Budi moj
Divna propast
„Zapravo, jesam. Poslušala sam tvoj savet. To što mi je zadnji put rekla i nije imalo nekog smisla.“ „Super, i onako bi trebala da gledaš budućnost i da zaboraviš ono što je bilo.“ „To je ono što pokušavam... znaš, kada ne palim zgrade.“ „To si ti rekla, ne ja,“ rekao je dok je pice stavljao u rernu da se peku „Ovo će se peći pola sata, šta ćeš da popiješ?“ „Šta god da imaš.“ „Rhubarb koncentrat za sok onda?“ – zadirkivao me je. „Ugh.. ne.“ „Onda, šta bi da popiješ?“ „Vino.“ „Koje?“ „Bilo koje će odgovarati.“ „Imaš li ti problem da kažeš šta hoćeš ili tako nešto?“ „Ozbiljno bilo koje je u redu... osim Moscatoa.“ „Vidiš.. sada smo već nešto postigli, šta da sam otvorio bocu baš toga? Pila bi ga i bila jadna.“ „Verovatno.“ „Nemoj se bojati reći šta želiš, život je suviše kratak.“ „Okey, onda imaš li Chardonnay?“ „Ne.“ „Beli Zinfandel?“ „Ne.“ Nasmejala sam se. „Dobro, koje onda imaš?“ „Pivo.“ „Pivo... „ „Ne možeš uvek dobiti šta želiš, ali se nemoj plašiti da tražiš.“ „Voda će biti dobra.“ Bože, tako mi je trebala čaša vina.