Budi moj
Divna propast
Sranje!! Reč na slovo S je definitivno izbrisana iz mog rečnika.
*** Na kraju drugog dana bilo mi jasno da ću uspeti uhvatiti malo sna ujutru nakon psećeg doručka. Uzela sam svoj telefon i poslala Damianu poruku. Chelsea: E ćao! Hoće li biti uredu ako odremam kod tebe u stanu u toku jutra? To je jedini način da psi prestanu lajati. Damien: Takve me gluposti nemoj ni pitati, ponašaj se kao kod svoj kuće. Chelsea: Hvala ti, stvarno cenim to. Damien: Hvala tebi još jednom što si preuzela tu obavezu na sebe. Jel' sve uredu? Chelsea: Jeste, sve je savršeno. Damien :Super! Nije bilo potrebe otkrivati da sam umalo izgubila samouverenost što se njih tiče tokom našeg prvog jutarnjeg šetanja ili kada sam im zadnji put spomenula slaninu, na kraju krajeva sve se odvijalo u najboljem redu. Kao što sam i očekivala lajanje je prestalo onog trenutka kada sam nogom stupila u stan i otišla u Damienovu spavaću sobu. Ono što nisam očekivala bilo je to da su obojica skočila u krevet sa mnom. Na sreću njih dvojica su bili stvarno čisti psi. Jenna mora da ih pere veoma često jer nikada ne smrde. U psećem sendviču zatvorila sam oči i upijala sam Damienov miris koji se uvukao u posteljinu. Grlila sam perjani jastuk i u svojoj glavi zamišljala sam njega. Moje srce počelo je opet ubrzano lupati, to me je nateralo da shvatim koliko ja u suštini žudim za tim čovekom, da mu budem makar u blizini, iako se stvarno trudim da suzbijem ta osećanja da ne bi bila povređena po drugi put. On nije bio sa nama, ali čak i u ovom krevetu, na ovom najintimnijem mestu, mogla sam da osetim njegovu prisutnost. Dozvoljavajući samoj sebi, samo ovaj put da odlutam još jače sam zgrabila jastuk i gurnula ga tako da sam mogla da zamislim da su njegove grudi ono na čemu ležim. To je bio ples između žaljenja i frustracije a ja sam se trovala njegovim mirisom koji je dopirao sa jastučnice. Kada sam napokon otvorila oči, Dudley je gledao u mene sa nekim zbunjenim izrazom lica, koji me je začudo vratio u realnost. Napokon sam zadremala...