kada nam je otac umro, obojica smo bili glave kuće imali smo puno više obaveza nego drugi klinci koje smo poznavali. Depresija moje majke je bila prilično loša i dalje je, ali prvih par je bilo najgore. Stres je izvlačio ono najgore iz nas. Ja volim mog brata ali smo onda bili jako loša kombinacija.” „Čime se on bavi?” „On je menadžer u restoranu, ali razmišlja da se preseli u L.A. i posveti se sto posto glumi. Imao je par glumačkih uloga ovde u “Bay Arei”, Tyler nije praktičan kao ja da gradi svoje mesto u svetu. Ja radim ono što želim, slikam i sve to, ali ako to ne uspe imam ovu zgradu od koje mogu da živim.” „Ne mogu da verujem da mi nikada nisi rekao da ti je brat glumac. Znaš li da je moja sestra glumica i da radi na Broadwayu.” „Znam, spomenula si to, šta radi tvoja druga sestra?” „Claire je učiteljica. Nas tri jeste da smo rođene sestre ali se sve tri razlikujemo.” „Na koji način?”


Budi moj

Divna propast

„Pa Claire je najstarija. Ona je ona odgovorna, nikada nije upadala u nevolje, udata za svoju srednjoškolsku ljubav. Jade je najmlađa, visoka, izgleda kao model, prepotentna, arogantna ono ko sam šta sama, ali je takođe i vrckasta i vickasta kao đavo. Ja sam sa njom najbliža. I na kraju tu sam ja. Ja sam niska, ona blesava iz sredine, niti sam preterano odgovorna, niti sam simpatična i arogantna. Samo sam....” oklevala sam a Damien je nastavio. „Opičena, slatka i neodoljiva...” „Nisam to mislila reći.” „Pa i nisi, ja sam.” „Trebao bi dodati i malo perverzna.” „Ne.” namignuo je. „Rekao bi da si mnogo perverzna.” Pojeli smo picu na podu dnevne sobe dok je Dudley ležao između nas. Napokon mu se povratio apetit pa je pojeo ono što je ostalo iza nas. Televizija je bila uključena ali je nismo obraćali pažnju na nju jer smo bili zauzeti čavrljanjem o našim porodicama i najnovijim dešavanjima koji su se desili sa stanarima zgrade. Veče je zapravo bilo mirno sve dok nam pažnju nije privukla scena na tv-u, takoreći scena seksa na filmu na koji nismo obraćali pažnju, brzo je krenula ta neka čudna i neprijatna situacija između nas, stoga je Damien brzo dohvatio daljinski i promenio kanal. Ustala sam sa patosa. „Mislim da je vreme da krenem kući.” „Jesi li sigurna?” „Jesam.” Dudley je naravno imao druge planove, čim sam krenula prema vratima počeo je da cvili, čučnula sam do njega i rekla. „Žao mi je dečko, moram da idem.” Počeo je da mi liže lice dok sam mu češkala glavu. „Znam da ne želiš da odem.” Vrlo brzo sam se iskrala, ali čim sam ušla u stan počelo je urlanje. Dudley se nije predavao, neće mi dozvoliti sa se samo tako izvučem. Zazvonio mi je telefon i naravno da je to bio Damien. „Počeo je da paničari onog momenta kada si napustila stan. Možeš li da se vratiš? Samo večeras, stvarno je sjeban.” „Stvarno je kasno.” „Možeš spavati sa njim u mom krevetu.” „A gde ćeš ti?” „Ja ću na kauču.” „Pa pretpostavljam da ako ne dođem niko neće spavati, jel tako?” „Rekao bi da možeš da se kladiš u to.” „Okej, samo da se presvučem u pidžamu.” Damien je ispustio dugačak izdah u telefon i samo rekao „Hvala ti.”


Budi moj

Divna propast

Ideja da prespavam kod njega uopšte mi nije sela. Ovde pokušavam da ga prebolim a ovamo idem da provedem noć u njegovom stanu, jeste da sam to radila zbog psa, ali ipak.. Nakon što sam oprala zube i presvukla se u pidžama šorc i pamučnu majicu dugih rukava vratila sam se u njegov stan. „Deluješ vrlo opušteno, hvala ti što si se vratila.” „Idem pravo u krevet.“ I prošla sam pored njega. Dudley je krenuo za mnom jer je tačno znao zašto sam se vratila. Damien je složio plahte onako za dvoje i upalio je malu noćnu lampu. Toliko toga se desilo između nas od dana kada smo zajedno spavali u ovom krevetu. Imali smo neverovatan poljubac ali isto tako uspeo je da uništi skoro sve moje nade. Stvarno mi se nije sviđalo to što sam u njegovom stanu i htela sam kući, ali nisam mogla zbog Dudleya. Spavala sam na stomaku dok je pas ležao tik uz mene. Damienov miris je bio svud po jastučnici kao što se i sećam, ali mi više nije pružao zadovoljstvo da ga udišem. Naterao me je da osećam tugu i očaj. Mrzela sam sebe jer sam nemoćna da otresem ove osećaje, što ne mogu da ga gledam kao prijatelja. Možda sam bila preterano ranjiva za prijateljstvo sa bilo kojim muškarcem zato što su rane zbog Elecove izdaje bile sveže. Možda da su okolnosti bile drugačije, ja bih ovu situaciju sa Damienom mnogo bolje rešila. Damien je u neko doba ustao da bi otišao do kupatila koje se nalazilo odmah ispred spavaće sobe, slušajući ga kako se olakšava prevrtala sam se i bacala po krevetu. Mora da me je čuo zato što se zaustavio na vratima. Mogla sam čak i u onom mraku da vidim obrise njegovih golih grudi. Njegov glas je bio tih kada je progovorio „Treba li ti nešto?” „Ne, hvala dobro sam.” „Dudley se onesvestio zar ne? Moji odgovori si bili kratki i odsečni, sasvim odgovarajući mom čudnom raspoloženju. „Jesi li dobro?” pitao je. Nisam odgovorila. I izazvala vraga, umesto da ode i legne on je došao u sobu i seo na kraj kreveta, spustio je ruku na moju glavu i počeo polako da miluje pramenove moje kose. Ta jednostavna gesta je bila moja tačka ključanja. „Molim te, prestani da me dodiruješ.” Delovao je šokirano na ovu moju reakciju i ruka mu se naglo zaustavila. „Žao mi je. Nisam mislio ništa da uradim Chelsea, samo sam…” „O znam ja da nisi ništa hteo da uradiš. Veruj mi, to znam.” Nastavio je da ćuti ali sam zato ja nastavila.. „Šalješ mi ove izmešane signale Damiene. I čisto da se zna, obožavam kada me dodiruješ, ali je bolje da to ne radiš. Bio si vrlo jasan što se mene tiče, rekao si da za nas nema budućnosti, i ja veoma cenim tvoju iskrenost. Ali ja ne mogu da zaboravim i prebolim ako me dodiruješ. Ne mogu da


Budi moj

Divna propast

shvatim zašto nisam dovoljno jaka da ignorišem ova osećanja bez obzira šta da mi kažeš. Ponekad ja pomislim da bi najbolje bilo da…” „Šta? Šta bi bilo najbolje?” Zatvorila sam oči čvrsto i pustila reči da izađu iz mene. „Da bi bilo najbolje da se odselim.” „Da to jebeno nikada više nisi pomenula Chelsea!” „Ne bi otišla istog momenta. Možda da počnem da tražim stan, onako opušteno. Jer ja stvarno ne vidim drugo rešenje. Ne želim da te gledam sa drugim ženama… a i ovi zidovi su tanki.” „A šta ako obećam da nijednu neću dovesti kući?” „To je smešno i ti to ne treba da radiš da bi zaštitio moja osećaje.” „Uradiću sve što je potrebno da te sprečim da se odseliš.” „Ne.” „To je to? To je ono što želiš? Da se više nikada ne vidimo. Hoće li te to usrećiti?” „Neće, stvarno neće. Ali jedino na taj način ja mogu da ti budem drugarica. Želim te u svom životu, ali ne želim da znam svaku jebenu sitnicu koju radiš ili žensku sa kojom to radiš.” „Trebam te ovde, nemoj da odeš. Sredićemo mi ovo.” „Ne možeš imati sve Damiene. Ne možeš me gledati na način na koji me gledaš, ne možeš me zvati u pola noći da dođem kod tebe i spavam u tvom krevetu sa tvojim psom. Ne možeš me držati blizu i tretirati me kao da sam ogroman deo tvoga života i očekivati od mene da se ne vežem, da ne razvijem osećanja za tebe. To je neprirodno i nezdravo, i bez obzira je li ti namera ili nije povređuješ me.” Jebote!!! Suze su počele da mi se gomilaju u očima, ali kada sam već napravila budalu od sebe idem do kraja „Nikada neću zaboraviti onaj poljubac. Ne mogu da ga poništim u svojoj glavi i srcu, ni njega ni osećaj koji je izazvao u meni. Ponekad bi stvarno volela da mogu.” „Ni ja ga nikada neću zaboraviti..” rekao je i uzdahnuo. „Znam da si imao najbolju nameru i znam da nisi hteo da me povrediš, ali dozvoli mi da iskoristim tvoje reči ' nisi ti u pitanju ja sam'. I to je glavni razlog zbog kojeg moram otići. I moram priznati to je nešto o čemu sam razmišljala neko vreme, odluka da se odselim nije pala sada.” Još uvek sedeći na kraju kreveta, Damien je spustio glavu u svoje ruke. „Žao mi je...” prošaputao je „tako mi je jebeno žao.” Moje srce nikada nije delovalo teže. Još uvek silno zbunjena bila sam sigurna u dve stvari. Prva: Moram da se selim. Druga: Ja sam beznadežno zaljubljena u njega.


Budi moj

Divna propast Dvanaesto poglavlje

O, brate.. „Ne mogu da verujem da ćeš stvarno ići do kraja.” reče Jade. Sakupljala sam stvari koje neću zadržati u kesu za smeće i razgovarala sa Jade preko telefona. Moja sestra ima nešto malo vremena između dva nastupa pa ga troši razgovarajući sa mnom. „Veliki deo mene ne želi to, ovde se osećam tako sigurno, ali zbog mog zdravog razuma sve ovo je neophodno.” „I raskida ugovor o najmu?” „Raskida.” „To je super, mogao je da ispadne seronja i da te smara.” „On zna zašto odlazim. Ne bi bio seronja zbog svega što se desilo. Rešili smo sve ono veče kada sam spavala kod njega kad mu je pas otkačio. Damien nije srećan zbog ovoga, ali verujem da razume. Isto tako zna da ne postoji ništa što bi me sprečilo da odem.” „Da zbilja, kako je povređeni pas?” „Drewfus je dobro. Odlazim tamo da ga vidim, još uvek se oporavlja i šanta, ali hvala bogu biće sve u redu.” „Super. I kada se zvanično seliš?” „Za nekoliko nedelja. Taj novi stan još uvek nije slobodan. Polako pakujem sve sitnije stvari. Mama i tata će doći na dan selidbe da mi pomognu oko krupnijih.” „Volela bih da mogu doći da ti pomognem, ali ne mogu da uzmem slobodno zbog ove nove predstave, potpuni je hit i stalno smo rasprodati.” Posle kratke pauze pitala sam: „Smatraš li da sam ispala smešna?” „U kom smislu smešna?!” „Jer se selim i to samo zato što ne mogu da kontrolišem svoja osećanja. U idealnoj situaciji naučila bih kako da se nosim sa tim, zar ne?' „Pa ne zvuči mi kao da uspešno vladaš osećanjima, odlaziš i okrećeš leđa situaciji iz koje znaš da ćeš kad tad izaći povređena. I rekla si mu iskreno kako stvari stoje, a mogla si 'ladno da vrdaš i izmišljaš razloge zbog kojih se seliš. To je po meni prilično hrabro! Tako da, ja ne mislim da si smešna seko, mislim da je on taj koji je ispao smešan.” Ispustila sam vazduh iz pluća ne svesna da sam ga zadržavala i rekla „Hvala ti.”


Budi moj

Divna propast

„Ljudi bi generalno trebali biti otvoreniji oko svojih osećanja, iako bi ih to možda povredilo.” Čujem neki glas u pozadini i znam da je zovu na scenu „Sranje, seko moram da palim.” rekla je. „Kao i uvek, hvala što si me saslušala, odlazi i slomi nogu. Ja i onako moram odneti ovo đubre u kantu.” „Čujemo se sekana.” Na putu do stana, nakon što sam izbacila smeće, nečiji glas me je zaustavio tik ispred ulaznih vrata moga stana. „Ti mora da si Chelsea.” Zvučao je kao Damien, kada sam se okrenula, na delić sekunde pomislila sam da i jeste on, tip koji je stajao u hodniku ličio je strašno na njega, i morala sam par puta zatvoriti i otvoriti oči u čudu da bih shvatila da je on u stvari Damienov rođeni brat. „Jesam, zdravo. Ti si Tyler.” Zaslepeo me je njegov osmeh od 1000 Wata pružio mi je ruku i reče: „Zovi me Ty.” SVETA ZGODNOĆO!! NJIH IMA U VIŠE PRIMERAKA??? „Ty,” klimnula sam „drago mi je.” „Meni takođe.” Gledajući ga ovako, izbliza, nije pljunuta kopija svoga brata, Tyler je bio lep na onaj glumački način, dok je Damien više sirovo lep. Ali obojici je bila zajednička ona prelepa plava boja očiju, takođe, imali su taman ten minus tetovaže, Ty ih nije imao, ista struktura kostiju i isti flertujući osmeh. Bože, poželela sam da se okupam u njihovom genetskom bazenu. Vrata su se otvorila i Damien je izašao noseći džačić ćumura za roštilj „E Ty zaboravio sam ti dati…” Njegov pogled je potamnio dok je sumnjičavo gledao prvo mene pa u brata. „Vidim upoznao si Chelseu.” „Jesam, i vidim da si mi prećutao pola stvari... rekao si da je lepa, ali nisi rekao koliko.” „O'ladi malo sa tim da te ne bi provukao kroz šake.” Šta bi ovo?? Obrazi su mi goreli od stida. Ty se nakezio, uopšte ne obraćajući pažnju na pretnje. Uzeo je ćumur od brata i konstatovao. „Naveo sam te da rumeniš.” Damien je bio brži u replici te je napomenuo. „Skoro sve je natera da crveni. Nije je teško posramiti.” Pročistila sam grlo te se obratila mom uskoro bivšem stanodavcu „Jesu li psi kod Jenne?” „Jesu.” „Pretpostavila sam, tako je tiho kada nisu ovde.” Damien me je besno pogledao ali sam mu uzvratila, a taj naš nemi duel očima prekinuo je Ty pitanjem. „Krenuli smo da roštiljamo iza zgrade, hoćeš li sa nama?” „Kladim se da Chelsea ima pametnijeg i prečeg posla pred selidbu.” Damien je ispljunuo.


Budi moj

Divna propast

Izgledajući poprilično zbunjeno, njegov brat je gledao malo u jedno malo u drugo i pitao: „Kakva selidba?“ „Seli se u drugi stan.” „U ovoj zgradi?” „Ne, na drugi kraj grada.” Damien je odgovorio, a Ty je delovao zaprepašteno. „Zašto pobogu?” Napokon sam progovorila, „To je u suštini duga priča, da je skratim, morala sam promeniti okruženje.” „Damien mi to nije spominjao.“ „Nisam imao prilike.” „Pa ako je tako i ako se uskoro seliš onda moraš večerati sa nama, ne prihvatam ne kao odgovor.“ Bila sam radoznala i želela sam da večeram sa njima. „Znaš šta... bio je ovo veoma dugačak dan ispunjen pakovanjem i spremanjem i stvarno nisam imala kada da razmišljam o večeri, pa ću prihvatiti ponudu.” „Super. Pravim jako dobre corn dogove.” „I on voli da ih jede, ali od dole, a ti odgore, kakva kombinacija.” Smejala sam se komičnoj prepirci i pitala. „Treba li nešto da donesem?” „Samo svoju lepotu,” Ty je odgovorio i nasmejao se „opet se sramiš.” „Zapravo, mislim da ću doneti neki alkohol.” Definitivno će mi trebati da izdržim večeru. Nakon što sam samo skrenula u svoj stan da uzmem bocu vina, presvukla sam se u nešto prikladnije, da baš ne silazim dole u odeći za spremanje. Našli smo se napolju. Pratila sam miris dima iza zgrade gde su postavili roštilj, sto i tri stolice. Vreme je bilo taman za izlet, prohladno i suvo kako je sunce zalazilo. Moram na Tylerovu listu atraktivnih kvaliteta dodati i 'kavaljer' od glave do pete. „Hej Chelsea, daj mi tu flašu da je otvorim za tebe.” Bio je super šarmantan, nije ni čudo što je Damienov pogled bio ubilački i što sam imala utisak da će ga udaviti u toj istoj čaši vina koju mi je sipao. „Zašto ne sedneš ovde da ti dim ne ide u oči.” ustao je sa stolice na kojoj je sedeo i pustio mene. „Hvala ti.” Nasmejala sam mu se i pogledala u Damienovom smeru, on se jadan trudio da otpočne bilo kakav razgovor koji bi prekinuo njegovog brata u flertovanju. „Propustio si priliku da me zezaš zbog dima Damiene, izgleda da zabušavaš.” Izgledao je još uvek prilično nadrkano ali je podigao pogled sa roštilja i zbunjeno upitao „Šta reče?” „Nema veze, ništa.” Ty je uzeo gutljaj piva nagnuo flašu prema meni i rekao „O da, pričao mi je da si jednom prilikom zamalo zapalila zgradu.”


Budi moj

Divna propast

Klimnula sam. „Da, to je inače naša interna šala. Inače me stalno zeza za to. “ „Biće i danas, samo kad on izvuče glavu iz dupeta, pošto mu je smisao za humor večeras otišao u kurac. Hej kad smo već kod dima, imam dve Kubanke za večeras.” „Hoće li nam se pridružiti na večeri?” Ty je počeo nekontrolisano da se smeje „Bože što si slatka.” Damien je pogledao u mene i uputio mi nevoljan osmeh „To su cigare Chelsea, kubanske cigare.” „Oh.” Tyler je izvadio duguljasti paket umotan u celofan iz unutrašnjeg džepa jakne „To je za posle večere,” okrenuo se prema meni „Želiš li da ispušimo jednu zajedno?” „Nikada to nisam probala.” „Ove su najbolje 'Montecristo'. Moraš da probaš bar jednom.” „Okej. Možda.” „E da, Damien sprema biftek na dva različita načina, jedan je mariniran onako kako ja volim, a drugi na način na koji on jede. Ti ćeš probati oba i molim te da nam kažeš koji ti se više sviđa. Caka je u tome da ti mi nećemo reći koji je čiji.” Prljave misli su mi nagrnule u glavi, da probam njihovo meso, meso... super... dozovi se pameti Chelsea! „Je li ovo još jedno takmičenje tipa pravljenje pice za devojku ili tako nešto?” nasmejala sam se. „D-i ti je rekao za to?” „Rekao sam joj za to, isto tako sam rekao da sam te totalno razbio taj dan, i nije mi problem da ponovim ako budem morao.” „Ti si tako loše volje večeras Damiene,” rekao je pa se okrenuo prema meni „i kada se seliš?” „Za dve nedelje.” „I to si čvrsto odlučila, mislim nema šanse da se predomisliš?” „Nema, stanar u onom stanu će se odseliti do tada. Iznajmila sam stan u 'UHaul'-u i moji roditelji dolaze da mi pomognu oko selidbe.” Damien je odvrnuo čep na flaši od piva i rekao „Kaži im da odustaješ.” „Zašto?” „Zato, jer ću te ja preseliti.” „To zbilja nije potrebno.” Ty me je prekinuo „Obojica možemo pomoći, nema potrebe da se tvoji roditelji cimaju oko toga.” Damien mu je uputio besni pogled koji je implicirao da je sad stvarno nadrkan zbog mešanja. „Pa stvarno cenim to što ste se ponudili, besplatna radna snaga ne može da škodi, mada će moji sigurno hteti da dođu.” „I ponovo moram pitati, koji je razlog selidbe?” Ty je opet pitao.


Budi moj

Divna propast

Jednostavno, nisam mu odgovorila, ni pod kojim okolnostima razlog mog odlaska. Osetio je da sam ignorisala pitanje pa je samo je rekao „Okej, ne moraš odgovoriti, nije moje da se mešam.” „Ne, nije, tu si u pravu.” Odjednom je ustao od stola „Čini mi se da će hrana uskoro gotova.” Tenzija u vazduhu se mogla seći nožem. „Postaraj se samo da dobije deo od svakog .” Damien je podelio meso nasečeno na dugačke listove i svima stavio po malo, zatim je na sva tri tanjira dodao malo corn doga i grilovanog povrća. Onjušila sam svoj tanjir i konstatovala naglas “Divno miriše, ne mogu da verujem da nikada ranije nismo roštiljali ovde.” „Pa tehnički, ne dozvoljavam roštiljanje.” „O da u pravu si, sreća pa sam ja dobra sa gazdom. Ovo je bilo divno, hvala što ste me primili u društvo.” Njegovo lice se razvedrilo i postepeno mi je podario onaj njegov prepoznatljiv osmeh. „Pa kad nisi dozvolila da te moje usrano raspoloženje otera. Stvarno mi je drago što si provela veče sa nama.“ „Meni isto!!” javio se i Ty. Nas troje smo jedno vreme jeli u tišini sve dok me Tyler nije ponovo izbacio u prvi plan. „Okej, da rezimiramo. Koje ti se meso više svidelo? Ovo sa ruzmarinom ili ovo sa šafranom?” Gledala sam u oba prelepa, tamnokosa brata sa identičnim osmesima, i nisam mogla a da se ne nasmejem njihovom takmičarskom duhu. Uzela sam gutljaj vina, prekrstila sam noge i naslonila se na stolicu, malo sam pućila usne praveći se da je odluka veoma teška. Iskreno meni je onaj sa šafranom bio bolji, bez konkurencije. „Ovaj sa šafranom pobeđuje. Ukus je fantastičan.” Prilično arogantan osmeh osvanuo je na Damienovom licu, tako da mi je odmah bilo jasno ko je pobedio. Ty je samo vrteo glavom u neverici i ispijao svoje pivo u tišini, dok je Damien pucao od smeha. Obožavala sam da ga gledam takvog. Svaki deo moga bića bio je privučen tim čovekom, čak mi se i njegov način spremanja bifteka više svideo. Jedno vreme sam slušala priče o njihovom odrastanju u San Hoseu, ali im se raspoloženje naglo promenilo kada je Tyler pitao „Jesi li se čuo sa mamom ?” „Ne, nisam već par dana, zašto?” „Doktori su joj prepisali neki novi lek, kaže da joj je loše od njega,” malo je oklevao „Je li okej da pričam pred Chelsee o ovome?” „Da, ona zna za majčinu depresiju.” Damien je protrljao oči prstima i udahnuo.


Budi moj

Divna propast

„Stvarno ću jedan dan otići po nju i dovesti je ovamo bez obzira da li će joj se to svideti ili ne, i to čak možda i ovog vikenda.” Pogledao je u mene i nastavio. „Mama ne vozi.” „Nisam to znala.” „Ranije jeste, ali onda je od jednom počela paničiti svaki put kada bi se našla na auto putu. Od tada jedan od nas uvek odlazi po nju kada dolazi da nas poseti.” „Naša mama nije onakva kakva je bila od kada nam je tata preminuo.” Ty je dodao. „Znam, Damien mi je pričao o tome.” „Šta kažete, mogli bi sada srediti one cigare?” Damien je promenio za njih bolnu temu, i čekao dok je Ty vadio cigare iz džepa. „I ti ćeš probati malo, zar ne Chelsea?” „Zašto da ne, probaću.” Presekao je dugačke debele, čvrsto uvijene cigare i dao po jednu svakom, Damienu i meni. Premeštajući ih po prstima, prinela sam je do nosa i udahnula začinjen zemljani miris. Zatim je došao do nas sa upaljačem koji su koristili za roštilj i upalio. Udahnula sam dim i automatski sam počela da kašljem. „Nisi valjda dim uvukla u sebe?” „Jesam, malo.” „Nemoj.” Prišao mi je i uzeo je cigaru, zatim je uzeo u usta povukao dim i posle par sekundi ga je izbacio iz sebe pravo u moju facu. „Jedino što treba da uradiš kad pušiš ove cigare je da uvučeš dim i zadržiš ga u ustima, osetiš ukus i izbaciš napolje. Nikako dim ne uvlačiš u pluća jer je cigara jaka za tako nešto, nije kao redovne cigarete. Znači, razumela si, povučeš, par sekundi držiš i onda izbaciš napolje.” Odjednom sam pocrvenela do korena kose. Nešto u toj zadnjoj rečenici zazvučalo je seksualno. Kada sam pogledala u Damiena onaj stari ubilački pogled se vratio i to u punoj snazi. „Jesi li znala za podatak da što je cigara duža i deblja ukus je intenzivniji.” rekao je. „Na nesreću po tebe mali brate, to se odnosi na još neke stvari.” rekao je Damien dok je povlačio dim svoje cigare. Tyler mu je kroz glasan smeh odgovorio „O začepi jebote.” Pošto sam prošla detaljni kurs iz pušenja kubanske cigare, i savladala ga bez greške, hvala lepo, nagnula sam se nazad u stolicu i gledala nebo dok sam vežbala pravljenje dimnih krugova u vazduhu. Bila sam prilično tiha i zbog toga sam osetila da me obojica posmatraju. Ty je bio prvi koji je razbio tišinu „Kada žensko puši ovakve cigare... to je prokleto seksi.” „Stvarno? Žensko? Ili ova žena?” Demian je pukao. „U pravu si. Izgleda da stvarno zavisi od žene. Da li imaš nešto u planu za večeras Chelsea?” „Um... ne.”


Budi moj

Divna propast

„Hoćeš li u “Crni Dijamant”?“ Znala sam da je to club i da se tamo prave žurke i žive svirke a nalazio se par blokova dalje od naše zgrade. Momentalno sam se okrenula i pogledala u Damiena ne bi li mi dao neki znak. Da li me to njegov brat poziva na sastanak? Da li očekuje da izađemo sami? Da li će mu Damien to dozvoliti? Da li je njega uopšte to zanima ili je ovaj bes isključivo zbog njihove takmičarske prirode? Pretpostavljam da je deo mene to hteo da sazna pa sam rekla „To zvuči zabavno. Ići ću.” „Sjajno.” Demian nije izustio ni reč. Nastavio je da zuri u mene i pravi krugove od dima. Ustala sam ispravljajući majicu i dodala sam cigaru Tyleru „Onda odoh da se istuširam i spremim.” „Dobro zvuči.” reče nasmejano. Trnci su prolazili kroz moje telo celim putem dok sam se penjala uz stepenice. Šta ja to radim? Neću da lažem stvarno me je zabolelo što Damien nije rekao ama baš ništa kada me je Ty pozvao u klub. Obavila sam tuširanje u nekoliko minuta i obukla sam usku plavu mini haljinu. Osušila sam kosu i pustila tako prirodno kovrdžavu da mi pada niz leđa, a zatim sam se našminkala. Ispuštajući dugačak nervozan dah iz pluća polako sam pokucala na Damienova vrata. Ty je otvorio, bio je obučen u istu majicu crne boje i farmerke, izuzev kose, ona je bila mokra pa se dalo naslutiti da se tuširao. Čak sam osetila i svež miris kolonjske vode. Bože vazduh je bio nabijen tenzijom i testosteronom. Damien je bio naslonjen na kuhinjski pult, obučen u iste tamne pantalone, ali je promenio majicu, ova je bila siva. Ta boja mu je sjajno stajala, čak šta više prosto sam imala utisak da mu grli mišićava prsa. Takođe je nosio i svoju bini kapu. Rukavi njegove majice bili su podvrnuti, tako da su se videle tetovaže na podlakticama. Njegovo besno zurenje nateralo me je da se vratim par dana u nazad kada mi je pretio da će me izjebati uz zid jer sam mu poslala pijanu poruku. Izgledao je tako jebeno dobro, da sam prosto zaboravila zbog čega sam uopšte došla. Ty mi je došao iza leđa i pitao: „Jesi li spremna?” „Jesam.” Taman kad sam pomislila da će nas pustiti da samo tako odemo, počeo je da nas prati do vrata, okrenula sam se prema njemu i rekla „Nisam mislila da i ti ideš sa nama.” „Nisam mislio, ali sam se predomislio.” Nas troje smo u tišini hodali do “Crnog Dijamanta” koji je bio udaljen svega tri bloka od zgrade. Muzika koja je svirala bila je iz perioda '80-tih i '90 -tih. Večeras nije bilo svirke, samo Dj. 2 Become 1 od Spajsica je trenutno išlo, i totalno me vratilo u vreme kada sam kao klinka đuskala uz ovu pesmu sa sestrama. Ty se nagnuo prema meni i pitao „Šta ćeš da popiješ?”


Budi moj

Divna propast

„Dobro ti je poznato da voli belo vino.“ rekao je podjebljivo. „Možda bi večeras da popije nešto drugo.” Da li su oni ozbiljni? „Čaša Chardonnay-a će biti sasvim uredu.” Ty je otišao da uzme pića, ostavljajući me samu sa Damienom. Bile su to dugačke i neprijatne tri minute mog života, sve dok nisam čula početne taktove pesme “Burning down the house” (prevod: Spaliti kuću do temelja) od grupe Talking heads. „Da nisi stajao ovde sve vreme, tačno bi pomislila da si ti naručio ovu pesmu Damiene.” „To je samo smešna koincidencija.” „Drago mi je što si izašao sa nama, nisam bila sigurna da ćeš hteti.” „Pa, ponekad moram voditi računa o njemu.” „O njemu ili o meni? Tvoj brat je stvarno fin momak, vas dvojica ste prilično slični.” „Ni jedan od nas dvojice nije fin. Ty je moj brat i ja ga stvarno volim, ali kada si ti u pitanju verujem mu koliko i sebi. A to nije mnogo.” Ty se vratio sa našim pićima pa ih je podelio. „Jesam li ja to čuo svoje ime u vašem razgovoru?” „Da, baš sam govorila koliko ste slični vas dvojica.” Posle nekoliko minuta počela je pesma od Princa, Ty mi je uzeo čašu iz ruke i rekao „Obožavam ovu jebenu pesmu, pleši sa mnom Chelsea.” kada se nisam pokrenula pogledao me je i rekao „Hajde, molim te.” Što da ne? Nek' ide život. Pustila sam ga da me odvede do podijuma za igru. Brzo me je obgrlio i spustio jednu ruku na donji deo mojih leđa. Svetla disko kugle si svetlela svuda oko nas, polako je spustio obe ruke tik iznad moje guze dok sam ja svoje držala oko njegovog vrata. Dok smo se kretali u ritmu muzike, postalo mi je jasno kao dan, iako je ova mlađa, malo zgodnija verzija Damiena pokazivala interesovanje za mene, nisam osetila ništa do mlakog uzbuđenja zbog toga. Dokazano je jednom za svagda, da je moja opsednutost Damienom mnogo više od fizičke. Nenamerno je imao klona koji je pokazivao neke naznake simpatije prema meni, i jedino što sam ja u tom trenutku želela bio je namrgođeni klipan, koji se durio u ćošku, onaj koji me je toliko puta odbio. Povezana sam sa Damienom na način koji ne mogu da razumem, povezana zbog načina na koji me gleda, kako me tera da se osećam u njegovoj blizini, način na koji njegovo srce kuca za mene. Ovo igranje je bilo previše za mene. Kada se pesma napokon završila, izvinila sam se i otišla u toalet čisto da odahnem malo. Bila sam sama i sušila sam ruke na jednom od aparata zakačenih na zid, neko je otvorio vrata iza mene i ušao. Moje telo se smrzlo kada sam osetila njegov dah na vratu, vibrirao je od potisnutog besa. „Da li ti se on jebeno sviđa?”


Budi moj

Divna propast

Okrenula sam se lagano jer sam znala šta me čeka, Damien je bio besan kao ris pa sam mu tiho odgovorila „Volela bih da je tako.” „Pa nešto se ne ponašaš kao da ti se ne sviđa, ili pak proživljavaš onu tvoju uvrnutu fantaziju u troje?” E sad me je stvarno nadrkao. „Da nisi ti ljubomoran malo?” „Jesam. Jebeno sam ljubomoran!!” Rekao je kroz stisnute zube. „Pa preboli to!” „Vidi ko mi kaže! Kao što si ti mene prebolela?” „Nisam! I ne krijem to, ali se trudim.” glas mi je zadrhtao. „Pokušavaš li da me preboliš, ili da me povališ?!” E sad mi dođe da ga išamaram. „Znaš šta? Jebi se. Sad me odjednom želiš jer misliš da se palim na tvog brata?” „Ne Chelsea! Oduvek sam te želeo, od onog momenta kad si mi lupala na vrata i nazvala me Đavolom. Ali večeras... večeras si me napokon izludela. Ne razmišljam normalno, upravo sada... mi treba da osetim ukus tvojih usana, da osetim ono tvoje slatko stenjanje koje vibrira preko mog jezika.” I samo tako me je povukao na sebe. „O Bože...” je bilo jedino što sam uspela reći. Zgrabio me je za struk i napao je moje usne žestinom koju nisam znala da bilo koji čovek poseduje. Ljubio me je jako, njegov dah je bio mešavina cigara i piva i palilo me je to. To je bio ukus pravog muškarca. Nisam mogla da pratim njegov jezik koji je harao u mojim ustima. Osetila sam vrućinu na mestu gde je njegova erekcija dodirivala moj stomak, pritisak između mojih nogu je bio nepodnošljiv. Bila sam tako mokra i napaljena. Moje celo biće je zujalo i drhtalo spremno da eksplodira svake sekunde. I onda je naglo stao. Dišući kratko i brzo kao da smo trčali 100 km, stojali smo i zurili jedno u drugo ispunjeno žudnjom i potrebom za olakšanjem. Dok smo se ljubili nisam shvatila da je pola moje kose u njegovoj šaci. Tek kada je polako počeo da vuče ne bi li ogolio desnu stranu moga vrata. Poljubio me je nežno, grebao je zubima dužinu moje nežne kože na vratu a zatim je uvukao jedan deo u usta. Znala sam šta radi, označavao me je tako da Tyler vidi kojem od njih dvojice pripadam. A istina je bila tako prosta, jedini čovek koji me je posedovao, koji je zarobio moje srce, dušu i telo bio je Damien. Jebi me! Molim te! Samo me jebi, ovde i sada... Ženski glas koji se čuo u pozadini kupatila nas je uplašio „Izvinite me! Muškarcima pristup ovde nije dozvoljen. Morate otići istog momenta!” Sranje...


Budi moj

Divna propast

Damien se odmakao od mene i zatreptao par puta kao da se vraća iz nekog transa. „Žao mi je...” Bilo sve što je rekao pre nego što je izašao napolje. To je bilo to. Nekoliko minuta kasnije, pridružila sam im se kod bara. Damien je bio u svom besnom fazonu, kao da se incident u toaletu nije ni dogodio. Sve se vratilo u takozvanu normalu. U suštini sve je bilo normalno dok mi to isto veče, kada smo se vratili iz kluba neko nije pokucao na vrata. I to nije bio onaj kojeg sam očekivala...


Budi moj

Divna propast Trinaesto poglavlje

Tako sjebana Pogled kroz špijunku otkrio mi je Tylerovu izobličenu sliku. Nije mi jasno, šta je on tražio na mojim vratima u ovo doba noći? Stomak mi se okrenuo, momci su me dopratili kući pre nepunih pola sata. Za to vreme sam se uspela presvući u pidžamu i skinuti sa lica svu šminku. Znao je da sam ovde, tako da se nisam mogla pretvarati da sam otišla iz stana. Udahnula sam duboko i otvorila vrata. „Tyler. Šta radiš ovde?” „Mogu li ući?” „Um... naravno.” Očešao se o moje rame dok je žurno ulazio u stan. „Damien je otišao pod tuš, pa sam zaključio da mogu da ti pokucam na vrata bez da on čuje. On jebeno čuje svee.” „Da, supersoničan sluh.” zakikotala sam se nervozno. „Da, jebote!” Njegov pogled se spustio na ogromnu šljivu koja se nalazila na mom vratu. „Gospode Bože, jel' to ono što mislim da jeste?!” Bilo je suludo poricati. „Jeste.” „Kako mi je to promaklo?” „Pa.. bilo je mračno i logično je što si tek sad primetio.” pokazala sam rukom po svetlima u sobi. „Ne. Mislim, kako se to dogodilo?” „Ti ne znaš kako se to radi?” nasmejao se. „U redu pametnice, da preformulišem pitanje, kada se to desilo?” Zatvorio je oči i zapucketao prstima kada je shvatio da zna odgovor. „Toalet. Ti si otišla i on te je pratio. Sada se osećam kao kreten.” „Šta te dovodi ovamo Tyler?” „Ovo je bila jedina prilika da te uhvatim nasamo.“ Progutala sam ogromnu knedlu koja mi se stvorila u grlu i počela da govorim, „Kasno je, znaš?” „Znam.” Ty-evo ponašanje je bilo veoma ozbiljno, ni trunke onog flertovanja od sinoć. Ne znajući šta da kažem pitala sam „Mogu li te ponuditi vodom ili nečim?” „Ne, u redu je.” „Okej onda.” Koračao je po dnevnoj sobi i pitao: „Mogu li da sednem?” „Naravno, izvoli.”


Budi moj

Divna propast

„Reci mi.. zašto odlaziš? Čekaj, preformulisaću pitanje, opet, seliš se zbog njega? Jesam li u pravu?” „Da.” Klimnuo je u tišini, a njegove naredne reči zakucale su me u mestu. „Nikada nisam izneverio bratovo poverenje, ali ću to uraditi. Biće to isključivo za njegovo dobro.” „O čemu ti…” „Moj brat je zaljubljen u tebe!” Moje srce je tuklo kao ludo dok sam pokušavala da svarim njegove reči, da li je on stvarno rekao to što mislim da je rekao?! Odmahnula sam glavom. „Ne, nije.” „O da, jeste.” „Zašto tako govoriš? On čak ne želi ni da se zabavlja sa mnom.” Naslonio je laktove na svoja bedra i pogledao u mene. „Lud je za tobom. Znam za to već neko vreme, ali sam to prvi put večeras video svojim rođenim očima.” Srce mi je i dalje tuklo kao ludo i želela sam tako jako da je u pravu. „Ako stvarno veruješ u to, zašto si, znaš...” Podigao je obrve zabavljeno. „Flertovao sa tobom, konstantno, celo veče?” „Da.” To je bila gluma. Hteo sam da dokažem nešto. Nemoj da me shvatiš pogrešno, ti si prelepa devojka, ali ja nikada ne bi jurio ženu za koju moj brat ima duboka i iskrena osećanja. NIKADA. Verujem da i on negde duboko zna to.” „Ako je tako zašto se onda osetio ugrožen?” „Znao je šta sam naumio. Ono što ga je uznemirilo, bilo je to što se uplašio da ću ti se stvarno svideti i da će on morati da svedoči tome.” Lupajući glavom da mi sve ovo što govori postane jasnije i da dobije neki smisao, morao je još malo da mi pojasni. „Rekao si da si se trudio da dokažeš nešto, ali ne shvatam. Hoćeš li biti ljubazan da mi objasniš?” „Pokušao sam da mu pokažem da u suštini nije spreman da te pusti da odeš, on se trudi da te otera od sebe, ali to nije ono što on stvarno želi.” „Zašto?” zavapila sam. „Zašto se trudi da me otera?” „Zato što veruje da ti je bolje bez njega.” „Ponovo, ne razumem..” Tyler je pogledao u plafon, dok je pokušavao da skupi misli i sroči rečenicu. „Postoji nešto što ti ne znaš Chelsea. Ali ja ne mogu biti taj koji će ti reći za to. On ti mora objasniti. Jedino što ti mogu reći da ne moraš da se bojiš, nije ništa zbog čega bi ga gledala u lošijem svetlu. Ne dovodiš sebe u neposrednu opasnost kada si sa njim. Ništa tome slično. On samo iskreno veruje da ne sme da se veže za tebe iako ga to boli.” Točkići u mojoj glavi su se okretali. O čemu se zaboga radi?!


Budi moj

Divna propast

„Zbunjena sam.” „Znam da jesi. Toliko toga još ni mi ne znamo. Molim te, samo budi strpljiva sa njim. Reći će ti kada bude spreman. Znam da hoće. Nemoj dići ruke od njega, samo ga sačekaj ako možeš. To jest... ako stvarno želiš da budeš sa njim.” „Htela sam da budem sa njim - imam utisak - od samog početka, tačnije od one noći kada sam zamalo izazvala požar. Osetila sam snažnu povezanost između nas, a tako nešto nisam nikad doživela.” Ty-eve usne su formirale prelep osmeh. „Tu te je noć prijavio na onaj sajt za sastanke, jel' tako?” „Tako je. Rekao ti je za to?” „Ooo, zbog ovoga ću završiti u paklu.” „Šta?” Izvadio je svoj mobilni telefon. „Pokazaću ti poruke koje mi je poslao to veče. Daj mi momenat da ih pronađem. U to vreme, sećam se da sam pomislio kako je smešno i ne baš njemu svojstveno da govori o tim sranjima. Ali evo... Sada ću da ih nađem.” Dok je Ty pretraživao poruke moje srce je besomučno udaralo u grudima. Ovo je tako bila invazija na Damienovu privatnost, ali sam Bog zna da nisam amater u tome. Umirala sam da saznam šta je rekao za mene. „Okej.” okrenuo je ekran prema meni. „Evo, pogledaj.” Uzela sam telefon iz njegove ruke i polako čitala njihovu prepisku. Damien: Tako sam najebao. Ty:Šta ima? Damien: Tako sam NAJEBAO. Ty: Šta se kog đavola dešava!? Damien: Ona plavuša o kojoj sam ti pričao, živi tu pored. Ty: Šta, povalio si je? Damien: Ne! Ty: Šta je onda? Damien: TAKO SAM NAJEBAO!! Ty: Loše? Ili dobro? Damien: Tako sam najebao... Ty: Dobro de, to sam shvatio. Damien: Zamalo je zapalila zgradu. Ty: Šta koji kurac!!?? Damien: Požar izazvan tosterom. Ugasio sam vatru. Sve je ok, posle je bila kod mene, u stanu. Ty: I šta? Izazvala ti je požar u gaćama? Damien: U suštini, da. Prelepa je, ali nije samo to, neverovatna je, slatka kao šećer. Poštena i iskrena. Nema proseravanja, ono što vidiš to i dobiješ. Ty: Onda je to dobro! Damien: Nije. Ne mogu se zajebavati sa njom.


Budi moj

Divna propast

Ty: Zašto ne? Damien: Ona je dobra devojka, kojoj je srce već jednom bilo slomljeno zbog drkadžije. Ty: Ponovi mi još jednom, zašto ono ne možeš da se zabavljaš sa njom? Damien: Nemoj opet, koliko smo već puta pričali o tome? Ty: To je sranje i ti to znaš. Damien: Danas sam joj napravio nalog na sajtu za upoznavanje i zabavljanje. Ty: Koji ti je kurac? Ti si lud za tom curom, a ovamo joj pomažeš da napravi nalog i upoznaje druge muškarce? Damien: Morao sam da uradim nešto. Jebeno me plaši. Ty: Nikada te nisam čuo da tako govoriš. Damien: I verovatno nećeš, ikada više. Ty: Nek' sam proklet. I to je bio kraj prepiske. Ruke su mi drhtale dok sam držala telefon. Iako sam osećala krivicu jer sam čitala njegove poruke, imala sam utisak da će mi srce prepući od sreće. Zaprepastilo me je i to što sam uvidela da je iskusio iste stvari kao i ja sama. Hemija između nas je bila stvarna. Taj put me je ostavio u ubeđenju da me ne želi, ali tu je postojalo sve samo ne ravnodušnost. Ty je uzeo svoj telefon i rekao. „Ove poruke nikada nisi videla, okej? Nikada nismo vodili ovaj razgovor. Kada sam saznao da se seliš... shvatio sam da moram da se umešam. Volim brata, više od bilo čega na ovom svetu. I ne sviđa mi se što mu radim iza leđa, ali na kraju krajeva, gledam na to da je sve ovo za njegovo dobro.” „I šta mi ti savetuješ?” „Mislim da bi trebala da nastaviš sa svojim planovima. Koliko poznajem Damiena shvatiće svoju grešku onog momenta kada budeš otišla odavde. Nastavi samo da mu budeš drugarica. Ne mogu ti garantovati da će se dozvati pameti, ali znam da će ga boleti kada više ne budeš u blizini.” „Neću ti reći da sam sto posto ubeđena, ali jedno znam, nikada neću prestati da mu budem drugarica. Ikada! Nisam to ni planirala. Ali živeti ovde, blizu njega a ne biti sa njim, jako je teško. I to je jedini razlog zbog kojeg se selim.” „To shvatam. Znaš iako smo fizički vrlo slični .. negde duboko, Damien je više kao naša majka - komplikovan i emotivan, ja sam više na oca, lak za održavanje i prost za pročitati.” Pogledao je sat na svom telefonu i rekao: „Bolje da odem dok nije primetio da me nema. I zapamti, ova poseta se nije desila.” „Koja poseta?!” našalila sam se. Bilo je prilično teško zaspati posle Tylerovog odlaska. Iako me ovo otkriće ispunilo nekom novonastalom nadom, nije bilo dovoljno da me ubedi da će se Damien promeniti.


Budi moj

Divna propast

Nisam imala drugog izbora nego da verujem u Ty-evu reč da šta god da se dešavalo sa Damienom nije ništa oko čega bi trebala da brinem, i da verujem da će sudbina umešati svoje prste i srediti stvari između nas.

*** Dve nedelje su bukvalno proletele i pre nego što sam shvatila, zatekla sam sebe kako sedim na podu mog, sad prilično praznog stana i još jednom sam se zapitala da li je moja odluka da se preselim ispravna. Moji roditelji dolaze sutra ujutru, a plan je bio da nam Damien ipak pomogne oko preseljenja. Iako se i Tyler ponudio, Damien mu je rekao da se ne sekira i da on to želi sam da uradi. Bila je subota ujutro i nisam imala pojma šta je Damien naumio. Psi su bili sa njim ovaj vikend, i ja sam jedino znala da hoću ovaj moj zadnji dan u stanu da provedem sa njima trima. Uzela sam mobilni telefon, i okrenula broj. Na telefon se javio prilično šaljivo „Damienove selidbene usluge i kuća lepote za pse, kako Vam mogu pomoći?” Smejući se rekla sam „Kuća lepote za pse, ha? I to?” „Mi smo ustanova sa širokim spektrom usluga.” „Koje još usluge vršite?” Bože ovo je zvučalo nametljivo. „Za tebe? O tome možemo pregovarati.” „Kako su psi?” „Oni su odlično. Baš sam ih okupao, očetkao i osušio. Kunem se, ovi psi imaju najčistije guzice na svetu.” „E u to ne sumnjam.” „Kako si ti?” „Okej sam... nekako tužna. Gledam u sve ove kutije i nije mi svejedno. Stan je tako prazan, mogu da čujem kako se moj glas odbija o zidove i stvara eho.” „Trebala bi onda da vičeš neke prostote, mogu da se kladim da bi super zvučalo, samo ih nemoj upućivati meni.” „Moj stanodavac ne voli kada remetim javni red i mir.” „Mislim da mu danas neće smetati. Malo je tužan jer gubi omiljenog stanara.” „Pa zainatio se da mi digne kiriju, tako da moram otići.” „On bi prokleto voleo da je to razlog zbog kojeg odlaziš.” Nekoliko sekundi je trajala neprijatna tišina pre nego sam opet progovorila „Šta misliš, da li bi se stanodavac družio sa mnom, ovo poslednje veče? Naravno, ako nemaš ništa isplanirano.” „I da imam, otkazao bih.” Ta rečenica je izazvala srećne leptiriće u mom stomaku.


Budi moj

Divna propast

„Okej. To je dobra stvar, jer sam sve spakovala, tako da, da si me odbio bila bi prinuđena da sedim gladna na patosu i gledam u gole zidove.” „Kako ironično. Nije li naše prijateljstvo tako počelo? Zbog rupe u zidu.” „Tako nešto. Tehnički je počelo zbog tvog prisluškivanja.” „U pravu si. Jeste tako počelo.” „O i ti tek sada to priznaješ?” „Bilo je slučajno prisluškivanje. I neću poreći da sam prokleto puno toga saznao o tebi i to za kratko vreme.” „Reci ti meni još jednom, šta si to naučio?” „Pa da si mnogo više od kučkaste komšinice koja se žali na lavež pasa. Shvatio sam da si osećajna, draga osoba kojoj su slomili srce, osoba koja voli i veruje svim svojim bićem... osoba sa kojom se mora postupati sa pažnjom, iako ćeš to sve to poreći. U suštini, znao sam da si posebna mnogo pre nego smo se počeli družiti.” Zatvorila sam oči da zaustavim suze koje su pretile da će svakog časa poteći. Duboko sam udahnula i pustila njegove reči da se ugnjezde u mom srcu. Ovo se stvarno dešava, stvarno se selim. „Pa... prijatelju... kako bi bilo da mi spremiš oproštajnu picu. Ja ću doneti film. Mogu li da dođem oko šest?” „Savršeno odgovara. Čekaćemo te.” Sa tugom u srcu, ubijala sam vreme čisteći prazan stan pre nego što dođe vreme da odem na večeru. Miris Lisola, sredstva za čišćenje, ubijao me je i od njega sam dobila užasnu glavobolju. Kada sam na satu ugledala da je šest, zgrabila sam bocu vina i dvd sa kuhinjskog pulta i krenula u njegov stan. Damien je otvorio vrata, a miris sosa pomešan sa njegovom kolonjskom me je pozdravio i omamio. Zaključila sam da su ta dva mirisa simbolisala da sam kod kuće. Ovo je bio dom - ne onaj prazan stan pored - nego ovaj sa njim i sa njegovim psima. Dudley i Drewfus su odmah dotrčali do mene. Jadni Drewfus još uvek je šepao iako je od nesreće prošlo nekoliko nedelja. „O drugari kako ste mi meki i čisti! Vaš tata baš vodi računa o vama.” „Nisam im govorio ništa o ti znaš čemu. Kunem ti se ponekad pomislim da sve razumeju. Verovatno bi opet popizdeli.” Bila sam tužna zbog njih dvojice jer sam znala da će ubrzo shvatiti da više ne živim u stanu pored. A najviše od svega, misleći na njihovu reakciju osetila sam grižu savesti. „Mislim da je tako najbolje, ali isto tako znam da im neće trebati mnogo da shvate.” „Sa tim ću se suočavati kada dođe vreme.” rekao je. Predala sam mu dvd disk i namignula „Donela sam film.”


Budi moj

Divna propast

„Đavo ha? Trebao sam znati da ćeš mi kad tad vratiti uslugu.” „To je jedino fer. Ti si mene naterao da gledam moju autobiografiju, tako da večeras gledamo tvoju.” Zakolutao je očima „Jedva čekam.” Otišao je u kuhinju i rekao „Ej, pica je spremna. Hoćeš sa pečurkama i maslinama ili ćeš ljute papričice?” „Uzeću sve. Od svake po jednu.” „Od svake po jednu ha? Opet se vraćaš tvojim trojka korenima?” „Nikad mi to nećeš zaboraviti, jel' da? Zašto mi ovo veče liči na deža vu?? Ti mi spremaš večeru i zezaš me da želim da se seksam u troje.” Povukao je nožem preko pice i isekao je na komade. „I perverzna devojko, reci koji si razlog navela roditeljima, zbog čega se seliš?” „Pa nisam pominjala tebe ako na to ciljaš. Rekla sam da sam našla bolji stan.” „Ali to nije bolji stan.” „Ti si ga video?” „Jesam. Otišao sam da ga proverim, da se uverim da ćeš biti bezbedna tamo.” „Nisi to trebao da radiš.” „Kako ćeš im objasniti to što se seliš u lošiji stan?” „Neće preispitivati moje odluke, a i ako me pitaju reći ću da imam svoje razloge.” „Da, i onda će tvoj otac pogledati mene u oči, skontati razlog i ubiti boga u meni.” govorio je dok je stavljao dva parčeta pice na tanjir i gurnuo ga prema meni. „Ma biće sve u redu. Moji roditelji su fini ljudi, svideće ti se, videćeš. Da li je već neko dolazio da se raspita za moj stan?” „Nije još. Prekrečiću ga i srediti malo kada budeš otišla hoću da se rešim svih tvojih duhova, možda pozovem i sveštenika da ga okadi.” Namignuo mi je. „Ha ha vrlo smešno. Pa dobro, ko god da se useli biće srećan što živi u njemu. Ti si ovo mesto učinio lepim, čistim i bezbednim.” „Da, da. Super mesto... samo se nemojte emotivno vezati za stanodavca i sve će biti u redu, jel' tako?” Samo sam otćutala na ovu njegovu primedbu. Pa je brže bolje rekao, „Žao mi je, nećemo više o tome.” „Kako ti je mama?” promenila sam temu. „Zapravo, veoma je dobro. Idem po nju sledećeg vikenda i provešće ceo dan ovde. Psi će biti kod Jenne, pa je sve ispalo dobro. Ty i ja ćemo je odvesti negde na ručak.” „E pa lepo, baš mi je drago da to čujem, imaš li možda njenu sliku, baš bih volela da vidim kako izgleda?” „Sliku moje mame? Imam naravno, sačekaj sekund da je nađem.”


Budi moj

Divna propast

Damien je izvadio telefon i počeo da traži sliku koju je slikao mobilnim. Kada je očigledno pronašao onu koju je tražio nasmešio se i okrenuo je mobilni prema meni. „Ovo je slikano prošlog leta.” Damienova majka je stajala između svoja dva sina ispred neke ogromne fontane. Imala je lešnik-braon boju kose, dužine do ramena. Uprkos sitnim boricama oko očiju, izgledala je prilično mladoliko. Mogla sam da vidim puno sličnosti između nje i Damiena. „Ti baš ličiš na nju.“ „Da, stalno nam to govore.” „Koliko godina ima?” „Pa imala je dvadeset kada me je rodila, a sada ima četrdeset sedam.” „Prelepa je. Kako se zove?” „Monica.” „Lepo ime.” „Ti bi joj se svidela.” „Kako znaš?” „Jer dišeš.” „Molim?!” „Samo se šalim. To sam rekao zato što ni jednu devojku nisam odveo kući.” „Ah.” „Dobro, sad ozbiljno, svidela bi joj se jer ona zna pročitati ljude, i to prilično dobro, i garantujem ti da bi za tebe mislila da si draga.” „Da li je upoznala Jennu?” „Jeste naravno, srele su se par puta, ali nije bila luda za njom, za njen ukus, Jenna je bila preglasna.” „Preglasna??” nasmejala sam se. „Da. Moja mama ti je prilično tiha osoba, više je tip slušatelja.” „Pa, u svakom slučaju je sretnica jer ima dva dobra sina koji brinu o njoj.” Damien i ja smo pričali još neko vreme i pojeli smo obe pice. Pijuckala sam svoje vino i trudila sam se da maksimalno uživam u ovim trenucima, nisam bila sigurna kako će se stvari u budućnosti razvijati između nas posle sutrašnjeg dana. Posle večere, Drewfus i Dudley su nam se pridružili na kauču u dnevnom boravku. Oba psa su sedela pored mene, jedan sa svake strane i tako su stvorili dobrodošlu distancu između Damiena i mene. Počeli smo gledati film ”Đavo” koji je najozbiljnije bio jedan od nastranijih filmova koje sam ikada pogledala. Setila sam se da sam slušala o ovom liku Damiena, ali se ne sećam da sam ikada sela i pogledala film do kraja. Bilo je mračno u dnevnoj sobi, osim svetla koji je dolazio sa tv ekrana svuda je bio mrak, okrenula sam se prema Damienu i rekla „Izvini, ali tvoja autobiografija je 100 puta strašnija od moje.” „Misliš?” Najuvrnutiji deo filma je onaj koji uključuje Đavolje pse, pse koji su asistirali


Budi moj

Divna propast

Damienu u njegovim zlim radnjama. Psi koji su glumili u filmu bili su ista rasa kao Dudley i Drewfus. Nisam mogla da kontrolišem smejanje kada sam rekla „Kunem ti se bogom da pojma nisam imala da u ovom filmu ima i rotvajlera.“ Pravio se da je besan. „Priznaj, ti si režirala ovaj film, jel' tako?” „Jap. Bila sam prisutna tamo tih sedamdesetih godina, i režirala sam ovaj film da bi tebe posle četrdeset i više godina proganjala.” „Koliko je nastrano ovo sranje od filma?” Pogledao je u svoje pse. „Pogledaj ih. Uopšte nisu oduševljeni svojom rasom i ulogom u filmu.” „Ja ih ne krivim. Sigurna sam da ću večeras imati noćne more.” Telefon mu je zazvonio, i on je pogledao u njega. Pitala sam se da li je žena u pitanju, ali sam potisnula radoznalost i potrebu da mu postavim to pitanje. Moja reakcija je poslužila kao podsetnik zašto se u stvari selim. Izdržali smo do kraja filma, psi su odustali od gledanja i davno nas napustili da bi se krili u drugoj sobi. Bilo je kasno. „I, šta ćemo sledeće da radimo? Želiš li da gledaš nešto drugo Chelsea?” „Znaš šta, verovatno bi trebala krenuti kući. Sutra nas čeka naporan dan.” „I to je to? Tvoje zadnje veče ovde smo proveli gledajuću sranje od filma? To je ono po čemu ćemo pamtiti ovo veče? Damien i njegovi Đavolji psi?” „Ponašaš se kao da se više nećemo videti.” „Iskreno, nekako osećam baš to. Kada živiš pored nekoga neizbežno je da se srećete i viđate. Ali ti ćeš biti na drugom kraju grada, i realno, samo je pitanje vremena kada će se naš odnos promeniti. Upoznaćeš nekoga, i taj neko neće hteti da se družiš sa mnom.” Kad god bi me rečima odgurnuo prema nekom drugom čoveku bolelo je. Primetila sam kako je odjednom postalo tiho u prostoriji, psi su bili u drugoj sobi, a tv je bio ugašen. Isto tako sam primetila da Damien gleda u šljivu koju je napravio na mom vratu. Kroz telo mi je prošla jeza onog momenta kada je jagodicom prsta dodirnuo to mesto. „Ovo bi sutra trebala da pokriješ.” Bio je ovo prvi put da je pomenuo to. „Zašto?” „Tvoji će se roditelji pitati ko ti je to napravio.” „Pa šta, reći ću im da si izvršio napad na moj vrat u ženskom toaletu kluba.” Damienu to očigledno nije bilo smešno. „Ne, nećeš.” „Samo sam se šalila.” „Ozbiljno, trebala bi pokriti to.” „Baš ti se ne sviđa, je li tako?” Kada je palcem nežno protrljao to mesto, moje se disanje ubrzalo. Taj kratki dodir me je uhvatio ne spremnu. Ono što je sledeće rekao me je zaprepastilo. „Baš naprotiv, obožavam je. Možda čak i previše.”


Budi moj

Divna propast

Zurili smo jedno u drugo narednih sekundi, uši su mu odjednom pocrvenele i mogla sam da osetim da i on gori iznutra, baš kao i ja. Toliko sam želela da me poljubi, da me dodirne, da lizne svaki delić moga tela. Nikada ga ranije nisam ovoliko želela. Činjenica da se sutra selim nije umanjila potrebu koju sam imala za njim. „Šta bi se desilo da nas ona žena nije prekinula onaj dan?” prošaputala sam, to pitanje me je proganjalo danima. Trebalo mu je neko vreme da odgovori. „Ne znam Chelsea. Najebao bi.” „Tehnički, ja bi bila jebana.” Nasmejao se nevoljno i izgledao je kao da razmišlja, da li da me poljubi ili zadavi. Htela sam da se izderem na njega i da mu priznam da znam da nešto krije od mene. Htela sam da urlam na sav glas da šta god da je u pitanju nije vredno da ga izgubim. Ali nisam mogla izdati Ty-a. Nisam htela izdati poverenje njegovog brata, koji je podelio tu informaciju sa mnom. Imala sam osećaj da ću da puknem, i morala sam još nešto da skinem sa svoje duše. „Moram nešto da ti kažem, zato što mislim da sutra nećemo imati vremena i biti nasamo, hoću da uđe u zapisnik da je ovo poslednji put da ćeš me čuti da ovo govorim. Kunem se.” „U redu.” rekao je i malo se udaljio od mene. „Ti kažeš da ću te zaboraviti istog momenta kada odem odavde, a ja ti garantujem da se to neće desiti. Nastaviću svoj život, u to sam sigurna, ali samo zato što mi ne daješ drugi izbor. Ali to nipošto neće promeniti moja osećanja. Ti si mi u srcu, i odatle, sve i da hoću ne mogu da te izbacim. A iskrena da budem nisam sigurna ni da želim. Biti sa tobom je jedina stvar koja mi se čini ispravnom. Sasvim druga priča bi bila da ne gajiš slična ili pak ista osećanja za mene, ali to što ubeđuješ sebe, da mi je bolje bez tebe, tu si potpuno pogrešio. Ako je ova praznina koju večeras osećam ikakav indikator, meni definitivno nije bolje bez tebe.” „Chel…” „Ne! Pusti me da završim. Kada sam te prvi put upoznala bila sam u najgorem mogućem stanju. Najgorem. Ironija je, ako odlučiš da nestaneš iz mog života, ti si razlog zbog kojeg imam snage da nastavim dalje, da živim dalje, da preživim sve što mi život baci pred noge. Uvek ću ti biti zahvalna što si me vratio u život i izbavio iz depresije prouzrokovane zbog slomljenog srca i izdaje. Pokazao si mi da zaslužujem bolje. Zahvalna sam ti što si mi bio prijatelj, i što si bio iskren prema meni čak i kada je bolelo. Sada sam jača, snažnija nego što misliš. Sada mogu da prihvatim istinu Damiene. To je to. Sada sam konačno skupila hrabrost da ti kažem moju istinu.” Moja izjava je bila poprilično riskantna. Takoreći je implicirala da sam svesna toga da nešto krije od mene. „I čuo sam je.” jednostavno je odgovorio.


Budi moj

Divna propast

„I to smo rešili onda, e sad odo jer moram malo odspavati,” skočila sam sa kauča „sutra će biti naporan dan.” Išao je za mnom dok sam koračala prema vratima. Izgledalo je kao da ne želi da odem ili da se sprema nešto da kaže. Ali nije rekao ni reč. Stajao je na vratima stana, sa pogledom, koji je, čini se težio hiljade neizgovorenih reči. Nisam znala da li će si ikada priuštiti taj luksuz da ih izgovori naglas. Dok se to ne desi, ja moram nastaviti svoj život. Može se reći da se napokon predajem i bacam loptu u njegov teren nadajući se da će mi je jednog dana vratiti.


Budi moj

Divna propast Četrnaesto poglavlje

Idemo dalje Nemoguće je bilo zaspati te noći. Sada kada je osvanuo dan selidbe, sve to u vezi sa njom izgledalo je kao loša odluka. Ali nije bilo povratka. Stvari su u kutijama spremne da se odnesu, a ja sam mentalno pakovala svoja osećanja zajedno sa još par sitnica koje su mi pripadale. Morala sam stalno da se podsećam da Damienu nije dovoljno stalo, u suprotnom, borio bi se da ostanem. Deo njega je želeo da odem, u to sam sigurna, jer će njegov život sada postati lakši. Toster koji mi je pozajmio stajao je na radnoj ploči i ja sam odlučila da odem do njega i da ga vratim. Po Damienovom izgledu, neurednoj kosi i crvenim očima dalo se naslutiti da je i on proveo besanu noć. „Šta to radiš?” „Vraćam ti ovo” podigla sam toster u visini njegovih očiju. „Ti se to zajebavaš sa mnom?” „Ne, tvoj je.” „Zadrži ga, Chelsea.” „A šta ako ti nekada zatreba? Neće više biti tu, u susednom stanu.” „Preživeću.” „Ja bi radije da ga uzmeš nazad.” „Da li se mi sad raspravljamo oko jebenog tostera? Zadrži ga, dobro? Neka to bude nešto kao uspomena.” „Dobro, ako tako želiš.” „Idi ga odnesi nazad, onda dovuci guzicu nazad da doručkujemo zajedno.” Doručkovali smo u tišini, ni jedno od nas dvoje nije spomenuo temu selidbe. Damien će odbaciti pse kod Jenne posle jela, tako da može na miru pomoći sa selidbom. Imali smo dogovor da se neću opraštati od pasa i da ćemo se ponašati kao da je ovo kao i svaki drugi običan dan. To je izgledalo dobro u teoriji, ali kada sam ustala od stola i krenula prema ulaznim vratima, oni su me pratili, i mogu da se zakunem da sam u njihovim očima videla da su sve shvatili. Nikada me ranije nisu pustili da napustim stan bez da me propisno ne okupaju jezicima, ali ovoga puta taj naš običaj trajao je duplo duže. Isto tako dozvolili su mi da ih grlim, bili su mirni, inače su uvek skakali unaokolo. Dudley i Drewfus su definitivno osetili nešto. Brišući suze koje su mi se slivale niz obraze odbila sam da pogledam u Damiena i samo sam otišla u svoj, sada već bivši stan da dočekam roditelje.


Budi moj

Divna propast

Isto tako odbila sam da pogledam kroz prozor da ne bi videla kako ih odvodi, jer bi to ponovo pokrenulo suze, a ja sam se stvarno morala sabrati pre nego mi roditelji stignu.

*** Dan je bio tmuran i oblačan. Činjenica da je napolju bilo hladno, pomogla je da opravdam nošenje majice sa rol kragnom, koju naravno ne bih obukla ali je imala za zadatak da sakrije šljivicu na mom vratu. S' obzirom da je Damien otišao po kamion koji je trebao da preveze moje stvari, nije upoznao moje roditelje koji su stigli pet minuta nakon njegovog odlaska. Moja majka je uzela da umota lomljive stvari u novine jer je to poslednje što će se ubaciti u kamion, a ja nisam želela da ih upakujem i rizikujem lomove nekih meni dragih uspomena, zato sam taj posao ostavila profesionalcu to jest njoj. „Ti znaš da mi obožavamo da vreme provodimo sa tobom, ali mi molim te reci zašto sve ovo radimo danas? Ovaj stan je božanstven i nije mi jasno zašto odlaziš odavde?” Ni pod kakvim uslovima im ne bi rekla razlog odlaska pa sam morala da slažem, „Samo mi je potrebna promena.” „Čini se da je previše posla samo za promenu.” tata se ubacio. „I toga sam svesna, pa vam se još jednom zahvaljujem što ste došli da mi pomognete.” Mama je pogledala sumnjičavo u moje lice pa pitala „Da li si dobro? Nekako mi deluješ... tužno...bolesno, ne znam, čudna si mi.“ „Ma dobro sam, samo malo umorna jer se noćas nisam baš nešto odmorila.” „Bila si nervozna zbog selidbe?” pitala je mama. „Možda malo.” „Pa na sreću, kad tvoj prijatelj stigne, moći ćemo te napokon smestiti u taj novi stan i onda ćeš sve ovo ostaviti iza sebe. A nakon toga tata nas vodi negde na večeru da proslavimo.” „E to stvarno zvuči super.” „Kako ono reče da se zove taj tvoj prijatelj?” pitao je tata. „Damien. On je zapravo bio moj stanodavac ovde, a živi u stanu do.” „O... zanimljivo..” rekao je. Mama se nasmejala „Damien.. odakle mi je poznato to ime?” „Mene je podsetilo na onaj horor “Đavo” tata se zakikotao. „Kad već pominjete đavola..” Damien je rekao dok je ulazio u stan. „Morate oprostiti mome suprugu na neuljudnosti.” „Kakav otac, takva kćerka. To je ista stvar koju mi je ona rekla kada smo se prvi put upoznali.” Damien se nasmejao i pružio ruku mojoj majci u znak poštovanja i upoznavanja.


Budi moj

Divna propast

„Gospođo Jameson, zadovoljstvo je upoznati vas,” okrenuo se prema tati „Gospodine Jameson.” „Zovi me Hal.” „U redu, gospodine.” Damien je pogledao u mene i rekao. „Parkirao sam kamion tačno na ulazu, idem da pogledam šta sve mogu sam da odnesem pa ću se vratiti po tvoga oca kada mi zatreba pomoć.” „Okej, dobro zvuči. Hvala ti.. još jednom.” „Nema problema.” Kada je izašao iz stana mama me je pogledala „Deluje kao dobar momak.” „On to i jeste.” nastavila sam da premeštam kutije bliže vratima i izbegavala sam da je pogledam u oči. Tata je ušao u prostoriju te rekao „Odo ja da mu pomognem, nije uredu da tegli sve one teške kutije sam.” Tata i Damien su radili zajedno, dok smo mama i ja pakovale i putovale liftom gore dole bezbroj puta noseći manje stvari i sitnice. Posle nekoliko sati posla kamion je napokon bio pun kutija, i bilo je vreme da se krene u novi stan. Tata i mama su seli u njihov auto i tata je u GPS uređaj ukucao moju novu adresu. „Ideš li sa nama ili ćeš sa Damienom?” „Voziću se u kamionu sa njim.” „U redu. Tata bi popio kafu tako da ćemo skrenuti negde da je pokupimo, hoćeš da uzmemo i za tebe?” „To bi bilo lepo.” „A Damien kakvu on pije?” „Meni nemojte uzimati.” rekao je brzo. Kada su se moji roditelji odvezli, a nas dvoje ostali prvi put sami posle nekoliko sati pitao me „Spremna?” „Idem još jednom gore. Ne mogu da se setim jesam li sam pogledala ispod lavaboa.” Istina je bila da sam htela da pogledam stan još jednom i da se oprostim od njega. „Hajde onda.” Moje cipele su stvarale buku u ispražnjenom prostoru udarajući u drveni pod. Stan je bio potpuno prazan, ali je bio prepun uspomena. Pogledala sam poslednji put kroz prozor i bacila oko na Damienov mural. Nisam imala pojma da je krenuo za mnom dok nisam čula duboki glas koji se odbijao u o zidove prazne prostorije. „I jesi li našla nešto?” „Izvini, šta?” „Ispod lavaboa.” „Ne.” rekla sam i nastavila sam da gledam kroz prozor u njegov rad. „To i nije bio razlog zbog kojeg si došla gore, zar ne?”


Budi moj

Divna propast

Okrenula sam se prema njemu, i odlučila da mu iskreno odgovorim. „Htela sam još jednom da ga pogledam.” Damien se polako počeo približavati prema meni. „Možeš doći u posetu kad god želiš, znaš?” „Znam.” Njegovo telo je bilo tako blizu mom dok smo se samo posmatrali. Tišina je bila poražavajuća. Negde duboko u srcu sam znala da više ništa neće biti kao pre. Dok sam udisala njegov miris, meni tako poznat i utešan, iskreno je bolelo kao da odlazim od kuće. Bolelo je čak i više nego kad sam prvi put našla svoj stan i napustila roditeljsko gnezdo. „Trebali bi krenuti, ne bi da nas tvoji roditelji dugo čekaju.” U sebi sam plakala, a na samoj površini u ovom trenutku sam znala da neću pustiti ni suzu... nema ih više… presušile su. Morala sam obući pantalone velike devojčice i suočiti se sa realnošću kao odrasla osoba, idemo ovaj cirkus dovesti do kraja. „Spremna sam.” Vozili smo se u tišini jer ni jedno od nas dvoje nije imalo šta da kaže. Kada smo stigli ispred nove zgrade, videli smo da su moji roditelji već stigli i da sede na stepenicama i uživaju u kafi. Moja mama mi je dodala kartonsku čašu sa poklopcem. „Bojim se da više nije vruća onako kako je ti voliš.“ A kada je Demien otvorio zadnji deo kamiona moj tata se našalio „Dobri Bože, kako ćemo mi sve ovo ponovo istovariti.” Setila sam se da nemam ključ stana. „Moram otići do nastojnika zgrade, odmah se vraćam.” Kada su potvrdili moj identitet, žena za pultom mi je uručila tri ključa od stana. „Ovo su vaši ključevi.” „Zar nije bio samo jedan? Jesu li ovo duplikati?” „Ne, gazda je stavio dve dodatne brave na vaša vrata. Tako da vam zapravo trebaju sva tri da uđete u stan. Ovaj ključ je za gornju, ovaj za bravu u sredini a ovaj je glavni.” „Da li svaki stanar ima po tri? Ne sećam se da sam videla tri brave kada sam dolazila da pogledam stan.” „Ne ovo je bio poseban zahtev, od strane treće osobe.” Ooo ovo je Damienovo maslo sigurno. Kada sam se vratila do kamiona zazveckala sam ključevima ispred njegovog nosa. „Tri brave?” Damien se pokajnički osmehnuo. „Kada sam došao da pregledam ovo mesto, mogao sam ladno da provalim unutra. Imao sam mali razgovor sa tvojim stanodavcem i predočio mu par propusta što se tiče bezbednosti stanara, takođe sam mu napomenuo da to inače ne bih primećivao da i sam ne izdajem stanove. Recimo da kada sam mu zakonski


Budi moj

Divna propast

objasnio koliko bi ga odšteta koštala ukoliko neko provali u stan koji nije obezbeđen bio je više nego srećan da na vrata doda još dve brave, a da ih ne naplati.” „Ti si lud, svega mi!” „Nisam ti više u stanu pored da te držim na oku. Potrebno mi je da znam da si bezbedna.” Moja mama ga je prekinula. „Zar je ovaj kraj opasan? Uopšte mi nije lepo i bezbedno kao u Damienovoj zgradi.” „Prilično je bezbedan, ali sa ekstra bravama je još bezbedniji.” Tata je stavio ruku na Damienovo rame i rekao, „Hvala ti što je čuvaš.” „Nema na čemu. Idem da počnem iznošenje težih stvari iz kamiona.” Mama mi je uputila zbunjen pogled. Ranije tog dana me je ispitivala o mom zdravlju i raspoloženju i mogu da se kladim da polako sastavlja kockice i shvata da selidba ima veze sa mnom i sa njim. Vidim joj u očima da bi najrađe pitala nešto ali ne može jer nismo same. Naredna dva sata su proletela, i mi smo napokon sve i jednu kutiju uneli u stan. Dok su se sve glomazne stvari nalazile na svom mestu, sitnice, ukrasi, dekoracija i kućni aparati kao i garderoba još uvek su bili u kutijama. Tata je odjednom pljesnuo rukama rekao „Ne znam za vas narode, ali ja sam stvarno gladan.” „Mi ćemo na večeru sada i nadam se Damiene da ćeš nam se pridružiti?” mama je dodala. „Samo ako se Chelsea složi sa tim, mislim da joj nisam previše drag od kako sam joj utvrdio stan kao Fort Knox.” Razigrano sam ga lupila po leđima i rekla „Bolje za tebe da ideš sa nama.” „E onda dobro, prihvatam poziv. Večera u obližnjem restoranu odvijala se prilično uvežbano, prvo smo naručili salatu kao predjelo. Tata i Damien su delili bokal piva, dok smo ja i mama podelile bocu vina. Slušali su o najnovijim stvarima koje su se dešavale u omladinskom centru, čak sam im ispričala kako je Damien uskočio da mi pomogne u prezentaciji kada se slikar nije pojavio. Posle večere je moj otac navalio da sazna razlog moje selidbe i to je nešto što nam je oboma uništilo raspoloženje. „Moram ti priznati dušice da uopšte nisam impresioniran ovim tvojim novim stanom. Volim da provodim vreme sa tobom, ali je ovo bilo užasno puno posla samo da bi te preselili u lošiji stan. Ako postoji logičan razlog voleo bi da ga čujem, ovako ću morati da preispitujem tvoje odluke.” Kada sam spustila čašu sa vinom na sto, bacila sam pogled prema Damienu, buljio je u mene a zatim bacio bombu. „Ona se odselila zbog mene.” „Šta to radiš?” prošaputala sam. „O čemu se radi ovde?” pitala je mama.


Budi moj

Divna propast

„Nema to nikakve veze sa stanom, ali ima sa mnom.” „Damiene...” krenula sam da ga zaustavim da ne nastavlja dalje. Ali ne on je odbio. „Daj da im objasnim. Oni su tvoji roditelji, i vole te, i ti voliš njih, a ja ne želim da oni preispituju tvoje odluke.” Okrenuo se prema mom tati i rekao „Vaša ćerka je jedna od najboljih osoba koje sam imao čast da upoznam. Postala mi je jako dobar prijatelj, čak je i svoje srce otvorila za mene i to više nego jednom. Mnogo mi je stalo do nje, kao što ste i sami imali prilike da vidite, veoma sam zaštitnički nastrojen. To isto tako znači da je moram štititi i od sebe. Ja jednostavno ne mogu biti ono što ona zaslužuje, a to je doživotni partner. Bilo je puno prilika kada sam to zaboravljao, jer sam pored nje zaboravljao prokleto sve. I silno sam se trudio da je ne povredim onako kako je on povredio, ali nekako sam ipak uspeo. Odselila se jer je htela da spreči da bude povređena još više,” okrenuo se prema meni i rekao „Žao mi je, mnogo mi je žao.” Trebao mi je vazduh... „Izvinite me.” Stolica na kojoj sam sedela zaškripala je po podu kada sam je grubo odgurnula da ustanem i otrčala sam u toalet. Nekako je bio previše otvoren sa mojim roditeljima, izvinio mi se pred njima i stavio je neželjenu tačku na ovu našu situaciju. Uopšte se nije trudio da sakrije da stvari više nisu dobre između nas, jer činjenica je da nisu bile. Ovo je bolelo kao raskid. Tu nije postojalo stvarnog seksa, ali emocije koje su kolale između nas bile su prave i to od prvog dana našeg upoznavanja. Damienovo pomaganje u selidbi... Onaj njegov govor... Večeras sam morala da prihvatim stvari onakve kakve jesu… Damien je prekinuo sve. Kada sam se vratila u salu, ostatak večere je protekao u grobnoj tišini. Damien je te noći otišao, a ja sam svoje roditelje zamolila da se ne mešaju i ubedila sam ih da ću biti okej. Zagrlili su me na rastanku i ostavili su me samu, u novom stanu. Kasnije te noći, sedela sam na svom krevetu okružena kutijama i dobila sam neželjeni poklon za useljenje. Stigao mi je email od osobe koju sam najmanje očekivala. Chelsea, Trebalo mi je puno vremena da razmislim da li uopšte treba da ti pošaljem ovu poruku, a glavni razlog je bio jer nisam želeo da te uznemirim. Hteo sam da znaš da mi je drago što sam te video ono popodne u hamburgeriji. Prilično sam siguran da si me videla, ali ako nisi, i ako sam se prevario, to je bio onaj dan kada


Budi moj

Divna propast

si se ljubila sa onim likom što je imao tetovaže na podlakticama. Hteo sam da ti priđem i kažem nešto, ali si delovala malkice zauzeto. Živeo sam sa ogromnom krivicom jer sam bio razlog raskida. To što sam video da si nastavila svoj život i našla nekoga učinilo me je veoma srećnim. Jer sve što sam ti u životu želeo bilo je da budeš srećna. Elec Neću mu odgovoriti. Tajming ove poruke ne može biti gori, ovo je kao podmukao udarac u stomak. Ugasila sam laptop, zatvorila oči i isplakala sam dušu dok napokon nisam zaspala. Obećala sam samoj sebi da je ovo poslednji put da plačem. Sutra je novi dan, novi početak, i nova faza mog života... Sutra se budi nova ja!


Budi moj

Divna propast Petnaesto poglavlje

Uhoda Moja sestra je nekako uvek volela da me zove u vreme pauze za ručak.. „Znači, nisi ga ni čula ni videla za ove dve nedelje od kako si se preselila?" Pitala me Jade punim ustima hrane. „Ne. I govorim ti, da posle onog govora pred mamom i tatom, imala sam osećaj da će biti tako. Izgledalo je kao da me je fino osigurao, zaštitio vrata, preselio i uselio stvari i sve to perfektno odradio kako bi mi se mogao izgubiti iz života. Njegovo ponašanje tog zadnjeg dana je ionako bilo drugačije, sada sam shvatila zašto, jedva je čekao da mi vidi leđa, znaš kako kažu `…daleko od očiju, daleko od srca…'." „Znači, ti ne planiraš da mu se javiš, ili da odeš do njega u posetu?" „Ovaj put ja neću biti prva koja će popustiti, a ne. To je ono što si mi govorila do nedavno. Da ne možeš da razumeš to što ne slušam sva ona njegova upozorenja, a ja sam se za svaku njegovu reč grčevito držala i u njoj tražila neku majušnu nadu. A činjenica da me on nije pozvao od one noći je razočaravajuća. I iskreno, osećam kao da ga više nikada neću videti ni čuti." kako je bolelo reći ovo naglas… „A ja ne mogu da verujem da te nije zvao, čak ti ni poruku nije poslao. Znaš šta? Kad malo bolje razmislim, mislim da je tako i najbolje. Htela si da ostaneš u drugarskim odnosima sa tipom, ali ozbiljno, mislim da svoja osećanja ne bi mogla da držiš pod kontrolom. Trebao ti je ovaj prostor koji ti je omogućio. Donekle , mislim da zna da je to ono što tebi stvarno treba, prostor i vreme da ga preboliš." „Pa, koji je moj sledeći korak?" „Treba da se vratiš na onaj sajt za upoznavanje." Iako me uopšte nije interesovalo izlaženje sa napoznatim muškarcima, shvatila sam da je to jedini način da Damiena izbacim iz glave. „Zapravo, pre par nedelja sam trebala da izađem sa tim nekim Mark-om, i stalno ga nešto odlažem." „Onda ga kontaktiraj. Definitivno treba da izađeš, ali više od svega, potrebno ti je odvraćanje pažnje." „Okej, u pravu si. Sve ću uraditi samo da se maknem iz ovog stana." „Svesna si da te zaljubljenost neće proći preko noći?" „Iskreno…ne znam da li ću ga ikada preboleti, a to je nešto sa čim moram da živim." „Prihvatiti stvari koje ne možeš promeniti…e to je dobra tema za roman."


Budi moj

Divna propast

„To ja spočitavam deci svo vreme, mislim da je trenutak da poslušam savete koje delim drugima." ***

„Stvarno mi je drago što smo napokon izašli," rekao je Mark dok mi je otvarao vrata svog automobila puštajući me napolje, „imao sam utisak da me iz nekog razloga totalno ignorišeš." „Ni slučajno, bila sam stvarno zauzeta sa selidbom i svim tim glupostima, žao mi je što si pomislio to." Upravo smo stigli u bioskop da gledamo devetsto četrdeseto prikazivanje novog filma Jamesa Bonda. Kontala sam da je pretpani bioskop zgodno mesto za prvi izlazak, ali opet Damien bi mi nabio na nos što sam na prvom mestu uopšte sela sa njim u auto, DOSTAA!! Damien više nema pravo glasa!! Miris kokica sa puterom širio se po lobiju bioskopa. Mark je stavio ruku oko moga struka i prosto me odvukao do reda za kupovinu karata. Definitivno je nagao i nasrtljiv, prosto ne znam kako da se osećam povodom toga, s'obzirom da smo prvi jebeni put izašli. Kad smo kupili karte, stali smo u red za ulazak u bioskopsku salu, i tada mi je Mark šapnuo u uvo „Jesi li ikada trenirala gimnastiku?" E to je bilo čudno pitanje.. „Ne, zašto pitaš?" „Pa tvoje telo mi se čini prilično savitljivo, kao da si je ceo život trenirala." JEL' OVAJ OZBILJAN??? „Ne, nisam, pravo da ti kažem ni zvezdu ne znam da napravim." Red se polako pomerao i mi smo skoro bili do čoveka koji je skupljao karte na ulazu.. i onda sam poskočila. Da. Poskočila jer me Mark isprepadao stavljajući svoju šapu na donji deo mojih leđa.. gospode bože ovaj me je svu ispipao. Svakom sekundom koja je prolazila, njegova ruka se spuštala sve niže i to sve dok se nije našla na mom dupetu. Ukočila sam se, prvo što mi je palo na pamet da uradim je da mu stanem sučelice i time sprečim dalji pretres ovog, očiglednog čudaka. Napokon, kad smo ušli u salu, svetla se propisno nisu ni pogasila, a ja sam već smišljala plan na koji način ću se izvući iz ove jebene situacije. Da se razumemo, uopšte nisam sigurna da bih volela ponovo da sednem sa njim u auto. Taman sam htela da ugasim telefon kada mi je stigla poruka. Da li uvek dozvoljavaš tipovima koje tek upoznaš da te vataju za dupe? To je bio Damien. Srce mi je počelo tući. Udaralo je sve brže i brže dok sam se ja kao poludela okretala u polumraku očekivajući da ću ga videti. Da li je on uopšte ovde??


Budi moj

Divna propast

Chelsea: Da li si ti u ovom bioskopu? Damien: Gde si ti? Chelsea: Zar ne znaš odgovor na to pitanje, kad me očigledno uhodiš? Damien: Trebala si gledati novi film Jamesa Bonda. E tu sam ja, a gde si ti? Chelsea: Otišli smo gledati film sa Will Smithom, karte za Bonda su bile rasprodate dok smo stigli na red. Damien: Reci mu da moraš do toaleta i nađi se sa mnom u holu. Kada mu nisam odgovorila na poruku iste sekunde, telefon se opet oglasio. Damien: Trebaš mi na samo pet minuta. Chelsea: Okej, dolazim. „Odmah se vraćam, idem u toalet." prošaputala sam mu na uvo taman kad su na velikom ekranu počele najave za filmove koji su na repertoaru. Gledajući Damiena kako stoji tamo, naslonjenog na zid čekajući mene, umalo mi je oduzelo moć govora. To me je nateralo da shvatim da moja osećanja za njega nisu ni mrvicu počela da jenjavaju. Sva ona žudnja ponovo se pojavila, i to je bolelo, sranje. Srce je htelo da mi iskoči iz grudi i prosto mu se baci pod noge, ja sam želela da mu se bacim u naručje i da ga zamolim da me odvede kući, ali na sreću, mozak je zaustavio noge da mu ne priđem ni koraka više od dozvoljenog, prihvatljivog za status drugova. Nosio je njegovu prepoznatljivu beani kapu, izgledao i mirisao je tako dobro, moj bože, na sebi je imao majicu sa belom kragnom a odozgo džemper crne boje, koji je bio taman skrojen za njegovo predivno telo, sve u svemu ovakvog ga još nisam videla, prosto mu je grlio prsa, rukave je podigao do lakata pa su mu se videle tetovaže, a na ruci je imao i sat metalik boje koji do sada nisam imala prilike da vidim. Crne pantalone i radničke teške čizme upotpunile su njegov stil. Da li se on ovako sredio samo da bi uhodio moju malenkost?? „Hej." napokon je progovorio. Njegov glas prouzrokovao je one dobro poznate trnce koji su mi golicali kožu, kako mi je nedostajao taj osećaj… „Šta to radiš?" „Nikada mi nisi dala njegove podatke na proveru." „Izvini, ali nisam shvatila da još uvek pričamo. Kako to da si znao da večeras dolazim u bioskop?" pucnula sam prstima kad sam shvatila „O da, zaboravila sam, ti ulaziš i dalje na moj profil." „Još uvek nisi promenila lozinku." „Neka nisam, ali to ti ne daje za pravo da čitaš privatne poruke." „Samo hoću da se uverim da si sigurna." „Ti si uhoda!" „Znaš šta, jebe mi se ako to misliš. Rekao sam ti da imam loš predosećaj što se tog lika tiče. Ako treba da progutam ponos i napravim budalu od sebe da bi ti stigla kući u jednom komadu uradiću to."


Budi moj

Divna propast

„Koji se đavo ti mešaš u moj život? Odakle ti pravo?? Nestao si sa lica zemlje onaj dan kada si me preselio, ni jednu jedinu reč nisam čula od tebe, pa te opet pitam, odakle ti pravo da se mešaš??" „Ako se nisam javljao ne znači da sam prestao da marim za tebe. Držati se podalje od tebe ovih proteklih par nedelja je nešto najteže što sam ikada morao da uradim." „Zašto lepo petak veče ne utrošiš na traženje onih svojih kurvica i prestaneš se petljati u moj život?!" „Da ne biraš jezive likove za svoje izlaske možda se ne bi mešao." „Ti nemaš nikakvog prava da mi određuješ sa kim ću da izlazim, jel' ti to jasno?!" Bes i ogorčenost izbijala je iz svake moje pore, sluđena kakva sam bila dozvolila sam da mi izlete sledeće reči „Ja sam sa njime izašla jer tebi nisam značila ništa!!" „Nemaš ti jebenog pojma koliko mi značiš," izbacio je kroz zube „svo ovo vreme držeći se podalje od tebe me je pogodilo, mnogo! Ne bi ti zapravo nikada ni bio drug jer ne mogu da ograničim osećanja koja imam prema tebi. Nisam se javljao jer nisam sposoban da te gledam kao drugaricu. Bila si u pravu kada si tražila distancu. Trebala si istrajati i sada me oterati u kurac." I baš u tom trenutku, visoka brineta pojavila se, čini mi se niodkuda. Njene usne bile su premazane bledo crvenim karminom. „Tu si.." rekla je „mislila sam da si me otkačio." Okrenula sam se prema njoj i lepo je odmerila, te sam pogled prebacila na njega i rekla nešto glasnije „Ti si na sastanku?!" pa sam ponovila. „Poveo si pratilju da me uhodiš na mom sastanku!?" „Ne, nije to što misliš." Ljubomora je proticala u mojoj, sve i jednoj veni, okrenula sam se prema njoj i pitala je „Znaš li da izlaziš sa uhodom?" „Je li ovo tvoja sestra ili tako nešto?" pitala ga je. „Izgleda tako zar ne?" otpuhnula sam. „Idi gledaj film, počeće svakog momenta, eto mene za minut, okej?" rekao joj je. Kada se brineta izgubila, protresla sam glavom u neverici. „Ne mogu da verujem." „Nisam želeo da je vidiš." „Kako god." Prišao mi je korak, a za toliko sam se ja povukla u nazad, nisam htela da dozvolim da njegova blizina počne da utiče na mene. „Gledaj. Bio sam na večeri u blizini, desilo se to da sam se ulogovao na sajt preko mobilnog. Skontao sam da ćeš biti ovde, pa sam pomislio da ću te videti kako izlaziš iz njegovih kola, hteo sam uzeti broj njegove registracije i tako ga proveriti. Kasnili ste i to je sjebalo moj plan. Ne želim da ulaziš u njegov auto dokle god ga ne proverim." „Ako hoću da uđem u njegov auto… ako hoću da se jebem sa njim večeras…to je samo moja odluka."


Budi moj

Divna propast

Vena na njegovom vratu je iskočila. „Ne govori to." „Ne možeš da izdržiš čak ni mrvicu onoga što meni radiš a? Ili želiš da mi kažeš da nisi nameravao da je vodiš kod sebe na kraju večeri?" „Zapravo ne. Čak mi se ni ne sviđa." „Zar to nije poenta??" „Nekada je bila. Više mi ne deluje ispravno. Ovo danas je prvi put posle nekog vremena da sam izašao sa nekim. Naterao sam sebe na to, ne bi li skrenuo misli, pošto se svim silama trudim da se držim podalje od tebe." „Stvarno me nisi trebao pratiti ovamo." „Kunem ti se Bogom, nije mi bila namera pustiti te da me vidiš. I svakako mi nije bila namera dopustiti ti da me vidiš sa njom." „U to se kladim." rekla sam i prekrstila sam ruke na grudima. „Samo sam hteo da proverim kako ide. Kada sam video kako te dodiruje, jebeno sam se pogubio." „Da li ti imaš ideju koliko mi je teško gledati te sa tom jebenom fufom? Nisi me morao pratiti ovamo sa njom. Prestani me povređivati!!" Ponovo je krenuo prema meni, a ja sam se povukla u nazad. „Žao mi je Chelsea. Znam da sam sjebao. Nisam ovo najbolje isplanirao, ali stvarno ne želim da ulaziš u auto sa njim, nikada više." „I gospodine pametni kako zamišljaš da se vratim kući onda?" „Ja ću te odbaciti." Nasmejala sam se od besa koji je ključao u meni.. „O sigurna sam da će tvoja pratnja prosto obožavati ovaj scenario." „Boli me kurac šta ona misli. Samo želim da stigneš kući u jednom komadu." Sad sam se ja njemu namerno unela u facu i prosiktala " Ti si lud! Izgubio si zdrav razum Damiene!" „Jednostavno, neverujem mu. Kažem ti, opasan je." „Veruj mi kada ti kažem da si ti onaj opasni večeras. Molim te, drži se podalje od mene i mog života. Ne želim više da te vidim!" Okrenula sam se i otišla, nikada nisam pogledala iza sebe. Kada sam ušla u salu, prošla sam pored sedišta na kojem sam trebala da sedim i našla sam izlaz za slučaj nužde te izašla na parking bioskopa. Prošla sam pored Damienovog parkiranog kamioneta, primetila sam da se ništa nije promenilo, čak je i ćebe bilo na zadnjem sedištu, čovek i njegova dva psa. Srce mi se steglo u sekundi. Nedostajao mi je toliko da boli, ali jednostavno više nisam sposobnao da budem u njegovoj blizini. Premotavala sam iznova i iznova scenu koja se odvijala u holu bioskopa i napokon sam stigla do stajališta za autobuse. Imala sam sreće, jedan je vozio do bloka u kom se nalazi zgrada u kojoj živim. Damien mi je poslao poruku negde posle ponoći. Damien: Nisam želeo da ispadne sranje večeras. Stvarno sam hteo da se uverim da nisi u opasnosti. Sjebao sam stvar. Žao mi je. Molim te javi mi da znam da li si stigla kući.


Budi moj

Divna propast

Nisam mu odgovorila...

*** Cele naredne nedelje, što sam više razmišljala o sceni koja se odvijala u holu bioskopa, ja sam bivala bešnja. Što sam više besnela, to mi je više nedostajao. Joj kako sam zbunjena... Rekla sam sebi, ne, ubedila sam sebe da je ovo poslednji put da odlazim na njegova vrata i to samo zato što imam potrebu da mu očitam bukvicu, s' obzirom da mu nikada nisam odgovorila na onu poruku. Ooo kakva laž! Odlazim kod njega jer mi fali... on, a i psi, ali sebe ubeđujem u drugačije jer hoću da se opravdam. Istina je...zadovoljavam intenzivnu potrebu da ga vidim. Neobičan prizor me je dočekao pred njegovom zgradom. Gužva se skupljala pred ulazom, i pitala sam se da li je možda izbio požar? Najednom spazila sam pse kako stoje sa Murrayem, i to me je nateralo da se zapitam gde je Damien u celom ovom haosu. Dudley i Drewfus su bili zavezani za ogradu. Psi nisu imali bukvalno nikakvu reakciju kada sam čučnula da ih pomazim po glavama. Pogledala sam gore u Murreya i pitala „Šta se ovde dođavola dešava?" „Damien." „Šta sa Damienom?" „Kolabirao je. Hitna pomoć ga je upravo odvezla." Morala sam još jednom da pitam jer u ovo što sam čula nisam mogla da poverujem. Moja glava i srce udarali su sinkronizacijo „Šta?? Šta se desilo?" „Psi su se zaletali u vrata kao da hoće da provale napolje, lajali su kao da nisu normalni, grebali su parket konstantno. Kada sam pokucao na njegova vrata nije bilo odgovora. Upotrebio sam rezervni ključ kako bi otključao vrata i našao sam ga onesvešćenog kako leži na patosu, zatim sam pozvao hitnu... jadan gazda." Da nisam čučala, verovatno bi se i sama stropoštala na patos. „Hoće li mu biti dobro?" „Pojma nemam." „Gde su ga odveli, u koju bolnicu?" „Ne znam." „Ja moram da znam!!" dreknula sam. „Memorijal i General su jednako blizu. Mora biti da je jedna od te dve." Osetila sam vrtoglavicu jer sam bukvalno poskočila „Došla sam autobusom dovde, treba mi tvoj auto." Murrey mi je dao ključeve kola, i otišao pre nego sam uopšte pitala koji vozi. Pratio me je do parkirališta i samo stavio ruku na moje rame. Osećajući moje tupo stanje samo je prokomentarisao „Ne bi trebalo da voziš u ovom stanju." „ „Moram. Ti ostani ovde sa psima."


Budi moj

Divna propast

Pokazao je u pravcu malog starijeg Nissana „To je moj auto, budi pažljiva, molim te!" „Neću ga slupati." „Nisam zabrinut za usrani auto nego za tebe." Trčeći prema kolima okrenula sam Damienov broj mobilnog, prebacio me je na govornu poštu. Onda sam ukucala adresu Generalne bolnice da mi pokaže najbrži način da stignem tamo. Deset minuta kasnije, parkirala sam auto na nedozvoljenom mestu, i to na samom ulazu koji je isključivo služio za vozila hitne pomoći. Bez daha, stigla sam do prijemnog pulta. „Moram da znam da li je kod vas primljen pacijent pod imenom Damien Hannessy." „Žao mi je, ali moraćete stati u red." „NE! Samo mi kažite da li je ovde!!" Mora da je primetila da sam počela da plačem jer je odlučila da pogleda u računar. „Slovakajte mi njegovo prezime." Nakon što ga ukucala i proverila samo je odmahnula glavom „Žao mi je, kod nas nije primljen niko sa tim prezimenom. Mora da su ga odvezli u Memorijalnu." Bez ikakvog odgovora potrčala sam prema kolima, ukucala sam adresu druge bolnice u GPS i jurila sam celim putem donde. Suze su mi tekle u potocima, moj mozak je zamišljao najgore moguće scene, kidala mi se duša jer poslednje reči koje sam mu uputila bile su da ne želim više nikada da ga vidim. Nikada sebi oprostiti neću ako mu se nešto desi. Moram da ga vidim. Moram da dođem do njega. On mora biti dobro. Kada sam napokon stigla pred bolnicu, imala sam utisak da mi je srce u ustima. „Moram da vidim Damiena Hennesseya. Doveden je ovde pre sat vremena." Sestrica je istipkala nešto po tastaturi i rekla „Da primljen je kod nas." „Gde je on?" „Jeste li mu familija?" „Nismo rođaci, ne." „E pa onda se bojim da vam ne smem reći ništa vezano za njegovo stanje, a mislim da vas neće pustiti ni da ga vidite. On je na trećem spratu, idite onim liftom." Imala sam utisak da se sve dešava kao u usporenom snimku, ulazak u lift u poslednjoj sekundi, trčanje kroz hodnike na trećem spratu.. I onda sam ga ugledala...ili sam tako mislila. U svoj toj zbrci uspela sam da pomešam Tylera i Damiena. Tyler je koračao napred nazad sa rukama u džepovima. Zaustavio se kada je video panični izraz na mom licu. „Chelsea?" Nalet adrenalina prostrujao mi je telom „Gde je on?" „On je dobro. On je okej. Živ je." HVALA BOGU! HVALA TI BOŽE!!! „Moram da ga vidim." „Nemožeš sada." „Zašto ne?"


Budi moj

Divna propast

„On je sa svojim doktorom." „Ulazim unutra." Stavio je ruke na moja ramena u nameri da me zaustavi. „Ne Chelsea." „Onda mi govori šta se dešava." Tyler je samo gledao u mene, činilo mi se kao večnost. Odšetao je do pulta za informacije i uzeo je papirnu maramicu pa mi je prižio i rekao „Hajde. Idemo da prošetamo."


Budi moj

Divna propast Šesnaesto poglavlje

Slomljeno srce Tyler me je izveo napolje na travnati deo bolnice. Kasno popodnevno sunce je polako počelo da zalazi, a prohladan vetar sušio je suze na mojim obrazima. Živ je... Podsećala sam sebe konstantno, da šta god mi Tyler kaže ne može biti strašno jer je Damien živ, on je pričao sa doktorom, zar ne? „On će biti dobro." rekao je. „Šta se dešava Tyler? Nemoj okolišati više nego govori, pobogu! Nemogu više ovako." „Dođi da sednemo. Ovaj razgovor si trebala da obaviš sa njim. Ali da je po njegovom on ti nikada ne bi rekao. Nije mi bitno ni ako me ubije, ni da li će se naljutiti na mene, ti moraš znati." „Šta?? Šta moram znati??" „Damien se onesvestio. Njegov krvni pritisak je iznenada pao. Verovatno je bio pod nekim stresom u poslednje vreme i nije vodio računa o sebi. To je ono što ga je dovelo dovde." „Okej.. to i nije tako strašno." „Dešavalo se i ranije. Proteklih nekoliko godina, počeli si se pojavljivati simptomi - simptomi koji do sada nisu postojali.“ „Kakvi simptomi, čega?" „Damien ima srčanu manu, Chelsea. Stručni naziv je hipertropik kardiomiopatija." „Šta??" „Dugačak naziv, znam. To je nasledno. To je isto ono stanje koje je ubilo našeg oca." Stvorila mi se ogromna knedla u grlu, jedva sam progutala i progovorila... „Šta to znači?" „To znači da mu je srčani mišić zadebljan. Ponekad, nema nikakvih simptoma, pa ljudi, kao naš otac, čak ni ne znaju da je imaju. Desi im se samo iznenadni srčani napad. Mnogi od njih umru. U Damienovom slučaju, preko genetskog testiranja saznali smo da i je on ima. Pre nekog vremena imao je neke lakše simpome." „Koliko dugo zna za to?" „Oko pet godina. Moja mama nas je naterala da obojica odemo na testiranje, zato što je moj otac preminuo jako mlad, postojalo je pedeset posto šanse da bilo koji od nas dvojice ima srčanih problema. Moj test je bio negativan. Kada je Damien shvatio da ima tu bolest koja je ubila našeg oca, postao je ubeđen da će ga zadesiti ista sudbina. Delimično je zato i kupio onu zgradu, nije hteo da gubi dragoceno vreme po kancelarijama, želeo je da svoje poslednje dane ispuni onim što je najviše voleo, a to je slikanje."


Budi moj

Divna propast

„Da li su svi osuđeni da umru, mislim sa tom bolešću?" „Ne, u tome je stvar. Mnogi od njih žive normalan život. To je nešto što se nemože predvideti." „A Damien je ubeđen da će umreti mlad?" „Da, i zato odbija da se veže za tebe i ti za njega, ne želi da ti se desi ono što se desilo našoj mami." „Zašto mi nije rekao, pobogu?" „Zato što je znao da ćeš reći da ti sve to nije važno. Jednostavno nije želeo da znaš, želeo je da nastaviš dalje, nađeš nekog drugog, tako da zbog njega ne moraš da patiš. Ubija ga što te tera od sebe, jer je lud za tobom." Morala sam da se saberem jer ovo je onaj A-HA momenat. Bilo je ovo kao da mi je Ty predao ogroman komad slagalice koji je nedostajao. Sve je konačno imalo smisla. Damienove reči na plaži Santa Cruz odzvanjale su mi u glavi. MOJE SRCE JE SLOMLJENO! Napokon sam shvatila. „On je lud!" Ty se zakikotao „Znam, to mu govorim sve vreme." „O čemu doktori sada raspravljaju sa njim?" „Kada je Damienov doktor sa Stanforda čuo da je ovde primljen, odmah je došao da ga vidi, okej to je sad drugi deo priče. Već neko vreme Damienov kardiolog pokušava da ga nagovori na operaciju." „O moj Bože." srce je počelo besomučno da mi kuca. „Da. Boji se. Smatra da će ga takva operacija koštati života, prestravljen je, ali kako vreme prolazi čini se da je uzima u obzir." „Na koji način bi mu ta operacija pomogla?" „Praktički bi mu odstranili to zadebljanje na mišiću, što bi za rezultat dalo bolji protok krvi. Smatraju da bi mu se tako poboljšao kvalitet života, i da bi mu se čak produžio i životni vek. Ali kako to biva, i ova operacija je puna rizika. Sećaš se puta u Los Angeles... kada si čuvala pse?" „Da." „Išli smo u bolnicu Cidar Sanaj na konsultacije. Tamo su mu doktori, kao i na Stanfordu. „Vau" „Put u L.A. je meni otvorio oči, onda sam prvi put skontao da je njemu stvarno stalo do tebe, jednostavno nije prestajao da priča o tebi." „Volim ga." rekla sam bez oklevanja. To je bio prvi put kako sam to izrekla na glas. „Znam. To mogu i sam da vidim." „Šta da radim?" „Ne slušaj seronju. I dalje će te ubeđivati kako ti je bolje bez njega, boriće se protiv toga što oseća za tebe i rukama i nogama. On je ubeđen da mu je svaki dan poslednji. Ali u tom razmišljanju postoji dobra i loša stvar. Dobra je ta, da svaki svoj dan živi kao da mu je poslednji, a loša, da jedinu osobu koja ga čini jebeno


Budi moj

Divna propast

najsrećnijim čovekom na svetu tera jer neće sebi da dozvoli da te povredi na bilo koji način. On je nesebična osoba, ali bi tebi trebao prepustiti izbor. Trudi se da odluči umesto tebe, jer smatra da zna šta ti treba a šta ne." „On je ono što mi treba i što je najbolje za mene." ustala sam i „što je najbolje za mene." ustala sam i počela sam da šetam oko klupe. „Moram da ga vidim. Mogu li mu reći da sve znam, da si mi rekao?" „Naravno, ja ću se već nekako izboriti sa njegovim besom. Vreme je, posebno posle onoga što se danas desilo. Da je bilo po njegovom, ti još uvek ne bi imala pojma o čemu se radi. On nikada nije imao nameru da ti kaže da je završio u bolnici. Da nisi kojim slučajem došla u zgradu i zatekla haos ne bi ni znala, veruj mi!" „Verujem ti." „Stvarno je tvrdoglav." „Ooo još kako sam to osetila na svojoj koži." „Trebali bi se sad vratiti unutra" rekao je. „Okej." Kada smo stigli na Damienov sprat Ty reče „Pustiću te nasamo sa njim, trebaće ti. Ja ću otići dole na kafu. „Važi, hvala ti Tyler." Polako sam prišla Damienovoj sobi. Kroz maleni prozor na vratima mogla sam da vidim da je potpuno obučen, i kako sedi na ivici kreveta pognute glave. Pokucala sam tri puta, duboko udahnula i izdahnula pre nego sam ušla unutra. Njegove oči umalo nisu izletele iz očnih duplji kada me je ugledao na vratima. Nije rekao niti reč. Nije me čak ni pitao otkud ja ovde. Samo je buljio u mene jedno vreme, gledajući u moje oči shvatio je da sve znam bez da sam rekla jednu jedinu reč. „Ti znaš?" „Da." „Ty ti je rekao?" „Da." Zabacio je glavu unazad i rekao „Jebi ga. " Pošto sam mu pružila čitavu minutu da se navikne, napokon sam rekla „Sada razumem." „Ne, nerazumeš. Ti samo tako misliš." „Da, razumem." „Ovo ništa ne menja između nas Chelsea. Ništa se neće promeniti." Moji instikti su me terali da mu se suprotstavim, pa čak i da se posvađam sa njim, ali onaj pametniji deo znao je da ovo nije pravo vreme. On se oporavljao, i poslednja stvar koja mu treba je stres, tako da ću se fokusirati na današnji dan. „Da li se sećaš da si se onesvestio?" „Ne. Sećam se samo bolničara kada su došli po mene." „Psi su te spasili, jesi li znao to? Oni su dozvali Murreya a on je pozvao hitnu." „Podseti me da im ispržim slaninu kad dođem kući." „Hoću, a ti mene podseti da se tog dana sklonim što dalje." Raspoloženje nam se malo popravilo kada mi je uputio kiseli osmeh. „Kako ti je dečko, Marki Mark? Vidim još uvek si čitava."


Budi moj

Divna propast

„Možda zato jer se nikada nisam vratila u salu te noći. Pobegla sam na zadnji izlaz, i nisam ga više videla." Damien je odglumio razočarenje „Kakva šteta.." Izgledao je tako slatko dok je pućio usne. „Kako je fufica sa kojom si bio?" „Pa, nije bila srećna. Rekla mi je da sam suviše opsednut sestrom i njenim problemima, pa me je naterala da je odvezem pravo kući." „Šteta." sela sam do njega na krevet. „Usput.. Dobar pokušaj da skreneš pažnju sa sebe i cele ove zbrke." „Zar ti tužibaba Ty nije rekao sve? Šta hoćeš da znaš?" „Zašto mi jednostavno nisi rekao?" „Znaš ti zašto." njegov pogled me je pekao. „To meni ništa ne znači." „E baš zbog toga nisam hteo da ti kažem. Nikada ni pomislio nisam da ćeš otići zbog toga. Bilo je to zbog toga što sam znao da ćeš ostati. Pojma nemaš šta znači biti vezan za mene. Danas sam ovde, sutra me nema Chelsea. Tebi je već jednom bilo slomljeno srce. Da li je to ono što ponovo želiš?" „Ali ti ne znaš šta će se desiti. Bilo ko od nas dvoje može sutra umreti." „Samo što je jedno od nas dvoje osuđeno da umre ranije. To se desilo mom ocu. Ja imam isti takav defekt, i ne želim da se desi tebi, ono što se desilo mojoj mami. Stalo mi je do tebe puno više nego što možeš da zamisliš i ne želim da prolaziš kroz to. Kraj priče." Usljedio je trenutak šutnje. „Ty mi je rekao da te doktori nagovaraju na operaciju." „To dolazi sa izvesnim rizicima. Razmatram to, ali ne bi da pričam o tome sada, važi?" „Da li će te pustiti kući danas?" „Da, to je bila samo epizoda, zbog mog stanja. To se verovatno desilo usled dehidracije i stresa." Malo sam oklevala ali sam ipak pitala, „Jesi li bio pod stresom zbog mene?" Zakikotao se „Ja sam zbog tebe mesecima bio pod stresom tako da verovatno nisi ti u pitanju." Zaigrano me je lupio po butini i pitao „Kako si saznala da sam ovde?" „Krenula sam kod tebe jer sam htela da se izvinim za onaj dan, bila sam surova a to mi nije u prirodi pa me je grizla savest, a i nedostajao si mi, i ti i psi." „I ti njima nedostaješ." „Rekli su ti?" „Ne sa toliko reči, ali se stalno zaustavljaju kod tvojih vrata kad god prolaze tuda." „I meni fali duplo D, pardon troduplo D. Jebote kako do sada to nisam shvatila." „To ti je tek sad palo na pamet? Čekao sam momenat kada ćeš skontati." „Hvala Bogu što sam te danas odlučila posetiti, da nisam, ovo nikada ne bi saznala. Ti mi nikada ne bi rekao, jednostavno sam ubeđena u to."


Budi moj

Divna propast

„I u pravu si. Ne bih. Ali kao što sam rekao, to što sada znaš ne menja stvari između nas. Ja nisam dobar za tebe." „Da se nisi usudio govoriti mi šta je dobro za mene." zarežala sam iznervirana. Ustala sam sa kreveta i krenula sam do prozora da vidim da li stiže doktor. Vratila sam se kod Damiena i počela sam lagano da mu mazim pramenove kose, gledala sam kako rešenost da me drži na distanci polako slabi. Zatvorio je oči pre nego je zgrabio moju majcu i počeo me sve više približavati sebi. Spustio je glavu na moje grudi i rekao „Od sada ti više nije dozvoljeno da mi prilaziš blizu. Ti činiš da zaboravim sva sranja koja bi trebao da uradim kako treba. U tvojoj blizini ne razmišljam trezveno." Pogledao me je u oči pa nastavio „Nisi ni svesna koliko malo je falilo da ono veče skočim na lika jer je spustio ruku na tvoje dupe. Na kraju večeri sam shvatio da sam izgubljen slučaj što se tebe tiče, a to me pakleno ljuti." „Ali ja obožavam tvoju ljubomoru. A i ako ćemo pošteno imao si pravo što se njega tiče." „Ako ćemo iskreno ja sam uvek u pravu, zar to do sad nisi shvatila?" Vrata su se zatim otvorila i Tyler je ušao u bolničku sobu, noseći čašu sa kafom. „Hej. Sad sam pričao sa tvojim doktorom, rekao je da slobodno možeš kući." Okrenula sam se prema Ty-u „Vodiš li ga nazad u stan?" Znajući da nemam auto, Damien je pitao „Čekaj, stani. Kako si ti stigla dovde?" „Da skratim priču, prilično sam sigurna da sam otela auto Murreyu." „Ono govno sa točkovima? Ti si verovatno bila u većoj opasnosti od mene." „Da li želiš da dođem do tebe i negujem te?" „Veruj mi, on bi voleo da ga neguješ, još kako bi to voleo!" reče Ty kroz prepreden osmeh. „O jebeno začepi Ty!" *** Taj dan sam pustila Damiena da se odmori, a ja sam odabrala opciju da odem u svoj stan i pustim Tylera da brine o njemu. Prvu stvar koju sam uradila čim sam ušla je bila da otvorim svoj laptop i ukucam na google pretraživaču ključne reči za njegovo stanje ne bi li dobila informacije vezane za tu bolest. Neke od priča vezane za hipertropsku kardiomiopatiju bile su užasavajuće. Nebrojeno mladih ljudi umiralo je na mestu, neki od njih čak i u toku rekreativnog trčanja. Njihove porodice saznale su za njihove bolesti tek posle obdukcije. Jedan od naučnih istraživanja dokazao je da simptomi koje je Damien imao izazvali su čak 40% smrtnosti kod mladih sportista. Takođe sam proverila i tipove operacija koje se u tom slučaju preporučuju, zajedno sa svim mogućim rizicima. I na kraju je sve počelo da ima smisao. Bilo je lako uvideti kako je Damien dozvolio da strah gospodari njegovim životom, pogotovo jer je imao dobar razlog da bude prestravljen. Nepodnošljiv bol u obliku tone teškog tereta stegnuo mi je srce. Iako je bilo lako pustiti moj mozak da luta na


Budi moj

Divna propast

to užasno mesto zvano „Šta ako" odupirala sam se svom snagom da ne zavlada mojim svetom. Istog momenta poslala sam mu poruku. Chelsea: Svratila bi do tebe sutra posle posla, hoćeš biti kući? Damien: Zapravo, odlazim sutra ujutru. Idem u San Hose na par dana. Treba mi vremena i mira malo da razmislim o svemu. Šta mu pobogu sad ovo znači? Ne znajući kako da mu odgovorim, napisala sam prvu stvar koja mi je pala na pamet. Chelsea: Znaš li put do San Hosea? Damien: Da znam, i to je pesma. Chelsea: Vrlo dobro. Moja baka je imala običaj da mi peva tu pesmu. Kao dete sam oduvek želela da odem tamo, zamišljala sam da je to neko daleko mesto. Volela bih da sam te tada znala. Damien: Ja bih te kinjio i vukao te za konjski repić, čak bi ti bacao i pesak u kosu. Bio sam drkadžija tada. Chelsea: Pa, znači nisi se puno promenio od tad? Još uvek teraš cure da plaču. Damien: Ćućemo se kada se vratim u grad. Chelsea: Mislim da nećemo, kada se ti vratiš ja ću biti u New York-u, idem u posetu kod Jade na nedelju dana. Damien: Wow, drago mi je što konačno ideš kod nje. Znao je da je to ogroman emotivni korak za mene zato što sam do sada izbegavala odlazak tamo, razlog, Elecova teritorija. Par dana pre Damienovog onesvešćivanja napokon sam smogla snage i kupila karte da odem i vidim Jade. Chelsea: Onda se vidimo kada se vratim. Damien: Okej, budi oprezna u velikom gradu.


Budi moj

Divna propast Sedamnaesto poglavlje

Udari u pod Bilo sjajno gledati Jade, i to je bilo nešto poput ostvarenja najboljeg sna. Imala je glavnu rolu u predstavi pod nazivom 'Sirena i odelo'. Zadirkivanje između njenog lika Eloise, i muškog lika Toma bilo je urnebesno. Toma je igrao njen prezgodni kolega glumac Jeremy Bright. Kasnije sam saznala da je Jeremy i u stvarnom životu vrlo oženjen. Do tog momenta sam mislila da se nešto dešava između njega i moje sestre, prosto su zračili tom vibrom. Posle predstave Jade me je povela na večeru sa celom ekipom koja je radila na predstavi. Jeli smo kinesku hranu u baru koji se zvao "Sake Sake". Između pića, hrane i veoma glasne konverzacije, skoro da nisam ni pomislila na Damiena.. skoro. Kada smo se vratile u Jadein majušni stan, misli na njega vratile su se munjevitom brzinom. Ovo je bio prvi put da sam mogla natenane ispričati svojoj sestri sve o Damienovom srčanom problemu. S' obzirom da sam znala da ću je posetiti ostavila sam to da joj prepričam uživo. Jade je sela na patos i prekrstila noge, na licu je još uvek imala tešku, pozorišnu šminku. „Vau, ja samo... ostala sam bez teksta." „Znam." „Sve što sam znala o ovoj situaciji nekako menja stvar." „Kako to misliš? Šta se promenilo?" „Pa... tu je bio deo mene koji mu nije verovao, uprkos tome što je govorio da mu nije stalo do tebe, kao tebi do njega, prosto mi je to bilo nepojmljivo. Ove vesti su promenile igru. On je stvarno pokušavao da te poštedi bola, i iskreno, mislim da njegov brat ima pravo kada kaže da te on voli. Čak i time što te drži podalje od sebe na neki te sulud način stvarno štiti." „Ne! Može bilo ko da mi priča o tome i neću poverovati, bar dok mi on to sam ne kaže. Koliko god da želim da budem sa njim, toliko želim da mu bude bolje i da ozdravi." pogledala sam kroz prozor u svetla grada „Kladim se da nisi ni sanjala da ću biti u sred New Yorka i da neću ni jednom rečiju pomenuti Eleca, ha?" „Pa, to je jedina odlična stvar koja se desila u sred tih ljubavnih jada.." „Ozbiljna budi." Hoćeš li ga zvati dok si ovde?" „Trudim se da ga ne zovem. Trebalo bi da mu dam prostora. Lopta je u njegovom terenu. Ja ga nemogu naterati da bude sa mnom, lepo mi je rekao da mu treba par dana za razmišljanje." „A gde je otišao?" „Kući, u San Hose. Mama mu živi tamo."


Budi moj

Divna propast

„E ako je tako, hajde da pokušamo da ti skrenemo misli sa tih stvari. Sutra imam slobodan dan. Otići ćemo u kupovinu, pogledat ćemo neku predstavu u kojoj nisam ja a posle toga možemo na neku lepu večericu." „To zvuči savršeno!“

*** Nedelja u New Yorku je proletela. Ovo je moja poslednja noć ovde, sama sam jer je Jade na poslu. Moj let je zakazan za sledeće jutro. Dok sam je čekala da se vrati kući na ranu večeru. Impulsivno sam podigla mobilni i odlučila sam da mu pošaljem poruku. Valjda to, što sam fizički bila udaljena kilometrima od njega dobila sam lažni osećaj hrabrosti, emocije su počele da izbijaju iz mene.

Chelsea Sve ovo je sranje! Naravno prestravljena sam zbog činjenice da te mogu izgubiti, ali više sam uplašena života bez tebe u njemu. Čisto da se zna, radije bi imala jedan ceo dan sa tobom, ali zapravo sa tobom, nego dvadesethiljada dana sa nekim drugim koji nema moje srce i moju ljubav. Nije mi potrebno da ostarim uz tebe nije mi bitno sutra, bitno mi je danas. Ja želim sadašnjost! Želim da gledam jezive filmove sa tobom i psima, da izgorim tost u tvom stanu. Želim da te osetim u sebi. Želim da iskusim sve sa tobom, i to dokle god da smo živi. OBOJE SMO ŽIVI! Dobar život meri se kvalitetom, a ne količinom preživljenih dana. želim da budem sa tobom dokle god mogu, ali te na žalost na to nemogu naterati, nemogu te navesti da gledaš na stvari kao ja. Kada sam pritisla taster pošalji, primetila sam da je poruka poslata, ali ne i dostavljena. Pojma nisam imala da li je primio. Možda me je sam đavo podsećao da sam napravila strašnu grešku. Da ne bi lupala glavom šta se dešava rešila sam da ga nazovem. Stvarno sam morala da isteram svoje na ovaj, ili onaj način dok su reči sveže u mojoj glavi. Damienov telefon je zazvonio i umalo me srce nije izdalo kada mi se javio ženski pospani glas i to sa rečima „Damienov telefon izvolite." Šok me paralizovao, tako da nisam uspela reči ni reč dobrih deset sekundi. " Halo?" ponovila je. Teško sam progutala pa pitala. „Ko je to?" „Jenna ovde, ko je to?" „Jenna ..." glupavo sam ponovila. „Chelsea je ovde." „Oh, pa dobro, Damien je trenutno na tuširanju." „A šta ti radiš tamo?" „A šta misliš da radim?" Brzinom svetlosti sam spustila slušalicu.


Budi moj

Divna propast

Pušeći se od besa, zgrabila sam kaput i izletela iz Jadeinog stana, trebalo mi je vazduha. Pokušavajući da izbegnem ljude na prenatrpanoj ulici Tajms skvera, bila sam suviše preokupirana mislima da shvatim koliko sam daleko odmakla od stana, figurativno i bukvalno nisam znala gde se nalazim. Dok sam ja u New Yorku i patim i brinem zbog njega , on očigledno jebava svoju bivšu! Posle celog sata lutanja unaokolo, izvadila sam mobilni iz torbice i poslala mu poruku. Ti si budala! Čekala sam da mi odgovori. Minuti su prolazili, a ništa nije stizalo. Gotova sam sa tim! Činjenica da mi nije odgovorio dokaz je njegove krivice. Nisam znala da li je on u nekoj samo-destruktivnoj fazi ili zaista želi da bude sa njom. Znam samo da više ništa ne želim da imam sa njim, i obećavam sebi da ga više nikada neću zvati.

*** Dugo putovanje za San Francisco bilo je mučenje. Zapravo, nosila sam se mišlju da otkažem svoju rezervaciju za let i ostanem sa svojom sestrom na neodređeno vreme. Jedina stvar koja me vuče da se vratim tamo je moj posao u omladinskom centru. Klinci me trebaju, a ni sama ne želim da izgubim jedinu dobru stvar u mom životu. Kada sam stigla u svoj tišinom ispunjen stan Jade mi je već nedostajala. Podigla sam slušalicu i nazvala je . „Stigla si kući?" „Jesam. Ovde sam ali me ovo više nepodseća na dom." „Razmišljala sam od kako si otišla i stvarno smatram da bi ga trebala zvati." „Ne! Nema jebene šanse!" „Ali nisi čula od njega da je ponovo sa njom. Osećala bi se bolje ako popričaš sa njim, čak iako kaže ono što ne bi htela da čuješ. Ipak je bolje znati. Koliko loša situacija može da bude? Ionako si apsolutno očajna." „Zaboravljaš da se nije udostojio da mi odgovori na poruku?" „Znam to, ali znam i tebe, sve dok ne raščistiš to sa njim izjedaće te to kao crv koru." „Ne mogu ga zvati." „Nemoj ga zvati, samo otići do njega i proveri situaciju." „Ne znam, razmisliću o tome." ***


Budi moj

Divna propast

Narednog dana, kasno uveče završila sam posao u omladinskom centru. Imali smo neki sastanak koji se prilično odužio. Završila sam krećući se u suprotnom smeru od svog stana idući prema Damienovoj zgradi. Užasan osećaj u stomaku pratio me celim putem i to sve zbog strepnje šta ću tamo zateći. Znala sam samo da odlazim da ga vidim poslednji put. Moja sestra je bila u pravu, stvarno bi me pojeo crv sumnje ukoliko celu situaciju ne vidim svojim očima. Jednostavno se moram suočiti sa njim. Trnci su mi prolazili duž kičme dok sam prolazila pored svog bivšeg stana. Na moje iznenađenje vrata su bila širom otvorena, provirila sam unutra i shvatila da je još uvek prazan. Predpostavila sam da ga je Damien davno iznajmio. Polagano sam stala u dovratak i viknula „Hej ima li koga?" glas je odzvanjao kroz prazan stan. Damien je žurno izleteo iz kupatila, znoj se cedio duž njegovih golih grudi. Boja od krečenja bila mu je rasuta po nekim delovima tela, i ako je ikako moguće izgledao mi je još zgodnije. Pantalone pri vrhu bile su mu jedva zakopčane, a kosa.. kosa je bila razbarušena kao posle spavanja, stopala su mu bila bosa, a miris koji je dopirao do mojih nozdrva bio je mešavina znoja i kolonjske. Bože, stvarno je bio zgodniji nego ikad. Tako sam čeznula za njim. Teško gutajući pitala sam, „Šta radiš?" „Dobio sam tvoju poruku, malo me je sjebala , pa sam uzeo da krečim malo.“ „Pa kad smo već kod toga, sve što sam rekla mislila sam, ti jesi budala." „To nije poruka na koju sam mislio." Shvatila sam, da priča o poruci koju sam mu poslala pre nego sam se čula sa Jennom, ona poruka u kojoj sam mu istresla sva moja osećanja. Izgleda da je ipak bila poslata. Sranje! „Mislila sam da nije poslata, nadala sam se da nije, bila je greška, nisam to trebala raditi." „Ne, nije bila greška." „Kako je Jenna?" izletelo mi je. „Ništa se nije desilo između mene i nje, iskoristila je svoj ključ i ušla je u stan dok sam se tuširao, nisam ni znao da si zvala, tek sam kasnije skontao." „Javila se na telefon zvučeći kao da je tog momenta ustala iz tvog kreveta sveže izjebana. Kada sam je pitala šta radite rekla mi je da bi trebala to sama da zaključim." „Jebeno sere Chelsea." „Zašto bi lagala?" „Zato što zna biti kučka kad to želi. Zajebavala te je, želela je da te povredi ako hoćeš mogu je nazvati i reći će ti istinu." „Zašto mi onda nisi odgovorio na poruku?" „Zato što sam na kratko u poluludom stanju dobio genijalnu ideju. Kada sam shvatio šta se desilo, uzeo sam to kao odličnu priliku da te odgurnem od sebe jednom za svagda. Želeo sam da poveruješ u ceo taj scenario, još uvek sam bio ubeđen da je to najbolje za tebe."


Budi moj

Divna propast

„Bio ubeđen, prošlo vreme.. šta se promenilo za jedan dan?" „Sve!" krenuo je prema meni „Sve se jebeno promenilo!" „Kako?" „Tvoju dugačku poruku nisam dobio do jutros. Osećao sam preveliku krivicu jer ti nisam odgovorio kada si me nazvala budalom. Bio sam sjeban od momenta kada si saznala za moje zdravstveno stanje. Nisam imao nameru reći ti, ikada. U svakom slučaju, prošle noći, imao sam san, bio je nestvarno stvaran ako mogu tako da kažem, sanjao sam tvoj avion...sanjao sam da se srušio, ti si poginula...o moj bože, bilo je tako stvarno Chelsea. I jedino o čemu sam razmišljao bilo je to da ti nikada nisam priznao šta sam osećao prema tebi. Bio sam ispunjen nepodnošljivim kajanjem. U snu, sećam se, pomislio sam da bih dao sve na svetu samo za jedan dan sa tobom, protraćio sam ih mnogo! I kada sam se probudio, bio sam obliven znojem, odmah sam otišao na internet da proverim da nije slučajno bilo kakvih avionskih nesreća, jer opet ponavljam, san je bio veoma, veoma stvaran. To me je totalno sjebalo, telefon mi je bio na punjaču to veče, a kada sam ga upalio video sam tvoju poruku. Sve što si napisala u poruci, ja sam osetio u snu. Kao da smo bili podsvesno povezani, i odjednom sam sve jasno video." „Zašto me nisi zvao posle toga?" „Bio sam obuzet, samo sam hteo obraditi svoja osećanja, nisam bio siguran na koji način da ti priđem i kažem ti sve što mi leži na duši, pa sam uradio jedino znam, radio sam! Radio sam ceo prokleti dan!" „Gde si radio?" „U tvojoj sobi." „U mojoj sobi? Kako to da nisi iznajmio ovaj stan? Predpostavila sam da je već dugo izdat." Ne! Nisam mogao. Ovo mesto je tvoje, slobodno mogu reći da je deo mene čekao da se vratiš." Krenula sam prema sobi, želela sam da vidim boju koju je odabrao. Na kratko sam zastala jer sam u šoku zamalo zapela za sopstveno stopalo. Kada je rekao da je radio u mojoj sobi nije mislio na jednu boju, upotrebio je sprej kao osnovu, iskoristio je onaj naš zid i stvorio najlepšu sliku koju sam ikada videla. Sprejisana boja, na glatkoj površini, mešajući belu i sve moguće pastelne boje dala je nestvarnu sliku ogromnog jednoroga koji je izgledao kao da slobodno leti kroz oblake. Prekrila sam usta rukom i jedva razumljivo rekla „O moj bože! šta si to uradio?" „To si ti." „Šta?" Njegove usne su se izvile u osmeh „Ti si moj jednorog..." Nekoliko puta sam zatreptala „Ovo je ludo." Stao je ispred mene i rekao „Mistično lepa. Nezavisna. Sećaš se šta je tvoj telefonski psihić rekao? U to vreme smatrao sam da je to smešno, ali što sam više razmišljao, sve više je imalo smisla. Ti si bila fantazija za koju sam mislio da mi se nikada neće ostvariti. Ovo je ono što si ti oduvek bila za mene. To onda nisam


Budi moj

Divna propast

shvatao, ali ti si moj jednorog!"Stavio je svoje ruke na moje obraze i čvrsto ih držao „Ti si moj jebeni jednorog, Chelsea." „Jesam?" „Jesi! I postoji još nešto što želim da ti kažem.." Koža mi se naježila onog momenta kada me je privukao bliže sebi i stavio čelo na moje. „Kada sam se prvi put probudio u ambulantnim kolima, na delić sekunde nisam imao pojma jesam li živ ili sam umro. Kažu da ti ceo život prođe pred očima, jel tako? Pa jedino što je meni bilo pred očima jesi ti. Samo ti." Nastavio je da me gleda u oči. Po prvi put, osećam da se predaje svojim osećanjima, bukvalno sam osetila ogromno olakšanje koje mu je prošlo kroz telo. Mogla sam zaključiti i po posesivnom držanju moga lica, na način kako su mu ruke drhtale. Predavao se, opuštao se više nije kočio svoja osećanja. Znala sam da je to imao u sebi, ali nisam znala da je vremenom poraslo i postalo jače. „Način na koji me gledaš Chelsea, niko me nikada tako nije gledao. Kada sam gledao onaj video sa Elecom, onaj koji sam polomio, taj isti pogled si upućivala i njemu. To me je ubijalo, i to je bio jedini razlog zbog kojeg sam morao uništiti taj jebeni dvd." „Vas dvojica se nemožete uporediti Damien." „Nekada nisi mogla da shvatiš kako je mogao uraditi to što jeste, zašto su stvari ispale tako. I ja sam shvatio umesto tebe. Želiš li da znaš zbog čega je sve ispalo tako?" „Zašto?" „Zato, jer te je Bog stvorio za mene." Čak ni jebene, reči " volim te " ne bi mogle nadmašiti ovo. „E to sve objašnjava." nasmejala sam se, moji prsti odlutali su u njegovu već razbarišenu kosu. „Od samog početka, čak i kada si me terao od sebe, osećala sam kao da si stvoren za mene." Nesposobna da sačekam još koji sekund da dotaknem njegove usne, digla sam se na prste i poljubila ga. Ovaj put, potpuno sam se prepustila jer sam znala da su te usne moje, njegov ukus je moj, on je bio moj...konačno! On je prekinuo poljubac i progovorio je milujući svojim dahom moje od poljubaca otežene usne. „Ti si savršena za mene bejbi, to sam oduvek znao, nikada u to nisam posumnjao." Podigao me je u vazduh tako lako kao da sam perce, obmotala sam noge oko njegovog torza i osetila se potpuno prirodno, kao da sam to uradila 100 puta do sada. U njegovim rukama osećala sam se tako lagano i sigurno. Toliko toga sam htela da mu kažem, ali sam bila toliko napaljena da mi je mozak bukvalno registrovao samo čulo dodira. Stvari su se odvijale vrtoglavom brzinom, trljala sam se o njega, dok je šav mojih farmerica blago masirao sam centar moje požude, moj jezik je pustošio njegova usta a on je zastenjao i promumlao. „Jesi li još uvek na piluli?" „Jesam." Klimnula sam.


Budi moj

Divna propast

Nisam se potrudila saznati kako to da je upućen u moj način zaštite od neželjene trudnoće, on je jednostavno znao sve o meni. „Rekla si da me želiš osetiti duboko u sebi.. jesi li to ozbiljno mislila?" „Daa!" U momentu, brzinom svetlosti, otkopčao mi je farmerice i namestio mi je položaj tela onako.. Moj bože!! Ovo ću reći još hiljadu puta! Stavio je svoj impresivni primerak glatke primamljive kite tačno na moj ulaz. Gledala sam u njegove oči koje su se polako zatvarale usled očiglednog uživanja, naprosto je bio u ekstazi. Invazija njegovog uda je bila, najblaže rečeno šokantna, o kako je bio debeo. Moj otvor se širio prilagođavajući se njegovoj debljini dok ceo nije stao u mene. „Oh...moj... jebote.. Chelsea. Tako si uska.“ Počeo je žešće da se nabija u mene „Osećaš li me sad?" „Jebote! Da! Osećam te, osećam" ujela sa usnicu. „Nemogu da verujem da sam konačno u tebi, ni pomislio nisam da će osećaj biti ovako dobar. Tako si jebeno vlažna za mene i to je neverovatno." U uglu očiju, formirale su se suze, i to sve zbog orgazma, orgazma za koji znam da će okrenuti moj svet. Mislila sam da znam šta znači dobar seks, ali ovo.. ovo je bilo ludo. Preuzeo je kontrolu nad mojim telom kao što to niko do sada nije, svirao je po meni kao po instrumentu i kao da je on jedini koji zna kako. Nisam shvatala sve do sada da sve što sam do sada smatrala da je dobar seks u suštini je bio osrednji. Posle ovoga sa Damienom moji kriterijumi su se podigli za dvadeset stepenica, a što je najluđe, osećam da mu nema zamene. Ovo je savršeno!! „Moja kita je prilično srećna, tako je dobro biti u tebi!" Još uvek u meni, polako me je spustio na patos i počeo me jebati jače, stavio je ruku ispod moje glave da ne bi udarala njom o drveni pod i počeo je nabijati sve jače i jače. Moje ruke su bile na njegovoj mišićavoj guzi, primoravajući ga da se brže kreće unutra, napolje. U nekom momentu Damien je zgrabio obe moje ruke i nimalo nežno stavio ih iznad moje glave, i ako je uopšte moguće jebao me je još jače. Rado sam se odrekla kontrole, osećala sam se blaženo, nemoćno, drogirano od strane ovog neverovatnog čoveka. „Nikada mi neće biti dovoljno" prošaputao mi je u uvo „tako si najebala Chelsea Jameson, jer izgleda da ću očekivati da budem u tebi non stop." Moj orgazam prouzročio je blago grčenje i stiskala sam njegovu kitu na način koji je njega dovodio do ludila.. otkud to znam?? Prosto, kada sam iznenada vrisnula od jačine doživljenog orgazma osetila sam blago podrhtavanje njegovog tela. „Jebi ga Chelsea, jebi ga!!" Njegovo režanje odbijalo se o prazne zidove. Shvatila sam da je moj novi, omiljeni zvuk zvuk Damienovog svršavanja. On je većinu vremena bio opušten i pribran i samim tim kada sam ga videla kako se raspada zbog mene bila sam ponosna. To sam mu ja uradila! Ostao je u meni neko vreme i obasipao je moj vrat mekim poljupcima, da bi se na kraju, vrlo polako izvukao iz mene. Odmarao je svoje usne u udubini moga vrata i nežno je šapnuo „Volim te.." Spustio je kažiprst na moje otečene usne u znak da bi


Budi moj

Divna propast

trebala da ćutim te je nastavio „Pre nego što kažeš bilo šta, želim da znaš da ja ove reči ne izgovaram olako čak šta više nikada, ni jednoj ženi ih nisam rekao." „Nisi?" „Nisam. Zakleo sam se da ih nikada neću reći osim ako to stvarno ne mislim." Njegovo srce je lupalo kao u kolibrića, podsećajući me koliko je on ustvari uplašen. „Volim te tako jako Damiene. I jeste da sam to rekla još dva puta ljudima pre tebe, i stvarno sam bila ubeđena da ih volim. Ustvari sam shvatila da postoje razni nivoi ljubavi, jer ništa ne može da se meri sa tim što osećam prema tebi. To je nešto što me je nagnalo da se duboko zamislim i preispitam.“ Nastavio je da leži na meni. „Da li si i ti preplašena kao i ja?" „Jesam, ti me tako jebeno plašiš Damiene." Zakikotao se i rekao. „Plašiš me više od samog đavola Chelsea Jameson." „O moj bože, tako mnogo, to je loše." „Stvarno želiš da uradiš ovo sa mnom? Neće biti ni malo lako.. biće prilično napeto, nikada nisam hteo da te uplićem u svu tu dramu vezanu za moje zdravstveno stanje" „Obećavam da ću biti jaka za tebe." „Ti? Jaka? Moš' mislit' bit ćeš prestravljena. Prestani lagati." „Previše me dobro poznaješ." „Pa dobro, bićemo prestravljeni zajedno, šta kažeš na to?" „Kažem da imamo dogovor." Damien me je okrenuo tako da sam sada ležala na njegovim grudima. Zagledao se u moje oči pre nego je rekao. „Imamo toliko toga ozbiljnog o čemu moramo popričati, ali ta sranja ćemo ostaviti za kasnije. Sada nećemo o tome. Sada.. imam pametnijeg posla koji uključuje i tebe, i prilično je hitne prirode." „Jel'? Kao šta?" Kao što je istraživanje svakog jebenog santimetra ovog tvog zategnutog tela koje sam mesecima zapostavljao. Ni blizu nisam gotov sa tobom. Planiraj da ostaješ ovde večeras!" „Kada se psi vraćaju?" „Idem po njih sutra." „Nedostaju mi." „Bolje da nisu ovde danas, pomislili bi da te napadam, a prilično sam siguran da bi u tom slučaju krenuli da te brane, kada si ti sa njima, moj autoritet pada u vodu. Nego kaži mi, nikada te nisam stigao pitati je li ti bilo lepo kod sestre, na stranu to što sam se ja poneo kao drkadžija." „Bilo je zabavno, ali je vreme proletelo." „Činilo se da se sjajno provodiš." „O čemu pričaš, ne razumem." „Sa tvojim novim veselim prijateljem. Sestra te je tagovala na Face-u." Jedne večeri kada smo izašle srele smo njenog riđokosog kolegu iz predstave, zvao se Craig, sedeo je pored mene i flertovao je celu noć. Na mnogo slika smo bili zajedno, i verovatno su ih postavili na Facebook.


Budi moj

Divna propast

„Sad si i Face počeo da koristiš kako bi me špijunirao? Sajt za upoznavanje ti nije bio dovoljan?" „Ne zapravo, to nije dobar način za špijuniranje prosto zato jer se ništa ne dešava osim ako te neko ne označi na fotografiji, što se događa kao i plavi mjesec." „Vidiš, ja pojma nisam imala da ti imaš Facebook profil." Podigao je obrve i pitao „Ti si me potražila tamo?" „Jesam." „I ko je je sada uhoda?" „Nemoj mi ni započinjati sa uhođenjem D.H. Hennessey. Šta označava H?" „To je tajna." „E to je nešto što ti ide od ruke." „Auć!" rekao je i zaograno me bocnuo u rebra. „Kako se danas osećaš? Jesi okej?" „O ne! Nemoj mi reći da ćeš me sada svaka dva minuta pitati kako se osećam? To već radi moja mama, nemoj i ti!" „Trudiću se da ne budem naporna oko toga, ali pitati moram." „Osećam se odlično, zapravo se ne sećam da sam se ikada bolje osećao. „I ja isto!" „Da rezimiramo, ko je lik koji ti se nakačio tamo?" „Nadala sam se da ćemo bataliti ti temu." „Nisi te sreće bejbi." „Njegovo ime je Craig. On je u predstavi sa mojom sestrom, kolega zapravo." „Razumem.. pa zamalo me je naterao da podivlkam. Bio sam spreman da doletim do tebe." Odlučila sam da ga malo zezam. „Pitao me je da izađem sa njim, ali sam ja bila opsednuta sa jednim drugim likom koji me je konstantno odbacivao." „Taj neko je bio jebena budala." „Jeste bio je, ali u njegovu obranu moram reći da je imao dobre razloge. Dobar je to momak." „Nije on tako dobar. Trenutno želi veoma loše stvari da ti radi.." „Može da radi šta god želi.“ „Ne govori to u slučaju da to stvarno ne misliš." „Znaš šta, neke veoma loše stvari si mi već uradio... u mojim mislima. Bila je ovo duga godina.." „Jebote, stvarno? Šta sam ti koji kurac radio a da nisam bio ni svestan toga? Da li je moguće biti ljubomoran na izmišljenog sebe, jer sam jebeno zelen od ljubomore! Imam potrebu da ga prebijem na mrtvo ime, nastrani krelac!" „On i ja... pa imali smo puno dobrih momenata." „E pa od danas, on je završio karijeru!" „Trebali bi ustati sa ovog poda, ne misliš?“ „Nikada više ovaj patos neću gledati na isti način." „Zašto ja sad ne bi otišla kući po neke stvari, ipak nisam planirala da prespavam ovde."


Budi moj

Divna propast

„Još jednom mi kaži, zašto si ono došla?" zakikotao se. „Došla sam ovamo da ti očitam lekciju!" „O očitala si ti meni nešto, i to nešto nije bila lekcija ahhahha!"

*** Kada sam se vratila u svoj stan da uzmem nešto čiste garderobe, moj telefon se oglasio, označavajući mi da mi je pristigao mail, bilo je to obaveštenje da imam jednu novu poruku na sajtu za upoznavanje. Poruka je bila od Damiena. Chelsea, Žao mi je što sam te ispalio onaj dan kada smo zakazali sastanak u Starbuksu u ulici Powell, javljam ti, da sam odlučio da ukinem profil na ovoj stranici, tako da me ovde više nećeš videti. Imao sam najbolji seks i to sa mojom najboljom drugaricom. Bilo je jebeno neverovatno! Trebao sam je poslušati pre par nedelja kada me je pitala da li hoću da mucam...


Budi moj

Divna propast Osamnaesto poglavlje

Kupatila i kućice na drvetu Bilo bi blago rečeno da kažem da smo nadoknađivali izgubljeno vreme. U narednih nekoliko nedelja, Damien i ja smo bili nerazdvojni. Moj nezasiti muškarac je insistirao da provodim svaku noć u njegovom stanu. Na Dudleyevo i Drewfusovo razočarenje krevet im je bio zabranjen jer sam ja stalno bila u njemu. Damien i ja još uvek nismo ozbiljno razgovarali o stanju njegovog srca. To je bio očigledan koji nismo pominjali iako smo bili toga svesni. Mislim da nam je bilo potrebno da uživamo jedno u drugom bez razmišljanja i nerviranja. Uostalom, njegova opterećenost onim "šta ako" nas je držala odvojenim dovoljno dugo. Seksom smo odvraćali pažnju. Postali smo zavisni od njega. Nikada nisam mnogo upražnjavala seks u životu, ali njega nisam mogla da se zasitim. Brojala bih minute na poslu samo da mogu da se vratim kod njega gde me je napaljen čekao. Damien i ja smo takođe razvili afinitet za spontanim bludničenjem na javnim mestima. Možda je to proizašlo iz našeg bliskog susreta u „Crnom dijamantu“. Vozili smo se ka San Hoseu jedne subote ujutru kako bi posetili njegovu majku – i da bih je ja upoznala – kada mi je Damien uputio pogled dok je vozio – pogled koji sam dobro poznavala. „Želim da jebem ta prelepa usta.“ Stisnuo mi je butinu. „Nema šanse da ću biti sposoban da držim ruke podalje od tebe do večeras.“ „Morat ćeš. Mislim da se tvojoj majci neće baš dopasti ako se izvinimo i ušunjamo u sobu kako bi se kresnuli.“ „Potrebno mi je nešto pre nego što stignemo tamo.“ „Mogla bih da ti ga popušim dok voziš.“ Prostenjao je. „Voleo bih to, ali nema jebene šanse. Morala bi da otkopčaš pojas. Mogao bih da slupam auto. Nikada ne bih sebi oprostio da doživimo nesreću dok mi ga neobuzdano pušiš.“ Promeškoljio se i namestio ga. „Sranje. Nije čak sigurno za mene da vozim dok razmišljam o tome kako mi ga pušiš.“ Pomazila sam ga rukama preko izbočine na farmerkama. „Nemoj da razmišljaš i vozi.“ „Ne. Definitivno ne mogu da razmišljam o tvojim vlažnim usnama obavijenim oko moje kite dok sam za volanom. Ali sada kada si me dodirnula, prekasno je.“ Iznenada je skrenuo prema parkingu auto-servisa. „Šta to radiš?“ „Odjednom osećam glad.“ „Za čim?“ Našalila sam se. „Tvojom guzom.“ „Ti si lud.“ „Samo mali zalogaj.“


Budi moj

Divna propast

„Ti ništa ne radiš malo Damiene.“ „Ti idi prva. Onda ću ja da dođem za tobom dok kasirka ne gleda.“ Prolazeći kroz rafove čipsa i slatkiša, nadala sam se da niko nije primetio kada sam ušla u uniseks kupatilo za jednu osobu. Pogledala sam se u ogledalu i nasmejala mom crvenom licu. Minut kasnije, u ogledalu sam videla Damiena kako otvara vrata iza mene. Bradavice su mi se stvrdnule od iščekivanja. Grudima pritisnutim uz moja leđa, odmah je počeo gladno da me ljubi po vratu. Prislanjajući ruke na lavabo kako bih održala ravnotežu, posmatrala sam nas u ogledalu. Damien je prostenjao kada mi je podigao haljinu i divio se mojoj guzi. Volela sam da vidim izraz očaja na njegovom licu. Ništa nije moglo više da me napali nego dok sam svedočila tome koliko me je želeo. Kopča njegovog kaiša je zazvečala dok je otkopčavao pantalone, puštajući ih da mu padnu oko nogu. Za sekundu sam osetila njegovu debelu kitu kako s lakoćom ulazi u mene podmazana mojom vlažnošću. Razgovor u automobilu me je potpuno napalio. „Neko je spreman,“ zadirkivao me je. „Jebi ga, mokra si.“ Polako je klizio unutra i van. Bez reči sam klimnula glavom i gurnula kukove unazad. „Uvek sam spremna za tebe.“ „Jebeno to volim,“ ispalio je. Damienove oči su tinjale dok je zurio u moj odraz u ogledalu. Izvio je usne dok me je jebao jače. Voleo je da gleda kako gubim kontrolu isto kao što sam i ja to volela. „Pogledaj se kako si prelepa dok sam u tebi, kako su ti ružičasti obrazi.“ Pljesnuo me je po dupetu. „I ovi obrazi, takođe.“ „Volim kad to radiš.“ „Gledaj me,“ naredio je. „Volim da me gledaš dok svršavaš.“ Naše oči su ostale prikovane jedne za druge u ogledalu dok se nabijao u mene. Kada je neko pokucao na vrata, Damien mi je stavio ruku na usta i razdrao se, „Samo minut!“ „Sranje,“ promrmljala sam. Šapnuo mi je na uho, „Zajebi to. Ne žuri. Ne idemo dok ne svršiš. Čekaću te.“ Zgrabio me je za kukove i precizno me navlačio na njegovu kitu dok potpuno nisam zaboravila da nas neko čeka pred vratima. Moji mišići su pulsirali oko njega. Posmatrala sam kako se gubi dok izliva vruću spermu u mene. Nikada mi neće biti dosta ovoga. Okrenuo me je i rekao mi tik uz usne, „Ubijaš me, Chelsea.“ „Bolje da brišemo odavde.“ Pratila sam postiđena Damiena nazad do njegovog kamioneta. Sve oči u prodavnici bile su uprte u nas dvoje. Ono što se desilo među nama je vredelo svake trunke sramote

*** Dovezli smo se do male, sive malterisane kuće.


Budi moj

Divna propast

Ulica u kojoj je Damien odrastao u naselju Vilov Glen u San Hoseu bila je mirna stambena četvrt. Dlanovi su mi se znojili. Damien mi je položio ruku na nogu kako bi prestala da je tresem. „Nervozna si? Nema potrebe.“ „Jesam. Veoma.“ „Voleće te.“ „Kako to znaš?“ „Zato što te ja volim.“ „Volim i ja tebe.“ „Već sam joj rekao mnogo toga o tebi. Dakle, to je kao da te već poznaje.“ „Koliko dugo već zna za mene?“ „Pričao sam joj o tebi pre nego što smo počeli da se zabavljamo.“ „Stvarno?“ „Da.“ Moje srce je počelo da udara kada smo izašli iz auta. Damienova majka je otvorila vrata dok joj je maleni pas bio za petama. Bila je mnogo lepša nego što sam je zapamtila sa slike koju mi je Damien jednom pokazao. I Damien i Tyler su nasledili izgled od nje. Osmehnula se Damienu pre nego što me je pogledala. On je prvi progovorio. „Chelsea, ovo je moja majka, Monica.“ Pružila mi je ruku. Ruka mi je drhtala dok smo se rukovale. „Žao mi je. Tako sam nervozna.“ „I ja sam.“ Osmehnula se. Činjenica da je i ona bila uplašena me je malo utešila. „Stvarno?“ „Da, naravno da jesam.“ Nasmešila se ponovo Damienu. „Kakva je bila vožnja?“ Damien me je pogledao vragolasto. „Vožnja je bila apsolutno savršena.“ Osetila sam da lice počinje da mi gori. „Dobro,“ rekla je. „Pa, napravila sam tvoje omiljene lazanje sa kobasicom za ručak. Nadam se da ste gladni.“ „Mnogo,“ odgovorio je. „Zašto ne pokažeš Chelsei kuću? Idem do kuhinje da proverim ručak.“ Pokušavajući da mi smiri živce, Damien mi je prstima prešao duž ruke i poljubio me u obraz. Dekor je bio veoma boemski sa dosta živopisnih dezena. Uprkos stidljivoj prirodi, Monicin stil je izgledao veoma avanturistički i pokazatelj slobodnog duha. Damien je pomenuo da iako njegova majka nije bila veoma religiozna, ona je bila prilično duhovna. Primetivši neke porodične slike na stolu krenula sam kroz dnevnu sobu da ih pogledam. Damien je išao za mnom i istrgnuo mi ram iz ruke čim sam ga uzela. „Ne možeš to da vidiš.“ „Zašto?“


Budi moj

Divna propast

On ga je nerado okrenuo prema meni kako bih pogledala. To je bila slika dva dečaka, Damiena i Taylora. Damien je izgledao prilično...debeljuškasto. „Bio si tako sladak.“ „Izgledam kao da ću da pojedem Tylera.“ „Nikada mi nisi rekao da si bio teži kao dečak.“ „Pa, to je bilo pre nego što sam naučio da zapravo treba da prestaneš da jedeš kada si pun.“ „Mislim da izgledaš divno.“ „To samo kažeš.“ „Zaista to mislim.“ Vrativši sliku na mesto, uzela sam drugu – sliku njegovih roditelja sa venčanja. „Vau, tvoji roditelji su zapanjujući. Nije ni čudo što tako izgledaš.“ Sada kada sam videla Damienovog oca, shvatila sam da zapravo ima crte lica na njega iako je nasledio tamni ten od majke. Damien je uzeo sliku od mene. „Oni su zaista bili zaljubljeni. Toliko su se voleli, da je to bilo nepristojno. Ja i Tyler smo morali često da skrećemo pogled.“ „Ne sumnjam da bi tako bilo da je on još uvek ovde.“ Monica je ušla u sobu. „On jeste još uvek ovde. Osećam njegovo prisustvo svaki dan.“ Nisam primetila da nas je prisluškivala. Nastavila je, „Nije isto naravno, ali je još uvek u velikoj meri ovde." Istopila sam se kada je Damien zagrlio svoju majku i poljubio je u čelo. Znam da bi on voleo kada bi ona nastavila sa svojim životom, ali mi je objasnio da se više ne svađa oko toga sa njom, jer joj je to samo stvaralo stres. Ručali smo u tišini na pokrivenom tremu. Monica je napravila mohito sa svežom mentom i jagodama. Morala sam da popijem samo jedan jer me je rum brzo udarao u glavu. Nisam želela da kažem ili uradim nešto glupo pred njom. Gledajući prema dvorištu, rekla sam, "Imate prelepu baštu." „Hvala ti. Menta je ubrana iz nje." „Baštovanstvo je njena stvar." Damien je rekao. „Osećam se veoma blizu Raymondu tamo - u prirodi. Vidim ga u svemu; u vetru, u leptirima koji sleću na mene kada sam tamo, u crvenim kardinalima koji mi lete iznad glave." Srce mi se slomilo zbog ove žene, iako se činilo da je ona pronašla utehu na svoj način. „Mislim da je divno to koliko volite svojeg muža." „Samo je jedna prava ljubav, jedna je srodna duša. Nisu svi dovoljno srećni u životu da nađu tu osobu." Okrenula se prema Damienu. "Moja najveća želja je da svaki moj sin nađe osobu koja mu je suđena." Pogledala je u naše isprepletene ruke. „Čvrsto verujem da je Damienu to pošlo za rukom." Gledajući u njega dok sam govorila, rekla sam, „Hvala ti. Ne sumnjam da je on moj čovek. Ne mogu to da objasnim. To je osećaj koji sam imala od početka. Čak i dok me je konstantno odbacivao, uvek sam osećala snažnu povezanost."


Budi moj

Divna propast

Klimnula je glavom. "To je to. Intuicija. Brinula sam da Damien nikada neće dozvoliti sebi da to doživi. Znam da si nedavno saznala za njegov nasleđen srčani problem. Moj muž nikada nije znao da ga ima. Na mnogo načina, to je bio blagoslov. Nikada nije morao da živi u strahu. S druge strane, nikada nije imao priliku da učini bilo šta kako bi sprečio da ga to ubije. Dakle, nedostatak znanja je bio mač sa dve oštrice. Damien je bio napet kada mi je pustio ruku. "Ono što moja majka hoće da kaže, Chelsea, je da ona misli da bi trebalo da pristanem na operaciju koju preporučuju doktori." Monica je položila ruku na njegovu istetoviranu podlakticu. "Mislim da bi trebalo da uradiš sve što bi ti produžilo život, to je istina." Odjednom sam osetila mučninu. Pogodilo me je to što sam već neko vreme namerno blokirala sve ono što je imalo veze sa Damienovim stanjem. Rekao mi je da se nekim danima osećao zaista dobro dok bi se drugim danima brzo umarao. Takođe je povremeno imao problema sa disanjem. Ali dobrih dana je bilo više nego loših. Pre nego što sam saznala za njegovu dijagnozu, nijednom nisam posumnjala da nešto nije u redu zato što je on bio tako aktivan i snažan. Krio je to veoma dobro i nikada se nije žalio; to mi je pomoglo da živim u poricanju. Ipak, iako je dobro brinuo o sebi, bilo je još mnogo toga što je mogao da uradi kako bi sprečio da se nešto loše desi. "“Chelsea i ja nismo baš diskutovali o tome. Pokušavali smo da uživamo jedno u drugom neko vreme ne mareći za ozbiljna sranja za sad." „Pa, vi ćete znati kada je pravo vreme da o tome razgovarate." Pogledala me je. "Žao mi je ako sam pokvarila raspoloženje. To mi nije bila namera. Hvala ti što mog sina činiš srećnim." „Hvala. On me čini tako srećnom." Damien je popio piće koje mu je ostalo i odmah promenio temu razgovora. „Hoćeš da vidiš kućicu na drvetu?" Oči su mi se raširile. „Kućica na drvetu?" Aha. Tyler i ja smo je sagradili sa tatom. Bila je devedeset posto završena kada je umro. Završili smo je sami par godina kasnije i potpuno je opremili. Prilično je kul." „Više je kao pećina na nebu." Monica se nacerila. „Volela bih da je vidim." Damien me je odveo iza kuće gde je veličanstvena drvena konstrukcija bila smeštena usred ogromnog drveta. Kućica na drvetu je čak imala i prozore. Duge merdevine napravljene od kanapa visile su ispod nje. Doslovno je izgledala kao mali dom. Unutra je bio krevet prekriven kariranim jorganom i mali kauč preko puta njega. Lampe su bile uključene u električnu utičnicu. Tu je bio i televizor i DVD plejer. „Ima i struje?" „Naravno. Kako bi se inače ušunjao ovde da gledam porniće?" „To je ono što si ovde radio?" „Tyler i ja smo definitivno iskoristili ovo mesto kad smo bili tinejdžeri."


Budi moj

Divna propast

„Dobro. Ne moram da znam ništa više od toga." Nasmejao se. "Znaš šta ja mislim?“ „Šta?" „Mislim da bih stvarno voleo da krstim ovo mesto sa tobom odmah." „Ne mogu to da radim dok je tvoja majka dole." „Pa, moraćemo da nađemo neki način, jer ne mogu da izdržim ceo vikend bez tebe. Možda kada ona ode na spavanje, možeš da se išunjaš ovde da me posetiš." Provešćemo noć u San Hoseu. Plan je bio da ja spavam u Tylerovoj staroj sobi, pa sam pretpostavila da će Damien spavati u njegovoj sobi u kući. „Ti spavaš u kućici na drvetu?" „Aha. Zaista je mirno ovde noću. Drugo moje omiljeno mesto na svetu." „Drugo?" „U tebi je uvek moj broj jedan." Namignuo mi je, privlačeći me. „Trebalo je da znam."

*** Kasnije te noći, poželela sam Monici laku noć i povukala u gostinsku sobu nakon što nas je Damien obe poljubio i uputio se ka kućici na drvetu. Sat vremena kasnije mi je poslao poruku. Damien: Dovuci svoje prelepo dupe gore. Chelsea: Šta ako me tvoja majka uhvati kad izlazim? Damien: Moja majka zna da se jebemo. Nije glupa. Odrasle smo osobe. Chelsea: Dobro. Jel dovoljno osvetljeno da vidim kuda idem? Damien: Jeste. Pobrinuću se da se sigurno popneš. Damien je držao fenjer na ulazu u kućicu na drvetu tako da mogu bezbedno da se popnem a da ne padnem. Nakon što sam se popela uz merdevine, povukao me je u naručje. „Čini mi se kao da te nisam dodirnuo celu večnost." „Pa, nismo svaki dan pod budnim okom tvoje majke." Damien mi je stiskao guzu dok me je ljubio. Nakon što je polako pustio moju donju usnu, rekao je, „Moja majka te zaista voli." Odmakla sam se kako bih ga pogledala u lice. „Rekla ti je to?" „Nije morala. Mogu to da kažem po načinu na koji te je gledala. Smešila se i bila uključena u razgovor sa tobom. To je čudno. U suštini, videla je u tebi sve ono što sam i ja. Ti si veoma relana i ona ceni to." „Tako mi je laknulo." Oči su mu putovale po mojim grudima i nogama. „I ja cenim to što sada izgledaš kao tinejdžerski san u tom kratkom šortsu." „Pa, ja sam se iskrala u kućicu na drvetu jednog dečaka. Morala sam da izgledam seksi."


Budi moj

Divna propast

„Proveo sam mnoge noći u ovoj istoj kućici maštajući o nestvarnoj ženi koja ti nije bila ni do kolena." „Znaš...nisam mislila da sam tvoj tip kada smo se prvi put sreli." Skliznuo je prstom ispod mog grudnjaka. „Zašto si to mislila?" Uopšte ne izgledam kao Jenna ili kao par drugih devojaka koje sam viđala sa tobom." Samo pomisao na to me je naterala da se zgrčim. „Nemam ogromne grudi ili veliko dupe, niti mnogo šminke." „Nikada nisam imao neki određeni tip. I iskreno? Od prve noći kada smo se družili, sve o čemu sam maštao bila je prelepa, vitka plavuša koja je živela pored mene." Provukao je prste kroz moju kosu. „Pitao sam se kako bi bilo da osetim ovu kosu među prstima?" Spustio mi je usne na vrat. „Kako bi bilo kada bih sisao ovo..." Nežno mi je ugrizao kožu pre nego što mi je podigao majicu. „Kakvog bi ukusa bile ove sise." Saginjajući se, uzeo je moju bradavicu u usta i jako zasisao pre nego što se spustio do mog stomaka. „Kako bi izgledalo kada bih gurnuo jezik u ovaj mali pupak?" Kada je kleknuo, rekao je, „Nemoj da počnem da pričam o ovom pupku. Ja sam ga naslikao. Eto koliko mnogo mi se sviđa." „Naslikao si ga?" Milovao me je prstima. „Da. Pokazaću ti to jednog dana." Prešla sam prstima kroz njegovu kosu dok je bio na kolenima. Onda mi je skinuo šorts niz noge. Znaš li šta volim kod tebe Damiene?" Pogledao me je, pokvareno se cereći. „Moju ogromnu batinu?" „Nisam to htela da kažem, ali iskreno ti si daleko nadmašio moja očekivanja u toj oblasti. Prvi put kada smo imali seks, kunem se da je tvoja kita bila iste širine kao boca Koka-kole." Damien je zabacio glavu unazad smejući se. „Misliš na limenku Koka-kole, zar ne...onu veliku?" „Naravno." Poljubio mi je stomak. „Prekinuo sam te. Htela si da mi kažeš šta voliš kod mene?" „Oh." Zastala sam. „Sve. To je ono što sam htela da kažem." Pogledao me je đavolski, i jednostavno sam znala da sam u ovome večeras. Damien je ustao. „Šta želiš da radiš večeras?" „Želim da me držiš na ivici dok više ne budem mogla da podnesem.“ „Izgledala si tako nevino kada smo se prvi put sreli, ali ti si malo mazohista. Jebeno to volim.“ Naslonio se na krevet i pokazao na zid preko puta. „Stani tamo.“ Naslonila sam se na zid potpuno gola. Moje bradavice su postajale sve tvrđe dok sam gledala Damiena kako svlači bokserice. Njegova tvrda kita stajala je potpuno uspravno, presijavajući se od preejakulata. Usta su mi se ovlažila dok su mi oči putovale niz njegove trbušnjake pa do kite. Videla sam ga golog mnogo puta do sada, ali nikada nije prestalo da me zapanjuje to koliko je bio prelep potpuno nag. Ovo bi trebalo da bude dobro. Volela sam male igrice koje smo igrali.


Budi moj

Divna propast

„Raširi noge. Želim da te vidim. Onda stavi ruke na kolena. Nije ti dozvoljeno da se dodiruješ. Želim da me gledaš dok drkam gledajući tvoju slatku malu picu.“ Damien je obuhvatio kitu i počeo da je navlači dok je zurio u mene. Potreba da trljam klitoris je bila ogromna. Stiskajući unutrašnje mišiće, vrtela sam kukovima u slabom pokušaju da se zadovoljim bez korišćenja ruku. Znala sam da neće proći dugo pre nego što počnem da ga molim. Ipak, iščekivanje, je upravo bilo poenta svega. Što duže čekam, više mi se isplati. „Jebote, mogu odavde da vidim koliko si vlažna.“ Drkao je kitu jače. „Vidiš li šta mi radiš?“ „Da.“ „Dođi ovamo i poliži ga.“ Prišla sam mu i posisala svu vlažnost sa njegovog vrha. Kada sam ga okusila pulsiranje među mojim nogama se pojačalo. Uskoro će mi trebati olakšanje. Kada sam ga dublje uvukla, zaustavio me je. „Ovo će se završiti za deset sekundi ako nastaviš ovako. A zaista želim da svršim dok sam u tebi. Zato prestani.“ „Moram da se dodirnem.“ „Ne još. Još malo. Vrati se do zida.“ Isto toliko koliko mi je bio potreban, znao je da sam tajno volela ovaj očajnički osećaj. Više od toga, volela sam intenzitet trenutka kada konačno uđe u mene. Ovog puta, Damien je ustao sa kreveta i stao ispred mene dok je drkao. Gledajući ga izbliza kako navlači kitu uz trbušnjake samo me je još više izludelo. Kada me je konačno gladno poljubio, to je malo ublažilo moju frustraciju. Kada je prestao da me ljubi i nastavio sa igrom, moje telo je počelo da drhti u potrebi za kontaktom. Kad god bih počela da se tresem, znao je da sam gotova. „Okreni se i stavi ruke na zid.“ Telo mi je zapevalo od uzbuđenja kada sam osetila toplinu njegovih grudi uz moja leđa, uvod u ono što sam znala da će uskoro doći. U sekundi, osetila sam vrelinu njegove nabrekle kite kako tone u mene. Toliko napaljena, trebala sam olakšanje, ali sam se suzdržavala koliko god sam mogla. Dok me je jebao tako jako da me je skoro bolelo, prošaputao mi je na uho, „Svrši svuda po mom kurcu. Odmah.“ Bili smo tako seksualno usklađeni da je on uvek znao moju prelomnu tačku. Čim sam svršila, Damien me je ispunio spermom. Bili smo zadihani i oslonjeni na zid, dok su se naši kukovi pomerali i lagano stali. Moje telo je bilo potpuno opušteno. Damien je još uvek bio u meni usnama prislonjenim uz moju kožu. Kapljica znoja je kapnula sa njegovog čela na moj vrat. Čulo se samo naše disanje i lišće koje je šuškalo napolju. To je bilo blaženstvo.


Budi moj

Divna propast Devetnaesto poglavlje

Stan na vrhu zgrade Damien i ja smo živeli u seksualnoj deluziji neko vreme. To se završilo jedne noći kada nas je večera puna događaja u kući mojih roditelja udarajući vratila u stvarnost. Mama i tata nisu bili iznenađeni kad sam im rekla da smo Damien i ja sada zajedno. Izgleda da, posle onog užasnog završetka dana kad sam se selila, dugo su sumnjali da to nije bio kraj naše priče. Ispričala sam im sve šta se od tada dogodilo, i oni su primili Damiena širokih ruku. Moja sestra, Claire, i njen muž, Micah, su takođe došli na večeru. U jednom trenutku tokom deserta, Micah je kucnuo viljuškom o čašu i potražio od svih da mu daju pažnju. Claire je pročistila grlo i pogledala pravo u mene. „Pa mi nekako imamo specijalno obaveštenje.“ Moja usta su se otvorila jer sam imala osećaj da znam šta sledi. „Trudni smo!“ Micah je viknuo srećno dok je trljao leđa moje sestre. Nesposobna da zaustavim sebe od plakanja, odmah sa ustala da ih zagrlim. Ovo je bilo ogromno. Ona je prva koja će imati dete, i ja ću biti tetka. Vizija bucmastih nogu, duvanja malina i velikih bezubih kezova su mi prošli mislima. Tako sam bila oduševljena zbog njih – za sve nas. Ipak, iznenađena sam da su me vesti tako lako rasplakale. Dirljiviji je trenutak nego što sam ikad mogla zamisliti. „Tako sam srećna zbog tebe, Claire medo. Volim te tako puno. Ja jednostavno znam da ćeš biti najbolja mama na svetu.“ Moji roditelji i ja smo redom grlili Claire i Micah. Svi su odjednom počeli da predlažu ime za bebu. Moja sestra je pozvala Jade na FaceTime. I Jade se rasplakala kad je čula novosti. Tako umotana u oduševljenu, nisam ni primetila praznu stolicu. Damien je nestao. Isprva, nisam razmišljala o tome, ali sa svakom minutom, njegovo odsustvo je postalo sve više i više zabrinjavajuće. Nakon što sam potvrdila da nije u kupatilu, krenula sam iza kuće i našla ga kako stoji sam u dvorištu. Bilo je hladno napolju i padala je kišica, ne tako dobra noć da se bude napolju. Ovo je bilo čudno. „Damien? Jesi li dobro?“ Okrenuo se, izgledajući sumorno. „Da.“ Moje raspoloženje je otišlo od srećnog od pre nekoliko minuta do panike sada. „Šta radiš ovde napolju?“ Kada nije odgovorio, rekla sam, „Plašiš me.“ Ta uspomena biti odbačena zbog Elecove promene u srcu nikada nije bila daleko. Koliko god da sam znala da Damien zaista brine za mene, moja iskustva su me učinila da uvek očekujem da će nešto postati loše kad god izgleda savršeno.


Budi moj

Divna propast

„Moramo da se sklonimo odavde i popričamo privatno.“ Gutajući knedlu u mom grlu, klimnula sam. „Okej. Hajde da krenemo, onda.“ Nervozno sam uzela svoju tašnu i jaknu, pozdravila se sa roditeljima i sestrom dok me je Damien čekao napolju u autu. Izmislila sam da se oseća loše u stomaku kada je zapravo moj stomak bio taj koji se okretao. Dok nas je Damien vozio ka Golden Gate mostu, sedela sam na suvozačevom mestu gledajući kapi kiše kako se skupljaju na prozoru. Osećajući mučninu, okrenula sam ka njemu da pogledam njegov izraz. Izgledao je uznemireno i držao oči na putu. Nisam bila sigurna gde idemo dok se konačno nije okrenuo ka našem kraju. Jednom kad smo ušli u stan, bilo je tiho jer su Duplo D bili sa Jennom. Damien se naslonio na kuhinjski sto sa obe ruke. „Žao mi je što sam te uplašio, ali ne mislim da se ovaj razgovor ne može više odlagati.“ Grudi su mu se podizale. Plašilo me je kad god je Damien izgledao iznerviran jer sam znala o njegovom srcu. Samo sam želela da se smiri. „Šta se desilo s tobom večeras?“ Ispustio je dugačak izdah. „Kad sam video kako si reagovala na sestrine vesti, zaista me pogodilo koliko ćeš propuštati što si sa mnom.“ „Na šta misliš?“ Nakon što se činilo kao beskonačna pauza, rekao je. „Ne mogu da imam decu, Chelsea.“ Šta? „Kako to misliš?“ „Mislim fizički mogu da ih imam, ali ne mogu imati dete, znajući da ima pedeset posto mogućnosti da bih mogao preneti moju srčanu manu.“ Ponovio je, „Pedeset posto. Bilo bi sebično, i ako bih ignorisao to i nešto se desi mom detetu, ne bih mogao da živim s tim.“ Iako sam pročitala o šansama, nikad nisam mislila da on ne bi poželeo da rizikuje. Čuti ga da prizna kako se osećao je bilo otrežnjujuće i srceparajuće. Kad sam ostala tiha, on je nastavio. „Nikada nismo razgovarali o ovome, i mi smo zaista trebali. Bio je veliki razlog zašto sam izbegavao da postanemo upetljani. Kada sam pričao da nikada nisam želeo decu, mislio sam to. Ti jednostavno tada nisi razumela zašto.“ Osećaj je bio kao da se moja larva poricanja koju sam sagradila u glavi pre nekoliko nedelja počela odvijati. Ovo je bio užasavajuće, ali pomozi mi Bože, ja ne mogu zamisliti život bez njega. Ne sada. Ne više. Nisam znala kako da objasnim svoja osećanja; reči jednostavno nisu dolazile. „Žao mi je,“ šapnuo je. „U redu je.“ „Ali vidi… ono što znam da bih trebao da uradim i ono što zaista želim, totalno se ne podudaraju. Ja kažem da ne želim decu, ali nema ništa što bih više zaista voleo nego da vidim tvoj stomak kako raste sa mojom bebom jednog dana. Ja želim da držim našu bebu u rukama tako jako. Ali jednostavno ne mogu to uraditi. I ti zaslužuješ da iskusiš to. Bio sam sebičan da se prepustim osećanjima za tebe pre nego što popričamo o ovome. Ne mogu reći da se kajem, ali u isto vreme, ne mislim


Budi moj

Divna propast

da ti zaista razumeš u šta se upuštaš. Trebao sam započeti ovaj razgovor mnogo ranije.“ Da li bi on mislio da sam luda ako mu priznam da bih radije imala njega? „Neću da lažem. Želim decu jako, ali ne želim ih ni sa kim drugim. Ima puno dece koja trebaju da budu usvojena. Možemo ići tim putem. Osećam se kao da mi ti trebaš da bih mogla disati. I razumem tvoje razloge zašto ne želiš da rizikuješ. Pa, ako trebam da biram između biološke dece i tebe… biram tebe. I ne moram razmisliti dva put o tome.“ „Kako možeš da misliš to?“ „Nije savršen scenario. Bolan je. Ali izbor nije težak. Mogu živeti bez dece. Ne mogu živeti bez tebe.“ Nadam se da me ovo nije učinilo da zvučim očajno; ovo je bila iskrena istina. Povukao me je u najduži zagrljaj. Disao je tako teško, kao da zaista nije očekivao moj odgovor, kao da je bio i olakšan i pobunjen u isto vreme. Puštajući me, rekao je. „Ovo je moja briga, u redu? I saslušaj me.“ „U redu.“ „Recimo da nikad nismo imali naše dece, i onda se nešto meni desi… ali je kasno za tebe da imaš decu i onda izgubiš i mene. Šta onda?“ „Nemoj tako misliti.“ „To je velika verovatnoća.“ Odbijam da mislim to. „Ne.“ „Želiš da znaš zaista sjeban deo? Ja bih voleo da mogu sedeti ovde i reći da ako se meni nešto desi, želim da upoznaš nekog drugog, nastaviš dalje, zaljubiš se ponovo, ali evo koliko sam ja sebičan. Jedan od razloga zašto ne želim da umrem je taj što ne želim da te iko drugi ikada ima. Koliko god ja pritiskam moju mamu što je tako posvećena mom ocu, ja bih ubio za tebe da se tako osećaš za mene. Želim da imaš oči samo za mene. Zar to nije sjebano? Prestravljen sam da ćeš naposletku zaboraviti na mene.“ „To je nikada neće dogoditi.“ „Nekad sam bio uplašen umiranja, ali nekako sam prihvatio, provodio dane slikajući o svim mestima koje sam verovao da nikad neću videti. Ali stvari su se promenile. Izgleda da ne mogu više prihvatiti. Sada, samo želim da živim. Moja želja da živim je jača od mog straha od umiranja sada… zbog tebe. Ti si razlog zašto hoću da živim tako jako.“ Moje srce se ispunilo sa toliko emocija posle njegovog priznanja. Nema sumnje da sam volela ovog čoveka više nego išta na svetu. Ostavljao me je bez reči, i uprkos svim stavila koje sam trebala reći, pokušala sam da se našalim umesto toga. „Dolazi od isto čoveka koji me gurao ka drugom.“ „Nikada nisam to zaista želeo. Podsvesno sam radio sve što sam mogao da odgurnem te pokušaje, što je pretpostavljam bilo kontraproduktivno. Sada kada te imam, ja ne mogu shvatiti kako sam ikada pokušao da te odgurnem tako.“ „Pa, ne možeš me odgurnuti jer si deo mene. Nemoguće je.“ „Ti si ozbiljno luda, Chelsea, jer želiš život sa mnom u ovom trenutku. Hvala Bogu na tebi. Zahvaljujem Bogu svaki dan.“ Poljubio me je jako a onda rekao,


Budi moj

Divna propast

„Želim da pođeš sa mnom na sledeći pregled kod doktora. Želim da budeš obaveštena. Mislim da ću za sada izbegavati operaciju, ipak. Ali zadržaću otvoren um o tome.“ „Želim da znam sve što ima da se zna. Ne želim da kriješ bilo šta od mene, posebno onih dana kad se ne osećaš baš najbolje, i definitivno želim da idem na te preglede. Tako da, molim te pobrini se da me uključiš.“ „U redu.“ „Nema više tajni, Damien.“ „Nema više.“ „Šta je onda ’H’?“ Zagolicao me je pod pazuhom. „Dobar pokušaj. Ta jedna je izuzetak.“ Zaigrano sam bacila jastuk na njega. „O, ma daj.“

*** Moj stan s druge strane grada je postalo neka vrsta ormara sada kad sve vreme provodim kod Damiena. Stari stan je i dalje bio prazan. Damien nije zapravo mogao da ga pokaže potencijalnim podstanarima sa ogromnim jednorogom na zidu. Tako da smo trebali videti da li ću raskinuti ugovor da bih se preselila u moj stari stan ili ću se preseliti kod Damiena za stalno. Iako smo praktički živeli zajedno, Damien me nije zapravo pitao da živim s njim. Ja nisam htela da načnem tu temu. Jade i ja smo pričali o tome telefonom jedno poslepodne dok je Damien bio napolju sa psima. „Je l’ imaš četkicu za zube tamo?“ pitala je. „Da.“ „Onda ti totalno živiš s njim.“ „Pretpostavljam… nezvanično.“ „Planirala sam da budem s tobom kad dođem posle Nove Godine, ali možda ću ipak biti sa mamom i tatom.“ „Zašto?“ „Ne želim da ti smetam kad si ti s njim tamo. Želela sam da dođem za Božić, ali šou je najviše zauzet oko praznika, pošto svi posećuju grad tada. Ne žele da drugi glumci rade kad je najpopularniji. Tako da, nikom od glavnih uloga nije dozvoljeno uzmu odmor. Nema šanse da ću se izvući.“ „Damienu ne bi smetalo ako bi ostajala ovde, ali još uvek sam pod ugovorom za drugi stan. Možemo jednostavno biti tamo i imati devojačku nedelju.“ „Možda mogu biti kod zgodnog brata,“ šalila se. Jade nije ni znala kako je Tyler izgledao. Bazirala je svoje mišljenje kad sam joj rekla da ima sličnosti sa Damienom. Takođe je znala da je i on bio glumac. „Ne sumnjam da bi Tyler voleo to. Ali izgleda da se zabavlja sa nekom, sada. Trebala bih je upoznati na Božić.“ „Pa, ništa od tog plana onda.“


Budi moj

Divna propast

„Da, njoj se možda neće svideti da metar osamdeset visoka, prelepa plavuša koja izgleda kao model stanuje sa njenim momkom.“ „Ne bi bilo prvi put da stanujem sa momkom i devojkom,“ Jade je rekla. „Osim što sam tada ja bila devojka koja je bila sjebana u tom slučaju.“ „Koji kreten.“ „Ne želim da pričam o njemu. Promeni temu.“ „Okej…pa, nazad na moje življenje sa Damienom, ne želim da pretpostavim da je zvanično, pa hajde da isplaniramo tvoje stanovanje u mom stanu kad dođeš u posetu.“ „U redu. Zvuči kao plan.“ Tri nedelje kasnije, Damien će mi najzad staviti na znanje gde stoje stvari kada se radi o mom mestu stanovanja. Uživala sam provodeći vreme tamo bez očekivanja koliko dugo će potrajati. Nije mi bilo neobično da se probudim ujutru sa Damienom između mojih nogu. Volela sam da se izvučem iz kreveta vikendom i da doručkujem sa Damienom i psima. Volela sve kada se radi o provođenju vremena s njim, i nije mi bilo važno da to etiketiram. Jedna stvar koju sam naučila o Damienu je da kad je on nešto važnu uradio ili napravio veliki odluku, obično bi to uradio spontano. Na primer, prvi put kad smo vodili ljubav je bilo kad sam ga našla dok je bojio zid. Pa, kad je konačno odlučio o našoj situaciji stanovanja, takođe nije bilo na način na koji sam ikad očekivala. Jednom poslepodneva, vratila sam se u stan posle posla i našla veliku gomilu ruševine gde je nekad bila njegova kancelarija. Damien je bio sa druga dva čoveka i nosio masku preko lica. Bilo je prašine svuda, i zid koji je razdvajao naše stanove je kompletno nestao. Sve je bilo jedan veliki otvoren prostor. „Damien? Šta si to uradio?“ „Ići ćemo da uzmemo tvoje stvari sledeće nedelje kad se prašina spusti. Pričao sam tvojim gazdom – pomenuo neke prestupe na njegovom posedu koje sam primetio. Rekao je da bi bilo srećan da te oslobodi ugovora.“ Skinuo je masku, nabacio ogroman osmeh i pokazao na veliki prostor oko nas. „Sređujem nam apartman na vrhu zgrade.“ I tako me je Damien pitao da se uselim s njim.


Budi moj

Divna propast Dvadeseto poglavlje

Ispod neke čudne imele Morala sam da se zapitam koji đavo sam razmišljala kada sam insistirala da organizujem večeru za Božić u našem novom, zajedničkom stanu, za par najbližih prijatelja i članova porodice. Izgledalo je kao dobra ideja dok je nije trebalo realizovati, ali tri sata su ostala za završne pripreme i ja sam sebe mentalno prebijala jer sam pomislila da sam sposobna za ovako nešto. Previše je toga na čemu bi trebala biti zahvalna ove godine, i to me je navelo da želim da slavim. Sve je, činilo se išlo svojim putem, i sve je bilo dobro. Damienov nedavni pregled nam je to potvrdio i osećao se dobro većinu vremena. Stan je izgledao spektakularno i bio je savršen za malu žurkicu. Damien je uradio većinu poslova što se renoviranja tiče posle onog demoliranja zida. Ustvari to je sada ogromno ljubavno gnjezdo. Uklonio je celu kuhinju, moju spavaću sobu i to je sada novi deo savršeno velike dnevne sobe. Zadržali smo moje kupatilo, čisto kao rezervu jer je tu napravio malu sobicu namenjenu gostima. Psi su imali više mesta za ludiranje po stanu. Vrata su se naglo otvorila da bi mi otkrila Damiena kako se bori sa Božićnim drvcetom, ili drvetom... Miris sveže borove smole ispunio je prostoriju. Definitivno je mirisalo na Božić. „Ogromno je!!" „Pa hvala ti. I ovo drvo je ogromno." „Ozbiljno, ovo drvo je masivno!" „ Do sada nisi shvatila da ja sve radim naveliko i naširoko baby?" „Da, ali nam nije trebalo jedno te veličine." „Zapravo, sva manja su bila rasprodata. Većina ljudi je već okitila svoje jelke, a ovo se dešava kada kupuješ drvce na sam Božić." „Istina. Bili smo nevaljali. Moraćeš u radnju ponovo, zaboravila sam kupiti par stvari koje su mi potrebne za večeru." Kada je postavio drvce udario je rukama o pantalone ne bi li ih očistio te pitao „Duplo D? Gde su?" „Igraju se sa papirom za pakovanje poklona u drugoj sobi." „Okej, dobro. Možda će tako ostaviti ovo drvo na miru." „Da li Jenna dolazi po njih pre večere?" „Bila je kučka što se toga tiče jer i sama pravi neku žurku, pa nisam siguran da će se pojaviti danas." „Pa onda neka ostanu ovde, ionako nisam raspoložena za bivše devojke."


Budi moj

Divna propast

„Hteo sam da te vidi u toj maloj beloj haljinici.. pušilo bi joj se iz ušiju." „Sviđa ti se?" „Da! Ustvari obožavam je i mislim da će kićenje jelke morati malko pričekati." „Nemamo vremena čoveče." „Da imamo." „Ne nemamo. Pogledaj koliko je sati." „Sranje! Dobro, ali odradićemo jedan na brzaka kada svi budu dovoljno pijani da shvate da nas nema." „Tebi fali koji kliker u glavi!" „Ti obožavaš moje klikere." „Da obožavam, oh kad već to spominjemo, trebala bi da izmešam orašaste plodove i stavim ih okolo da mogu da se jedu. E da, zaboravila sam da kupim kiselu vodu. Nemožemo imati samo alkohol i običnu vodu i ništa drugo za popiti. Uzećeš u radnji i limenke Coca-Cole i Sprite-a. Nađi one sa Božićnim motivima." „Daću ti Božićnu limenku upravo sad." „Zašto o zašto sam ti stavila tu ideju u glavu?" „Ti si spominjala klikere, limenka Cole je u mojoj glavi tek proteklih trideset sekundi. Kako ću se ikada skoncentrisati na dekorisanje ovog jebenog drveta?" Damien je otvarao kese sa božićnim ukrasima, razne kugle, sijalice, figure ležale su na podu naše dnevne sobe. Nije kupio mnogo tako da će biti napola okićeno ali bolje je i tako nego da je uopšte nemamo. Stvarno mi je trebala čaša vina da se opustim pre nego što počnem pripremati sva predjela. Inače sam uvek pila belo, ali odkada je Damien odlučio da otvori flašu crvenog sinoć, odlučila sam da pijem njega. Flaša mi je nekako iskliznula iz ruku, razbijajući se i prosipajući se na sve strane, pa čak i po mojoj novoj beloj haljini. „Sranje!!" Damien je bacio ukrase u stranu i krenuo je da čisti nered koji sam napravila. Jedna od stvari koje volim kod Damiena je njegovo preuzimanje kontrole. Nikada ne gubu vreme kada nešto treba da se dovede u red. Nastavio je da skuplja staklo i da briše vino sa patosa dok sam ja stajala samo, paralizovana od šoka. Podigao se na noge i rekao „Sranje. Dobro. Treba da te presvučemo. I onako sam jedva čekao da te izvučem iz te haljinice." „Jesi li ti ozbiljan?!" Šeretski se nasmejao i rekao „Ajde da ti izaberemi nešto što ćeš obući." Ušli smo u spavaću a psi su izjurili napolje kao šišmiši iz pećine. Nacepali su tonu papira po sobi i valjda su mislili da će ih Damien grditi. Nisu jadni shvatili da moj napaljeni dečko ne vidi ništa do prilike kako da iskoristi moje svlačenje haljine. „Sada nemam šta da obučem." „Ja ću izabrati nešto umesto tebe." Damien zapravo ima jako dobar ukus što se garderobe tiče, kad god ne znam šta da obučem on odabere umesto mene. Harajući po mom gardaroberu izabrao je par uskih crnih pantalona koje su u sebi imale malo likre pa su svetlucale dok se krećem, zajedno sa crvenom košuljicom malo dubljeg dekoltea. „Te pantalone su stvarno uzane."


Budi moj

Divna propast

„Volim tvoje dupe u njima." „Nemamo mnogo vremena znaš? Moraću ih obući." Damien je stajao po strani, ruku prekriženih na grudima i pomno je pratio svaki moj pokret dok sam se svlačila. „Dozvoli mi da ti obrijem pičkicu." odjednom je rekao. „Molim?!" „Malo je zarasla, kao žbun je. Dozvoli mi da je sredim, brzo ću." Bez da je sačekao moj odgovor potrčao je u kupatilo. Vikala sam na njega „Ovo nije tip sređivanja koji bi sad trebali da radimo znaš?!" „Znam!" upalio je mašinicu za brijanje i rekao „Ovo je puno zabavnije!" Damien je obrijao sve.. kada je završio pogledao je dole i zastenjao „Jebiga, ne mogu da dočekam da svi odu svojim kućama." Stavila sam ruke na njegova ramena i odgurala ga iz sobe. „Okej, sada stvarno moraš otići iz sobe. Moram se obući!" „Idem onda srediti pravi žbun!" Taman kad je krenuo zazvala sam ga „Damien?" Okrenuo se i rekao „Molim?" „Hvala ti." Poslao mi je poljubac i otišao u dnevnu sobu da završi započeto drvce. Nije prošla ni cela minuta kada sam ga čula kako psuje „U kurac!!!" Otrčala sam do njega zakopčavajući košulju te upitala „Šta se desilo?!" „Psi su očigledno zamenili drvce sa onima napolju pa su se popišali, samo što je ovo naše Božićno, jebeno drvce. Tamo je ogromna lokva u koju sam ja očigledno stao!" „Sranje!" Dudley i Drewfus su se krili u ćošku sobe, a Damienov bes se pretvorio u gromoglasan smeh, „Ne mogu ih kazniti, ne mogu se ni ljutiti na njih jer mislim da su zbunjeni. Mislili su da smo im doneli drvo da ga pišaju po njemu!!" „Pa svakako su doprineli božićnom veselju!" „Pa bolje i ovo nego božićnu tonu sranja." „Istina!" i sama sam prasnula u smeh. „Pa, izgleda da više ne moraju u šetnju, to su obavili." „Jesu li ikada ovako nešto uradili?" „Nikada ranije nisam imao drvce sa njima." „Stvarno?!" „Da, Jenna je jevrejka, i da budem iskren, da nije tebe nikada ne bih slavio Božić." „Zašto ne?" “To nikada nije bio moj fah, kada je tata umro, mama ga više nije slavila. Praznici su od tada bili sranje, ovo će biti najbolji Božić koji sam imao od kada sam bio mali." Prišao mi je i zagledao se u jedno dugme na mojoj košulji koji sam očigledno pogrešno zakopčala i rekao, „Božić predstavlja sreću i ljubav. Kada ti fale te stvari, to zna biti najbolnije vreme u godini, ali kada shvatiš da si srećan, srećniji nego što


Budi moj

Divna propast

si ikada bio, Božić oživljava. I tako, jeste da su se psi popišali po dnevnoj sobi, jeste da si prosula vino po haljini i sve je to super jer je ovo najbolji Božić koji sam ikada imao." Kao po komandi oba psa su zalajala „Wooff!" Zakikotao se i namignuo mi „Vidiš? Slažu se!" „Srećna sam što sam naletela na sve vas momci, prethodni Božić je bio najgori u mom životu, kakvo poboljšanje cela godina proizvede." „Svašta može da se desi u godinu dana, neke loše, ili pak sjajne stvari. Drago mi je da se meni desilo ono sjajni!" „Ova godina nam je promenila živote." Vratila sam se u kuhinju i nastavila sam da aranžiram predjelo, divila sam se Damienovom telu, dok je završavao kićenje jelke. Njegova uz telo crvena majca svako malo otkrivala je mali delić trbušnih mišića, dok je kačio ukrase. Mešajući supu od luka i ubacujući kiselu pavlaku u nju rekla sam „Nešto sam razmišljala, i sve je super! Nije kao da svaki dan imam prilike da gledam zgodnog momka sa kapicom Deda Mraza kako kiti moje drvce." Damien se okrenuo prema meni i protljao čelo kažiprstom i palcem te rekao „Prestani me gledati tako, Jameson jer će jedino umotano oko ovog drvceta biti tvoje noge oko moga struka." O bolje da promenim temu!! „Pa, ko onda sigurno dolazi sa tvoje strane?" „Tyler je otišao po mamu i dovodi nju i svoju novu devojku." „Kako se ono zove?" „Nicole." „Hmm. Okej. Potrudiću se da zapamtim. Ko još?" „Pozvao sam Murraya i njegovu ženu, i to je to, znaš me, nisam ljubitelj gužve." „Moji roditelji će malo kasniti, idu prvo na neku zabavu pa će posle toga kod nas. Takođe sam pozvala i moju drugaricu Lauru i Cortney iz omladinskog centra. Pričamo o desetoro ili jedanaestoro ljudi. „Biće super videti sve te ljude, ali iskreno ja se radujem božićnom jutru kada ćemo biti samo nas dvoje." „I ja isto." Rekla sam. Planirali smo, da božićno jutro provedemo sami, razmenjujući poklone pre nego što počnemo da se spremamo za večeru kod mojih roditelja, gde će isto biti i moja seka Claire sa njenim suprugom Micahom. Tako da, predosećam da će sutrašnje jutro biti ispunjeno domaćom hranom i puno, puno seksa. Damien je završio drvce taman na vreme da stigne u radnju. Dok je on bio odsutan, zvono na vratima je zazvonilo. Prvi gosti bili su Tyler i Nicole. Tyler je bio prilično zgodan u crnoj majici sa kragnom i tamnim pantalonama. Nicole je bila preslatka. Sićušna je kao i ja, samo što je oba imala braon kosu i istu takvu boju očiju. Prelepa je, sve što bi se dalo očekivati od Tylerovog ukusa, jedino što me je iznenadilo bilo je to što je devojka vrlo komunikativna i pristupačna, ja bih od Tylera očekivala neku umišljenu.


Budi moj

Divna propast

„Drago mi je što te najzad upoznajem." rekla sam i pružila ruku. Tyler je pogledao preko moga ramena te pitao „Gde je D?" „Otišao je do radnje da kupi još par sitnica da bi ovo veče bilo savršeno." „Pričao sam Nic priču kako ste se ti i Damien upoznali." „Koju tačno, dugo smo se mi upoznavali, pre nego smo tehnički bili predstavljeni jedno drugom." „Ono kad si zamalo zapalila zgradu." „O da, najpoznatije upoznavanje ikad." okrenula sam se prema Nicole i pitala „Kako ste se vas dvoje upoznali?" „Ja sam šminkerka u pozorištu gde Tyler radi." „Oh, okej. Mora da je teško našminkati to lice da liči na nešto." namignula sam. „Zapravo, teže ga je našminkati da bude ružan jer neke scene to zahtevaju." „Čini mi se zabavan posao, mislim raditi u takvom okruženju. Moja mlađa sestra je glumica u New Yorku." Tyler je klimnuo i rekao, „Damien mi je pričao, je li na Brodwayu ili izvan njega?" „Oba zapravo, trenutno počinje sa nekom ulogom na Brodwayu." „Kada završim sa ovom predstavom i sam sam razmišljao da se preselim ili u L.A. ili u New York i tamo okušam sreću. Nije da žarko želim napustiti Californiu ali ovde nema posla, nekako moram uzimati sve što mi padne pod ruku." Nicole ga je zaljubljeno gledala te rekla, „Na kraju krajeva ja mogu šminkati bilo gde." „Možda te povedem sa sobom ako budeš dobra." „Možda se potrudim da budem." Nasmejala se. Zvučalo je kao da su prilično ozbiljni što se veze tiče. Vrata su se otvorila i Damien je požurio unutra. „Za moju divnu damu, dolazim i nosim darove, Božićnu Colu u limenkama, lešnike i neke lepljive loptice." Preuzela sam malu kutiju od njega. „Krofne, super! To nije bilo na tvojoj listi." „Ne, ali nisam imao izbora, morao sam ih kupiti da bi mogao završiti rimu." Okrenuo se prema Ty-evoj devojci i pružio ruku, bacajući zaigran pogled prema ruci rekao je „Obećavam ti čista je. Drago mi je što sam te upoznao Nicole." Gledajući malo u jednog malo u drugog rekla je „Wow. Vas dvojica jako ličite!" Zakikotala sam se. „Tvoja reakcija me podsetila na moju kada sam ih prvi put videla zajedno i u istoj prostoriji. Činilo mi se kao da vidim duplo, ali što ih duže gledam sve manje mi liče." Damien se okrenuo prema Nicole i namignuo joj, „Pomalo ličimo, ali moraš priznati da sam ipak ja onaj zgodniji?" „Izjednačeno je." rekla je. Ljubimora me ujela za dupe onog momenta kada sam pomislila da smatra Damiena zgodnim.


Budi moj

Divna propast

Damien je udario Tylera po ramenu i obratio joj se, „Pomoći ću ti da shvatiš. Ja jesam zgodniji ali je on pristupačniji i ima bolje osobine. On je puno više druželjubiv, ja sa druge strane nisam, i što je najbolje, odličan je glumac." „Nemoj da se prodaješ suviše jeftino, Damien već dugo igra ulogu namćorastog umetnika, i to poprilično dugo." „Jebeno začepi!" Damien je umirao od smeha. Nicole mi je šapnula na uvo, „Da li se uvek ovako podbadaju?!" „Da. Zapravo je slatko. Kad god su zajedno možeš u vazduhu osetiti višak testosterona." Damien je pogledao okolo, „Gde je mama?" „Nisam je mogao ubediti da dođe, rekla mi je da ti poručim da joj je jako žao, ali se ne oseća dovoljno srećno da bi slavila. Čini mi se da je na pragu nove depresivne epizode." „E jebiga!" Prišla sam mu i pomazila ga po leđima i rekla „Sranje, žao mi je." „Božić joj jako teško pada, ne želi da je ljudi vide i shvate koliko je u stvari tužna, pa se drži podalje." Tyler je rekao. Damien me je pogledao, „Kada smo bili kod nje, zapravo je imala nekoliko dobrih dana, ovo je njeno konstantno stanje." Duboko je uzdahnuo i obavio je ruku oko moga struka te rekao „Kako god, vas dvoje ste sigurno gladni. Moja mala damica je spremila tonu hrane, i ništa nije zagoreno, tako da služite se slobodno." ***

Svi su se lepo zabavljali. Predjela su nestajala, alkohol je tekao. Damien je čak pustio CD sa božićnom muzikom. Jenna nikada nije došla po pse, tako da smo iskoristili vreme okrećući sve u našu korist, stavili smo im neke rajfove sa rogovima irvasa, bili su tako slatki.. što se tiče pišanja pod jelkom to nisu ponovili, ali su išli okolo i kamčili ostatke hrane kod gostiju, sutra ćemo zbog toga debelo ispaštati. Bila sam u pola razgovora između mojih roditelja i Tylera koji im je prepričavao predstavu na kojoj je trenutno radio, kada mi je Damian prišao sa leđa. Toplota koja je dolazila iz njegovih usta milovala mi je uvo tako da mi je kroz celo telo prošla jeza. „Spreman sam da isteram sve ove ljude napolje. Te tvoje pantalone me izluđuju toliko da su i moje postale tesne." „Ponašaj se pristojno." prošaputala sam, iako sam i sama želela isto. Zarežao je. „Treba mi tvoja pomoć oko nečega." „Oko čega?" „U drugoj sobi je." „Mislim da je ipak u tvojim pantalonama." „Za sada svakako jeste." „Ti si bezobrazan." „Ajde. Nikome nećemo nedostajati ako odemo na pet munuta."


Budi moj

Divna propast

Pre nego sam mogla odgovoriti, stisnuo je moje prste, i kada se činilo da niko ne obraća pažnju na nas poveo me je prema spavaćoj sobi. Zaključao je vrata pre nego me pritisnuo uz zid. Zatvorila sam oči onog momenta kada mi je vrat počeo obasipati sitnim poljupcima. Ispasao je moju košuljicu iz pantalona i počeo je otkopčavati dugmad. „Ove pantalone su me terale da gledam dole celo veče." Kleknuo je ispred mene. „Izgledaju tako dobro na tebi, i me pale do besvesti. Bogu hvala pa se ovo nije videlo." Povukao je prstom preko moje pičkice, koja se ocrtala zbog šava pantalona. Damien je raširio moje noge i počeo me ljubiti tamo. „Šta to radiš?" mrmljala sam. „Božić je, ljubim te ispod imele." Tresla sam se od smeha i rekla, „To nije imela" „Sad jeste." Skidajući mi pantalone nastavio je sa pričom „Svi se smeju i zabavljaju tamo i sve o čemu sam ja mogao da razmišljam bilo je kako ću da zagnjurim glavu između tvojih nogu." Kada su moje pantalone bile skinute, samo sam raširila noge, i dalje naslonjena na zid zarila sam prste u njegov vrat dok je on nastavio da me liže. Uhvatio je malo vazduha i zapevao „Falalalala meni. Imaš bolji ukus od bilo koje Božićne poslastice." Nasmejala sam se. „Bolje bi bilo da se vratimo tamo. Treba mi da svršim." „Nemoj još!" Zarežao je. Podigao se u sekundi i okrenuo me je prema zidu tako da sam bila naslonjena licem na zidu. „Sad ćeš svršiti." Ušao je u mene, trebalo mi je deset sekundi da se počnem grčiti oko njega i u tom momentu on je takođe svršio u mene. „E ovo je definicija ’na brzaka’." izbacila sam vazduh koji sam zadržavala u sebi. Držao me je čvrsto za kosu dok je pričao u moj vrat „To se dešava samo kada me zavodiš i pališ celo veče." „Idi! Idi pre mene ja moram još do kupatila." Podigao je pantalone, te ih zakopčao, kada se sredio otišao je nazad u dnevnu sobu gde su bili gosti. Kada sam se napokon dovela u red i vratila se tamo, Damien je bio naslonjen na kuhinjski pult i neobavezno je pijuckao pivo, kao da me nije jebao u susednoj prostoriji pre par ninuta. U međuvremenu, ja sam se osećala tako kao da mi je reč SEX napisana preko celog čela i svetli kao božićne sijalice. Kada me je primetio da stojim na drugoj strani sobe, verujem da je primetio da sam se posramila. Prišla sam pultu te počela da radim na aranžiranju deserta, on je i dalje stajao na istom mestu sa veoma zadovoljnim smeškom na licu. Pukla sam odjednom i počela sam da se smejem, jako! Damien je počeo isto sa druge strane prostorije. Niko nije znao o čemu se radi. Nastavili su razgovarati dok smo nas dve budale crkavale od smeha. Psi su se igrali sa nekim ukrasima koji su otpali sa jelke, a Damien i ja smo bili u nekom svom svetu,


Budi moj

Divna propast

Kada smo se napokon prestali smejati, Damien je nastavio da me posmatra pogledom koji je odavao požudu i ljubav. Ovo je iskreno najbolji Božić u mom životu. Znam da je Damien imao neke teške trenutke u svom životu i da neki tek dolaze ali večeras, ovog momenta sve je bilo savršeno.


Budi moj

Divna propast

Dvadeset prvo poglavlje

Pupak Damien i ja smo ostali budni do ponoći i čistili haos od žurke. Vredelo je da bi mogli da spavamo na Božićno jutro. Probudila sam se sa neverovatnim osećajem Damienovog kurca između moje guze. Bila je to naša posebna verzija ’kašike’. Damien je pričao o moja leđa. „Srećan Božić.“ Okrenula sam se. „Srećan Božić, dušo.“ Prelazeći prstima kroz njegovu kosu, divila sam se njegovoj prelepoj vilici ali sam primetila izgled zabrinutosti na njegovom licu. „Šta nije u redu?“ „Samo sam mislio o stvarima dok si spavala. Bio sam budan do krasno sinoć.“ „Kao na primer?“ „Mislio sam o budućnosti.“ „Šta s njom?“ „Obećaj da se nećeš naljutiti što ponovo počinjem o tome?“ Srce mi je potonulo malo. „Obećavam.“ „Mislio sam o deci ponovo, i koliko jako ne želim da te zadržavam da imaš svoju decu. Znam da smo već pričali, ali pretpostavljam da ne mogu još prihvatiti tvoju oduku. Kad god mislim o tome, pravi me bolesnim.“ Zatvarajući oči, probala sam najbolje što umem da skupim svoje misli da objasnim sebe. „Naša potreba da se razmnožavamo je sebična, u redu? Zašto moramo da imamo dete kad ima toliko dece na svetu kojima treba dom?“ „Nemoj da se jebeno pretvaraš da ne bi želela naše jednog dana.“ „Ja želim naše. Želim da to iskusim sa tobom, ali razumem s kojom se situacijom susrećemo. Ako ne možeš živeti sa rizikom, ja apsolutno razumem. Značiš mi više od bilo čega. Želim tebe više od svega, i ne lažem kad ti kažem to.“ „Želim da znaš da razumem… ako ne bi mogla prihvatiti.“ „Razumeo bi ako bih te ostavila da bih zatrudnela sa nekim čovekom kog ne volim?“ Gledao me je kao da zaista razmišlja o mom pitanju. „Zajebi to. Ne, ne bih razumeo. Završio bih ubijajući nekoga. Ili bih te kidnapovao trudnu i odgajao bebu s tobom.“ Odjednom me je privukao bliže. „Ja sam takav izgubljen slučaj.“ „Pa, srećnik si što ja ne idem nigde.“ „Kad ostarim i postanem razdražljiv i ne budem više zgodan, želećeš da si imala decu.“ „I imaću. Mi ćemo imati. Čak iako ne budu biološki naša.“ Gledao je tako duboko u moje oči. Kao da je gledao iza njih. „Imaš li ti pojma koliko te volim?“


Budi moj

Divna propast

„Mislim da imam.“ „Ne. Ne bih rekao. Ima nešto što ti moram reći, i moram da budem siguran da ćeš zaista razumeti.“ „Dobro…“ „Znam da je uvek negde u tvojim mislila, jer ja te poznajem veoma dobro. Pitaš se da li ćeš se probuditi jednog dana i saznaš da su se moja osećanja promenila – kao što su njegova. Nećeš dozvoliti sebi da veruješ da ovo može biti zauvek, jer želiš da se zaštitiš u događaju koji istorija ponavlja. Trebaš mi da veruješ da dok god hodam zemljom, ja ću te voleti. Neću te povrediti kao on. Mogu ti to obećati. Ti si ta za mene. Možda si čula i ranije, ali ovog puta, osoba koja ti kaže misli to. Treba mi da razumeš to.“ Tako prepravljena emocijama, promrmljam, „Razumem.“ „Dobro.“ Iznenada je ustao. „Gde ćeš?“ „Da ti skuvam kafu i napravim doručak.“ Osećajući se nepoželjnom, gledala sam svaki pokret njegovog prelepog golog tela dok je oblačio neku trenerku i hodao ka kuhinji. Istezala sam ruke, i zevnula i ustala sa kreveta u potragu njegove majice. Mogla sam čuti Damiena iz kuhinje. „Sranje. Nema više kafe. Mislio sam da kupim kad sam bio napolju sinoć.“ „Kako smo do đavola ostali bez kafe? Ti kupuješ ona ogromna pakovanja.“ „Jesi li primetila koliko kafe mi pijemo?“ „Sranje.“ „U redu.“ Uzdahnuo je. „Idem do prodavnice da kupim. Video sam znak pre neki dan da su otvoreni danas.“ Stavljajući ruke ispod njegovih, rekla sam. „Božić je. Nemoj ići. Napravićemo izuzetak.“ Okrenuo se i poljubio me u čelo. „Misliš da bi zaista mogla preživeti bez kafe?“ „Pokušaću.“ „Pa, ja sam zver bez kafe. To nije opcija za mene.“ „Ti si zver svakako, ali slažem se. Ti trebaš kafu više od mene.“ „Znao sam da sam nešto zaboravio juče u supermarketu.“ „Setio si se lepljivih loptica ali si zaboravio najbitniju stvar. Možda da si smislio nagoveštaj za kafu, onda bi se setio.“ „Chock Full o’ Nuts?“ Namignuo je. „Prokletstvo, brz si.“ „Sviđa ti se taj brend, tako?“ „Da. Nemoj se dugo zadržati!“ „Neću.“ Kad su se ulazna vrata zatvorila, vratila sam se u krevet, potapšala moje butine i mahnula psima, navodeći ih da skoče kod mene. „Šššš. Momci. Dođite. Vaš tata će biti besan na mene, ali želim da se mazim sa vama za Božić.“ Bila je to naša mala tajna da se mazimo na krevetu kad Damien nije kući. Sigurna sam da Damien uvek ignoriše dokaze pošto uvek ostave dosta dlaka.


Budi moj

Divna propast

Dudley i Drewfus su brže bolje skočili na krevet i lizali mi lice. Mirisali su na biskvite koje smo im dali sinoć kao poklon, i sada, ja takođe mirišem kao oni. Nakon što su četrdeset pet minuta prošla, shvatila sam da se Damien zadržao malo duže da uzme kafu. Prodavnica je bila nekoliko blokova dalje, i išao je autom. Što je više vremena prošlo, postala sam zabrinutija. Konačno, telefon je zazvonio. „Damien?“ „Da, dušo.“ „Gde si ti?“ „Upravo sam hteo da te pozovem. U bolnici sam. Memorial.“ „Šta?“ „U redu je. Odvezao sam se.“ „Šta se desilo? Izašao si po kafu. Ne razumem.“ „Bio sam na kasi. Upravo su hteli da mi naplate. Počeo sam da osećam taj bol u grudima koji nikad nisam osetio. Uplašilo me baš mnogo. Nisam želeo da rizikuje i dođem kući, pa sam otišao pravu u hitnu.“ „Šta se dešava sada?“ „Primaju me.“ „Dolazim tamo.“ „Molim te nemoj da doživiš saobraćajku. Uzmi si vremena. Biću u redu, ok? „Dobro?“ Mogao je reći da sam počela da plačem. „Chelsea…molim te. Nemoj plakati, u redu? Budi jaka za mene. Biću dobro. Samo će me pregledati, i onda ćemo ići kući i piti kafu pored jelke.“ „Dobro. Volim te.“ Vožnja do bolnice se činila večnom. Kad sam stigla do njegove sobe Damien je sedeo na krevetu. Žureći ka njemu, počela sam da plačem. Damien me zagrlio. „Smiri se dušo. U redu sam.“ Obrisao mi je oči. „Pričao si mi sve stvari. I onda… uplašila sam se da…“ „Da ću biti mrtav dok dođeš ovde? Jer sam ti upravo rekao da ću te voleti do zadnjeg dana?“ Šmrknula sam. „Da.“ „To bi bilo užasno vreme. Čitala si previše usranih romantičnih romana.“ Nasmejao se na silu. I ja isto. „Samo mi je drago da si dobro. Šta mogu da učinim dok čekamo?“ Uzeo je moju ruku i poljubio mi zglob. „Samo budi sa mnom. To je sve što mi treba.“ „Kao da bih mogla biti negde drugde.“

***


Budi moj

Divna propast

Završili smo provodeći većinu dana i večeri u bolnici. Uradili su svakakvih testova i onda pustili Damiena da ide sa potvrdom da će posetiti svog doktora nakon praznika. Sledećeg utorka, išli smo kod Damienovog kardiologa u Stanford. Dr. Tuscano je bio blag i dao sve od sebe da me umiri. Nakon pregleda, nasmejao mi se. „Viđam Damiena duže vreme. I moram reći, nikad nije izgledao srećniji. „Hvala vam.“ „Doktore, doveo sam Chelsea sa mnom tako da joj lično možete odgovoriti na bilo koje pitanje koje ima. Još uvek nisam odlučio o operaciji, ali želim da bude informisana.“ „Moje je zadovoljstvo da to uradim.“ Doktor je seo na malu stolicu. „Šta mogu da ti kažem specifično?“ Pročistila sam grlo, i rekla, „Pretpostavljam da samo želim da znam više o riziku nego prednostima.“ „Dobro, pa, kao što verovatno već znaš, procedura će se izvršiti sa otklanjanjem viška mišića. Odstranili bi mali deo zadebljanog tkiva oko srca da eliminišemo začepljenje. To će olakšati srcu da pumpa krv. Uvek smo mislili da je on dobar kandidat za operaciju, jer Damien je mlad i zbog njegovog značajnog zadebljanja tkiva.“ Kad sam ostala tiha, Damien je odličio da me osramoti. „Oprosti, doktore… rekli ste zadebljanje, i njen um mora da je otišao na drugi deo tela.“ Doktor se prigušeno nasmejao ali odlučio da ignoriše njegov komentar. „Bilo kako bilo, operacija će mu omogućiti olakšanje simptoma, ali više od svega, može mu produžiti život.“ „Je li sigurna?“ „Generalno jeste veoma sigurna, da. Kao i sa svakom drugom operacijom, postoji rizik, ali veoma nizak.“ „Koji su to rizici?“ „Infekcija, srčani udar, šlog ili smrt. Ali sve što je u našoj moći mi radimo da smanjimo šanse da se tako nešto dogodi.“ „Pročitala sam mnogo različitih stvari o tome da li operacija zapravo produžuje život.“ „U pravu si. Bilo dosta učenja o tome. Ali najnovija istraživanja su pokazala da individue kao Damien koji imaju simptome, procedura može pomoći da normalizuju svoj život. Deset godina više je devedeset pet posto, što je u paru i sa generalno populacijom. „Koliko procenata deset godina više je za one koji nemaju operaciju?“ „Oko sedamdeset tri.“ „Vau.“ „Nema garancije, Chelsea. Čak i sa operacijom, ne bi mogli da kažemo sa apsolutnom sigurnošću da se srčani napad neće desiti. Ali s obzirom na istoriju porodice, sa njegovim ocem koji je umro mlad, preporučujemo da bude aktivan što je više moguće. On će, naravno, nastaviti da uzima lekove svakako.“


Budi moj

Divna propast

Dr. Tuscano je nastavio da odgovara na moja pitanja. Moji osećaji su išli gore dole. Baš kada bih pomislila da je operacija dobra zamisao, pogledala sam u Damiena i naježila se na misao njega da ima otvorenu operaciju srca. Čak i ako je doktor rekao da je umiranje tokom procedure retko, ipak se desilo. Pročitala sam nekoliko priča na internetu i prestravile su me. Nikada ne bih sebi mogla oprostiti da ga ohrabrim da uradi, i ne daj Bože, on umre na operacionom stolu. A u isto vreme, šta ako odložimo zbog straha i nešto mu se desi što se moglo izbeći? Bilo je nemoguće da se osećam udobno sa bilo kojom od tih scenarija. Jedina stvar u koju sam bila sigurna je da je to moralo biti njegova odluka i da ću ga podržati kako god bude bilo.

*** U sredu posle Božića, Damien mi je ostavio veliko iznenađenje na kuhinjskoj radnoj ploči. Dve karte za direktan let od San Francisca do JKF. „Damien? Šta je ovo?“ „To je moje izvinjenje što sam sjebao naš prvi Božić.“ „Idemo u New York?“ „Da… za doček Nove Godine. Možeš videti sestru. Znam da si rekla da ti mnogo nedostaje, pošto nije mogla da dođe za Božić.“ Moje oči su se mrdale napred nazad dok sam gledala detalje. „Ok.. ove su prva klasa! U toku praznika? Ove karte koštaju bogatstvo.“ „Možemo da si priuštimo.“ „Jesi li ozbiljan?“ „Nikada nigde ne idemo, i mi jebeno zaslužujemo. Treba nam promena sredine da pokušamo da zaboravimo svo depresivno sranje na nekoliko dana.“ Podižući se na prste da ga zagrlim, počela sam da plačem, „Mogla bih te grliti!“ „Nadam se da ću dobiti malo više od toga.“ „Oh, dobićeš mnogo više od toga.“ Podigao me je i poljubio dok sam ja stavljala noge oko njega. Kada me spustio izraz mu je bio ozbiljan. „Primetio sam da si bila zabrinuta sve od sastanka juče. Treba mi još malo vremena da živim u poricanju s tobom, ok?“ „Mogu podneti to.“ Spustio me dole. „Hajde da se zabavimo.“

*** New York je bio dobrodošla promena brzine. Upravo smo išli da vidimo Jadein performans i sad smo u restoranu na večeri nedaleko od teatra. Ušla sam u toalet kad sam čula dve Jadeine prijateljice da su ušle. Jedna od njih je očigledno upravo stigla. „Oh, moj Bože, koji je ono tip koji sedi pored Jade?“


Budi moj

Divna propast

„To je momak njene sestre. Zove se Damien.“ „Sveti pakao.“ „Znam. Jebeno je zgodan. U poseti je iz Californie.“ „Neguju ih dobro u Californiji.“ „Ozbiljno. Poželim da posetim zapadnu obalu. Dosta mi je ovih momaka ovde.“ Kad sam izašla, jedna koju sam upoznala ranije se ugrizla za jezik. „Oh, hej, Chelsea.“ Okrenula se ka prijateljicama da me predstavi. „Ovo je Jadeina sestra.“ Druge devojke su izgledale užasnuto. „Čula si nas.“ „Da.“ „Izvini. Tvoj momak je prelep. Samo smo se divile i nismo mislile ništa loše.“ „Hvala ti. Znam. Nemaš brige.“ Iako ih nisam mogla kriviti, još uvek sam se osećala kao da bi najradije nekog zadavila. Dok sam prala ruke, mislila sam o činjenici da se nikad nisam osećala tako posesivnom kad se radi o mojim bivšim momcima. Moja osećanja prema Damienu su na totalno drugačijem nivou. Ideja da ga neka ukrade – čak i kad neka samo žudi za njim – čini me ludom. Hvala na tome što on ima oči samo za mene. Kad sam se vratila za svoj sto, primetila sam da je pomerio stolice i da priča sa Jade. Nasmejala mi se kad sam prišla, i sumnjala sam da su pričali o meni. „Jesi li dobro?“ pitao me je. „Da,“ rekla sam još uvek malo iznervirana zbog nezgode u toaletu. Primećujući moje raspoloženje, Damien je stavio ruku oko mene i nežno prolazio prstima po mojim leđima. Kad su se dve žene iz toaleta vratile za sto, posesivno sam uzela njegovu ruku i isprepletala prste s njegovim. Nekoliko minuta kasnije Jadein kolega, Craig se pojavio. Bio je riđ momak s kojim sa visila prošli put kad sam bila u poseti – onaj što me je Damien video na slici na Facebook-u. Damien me je odmah značajno pogledao i pokazao da ga prepoznaje. Kada ih je Jade upoznala, Damien se rukovao čvrsto i protiv volje. Craig me je pogledao. „Baš je dobro što te opet vidim, Chelsea. Nisam mislio da ćeš se tako brzo vratiti.“ „Znam. Ovo je bilo putovanje iznenađenje.“ Nasmejala sam se, stiskajući Damienovu ruku jače. Zajedno smo bili izgubljen slučaj. Posle večere, Damien mi je šapnuo. „Taj lik i dalje bulji u tebe, iako ja sedim upravo ovde.“ „Ne, ne bulji.“ „Da, bulji. Gledao sam ga.“ Odjednom je pustio moju ruku, ustao i krenuo ka toaletu. Telefon mi je zazujao. Damien: Nema nikog u muškom toaletu. Dolazi ovamo. Polako sam otvorila vrata. Damien je stajao upravo tu i odmah me povukao u kabinu. „Šta radiš?“


Budi moj

Divna propast

„Obeležavam teritoriju.“ „Piškićeš na mene?“ šalila sam se. „Samo ako želiš.“ „Ne želim.“ „Uradiću bolje od toga,“ rekao okrećući me i podigne moju suknju. Izdahne duboko u moj vrat dok se gura u mene. Sa svakim udarom postanem još vlažnija za njega. Spontani seks s njim je uvek dobar, ali ovog puta je još bolji. Dok me jebe otpozadi u toaletskoj kabini, nema pojma da sam i ja puna ljubomore kao on. Mogli smo čuti ulazna vrata kako se otvaraju. To nije zaustavilo naš tempo. U stvari, Damien i ja smo bili blizu da budemo uhvaćeni na delu, ali je često to činilo da pomahnitamo. Otvorila sam usta i bez glasa zavrištala dok sam svršavala jako i brzo. Mogla sam osetiti njegovu toplu spermu kako ulazi u mene. Ruke su mu bile sa mojih strana otpozadi u kabini. „Volim kad me tako stegneš s tvojom pičkom.“ „Bolje da idemo pre nego Jade i njeni prijatelji shvate šta smo radili.“ „Zajebi to. Nadam se da će shvatiti.“

*** Sledećeg dana, Damien je otišao da prošeta niz ulicu od Jadeinog stana da uzme ručak za poneti. Nas troje ćemo sedeti u stanu dok ona ne ode za svoj šou večeras. Bio je prvi put da smo Jade i ja ostale same, i morala sam da pitam, „Pa, prošle noći na večeri, kad sam dolazila iz toaleta o čemu ste ti i Damien pričali?“ „Izvinio se što me saterao u ćošak u restoranu ali je rekao da mu treba moje mišljenje. Rekao je da zna da si otvorena prema meni i da je shvatio da ja znam sve što se dešava sa nama. Rekla sam mu da znam. Onda je hteo moje mišljenje da li ja mislim da si ti zaista u redu sa celom tom situacijom bez dece.“ Frustrirano sam izdahnula. „Prošla sam kroz ovo s njim.“ „Znam, ali on shvata da ja te ja znam bolje od ikoga. Samo je želeo drugo mišljenje da bude siguran da ja ne mislim da si zavaravala sebe.“ „Šta si mu rekla?“ „Rekla sam mu da si ti najnesebičnija osoba koju znam, ali da takođe znam da ti ne bi uradila ili rekla nešto što ne misliš.“ „Rekao je to da će nakon što smislimo da li će ići ili ne na operaciju, otići na vazektomiju tako da ne moram biti na piluli zauvek.“ „Bože, to izgleda tako konačno.“ „Znam.“ „Imaš li nekih sumnji? Rekla bi mi, zar ne?“ „Da. Kunem se. Neću lagati i reći da me ovo ne čini tužnom, jer me čini, ali ja znam koliko nepopustljiv. Ne mogu da živim bez njega, tako da moram živeti sa njegovom odlukom.“ „Dobro.“


Budi moj

Divna propast

Kad me je Jade zagrlila, oči su mi zasuzile. To je bio prvi put da sam plakala zbog pomisli da nikad neću imati bebe sa Damienom; zaklela sam da će to biti poslednji put da sam zbog toga plakala.“ Vrata su se otvorila i on je ušao noseći papirne kese sa kineskom hranom. Brzo sam obrisala svoje oči, ali bilo je prekasno. Primetio je moje suze. Proučavajući moje lice, rekao je, „Sve je u redu?“ „Da. Obećavam. Samo smo pričale i ja sam postala malo emotivna.“ Izgledajući kao da sumnja pogledao je u Jade a onda u mene. „U redu.“

*** Ranije te večeri, Damien i ja smo hodali držeći se za ruke kroz SoHo kad je rekao, „Pa, nešto sam krio od tebe.“ „Ne opet?“ Zezala sam ga. „Ovo je dobra stvar, mudrice moja.“ „Šta?“ „Moj prijatelj, koga sam upoznao na forumu umetnosti je otvorio galeriju ovde koja je posvećena umetnosti sa sprejom. Zato sam hteo da dođemo u ovaj kraj pre nego što odemo.“ „To je tako super. Je l’ tamo idemo sad?“ „Da, ali to nije sve. Dao sam mu jednu od mojih slika.“ „Ovde je?“ „Da.“ „Koja?“ „Moraćeš da sačekaš da vidiš.“ Galerija je bila mala. Velike slike naslikane sprejom su bile montirane na zidove od cigle. Lagana džez muzika u pozadini. „Hajde da vidimo da li možeš pogoditi koja je moja.“ Hodali smo polako kroz galeriju, zastajući na svakoj slici. Bilo je od portreta do apstraktnih oblika i boja. „Šta je to?“ Pogledala sam bliže u naslov jedne posebne. Le Nombril by Damien Hennessey. „Pretpostavljam da ne moram da pogađam više. To je to!“ Nakrivila sam glavu. „Šta je ovo?“ „Pogledaj bliže.“ Stao je iza mene, grleći me otpozadi oko struka i odmarao čeljust na mojoj glavi. „Ti si.“ „Ja? Izgleda kao velika uvijena rupa.“ Odjednom mi je postalo vruće. „To nije moja vagina, zar ne?“ Njegov smeh je vibrirao na meni. „Ne ta rupa, dušo, ipak, mogao bih da crtam sprejom to ceo dan ako želiš. Zapravo, bilo bi mi zadovoljstvo.“ Pomerio me dalje od platna. „Stani pozadi.“ Konačno sam videla. „Moj pupak. Tako je! Spomenuo si jednom da si ga naslikao.“


Budi moj

Divna propast

„U pravu si. To je tvoj pupak. Moj prelepi pupak, takođe poznat kao Le Nombril. To je francuski naziv.“ „Kako si uspeo da ga naslikaš?“ „Pa, pre mnogo vremena, uradio sam jednu po sećanju. Nosila si tu kratku majicu u stanu, i ja sam ga mentalno slikao. Ova verzija je zapravo replika prave fotografije koju sam uslikao dok si spavala. Znam da ti verovatno ne bi primetila razliku, ali vidiš sve ove žlebove? Oni prilično opisuju tebe. Bila bi iznenađenja koliko je teško uhvatiti detalje pupka. Jedna od najtežih slika koje sam uradio, ali je i moja omiljena.“ „Je li na prodaju?“ „Ne. Nema šanse da ću je dati bilo kome. Ovo je samo za pokazivanje.“ „Pa, mislim da si ti jedina osoba na svetu koja će je ceniti.“ „Ja zaista volim svaki centimetar tebe.“ Pogledala sam ga u oči i znala da je mislio to celim svojim srcem i dušom.

*** Doček Nove Godine na Times Square je bila spektakularna kao što sam uvek zamišljala da će biti. Gurajući se sa gomilom ljudi, mazila sam se sa Damienom koji me je uvio u svoj kaput i zagrlio otpozadi. Kad je lopta spuštena, poljubili smo se tako jako da sam imala osećaj da će mi usne otpasti. Damine me okrenuo ka sebi i postavio kaput preko mene kao ćebe. „Izbezumljuje me da mislim da sam u ovo vreme prošle godine, gledao sam sve ovo na televiziji i mislio da će biti opet ista godina. Automatski sam pretpostavio da ću biti u istoj rutini, jebati žene za koje me nije briga, slikajući ceo dan. Nisam mislio da je to bio loš život, ali ja zaista nisam znao bolje. Mislio sam da sam prilično srećan. Ispada da nisam znao sreću iz rupe na zidu.“ Nasmejala sam se, ceneći referencu za rupu na zidu dok je nastavljao. „Nisam imao jebenog pojma. Nisam znao da će istinita sreća doći jedino od devojke koju još nisam upoznao. Teško je verovati da prošle godine u ovo vreme, ja nisam ni znao ko je Chelsea Jameson. Sada, ne znam ni ko sam ja bez tebe.“ Imala sam osećaj da će mi srce puknuti od mešavine ljubavi i straha. Bilo je toliko toga što sam želela reći, ali nisam mogla da formiram reči. Bilo je teško za mene da izgovorim ono što sam osećala, tako da sam jednostavno zabila glavu u njegove grudi i rekla, „Ovo će biti dobra godina, Damien. Ja jednostavno znam.“ Damien je bio u pravu. Ovo putovanje u New York je bila preko potrebna promena. Sve je išlo tako brzo. Sledećeg dana na letu ka kući, Damien je držao moju ruku dok se avion polako spuštao u pripremi za sletanje u San Francisco. Sunce je sijalo, osvetljujući njegove oči dok me je gledao i rekao, „Ja mislim da ću uraditi.“ Grudi su mi se zategle. Znala sam tačno na šta je mislio ali sam pitala ipak. Ohrabrila sam sebe. „Uraditi šta?“ „Operaciju. Uradiću je. Zakazaću kad se vratimo.“


Budi moj

Divna propast

Stiskajući njegovu ruku jače, namestila sam hrabro lice i nasmejala uprkos strahu. „Dobro.“ Odjednom sam poželela da ostanemo u vazduhu.


Budi moj

Divna propast

Dvadeset drugo poglavlje

Nepredviđeni zaveti Damienova operacija bila je zakazana za 29. februar, što je bilo za nešto više od nedelju dana. Radila sam sve što je bilo u mojoj moći proteklih mesec i po dana da budem jaka za njega. Nije trebao da zna da sam prestravljena, jer to ničemu ne bi koristilo. Tako sam ja sama suočavala sa svojim strahovima. Par puta sam posetila i terapeuta tokom pauze za ručak čisto da mi prepiše neke blage sedative za smirenje. Proteklih par nedelja imao je mnogo specijalnih pregleda kao pripremu pred operaciju, morao je da odradi ultrazvuk srca, sastao se sa njegovim kardiologom i anesteziologom, čak je uradio i nebrojeno puno analiza krvi. Dogovorili smo se da ćemo taj vikend pred operaciju malo spustiti loptu, pokušaćemo se opustiti i skrenuti misli sa svega toga. Damien i ja sedeli smo na kauču i gledali tv emisiju „Ponedeljkom uveče“. Pravila sam se da mi je sve to veoma zanimljivo, a u suštini i dalje sam razmišljala o predstojećim događajima. U nekom momentu me je pogledao i znala sam da zna da ne obraćam pažnju na tv program. Kada me je lagano poljubio u čelo, to sam shvatila kao prećutno objavljivanje da zna o čemu razmišljam i gde su mi misli, bilo je tako zamorno glumiti hladnoću i praviti se ravnodušan svo vreme. Jedino što sam želela je da se operacija završi i da sve to bude iza nas, a u isto vreme sam htela da što više odugovlače, jer sam bila prestravljena. Ponovo me je poljubio u vrh glave i pitao, „Da li si razmišljala šta bi mogli raditi ovog vikenda?“ „Mislila sam da ostanemo kući i da budemo sami nas dvoje.“ „Mogli bi tako, ili bi mogli nešto drugo raditi.“ „Šta si imao na umu?“ „Možda bi se mogli venčati.“ Moje srce je počelo da kuca natprirodnom brzinom. Da li je on rekao ono što ja mislim da jeste? Ostavio me je bez teksta. „Šta si rekao?!“ „Pa mogli bi se venčati...znaš...ako želiš.“ Prvo sam pomislila da me zeza, ali ozbiljnost na njegovom licu mi je to demantovala. Bio je strašno nervozan, i nema šanse po tom njegovom ponašanju da se šali. „Ne razumem.“ „Znam da je iznenada.“ „Da jeste, prilično.“ Uzeo je obe moje ruke i spojio sa njegovim „Poslušaj me.“


Budi moj

Divna propast

„Okej...“ izbacila sam dugo zadržavan vazduh. „To je sve o čemu sam razmišljao od kako smo zakazali operaciju. Stvarno verujem da će sve biti kako treba Chelsea. Uredu? I ako postoji onaj jedan posto da ipak nešto krene po zlu... jednu jedinu stvar sebi nikada ne bih oprostio, a to je da te ne vidim kako koračaš prema oltaru i meni. Ne bih da zvučim morbidno, jer opet, stvarno verujem svojim lekarima, ali to je ipak nešto na šta moram misliti. Stvarno želim da mi budeš supruga.“ Suze koje sam pokušavala da zadržim tvrdoglavo su navirale i nisam ih mogla više zadržavati. „I ja želim sve to.“ „Možda nisi spremna? Misliš da je suviše rano?“ „Trebala bi tako razmišljati ali ne razmišljam.“ „Ni ja dušo. Kada me budu uspavljivali i rekli mi da brojim do deset ili šta se već radi u takvim situacijama, želim da te zamišljam u beloj haljini. Isto tako želim da znam kada se probudim, da si samo moja i da smo venčani. Ali želim da imaš i sva potrebna, legalna sredstva što se tiče mog života, da možeš da donosiš odluke umesto mene.“ Kada sam nemo klimnula nastavio je. „Ne želim da pomisliš da te pitam da se udaš za mene jer se bojim. Već dugo znam da si ti ona, jedina, prava za mene. Hteo sam ti postaviti to pitanje još na Božićno jutro, i ti sama znaš da o operaciji tada nisam ni razmišljao. Očigledno da je moj odlazak u hitnu uništio moju nameru, onda sam te hteo pitati kada smo bili u New York -u, ali tada sam se već odlučio otići na operaciju pa sam se predomislio, mislio sam da je bolje da sačekam dok se sve to ne reši, ali kako smo se počeli približavati samom datumu, opet sam se predomislio jer sam shvatio da prosto nisam sposoban da čekam. Želim to sad. Zajebi to, želim to juče.“ „Stvarno si me hteo zaprositi na Božić?“ „Da jesam, imam prsten i sve.“ Zabacio je glavu unazad i uzdahnuo „U kurac! Kraljevski sam sjebao prošnju, jel' da? Bukvalno sam te pitao da se udaš za mene bez prstena.“ „Ne, ovo tako liči na tebe Damiene. Bilo je spontano kao i sve što radiš. Videću prsten na našem venčanju. Želim da se iznenadim.“ „Sigurna si? Jer ako nisi ja mogu opušteno i spontano otići do spavaće gde ga krijem i donesem ti ga odmah. To bi ovu prosidbu učinilo još jadnijom.“ „Nema ništa jadno kada kažeš da ne možeš da čekaš još jedan dan da me oženiš, ti si jedina nenamerna romantična dušica i takvih je malo, veruj mi.“ „Pa kada to tako kažeš.“ „Hoćemo li reći našima?“ „Mislio sam da bih to trebali zadržati za sebe, možeš reći Jade, ja ću verovatno reći Ty, ali nikome drugom. Svakako ćemo imati pravu svadbu nakon svega, ti to zaslužuješ.“ „Ko će nas venčati?“ „Ja ću se pobrinuti za te detalje, mislio sam da to bude na plaži Santa Cruz u sumrak. Toplo je za ovo doba godine, šta misliš o tome?“ „Mislim da je savršeno.“


Budi moj

Divna propast

„Ti treba da brineš o dve stvari. Prva... kupi belu haljinu koja će me naterati da je pocepam sa tebe čim ostanemo sami. Između nas, to znači bilo koju belu haljinu. I dva...uzmi malo slobodnog vremena na poslu da odemo po dozvolu kod matičara, da bi bila gotova do subote.“ „Osećam se podlo što radimo sve ovo krišom, ali sve me to pomalo uzbuđuje.“ „Dobri smo u skrivanju, to je ono što radimo.“ „U pravu si što se toga tiče, ali ti si mene iskvario, uopšte me nisi izveo na pravi put.“ Nakezio se đavoljim osmehom i upitao „Onda, imamo dogovor, gospođo Henneseey?“ „Itekako, imamo sastanak!“

*** „Ovde smo za dozvolu za venčanje,“ Damien je rekao. Baš smo stigli u kancelariju službenika. Žena za stolom je izgledala manje nego zabavljeno kad je Damien počeo da ljubi moj vrat dok smo čekali da ona spremi papire. Izgledali smo kao dva napaljena tinejdžera. Ona nije imala pojma koliko su naši životi bili ozbiljni u poslednje vreme. Pogledao je u formular i rekao, „O, sranje.“ „Šta?“ „Upravo sam shvatio da ćeš videti moje srednje ime. Teraju me da napišem ovde.“ „Jesi bio ozbiljan kad si rekao da mi nikad nećeš reći?“ „Verovatno bih nekad rekao, ali je tako prokleto zabavno da te držim u neizvesnosti, Chelsea Deanna.“ „Hajde ti prvi. Napiši tvoje ime,“ rekla sam. Zadržavajući dah gledala sam svaki pokret olovke dok je pisao: Damien Homer Hennessey.“ „Home?“ Klimnuo je bez da skloni pogled sa papira. „Homer.“ Podsmehnula sam se. „Homer… kao - ?“ „Simpson. Da. Homer Simpson. Taj crtani je baš počeo da se prikazuje kad sam se ja rodio. Moj otac je bio veliki obožavalac. Tako da je odlučio da od svih imena na svetu koje mi je mogao dati za moje srednje ime, Homer je ipak bilo to.“ „Tvoja mama se složila sa tim?“ „Vidiš koliko je bila luda za njim. Mogao je kupiti bilo čime.“ Kliknuo je olovku i dao mi je. „Znaš šta ipak?“ „Šta?“ „Moglo je biti gore.“ „Kako to?“ „Tyler je dobio Bart.“ Skupštinom je odjeknuo moj smeh. Stariji par koji je prolazi pogledao nas je ružno što ometamo mir.


Budi moj

Divna propast

Damien se nasmejao lažno i onda ponosno izjavio, „Venčaćemo se.“ Kad su nastavili smešno da nas gledaju, Damien me je pogledao i rekao, „Ne mogu verovati da nam je tata dao blagoslov.“ Okrenuo se ka njima, povukavši me pored sebe i našalio. „Ona je moja polusestra.“ Par je otišao izgledajući užasnuto.

*** Damien me je držao u mraku u vezi planiranja za ceremoniju na plaži. Moja jedina misija je bila da nađem savršenu haljinu u petak popodne. Išla sam u lokalni butik venčanica koji je imao dosta izbora. Pošto nisam imala vremena da idem od prodavnice do prodavnice, zaklela sam se da ću odlučiti ovde. Haljina koju sam konačno izabrala je bila neuobičajena, ali mi je pristajala bolje od bilo koje druge. Zapravo je bila haljina sa četiri razreza do butina, dva napred i dva pozadi. Bila je otkrivajuća ali ipak pristojna sa velikim cvetova stateški postavljenim. Materijal donjeg dela je bio proziran, tako su mi se videle noge. Podsetilo me na nešto što bi seksi vila nosila. To što su se videle noge mi se činilo kao dobar izbor za venčanje na plaži. Kad sam poslala sliku, Jade me je odmah pozvala. „Damien će biti izgubljen! Ta haljina je vrela.“ „Misliš?“ „Da. Prelepo ti stoji. Moraš da namestiš one talasaste lokne.“ Bila je tiha malo i onda zvučala kao da se guši. „Je l’ ti to plačeš Jade?“ „Možda malo.“ „Znaš da ćemo imati drugo venčanje? Bićeš moja deveruša i stajaćeš odmah iza mene.“ „Znam. Ne plačem zbog toga.“ Zastala je. „Ja sam tako srećna zbog tebe. I mislim da je ovo jednostavno najromantičnija stvar za koju sam ikad čula – dve osobe se venčavaju iz prostog razloga što ne mogu da čekaju više i biće to intimno iskustvo.“ „Nikad nisam mislila da ću imati muda da uradim nešto ovako spontano ali osećaj je dobar iz nekog razloga.“ „Ako je osećaj dobar, onda je to to. Sutra nemoj da si se usudila da misliš na nešto negativno. Jesi me čula? Želim da uživaš u svakom trenutku. Znam da je privatno, ali molim te da mi pošalješ sliku vas dvoje. Obećavaš?“ „Obećavam.“ „Biću duhom uz tebe ka svakom koraku.“ Uveče kad sam ušla noseći haljinu unutra, Damien je ustao sa kauča da me pozdravi. „Je l’ si našla onu pravu?“ „Jesam.“ Uzbuđenje koje mu je ispunilo oči me je usrećilo više nego kad sam rekla „da“.


Budi moj

Divna propast

„Ne mogu da dočekam sutra.“ Zablistao je. „Kako ćemo ovo uraditi? Ne možeš da me vidiš pre ceremonije.“ „Setio sam se koliko si tvrdoglava o tome, pa sam naručio auto da te pokupi i doveze. Ja ću da se obučem kod Tya i ići ćemo na plažu ranije da sve sredimo. Srešćemo se tamo tačno u osam. Daću vozaču lokaciju. I ne moraš da brineš ni o čemu drugom osim da budeš lepa, što nije zabrinjavajuće jer bi mogla da obučeš kesu i još uvek bi bila najlepša devojka na svetu za mene. Precrtaj to. Sve što treba da uradiš je da se pojaviš.“ „Mogu to da izvedem.“

*** Subota je jednostavno bila drugačija od trenutka kad smo se probudili. Bilo je nerazumno toplo za severnu Californiu tako da je bilo oko dvadeset stepeni. Damien i ja smo popili kafu zajedno napolju u dvorištu i divili se muralu koji je još bio u fazi izrade. Na jednom mestu je nacrtao poznatog jednoroga kojeg prvo naslikao za mene. Onaj stari kojeg je naslikao u mom starom stanu je nestao u toku renovacije. Iznenadilo me što nisam uopšte nervozna ni oko venčanja ni oko operacija koja je sledeće nedelje. Umesto toga imala sam dan predaha, dan mira gde mogu jednostavno uživati u njemu. Otišao je ranije nego što sam očekivala da spremi sve za ceremoniju. Neću ga videti do venčana. Spremajući se sama osećaja sam se čudno ali ipak spokojno. Psi su bili sa Jennom ovog vikenda pa sam bila potpuna sama dok sam izlazila iz tuša i spremala se da se obučem. Kosa mi je najviše oduzela vremena. Odučila sam da napravim frizuru pola podignutu i napravila sam talasaste lokne. Išlo mi je odlično da ne postanem sva emotivna dok The Fighet od Keith Urbana i Carrie Underwood nije počela na radiju dok sam stavljala maskaru. Izgubila sam. Apsolutno izgubila. Nekada vesela pesma počne u pravom trenutku. Tekst ove je kao da Damien priča meni. Priča mog života: devojka povređena jako zbog momka i uplašena da veruje u ljubav. A onda dođe momak koji bi je zaista branio i borio za nju. On je moj borac. Naravno kasnije ove nedelje ovo će imati skroz novo značenje. Ne misli na operaciju, Chelsea. Ne danas. Stajala sam u kupatilu naslonjena na lavabo i plakala. Bile su to suze radosnice – ne zbog straha ili tuge. Dozvolila sam sebi da se dobro isplačem pre nego što se suočim sa Damienom, pustila sam maskaru i obećala da ću je popraviti. Trebalo mi je dva sata posle toga da se spremim. Svaki put kad bi stavljala šminku na oči, setila bih se te pesme i zaplakala bih. Konačno sam bila sposobna da se smirim dok sam oblačila svoju haljinu. Dodala sam poslednji detalj, stavila sam jednostavan kratak veo na sredinu moje glave. Čula sam sirenu auta. Uzela sam moj buket belih hortenzija i mali kofer pre nego sam krenula napolje.


Budi moj

Divna propast

Damien je unajmio limuzinu da dođe po mene. Fini stariji čovek je otvorio vrata i stavio moj kofer u gepek. Kožna sedišta su bila hladna od klime dok sam se smeštala na zadnje sedište. Pogledala sam kroz prozor u zalazak sunca tokom vožnje do Santa Cruz. Posle količine plakanja moje telo se opustilo. Toliko puno da kad je The Fighter ironično počela na radiju bila sam sposobna da slušam reči bez da se rasplačem. Srce je počelo da mi kuca brže kad sam videla da se znak Santa Cruz pojavljivao na autoputu. Kad se auto zaustavio na parkingu blizu privatnog dela plaže, uzela sam bombon od mentola iz torbice i nervozno grickala. „Evo nas, gospođice. Pratite svetla.“ „Hvala vam za vožnju,“ rekla sam dajući mu deset dolara. Prati svetla. Pogledala sam levo i nisam videla ništa. Onda, pogledala sam desno i razumela tačno ono što je vozač mislio. U daljini bio je dugačak red visokih baklji. Mora da ih je po dvadeset na svakoj strani. Talasi su udarali dok sam hodala ka plamenovima. Kad sam konačno stigla na početak reda baklji u pesku, zastala sam i duboko udahnula pre nego sam ga pogledala iz daljine. Damien je ostavljao bez daha dok je stajao sa rukama sklopljenim jedna preko druge. Nosio je svetao prsluk sa tankom kravatom i belu košulju koja je isticala njegove mišićave ruke. Rukavi su bili podvrnuti i njegova lepa tamna kosa je bila razbarušena od vetra. On je najzgodniji mladoženja kojeg sam ikad videla. Počela sam da plačem kad sam videla da nije sam. Sa svake strane Damiena su bili Duplo D – Dudley na jednom, Drewfus na drugoj. Stajali su pažljivo i mirni kao nikad. Nisam očekivala da ćeš ih dovesti ali je bilo lepo iznenađenje. Srce mi kuca brže sa svakim korakom. Konačno sam mogla jasno videti Damienovo lice. Izgledao je preplavljen emocijama i šokiralo me je da vidim da briše oči. Nikad ga nisam videla da plače i iskreno nisam očekivala to danas. To je naravno nateralo mene da se rasplačem pre nego što sam i stigla do njega. Kuce su napustile svoje mesto i krenule ka meni, savila sam se da ih pomazim. Damien im je stavio malu leptir mašnu, bila je to najslađa stvar koju sam videla. Onda sam videla vozača ponovo i odveo je pse na stranu. Damien mi šapnuo, „On će da ih odvede kod Jenne opet.“ Stavio je čelo na moje i rekao, „Ćao.“ „Ćao.“ Povukao me nazad. „Izgledaš…“izgledao je kao da je izgubio reči kad me je pogledao gore dole. „Ta haljina. Dušo, izgledaš kao anđeo.“ „Drago mi je da ti se sviđa.“ „Zaista mi se sviđa.“ Držala sam njegove ruke i pogledala okolo u baklje. „Ovo je prelepo.“ „Mislio sam da ćeš ceniti vatru iako je ova kontrolisana.“ Namignuo mi je. „Cenim.“


Budi moj

Divna propast

Bila sam maglovito svesna muškarca pored nas koji je držao knjigu. Ko god da je bio, bio je strpljiv puštajući nas da imamo svoj trenutak. Damien i ja smo nastavili da budemo izgubljeni u svom svetu držeći se za ruke tiho. Zatvorila sam oči i upijala trenutak, zvuk vode, povetarac u mojoj kosi, i njegov miris kolonjske sa slanim okeanskim vazduhom. „Mogu da počnem?“ čovek je pitao. Damien mi je stisnuo ruke i pogledao u njega. „Da.“ Sveštenik je počeo, pričajući neke stvari o ljubavi i braku. Onda pitao Damiena i mene da li smo napisali zavete. Sa kratkim vremenom za venčanje nisam imala vremena niti svesnost da napišem osećanja na papir. Damien je spojio čelo s mojim. Šapnula sam, „Nisam napisala zavete. Nisam znala da smo trebali.“ Počela sam da plačem uplašena da sam ga izdala jer nisam došla pripremljena sa nečim dirljivim da kažem. Pomisao da stavim na papir sve što sam osećala je izgledalo nemoguće. Kad sam pogledala u njegove oči videla sam da i on plače. Damiem je obrisao moje suze i uvio ruke oko mog lica. „Imao sam hiljadu stvari da kažem u ovom trenutku, ali ne mogu se setiti ni jedne. Ono što ti značiš meni ne može se reći rečima. Ne može biti pretočeno u reči ili izrečeno u minuti. Samo znaj da te volim celim svojim srcem i dušom i da je to beskonačno. Dok god moje srce kuca, kucaće samo za tebe.“ Donja usna mu je drhtala. Stavila sam ruku na njegovo srce i rekla, „Ovo srce udara za mene…ove suze…pričaju mi više od svih reči na svetu. Nikad nisam mislila da ću biti dovoljno srećna u mom životu da imam nekog ko me voli toliko da me rasplače. Volim te više od života Damien. Ti si sve što mi je ikad bilo potrebno. Molim te nemoj to da zaboraviš. Tako sam srećna što sam te našla, tako srećna što sam se od svih mesta na svetu ja preselila pored tebe – osobe s kojom mi je bilo suđeno da budem.“ „To nije bila slučajnost. Nemoguće. Tako sam zahvalan Bogu što te je doveo meni.“ Čovek je pročistio grlo. „Za dve osobe koje nisu zapamtile ništa, rekao bih da je ovo prilično dobro. Najbolji slučajni zaveti koje sam ikada čuo.“ Dobro smo se nasmejalo zbog toga. „Imamo li prstenje?“ „Da.“ Damien je zavukao ruku u džep i izvadio burmu od belog zlata i veliki okrugao dijamant koji mora da je imao dva karata. Kamen je stajao na prstenu sa manjim dijamantima. Oči su mi bukvalno iskočile. Taj prsten mora da je koštao deset hiljada dolara. „O moj Bože Damien…“ promrmljala sam. Damien je ponovio posle sveštenika, „Dajem ovaj prsten kao znak moje ljubavi i posvećenosti. Sa ovim prstenom, venčavam te.“ Stavio je prsten na moj prst, i pristajao je savršeno. Ponovila sam iste reči i stavila debelu burmu na njegov. „Sa moći od strane države Californie, proglašavam vas mužem i ženom.“ Damien je podigao i poljubio i šapnuo, „Ti si žena Chelsea Hennessey.“


Budi moj

Divna propast

„Volim to ime. Rimuje se.“ „Chelsea Hennessey. Zaista lepo zvuči. Chelsea Hennessey se udala pored mora. I srećno kopile sam ja.“ „Sada si i poeta? Imaš previše talenata za jednog muškarca.“ „Planiram da ti pokažem mnogo talenata večeras, ženo. Inače…“ Oči su mu putovale mojim telom. „To mora da je najseksi venčanica na jebenom svetu. Uzeću makaze i na svakoj tvojoj haljini izrezati takve proreze.“ „Ne bi bio prvi put da mi isečeš odelo na komadiće.“ „Odeća na telu kao tvom je greh.“ „Pričajući o…ne nosim donje rublje.“ „Jebi ga. Stvarno?“ „Da, trljaš se o mene.“ „Trljam se…kasnije…sigurno.“ „Udala sam se za prljavog, prljavog muškarca.“ „I ja sam oženio malu perverznjakinju.“ Poljubio me je jako. Isteglila sam prste. „Možemo li da popričamo o ovom prstenu?“ „Sviđa ti se?“ „Savršen je, ali jesi li prodao zgradu ili tako nešto da ga kupiš? Ogroman je.“ „Pa, vidi, pročitao sam u nekom članku za venčanja da veličina prstena treba da bude proporcijalna mladoženjinom kurcu, pa…“ „A..to objašnjava sve.“ Uvila sam ruke oko njegovog vrata i mogla sam da vidim odraz plamena u njegovim očima. „Ozbiljno, ovo je najlepši prsten ikada. Mora da je koštao čitavo bogatsvo.“ „Kao što si uvek govorila, ja radim sve veliko. Volim te mnogo. Prsten bi trebao pokazivati to, ako osoba može da priušti. Ne mogu smisliti bolju stvar da potrošim novac.“ „Hvala ti.“ „Nemoj mi zahvaljivati. Ni jedan prsten na svetu ne može da plati ono što si mi dala i što si pristala da se udaš za mene.“ Nasmejao se. „Jesi li spremna za prijem?“ „Ima i prijema?“ „Da. Psi ne znaju pileći ples, tako da ga neće biti, ali doneo sam večeru iz Mamma Rocco. Mislio sam da jedemo ovde na plaži sa bakljama. I rezervisao sam na sobu u planini nekoliko milja odavde. Vozač Gary će se vratiti kad odveze pse i počistiti iza nas tako da ne moramo da brinemo o tome. Bukvalno sam ga zaposlio za celu noć.“ „Ti si zaista sve smislio.“ „Nisam smislio kako da te izvučem iz te haljine i jebem na ovom pesku a da nas ne uhapse. Ozbiljno, ne mogu da dočekam da odemo u hotel“ Setivši se obećanja koje sam dala sestri rekla sam, „Oh, obećala sam Jade da ćemo se slikati.“ „Gary će. Uslikao je gomilu u toku ceremonije.“ Mahnuo je Garyju. „Možeš da nas slikaš?“ Aktivirajući blic Gary je snimio nekoliko sa bakljama kao pozadinom. „Hvala ti.“


Budi moj

Divna propast

Kad je naš kao bajagi fotograf otišao, ja sam pitala. „Ko je taj lik uostalom?“ „Gary? On je stanar. Fin tip. Nije mogao da plati stanarinu pa sam mu rekao da ako bude radio za mene ceo dan pustiću ga da preskoči jedan mesec. On je naš čovek na poziv.“ „Pa to je pobeda-pobeda pretpostavljam.“ Psi su sedeli pored nas na piknik ćebetu i onda ih je Gary odveo kod Jenne. Ostavio je Damiena i mene same ispod zvezda. Nismo mogli da tražimo bolju noć.

*** Damien me je preneo preko praga kad smo ulazili u naš apartman na planini, sa pogledom na Monterey zaliv i Santa Cruz planine. Čekala nas je velika boca šampanjca i latice ruža su bile rasute na krevetu. „Kako si do đavola uspeo da nađeš vreme za sve ovo?“ „Gary je danas zaista zaslužio kiriju.“ Nacerio se. „Trebala sam znati.“ „Hteo sam da ovaj dan izgledao kao pravo venčanje što je više moguće.“ „Mnogo je bolje od nekog uobičajenog venčanja. Bukvalno smo preskočili sva sranja i učinili o nama, kako i treba da bude.“ „Legni na krevet. Hoću da te gledam u toj haljini još malo pa ću je skinuti.“ Legla sam na krevet s ružinim laticama na mekane jastuke, gledala sam mog prelepog muža kad je kleknuo na podnožju kreveta i gledao u mene nekoliko minuta. „U redu. Završio sam sa gledanjem. Zakopano je u mojoj memoriji. Sada moram da iskoristim te razreze.“ Damien je polako odvezao kravatu, ima nečeg tako seksi u tom činu. Onda je uspuzao na mene. „Hajde da damo novo značenje vezanju čvora.“ Rekao je i onda uzeo moje ruke i uvio kravatu oko mojih zapešća iznad moje glave. Skinuo je prsluk i košulju i bacio ih sa strane, a onda spustio svoje tople grudi na mene. Želela sam da ga dodirnem ali su mi ruke bile vezane. On je znao da ja volim ovu vrstu torture. Damien se naslađivao mojim telom, počevši od mog vrata i polako išao dole. Zakopao je lice ispod materijala moje haljine i koristio jezik da mi jebe golu mačkicu dok se palcem igrao s mojim klitorisom. Mrdala sam ispod njega očajna da ga držim za glavu dok me obrađuje. Kad je osetio da sam blizu, odjednom je ustao i odvezao kravatu i onda otkopčao i svukao pantalone. Podigao je moju haljinu i u sekundi je bio u meni. Udarao je kukovima ritmički, prodirao je u mene polako i duboko. Nije bilo kao njegov uobičajeni tempo. Oči su mu bile zatvorene i on je pazio na svaki pokret. Ono što je falilo sa brzinom, nadoknadio je intenzitetom. Jebali smo se u svakom mogućem načinu od kad smo zajedno. Svaki put je nekako uvek bilo drugačije. Ali ovog puta osetilo se drugačije od bilo kog puta. Ovo je definitivno osećaj kao muž koji vodi ljubav sa svojom ženom.


Budi moj

Divna propast

Dvadeset treće poglavlje

Borac Koliko god je naše venčanje bilo magično nije bilo dovoljno moćno da uspori vreme. Dan Damienove operacije je došao brže nego što sam očekivala. Pa, da je bilo po mom, ne bi ni došao. Nije mi pustio ruku celim putem do Stanforda u ranim jutarnjim satima. Bili smo oboje jako tihi. Kad je parkirao auto u garaži bolnice, odugovlačili smo kad je ugasio motor. Razumljivo niko od nas nije bio spreman da se suoči sa onim što nas je čekalo unutra. Pogledao je u mene. Nisam više mogla da krijem svoj strah. „U redu je biti uplašena, Chelsea. Zaboravljaš da ja vidim pravo kroz tebe.“ „Želim da budem jaka za tebe.“ Stiskao je moju ruku jače, rekao je, „Sve će biti u redu, dušo. U redu da pokažeš strah.“ Jednom kad smo ušli, nisam bila sposobna da mu kažem sve što sam želela. Reči koje nisam mogla da formiram su me gušile. Lomila sam se i jedva da sam mogla pričati. Uspela sam da kažem, „Bolje ti je da budeš dobro, jer ja ne mogu da živim bez tebe.“ Zaslepljujuće suze su mi punile oči. Imala sam jedan posao – da budem jaka za njega – i ja sam potpuno podbacila. „Kad budem tamo, hoću da misliš na sve stvari koje nas čekaju u ovoj godini, kao planiranje naše svadbe. Koncentriši se na dobro i sa svakim satom koji prođe mi ćemo biti bliži da ostavimo ovo za nama.“ Klimnula sam kao da je bilo zaista moguće da gledam unapred bilo čemu u ovom trenutku. Nastavio je, „Ništa se neće desiti, okej? Ali ne daj Bože, ako se nešto desi, trebaš mi da znaš da ono kad sam rekao da ne želim da nastaviš dalje, to je bilo neodgovorno. Želeo bih da nastaviš dalje i da budeš srećna.“ Zavrtela sam glavom. „Ne mogu da vodim ovaj razgovor Damiene.“ „Da, možeš, jer ništa se neće desiti, ali moram da kažem ovo. Molim te.“ „U redu.“ „Ne želim da ostaneš sama ili osećaš krivnju ako nekad nastaviš dalje ako mi se ikad nešto desi.“ Klimnula sam da ga smirim, ali znala sam duboko u svom srcu, da neće biti nikakvog kretanja napred ako se ikad išta desi Damienu. „Ti si moja srodna duša Damiene. Moj borac. Jesi li čuo tu pesmu ’Borac’? Od Keith Urbana?“ „Čuo sam na radiju. Podseća me na nas,“ rekao je. Ne bi me trebalo iznenaditi da je i on shvatio. Bili smo povezani.


Budi moj

Divna propast

Nagnuo je glavu. „Hajdemo. Hajde da završimo sa ovim sranjem. Imam ženu i pse da im se vratim.“ „Dobro. ’ajdemo.“ Unutra je doktor prošao kroz sve brige koje smo imali. „Dakle jasno je sve što će se dogoditi? Rez će biti urađen po sredini njegovih grudi. Presečen mišić će zarasti sam. Koristimo mašinu tokom procedure, koja će pomoći ostalim organima dok mu je srce zaustavljeno. Kad je operacija gotova njegovo srce će kucati ponovo bez problema.“ Doktor je primetio Tylera i Damienovu mamu u hodniku i pokazao da uđu. Izgledali su nervozno isto kao i ja. Damien je bio jači od svih nas. Dr. Tuscano je odgovorio na neka pitanja koje je Monica imala i onda rekao, „Operacija bi trebala trajati oko pet do šest sati. Nemojte se uznemiriti ako niko ne dođe da vas obavesti. Uglavnom nam treba ceo tim za operaciju da bude u sali za ovu proceduru.“ Damien je zagrlio Tylera i poljubio svoju mamu. Upravo su hteli da odu da nas ostave same kad je Damien pozvao brata. „Druže, drži mamu i moju ženu smirene. Računam na tebe.“ „Dogovoreno čoveče.“ Kad su se vrata zatvorila, Damien je šapnuo, „Inače, kad sam rekao da bi trebala nastaviti dalje sa drugim čovekom, to ne uključuje Tylera. Naći ću način da se vratim iz mrtvih da ga kastriram ako bi te muvao.“ Uspeo je da me malo nasmeje. „Razumela sam.“ Nakon duge tišine, nije bilo ničeg za kazati osim, „Volim te.“ „Volim te toliko puno.“ „Budi jaka za mene, okej?“ „Okej.“ Doktor je bio već obučen kada je došao sa kolicima da odveze Damiena. „Spreman?“ Damien mi je stisnuo ruku još jednom i onda pustio. „Dap.“ Dok su ga odvodili iz sobe hodnikom do operacione sale, ja sam počela da se osećam slabom, kao da moje nogu odustaju. Baš kada se činilo da ću se srušiti osetila sam Tylerove dlanove kako me hvataju za ruke držeći me. „On će biti u redu.“ Vrtela sam glavom u očajnom pokušaju da ubedim sebe u to, „Znam.“ On mora biti dobro.

*** Prvi sat je bio najteži. Prošao je bolno sporo. Iako je Damien rekao Tyleru da pazi na nas, izgledalo je da je Ty nervozan isto koliko smo mi i trebao nas je koliko smo mi trebale njega. Damien nije dobro procenio koliko će ovo biti teško njegovom bratu koji je bio njegov najbliži prijatelj mnogo pre nego što sam se ja pojavila.


Budi moj

Divna propast

Tyler je držao moju levu ruku a Monica desnu. Damien je naš centar sveta, osoba koju je svako od nas voleo najviše. U jednom trenutku Tyler je pogledao u moj prste. „Jebem ti. Nije se šalio kad je rekao da je potrošio bogatstvo za taj prsten.“ Gledajući u moj kamen složila sam se. „On je lud.“ Monica je rekla, „Ne, nije. Samo te mnogo voli.“ Uzdahnula je. „Čestitke. Znam da je trebalo biti tajna, ali on mi je rekao sve. Radujem se velikoj svadbi.“ „Nismo misli da isključimo bilo koga.“ „Znam to. Ne pokušavam da se osećaš krivom. Tako sam srećna što ste uradili na taj način.“ „Hvala ti.“ Tyler se podsmehnuo. „Nikada neću zaboraviti dan kad mi je rekao o tebi. Rekao je, ’Ty, ima jedna devojka koja se doselila odmah do mene. Malo je pokvarena, malo sjebana u glavu, malo na svoj način, ali je prelepa, kao najprirodnija lepota koju si ikad video i najstvarnija osoba koju ćeš ikada upoznati. Došla je da se žali o kučićima, i sve što sam ja želeo je da je ljubim dok se ne urazumi.’“ „Rekao je to?“ „Jeste.“ Kad je tmuran prvi sat prošao, raspoloženje se drastično promenilo. Sve je počelo sa pizzom. Dostavljač je došao u čekaonicu. „Imam pizzu za Damiena?“ „Damien ne bi mogao naručiti pizzu. On je na operaciji,“ rekla sam mu. „Ne. Zakazao je dostavu.“ „Kada je zvao?“ „Ne znam. Kako god, trebam da donesem pizzu ovde i dam je Chelsea sa porukom.“ Predao mi je. „Hvala ti.“ Kutija sa pizzom je bila vruća na mom krilu. Miris sira i sosa me podsetio da nisam ništa jela. Pocepala sam papir koji je bilo zalepljen preko kutije i pročitala. Nije dobra kao moja, ali malo sam zauzet u ovom trenutku i nisam mogao da ti ispečem. Tako da, ovo će poslužiti. Znao sam da ne bi jela ako ti ja ne donesem hranu. D. Ako smo mislili da je ovo jedino iznenađenje, bili smo u krivu. Sledećeg sata je stigao ogroman buket voća iz Edible Arrangemennts sa porukom. Znam da moja mama verovatno nije pipnula pizzu. Tvrdila je da je previše uznemirena da jede, ali nikada nije videla jagodu prelivenu čokoladom koju je mogla odbiti. Bio je u pravu. Monica je odbila pizzu ali je slistila jagode.


Budi moj

Divna propast

Treći sat je doneo najveće iznenađenje. Ušao je naš stanar, Gary, koji je izgleda još imao posao lično asistenta Damienu u plaćanju kirije. Dovodio je Duple D na dva povoca u čekaonicu. „Pustili su pse ovde?“ nasmejala sam se. Gary slegnu ramenima „Pretpostavljam? Niko ništa nije rekao.“ Pustila sam ih da mi liži lice, i rekla. „Ne mogu da verujem da su ovde.“ „Damien je mislio da će te oraspoložiti ako ih vidiš.“ „I bio je u pravu.“ Gary mi je dao uvijen poklon. „Takođe je želeo da ti dam ovo.“ „Odakle je ovo?“ „Nemam pojma. Dao mi je već tako upakovano.“ Otvorila sam ali sam morala da sakrijem sadržaj od Tylera i Monice. Bila je knjiga naslovljena ’Tri puta dama’. Naravno, bilo je i poruke. Mislio sam da ako bi ti nešto skrenulo misli sa mene što idem pod nož, da će biti ovo. Još nekoliko sati. Srećno čitanje. Gary mi je dao još jedan predmet. „Dao mi je i ovu kovertu ali rekao da ne možeš otvoriti pre petog sata.“ Uzela sam. „Dobro, hvala ti.“ Kad je konačan sat došao otvorila sam kovertu. Bila je to jednostavna poruka. Još malo i gotov sam. Znam da si premorena i uplašena, čekajući me da izađem. Veruj mi, niko ne želi više od mene da izađem odavde. Samo sam hteo da te podsetim da iako možda mašina preuzima moje srce sada, još uvek kuca samo za tebe. Volim te. Poljubi moju mamu za mene. NEMOJ da ljubiš Tylera. Vidimo se uskoro. Očekivani šesti sat je stigao i prošao, i još ni reči od doktora. Iako je Damienova taktika radila da nas ozbiljno smiri do sada, počinjala sam da budem nervozna ponovo. Zaista nervozna. Hvata me panika. Zašto traje tako dugo? Samo tako očajno želim da ga vidim. Okrenula sam se Tyleru. „Misliš da je sve u redu?“ „Siguran sam da jeste. Doktor je rekao da može proći i više od šest sati.“ „Samo bih volela da neko dođe i kaže nam nešto, da nam kaže da je sve prošlo kako su očekivali.“ Monica je bila tiha i opet sam je uhvatila za ruku. Raspoloženje se kvarilo sa svakom sekundom koja je prolazila. Izgledalo je kao večnost od kad sam ga dodirnula ili čula njegov glas. Konačno, trideset minuta posle doktor Tuscano se pojavio, hodajući ka nama. Srce mi je lupalo brže sa svakim njegovim korakom. Svo troje smo ustali. Skinuo je masku i rekao, „Operacija je dobro prošla.“


Budi moj

Divna propast

Imala sam osećaj kao je hiljadu tone kamena palo sa mog srca. „Procedura je ispala malo više komplikovana nego što sam očekivao, i zato je trebalo više vremena, ali bili smo uspešni u tome što smo trebali uraditi. U šok sobi je sada. Rekao sam sestri da dođe i otprati po jednog od vas da ga vidite. Biće u šok sobi neko vreme pre nego što ga premeste na intenzivnu negu.“ „Hvala vam puno doktore. Za sve.“ „Moje je zadovoljstvo. Damien je jedan od mojim omiljenih pacijenata. Drago mi je da je konačno odlučio da uradi ovo. Videćemo se još narednih nedelja u toku oporavka. Imaš moj broj mobilnog i email ako imaš neko pitanje.“ „Da. Hvala vam.“ Kad je otišao nas troje smo se zagrlili. Medicinska sestra je ubrzo prišla, i Monica i Tyler su se složili da ja odem prva da ga vidim. Moje srce zamalo da preskoči otkucaj kad sam videla Damiena kako spava u šok sobi. Bilo je neke cevčice u njegovim grudima što mi se čini da je za tečnost. Sestra je pratila njegove otkucaje. „Je li budan?“ „Anestezija još prestaje, ali se lepo probudio. Mada izgleda da je opet zaspao,“ rekla je. Strpljivo sam čekala da otvori oči. Kad su mu kapci zatreptali rekla sam, „Dušo, ja sam…Chelsea. Ovde sam sa tobom. Ti si dobro. Preživeo si. Imamo ovo iza nas.“ Damien je treptao bez prestanka izgledajući malo dezorijentisano. Bilo je teško videti mog jakog muškarca u tako ranjivom stanju. Nastavila sam pričati. „Dobro došao među žive. Bićeš dobro.“ „Chelsea,“ šapnuo je. Hvala Bogu. „Da dušo, ja sam. I tvoja mama i Tyler su ovde isto. Tako smo srećni što si dobro.“ Ponovio je, „Chlesea…“ „Da. Ovde sam. Volim te.“ „Gde je ona?“ „Tvoja mama? U hodniku je. Dolazi uskoro.“ „Ne.“ „Šta?“ „Gde je…“ oklevao je. „Gde je ko?“ „Gde je naša beba?“ „Naša beba?“ „Gde je naša beba?“ ponovio je. „Video sam je. Gde je?“ „Mi…mi nemamo bebu. Nema bebe.“ Buljio je u mene izgledajući zbunjeno dok mu se oči nisu opet zatvorile. Nisam znala šta da mislim ili zaključila sam da je zbunjen od svih lekova.

***


Budi moj

Divna propast

Nekoliko sati posle, Damien je premešten u sobu intenzivne nege. Jasnoća mu se vratila, i nije pominjao ništa o bebi. Verovatno se nije ni sećao. Ipak, čuti ga da pita da vidi našu bebu – bebu koju mi nikada nećemo imati – je bilo bolno. Pitala sam se da li na nekom nivou podsvesti Damien želi dete više nego što sam mislila. „Jesi li dobila posebne poklone dok sam bio uspavan?“ „Oh, jesam. Jako pametno.“ „Sledećih nekoliko meseci će biti sranje,“ zastenjao je. „Zašto?“ „Toliko će otprilike trajati oporavak.“ „Biću tvoja lična medicinska sestra. Ne brini.“ „Mama, prekrij uši.“ Damien je govorio tiho, „To neće uspeti. Ne mogu da te gledam svu slatku i kako ma paziš kad ne možemo imati seks najmanje tri nedelje. Završiću kršeći pravila, i umreti…“ „Bila bi moja krivica?“ „Ne. Hteo sam reći da bi vredelo.“ „Smislićemo nešto tako da se to ne desi.“ „Samo hoću da idem kući.“ „Znam. I ja te hoću kod kuće.“

*** Damien je otpušten posle pet dana. Nije bilo nikakvih komplikacija niti iznenađenja što se tiče njegove dijagnoze. Bili smo tako zahvalni da Bogu da konačno možemo polako ali sigurno nastaviti sa svojim životima. Imala sam osećaj kao da mogu disati ponovo nakon meseci brige. Taj osećaj neće trajati. Nekoliko nedelja Damienovog oporavka kod kuće, moja najveći strah je postao stvarnost.


Budi moj

Divna propast

Dvadeset četvrto poglavlje

Božji plan „Jesi primetila da nikad ne pokažu ove lepe dečake da rade nešto više od par sekundi. U koliko novca hoćeš da se kladimo da zapravo ne rade ništa kad se kamera ugasi?“ Damien je ležao na kauču gledajući televiziju sa stopalima u mom krilu, buljila sam u crvenu liniju koja je išla preko njegovih inače glatkih, tvrdih kao kamen grudi ožiljak je bio trajni podsetnik rizika koji je prihvatio za nas. Znam da je prihvatio operaciju, ne samo zbog poboljšanja svog života, ali i da bi on i ja imali veće šanse za duži zajednički život. Ožiljak je takođe bio i podsetnik koliko je život lomljiv. Morala sam da izađem iz sobe. Kad god bih postala previše emocionalna bila sam uplašena da će videti pravo kroz mene. Nisam mogla da mu kažem da nešto ozbiljno nije u redu. Nisam bila spremna da se suočim sa sobom, i sigurna kao pakao da ga neću staviti u bilo koju stresnu situaciju zbog ničega – zbog pretpostavke. Drugi dan…drugo poricanje. Moja menstruacija je sada zvanično kasnila tri nedelje. Iako nikad nije kasnila, odbijala sam da verujem da to može značiti da sam trudna. Ne bih rizikovala, jer sam prestravljena zbog posledica, nesposobna da shvatim tu mogućnost, nesposobna da dokučim kako bi Damien reagovao. Pa sam samo pustila dane da prolaze. Da i ne spominjem da je on još bio slab. Taman je počeo da se vraća u normalu, svakako ni blizu sto posto oporavka. Ne mogu da rizikujem i stavim ga nepotrebnu stresnu situaciju. Ima još šanse da je ništa. Pročitala sam da stres može uticati da kasni. Bila sam pod tolikim stresom pre operacije pa je bilo lako da se to i desilo. Bila sam na piluli, što je devedeset devet posto sigurno. Ipak, koliko god ja pokušavala da pričam sa sobom, neznanje je počelo da me izjeda. „Hej. Šta je bilo?“ „Ništa.“ „Sranje. Dođi ovamo.“ Pomerio se bliže meni. „Sedi ovde.“ Pokazao je na mesto na podu između njegovih nogu i počeo da mi masira ramena. „Je l’ ovo bilo previše za tebe?“ „Šta?“ „To što moraš da brineš o meni dok se ne oporavim?“ Pogledala sam ga u oči. „Naravno da nije. Moje je zadovoljstvo da brinem o tebi. Nemoj to ni pomisliti.“ Snažnije mi je masirao ramena dlanovima. „Šta se onda dešava s tobom?“ „Mislim da me stres od nekoliko meseci ranije sustiže. Sve je u redu,“ slagala sam.


Budi moj

Divna propast

Posle pola sata sedenja u istom mestu, podigla sam se. „Znaš šta sam se upravo setila? Nestalo je rendanog sira. Htela sam napraviti tacose večeras. Idem do prodavnice da kupim.“ „Važi.“ Izašla sam iz stana u žurbi. Kad sam zašla za ugao, naslonila sam se na zid i duboko uzdahnula i izvadila telefon moleći se da Jade odgovori. Rekla sam joj da mi kasni ciklus ranije ove nedelje. Kad se javila rekla sam, „Oh, hvala Bogu.“ „Je li sve u redu?“ „Mislim da imam napad panike.“ „Dobro, smiri se. Tu sam. Gde si ti?“ „Sedela sam i gledala TV sa Damienom, i morala sam da izađem iz kuće. Počeo je da shvata da nešto nije u redu sa mnom.“ „Slušaj. Moraš da uradiš test. Znam da ne želiš da znaš, ali moraš da skupiš muda i uradiš ga. To što ne znaš je problem sada.“ „Dobro. Napolju sam. Kupiću test i uradiću. Rekla sam mu da idem do prodavnice.“ „Biću na telefonu s tobom. Možeš da koristiš javno kupatilo?“ „Naći ću nešto.“ Kad sam kupila test pitala sam da koristim toalet. Stavila sam Jade na spikerfon dok sam pratila upute i piškila na štapić. Spustila sam glavu između nogu i rekla, „Sada čekamo.“ Nakon nekoliko minuta tišine Jade je rekla, „Diši sestro, diši. Ako jesi trudna onda je to jebena slučajnost. On će razumeti.“ „Damien je potrošio mnogo godina brinući i svom zdravlju. Nisam htela da ga zabrinjavam više. Ovo će biti noćna mora za njega, posebno što se još nije skroz oporavio. Ja – „ „Vreme je isteklo,“ Jade me prekinula. „Gledala sam u sat. Vreme za proveru.“ Kad sam pogledala u štapić na lavabou, crveni simbol je bio na njemu i nije bilo iznenađenje. „Pokazuje plus.“ Jade je izdahnula. „Dobro. Dobro. Smislićemo nešto. Sve će biti u redu.“ Pokrila sam usta. „O Moj Bože.“ „Moraš mu reći uskoro.“ „Treba mi još vremena. Njemu je potrebna snaga pre nego što se može baviti ovim. Mislim da mu neću reći još nekoliko nedelja. Ne mogu mu to uraditi. A i moram prvo da potvrdim sa doktorom.“ „Dobro. Zakaži pregled ove nedelje, ali obećaj mi da nećeš previše odugovlačiti da mu kažeš.“ „Kad bih mogla, nikad mu ne bih rekla.“

*** „Čestitam, gđo. Hennessey. Imamo rezultate krvi, i vi ste definitivno trudni.“


Budi moj

Divna propast

Verovatno sam izgledala kao da mi je rekao da je neko umro. „Da li ovo nisu dobre vesti za vas?“ Držeći se za rukohvat stolice za ravnotežu, vrtela sam glavom. „Ne, nisu.“ „Ovo je bilo neočekivano?“ „Moj muž ima nasleđenu srčanu manu. Doneli smo čvrstu odluku da nećemo imati biološke dete da bi izbegli da i oni naslede. Postoji pedeset posto šanse za to, i on nije želeo rizikovati. Ja sam na piluli, a on je planirao da uradi vazektomiju uskoro. Ovo je kao moja noćna mora, i ne razumem kako se uopšte i desilo.“ „Žao mi je što čujem da ovo nisu dobre vesti za vas.“ „Pilula je trebala biti skoro sto posto sigurna, i nikada nisam preskočila ni jednu. Uvek sam bila pažljiva. Kako se ovo desilo?“ „Pa postoje neke stvari koje mogu poništiti dejstvo. Jeste li uzimali neke druge lekove na primer?“ Odjednom, sijalica se upalila. O ne. „Bila sam jako depresivna i anksiozna zbog operacije mog muža. Na oporavku oko mesec dana. Nisam htela antidepresive ali mi je terapeut preporučio St. John Wort, pa sam počela sa tim.“ Dr. Anderson je momentalno zatvorila oči u razumevanju i klimnula. „Da. Nažalost, to je veoma poznato da ometa pilulu.“ „Poznato svima osim mene, očigledno. Jebem ti. Izvinite što psujem, ali… jebem ti.“ Spustila sam glavu u ruke. „Vaš terapeut je trebao da zna to pre nego što je preporučio.“ „Ne. Ja sam trebala da proverim. To je moja krivica. Kako sam mogla biti tako glupa?“ „Bili biste iznenađeni koliko ljudi koliko ljudi ne pročita to parče papira ili pogleda neželjene efekte.“ „Pokušavala sam da učinim stvari boljim i u tišini sredim svoje probleme, i samo sam uništila sve.“ „Još uvek imate opciju da prekinete.“ Čak i samo kad sam čula da to kaže bolelo je. „Ne. Ne bih nikada to mogla uraditi.“ Ovo je ipak bila Damienova i moja beba, i iako sam bila preplašena, znala bez trunke sumnje da sam već beznadežno bila zaljubljena. „Dobro. Razumela sam.“ „Šta sad?“ „Zakazaćemo pregled ultrazvukom uskoro.“ „Dobro.“ Progutala sam. Ovo je postalo veoma stvarno s obzirom da Damien još nema pojma. Sat je otkucavao. Izašla sam iz kancelariju u magli. Ako sam mislila da je bilo teško prihvatiti trudnoću pre, znajući da je sve moja krivica učinilo je to nepodnošljivim.

***


Budi moj

Divna propast

Nisam znala kako da se ponašam oko Damiena. Noseći teret ove tajne je bilo previše za podneti. Bilo da li sam shvatala ili ne, odguravala sam ga od sebe, i on je počeo da primećuje da nešto zaista nije u redu sa mnom. Sumnjala sam da je shvatio šta ipak. Bog zna kakve zaključke je donosio. Dve nedelje su prošle od mog pregleda. Svakog dana, plan je bio da mu kažem sve o trudnoći, i svakog dana, ja bih se uplašila. Rekla bih sebi da mu treba više vremena da ozdravi pre nego pozabavi sa novostima, ali istina je bila da on neće nikad biti spreman da čuje ovo. Izgledao je sumnjivo da nešto nije u redu i stalno me je pitao da li sam dobro. Ja jednostavno nisam znala kako da mu kažem istinu. U poslednje vreme sam sve više ’išla u prodavnicu’ samo da bih mogla da pričam sa Jade u privatnosti. Sa njegovim osetljivim sluhom svaki razgovor koji sam vodila u našem stanu je čuo, čak i kad sam šaputala iza zatvorenih vrata. Jade je bila ozbiljno besna na mene što mu još nisam rekla, ali se složila da me podrži dok konačno ne skupim hrabrosti i kažem mu. Jedno poslepodne, vratila sam se iz šunjanja da je zovem. Damien je stajao u sredini dnevne sobe sa prekrštenim rukama. Adrenalin je prošao mnome kad sam mu videla izraz. „Šta se koji kurac događa?“ Nikada nije pričao sa mnom sa takvim besom. „Na šta misliš?“ „Rekla si da ideš u prodavnicu. Umesto toga ti si pričala na telefon na uglu.“ Usta su mi se osušila. „Kako znaš to?“ „Prvo mi odgovori. Šta kriješ?“ „Pratio si me?“ „Bio sam zabrinut za tebe. Kad si izašla odavde ovog puta, zvao sam Garya da ga pitam da te drži na oku jer sam znao da nešto nije u redu. Ali nisam nikad očekivao da mi to kaže.“ „Pa si terao Garya da me prati. Šta ti misliš da se zapravo dešava?“ „Jebi me ako znam, ali ne ostavlja topao i dobar osećaj, Chelsea. Šta se dešava? S kim si pričala na telefonu?“ Moram da mu kažem istinu. Moj odgovor je bio jedva čujan. „Jade.“ Stisnuo je oči i pitao, „Šta imaš da pričaš s njom a da ne možeš reći ispred mene?“ Počeo je polako da hoda ka meni, i zaključak koji je imao je lomio moje srce. „Da li se kaješ zbog ovoga? Udaje za mene?“ Moram da mu kažem. Sada. „Ne! Ne. Nikada. Damien, ja…“ „Šta?“ „Ja sam…trudna.“ Bukvalno je posrnuo nazad kao da mu je priznanje isteralo vazduh. „Šta?“ Oči su mi postajale vlažne. „Da.“


Budi moj

Divna propast

Stavio je ruke na glavu i gledao me šokirano. „Kako možeš biti trudna? Na piluli si.“ „Napravila sam veliku grešku. Nedeljama pre tvoje operacije, pokušavala sam da ti ne pokažem koliko sam uplašena. Počela sam da uzimam neke lekove da se smirim – St. John’s Wort. Mislila sam da je bezazleno, ali ispada da ometa dejstvo pilule.“ Počela sam da hodam. „Ovo je sve moja krivica. Tražio si jednu stvar u životu, jedno žrtvovanje, i ja nisam mogla da uspem.“ Pogledala sam u njega molećivo. „Ali ne mogu da prekinem trudnoću, Damiene. Jednostavno ne mogu.“ Odjednom je puknuo. „Nikada ne bih tražio da to uradiš. Nikada. Da li razumeš?“ „Da.“ Stajao je u šoku neodređeno vreme. Zgrabio je jaknu i odjednom krenuo ka vratima. „Gde ćeš?“ „Ja samo… treba mi vazduha, ok? Vratiću se, ne brini. Biću dobro.“ Kad je zatvorio vrata pala sam na kauč u suzama. Koliko god je bolelo što sam mu rekla istinu, bilo je veliko olakšanje. Težina tajne me je ubijala. Imala sam nesanicu danima. Ovo je bio prvi put da sam osetila kao da se mogu dovoljno opustiti i zatvoriti oči. Premorena, moje telo se ugasilo i zaspala sam na kauču čekajući da se Damien vrati. Posle ne znam ni sama koliko vremena, probudila sam se i našla njegovu glavu na mom stomaku. Prelazeći prstima kroz njegovu talasastu kosu, pričala sam polako. „Vratio si se.“ „Naravno da sam se vratio. Žao mi je što sam uopšte i otišao. Nisam trebao da te ostavim onako. Samo sam osetio kao da ne mogu da dišem i trebalo mi je da to shvatim sam.“ „Žao mi je.“ „Ovo nije tvoja krivica. Nisi to uradila namerno.“ Sagnuo se i poljubio moj stomak nežno a onda govorio o moju kožu, „Mislio sam da te gubim. Nedeljama, mislio sam da te gubim Chelsea. Nisam imao pojam šta se dešava.“ Boli da čak i mislim da je verovao da se kajem. „Nikada Damien. Nikada te ne bih ostavila.“ Iznenada je ustao. „Imam nešto da ti kažem.“ „Dobro.“ Šmrknula sam. „Nikad ti nisam spomenuo šta sam doživeo kad sam se budio posle operacije. Mislio sam da je samo san, ali sada se pitam.“ „Šta?“ „Video sam nešto…ili nekog. I nekako sam znao da je to naše dete. Nije bilo baš jasno kao dečak ili devojčica. Kao duh deteta. Nisam mogao da razjasnim lice, ali sećam se da sam video plave kovrdže. Pa sam pretpostavio da sam mislio da je devojčica.“ Prošao je prstima kroz moju kosu. „Bilo kako bilo, samo sam znao da je naše. Tražio sam da ostane – preklinjao da ostane. U tom buntovnom stanju, znao sam o svim rizicima, da nisam trebao da je zadržim sa mnom ili pitam da ostane, ali


Budi moj

Divna propast

nije mi bilo važno u tom trenutku. Moja ljubav za nju je bila tako jaka. Još ne znam šta je to bilo – halucinacija ili nešto drugo. Izgledalo je stvarno u to vreme. Nisam hteo da ti nikad kažem.“ „Ne sećaš se šta si me pitao kad si se budio?“ „Ne.“ „Pitao si me gde je ona.“ „Jesam?“ „Kad sam te pitala na koga misliš, ti si rekao naša beba.“ „O čoveče. Vidiš, ja se ne sećam toga uopšte. Ali to mora da je bio kraj.“ Čuvši njegovu priču me malo uplašilo jer ja sam tog dana bila trudna sigurno, čak iako nisam znala. Nastavio je. „Poenta svega ovoga je… kad sam se suočio sa tim podsvesno, izabrao sam da ostane. Uprkos svemu želeo sam, jer moja ljubav za to prelazi sve…sve rizike, sve strahove.“ „Misliš da je bio predosećaj?“ „Ne znam. I znaš šta? Nije bitno. Želim ovu bebu. Uvek sam želeo bebu s tobom. Pokušao sam da uradim ono što sam mislio da je bolje, ali Bog ima druge planove.“ Olakšanje je prošlo kroz mene. „Mislila sam ćeš biti uništen. Bila sam tako preplašena da ti kažem.“ „Ja ludim dušo. Naravno. Ali nema pitanja da li želim ili ne. Želim više od svega. Samo sam uplašen, ali to nije bitno sada. Sad kad je stvarno ovde… želim je više nego što sam ikad mogao zamisliti. Ja sam skamenjen, ali i zaljubljen – zaljubljen u nju i u tebe.“ „Nju?“ „Mislim tako, da. Devojčica je.“ Nasmejao se. „Kako ćeš se izboriti sa ovim Damien? Sa strahom i krivicom zbog kojih si uvek brinuo.“ Mislio je dugo i jako pre nego što je odgovorio. „Ako ima jedna stvar koju sam naučio to je kako da živim sa strahom. Živim svaki dan ne znajući da li ću pasti mrtva u sekundi. Ali odbijam da dopuštam tome da diktira moj život. Tako da ću se boriti s tim kao i svime ostalim. Budiću se i moliti svaki dan istom Bogu koji mi doveo tebe i koji mi je pomogao kroz operaciju. Moliću se da On štiti i naše dete. Bez obzira koliko je strašno, moram da stavim sve u Njegove ruke i zahvalim što me blagoslovio sa svim stvarima koje sam mislio da neću ikad imati.“ Spustio je glavu ponovo do mog stomaka. „Jebeno. Imaćemo bebu.“ Pustila sam te reči da stvarno slegnu. Po prvi put, zapravo sam dozvolila sebi da slavim, kao da je upravo sada postalo stvarno. Zasijala sam. „Imaćemo bebu!“

*** Sledeće nedelje kad smo čuli otkucaje srca našeg deteta po prvi put, bilo je magično isto koliko i zastrašujuće.


Budi moj

Divna propast

Nećemo znati nekoliko godina da li je genetika bila na našoj strani. Ta srčana mana, ako se nasledi, pokaže se vremenom, u tinejdžerskom dobu. Pustićemo svoje dete da on ili ona odluče da li žele da se testiraju. Sve što smo znali je da ćemo uraditi sve što je moguće da zaštitimo našu bebu u međuvremenu.


Budi moj

Divna propast

Dvadeset peto poglavlje

Planina od brda mladeža Naši planovi za veliko venčanje moraju biti odloženi dok se beba ne rodi. Od spremanja bebine sobe, do spremanja pasa na nov dodatak, ima mnogo toga da nemamo kad brinuti o organizaciji gigante zabave. Odlučili smo da ne saznamo pol, iako je Damien još bio ubeđen da je devojčica. Iskreno je verovao da je duh koga je upoznao u snovima – ili kakvo je već iskustvo imao – bila žensko. Kladio se na očinsku intuiciju. Sve stvari koje smo kupili za sobu su bile sive, bele i zelene, iako je Damien kupio neku sitnicu roze i strategijski ih postavio u sobi; bila je to soba za devojčicu. Ja sam nosila malu i nisku, ohrabrujući Damiena da nazove moj stomak njegovom „malom loptom za plažu.“ Sve u svemu, trudnoća je bila dobra sve do poslednjeg meseca. Bili smo oboje pod stresom jer nas je Jenna zatekla sa vestima da će se preseliti u Colorado sa njenim novim momkom. Takođe je odlučila i da su psi bukvalno njeni i da ima prava da ih odvede sa sobom. Damien je pokušao da je ubedi da ostajanje u Californiji je bolje za Duplo D jer je ovo njihov jedini dom koji znaju. Nije prihvatila i pretila da će nas voditi na sud za puno starateljstvo. Nije bilo dobro uopšte. Pogoršalo se toliko da sam završila u krevetu zbog visokog pritiska. Pa sada ne da je Damien bio zabrinut za pse da budu odvedeni, nego još mora brinuti o zdravlju svoje žene i nerođenog deteta. Ja sam, zauzvrat, bila zabrinuta o stresu koji je zbog svega na njegovom srcu. Psi su bili jedino što me smirivalo u ovom periodu odmora u krevetu, pošto bi se popeli na krevet i družili se sa mnom kad bi Damien bio napolju da sredi stvari oko zgrade. Nije se bunio što se penju na naš krevet jer je znao koliko me teše. Ipak su noću izbacivani iz kreveta. Znala sam da je bio prestravljen što će Jenna da pobedi i odvede ih uskoro. Kao rezultat, kuce su bile razmažene. Jedan dan, Damien je izašao da mi donese neke stvari što sam žudela. Zadržao se dva sata duže nego obično. Kad se konačno vratio, vrata su se treskom zatvorila i on je rekao. „Gotovo je.“ „Šta?“ „Gotovo je. Dozvoljava nam da zadržimo pse.“ „Šta? Kako?“ „Napisao sam ugovor i isplatio je“ „Šta si?“ „Bacio sam hrpu novca na nju, dovoljno da ne može da obije. Nisam hteo da dozvolim da nas ovo više nervira. Nisam hteo da joj dam da ih odvede daleko od nas.“


Budi moj

Divna propast

„Koliko si joj dao?“ „Ne brini o tome. Imamo sredstava. I oni su vredni svake pare.“ Još jednom Damien je uzeo stvar u svoje ruke i došao da me spasi. Suze olakšanja su počele da klize. U tom trenutku sam zaista shvatila koliko je strah od gubljenja životinja imao uloge u mom zdravlju. Damien se normalno nije penjao na krevet sa nama, ali tog poslepodneva on se sklupčao u mestu. Ležao je na krevetu sa Troduplo D, dok je mene prekrivao mir. Beba je udarala. Naša porodica je bila kompletna. I niko neće to moći uzeti. Na to se ne može staviti cena.

*** Bilo je vedro veče i tamno nebo se napunilo zvezdama. Damien i ja smo sedeli u dvorištu noć pre mog carskog reza, i maštali o svim stvarima koje ćemo raditi kad se beba rodi. „Ne mogu da čekam da jedem sushi opet i da mogu da obrijem svoje noge.“ Čvrsto grabeći moje butine rekao je, „Ja ne mogu da dočekam ove noge da budu uvijene oko mog struka i da pumpam u tebe bez brige da ću povrediti bebu.“ Okrenuo se ka meni. „Možeš da se vratiš i sama briješ noge ali ostavi pičkicu meni čak i kad je budeš mogla opet videti.“ „Svakako. U stvari, računa na to.“ „Dobro.“ Namignuo mi je. „O! Ne mogu da dočekam da ponovo popijem moju popodnevnu kafu s mlekom. To je još jedna stvar koja mi fali, pošto sam navučena na kafu.“ Damien se podsmehnuo. „Znaš šta još jedva čekam? Ne mogu da dočekam da bacim tu napunjenu blokadu kurca kroz prozor. To će biti prva stvar.“ To me je nasmejalo. Mislio je na dug trudnički jastuk na kojem sam spavala ovih poslednjih nedelja. Napravio je veliko barijeru među nama. „Zapravo, zašto ne daš da ga Ds imaju? Uhvatila sam ih dok su zaskakali pre neki dan. Bili su u timu.“ Mrdao je obrvama. „Je l’ te to podsetilo na tvoje knjige?“ Gurnula sam ga laktom. „Ne.“ Zasmejao se i poljubio me u obraz. Sutrašnji carski rez nikako da dođe brže. Zbog mog pritiska moj doktorica je mislila da je bolje da bebu izvade nedelju dana pre termina, posebno što se moj grlić nije dovoljno otvorio. Bili smo nervozni ali i neverovatno uzbuđeni da konačno upoznamo našu bebu.

*** Damien je izgledao tako smešno noseći bolničku kapu. Biti ovde me podsetilo koliko sam uplašena bila kad je bila njegova operacija. Koliko god se činilo strašnim


Budi moj

Divna propast

da zamislim da doktor seče moj stomak danas, ništa u poređenju sa strahom koji sam osetila dana kad je moj muž išao pod nož. Iznenadio me je kad je rekao, „Znaš, koliko god moja operacija bila strašna, ja sam više uplašen zbog ove. Jedva čekam da bude gotova.“ Ironija njegove izjave me nasmejala. Pretpostavljam da je to tako kad nekoga voliš. Pomisao da se nešto desi drugoj osobi je mnogo gora nego pomisao da se tebi desi. Pogledala sam u njega iz ležeće pozicije na operacionom stolu. „Volim te.“ Na kratko je skinuo masku da kaže, „Vi ste ceo moj život.“ Osetila sam se tako zahvalno da što se on osećao dobro, što je bio pored mene. Damien je držao moju ruku čvrsto dok je doktor objašnjavao sve što rade. Pošto su mi dali epidural, moj donji deo tela je utrnuo. Upozorili su me da ću osetiti neko povlačenje, i kad sam osetila Damien je stisnuo moju ruku jače. „O moj Bože, ona stiže. Evo vade je.“ I onda čula. Plač. Plač. Još plača. Moja beba. Damienove oči su sijale. „O moj Bože! Prelepa je dušo. Liči na tebe. Ista ti!“ „Ona liči na mene?“ „Da. Ima bledu kožu. Ona je anđeo. Ona… ona… ima…penis. Penis?“ „Dečak je,“ doktor je objavio. Damien je počeo da plače od radosti i smeje u isto vreme. „Ima mali kurac. Dečak je? Dečak je! Dušo, imamo sina.“ „Dečak je!“ Ponovila sam. „Da!“ Posle nekoliko minuta, sestra je predala našeg sina Damienu koji ga je spustio do mog lica. Poljubila sam mu obraščić, željna da ga držim. „Ćao,“ rekla sam polako. Iako je Damien rekao da liči na mene, ja sam mogla definitivno videti Damienov nos. „Ti si trebao biti devojčica,“ tepala sam mu. „Zeznuo si tatu.“ Damien se savio i poljubio bebino čelo. „On je promenio priču.“

*** Jedna od posledica kad nisi spreman za bebin pol je činjenica da nismo imali ime. Bili smo tako fokusirani na ženska imena da o muškim nismo ni mislili. Naš sin je bio nekoliko nedelja star pre nego što smo se odlučili za ime. Odlučili smo da proglasimo našoj bliskoj porodici na Božićno veče. Izgledalo je kao juče kad su svi bili kod nas na zabavi za Božić prošle godine. Toliko toga se promenilo od onda. Tada Damien još nije bio odlučio u vezi operacije,


Budi moj

Divna propast

mislili smo da nikad nećemo imati decu, i samo smo se zabavljali. Godinu dana kasnije, prošlo je deset meseci od Damienove operacije, venčali smo se, i imamo sina. Da i ne spominjem da su psi naši sve vreme.. Damien je imao bebu u nosiljci na grudima dok smo postavljali poslednje ukrase. Još sam se oporavljala od carskog reza išla sam polako dok sam spremala hranu u kuhinji. Nismo mislili da imamo zabavu ali bilo je lakše tako nego nositi bebu od kuće do kuće u toku praznika. Imali smo što nam je trebalo za njega u našem stanu. Zvono se oglasilo. Tyler i njegova devojka Nicole i Damienova mama su stajali sa poklonima. „Hej ljudi. Uđite.“ Monica me čvrsto zagrlila. „Kako si?“ „Dobro sam, još malo natečena ali super s obzirom na okolnosti.“ Nicole me pogledala gore dole. „Ti si tako mršava. Niko ne bi rekao da si se porodila pre mesec dana.“ Damien je povikao, „Nije ni izgledala trudno otpozadi u devetom mesecu. Znam to jer sam proveo pakleno mnogo vremena u toj poziciji pri kraju.“ Pogledao je u Monicu. „Ups, izvini mama.“ Tyler se progurao da dođe do bebe. „Eto ga moj bezimeni kumić!“ Nicole se nasmejala. „Oh, on ima beani kapu kao tatica.“ Stavili smo mu malu sivu kapicu da se slaže sa Damienovom. Tylero je pogledao u Damiena i rekao, „Nikad nisam mislio da će ovaj dan doći čoveče.“ „Ti i ja zajedno, brate.“ Tyler je govorio blizu bebe. „Ne brini mali bezimeni. Tvoj ujka Tyler će te naučiti svemu što trebaš da znaš u ovom životu.“ „I onda će ti tata reći da uradiš sve kontra od onoga što ti je ujak rekao,“ Damien se šalio. „Kada ćete nam reći ime?“ Monica je pitala. „Kad svi budu ovde, možda posle večere, mi ćemo objaviti,“ Damien je rekao. „Još čekamo na Chelseanu porodicu da stigne.“ Nicole je došla do mene dok se igrala sa ogrlicom. „Vidi šta mi je Tyler poklonio za Božić. Iz Tiffanya je.“ Pogledala sam u privezak u obliku srca. „Nije loše, Ty.“ „Izabrao je dobro.“ Nasmejala se. „Stvarno je lepa. Vi ste baš proslavili godišnjicu, zar ne? Sećam se da sam te prvi put upoznala prošle godine u ovo vreme otprilike, i vi ste tada počeli da se zabavljate.“ „Da. Još uvek smo jaki.“ Tyler je načuo i podigao kažiprst. „Što znači… nisam još sjebao.“ Damien je udario brata u rame. „Ozbiljno Nicole, treba biti posebna da se baviš mojim narcisoidnim bratom. Bravo za tebe.“ „Touche.“ Tyler se smejao. Okrenuo se ka meni. „Pa ko dolazi od tvojih večeras.“


Budi moj

Divna propast

„Moja sestra Claire i njen muž Micah, i njihova ćerkica Clementine. I moji roditelji.“ „Zar nemaš još jednu sestru?“ Monica je pitala. „Da.“ Rekla sam. „Jade nije mogla da dođe iz New Yorka. Njen šou je uvek najposećeniji u ovo doba godine.“ „To je sranje.“ „Da. Nedostaje mi. Nije još ni bebu videla. Ubija je, ali bukvalno su joj zapretili da će dobiti otkaz kad je pitala za slobodno vreme da dođe kući kad se rodio.“ Osećala sam se depresivno, rekla sam. „Ipak uskoro će doći. Doleteće ovde čim pre.“ Tyler je zagrlio Nicole. „Zašto ja ne donesem neko piće da počnemo?“ „Zapravo, mali brate, hteo sam da te pošalje u prodavnicu da kupiš neko pivo. Išao sam ranije ali sam zaboravio – najvažniju stvar.“ „Mogu to da uradim.“ Poljubio je svoju devojku u nos. „Nic, želiš da ostaneš ili pođeš sa mnom?“ „Ostaću.“ Nekoliko minuta kad je Tyler otišao, zvono na vratima se oglasilo. Pretpostavila sam da je moja porodica, pošto su svi dolazili kombijem. Srce mi je preskočilo na prizor moje sestre. Stajala je onde sa torbama. „Jade! O moj Bože!“ Pale smo jedna drugoj u zagrljaj. Kad se povukla, počela je da plače kad je videla bebu. Bez premišljanja, Damien ga uzeo iz kolica i dao ga teti. Jade se divila našem sinu u njenim rukama. „Umirala sam da ga držim.“ Dala sam joj minut da uživa s njim pre nego što sam je pitala, „Kako si uspela da se izvučeš?“ „Bukvalno sam plakala, preklinjala i molila za jednu slobodnu noć. Moram da se vratim sutra uveče. Nisam mogla da izdržim više da ga ne vidim.“ Pogledala je u bebu i rekla, „Izgleda kao mi. Ali ima Damienov nos.“ „To sam i ja rekla!“ Damien je izgledao srećan što me vidi srećnom. „Jade, ovo je divno iznenađenje. Nemaš pojma koliko si usrećila sestru.“ Nasmejala se u mene. „Tako mi je drago da sam uspela.“ Svi su ubrzo stigli, i oni su bili šokirani kao i mi što vide Jade ovde sa bebom. Nije ga pustila dok se nije ukakio, i onda je Damien došao u pomoć tako da mogu da imam malo vremena nasamo sa sestrom. Jade i ja smo spremale hranu kad se Tyler vratio iz prodavnice sa pivom. „Tyler, dođi upoznaj moju sestru! Ovo je Jade.“ Jade koja je bila okrenuta ka meni, okrenula se da ga pozdravi. Otvorio je usta i stajao kao da je video duha. Nisam mogla da ga krivim što je ostao bez teksta kad je video. Mnogo ljudi ima takvu reakciju. Jade je bila visoka i prelepa, dominira svojim prisustvom i ozari svaku prostoriju. Sa njenom plavom pixie frizurom, velikim očima i malim nosom, izgledala je kao prava Zvončica. Jezik mu se sapleo dok je pričao. „Ćao. Ja.. uh, ja sam…“ Jade je odgovorila za njega. „Tyler.“ Nasmejala se. „Ti si Tyler.“ „To je moje ime. Da. I ti si…“ Tyler je izgubio reči.


Budi moj

Divna propast

„Jade.“ Nasmejao se nervozno. „Da. Ona je to rekla. Jade. Drago mi da te upoznam.“ Pružio je ruku i ona je prihvatila. „Znam. Konačno, zar ne? Zaista mi je zadovoljstvo, Tyler.“ Nicole je ušla u kuhinju u tom trenutku, i Tyler, čija je ruka držala Jadedinu, instiktivno je pustio. „Evo te, Ty. Nisam te videla kad si ušao. Počela sam da mislim da si se izgubio.“ Lažno se osmehnuvši rekao je, „Hej. Da, previše veliki izbor piva ovih dana.“ Pogledao je u moju sestru ponovo. „Jade, ovo je…“ Kad se ponovo zbunio, njegova devojka je odgovorila. „Nicole.“ Jade mu se nasmejala. „Da. Upoznale smo se dok bio napolju.“ „Super. Okej onda.“ Pokazao je nazad sa palcem. „Ja ću samo da…stavim pivo u frižider.“ Tyler se sagnuo na dno frižidera i baratao flašama kad je jedna iskliznula iz ruke i pala na pod. „Jebi ga,“ rekao je kroz zube. „Žao mi je Chelsea. Počistiću.“ Nikada nisam videla da se Tyler tako ponaša. Obično bi bio sav hladan kao led. Je li to bila reakcija na moju sestru ili nešto drugo? Kad su Tyler i Nicole izašli iz kuhinje, Jade me gledala u tišini. Videla sam taj izraz na njenom licu i ranije. Imale smo svoj način čitanja misli bez reči. „Dakle to je Tyler.“ Pogledala je u njega na suprotnoj strani stana. „Da.“ „Prelep je,“ šapnula je. „Znam. Damien i on liče ali drugačiji su, zar ne?“ „Totalno.“ Jade je ispustila dugačak uzdah. I ona je izgledala uzbuđeno isto. Ako sam jednu stvar znala o svojoj sestri je to da ona ne bi nikada napravila korak ka nekom ko ima devojku. Jadeina poslednja veza se završila tako što je njen bivši ostavio da bi bio sa nekom drugom – baš kao i moj. Razumela je kakav je osećaj kad te nego izda. I čak u nekom drugom svetu, da nije bio sa Nicole, nisam bila sigurna da bih mu mogla verovati sa Jadeinim srcem. Koliko god sam volela svog devera, on nije bio Damien. Glumac da se zabavlja sa glumcem mi se nije činilo kao dobra ideja. Ipak, na kratko nisam mogla pomoći sebi a da ne maštam kako bi bilo da vidim Damienovog brata sa mojom sestrom. To je sve što je bilo – mašta, posebno jer je Jade živela u New Yorku a Tyler je živeo ovde. Živeo ovde sa svojom devojkom. U redu. Nastavi dalje, Chelsea. Kasnije te noći, svi su večerali i razmenili poklone, tako da je bilo savršeno vreme da kažemo ime koje smo izabrali. Damien je imao tu čast. „Pa, želim da svi znate da smo mislili o ovome dugo, išli nazad napred između jedinstvenih i uobičajenih imena. Ništa nam nije bilo dobro većinu vremena. Onda, moja maja dama je spustila loptu. Rekla mi je da ima samo jedno ime koje je dobro. Ko sam ja da odbijem to? Pa vam tako predstavljam… Damien Raymond Hennessey, ili kako mi volimo da ga zovemo Mali D.“


Budi moj

Divna propast

Posle svih ’ooh’ i ’aah’, Tyler je viknuo preko sobe šaljivo, „Čekali smo sve ovo vreme da saznamo da si ga nazvao Damien?“ „Tako je. I njegovo srednje ime je po tati naravno.“ Monica je plakala, verovatno misleći na pokojnog muža. „Mislim da naš izbor prikazuje našu vezu kao celinu,“ dodao sam. „Nekada, najbolje stvari su vam pred nosom oduvek.“

*** Damien i ja smo se spremali za krevet, i morala sam da pitam. „Je l’ ti Tyler rekao nešto u vezi Jade?“ „Misliš nešto osim, ’O jebem ti, kako to da mi nisi rekao da je njena sestra vruća kao pakao?’ Ne.“ „Šta si mu ti rekao?“ „Rekao sam mu da je Jade sada porodica i da ću mu razbiti dupe ako je ikad pojebe.“ „Jesi?“ „Jebi ga, naravno da jesam. I ja mislim da se njemu stvarno sviđa Nicole. Tinejdžer u njemu je na kratko izašao kad je video tvoju sestru.“ „Dobro.“ Odlučila sam da batalim tu temu i nastavim dalje od moje očigledne opsesije sa idejom Tylera i Jade. Damien je krenuo ka meni na krevetu. „Pa…jesi li spremna za tvoj poklon?“ „Rekao si da očekujem nešto otkačeno, pa sad nisam sigurna.“ „Nije tako ludo.“ Pogledao je u plafon sumnjivo i onda se nasmejao. „Pa možda i jeste.“ „Šta si uradio?“ „Pa, da objasnim ovo… nikad nisam voleo onaj mladež na mom dupetu. Zapravo sam ga mrzeo…dok mi nisi rekla da ti se sviđa.“ „Vau. Sada sam stvarno zbunjena. O čemu pričaš?“ „Odlučio sam da napravim planinu od brda mladeža, dušo.“ „Šta?“ „Umesto da ga uklonim, ja sam radio s njim.“ Damien je ustao sa kreveta i polako povukao pantalone da pokaže svoje mišićavo preplanulo dupe. Ime je bilo istetovirano na mestu gde je bio njegov mladež. Čekaj. Mladež je još bio tu! Sad je postao tačka na ’i’ u reči koju je ispisao na predivnoj guzi. PIROMAN.


Budi moj

Divna propast

Epilog

Damien Doček Nove godine. U ovo vreme prošle godine, Chelsea i ja samo se ljubili na Times Squareu. Sada, ona je već zaspala pored mene sa našim sinom na grudima. On je takođe zaspao dok je sisao. Psi su bili na podu pored njih. Zaspali su čim je kristalna lopta spuštena. Kartoni polu pojedene kineske hrane su bili na stočiću. Bili smo prizor za bolne oči. Ja sam jedini bio budan. Ton na tv-u je bio smanjen dok sam pijuckao pivo i brojao moje blagoslove. Bio sam ovde. Bio sam živ sa ženom, dva psa, i najviše od svega, prelepim sinom kojeg nisam sanjao da imam. Prelazio sam prstom preko stopala malog Damiena, i mislio koliko se život može promeniti u godinu dana. Moj jeste na bolje. Sa previše nervoze da spavam, zgrabio sam laptop i počeo da pretražujem internet. Nisam proverio email dugo. Kad sam kliknuo na ikonicu, Chelseain email se otvorio, pošto se poslednja ulogovala. Bio je email od pre više od godinu dana koji nije obrisala. Naravno, ne bih to primetio ali zapalo mi je ime. Elec O’Rourke. Njen bivši. Datum je bio pre nego što smo Chelsea i ja zvanično postali par. Nisam mogao a da ne pročitam. Na kratko sam se setio dana kad smo naleteli na njega u Bad Boy Burger. Koliko sam video nije odgovorila na email. Osećao sam se neverovatno srećno večeras, pun života. Oživljen. Impulsivno otvorio sam email, klimnuo da odgovorim i kucao. Ne znaš me, ali moje ime je Damien Hennessey. ja sam Chleseain muž – isti tip sa tetovažom iz te radnje sa burgerima. Njen email je bio otvoren i ja sam naišao na tvoju poruku. I osetio sam se ovlašćenim da odgovorim. Imam pomešana osećanja u vezi tebe. Deo mene želi da te juri i prebije što si je ikad povredio. Drugi deo želi da te juri i da ti veliki gej poljubac u usta kao zahvalnost za dan kad si odlučio da je jebavanje polusestre dobra ideja. To nije ispalo baš dobro, ali shvataš o čemu pričam. Uvek sam te mrzeo. Uglavnom sam mrzeo činjenicu da je ona ikad ikog volela pre mene. Ali danas, ja sam završio sa mržnjom prema tebi ili bilo kome. Imam sina.


Budi moj

Divna propast

Rodio se prije malo više od mesec dana. Moram da budem dobar primer njemu. Pa ovo nije email mržnje; ovo je hvala neka vrsta pisma. Hvala što si jebao polusestru, i zauzvrat, raskinuo sa mojom curom. Da nisi, Chelsea bi bila s tobom sada, i ja nikada ne bih spoznao najveću ljubav svog života. -D.H.Hennessey. Ostavio sam laptop i uveo bebu D sa Chelseae, noseći ga do spavaće sobe. Kad god njegovo malo srca kuca na mojim grudima, pokušam da blokiram strah i umesto toga se skoncentrišem na zdrav ritam. Spustio sam ga u krevetac. Kad sam se vratio do kauča podigao sam Chelsea u naručje i odneo do našeg kreveta. Još je spavala kad sam je spustio i pokrio. Još jedan sat pre nego što se beba neizbežno opet probudi gladna. Otišao sam nazad u dnevnu sobu i baš sam hteo da zatvorim laptop i pridružim se Chelsea kad sam video nov email. Bio je od Eleca O’Rourke. Damien. Hej. Opraštam ovaj malo poremećeni jezik u poruci. Pretpostavljam da ako imaš novorođenče ne spavaš baš mnogo, i verovatno si samo umoran. Pomešaj slova od čedno, i dobiješ čudno. Čedno-čudno. Ako nisi čedan, onda si možda malo čudan. Ali to je ok, jer čudnost na stranu, izgleda da zaista voliš Chelsea. Ona zaslužuje nekoga ko je zaista poštuje. Bilo kako bilo, razumem kako je biti zahvalan. Imam i ja sina. I on je savršen. Nemam sumnji da su se stvari završile baš kako su trebale. Chelsea je neverovatna žena. Ti si srećan čovek. Rekao bih da je zagrliš i poljubiš od mene, ali uplašen sam da ne shvatiš to na drugi način, i ja ću završiti u kesi za tela. Pa joj samo reci da joj želim sve najbolje. Što se tiče tebe i mene, nadam se da smo dobri sada, iako možeš zadržati veliki gej poljubac. Srećna Nova godina i čestitke za sina. -Elec O’ Rourke P.S. Bio si odličan u The Omen.


Budi moj

KRAJ.

Alex & Grace Divna propast

Divna propast

Budi moj -Alex & Grace  
Budi moj -Alex & Grace  
Advertisement