Рецензенти др Милена ЈОВАНОВИЋ,
Уредник Соња МАКСИМОВИЋ
Одговорни
Србије, Београд
37.016:811.124(075.3)
ПАКИЖ, Марјанца, 1950Латински језик I : за I разред
/
Димитријевић ; [илустрације Тијана Кнежевић]. - 14. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2024 (Београд : Планета принт). - 160 стр. : илустр. ; 27 cm
Тираж 4.000.
ISBN 978-86-17-21110-1
1. Димитријевић, Драгана, 1977- [аутор] COBISS.SR-ID 150297609
ISBN 978-86-17-21110-1
I
II 20 / XX
III
IV
XI 82 / LXXXII
XII
/
XIII 102 / CII
XIV
XV 114 / CXIV
dim77@hotmail.com.
грађевинарства, војних вештина, позоришта, музике,
A B C D E F G H I K L M N O P Q R S T V X
самогласника на
SU испред сугласника или испред самогласника
SU испред самогласника
развили
језици: италијански, шпански, француски, португалски, румунски итд. Али већ крајем антике, у време распада Римског царства, почео је да се мења и изговор књижевног латинског. Тако су се у средњем веку, у разним областима и по разним школама, развили у понечему различити
POMPONIA
Tullia Terentiae filia est.
Terentia et Pomponia amīcae sunt.
Pomponia Terentiae amīca est.
Hermiona Terentiae ancilla est.
Discipulae sumus!
Terentia matrōna est.
Pomponia, filia mea es!
Poēta sum. O, puellae sicut stellae, ubi estis?
Hīc sum, in culīnā. Cenam paro!
Hermiona, ubi es?
Feminae apud Terentiam sunt. In exedra cenam exspectant. Ancilla Hermiona est in culīna. Cenam festinanter parat. Terentia ancillam vocat. Tullia Pomponiae comam laudat; Pomponia vittā comam ornat. Avia feminis de Diāna dea narrat.
РЕЧИ
agricola, -ae, m. – земљорадник amīca, -ae, f. – пријатељица ancilla, -ae, f. – служавка apud (са ак.) – код aqua, -ae, f. – вода avia, -ae, f. – баба cathedra, -ae, f. – столица cena, -ae, f. – вечера coma, -ae, f. – коса culīna, -ae, f. – кухиња cum (са абл.) – са de (са абл.) – o dea, -ae, f. – богиња Diāna, -ae, f. – италска богиња плодности, материнства и дивљачи; заштитница жена discipula, -ae, f. – ученица exedra, -ae, f. – екседра (велика просторија)
exspecto, exspectāre – чекати, очекивати fabula, -ae, f. – прича femina, -ae, f. – жена festinanter – журно, хитро fibula, -ae, f. – копча filia, -ae, f. – ћерка flamma, -ae, f. – ватра Hermiona, -ae, f. – Хермиона hīc – овде
in (са ак. и абл.) – у, на laudo, laudāre – хвалити lucerna, -ae, f. – светиљка luna, -ae, f. – Месец matrōna, -ae, f. – госпођа, дама mea – моја mensa, -ae, f. – сто narro, narrāre – причати nauta, -ae, m. – морнар olla, -ae, f. – лонац orno, ornāre – красити paro, parāre – припремати, спремати poēta, -ae, m. – песник Pomponia, -ae, f. – Помпонија puella, -ae, f. – девојка quis (упитна заменица) – ко quid (упитна заменица) – шта rosa, -ae, f. – ружа sicut (поредбени везник) – као, као што stella, -ae, f. – звезда sum, esse – јесам, бити Terentia, -ae, f. – Теренција Tullia, -ae, f. – Тулија ubi – где; када vitta, -ae, f. – врпца, трака voco, vocāre – звати, дозивати, позивати
НОМИНАТИВ (ко? шта?)
ГЕНИТИВ (кога? чега?)
ДАТИВ (коме? чему?)
АКУЗАТИВ (кога? шта?)
припадање:
неправи (индиректни) објекат; сврха
прави (директни) објекат; циљ кретања
Terentia est matrōna
Tullia est Terentiae filia.
Avia feminis fabulam narrat.
прича причу женама.
Avia feminis fabulam narrat. Баба прича причу женама.
ВОКАТИВ (хеј!) дозивање Ancilla, ubi es? Служавко, где си?
АБЛАТИВ (чиме? где?)
средство, друштво, време, место, одвајање...
Pomponia comam vittā ornat.
Помпонија украшава косу траком
nauta,
номинатив једнине, потом генитив једнине, и на крају род. Тако, на пример, реч fabula (прича) наводи се као fabula, fabulae, feminīnum (женски род) или скраћено fabula, -ae, f. Именицу poēta, -ae, m. читамо као poēta, poētae, masculīnum (мушки род).
1.
2.
1.
2.
I. Преведите следеће реченице*:
1. Discipula sum.
2. Pomponia est Terentiae amīca.
3. Fabulam discipulis narrāmus.
4. Пријатељице, где сте?
5. У кухињи жене припремају вечеру.
II. Допуните следеће реченице (у неким примерима могуће је више тачних решења):
1. ____________ vocāmus. (amīca, -ae, f.)
2. Discipula, de Diāna amīcis ____________ (narro, narrāre)
3. Cum feminis in culīna ____________ (sum, esse)
III. Одговорите на питања:
1. Ubi sunt feminae?
2. Quid Hermiona parat?
3. Quis comam Pomponiae laudat?
отворена према врту (exedra), намењена за посете или пак
веће породичне скупове, налик
на нововековнe салоне, нпр. у
Француској у XVIII веку. Важно је напоменути да код Римљана
зидови нису били бели и без
украса, већ су били разних боја (нпр., црвена, плава итд.) и на
њима су сликани призори из свакодневног живота (већином су то били пејзажи и позоришна сценографија) или из митологије.
Tullia pallas spectat et poētam non videt.
palla stola
Poēta lyram novam tenet et Tulliam salūtat.
Metella cum parvis filiis ad tabernam venit.
Columbae turbam in via spectant.
Magna turba in via est. Feminae ad tabernas pecuniam impendunt. Terentia sedet et varias soleas eligit. Ancilla Hermiona Terentiam adiuvat. Pomponia togam praetextam emit. Poēta Tulliam salūtat et canit. Tullia formōsa poētam audit, sed non videt. Agricola brassicam in parva sportella portat. Matrōna Metella cum filiis ad tabernam unguentariam venit. Columbae turbam in via spectant.
ad (са ак.) – код, по adiuvo, 1. adiūvi, adiūtum (са ак.) – помагати audio, 4. audīvi, audītum – слушати brassica, -ae, f. – купус cano, 3. cecini, cantum – певати cithara, -ae, f. – китара columba, -ae, f. – голубица cum (предлог са абл.) – са eligo, 3. elēgi, electum – бирати emo, 3. emi, emptum – куповати formōsа – лепа habeo, 2. habui, habitum – имати impendo, 3. impendi, impensum – трошити lana, -ae, f. – вуна lyra, -ae, f. – лира magna – велика molesta – досаднa non (негација) – не nova – нова palla, -ae, f. – пала (женски одевни предмет) parvа – мала pecunia, -ae, f. – новац
ГРАМАТИЧКА
1. прво лице једнине
2. инфинитив – нпр., vocāre (звати);
3.
4.
poēta, ae, m. – песник porto, 1. portāvi, portātum – носити praetexta – с пурпурним порубом salūto, 1. salutāvi, salutātum – поздрављати salve (поздрав при доласку) – здраво sed – али sedeo, 2. sedi, sessum – седети solea, -ae, f. – сандала, папуча specto, 1. spectāvi, spectātum – посматрати sportella, -ae, f. – котарица stola, -ae, f. – стола (женски одевни предмет) taberna, -ae, f. – радња thermae, -ārum, f. – терме* toga, -ae, f. – тога turba, -ae, f. – гужва, метеж unguentum, -i, n. – маст, крема unguentaria taberna – парфимерија
varia – разноврсна via, -ae, f. – пут, улица video, 2. vidi, visum – видети venio, 4. veni, ventum – долазити
pluralia tantum
voco (зовем);
vocavi (позвао/ла сам);
vocātum (позвано).
припада (нпр., voco, 1. vocāvi, vocātum).
1.
2.
3.
1. ПРВА или a конјугација – нпр., specto, spectā-re, spectavi, spectatum;
2. ДРУГА или e конјугација – нпр., video, vidē-re, vidi, visum;
3. ТРЕЋА* конјугација: a) глаголи са сугласничком основом – нпр., cano, can-ĕ-re, cecini, cantum; б) тзв. глаголи на -io – нпр., facio, fac-ĕ-re, feci, factum;
4. ЧЕТВРТА или i конјугација – нпр., audio, audī-re, audivi, auditum
I. Промените
II.
1. Matrōnae magnam pecuniam impendunt.
2. Poēta formōsae feminae rosam portat.
3. In via columbas vidēmus.
4. Служавка
5. Теренција зове жене на вечеру.
III. Допуните следећу табелу:
1. emo salūto
2. sedes
3.
1. sedēmus
2. emitis
3. salūtant puniunt
IV. Одговорите на питања:
1. Ubi feminae pecuniam impendunt?
2. Quis Tulliam salūtat?
3. Quid agricola in sportella portat?
посебној свечаности уместо
taberna vinaria
Iulia amīco librum praebet.
basilica Sempronia
Nuntius tribūno epistulam praebet.
Vinum emere debeo.
Discipuli, pigri estis! Discere debētis!
templum Saturni
Pompeius tuum responsum exspectat.
Bellum magnum cum Gallis gerimus, patriam nostram defendimus...
candidātus sane verbōsus
rostra
Matrōna non intellegit. Cur Romam defenditis in Gallia?
Pueri et puellae e ludo veniunt.
Quintus tuus venit. Quam formōsus est.
populus audit
Ecce, magister apud basilicam clamat! Ridiculus est!
Quintus et Marcus
Marcus, Terentiae filius, et Quintus, Pomponiae filius, saepe una sunt. Sunt enim non solum cognāti sed etiam amīci.
Hīc vides Marcum et Quintum: in foro ambulant, populum spectant. Prope basilicam Semproniam magistrum conspiciunt: magister sevērus est; discipulos, qui e ludo veniunt, verbis castīgat. Sed pueri magistrum non audiunt.
Apud templum Saturni stant tribūnus et nuntius. Nuntius tribūno epistulam praebet. Tabernam vinariam servus intrat: domino vinum emere debet.
Interim de rostris candidātus ad populum clamat, de bello Gallico et victoriis populi Romāni multa dicit.
Prope Marcum et Quintum duae puellae* ambulant. Quintum conspiciunt, garriunt, rident in occulto. * duae puellae
Aemilius, 3 – који припада роду Емилија
ambulo, 1. – āvi, -ātum – шетати се
amīcus, -i, m. – пријатељ basilica, -ae, f. – базилика candidātus, -i, m. – кандидат (за неку функцију)
Capitolīnus, 3 – капитолски
castīgo, 1. -āvi, -ātum – грдити clamo, 1. -āvi, -ātum – викати cognātus, -i, m. – рођак
Concordia, -ae, f. – богиња Слога conspicio, 3. conspexi, conspectum – опазити
cur – зашто debeo, 2. debui, debitum – морати defendo, 3. defendi, defensum – бранити dico, 3. dixi, dictum – казати, говорити discipulus, -i, m. – ученик disco, 3. didici – учити dominus, -i, m. – господар, газда
e/ex (са абл.) – из ecce – ево, ето enim – наиме etiam – и, такође epistula, -ae, f. – писмо fenestra, -ae, f. – прозор filius, -ii, m. – син formōsus, 3 – леп forum, -i, n. – форум (трг) Gallia, -ae, f. – Галија Gallicus, 3 – галски garrio, 4. -īvi, -ītum – ћеретати, ћаскати gero, 3. gessi, gestum – водити Iulia, -ae, f. – Јулија intellego, 3. intellexi, intellectum – разумети interim – у међувремену intro, 1. -āvi, -ātum (само са ак.) – улазити liber, -bri, m. – књига ludus, -i, m. – школа (основна); игра magister, -tri, m. – учитељ Marcus, -i, m. – Марко
multus, 3 – многи multum, multa – много noster, -tra, -trum – наш nuntius, -ii, m. – гласник occultum, -i, n. – тајна in occulto – тајно patria, -ae, f. – отаџбина piger, -gra, -grum – лењ Pompeius, ii, m. – Помпеј populus, -i, m. – народ praebeo, 2. praebui, praebitum – пружити, дати prope (са ак.) – близу puer, -eri, m. – дечак, младић quam – како qui (односно-упитна заменица) – који Quintus, -i, m. – Квинт responsum, -i, n. – одговор rideo, 2. risi, risum – смејати се ridiculus, 3 – смешан Roma, -ae, f. – Рим Romānus, 3 – римски rostra, -ōrum, n. – ростра, говорница saepe – често sane – баш, заиста Sempronius, 3 – који припада роду Семпронија servus, -i, m. – роб sevērus, 3 – озбиљан, строг solum – само sto, 1. steti, statum – стајати tabularium, -i, n. – табуларијум (архив) templum, -i, n. – храм tribūnus, -i, m. – трибун tuus, 3 – твој una – заједно vae (узвик са дат.) – јао! куку! verbōsus, 3 – речит verbum, -i, n. – реч vester, -stra, -strum – ваш victoria, -ae, f. – победа vinarius, 3 – вински vinum, -i, n. – вино
Номинатив puer magister vir discipulus bellum
Генитив pueri magistri viri discipuli belli
Датив puero magistro viro discipulo bello
Акузатив puerum magistrum virum discipulum bellum
Вокатив puer magister vir discipule bellum
Аблатив puerō magistrō virō discipulō bellō
множина m. m. m. m. n.
Номинатив pueri magistri viri discipuli bella
Генитив puerōrum magistrōrum virōrum discipulōrum bellōrum
Датив pueris magistris viris discipulis bellis
Акузатив pueros magistros viros discipulos bella
Вокатив pueri magistri viri discipuli bella
Аблатив pueris magistris viris discipulis bellis
2.
pulcher, -chra, -chrum. једнина m. f. n.
Номинатив pulcher discipulus pulchra puella pulchrum forum
Генитив pulchri discipuli pulchrae puellae pulchri fori
Датив pulchro discipulo pulchrae puellae pulchro foro
Акузатив pulchrum discipulum pulchram puellam pulchrum forum
Вокатив pulcher discipule pulchra puella pulchrum forum
Аблатив pulchrō discipulō pulchrā puellā pulchrō forō
множина m. f. n.
Номинатив pulchri discipuli pulchrae puellae pulchra fora
Генитив pulchrōrum discipulōrum pulchrārum puellārum pulchrōrum forōrum
Датив pulchris discipulis pulchris puellis pulchris foris
Акузатив pulchros discipulos pulchras puellas pulchra fora
Вокатив pulchri discipuli pulchrae puellae pulchra fora
Аблатив pulchris discipulis pulchris puellis pulchris foris
I.
Vides amīcum tuum. (Видиш свога
II. Преведите следеће реченице:
1. Magnam turbam in foro vidētis.
Marcus videt amīcum suum. (Мар-
magister, magnus poēta, amīcus vester.
2. Sevērus magister apud basilicam Semproniam stat.
3. Девојчице
4. Учитељ грди ученике.
III. Одговорите на питањa:
1. Ubi sunt Marcus et Quintus?
2. Quid nuntius tribūno praebet?
3. Quis ad populum clamat?
IV.
– specto, 1. spectāre, spectātum
– candidātus, -i, m.
spectacle
candidate; – populus, -i, m.
population
друштвених дешавања.
У VII веку пре н. е. на месту будућег Римског форума (forum Romānum) била је мочвара. Према леген-
ди, римски краљ Тарквиније Приск
исушио је простор између брежуљака
Квиринала, Виминала, Есквилина и
Палатина и изградио канализацију (Cloāca Maxima). На том простору
изграђене су најважније административне и верске грађевине у римској
држави.
На јужној страни Форума, пре-
ма Палатину, налазе се остаци окру-
вечна ватра.
У близини
Вестиног храма налазио се такође
веома стари храм посвећен Кастору
и Полуксу, од којег су до данас сачу-
вана само три стуба. У средишњем
делу овог форума, на месту где су се
окупљале римске скупштине (comitia), 338. године пре н. е. место за
говорнике украшено је кљуновима
лађа (rostra) које су Римљани запле-
цареви у каснијем периоду. Како се римска држава ширила, најпре по територији
Maestus sum, mox Romam relinquimus.
Nunc in civitāte otium cum dignitāte habēmus.
Adhuc Caesaris imperio contenti erāmus.
carcer curia
Praetor odiōse, semper iniustus eras!
fur
Dum in Gallia est…
Ego laetus sum.
Graecia, Rhodus, navigatio me delectant!
Confūsus sum.
Erat praeclāra oratio consulis!
Sed nimis longa. O, vacuum stomachum meum!
Marcus et Quintus usque in foro sunt, sed nunc ante curiam stant. E curia multi senatōres veniunt et disputant de Caesare, qui in Gallia bellum gerit. Pueri occurrunt Marci patri, Cicerōni. Cicero, clarus orātor, antea consul erat, at nunc proconsul Ciliciae est. Longum iter cum liberis in Graeciam et Asiam facere debet. Mox Romam relinquit, propterea maestus est; Quintus autem valde laetus, Marcus confūsus est.
In foro quoque praetōrem et furem vidēmus. Antea fur apud praetōrem in iudicio erat. Nunc praetor cum lictoribus a foro abscēdit, at lictōres furem in carcerem ducunt.
Per viam Tiro, Cicerōnis libertus, currit et festīnat: nam multa ad iter parāre debet.
pontifices
Heri in magnis negotiis erāmus.
O, furem sacrilegum!
O tempora, o mores!
Musae, amīcae meae olim erātis…
praetor cum lictoribus
a/ab/abs (са абл.) – од, са abscēdo, 3. abscessi, abscessum – одлазити adhuc – досад ante (са ак.) – испред antea – раније, пре Asia, -ae, f. – Азија at – али, но autem – а, пак bene – добро Caesar, -aris, m. – Цезар carcer, -eris, m. – затвор Cicero, -ōnis, m. – Цицерон Cilicia, -ae, f. – Киликија civitas, -ātis, f. – држава clarus, 3 – славан confūsus, 3 – збуњен consul, -ulis, m. – конзул contentus, 3 – задовољан cresco, 3. crevi, cretum – напредовати curia, -ae, f. – курија curro, 3. cucurri, cursum – трчати delecto, 1. -āvi, -ātum – забављати, веселити dignitas, -ātis, f. – достојанство, част, углед disputo, 1. -āvi, -ātum – расправљати duco, 3. duxi, ductum – водити dum – док ego – ја facio, 3. feci, factum – чинити, радити fascis, -is, m. – сноп, свежањ festīno, 1. -āvi, -ātum – журити fur, furis, m. f. – лопов Graecia, -ae, f. – Грчка habeo, 2. habui, habitum – имати heri – јуче imperium, -ii, n. – империјум (војна и цивилна власт) iniustus, 3 – неправедан iter, itineris, n. – пут iudicium, -ii, n. – суд, судска истрага laetus, 3 – срећан lex, legis, f. – закон liberi, -ōrum, m. – деца
libertus, -i, m. – ослобођеник lictor, -ōris, m. – ликтор longus, 3 – дуг maestus, 3 – тужан meus, 3 – мој mos, moris, m. – обичај mox – ускоро Musa, -ae, f. – Муза, заштитница уметности nam – наиме, јер navigatio, -ōnis, f. – пловидба negotium, -ii, n. – посао nimis – превише nunc – сад occurro, 3. occurri, occursum (са дат.) – срести odiōsus, 3 – мрзак, досадан olim – некад, једном opus, -eris, n. – дело, рад oratio, - ōnis, f. – говор orātor, -ōris, m. – говорник otium, -ii, n. – мир; доколица pater, -tris, m. – отац per (са ак.) – преко, кроз pontifex, -icis, m. – свештеник praeclārus, 3 – диван, славан praetor, -ōris, m. – претор proconsul, -ulis, m. – проконзул propterea – стога, зато qui, quae, quad – који, која, које quoque – такође relinquo, 3. relīqui, relictum – оставити Rhodus, -i, f. – Родос sacrilegus, 3 – безбожан semper – увек senātor, -ōris, m. – сенатор stomachus, -i, m. – стомак tempus, -oris, n. – време Tiro, -ōnis, m. – Тирон, Цицеронов ослобођеник usque – стално, непрестано vacuus, 3 – празан valde – врло, веома
1. eram – бејах (био/ла сам) erāmus – бејасмо (били/ле смо)
2. eras – бејаше (био/ла си) erātis – бејасте (били/ле сте)
3. erat – бејаше (био/ла је)
– бејаху (били/ле су)
I. Промените кроз падеже следеће синтагме: longum iter, praeclāra oratio, clarus orātor.
II. Преведите следеће реченице:
1. Odiōse fur, iniustus es!
2. Navigatio in Graeciam Quintum delectat.
3. Музе, увек сте биле пријатељице песника.
4. Претор и лопов били су на суду.
III. Одговорите на питања:
1. Cur Cicero erat maestus? Quia (Јер)...
2. Ubi erant senatōres?
3. Quis per viam currit et festīnat?
IV.
– imperium, -ii, n. нпр., империјализам, енгл. imperialism; – navigatio, -onis, f.
енгл. navigatio; – multus, 3
увек та одлука, прошавши кроз
скупштине, постајала закон. Најважније политичке функције у римској држави биле су: конзули (consules), који су имали највећу моћ, затим претори (praetōres), народни трибуни (tribūni plebis), који су имали право вета (veto – забрањујем), едили (aedīles) и квестори (quaestōres). Људи се нису могли одмах кандидовати за било коју од ових дужности, већ би морали да стичу искуство обављајући најпре ниже а потом више дужности (ово се звало cursus honōrum). Уз више функције ишли су и ликтори (lictōres), који су у стопу пратили
конзулима сваке пете године бирала су се два цензора
Tullius Cicero
Tullius Cicero
Titus Pomponius Atticus
sol nubes aves
Valde fessus ero.
arbores (olīvae)
Mox domi erimus.
Servi pigri erant, ancillae aegrōtae, sed vinum bonum, hic, habēmus…
vilicus paulum ebrius
Vilicus noster numquam laboriōsus, sed semper vinōsus erit.
Cras pluviae erunt.
Uva acerba est.
alti montes silva obscūra (lupos non vides)
Quintus, frater Cicerōnis, fundum Arcānum in Latio habet. Cicero et Quintus cum liberis nunc non in urbe, sed in Arcāno sunt. Sol occidit; mox erit nox. Aves ad montes altos volant. In montibus silvae densae sunt; ibi multae bestiae habitant: lupi, vulpes, ursi.
Sub monte sunt agri, arbores et multa aedificia. Agricola impiger terram fodit. In fundo sunt animalia varia. Oves, vaccas, capras pastor cogit et domum agit. Pastōrem canis adiuvat.
Cicero et Quintus vilicum audiunt. Quinti vilicus saepe vinōsus, semper piger est. De difficultatibus operae domino suo multa dicit, sed Quintus vilico non credit. Interim Cicero caelum conspicit. Fortasse cras imber erit: nam in caelo sunt nubes densae. Pueri autem ad flumen stant. Quintus pisces captat, Marcus cum parva fele ludit.
Magna feles eris. Vae muribus!
O, pisces optima cena eritis!
acerbus, 3 – горак aedificium, -ii, n. – зграда aegrōtus, 3 – болестан ager, -gri, m. – њива, земљиште ago, 3. egi, actum – гонити, водити, радити altus, 3 – висок, дубок animal, -ālis, n. – животиња arbor, -oris, f. – дрво Arcānum, -i, n. – мало место у Лацију avis, -is, f. – птица bonus, 3 – добар caelum, -i, n. – небо canis, -is, m. f. – пас capra, -ae, f. – коза capto, 1. -āvi, -ātum – хватати credo, 3. credidi, creditum – веровати cogo, 3. coēgi, coactum – терати, водити cras – сутра densus, 3 – густ, чест difficultas, -ātis, f. – тешкоћа domi – код куће domum – кући ebrius, 3 – пијан feles, -is, f. – мачка flos, -oris, m. – цвет flumen, -inis, n. – река fodio, 3. fodi, fossum – копати fortasse – можда frater, -tris, m. – брат fundus, -i, m. – имање habito, 1. -āvi, -ātum – становати herba, -ae, f. – трава impiger, -gra, -grum – вредан imber, -bris, m. – киша
incustodītus, 3 – нечуван laboriōsus, 3 – вредан Latium, -ii, n. – Лациј ludo, 3. lusi, lusum – играти се lupus, -i, m. – вук malum, -i, n. – јабука mons, -ntis, m. – планина mus, -ris, m. – миш nox, -ctis, f. – ноћ nubes, -is, f. – облак numquam – никад obscūrus, 3 – мрачан occido, 3. occidi, occāsum – залазити; падати olīva, -ae, f. – маслина opera, -ae, f. – посао optimus, 3 – најбољи ovis, -is, f. – овца parvus, 3 – мали pastor, -ōris, m. – пастир paulum – мало piscis, -is, m. – риба pluvia, -ae, f. – киша silva, -ae, f. – шума sol, -is, m. – Сунце terra, -ae, f. – земља urbs, urbis, f. – град ursus, -i, m. – медвед uva, -ae, f. – грозд, грожђе vacca, -ae, f. – крава varius, 3 – разноврстан vilicus, -i, m. – управник имања vinōsus, 3 – пијан volo, 1. -āvi, -ātum – летети vulpes, -is, f. – лисица
mons nubes animal Генитив montis nubis animālis
monti nubi animāli Акузатив montem nubem animal
mons nubes animal
montium nubium animalium
montibus nubibus animalibus
montes nubes animalia
montes nubes animalia
montibus nubibus animalibus
1. ero – бићу (ћу бити)
2. eris – бићеш (ћеш бити)
3. erit –
I. Промените
(ћете бити)
следеће синтагме: magna feles, rara avis, densus imber.
II. Преведите следеће реченице:
1. Quintus est valde laetus et pisces captat.
2. Interim pastor montes altos spectat et oves multas cogit.
3. Марко се на имању игра с мачком.
4. Ускоро грожђе неће
5. Сутра ћете бити код куће.
III. Одговорите на питања:
1. Ubi sunt Cicero et Quintus frater cum liberis?
2. Quis terram fodit?
3. Cur Quintus vilico non credit?
IV. Покушајте
– ago, 3. egi, actum
action; – credo, 3. credidi, creditum
credit; – dominus, -i, m.
to dominate
свој посед. Стога, имањем су управљали управник (vilicus) и његова жена (vilica). Њима је била подређена чета људи, тзв. familia rustica Сеоско газдинство (villa rustica) чиниле су просторије за становање, штале и просторије за прераду пољопривредних производа, груписане око унутрашњег дворишта. С једне стране унутрашњег
Veni et tandem epistulam lege! Aut ama me, aut solve amōris vinculiiiiis!
Quando pugiles veniunt?
Sede et tace!
Comoedia nimis tristis flebilisque*!
Ludi circenses, ubi estis?
Cur ego non habeo pallam colōre viridi?! Cantica sunt, Tullia, non carmina! Iucūndum est tam dulcia carmina audīre.
At difficile tot horas sedēre.
Terentia et Pomponia cum liberis in theatro sedent et comoediam spectant. In scaena cantrix triste canticum de amōre canit. Actor venit, brevem epistulam portat, clamat, vocat, sed cantrix nihil audit. Marco et Quinto comoedia gravis et molesta est. Item puer, qui cum patre sedet, pugiles frustra expectat. Sed Tulliae comoedia placet, praesertim cantica. (Tullia errat et »carmina« dicit – ideo Terentia filiam corrigit.)
Pomponia de vestimentis semper cogitat et palla cantrīci invidet. At aviae difficile est tam diu sedēre: non iam est iuvenis et dorso dolet.
ac – и, исто тако actor, -ōris, m. – глумац amor, -ōris, m. – љубав aut – или brevis, -e – кратак canticum, -i, n. – монодијска песма у комедији cantrix, -īcis, f. – певачица carmen, -inis, n. – певање; песма cervīcal, -ālis, n. – јастук circensis, -e – тркачки, у цирку citharista, -ae, m. – китариста, свирач на китари cogito, 1. -āvi, -ātum – размишљати color, -ōris, m. – боја comoedia, -ae, f. – комедија corrigo, 3. correxi, correctum – исправити difficilis, -e – тежак difficile (прилог) –
тешко diu – дуго doleo, 2. dolui – болети dorsum, -i, n. – кичма dulcis, -e – сладак, пријатан erro, 1. -āvi, -ātum – грешити; лутати flebilis, -e – тужан, жалостан frustra – узалуд gravis, -e – тежак hora, -ae, f. – сат, час
* -que – енклитички
iam – већ ideo – стога, зато invideo, 2. invīdi, invīsum – завидети iucundus, 3 – пријатан, љубак iucundum (прилог) – пријатно iuvenis, -e – млад item – такође, исто тако lego, 3. legi, lectum – читати nihil (одрична заменица) – ништа placeo, 2. placui, placitum (са дат.) – допадати се, свиђати се praesertim – нарочито pugil, -ilis, m. – рвач quando – кад satis – доста scaena, -ae, f. – позорница (сцена) solvo, 3. solvi, solūtum (са абл.) – ослободити (из/од чега) tam – тако tandem – најзад theatrum, -i, n. – позориште tibīcen, -inis, m. – фрулаш, свирач tot – толико tristis, -e – тужан vestimentum, -i, n. – одело, хаљина vinculum, -i, n. – конопац, врпца pl. окови viridis, -e – зелен
Датив
Аблатив celebri virō celebri feminā celebri nomine
множина m. f. n.
Номинатив celebres viri celebres feminae celebria nomina
Генитив celebrium virōrum celebrium feminārum celebrium nominum
Датив celebribus viris celebribus feminis celebribus nominibus
Акузатив celebres viros celebres feminas celebria nomina
Вокатив celebres viri celebres feminae celebria nomina
Аблатив celebribus viris celebribus feminis celebribus nominibus
Датив tristi viro tristi feminae tristi nomini
Акузатив tristem virum tristem feminam triste nomen
Вокатив tristis vir tristis femina triste nomen
Аблатив tristi virō tristi feminā tristi nomine
множина m. f. n.
Номинатив tristes viri tristes feminae tristia nomina
Генитив tristium virōrum tristium feminārum tristium nominum
Датив tristibus viris tristibus feminis tristibus nominibus
Акузатив tristes viros tristes feminas tristia nomina
Вокатив tristes viri tristes feminae tristia nomina
Аблатив tristibus viris tristibus feminis tristibus nominibus
Номинатив felix vir felix femina felix nomen
Генитив felīcis viri felīcis feminae felīcis nominis
Датив felīci viro felīci feminae felīci nomini Акузатив felīcem virum felīcem feminam felix nomen Вокатив felix vir felix femina felix nomen
Аблатив felīci virō felīci feminā felīci nomine множина m. f.
Номинатив felīces viri felīces feminae felicia nomina
Генитив felicium virōrum felicium feminārum felicium nominum
Датив felicibus viris felicibus feminis felicibus nominibus
Акузатив felīces viros felīces feminas felicia nomina
Вокатив felīces viri felīces feminae felicia nomina
Аблатив felicibus viris felicibus feminis felicibus nominibus
I. Промените кроз падеже следеће синтагме: comoedia flebilis, triste canticum.
II. Допуните следеће реченице:
1. Puer, patrem _______! (audio, 4. -īvi, -ītum)
2. Spectatōres, _______ et _______! (sedeo, 2. sedi, sessum; taceo, 2. tacui, tacitum)
3. Palla _______ Pomponiam delectat. (viridis, -e)
4. Cantrix canit de amōre ________. (felix, -īcis)
III. Преведите следеће реченице:
1. Iucundum est comoediam spectāre.
2. Difficile est tot horas tacēre.
3. Тулију забављају љупке песм(иц)е.
4. Тулија не зна много о позоришту.
IV. Responde Latīne:
1. Ubi sunt nunc Marcus et Quintus?
2. Cui cantica placent?
3. Quem Terentia corrigit?
V. Покушајте
– scaena, -ae, f.
scene, – theatrum, -i, n.
theatre, – corrigo, 3. correxi, correctum.
енгл. correction.
политичка надмоћ. Популарност кочијаша била је
сразмерна њиховим хонорарима, и слична оној коју данас имају звезде из света спорта. Људи су украшавали куће њиховим сликама, песници су певали о њиховим победама.
борбе (munera gladiatōrum)
Cicerōnes, pater et filius, in monte Capitolīno erant: ambulābant, templa spectābant, colloquium de deis et religiōne habēbant. Marcus multa interrogābat: de vetustāte urbis Romae, de regibus, de aedificatiōne templōrum; dein de institutionibus populi Romāni, de senātu, de consulibus et aliis magistratibus. Pater laetus dicēbat omnia...
Quid est intus in templo?
Templa sicut deōrum domus sunt. Artifices signa deōrum faciēbant et in templis statuēbant.
At unde tot templa?
Reges, qui olim in urbe Roma imperium habēbant, templa primi aedificābant: Iovis, Iunōnis, Minervae hīc in Capitolio, Saturni in foro et multa alia…
Sed ecce, paulātim in sermōnem de bellis Punicis veniunt: nam Marcus temere de Carthaginiensium rege Hannibale nimis rogat. Nunc et laetitia patris paulātim decrescit atque iracundia crescit. Passeres, qui modo undique saliēbant, nunc in caelum volant.
Quamdiu reges non habēmus? Aliquot saecula! Nunc senātus et consules et alii magistrātus populum regunt!
CONSULES! Sed video: historiam nostram NON SATIS LEGĒBAS!!!
Consulesne* an reges cum Hannibale bella gerēbant?
РЕЧИ
аn – или
aedificatio, -ōnis, f. – изградња, грађевина aedifico, 1. -āvi, -ātum – градити aliquot – неколико alius, 3 – други (међу више њих) artifex, -icis, m. f. – уметник atque – и, а, исто тако Capitolīnus, 3 – капитолски Capitolium, -ii, n. – Капитол (један од седам римских брежуљака)
Carthaginiensis, -e – картагински Carthaginiensis, -is, m. – Картагињанин colloquium, -ii, n. – разговор decresco, 3. decrēvi, decrētum – опадати, нестајати dein/deinde – потом deus, -i, m. – бог domus, -us, f. – кућа, дом fugio, 3. fugi – одлетети; бежати Hannibal, -alis, m. – Ханибал historia, -ae, f. – историја institutio, -ōnis, f. – институција (установа), обичај intus – унутра iracundia, -ae, f. – љутња, гнев Iuno, -ōnis, f. – Јунона, заштитница брака и
жена
Iuppiter, Iovis, m. – Јупитер (Јов), врховни римски бог laetitia, -ae, f. – радост magistrātus, -us, m. – магистрат (државни службеник) Minerva, -ae, f. – Минерва, богиња уметности и заната
modo – само olim – некад, једном omnis, -e – сав passer, -eris, m. – врабац paulātim – (мало) помало primus, 3 – први Punicus, 3 – пунски (феничански), картагински quaero, 3. quaesīvi, quaesītum – питати; тражити quamdiu – колико дуго; докле, до када rego, 3. rexi, rectum (са ак.) – управљати, владати religio, -ōnis, f. – вера, побожност respondeo, 2. respondi, responsum – одговарати rex, regis, m. – краљ, вођа rogo, 1. -āvi, -ātum – питати saeculum, -i, n. – век salio, 4. salui, saltum – скакутати, скакати Saturnus, -i, m. – Сатурн, бог усева и сетве senātus, -us, m. – Сенат sermo, -ōnis, m. – разговор sicut – као (што), како signum, -i, n. – статуа; знак statuo, 3. statui, statūtum – постављати, одређивати, одлучивати temere – непромишљено unde – одакле undique – свуда, на све стране, одасвуд vetustas, -ātis, f. – древност, старина, старост
magistrātus cornu domus
Генитив magistrātus cornus domus Датив magistratui cornu domui
Акузатив magistrātum cornu domum
Вокатив magistrātus cornu domus
Аблатив magistrātu cornu domo / domi
множина m. n. f.
Номинатив magistrātus cornua domus
Генитив magistratuum cornuum domuum, domōrum
Датив magistratibus cornibus domibus
Акузатив magistrātus cornua domos
Вокатив magistrātus cornua domus
Аблатив magistratibus cornibus domibus
1 spectā-ba-m vidē-ba-m can-ē-ba-m faci-ē-ba-m audi-ē-ba-m
2 spectā-ba-s vidē-ba-s can- ē-ba-s faci- ē-ba-s audi- ē-ba-s
3 spectā-ba-t vidē-ba-t can- ē-ba-t faci- ē-ba-t
1 spectа-bā-mus vide-bā-mus can- e-bā-mus faci- e-bā-mus audi- e-bā-mus
2 specta-bā-tis vide-bā-tis
3
I. Промените
II. Преведите
падеже следеће синтагме: fortis exercitus, domus mea.
1. Multi artifices deōrum signis templa ornābant.
2. Romāni bellum cum Hannibalis exercitu gerēbant.
3.
4. Неколико
III. Допуните
1. faciēbam
(imperium habēre)
2. respondēbas
3.
1. audiebāmus
2. aedificabātis
3.
IV. Responde Latīne:
1. Ubi sunt Cicerōnes?
2. Quis multa de Hannibale rogat?
3. Cur pater irātus est?
historia, -ae, f.
– domus, -us,
signum,
као: Mars, vigila! (Марсе, бди/чувај [нас]!)
Квирин (Quirīnus) јесте старо божанство Квирита (Quirītes), тј. Римљана, прозваних тако пошто су били наоружан народ (старолатинска реч quiris значи „копље”). Изгледа да је и Квирин био бог рата, али је његов значај с временом опао. Још од најстаријих времена његов
поштовању једног одређеног култа чинили су колегијум. Понтифици (Pontifices) добили су име по томе што
Cicero Attico salūtem dicit.
In Pompeiāno aliquot dies eram; ibi de itinere multa cogitābam. Mox Brundisii ero. Eo Pomptīnus, legātus meus veniet; mox in Ciliciam una navigabimus. Brundisii etiam Pompeium vidēbo. Multos de re publica sermōnes accipiam. Cognoscēmus non modo res, sed etiam rumōres de Caesare. In senātu autem magnam spem pono.
Iam flagro desiderio Urbis. Omnia de rei publicae statu mihi scribes, negotia mea domi diligenter conficies – certo scio. Ego nec longas neque multas litteras mittam; narrābo cum* aliquid habēbo novi. Cicero puer tibi salūtem dicit. Tuas litteras exspectābo. Vale.
Cicero Tirōni epistulam dictat. Tiro epistulam Cicerōnis amīco, Attico, in Graeciam mittet.
accipio, 3. accēpi, acceptum – чути; узети, прихватити aliquid (неодређена заменица) – нешто Atticus, 3 – атички Atticus, -i, m. – Атичанин; Атик (име) Brundisium, -ii, n. – Бриндизиј Brundisii – у Бриндизију certo – сигурно cognosco, 3. cognōvi, cognitum – сазнати conficio, 3. confēci, confectum – обавити desiderium, -ii, n. – чежња, жеља dicto, 1. -āvi, -ātum – диктирати dies, -ēi, m. – дан diligenter – брижљиво eo – онамо, тамо flagro, 1. -āvi, -ātum (са абл.) – горети (од нечега)
ibi – онде, онамо legātus, -i, m. – легат littera, ae, f. – слово pl. писмо; књижевност mihi – мени
mitto, 3. misi, missum – слати mox – ускоро nec ... neque – ни ... нити non modo … sed etiam – не само ... него и novus, 3 – нов Pompeiānum, -i, n. – имање у Помпејима Pomptīnus, -i, m. – Помптин pono, 3. posui, positum – ставити res, -ei, f. – ствар, дело res publica, f. – држава rumor, -ōris, m. – гласина salus, -ūtis, f. – поздрав; здравље; спасење salūtem dicere – поздрављати scio, 4. -ivi, -itum – знати scribo, 3. scripsi, scriptum – писати spes, -ei, f. – нада spem ponere (in) – уздати се (у) status, -us, m. – стање, положај tibi – теби vale (поздрав при одласку)
уз
Генитив rei rerum
Датив rei rebus Акузатив rem res Вокатив res res
re rebus
publica, rei publicae, f
„држава”
res secundae, rerum secundarum,
1.
2.
2.
3.
I. Промените
II. Преведите следеће реченице:
1. Cicero aliquot dies in Pompeiāno erat.
: spes dulcis (само у једнини), dies laetus.
2. Atticus multa de re publica Cicerōni scribet.
3. Цицерон ће
4. Теренцију ће
III. Допуните
1. dabo
2. cognoscis
3. vidēbat
1. mittēmus
2. sciebātis
3. veniunt
IV. Responde Latīne:
1. Ubi Cicero erat aliquot dies?
2. Quid Atticus conficiet diligenter?
3. Quis Cicerōnis epistulam scribit?
– littera, -ae, f.
енгл. literature; – cursus, -us, f.
енгл. coursе; – res publica, rei publicae, f.
нпр., Сенату. Постојала су наравно и приватна писма људи
nna
јавну библиотеку,
peristȳlum
Hīc delitui. Pater in piscīna est. Nunc vinum bibam!
Quis vestrum pilā ludet?
Ego iam disco Iusi.
caldarium
Totus sudāvi. Lava caput frigidā.
In peristȳlo Lucium vidi. Tune vidisti eum?
Nemo portam clausit. Omnis vapor evanuit.
In apodyterio vestimenta relīquit. Postea non fuimus una. Fortasse patrem fugit.
Domini, vestimenta vobis servāvi.
Heri aqua non fuit tam frigida.
Mihi calida est. Iuvat me.
Lucius meus mecum venit.
Ubi nunc est? Omnes pueri in peristȳlo fuērunt. Lucius sibi pilam poposcit.
Pompeiāni praeclāras thermas aedificavērunt. Dum Pompēiis manent, pueri Cicerōnes thermas visitavērunt. Primum in apodyterio vestimenta reliquērunt, dein in caldario non diu sudābant – celeriter in piscīnam insiluērunt. »Tepidarium nobis non est necessarium« – Quintus dixit – »iuvenes sumus!« »Sed ubi nunc Lucius est?« – Marcus interrogāvit – »In peristȳlo nobiscum fuit.« At Quintus: »Ego quoque Lucium vidi, sed in apodyterio. Piscīnam non intrāvit.«
In piscīnam Lucii pater descendit. De filio suo amīcum interrogāvit. »Lucius in peristȳlo fuit« –respondit amīcus – »pilam habuit. Sed ubi nunc est?«
Lucius delituit; quare eum* nunc nemo videt. Videsne tu improbum puerum Lucium?
apodyterium, -ii, n. – свлачионица bibo, 3. bibi – пити caldarium, -ii, n. – просторија с топлом водом calidus, 3 – топао, врућ celeriter – брзо claudo, 3. clausi, clausum – затворити delitesco, 3. delitui – сакривати се descendo, 3. descendi, descensum – доћи, ући discus, -i, m. – колут од дрвета или камена dolor, -ōris, m. – бол ego (лична заменица) – ја evanesco, 3. evanui – нестати excutio, 3. excussi, excussum – истерати, из-
бацити frigidus, 3 – хладан frigida (подразумева се aqua), -ae, f. – хладна вода improbus, 3 – неваљао, безобразан insilio, 4. insilui, insultum – (у)скочити iuvo, 1. iuvi, iutum (са ак.) – допадати се, годити (са дат.)
lavo, 1. lavi, lavātum – прати, умивати
Lucius, -ii, m. – Луције maneo, 2. mansi, mansum – остати, боравити
necessarius, 3 – неопходан, нужан nemo (одрична заменица) – нико
nos (лична заменица) – ми peristȳlum, -i, n. – трем pila, -ae, f. – лопта piscīna, -ae, f. – базен; рибњак Pompeiānus, -i, m. – Помпејац (становник Помпеја)
Pompeii, -ōrum, m. – Помпеји posco, 3. poposci – тражити postea – потом, затим praeclārus, 3 – диван, славан primum – прво quare – зато se (лична повратна заменица) – себе, се servo, 1. -āvi, -ātum – чувати, пазити sudo, 1. -āvi, -ātum – знојити се suus, 3 (присвојна заменица) – свој tepidarium, -ii, n. – просторија с млаком водом totus, 3 – цео, сав, читав tu (лична заменица) – ти vapor, -ōris, m. – пара, топлота visito, 1. -āvi, -ātum – посетити vos (лична заменица) – ви
eum
Номинатив nos vos
Генитив nostri nostrum* vestri vestrum*
Датив nobis vobis
Акузатив nos vos
Аблатив (а) nobis nobiscum (a) vobis vobiscum
треће лице, за разлику
српског језика, у ком се употребљава за сва лица. (Ego) omnia mea mecum porto. (Ја) све своје са собом носим. (Tu) omnia tua tecum portas. (Ти) све своје са собом
(Is/еa) omnia sua secum portat. (Он/она) све своје са
(Nos) omnia nostra nobiscum portāmus. (Ми) све
са
носимо. (Vos) omnia vestra vobiscum portātis. (Ви) све своје са
носите. (Ii/еae) omnia sua secum portant. (Они/оне) све
1. Dum tu ludis in peristȳlo, Marcus piscīnam intrāvit.
2. Heri in thermis fuimus.
3.
II.
ПРЕЗЕНТ vides
ИМПЕРФЕКАТ veniēbat
ФУТУР I fugiam
ПЕРФЕКАТ intravimus
III. Responde Latīne:
1. Ubi est Lucii pater?
2. Quis patrem fugit?
3. Quid agit servus in apodyterio?
IV.
– aqua, -ae, f.
енгл. aquarium; – frigidus, 3
refrigerator; – thermae, -arum, f.
Quam improbi sunt hi discipuli. Miseri parentes! Vae nobis paedagōgis, vae magistro!
O, quando ille dies veniet cum haec carmina sciētis?
Iniustus est. Omnia scimus.
Plenum mihi caput est istōrum carminum. Ego nihil audio.
Veni! Hoc crustulum tibi dabo!
Istum canem heri quoque vidi.
Paedagōgus qui dormit… Hic paedagōgus illum discipulum (qui in ludo est et nihil audit) domum ducet.
Cras recitābo carmen quod ipsa scripsi. Magister contentus fuit. Recitāvi ei magnum numerum versuum, quos tota nocte discēbam.
Paedagōgus qui hanc discipulam exspectat…
Magister irātus fuit. Dixi ei aliquid de inutilitāte carminum, praesertim Graecōrum. Tu numquam in ludo fuisti?
Numquam. Ego habeo Dionysium magistrum, qui domi me docet. Invideo tibi, qui tot amīcos habes quibuscum ludis.
Romāni liberos septem annos natos in ludum mittunt. Discipuli mane, ante lucem surgunt et cum paedagōgo in ludum abscēdunt. Ludi saepe sub porticibus sunt. Discipuli in sellis sedent et in tabulis cerātis stylo scribunt. Magister eos grammaticam, id est litteras legere et recte scribere docet.
Discipuli et linguam Graecam discunt, multos poētas Graecos legunt et eorum versus magistro recitant.
Non omnes discipuli ludo contenti sunt: alios grammatica delectat, aliis molesta est; his carmina valde placent, illis difficillima et inutilia sunt.
annus, -i, m. – година appello, 1. -āvi, -ātum – називати cerātus, 3 – који је од воска crustulum, -i, n. – колач, слаткиш cum – кад difficillimus, 3 – најтежи Dionysius, -ii, m. – Дионисије doceo, 2. docui, doctum – учити (подучавати)
dormio, 4. -īvi, -ītum – спавати
Graecus, 3 – грчки Graecus, -i, m. – Грк grammatica, -ae, f. – граматика hic, haec, hoc – овај, ова, ово ille, illa, illud – онај, она, оно iniustus, 3 – неправедан inutilis, -e – некористан inutilitas, -ātis, f. – некорисност ipse, ipsa, ipsum – сам, сама, само irātus, 3 – љут is, ea, id – онај, она, оно iste, ista, istud – тај, та, то
lux, lucis, f. – свитање; дан; светлост lingua, -ae, f. – језик mane – ујутро miser, -era, -erum – јадан natus, 3 – рођен numerus, -i, m. – број paedagōgus, -i, m. – роб који је пратио децу parens, -entis, m. f. – родитељ plenus, 3 – пун porticus, -us, m. – портик (трем) qui, quae, quod – који, која, које recito, 1. -āvi, -ātum – читати наглас recte – тачно Romānus, -i, m. – Римљанин sella, -ae, f. – столица septem – седам stylus, -i, m. – писаљка surgo, 3. surrexi, surrectum – устајати tabula, -ae, f. – таблица; плоча, даска versus, -us, m. – стих
Номинатив is ea id ii (ei) eae ea
Генитив eius eius eius eōrum eārum eōrum
Датив ei ei ei iis (eis) iis (eis) iis (eis)
Акузатив eum eam id eos eas ea
Аблатив eō eā eō iis (eis) iis (eis) iis (eis)
Номинатив hic haec hoc hi hae haec
Генитив huius huius huius horum harum horum
Датив huic huic huic his his his
Акузатив hunc hanc hoc hos has haec
Аблатив hōc hāc hōc his his his
Номинатив ille illa illud illi illae illa
Генитив illīus illīus illīus illōrum illārum illōrum Датив illi illi
illis illis illis Акузатив illum illam illud illos illas illa
Аблатив illō illā illō illis illis illis
Показна заменица is, ea, id (онај, она, оно) замењује
Заменица is, ea, id често се у генитиву користи
присвојна заменица за треће лице: eius pater (његов или њен отац); eōrum, eārum pater (њихов отац).
Показне заменице iste, ista, istud (тај, та, то) и ipse, ipsa, ipsum (сам, сама, само) мењају се исто као заменица ille, illa, illud (онај, она, оно – наглашеније од is, ea, id – „онај тамо”).
hic, haec, hoc (овај, ова, ово)
Номинатив qui quae quod qui quae quae
Генитив cuius cuius cuius quorum quarum quorum
Датив cui cui cui quibus quibus quibus
Акузатив quem quam quod quos quas quae
Аблатив quō quā quō quibus quibus quibus
I. Промените кроз падеже следеће синтагме: hic puer, illa discipula, iste canis.
II. Преведите следеће реченице:
1. Hic puer, qui Marco de ludo dicit, appellāvit carmina inutilia.
2. Ista puella, quam ille paedagōgus exspectat, cras sua carmina recitābit.
3. Она
4.
III. Responde Latīne:
1. Cuius caput est plenum carminum?
2. Cui discipula crustulum dat?
3. Quid agunt paedagōgi?
IV.
– scribo, 3. scripsi, scriptum
Hanc lanam decem denariis emi; non est lota...
Quanti bulbi sunt?
Uno denario tibi hos bulbos vendo.
Da mihi tres denarios tuos!
Quinque iam habeo: liquāmen emere debeo.
Heri emi liquāmen septem denariis; num hodie octo constat? An cras novem erit?!!!
Mea erat viginti denariis. Optimam pallam ipsa faciam...
Quanti olīvae constant?
Duōbus denariis has olīvas vendo.
Veni mecum, Hermiona, cenam tibi parābo: quinque pisces emi et quattuor pullos. Domini non sunt domi iam sex dies.
acētum, -i, n. – сирће aspergo, 3. aspersi, aspersum – посути beta, -ae, f. – блитва bulbus, -i, m. – црни лук coquus, -i, m. – кувар consto, 1. constiti, constātum – коштати cumīnum, -i, n. – ким decem – десет Demetrius, -ii, m. – Деметрије denarius, -ii, m. – денариј do, 1. dedi, datum – дати eximo, 3. exēmi, exemptum – извадити fractus, 3 – згњечен, смрвљен frigo, 3. frixi, frictum – пржити hodie – данас invito, 1. -āvi, -ātum – позвати lotus, 3 – опран liquāmen, -inis, n. – ликвамен (прелив) macellum, -i, n. – пијаца mel, mellis, n. – мед novem – девет num – зар nux, nucis, f. – орах octo – осам
oleum, -i, n. – уље olīva, -ae, f. – маслина origanum, -i, n. – оригано perfundo, 3. perfūdi, perfūsum – прелити piper, -eris, n. – бибер pullus, -i, m. – пиле quanti – пошто, колико quattuor – четири quartus, 3 – четврти quinque – пет quintus, 3 – пети secundus, 3 – други septem – седам septimus, 3 – седми sex – шест sextus, 3 – шести suffundo, 3. suffūdi, suffūsum – усути tero, 3. trivi, tritum – смрвити tertius, 3 – трећи tres, tria – три unus, -a, -um – један, једна, једно vendo, 3. vendidi, venditum – продати venter, -tris, m. – трбух viginti – двадесет
8 VIII octo octāvus, -a, -um
9 IX novem nonus, -a, -um
10 X decem decimus, -a, -um
11 XI undecim undecimus, -a, -um
12 XII duodecim duodecimus, -a, -um
13 XIII tredecim tertius decimus, -a, -um
14 XIV quattuordecim quartus decimus, -a, -um
15 XV quindecim quintus decimus, -a, -um
16 XVI sedecim sextus decimus, -a, -um
17 XVII septendecim septimus decimus, -a, -um
18 XVIII duodeviginti duodevicesimus, -a, -um
19 XIX undeviginti undevicesimus, -a, -um
20 XX viginti vicesimus, -a, -um
30 XXX triginta tricesimus, -a, -um
40 XL quadraginta quadragesimus, -a, -um
50 L quinquaginta quinquagesimus, -a, -um
60 LX sexaginta sexagesimus, -a, -um
70 LXX septuaginta septuagesimus, -a, -um
80 LXXX octoginta octogesimus, -a, -um
90 XC nonaginta nonagesimus, -a, -um
100 C centum centesimus, -a, -um
200 CC ducenti, -ae, -a ducentesimus, -a, -um
300 CCC trecenti, -ae, -a trecentesimus, -a, -um
400 CD quadringenti, -ae, -a quadringentesimus, -a, -um
500 D quingenti, -ae, -a quingentesimus, -a, -um
600 DC sescenti, -ae, -a sescentesimus, -a, -um
700 DCC septingenti, -ae, -a septingentesimus, -a, -um
800 DCCC octingenti, -ae, -a octingentesimus, -a, -um
900 CM nongenti, -ae, -a nongentesimus, -a, -um
1.000 M mille millesimus, -a, -um
2.000 IIM duo milia
Номинатив
Генитив
Датив duōbus duābus duōbus
Акузатив duo(s) duas duo
Аблатив duōbus duābus duōbus
Номинатив tres tres tria
Генитив trium trium trium
Датив tribus tribus tribus
Акузатив tres tres tria
Аблатив tribus tribus tribus
Duas aves vidisti.
пример, Duo milia avium vidisti.
сати, нпр., Quota hora est? Колико је сати? („Који је сат?”) Septima. Седам. („Седми”.) и године, нпр., anno septingentesimo tertio (ab Urbe condita), седамсто треће године (од оснивања Рима).
I. Преведите следеће реченице:
1. Terentia et Hermiona in macello sunt et centum olīvas ement.
2. Demetrius quattuor pullos emit et Hermionae cenam parāvit.
3. Морам да продам двадесет риба.
4. Колико кошта она зелена пала?
II. Допуните следеће реченице:
1. Puer cum _______ felibus ludit. (duo, duae, duo)
2. Lictōres _______ furem in carcerem duxērunt. (unus, -a, um)
3. Olim ________ hominum habitābant Romae. (quinque milia)
III. Напишите словима
:
Demetrius iam ______________ (XI) annos coquus est. Hora ______________ (III) Demetrius ad macellum festīnat. Hermiona ______________ (IX) annos ancilla est. Hora ______________ (II) in foro festīnat et hora ______________ (IV) in macello erit. Ibi ______________ (XII) bulbos emet.
Demetrius ______________ (VII) denariis pisces et pullos emet. Hora ______________ (X) Hermiona ad cenam veniet.
IV. Responde Latīne:
1. Ubi sunt nunc Hermiona et Demetrius?
2. De qua re Demetrius cogitat?
3. Quid Hermiona vendere cupit?
V. Покушајте
Код Римљана је редослед дневних оброка обично био овакав: ientaculum (доручак), prandium (лагани ручак), cena (главни оброк, ручак-вечера).
Римљани су устајали у рану зору. Између седам и девет часова (према нашем рачунању времена)
Quintus Tullius Cicero in taberna sedet et duōbus amīcis de bello Gallico narrat. Ipse enim legātus Caesaris in Gallia fuit. Multas ibi gentes cognoscēbat, regiōnes vidēbat, multis proeliis decertābat. Caesar eum etiam in Britanniam secum duxit. Post reditum e Britannia Caesar exercitum in hibernis castris collocāvit. Ipse quoque in Gallia mansit. Quinto dedit legiōnem quae in regiōne Nerviōrum hiemābat. Nervii autem erant Gallōrum gens quae inter Rhenum et Mosam flumen habitābant. Caesar eos priōre anno pacāvit, sed...
Ille mihi dies, cum Nervii nos oppugnavērunt, longe gravissimus fuit. Numquam in maiōre periculo fui.
Nonne ille Ambiorix Nervios concitāvit ad seditiōnem?
Sed nescīmus, narra!
Eo die aliquot milites in silvam discessērunt; ligna ad munitiōnem castrōrum comparābant. Subito conspexērunt equites Nerviōrum. Alii se in fugam dedērunt, alii arma cepērunt. Centurio cecidit: Gallus eum sagitta transfixit.
Altissimo loco sum
Quercus durior est fago.
Non sunt celeriōres quam nos (spero)!
Roma, semper mihi carissima eris!
turris castra
Omnium labōrum hic est molestissimus.
Postero die hostes multo maioribus copiis oppugnābant. Ego, qui tenuissimae valetudinis eram, ne nocturnum quidem tempus mihi ad quiētem relinquēbam. Caesari litteras scripsi, auxilium petīvi.
Patriam defendo.
Ego quoque patriam defendo!
Haec epistula brevior est illa quam heri scripsit. Nervii nos oppugnavērunt. Duplici muro et pluribus turribus castra munīvi. Milites maxima virtūte hostes repellunt. Tamen auxilia mitte!
Septimo oppugnatiōnis die Nervii castra inflammavērunt: nam iacula fervefacta in casas iaciēbant. Plurima militum impedimenta iam flagrābant, non decimus miles erat sine vulnere, sed vallo nemo decessit; omnes fortiter pugnābant. Ego Caesari usque litteras mittēbam et auxilium eius exspectābam...
Fortes fortūna iuvat. Ubi nunc est medicus? Hic est maxime necessarius.
Haec epistula brevissima est omnium.
Ah, impedimenta mea pauperrima!!!
Castra flagrant! Auxilium mitte!
Medice, cura te ipsum! Meum vulnus minus est tuo.
Tandem Caesar equites quadringentos e proximis hibernis coēgit et cum eis et legionibus in fines Nerviōrum venit. Galli, cum per exploratōres ea cognovērunt, obsidiōnem reliquērunt et in fugam se dedērunt. Caesar praeclāram oratiōnem habuit in qua me et legiōnem collaudāvit.
Milites, immortālis erit vestra gloria. Eādem virtūte novis proeliis decertāte!
Caesar semper iisdem verbis milites laudat. Statim fratri longissimam epistulam mittam.
Quis iterum castra aedificābit?
Melius est laborāre quam sub terra iacēre. Quid est gloriapraeda?sine
Mihi quoque praeda magis necessaria est quam gloria.
Omnis gloria Caesaris erit.
РЕЧИ
alii … alii – једни ... други Ambiorix, -igis, m. – Амбиорикс (галски
вођа) arma, -ōrum, n. – оружје auxilium, -ii, n. – помоћ Britannia, -ae, f. – Британија cado, 3. cecidi, casum – пасти, умрети capio, 3. cepi, captum – узети carus, 3 – мио, драг casa, -ae, f. – барака castrum, -i, n. – утврђење pl. војни логор celer, -eris, -ere – брз, хитар centurio, -ōnis, m. – центурион collaudo, 1. -āvi, -ātum – похвалити colloco, 1. -āvi, -ātum – сместити comparo, 1. -āvi, -ātum – скупљати concito, 1. -āvi, -ātum – подбунити copia, -ae, f. – мноштво pl. чете curo, 1. -āvi, -ātum – лечити, бринути се decēdo, 3. decessi, decessum – узмицати decerto 1. -āvi, -ātum – борити се decimus, 3 – десети discēdo, 3. discessi, discessum – отићи duplex, -icis – двоструки eques, -itis, m. – коњаник exercitus, -us, m. – војска explorātor, -ōris, m. – војник у извидници fagus, -i, f. – буква fervefactus, 3 – ужарен, запаљен finis, -is, f. – граница; крај fortis, -e – храбар fortiter – храбро fortūna, -ae, f. – срећа; судбина fuga, -ae, f. – бег, бекство gens, gentis, f. – племе gloria, -ae, f. – слава hibernus, 3 – зимски hiberna (castra) – зимски логор hiemo, 1. -āvi, -ātum – зимовати hostis, -is, m. f. – непријатељ iaceo, 2. iacui, iacitum – лежати
iacio, 3. ieci, iactum – бацати iaculum, -i, n. – копље immortālis, -e – бесмртан impedimenta, -ōrum, n. – опрема, пртљаг inflammo, 1. -āvi, -ātum – запалити inter (са ак.) – између iterum – поново labor, -ōris, m. – рад, напор labōro, 1. -āvi, -ātum – радити legio, -ōnis, f. – легија lignum, -i, n. – дрво locus, -i, m. – место longe – далеко, сасвим medicus, -i, m. – лекар miles, -itis, m. f. – војник, ратник Mosa, -ae, f. – Моза, Маас (данашњи назив) munio, 4. -īvi, -ītum – утврдити munitio, -ōnis, f. – утврђивање murus, -i, m. – бедем ne – не, ни Nervii, -ōrum, m. – Нерви nescio, 4. -īvi, -ītum – не знати nocturnus, 3 – ноћни oppugnatio, -ōnis, f. – напад, опсада oppugno, 1. -āvi, -ātum –нападати oratio, -ōnis, f. – говор, беседа paco, 1. -āvi, -ātum – умирити, покорити pauper, -eris – сиромашан, оскудан periculum, -i, n. – опасност peto, 3. -īvi, -ītum – тражити post (са ак.) – после posterus, 3 – следећи praeda, -ae, f. – плен prior, prius – претходни proelium, -ii, n. – битка proximus, 3 – најближи pugno, 1. -āvi, -ātum – борити се quadringenti, -ae, -a – четири стотине quam (поредбени везник) – него, од quercus, -us, f. – храст quidem – баш, заиста
quies, -ētis, f. – одмор reditus, -us, m. – повратак regio, -ōnis, f. – предео, крај repello, 3. reppuli, repulsum – одбијати
Rhenus, -i, m. – Рајна sagitta, -ae, f. – стрела seditio, -ōnis, f. – устанак, побуна sine (са абл.) – без spero, 1. -āvi, -ātum – надати се statim – одмах sub (са ак. и абл.) – испод, под
subito – изненада tamen – ипак tenuis, -e – нежан, слаб transfīgo, 3. transfixi, transfixum – пробости Tullius, 3 – који припада роду Тулија turris, -is, f. – торањ, кула valetūdo, -inis, f. – здравље vallum, -i, n. – насип virtus, -ūtis, f. – храброст; врлина vulnus, -eris, n. – рана
једнина m. f. n.
Номинатив felicior vir felicior femina felicius nomen
Генитив feliciōris viri feliciōris feminae feliciōris nominis
Датив feliciōri viro feliciōri feminae feliciōri nomini
Акузатив feliciōrem virum feliciōrem feminam felicius nomen
Вокатив felicior vir felicior femina felicius nomen
Аблатив feliciōre virō feliciōre feminā feliciōre nomine
множина m. f. n.
Номинатив feliciōres viri feliciōres feminae feliciōra nomina
Генитив feliciōrum virōrum feliciōrum feminārum feliciōrum nominum
Датив felicioribus viris felicioribus feminis felicioribus nominibus
Акузатив feliciōres viros feliciōres feminas feliciōra nomina
Вокатив feliciōres viri feliciōres feminae feliciōra nomina
Аблатив felicioribus viris felicioribus feminis felicioribus nominibus
Ero clarior imperātor Caesare
Ero clarior imperator quam
Marcus scripsit longiōres epistulas quam Quintus. Marcus ad me scripsit
multus, 3 – plus plurimus, 3
Компаратив придева multus, 3 у
I.
necessarius, 3 magis necessarius, 3 maxime necessarius, 3
1. Cicero melior orātor quam Caesar fuit.
2. Lux mea carissima omnium mihi est!
3. Те планине су највише од свих.
4. Оног дана сам имао тежи посао него данас.
1. Nervii erant celeriōras quam Romānis.
2. Eo die Quintus in minima periculo fui.
3. Tandem is Caesaro longissimam epistulam omnes scripsit.
III. Responde Latīne:
1. Ubi est Quintus nunc?
2. De qua re is narrat?
3. Quis Quinto auxilium misit?
IV.
обућу (caligae), налик чизмама. Одбрамбено оружје састојало се од: металног шлема (galea), оклопа од кожних каишева (lorīca) и правоугаоног, испупченог штита (scutum). Офанзивно оружје чинили су: кратак мач (gladius) и кратко копље (pilum). Нижи официри звали су се центуриони (centuriōnes), будући да су командовали јединицом од сто (centum) људи. Виши официри звали су се војни трибуни (tribūni militum) и командовали су већим војним јединицама –манипулама (manipuli) и кохортама (cohortes). Највећим борбеним јединицама – легијама (legiōnes), које су од I века пре н. е.
Corcȳram video.
Negotium magnum est navigatio; atque id mense Sextīli.*
Duābus horis Corc ȳrae erimus.
Quid vides?
Tot horae sine vento...
puppis remi malus
Non sentio manus meas, et tu tuas?
Nec manus nec pedes.
O, Hadria, mare odiōsum!
Semper periculōsum!
At stipendia minima miserrima!
Populi antīqui multum navigābant. Romāni non solum colonias sed et provincias multas tenēbant. Cicerōnis temporibus Hispania, Gallia, Graecia, Asia iam provinciae Romānae erant. Anno septingentesimo tertio ab Urbe condita, Ser. Sulpicio Rufo et M. Claudio Marcello consulibus**, M. Tullius Cicero proconsul provinciae Asiae fuit. Sed nondum Illyricum Romāni pacavērunt. Itaque Cicerōnes cum pueris in Ciliciam maxima parte navigābant: Brundisii navem ascendērunt et post novem aut decem horas ad insulam Corcȳram appulērunt. Hoc anni tempore navigatio non erat periculōsa sed fastiodiōsa, praesertim remigibus.
* mensis Sextīlis
Ecce, pueri, delphīni e mari exsiliunt! Sapientissima animalia!
Omnes in eādem nave sumus: rem publicam regere idem est ac navigāre. Qui gubernacula navis tenent simillimi sunt senatui, magistratibus...
Quis nobis Corc ȳrae hospitium parābit?
velum prora
Tu potes malum scandere? Non possum. Quis potest, praeter nautas? Non omnia possumus omnes.
Remiges non vides, eos tantum audis.
РЕЧИ
appello, 3. appuli, appulsum – пристати, стићи antīquus, 3 – стар, древан ascendo, 3. ascendi, ascensum – укрцати се на
Claudius, 3 – који припада роду Клаудија
colonia, -ae, f. – колонија conditus, 3 – основан Corcȳra, -ae, f. – Коркира, Крф delphīnus, -i, m. – делфин exsilio, 4. exsilui – искакати fastidiōsus, 3 – мрзак, гадан gubernaculum, -i, n. – кормило
Hadria, -ae, f. – Јадран (море)
Hispania, -ae, f. – Шпанија hospitium, -ii, n. – гостопримство; преноћиште idem, eadem, idem – исти Illyricum, -i, n. – Илирик insula, -ae, f. – острво itaque – стога
Marcellus, -i, m. – надимак рода Клаудија
malus, -i, m. – јарбол, катарка mensis, -is, m. – месец navigo, 1. -āvi, -ātum – пловити navis, is, f. – лађа, брод
ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА
nondum – још не onerarius, 3 – теретни pars, partis, f. – део periculōsus, 3 – опасан pes, pedis, m. – стопало, нога praeter (са ак.) – осим prora, -ae, f. – кљун provincia, -ae, f. – провинција puppis, -is, f. – крма remex, -igis, m. – веслач remus, -i, m. – весло Rufus, -i, m. – надимак рода Сулпиција sapiens, -entis – паметан scando, 3. scandi, scansum – пети се sentio, 4. sensi, sensum – осећати septingentesimus, 3 – седамстоти Servius, -ii, m. – Сервије sextīlis, -e – шести (месец) similis, -e – сличан stipendium, -ii, n. – плата Sulpicius, 3 – који припада роду Сулпиција teneo, 2. tenui, tentum – држати velum, -i, n. – једро ventus, -i, m. – ветар
ПОКАЗНА ЗАМЕНИЦА IDEM, EADEM, IDEM (ИСТИ, ИСТА, ИСТО)
m. f. n. m. f. n.
Номинатив idem eadem idem iidem eaedem eadem
Генитив eiusdem eiusdem eiusdem eorundem earundem eorundem
Датив eidem eidem eidem iisdem iisdem iisdem
Акузатив eundem eandem idem eosdem easdem eadem
Аблатив eōdem eādem eōdem iisdem iisdem iisdem
Amīcus Romam venit. (Пријатељ
litteras mitto
Amīcus in urbem Romam venit
Ex urbe Romā litteras mitto
Cicerōnes non sunt Romae, nec Corcȳrae
Mox in insula Corcȳra erunt
Salamīne erāmus. (Били
In insula Salamīne erāmus
I.
1. Athēnas iter facere possum.
2. Potesne duas horas sedēre?
3.
4.
II. Допуните следеће реченице:
1. Nos, ___ de Ciceronibus legimus, discipuli optimi sumus. (qui, quae, quod)
2. ____ potest Gallos vincere? (quis, quid)
3. _____ navem, quam heri gubernābas, nunc spectas. (idem, eadem, idem)
4. Omnes discipuli _________ libros legunt. (idem, eadem, idem)
III. Responde Latīne:
1. De qua re Cicero orātor in nave cogitābat?
2. Quis primus Corcȳram vidit?
3. Ubi Cicerōnes hospitium habēbunt? (На Коркири. На острву Коркири.)
IV. Покушајте
stipendium,
NON OMNIA POSSUMUS OMNES.
Pueri Cicerōnes in insula Corcȳra cum Dionysio magistro multum ambulābant. Tandem loco amoeno consedērunt et in hoc colloquium venērunt:
Dionysius: Vidēte, pueri, illam insulam; eius vertex in nebulis appāret! Leucas est. Post eam Ithaca est, quam non possumus vidēre: nam haec insula altior illa est... sed cuius patria erat Ithaca?
Quintus (incertus): Ulixis, puto.
Marcus: Difficillimum erat Homērum legere; tandem omnium herōum Ulixes mihi maxime placuit...
Quintus: ... quod erat sapientissimus nec diu eōdem loco manēbat. At bello Troiāno pessimum dolum Troiānis finxit: illum equum ligneum, in quo Graeci Troiam intraverant et plurimos Troiānos necavērunt.
Dionysius: Decimo anno oppugnatiōnis Graeci Troiānos vicērunt. Deinde Ulixes etiam decem annos per maria et loca varia errābat; Neptūnus enim eum puniverat. Cum ad Phaeāces venit de itinere suo multa narrāvit.
Quintus: Optima fabula est illa de Cyclōpe Polyphēmo qui unum oculum habēbat, in spelunca habitābat et carnem humānam edēbat. Nam Ulixes eum magna fraude vicit: multum vini Cyclōpi dedit, quod hic numquam ante gustaverat. Dein ebrio Polyphēmo trunco oculum exussit. Postero die socios sub ovibus abdidit et se sub ariete. Mane Cyclops ovibus speluncam aperuit – itaque Ulixes et socii effugērunt…
Dionysius: At post haec Ulixes diu erraverat; postrēmo venit in Ogygiam insulam ubi nympha Calypso vivēbat...
Quintus: Hoc mihi placet: Ulixes pulcherrimam et immortālem feminam habēbat...
Marcus: Sed relīquit eam, nam Mercurius nymphae voluntātem deōrum nuntiāvit: Ulixem debet in patriam mittere. Tum demum Calypso tristis flebilisque Ulixem in mare dimīsit...
Dionysius: Atque Penelopa uxor et Telemachus filius viginti annos Ulixem exspectābant. Penelopae proci diu domum obsidēbant, quod eam et fundos Ulixis cupiēbant.
Quintus: Mater mea saepe dicit: »Ego sum sicut Penelopa, nam marītus meus numquam est domi.«
РЕЧИ
abdo, 3 abdidi, abditum – сакрити amoenus, 3 – пријатан, љубак aperio, 4. aperui, apertum – отворити appareo, 2. apparui, apparitum – појавити се ardens, -entis – који гори aries, -etis, m. – ован Calypso, -us, f. – Калипсо caro, carnis, f. – месо comedo, 3. comēdi, comēsum – јести consīdo, 3. consēdi – сести cupio, 3. -īvi, -ītum – желети Cyclops, -ōpis, m. – Киклоп demum – наравно
dimitto, 3. dimīsi, dimissum – послати dolus, -i, m. – лукавство, превара edo, 3. edi, esum – јести effugio, 3. effūgi – побећи equus, -i, m. – коњ exūro, 3. exussi, exustum – спалити fingo, 3. finxi, fictum – смислити, замислити fraus, fraudis, f. – превара gusto, 1. -āvi, -ātum – пробати heros, -ōis, m. – херој (полубог) Homērus, -i, m. – Хомер humānus, 3 – људски incertus, 3 – несигуран
Ithaca, -ae, f. – Итака Leucas, -adis, f. – Лефкада ligneus, 3 – дрвен malus, 3 – лош mare, -is, n. – море marītus, -i, m. – муж mater, -tris, f. – мајка maxime – највише
Mercurius, -ii, m. – Меркур (гр. бог Хермес)
nebula, -ae, f. – магла; облак neco, 1. -āvi, -ātum – убити Neptūnus, -i, m. – Нептун, бог мора nympha, -ae, f. – нимфа obsideo, 2. obsēdi, obsessum – опседати oculus, -i, m. – око
Ogygia, -ae, f. – Огигија
Penelopa, -ae, f. – Пенелопа
Phaeaces, -cum, m. – Феачани plurimus, 3 – веома много њих
2.
Polyphēmus, -i, m. – Полифем postrēmo – напослетку procus, -i, m. – просац pulcher, -chra, -chrum – леп punio, 4. -īvi, -ītum – казнити puto, 1. -āvi, -ātum – мислити, сматрати quod – јер socius, -ii, m. – друг spelunca, -ae, f. – пећина Telemachus, -i, m. – Телемах Troiānus, 3 – тројански Troiānus, -i, m. – Тројанац truncus, -i, m. – дебло tum – тада Ulixes, -is, m. – Одисеј vertex, -icis, m. – врх vinco, 3. vici, victum – победити vivo, 3. vixi, victum – живети voluntas, -ātis, f. – воља, жеља
Ulixes Cyclōpi vinum dedit, quod ille numquam ante gustaverat.
I.
1. Ulixes sapientissimus omnium fuit et Troiānis dolum finxit.
2. Is bellum gerere non cupiverat, sed cum Penelopa domi manēre.
3.
4.
ПРЕЗЕНТ punīmus ИМПЕРФЕКАТ obsidēbas
dixit
exspectaveram
III. Responde Latīne:
1. Cur Ulixes tibi placuit?
2. Quis est auctor Odyssēae?
3. Quis est Telemachus?
IV.
HOMO SUM:
ници су израчунали да радња Одисеје траје око четрдесет дана. Песник мајсторски употребљава технику хронолошке ретардације, тј. „обрнутог” следа догађаја. На почетку приповедања песник приказује свог јунака на претпоследњој „станици” његовог пута, на острву нимфе Калипсо. Одлуком богова он наставља путовање и
стиже на острво Феачана. Тек након тога богови му дозвољавају да пристане уз
родне Итаке.
поред многих сличности између Илијаде и Одисеје (у језику, начину приповедања и др.),
приметне су бројне разлике. Песник Одисеје показао је изванредну умешност у варирању истог мотива, на пример, бројна искушења која су главном јунаку отежавала повратак дому,
као што су три веома привлачне, а истовремено и веома различите жене (Кирка, Калипсо, Наусикаја). Такође, једна од најважнијих разлика лежи у другачијем
Videsne Erechtēum, templum multis deis consecrātum; et olīvam quam dea Athēna populo suo donāvit?
Post est sepulchrum Cecropis, primi Atheniensium regis, qui olim ex Aegypto venit et urbem hīc condidit.
Cum haec omnia templa viderimus, pinacothēcam visēmus quam ad praeclāra illa propylaea vidi…
Pueros haec artificia valde delectant. Cum iuvenis eram, ego quoque cum magna admiratiōne omnia spectābam. Sed nunc tot et tanta me officia opressērunt! Iam in Asia sum. Cum in Ciliciam venero, primum de Parthōrum motibus exquīram, dein de statu provinciae, aerarii…
Sine dubio haec signa sunt pulcherrima pars huius templi.
Cicerōnes cum pueris Athēnas advenērunt. Cum magistro Dionysio nunc in arce sunt, cuius nomen Graecum est Acropolis. Dionysius de vetustāte Athenārum narrat, pueri laeti templa spectant, Cicero autem sollicitus de officiis suis usque cogitat.
Pueri non prius de Acropoli descendent quam pinacothēcam viderint, quae ad propylaea est. Cum de arce reverterint, Academīam visent; nam Cicero pater, dum iuvenis erat, in Academīa, quam trecentis annis ante Plato condiderat, philosophos Graecos audiēbat.
Academīa, -ae, f. – Академија acropolis (грчка реч) – акропољ (горњи град)
admiratio, -ōnis, f. – дивљење advenio, 4. advēni, adventum – доћи
Aegyptus, -i, f. – Египат aerarium, -ii, n. – благајна artificium, -ii, n. – уметничко дело arx, arcis, f. – тврђава
Athēna, -ae, f. – богиња Атина (Атена)
Athēnae, -ārum, f. – град Атина Atheniensis, -is, m. – Атињанин Cecrops, -opis, m. – Кекроп (први краљ Ати-
ке)
condo, 3. condidi, conditum – основати consecrātus, 3 – посвећен dono, 1. -āvi, -ātum – поклонити dubium, -ii, n. – сумња Erechtēum, -ei, n. – Ерехтеон
exquīro, 3. exquisīvi, exquisītum – упитати motus, -us, m. – кретање, покрет nomen, -inis, n. – име officium, -ii, n. – дужност opprimo, 3. oppressi, oppressum – притиснути
Parthi, -ōrum, m. – Парћани philosophus, -i, m. – филозоф pinacothēca, -ae, f. – пинакотека (галерија)
Plato, -ōnis, m. – Платон priusquam – пре него што propylaea, -ōrum, n. – Пропилеји (у Атини) reverto, 3. reverti, reversum – вратити се sepulchrum, -i, n. – гроб sollicitus, 3 – забринут tantus, 3 – толики trecenti, -ae, -a – три стотине viso, 3. visi, visum – посетити
1. fec- ero – будем урадио/ла
2. fec- eris – будеш урадио/ла
3. fec- erit – буде урадио/ла
1. fec- erimus – будемо урадили/ле
2. fec- eritis – будете урадили/ле
3. fec- erint – буду урадили/ле
Cum Cicerōnes de Acropoli descenderint, Academīam visitābunt. (Када
I. Преведите следеће реченице:
1. Cum domi manseris, Homēri opus leges.
2. Cum cras in ludum venero, linguam Latīnam discam.
3. Када
4.
II. Responde Latīne:
1. An umquam in Graecia fuistis?
2. Quid Dionysius narrat?
3. Quando Cicerōnes pinacothēcam visent?
утицала је на уобличавање комедије. Аристофан је главни представник старе атичке комедије. У својим делима он брани старе обичаје, а
све
нових идеја (нпр. политичара Перикла, трагичара Еурипида, филозофа Сократа и др.). Крајем V века пре н. е., после Пелопонеског рата, у којем је Пелопонески савез поразио Атину, атинска демократија запада у кризу. У то
велику популарност међу образованом атинском омладином стиче Сократ
Templum solis radiis collustrātur. Vento flectimur.
Arbores vi ventōrum flectuntur. Vento flector.
Palumbes, ab aquila cernimini.
Nos miserrimae ab aquilis capimur.
Arbor vi venti flectitur.
Et a felibus, vae, amāmur.
Paulātim lingua Graeca discitur.
O, avis, a me vidēris!
Mare vento agitātur.
Oratōres Graeci saepe a patre laudantur; sed istīus sententiae admodum plectuntur, nectuntur, numquam finiuntur; vix comprehenduntur...
Semper magister invenītur a quo discipulus punītur; si non virga at verbo aut longissimis orationibus.
Facilius oratio Graeca legitur quam audītur.
Rosae a poetis celebrāmur.
Multi iuvenes Romāni Rhodum insulam visitābant. Ibi clarissimos oratōres Graecos audiēbant. Dum in Cilicia proconsulātum gerit, Cicero pueros, Marcum et Quintum, Rhodum adduxit. Nam triginta annis ante Cicero iuvenis et ipse notissimum magistrum dicendi Molōnem Rhodi audiverat, itaque artem oratoriam bene edidicit.
Nunc multi oratōres a pueris audiuntur, sed non multa intelleguntur. Aliud enim est linguam Graecam legere, aliud audīre, praesertim longas oratōrum sententias, difficillimas et plenas ornatuum.
In pictūra etiam animalia, flores et arbores videntur a quibus ridiculae sententiae Latīnae dicuntur. Lege eas, exercitatiōni tibi erunt.
admodum – веома, заиста addūco, 3. -duxi, -ductum – довести agito, 1. -āvi, -ātum – узбуркати aliud … aliud – једно ... друго amo, 1. -āvi, -ātum – волети aquila, -ae, f. – орао ars, artis, f. – вештина; уметност celebro, 1. -āvi, -ātum – славити cerno, 3. crevi, cretum – уочити collustro, 1. -āvi, -ātum – обасјавати comprehendo, 3. comprehendi, comprehensum – схватити edisco, 3. edidici – изучавати exercitatio, -ōnis, f. – вежба finio, 4. -īvi, -ītum – завршити flecto, 3. flexi, flexum – савијати invenio, 4. invēni, inventum – наћи magister dicendi – учитељ говорништва
Molo, -ōnis, m. – Молон necto, 3. nexi, nexum – спајати notus, 3 – познат oratorius, 3 – говорнички ornātus, -us, m. – украс palumbis, -is, m. f. – голуб pictūra, -ae, f. – слика plecto, 3. plexi, plexum – увијати proconsulātus, -us, m. – проконзулат radius, -ii, m. – зрак rhetorica, -ae, f. – реторика, говорништво Rhodus, -i, f. – Родос sententia, -ae, f. – реченица triginta – тридесет virga, -ae, f. – прут vis, f. – сила vix – једва
(Ego) Librum lego. (актив) Liber a me legitur. (пасив) (Ја) читам књигу. (актив) (Књига се чита
[стране] мене. (пасив))
Industria scientiam auget. (актив) Scientia industriā augētur. (пасив) Марљивост увећава знање. (актив) Знање се увећава марљивошћу. (пасив) Треба напоменути да се
1. spectā-mur monē-mur
2. specta-mini mone-mini
3. specta-ntur mone-ntur
I. Преведите
1. Clarissimi Graeci a vobis non intelleguntur.
2. Pulchra palumbis ab aquila capitur.
3.
4.
II. Responde Latīne:
1. Cur Cicero pueros Rhodum adduxit?
2. Faciliusne est oratiōnem Graecam intellegere?
3. Quid pueri Rhodi agēbant?
III.
visito, 1. -āvi, -ātum
језик огромне Александрове државе био је грчки,
какве дијалекатске разлике, као што је то било раније.
Per totam Urbem quinque dies haec palla emebātur. O, servōrum triste fatum!
Ego coquum meum exspectābo. Cum Terentia mihi libertātem dederit, Demetrius me uxōrem ducet.
Miser Cicero, nihil de nuptiis scit.
Tabernae iam claudebantur, cum tandem hanc pallam conspexi; tenuem, pellucidam. Formosissima nupta eris, Tullia. Age, Pomponia, monstra!
Numquam tam splendidam pallam vidi nec habui.
Olim marīti ab uxoribus colebantur, amabantur (et uxōres a marītis). Nunc iurgia, perpetua divortia, nova matrimonia, tot negotia...
Antiquis temporibus uxōres duris laboribus premebantur: multa arva colebantur, lana faciebātur, aqua portabātur. Marīti numquam domi erant – bella gerebantur, divitiae augebantur... Itaque nunc multas ancillas habēmus, divites sumus...
Diu meum tempus, meus animus a Publio obsidebātur. Utrum tam suāvis, tam fidēlis erit, cum me uxōrem duxerit, an non?
Virgines Romānae iuvenes nubēbant, quattuordecim aut quindecim annos natae. Nuptiae domi celebrabantur. Ante nuptias aliquot dies tota domus a servis tergebātur, ianua lauro et floribus ornābatur, vestimenta nuptialia emebantur, cena parabātur. Die festo nova nupta vestimenta nuptialia, candidam tunicam, pallam luteam et flammeum induēbat. Sponsus cum amīcis adveniēbat; dein sponsi manus conserēbant et deae Iunōni immolābant. Post cenam, vesperi nova nupta a marīto et amīcis cum facibus ad novam domum adducebātur.
Mox Tullia Publio Cornelio Dolabellae nubet. De marīto futūro et tertio matrimonio suo multa cogitat. Pater, qui in Cilicia est et de nuptiis nihil scit, saepe ei in mentem venit...
age – хајде! animus, -i, m. – дух, памет arvum, -i, m. – ораница augeo, 2. auxi, auctum – повећати candidus, 3 – (сјајно) бео colo, 3. colui, cultum – обрађивати; поштовати consero, 3. conserui, consertum – спојити Cornelius, 3 – који припада роду Корнелија dives, -itis – богат divitiae, -ārum, f. – богатство divortium, -ii, f. – развод Dolabella, -ae, f. – надимак рода Корнелија durus, 3 – тежак fatum, -i, n. – судбина fax, facis, f. – буктиња, бакља festus, 3 – свечан, слављенички fidēlis, -e – веран flammeum, -i, n. – наранџастоцрвени (свадбени) вео futūrus, 3 – будући ianua, -ae, f. – врата immolo, 1. -āvi, -ātum – жртвовати induo, 3. indui, indūtum – обући iurgium, -ii, n. – свађа laurus, -i, f. – ловор libertas, -ātis, f. – слобода
luteus, 3 – жут matrimonium, -ii, n. – брак mens, mentis, f. – ум monstro, 1. -āvi, -ātum – показати nubo, 3. nupsi, nuptum – удати се; оженити се nupta, -ae, f. – млада, невеста nuptiae, -ārum, f. – венчање, свадба nuptiālis, -e – свадбени orno, 1. -āvi, -ātum – украшавати pellucidus, 3 – провидан perpetuus, 3 – сталан, непрекидан premo, 3. pressi, pressum – притиснути Publius, -ii, m. – Публије quare – зато, стога quattuordecim – четрнаест quindecim – петнаест splendidus, 3 – сјајан sponsus, -i, m. – вереник; младожења suavis, -e – сладак tergeo, 2. tersi, tersum – чистити tunica, -ae, f. – туника uxor, -ōris, f. – жена, супруга utrum … an – да ли ... или vesperi – увече vestimentum, -i, n. – одећа virgo, -inis, f. – девојка, девица
1. spectā-ba-r monē-ba-r leg- ē-ba-r cupi- ē-ba-r audi- ē-ba-r
2. specta-bā-ris mone-bā-ris leg- e-bā-ris cupi- e-bā-ris audi- e-bā-ris
3. specta-bā-tur mone-bā-tur leg- e-bā-tur cupi- e-bā-tur audi- e-bā-tur
1. specta-bā-mur mone-bā-mur leg- e-bā-mur cupi- e-bā-mur audi- e-bā-mur
2. specta-ba-mini mone-ba-mini leg- e-ba-mini cupi- e-ba-mini audi- e-ba-mini
3. specta-ba-ntur mone-ba-ntur leg- e-ba-ntur cupi- e-ba-ntur audi- e-ba-ntur
I.
II.
1. Vestimenta nuptialia a patre emebantur.
2. Tunica candida et palla lutea a nupta induebantur. (Пребаците у актив
3.
4.
1. In Romam antīquam nuptiae domi celebrabātur.
2. Tum tota ianua a servos ornabantur.
III. Responde Latīne:
1. Quando Demetrius Hermionam uxōrem ducet?
2. Quis est nupta in pictūra?
3. Quid Terentia ad Tulliam dicit?
IV.
futūrus,
festus (dies)
UBI TU GAIUS EGO GAIA.
разменили. На крају, мла-
денци би изговорили свој пристанак да ступе у
брак. Том приликом млада би рекла: Ubi tu Gaius, ego Gaia. (Где си ти Гај, ту сам ја Гаја). Присутни
су затим пљескали и викали: Feliciter! (Срећно!).
Гозба је обично трајала све до вечери. Кад би се на
појавила звезда Вечерњача,
O, vitam beātam hīc Ephesi!
Tot tabernae, tam formōsae mulieres!
Sed quid si ad Taurum mittar?
Si finitimae partes provinciae rursus a Parthis oppugnabuntur, vastabuntur, vexabuntur...
Quousque tandem retinebimur et retardabimur a istis Rhodiis, a quibus naves dabuntur?!!!
Quando istae naves parabuntur?!!!
AGE, PROCONSUL, DIC ALIQUID!!!
Pro his meis in rem publicam meritis, cum Romam venero, a senātu triumphus mihi decernētur; itaque maxima laude ornābor, nomen meum celebrabitur…
Cicero plus quam annum in provincia mansit. Sed nunc reditus appropinquat. Cicero est laetus: mox Terentiam, Tulliam et novum generum vidēbit.
Dum cum fratre ad Ephesum equitat, de suo proconsulātu cogitat: »Fortasse a senātu etiam triumphus mihi decernētur...«
Nam postquam priōre anno Cicero in Ciliciam advēnit, provincia in magnis difficultatibus erat. Multae civitātes gravissimis tribūtis oppressae, exercitus seditionibus dissipātus, quinque cohortes sine legāto, sine tribūno militum, sine centuriōne. Cicero assiduo labōre omnes res in ordinem adduxit. Praeterea magnas copias Parthōrum et Arabum repulit, qui finitimas partes provinciae oppugnaverant. Novo proconsuli provincia ornāta tradētur. »Res digna honōre et gratulatiōne!« – Cicero cogitat dum reditum in Italiam exspectat.
Rhodii naves ad iter promisērunt, sed iam viginti dies aphracta eōrum exspectantur...
aphractum, -i, n. – врста брода appropinquo, 1. -āvi, -ātum – приближавати се
Arabs, -abis, m. – Арабљанин assiduus, 3 – непрестан beātus, 3 – блажен cohors, -rtis, f. – кохорта (војна јединица) cogito, 1. -āvi, -ātum – размишљати decerno, 3. decrēvi, decrētum – доделити dignus, 3 – достојан dissipātus, 3 – разбијен Ephesus, -i, f. – Ефес equito, 1. -āvi, -ātum – јахати finitimus, 3 – гранични gener, -eri, m. – зет gratulatio, -ōnis, f. – слава; честитање honor, -ōris, m. – част, углед laus, laudis, f. – похвала meritum, -i, n. – заслуга mulier, -eris, f. – жена oppressus, 3 – притиснут
ordo, -inis, f. – ред ornātus, 3 – уређен; украшен postquam – пошто pro (са абл.) – за, због promitto, 3. promīsi, promissum – обећати quousque – до када, колико дуго reditus, -us, m. – повратак retardo, 1. -āvi, -ātum – успоравати retineo, 2. retinui, retentum – задржавати Rhodius, -ii, m. – Рођанин rursus – натраг, поново seditio, -ōnis, f. – побуна si – ако
Taurus, -i, m. – Таурус (планина) trado, 3. tradidi, traditum – предати tribūnus militum – војни трибун tribūtum, -i, n. – порез triumphus, -i, m. – тријумф vasto, 1. -āvi, -ātum – опустошити vexo, 1. -āvi, -ātum – разорити vita, -ae, f. – живот
1. spectā-bo-r monē-bo-r can-a-r cupi-a-r
2. specta-be-ris mone-be-ris
specta-bi-tur
1. specta-bi-mur mone-bi-mur
2. specta-bi-mini mone-bi-mini can- e-mini cupi- e-mini audi- e-mini
3. specta-bu-ntur mone-bu-ntur can- e-ntur cupi- e-ntur audi- e-ntur
I. Преведите следеће реченице:
1. Finitimae partes provinciae oppugnаbuntur.
2. Cicero tempestatibus retardаbitur.
3. Провинција ће ускоро бити предата новом конзулу.
4. (На) лађе Рођана чекаће се двадесет дана.
II. Responde Latīne:
1. Quamdiu Cicero in provincia manēbat?
2. Quem is mox videbit?
3. De qua re Cicero cogitat, dum cum fratre ad Ephesum equitat?
III. Покушајте
од бронзе и појачан гвожђем.
Heri duаe naves missae sunt, quae iam Athēnis onerātae erant.
Ubi haec signa empta sunt?
Rhodi. Nonne pulchra sunt, summo artificio facta? Cum in atrio posita erunt, totae aedes collucēbunt.
Postquam tota Asia a nobis salvis peragrāta est, nunc impedimentis confecti sumus.
Quomodo haec omnia e portu Brundisīno transportabuntur?
Haec strues iam structa est.
Priōre anno, ubi Cicero Brundisio discessit, non tam multa onera in naves imposita erant.
Nostro duro labōre!!!
Mense Novembri Cicerōnes in Italiam revertērunt. Longum iter ex Asia factum est. Primum Ephesi naves Rhodiōrum viginti dies exspectaverant; deinde ventis retardāti erant. Tandem Kalendis Octobribus navem conscendērunt et ventis vela dedērunt. Tarde et incommode navigaverant, priusquam ad Piraeum, portum Athenārum appulērunt. Athēnis deinde plus quam quindecim dies morāti sunt*. Post aliquot dies Patris, aliquot Alyziae, idem Leucade et Actii manēbant. Dein Corcȳram pervenērunt ubi septem dies mansērunt, tempestatibus retenti.
Pater et filius Marcus in portu Corcȳrae Cassiopa sunt; milites et servos inspectant, qui in navem onerariam impedimenta impōnunt. Nam Rhodi a Cicerōne aliquot signa, pulchra et pretiōsa empta sunt; cum ea et alia onera, cum maxima cura in navem imposita erunt, Cicerōnes, post cenam, Corcȳram relinquent. Postero die Brundisii erunt.
Actium, -ii, n. – Акциј aedis, -is, f. – соба pl. зграда, кућа Alyzia, -ae, f. – Ализија appello, 3. appuli, apulsum – пристати (бродом) atrium, -ii, n. – атријум Brundisīnus, 3 – бриндизијски Cassiopa, -ae, f. – Касиопа colluceo, 2. – сијати conficio, 3. confēci, confectum – ослабити, сатрти conscendo, 3. conscendi, conscensum – укрцати се cura, -ae, f. – брига, старање duo, duae, duo – два, две, два impedimenta, -ōrum, n. – опрема, пртљаг impōno, 3. imposui, impositum – натоварити incommode – неудобно inspecto, 1. -āvi, -ātum – надгледати Kalendae, -ārum, f. – Календе nonne – зар не November, -bris, -bre – новембарски
morāti sunt
Octōber, -bris, -bre – октобарски onerarius, 3 – теретни onero, 1. -āvi, -ātum – натоварити onus, -eris, n. – терет Patrae, -ārum, f. – Патра peragro, 1. -āvi, -ātum – пропутовати pervenio, 4. pervēni, perventum – стићи Piraeus, -i, m. – Пиреј portus, -us, m. – лука postquam – после тога, пошто pretiōsus, 3 – скуп priusquam – пре него што quomodo – како retardo, 1. -āvi, -ātum – успоравати retineo, 2. -tinui, -tentum – задржавати salvus, 3 – читав, здрав strues, -is, f. – гомила struo, 3. struxi, structum – слагати summus, 3 – највиши, изврстан tarde – споро tempestas, -ātis, f. – невреме; време transporto, 1. -āvi, -ātum – преносити vela dare – запловити
јед. laudātus, laudāta, laudātum
мн. laudāti, laudātae, laudāta
јед. laudātus, laudāta, laudātum
мн. laudāti, laudātae, laudāta
+ sum es est
+ sumus estis sunt
+ eram eras erat
+ erāmus erātis erant
јед. laudātus, laudāta, laudātum
мн. laudāti, laudātae, laudāta + ero eris erit + erimus eritis erunt
I.
1. Cicerōnes in insula Corcȳra septem dies mansērunt.
2. Cum signa empta erunt, in patriam revertēmur.
3.
4.
II. Responde Latīne:
1. Cupitisne iter Romam facere?
2. Quando Cicerōnes in Italiam revertērunt?
3. Quid Cicero Rhodi emit?
III.
relinquimus
dabunt
audīvi
scribebātis
legis
puniet
Felix
Romuliana
Iustiniana Prima (Царичин град)
Сингидунум, Виминацијум, Наисус, Ромулијана, и Царичин град. О богатом приватном и јавном животу њихових античких становника сведоче и илустрације које се налазе
Ubi nunc est Caesar?
Nunc suāvis patri eris, sicut adhuc matri fuisti!
Semper omnibus suāvis fui et ero!
Quid Pompeius agit?
Nescio. Auscultabimus!
Sed Dolabella formōsus nobilisque est, fortasse iunior Tullia…
Quid Cicero dicet, cum novum generum viderit? Secundum an tertium… bla... bla…
Nihil nobis est cognitum.
Sero tuas litteras accēpi, mi Cicero! Quare ad portum non pervēni… O, Marce, quam adultus es!!!
Tulliola, lux mea! Terentia, fidissima uxor!
Non prius Brundisio discedētur, quam omnes illae naves exonerātae erunt. Quando ego uxōrem meam vidēbo?
Lenissimo austro, caelo serēno Cicerōnes tota nocte navigābant. Postero die, hora fere quarta Brundisii appulērunt. Terentia vero, quae eōdem tempore ad portam Brundisīnam venit quo pater et filius in portum, obvia eis in foro fuit. Plus quam annum filium et marītum non vidit. Prae laetitia non potest multa dicere…
Quaerētis fortasse, carissimae discipulae et carissimi discipuli: unde haec omnia, quae in hoc libro scripta sunt, nobis sunt nota? Statim vobis respondebimus: e litteris quae a Cicerōne scriptae et Terentiae, Attico, Tirōni multisque aliis amīcis missae erant, paene omnia cognovimus. Nam plurima exemplaria harum litterārum scripta erant, quorum magnus numerus a Tirōne servātus est. Hae litterae multa saecula primo transcriptae, dein impressae sunt, itaque nostris temporibus cum aliis Cicerōnis libris sunt servātae. Pauca igitur in hoc libro ab ipsis auctoribus ficta sunt.
adultus, 3 – одрастао auctor, -ōris, m. – аутор ausculto, 1. -āvi, -ātum – прислушкивати auster, -tri, m. – југо (ветар) exemplar, -āris, n. – примерак; пример exonero, 1. -āvi, -ātum – истоварити fere – око, скоро fidus, 3 – веран igitur – дакле, стога imprimo, 3. impressi, impressum – штампати
iunior, -ius – млађи lenis, -e – благ mi – мој
nobilis, -e – познат obvius, 3 – који је насупрот, преко пута paene – скоро, готово pauci, -ae, -a – неколицина porta, -ae, f. – капија prae (са абл.) – због serēnus, 3 – ведар sero – касно suāvis, -e, – сладак transcrībo, 3. transcripsi, transcriptum –
преписивати Tulliola, -ae, f. – Тулијица (деминутив)
vero – заиста, свакако; а
I. Responde Latīne:
1. Placuitne vobis hic liber?
2. Si vero – cur? Si minime – cur?
3. Potestisne vero illos Romānos fingere? II.
: – fingo, 3. finxi, fictum
fiction; – adultus, 3
adolescent
крочи на тло Италије, али Цезар је овај потез правдао
осветом за непоштовање права народних трибуна.
Ево како Апијан, грчки историчар из II
века н. е., описује знаменити тренутак када је
Цезар решио да пређе Рубикон:
Он, дакле, посла напред центурионе с малим бројем најхрабријих војника да на
начин уђу у Аримин и да тај први град Италије
изненада заузму. Под изговором да је уморан,
воља за све људе.”
Пошто је то рекао, као надахнут од неког божанства, он нагло пређе, узвикнувши оне познате
заузе Аримин и крену напред постављајући посаде на подесним
Aa/ab/abs (са абл.) – од, са abdo, 3. abdidi, abditum – сакрити abscēdo, 3. abscessi, abscessum – одлазити ac – и, исто тако Academīa, -ae, f. – Академија accipio, 3. accēpi, acceptum – чути; узети; прихватити acerbus, 3 – горак acropolis (грчка реч) – акропољ (горњи град) Actium, -ii, n. – Акциј actor, -ōris, m. – глумац acētum, -i, n. – сирће ad (са ак.) – код addūco, 3. -duxi, -ductum – довести adhuc – досад adiuvo, 1. adiūvi, adiūtum (са ак.) – помагати admiratio, -ōnis, f. – дивљење admodum – веома, заиста adultus, 3 – одрастао advenio, 4. advēni, adventum – доћи aedificatio, -ōnis, f. – изградња, грађевина aedificium, -ii, n. – зграда aedifico, 1. -āvi, -ātum – градити aedis, -is, f. – соба pl. зграда, кућа aegrōtus, 3 – болестан Aegyptus, -i, f. – Египат Aemilius, 3 – који припада роду Емилија aerarium, -ii, n. – благајна age – хајде! ager, -gri, m. – њива, земљиште agito, 1. -āvi, -ātum – узбуркати ago, 3. egi, actum – гонити, водити, радити agricola, -ae, m. – земљорадник alea, -ae, f. – коцка aliēnus, 3 – туђ aliquid (неодређена заменица) – нешто aliquot – неколико alius–aliud – једно–друго alius, 3 – други (међу више њих) altus, 3 – висок, дубок Alyzia, -ae, f. – Ализија Ambiorix, -igis, m. – Амбиорикс (галски вођа)
ambulo, 1. -āvi, -ātum – шетати се
amīca, -ae, f. – пријатељица
amīcus, -i, m. – пријатељ amo, 1. -āvi, -ātum – волети amoenus, 3 – пријатан, љубак amor, -ōris, m. – љубав an – или, да ли ancilla, -ae, f. – служавка animal, -ālis, n. – животиња animus, -i, m. – дух, памет annus, -i, m. – година ante (са ак.) – испред antea – раније, пре antiquus, 3 – стар, древан aperio, 4. aperui, apertum – отворити aphractum, -i, n. – лађа apodyterium, -ii, n. – свлачионица appareo, 2. apparui, apparitum – појавити се appello, 3. appuli, appulsum – пристати, стићи appello, 1. appelāvi, appelātum – називати appropinquo, 1. -āvi, -ātum – приближавати се apud (предлог са ак.) – код aqua, -ae, f. – вода aquila, -ae, f. – орао Arabs, -abis, m. – Арабљанин arbor, -oris, f. – дрво Arcānum, -i, n. – мало место у Лацију ardens, -entis – који гори aries, -etis, m. – ован arma, -ōrum, n. – оружје ars, artis, f. – вештина; уметност artifex, -icis, m. f. – уметник artificium, -ii, n. – уметничко дело arvum, -i, n. – ораница arx, arcis, f. – тврђава ascendo, 3. ascendi, ascensum – укрцати се на Asia, -ae, f. – Азија aspergo, 3. aspersi, aspersum – посути assiduus, 3 – непрестан at – али, но atrium, -ii, n. – атријум Athēna, -ae, f. – богиња Атина Athēnae, -ārum, f. – град Атина Atheniensis, -is, m. – Атињанин atque – и, а, исто тако Atticus, 3 – атички Atticus, -i, m. – Атичанин; Атик (надимак)
auctor, -ōris, m. f. – аутор audio, 4. -īvi, -ītum – слушати augeo, 2. auxi, auctum – повећати ausculto, 1. -āvi, -ātum – прислушкивати auster, -tri, m. – југо (ветар) aut – или autem – а, пак auxilium, -ii, n. – помоћ avia, -ae, f. – баба avis, -is, f. – птица
Bbasilica, -ae, f. – базилика bellum, -i, n. – рат bene – добро beta, -ae, f. – блитва; цвекла beātus, 3 – блажен bibo, 3. bibi – пити bonus, 3 – добар bonum, -i, n. – добро; корист brassica, -ae, f. – купус brevis, -e – кратак (краткотрајан) Britannia, -ae, f. – Британија Brundisii – у Бриндизију Brundisium, -ii, n. – Бриндизи Brundisīnus, 3 – бриндизијски bulbus, -i, m. – црни лук
Ccado, 3. cecidi, casum – пасти, умрети caelum, -i, n. – небо Caesar, -aris, m. – Цезар caldarium, -ii, n. – просторија с топлом водом calidus, 3 – топао, врућ Calypso, -us, f. – Калипсо candidus, 3 – бео candidātus, -i, m. – кандидат canis, -is, m. f. – пас cano, 3. cecini, cantum – певати canticum, -i, n. – монодијска песма (у комедији) cantrix, -īcis, f. – певачица capio, 3. cepi, captum – узети Capitolīnus, 3 – капитолски Capitolium, -ii, n. – Капитол (један од седам брежуљака)
capra, -ae, f. – коза capto, 1. -āvi, -ātum – хватати carcer, -eris, m. – затвор carmen, -inis, n. – певање; песма caro, carnis, f. – месо Carthaginiensis, -e – картагински Carthaginiensis, -is, m. – Картагињанин carus, 3 – мио, драг casa, -ae, f. – барака Cassiopa, -ae, f. – Касиопа castrum, -i, n. – утврђење pl. војни логор castīgo, 1. -āvi, -ātum – грдити cathedra, -ae, f. – столица Cecrops, -opis, m. – Кекроп (први краљ Атике) celeber, -bris, -bre – славан, познат celebro, 1. -āvi, -ātum – славити celer, -eris, -ere – брз, хитар celeriter – брзо cena, -ae, f. – вечера centurio, -ōnis, m. – центурион certo – сигурно cervīcal, -ālis, n. – јастук cerātus, 3 – који је од воска Cicero, -ōnis, m. – Цицерон Cilicia, -ae, f. – Киликија circensis, -e – тркачки, у цирку cithara, -ae, f. – китара citharista, -ae, m. – китариста, свирач на китари civitas, -ātis, f. – држава clamo, 1. -āvi, -ātum – викати clarus, 3 – славан Claudius, 3 – који припада роду Клаудија claudo, 3. clausi, clausum – затворити cogito, 1. -āvi, -ātum – размишљати cognosco, 3. cognōvi, cognitum – сазнати cognātus, -i, m. – рођак cogo, 3. coēgi, coactum – терати, водити cohors, -rtis, f. – кохорта (војна јединица) collaudo, 1. -āvi, -ātum – похвалити colloco, 1. -āvi, -ātum – сместити colloquium, -ii, n. – разговор colluceo, 2. – сијати collustro, 1. -āvi, -ātum – обасјавати colo, 3. colui, cultum – обрађивати colonia, -ae, f. – колонија color, -ōris, m. – боја columba, -ae, f. – голубица coma, -ae, f. – коса
comedo, 3. comēdi, comēsum – јести comoedia, -ae, f. – комедија comparo, 1. -āvi, -ātum – скупљати comprehendo, 3. comprehendi, comprehensum – схватити concito, 1. -āvi, -ātum – подбунити Concordia, -ae, f. – богиња Слога conditus, 3 – основан condo, 3. condidi, conditum – основати conficio, 3. confēci, confectum – обавити; ослабити, сатрти confūsus, 3 – збуњен conscendo, 3. conscendi, conscensum – укрцати се consecrātus, 3 – посвећен consero, 3. conserui, consertum – спојити conspicio, 3. conspexi, conspectum – опазити constans, -ntis – постојан consto, 1. constiti, constātum – коштати consul, -ulis, m. – конзул consīdo, 3. consēdi, consessum – сести contentus, 3 – задовољан copia, -ae, f. – мноштво pl. чете coquus, -i, m. – кувар Corcȳra, -ae, f. – Коркира Cornelius, 3 – који припада роду Корнелија corpus, -oris, n. – тело corrigo, 3. correxi – исправити cottidie – сваки дан, свакодневно cras – сутра credo, 3. credidi, creditum – веровати cresco, 3. crevi, cretum – напредовати crustulum, -i, n. – колач, слаткиш culīna, -ae, f. – кухиња cum (предлог са абл.) – са cum – кад cumīnum, -i, n. – ким cupio, 3. -īvi, -ītum – желети cur – зашто cura, -ae, f. – брига, старање curia, -ae, f. – курија curo, 1. -āvi, -ātum – лечити, бринути се curro, 3. cucurri, cursum – трчати Cyclops, -ōpis, m. – Киклоп
Dde (предлог са абл.) – о dea, -ae, f. – богиња
debeo, 2. debui, debitum – морати; дуговати decem – десет decerno, 3. decrēvi, decrētum – доделити decerto, 1. -āvi, -ātum – борити се decimus, 3 – десети decresco, 3. decrēvi, decrētum – опадати, нестајати decēdo, 3. decessi, decessum – узмицати defendo, 3. defendi, defensum – бранити dein/deinde – потом delecto, 1. -āvi, -ātum – забављати, веселити delitesco, 3. delitui – сакривати се delphīnus, -i, m. – делфин Demetrius, -ii, m. – Деметрије demum – наравно denarius, -ii, m. – денариј densus, 3 – густ, чест descendo, 3. descendi, descensum – доћи, ући desiderium, -ii, n. – чежња, жеља deus, -i, m. – бог Diāna, -ae, f. – Дијана, богиња плодности dico, 3. dixi, dictum – казати, говорити dicto, 1. -āvi, -ātum – диктирати dies, -ēi, m. – дан difficilis, -e – тежак difficile (прилог) – тешко difficultas, -ātis, f. – тешкоћа dignitas, -ātis, f. – достојанство, част, углед dignus, 3 – достојан diligenter – брижљиво dimitto, 3. dimīsi, dimissum – послати dissimilis, -e – различит Dionysius, -ii, m. – Дионисије discipula, -ae, f. – ученица discipulus, -i, m. – ученик disco, 3. didici – учити discus, -i, m. – колут од дрвета или камена discēdo, 3. discessi, discessum – отићи disputo, 1. -āvi, -ātum – расправљати dissipātus, 3 – разбијен diu – дуго dives, -itis – богат divitiae, -ārum, f. – богатство divortium, -ii, n. – развод do, 1. dedi, datum – дати doceo, 2. docui, doctum – учити; подучавати Dolabella, -ae, f. – надимак рода Корнелија doleo, 2. dolui – болети dolor, -ōris, m. – бол dolus, -i, m. – лукавство, превара domi – код куће
dominus, -i, m. – господар, газда domum – кући domus, -us, f. – кућа, дом dono, 1. -āvi, -ātum – поклонити dormio, 4. -īvi, -ītum – спавати dorsum, -i, n. – кичма dubium, -ii, n. – сумња duco, 3. duxi, ductum – водити dulcis, -e – сладак, пријатан dum – док duo, duae, duo – два, две, два duplex, -icis – двоструки durus, 3 – тежак
Ee/ex (са абл.) – из ebrius, 3 – пијан ecce – ево, ето edisco, 3. edidici – изучавати edo, 3. edi, esum – јести effugio, 3. effūgi – побећи ego (лична заменица) – ја eligo, 3. elēgi, electum – бирати emo, 3. emi, emptum – купити enim – наиме
eo – онамо, тамо Ephesus, -i, f. – Ефес epistula, -ae, f. – писмо eques, -itis, m. – коњаник equito, 1. -āvi, -ātum – јахати equus, -i, m. – коњ Erechtēum, -ei, n. – Ерехтеон ergo – дакле erro, 1. -āvi, -ātum – грешити; лутати et – и etiam – и, такође evanesco, 3. evanui – нестати excutio, 3. excussi, excussum – истерати, избацити exedra, -ae, f. – екседра (велика просторија) exemplar, -āris, n. – примерак; пример exercitatio, -ōnis, f. – вежба exercitus, -us, m. – војска eximo, 3. exēmi, exemptum – извадити exonero, 1. -āvi, -ātum – истоварити explorātor, -ōris, m. – војник у извидници exquīro, 3. exquisīvi, exquisītum – упитати exsilio, 4. exsilui – искакати
exspecto, 1. -āvi, -ātum – чекати, очекивати exūro, 3. exussi, exustum – спалити
Ffabula, -ae, f. – прича facilis, -e – лак, једноставан facio, 3. feci, factum – чинити, радити facere iter – путовати fagus, -i, f. – буква fascis, -is, m. – сноп, свежањ fastidiōsus, 3 – мрзак, гадан fatum, -i, n. – судбина fax, facis, f. – буктиња, бакља feles, -is, f. – мачка felix, -icis – срећан femina, -ae, f. – жена fenestra, -ae, f. – прозор fere – око, скоро fervefactus, 3 – ужарен, запаљен fessus, 3 – уморан festinanter – журно, хитро festus, 3 – свечан, слављенички festīno, 1. -āvi, -ātum – журити fibula, -ae, f. – копча fidus, 3 – веран fidēlis, -e – веран filia, -ae, f. – ћерка filius, -ii, m. – син fingo, 3. finxi, fictum – смислити, замислити finio, 4. -īvi, -ītum – завршити finis, -is, m. – граница; крај finitimus, 3 – гранични flagro, 1. -āvi, -ātum (са абл.) – горети (од нечега) flamma, -ae, f. – ватра flammeus, 3 – наранџастоцрвен flebilis, -e – тужан, жалостан flecto, 3. flexi, flexum – савијати flos, -oris, m. – цвет flumen, -inis, n. – река fodio, 3. fodi, fossum – копати formōsus, 3 – леп fortasse – можда fortis, -e – храбар fortiter – храбро fortūna, -ae, f. – срећа; судбина forum, -i, n. – форум (трг) fractus, 3 – згњечен, смрвљен
frater, -tris, m. – брат fraus, fraudis, f. – превара frigidus, 3 – хладан frigida (подразумева се aqua) – хладна вода frigo, 3. frixi, frictum – пржити frustra – узалуд fuga, -ae, f. – бег, бекство fugio, 3. fugi – одлетети; бежати fundum, -i, n. – имање fur, furis, m. f. – лопов futūrus, 3 – будући
GGallia, -ae, f. – Галија Gallicus, 3 – галски garrio, 4. -īvi, -ītum – ћеретати, ћаскати gener, -eri, m. – зет gens, gentis, f. – племе gero, 3. gessi, gestum – водити, обављати gloria, -ae, f. – слава gracilis, -e – танак Graecia, -ae, f. – Грчка Graecus, 3 – грчки à Graecus, -i, m. – Грк grammatica, -ae, f. – граматика gratulatio, -ōnis, f. – слава; честитање gravis, -e – тежак gubernaculum, -i, n. – кормило guberno, 1. -āvi, -ātum – крманити gusto, 1. -āvi, -ātum – пробати
Hhabeo, 2. habui, habitum – имати habito, 1. -āvi, -ātum – становати Hadria, -ae, f. – Јадран (море) Hannibal, -alis, m. – Ханибал herba, -ae, f. – трава heri – јуче Hermiona, -ae, f. – Хермиона heros, -ōis, m. – херој (полубог) hibernus, 3 – зимски hīc – овде hic, haec, hoc – овај, ова, ово hiemo, 1. -āvi, -ātum – зимовати Hispania, -ae, f. – Шпанија historia, -ae, f. – историја hodie – данас
Homērus, -i, m. – Хомер homo, -inis, m. – човек honor, -ōris, m. – част, углед hora, -ae, f. – сат, час hospitium, -ii, n. – гостопримство; преноћиште hostis, -is, m. f. – непријатељ humānus, 3 – људски humilis, -e – низак
Iiaceo, 2. iacui, iacitum – лежати iacio, 3. ieci, iactum – бацати iaculum, -i, n. – копље iam – већ ianua, -ae, f. – врата ibi – онде, онамо idem, eadem, idem – исти ideo – стога, зато igitur – дакле, стога ille, illa, illud – онај, она, оно Illyricum, -i, n. – Илирик imber, -bris, m. – киша immolo, 1. -āvi, -ātum – жртвовати immortālis, -e – бесмртан impedimenta, -ōrum, n. – опрема, пртљаг impendo, 3. impendi, impensum – трошити imperium, -ii, n. – империјум (војна и цивилна власт) impiger, -gra, -grum – вредан impōno, 3. imposui, impositum – натоварити imprimo, 3. impressi, impressum – штампати improbus, 3 – неваљао, безобразан in (предлог са ак. и абл.) – у, на, за, према incertus, 3 – несигуран incommode – неудобно incostodītus, 3 – нечуван induo, 3. indui, indūtum – обући inflammo, 1. -āvi, -ātum – запалити iniustus, 3 – неправедан insilio, 4. insilui, insultum – (у)скочити inspecto, 1. -āvi, -ātum – надгледати institutio, -ōnis, f. – институција (установа); обичај insula, -ae, f. – острво intellego, 3. intellexi, intellectum – разумети inter (са ак.) – између interim – у међувремену interrogo, 1. -āvi, -ātum – питати intro, 1. -āvi, -ātum (само са ак.) – улазити (у нешто)
intus – унутра inutilis, -e – некористан inutilitas, -ātis, f. – некорисност invenio, 4. invēni, inventum – наћи invideo, 2. invīdi, invīsum – завидети invīto, 1. -āvi, -ātum – позвати ipse, ipsa, ipsum – сам, сама, само iracundia, -ae, f. – љутња, гнев irātus, 3 – љут is, ea, id – онај, она, оно iste, ista, istud – тај, та, то itaque – стога item – такође, исто тако iter, itineris, n. – пут iterum – поново Ithaca, -ae, f. – Итака iucundus, 3 – пријатан, љубак iucunde (прилог) – пријатно iudicium, -ii, n. – суд, судска истрага Iulia, -ae, f. – Јулија iunior, -ius – млађи Iuno, -ōnis, f. – Јунона, заштитница брака и жена
Iuppiter, Iovis, m. – Јупитер (Јов), врховни римски бог
iurgium, -ii, n. – свађа iuvenis, -e – млад iuvo, 1. iuvi, iutum (са ак.) – допадати се, годити (са дат.)
KKalendae, -ārum, f. – Календе
Llabor, -ōris, m. – рад, напор laboriōsus, 3 – вредан labōro 1. -āvi, -ātum – радити laetitia, -ae, f. – радост laetus, 3 – срећан lana, -ae, f. – вуна Latium, -ii, n. – Лациј laudo, 1. -āvi, -ātum – хвалити laurus, -i, f. – ловор laus, laudis, f. – похвала lavo, 1. lavi, lavātum – прати, умивати legio, -ōnis, f. – легија lego, 3. legi, lectum – читати
legātus, -i, m. – легат lenis, -e – благ lente – полако Leucas, -adis, f. – Лефкада lex, legis, f. – закон liber, -bri, m. – књига liberi, -ōrum, m. – деца libertas, -ātis, f. – слобода libertus, -i, m. – ослобођеник lictor, -ōris, m. – ликтор ligneus, 3 – дрвен lignum, -i, n. – дрво linea, -ae, f. – црта, линија liquāmen, -inis, n. – ликвамен (прелив) littera, -ae, f. – слово pl. писмо; књижевност locus, -i, m. – место longe – далеко, сасвим longus, 3 – дуг lotus, 3 – опран lucerna, -ae, f. – светиљка Lucius, -ii, m. – Луције ludo, 3. lusi, lusum – играти се ludus, -i, m. – школа (основна); игра luna, -ae, f. – Месец lupus, -i, m. – вук luteus, 3 – жут lux, lucis, f. – свитање; дан; светлост lyra, -ae, f. – лира
Mmacellum, -i, n. – пијаца maestus, 3 – тужан magister, -tri, m. – учитељ magister dicendi – учитељ говорништва magistrātus, -us, m. – магистрат (државни службеник) magnus, 3 – велик malum, -i, n. – јабука malus, -i, m. – јарбол, катарка malus, 3 – лош mane – ујутро maneo, 2. mansi, mansum – остати, боравити; чекати manus, -us, f. – рука (шака) Marcellus, -i, m. – надимак рода Клаудија Marcus, -i, m. – Марко mare, -is, n. – море marītus, -i, m. – муж mater, -tris, f. – мајка
matrimonium, -ii, n. – брак matrōna, -ae, f. – госпођа, дама maxime – највише medicus, -i, m. – лекар mel, mellis, n. – мед mens, mentis, f. – ум mensa, -ae, f. – сто; јело mensis, -is, m. – месец Mercurius, -ii, m. – Меркур, одговара гр. богу Хермесу meritum, -i, n. – заслуга meto, 3. messui, messum – жњети meus, 3 – мој miles, -itis, m. f. – војник, ратник Minerva, -ae, f. – Минерва, богиња уметности и заната minime – ни најмање; не (одричан одговор) miser, -era, -erum – јадан mitto, 3. misi, missum – слати modo – само molestus, 3 – досадан Molo, -ōnis, m. – Молон mons, -ntis, m. – планина monstro, 1. -āvi, -ātum – показати mos, moris, m. – обичај; морална норма
Mosa, -ae, f. – Моза, Маас (данашњи назив) motus, -us, m. – кретање, покрет mox – ускоро mulier, -eris, f. – жена multus, 3 – многи multum, multa – много munio, 4. -īvi, -ītum – утврдити munitio, -ōnis, f. – утврђивање murus, -i, m. – бедем mus, -ris, m. – миш Musa, -ae, f. – муза, заштитница уметности
Nnam – наиме, јер narro, 1. -āvi, -ātum – причати natus, 3 – рођен nauta, -ae, m. – морнар navigatio, -ōnis, f. – пловидба navigo, 1. -āvi, -ātum – пловити navis, -is, f. – лађа, брод ne – не, ни nebula, -ae, f. – магла; облак nec … neque – ни … нити necessarius, 3 – неопходан, нужан
neco, 1. -āvi, -ātum – убити necto, 3. nexi, nexum – спајати negotium, -ii, n. – посао nemo (одрична заменица) – нико Neptūnus, -i, m. – Нептун, бог мора Nervii, -ōrum, m. – Нерви nescio, 4. -īvi, -ītum – не знати nihil (одрична заменица) – ништа nimis – превише nobilis, -e – познат, племенитог рода nocturnus, 3 – ноћни nomen, -inis, n. – име non (негација) – не non modo ... sed etiam – не само ... него и nondum – још не nonne – зар не nos (лична замница) – ми noster, -tra, trum – наш notus, 3 – познат novem – девет November, -bris, -bre – новембарски novus, 3 – нов nox, -ctis, f. – ноћ nubes, -is, f. – облак nubo, 3. nupsi, nuptum – удати се; оженити се nullus, 3 – ниједан num – зар numerus, -i, m. – број numquam – никад nunc – сад nuntius, -ii, m. – гласник nupta, -ae, f. – млада, невеста nuptiae, -ārum, f. – венчање; свадба nuptiālis, -e – свадбени nux, nucis, f. – орах nympha, -ae, f. – нимфа
Oobscūrus, 3 – мрачан obsideo, 2. obsēdi, obsessum – опседати obvius, 3 – који је насупрот, преко пута occido, 3. occidi, occāsum – залазити; падати occultum, -i, n. – тајна in occulto – тајно occurro, 3. occurri, occursum – срести octo – осам Octōber, -bris, -bre – октобарски oculus, -i, m. – око
odiōsus, 3 – мрзак, досадан Odyssēa, -ae, f. – Одисеја officium, -ii, n. – дужност Ogygia, -ae, f. – Огигија oleum, -i, n. – уље olim – некад, једном olla, -ae, f. – лонац olīva, -ae, f. – маслина omnis, -e – сав onerarius, 3 – теретни onero, 1. -āvi, -ātum – натоварити onus, -eris, n. – терет opera, -ae, f. – посао oppressus, 3 – притиснут opprimo, 3. oppressi, oppressum – притиснути oppugnatio, -ōnis, f. – напад, опсада oppugno, 1. -āvi, -ātum – нападати optimus, 3 – најбољи opus, -eris, n. – дело, рад oratio, -ōnis, f. – говор orātor, -ōris, m. – говорник oratorius, 3 – говорнички ordo, -inis, f. – ред origanum, -i, n. – оригано orno, 1. -āvi, -ātum – украшавати ornatus, -us, m. – украс ornātus, 3 – уређен; украшен otium, -ii, n. – мир; доколица ovis, -is, f. – овца
Ppaco, 1. -āvi, -ātum – умирити, покорити paedagōgus, -i, m. – роб који је пратио децу paene – скоро, готово palla, -ae, f. – пала, женски одевни предмет palumbis, -is, m. f. – голуб (шумски голуб) parens, -entis, m. f. – родитељ paro, 1. -āvi, -ātum – припремати, спремати pars, partis, f. – део Parthi, -ōrum, m. – Парћани parvus, 3 – мали passer, -eris, m. – врабац pastor, -ōris, m. – пастир pater, -tris, m. – отац Patrae, -ārum, f. – Патра patria, -ae, f. – отаџбина pauci, -ae, -a – неколицина
paulum – мало paulātim – (мало) помало pauper, -eris – сиромашан, оскудан pecunia, -ae, f. – новац pellucidus, 3 – провидан Penelopa, -ae, f. – Пенелопа per (са ак.) – преко, кроз peragro, 1. -āvi, -ātum – пропутовати perfundo, 3. perfūdi, perfūsum – прелити periculum, -i, n. – опасност periculōsus, 3 – опасан peristȳlum, -i, n. – трем perpetuus, 3 – сталан, непрекидан pervenio, 4. pervēni, perventum – стићи pes, pedis, m. – нога (стопало) peto, 3. -īvi, -ītum – тражити Phaeaces, -cum, m. – Феачани philosophus, -i, m. – филозоф pictūra, -ae, f. – слика piger, -gra, -grum – лењ pila, -ae, f. – лопта pinacothēca, -ae, f. – пинакотека (галерија) piper, -eris, n. – бибер Piraeus, -i, m. – Пиреј piscis, -is, m. – риба piscīna, -ae, f. – базен; рибњак placeo, 2. placui, placitum (са дат.) – допадати се, свиђати се
Plato, -ōnis, m. – Платон plecto, 3. plexi, plexum – увијати plenus, 3 – пун plurimus, 3 – веома много њих pluvia, -ae, f. – киша poēta, -ae, m. – песник Polyphēmus, -i, m. – Полифем Pompeii, -ōrum, m. – град Помпеји
Pompeius, ii, m. – Помпеј Pompeiānum, -i, n. – имање у Помпејима
Pompeiānus, -i, m. – Помпејац (становник Помпеја) Pomponia, -ae, f. – Помпонија Pomptīnus, -i, m. – Помптин pono, 3. posui, positum – ставити pontifex, -icis, m. – свештеник populus, -i, m. – народ porrigo, 3. porrexi, porrectum – пружити, дати porticus, -us, m. – портик (трем) porto, 1. -āvi, -ātum – носити portus, -us, m. – лука posco, 3. poposci – тражити
post (са ак.) – после postea – потом, затим posterus, 3 – следећи postquam – после тога, пошто postrēmo – напослетку prae (са абл.) – због praeclārus, 3 – диван, славан praeda, -ae, f. – плен praesertim – нарочито praeter (са ак.) – осим praetextus, 3 – оперважен гримизом, са
порубом praetor, -ōris, m. – претор premo, 3. pressi, pressum – притиснути pretiōsus, 3 – скуп primum – прво primus, 3 – први prior, prius – претходни priusquam – пре него што pro (са абл.) – за, због proconsul, -ulis, m. – проконзул proconsulātus, -us, m. – проконзулат procus, -i, m. – просац proelium, -ii, n. – битка promitto, 3. promīsi, promissum – обећати prope (са ак.) – близу propterea – стога, зато propylaea, -ōrum, n. – Пропилеји (у Атини) prora, -ae, f. – кљун provincia, -ae, f. – провинција proximus, 3 – најближи Publius, -ii, m. – Публије puella, -ae, f. – девојка puer, -eri, m. – дечак, младић pugil, -ilis, m. – рвач pugno, 1. -āvi, -ātum – борити се pulcher, -chra, -chrum – леп pullus, -i, m. – пиле Punicus, 3 – пунски (феничански), картагински punio, 4. -īvi, -ītum – казнити puppis, -is, f. – крма puto, 1. -āvi, -ātum – мислити, сматрати
Qquadringenti, -ae, -a – четири стотине quaero, 3. quaesīvi, quaesītum – питати; тражити quam – како
quam (поредбени везник) – него, од quamdiu – колико дуго; докле, докад quando – када quanti – пошто, колико quare – зато, стога quartus, 3 – четврти quattuor – четири quattuordecim – четрнаест quercus, -us, f. – храст qui (односно-упитна заменица) – који qui, quae, quod – који, која, које quid (упитна заменица) – шта quidem – баш, заиста quies, -ētis, f. – одмор quindecim – петнаест quinque – пет Quintus, -i, m. – Квинт quis (упитна заменица) – ко quod – јер quomodo – како quoque – такође quousque – до када, колико дуго
Rradius, -ii, m. – зрак rarus, 3 – редак rasus, 3 – празан, неисписан recito, 1. -āvi, -ātum – читати наглас recte – тачно reditus, -us, m. – повратак regio, -ōnis, f. – предео, крај regno, 1. -āvi, -ātum – владати rego, 3. rexi, rectum (са ак.) – управљати, владати religio, -ōnis, f. – вера, побожност relinquo, 3. relīqui, relictum – оставити remex, -igis, m. – веслач remus, -i, m. – весло repello, 3. repuli, repulsum – одбијати res, -ei, f. – ствар, дело res publica, f. – држава respondeo, 2. respondi, responsum – одговарати responsum, -i, m. – одговор retardo, 1. -āvi, -ātum – успоравати retineo, 2. -tinui, -tentum – задржавати се reverentia, -ae, f. – поштовање reverto, 3. reverti, reversum – вратити се rex, regis, m. – краљ, вођа Rhenus, -i, m. – Рајна
rhetorica, -ae, f. – реторика (говорништво)
Rhodius, -ii, m. – Рођанин Rhodus, -i, f. – Родос rideo, 2. risi, risum – смејати се ridiculus, 3 – смешан rogo, 1. -āvi, -ātum – питати Roma, -ae, f. – Рим Romānus, -i, m. – Римљанин Romānus, 3 – римски rosa, -ae, f. – ружа Rufus, -i, m. – надимак рода Сулпиција rumor, - ōris, m. – гласина rursus – натраг, поново
Ssacrilegus, 3 – безбожан saeculum, -i, n. – век saepe – често sagitta, -ae, f. – стрела salio, 4. salui, saltum – скакутати, скакати salus, -ūtis, f. – поздрав; здравље; спасење salutem dicere – поздрављати salve (поздрав при доласку) – здраво salvus, 3 – читав, здрав salūto, 1. -āvi, -ātum – поздрављати sane – баш, заиста sanus, 3 – здрав sapiens, -entis – паметан satis – доста Saturnus, -i, m. – Сатурн, бог усева и сетве scaena, -ae, f. – позорница (сцена) scando, 3. scandi, scansum – пети се schola, -ae, f. – школа scio, 4. -ivi, -itum – знати scribo, 3. scripsi, scriptum – писати se (лична повратна заменица) – себе, се secundus, 3 – други sed – али sedeo, 2. sedi, sessum – седети seditio, -ōnis, f. – устанак, побуна sella, -ae, f. – столица sementis, -is, f. – жетва semper – увек Sempronius, 3 – Семпроније sententia, -ae, f. – реченица sentio, 4. sensi, sensum – осећати senātor, -ōris, m. – сенатор
senātus, -us, m. – Сенат septem – седам septimus, 3 – седми septingentesimus, 3 – седамстоти sepulchrum, -i, n. – гроб sermo, -ōnis, m. – разговор sero – касно Servius, -ii, m. – Сервије servo, 1. -āvi, -ātum – чувати, пазити servus, -i, m. – роб serēnus, 3 – ведар sevērus, 3 – строг sex – шест sextīlis, -e – шести (месец) sextus, 3 – шести si – ако sicut – као (што), како signum, -i, n. – статуа; знак silva, -ae, f. – шума similis, -e – сличан sine (са абл.) – без socius, -ii, m. – друг sol, -is, m. – Сунце solea, -ae, f. – сандала, папуча sollicitus, 3 – забринут solum – само solus, 3 – сам solvo, 3. solvi, solūtum (са абл.) – ослободити (из/ од нечега) spectātor, -ōris, m. – гледалац specto, 1. -āvi, -ātum – посматрати spelunca, -ae, f. – пећина spero, 1. -āvi, -ātum – надати се spes, -ei, f. – нада à spem ponere (in) – уздати се (у) spiro, 1. -āvi, -ātum – дисати; живети splendidus, 3 – сјајан sponsus, -i, m. – вереник; младожења sportella, -ae, f. – котарица statim – одмах statuo, 3. statui, statūtum – постављати, одређивати,
одлучивати status, -us, m. – стање, положај stella, -ae, f. – звезда stipendium, -ii, n. – плата sto, 1. steti, statum – стајати stola, -ae, f. – стола, женски одевни предмет stomachus, -i, m. – стомак strues, -is, f. – гомила
struo, 3. struxi, structum – слагати stylus, -i, m. – писаљка suāvis, -e – сладак sub (са ак. и абл.) – испод, под subito – изненада sudo, 1. -āvi, -ātum – знојити се suffundo, 3. suffūdi, suffūsum – усути Sulpicius, 3 – који припада роду Сулпиција sum, esse, fui – јесам, бити summus, 3 – најизврснији surgo, 3. surrexi, surrectum – устајати suus, 3 (присвојна заменица) – свој
Ttaberna, -ae, f. – радња tabula, -ae, f. – таблица; плоча, даска tabularium, -ii, n. – табуларијум (архив) taceo, 2. -ui, -itum – ћутати tam – тако tamen – ипак tandem – најзад tantus, 3 – толики tarde – споро Taurus, -i, m. – Таурус (планина)
Telemachus, -i, m. – Телемах temere – непромишљено tempestas, -ātis, f. – невреме; време templum, -i, n. – храм tempus, -oris, n. – време teneo, 2. tenui, tentum – држати tenuis, -e – нежан, слаб tepidarium, -ii, n. – просторија с млаком водом Terentia, -ae, f. – Теренција tergeo, 2. tersi, tersum – чистити tero, 3. trivi, tritum – смрвити terra, -ae, f. – земља tertius, 3 – трећи theatrum, -i, n. – позориште, театар thermae, -ārum, f. – терме tibīcen, -inis, m. – фрулаш, свирач Tiro, -ōnis, m. – Тирон, Цицеронов ослобођеник toga, -ae, f. – тога tot – толико totus, 3 – цео, сав, читав trado, 3. tradidi, traditum – предати transcrībo, 3. transcripsi, transcriptum – преписивати
transfīgo, 3. transfixi, transfixum – пробости transporto, 1. -āvi, -ātum – преносити trecenti, -ae, -a – три стотине tres, tria – три tribūnus, -i, m. – трибун tribūtus, -us, m. – порез triginta – тридесет tristis, -e – тужан triumphus, -i, m. – тријумф Troiānus, -i, m. – Тројанац Troiānus, 3 – тројански truncus, -i, m. – дебло tu (лична заменица) – ти Tullia, -ae, f. – Тулија Tulliola, -ae, f. – Тулијица Tullius, 3 – који припада роду Тулија tum – тада tunica, -ae, f. – туника turba, -ae, f. – гужва, метеж turris, -is, f. – торањ, кула tuus, 3 – твој
Uubi – где; када Ulixes, -is, m. – Одисеј umquam – икада una – заједно unde – одакле undique – свуда, на све стране, одасвуд unguentaria taberna – парфимерија unguentarius, 3 – који се тиче крема unguentum, -i, n. – маст, крема unus, -a, -um – један, једна, једно urbs, urbis, f. – град ursus, -i, m. – медвед usque – стално, непрестано utrum … an – да ли … или uva, -ae, f. – грозд, грожђе uxor, -ōris, f. – жена, супруга
Vvacca, -ae, f. – крава vacuus, 3 – празан vae (узвик – са дат.) – јао! куку! valde – врло, веома vale (поздрав
valetūdo, -inis, f. – здравље vallum, -i, n. – насип vapor, - ōris, m. – пара, топлота varius, 3 – разноврстан vasto, 1. -āvi, -ātum – опустошити velum, -i, n. – једро vendo, 3. vendidi, venditum – продати venio, 4. veni, ventum – долазити venter, -tris, m. – трбух ventus, -i, m. – ветар verbum, -i, n. – реч verbōsus, 3 – речит vero – заиста, свакако; да (потврдан одговор); а versus, -us, m. – стих vertex, -icis, m. – врх vesperi – увече vester, -stra, -strum – ваш vestimentum, -i, n. – одело, хаљина vetustas, -ātis, f. – древност, старина, старост vexo, 1. -āvi, -ātum – разорити via, -ae, f. – пут, улица victoria, -ae, f. – победа video, 2. vidi, visum – видети viginti – двадесет
vilicus, -i, m. – управник имања vinarius, 3 – вински vinco, 3. vici, victum – победити vinculum, -i, m. – конопац, врпца pl. окови vinōsus, 3 – пијан vinum, -i, n. – вино virga, -ae, f. – прут virgo, -inis, f. – девојка, девица viridis, -e – зелен virtus, -ūtis, f. – храброст, врлина vis, f. – сила visito, 1. -āvi, -ātum – посећивати viso, 3. visi, visum – посетити vita, -ae, f. – живот vitta, -ae, f. – врпца, трака vivo, 3. vixi, victum – живети vix – једва voco, 1. -āvi, -ātum – звати, дозивати, позивати volo, 1. -āvi, -ātum – летети voluntas, -ātis, f. – воља, жеља vos (лична заменица) – ви vulnus, -eris, n. – рана vulpes, -is, f. – лисица
СРПСКО-ЛАТИНСКИ РЕЧНИК
а – at
базен – piscīna, -ae, f.
близу – prope (са ак.)
боравити, ос тати – maneo, 2. mansi, mansum В
век – saeculum, -i, n.
велик – magnus, 3
вечера – cena, -ae, f.
ви – vos
висок – altus, 3
водити рат – bellum gerere
војска – exercitus, -us, m.
галски – Gallicus, 3
где – ubi
говорник – orātor, -ōris, m.
град – urbs, urbis, f.
градити – aedifico, 1. -āvi, -ātum
Грк – Graecus, -i, m.
грчки – Graecus, 3
грожђе – uva, -ae, f.
Грчка – Graecia, -ae, f.
гужва – turba, -ae, f.
дан – dies, -ēi, m.
данас – hodie
двадесет – viginti
девојчица, девојка – puella, -ae, f.
добар – bonus, 3
док – dum
долазити – venio, 4. veni, ventum
доносити – porto, 1. -āvi, -ātum
драг – carus, 3
дуго – diu
жена – femina, -ae, f.
забављати – delecto, 1. -āvi, -ātum
зато – quare; ideo
звати – voco, 1. -āvi, -ātum
зелен – viridis, -e
знати – scio, 4. scivi, scitum
знојити се – sudo, 1. -āvi, -ātum
и – et, -que
играти се – ludo, 3. lusi, lusum
имање – fundus, -i, m.
имати – habeo, 2. habui, habitum
Итака – Ithaca, -ae, f.
Италија – Italia, -ae, f.
историја – historia, -ae, f.
ја – ego
јуче – heri
када – cum
калдаријум – caldarium, -ii, n.
Квинт – Quintus, -i, m.
кисео – acerbus, 3
књига – liber, -bri, m.
ко – quis
код – ad (са ак.)
код куће – domi
који, која, које – qui, quae, quod
колико – quanti
конзул – consul, -ulis, m.
коштати – consto, 1. constiti, constātum
куповати – emo, 3. emi, emptum
кућа – domus, -us, f.
кухиња – culīna, -ae, f.
лађа – navis, -is, f.; aphractum, -i, n.
леп – pulcher, -chra, -chrum
лопов – fur, furis, m. f.
Луције – Lucius, -ii, m.
љу
бак – dulcis, -e
мало – paulum
Марко – Marcus, -i, m.
мачка – feles, -is, f.
ми – nos
млада, невеста – nupta, -ae, f.
много – multum, multa
мој – meus, 3
морати – debeo, 2. debui, debitum
моћи – possum, posse, potui
муза – Musa, -ae, f.
Н
на – ad (са ак.); in (са ак. и абл.)
не (негација) – non
најзад – tandem
напуштати – relinquo, 3. relīqui, relictum
никад – numquam
нов – novus, 3
о – de (са абл.)
овај, ова, ово – hic, haec, hoc
одећа – vestimentum, -i, n.
Огигија – Ogygia, -ae, f.
Одисеј – Ulixes, -is, m.
он, она, оно – is, ea, id
онај, она, оно – is, ea, id; ille, illa, illud
отац – pater, -tris, m.
пала – palla, -ae, f.
песма – canticum, -i, n.
песник – poēta, -ae, f.
планина – mons, montis, m.
пловити – navigo, 1. -āvi, -ātum
победити – vinco, 3. vici, victum
позориште – theatrum, -i, n.
Помпонија – Pomponia, -ae, f.
поред – prope (са ак.)
посао – opera, -ae, f.
посетити – viso, 3. visi, visum
посматрати – specto, 1. -āvi, -ātum
пре него што – priusquam
превара – dolus, -i, m.
предати – trado, 3. tradidi, traditum
претор – praetor, -ōris, m.
пријатељ – amīcus, -i, m.
пријатељица – amīca, -ae, f.
припремати – paro, 1. -āvi, -ātum
причати – narro, 1. -āvi, -ātum
продати – vendo, 3. vendidi, venditum
провинција – provincia, -ae, f.
пртљаг – onus, -eris, n.
рат – bellum, -i, n.
риба – piscis, -is, m.
Римљанин – Romānus, -i, m.
римски – Romānus, 3
роб – servus, -i, m.
Родос – Rhodus, -i, f.
Рођанин – Rhodius, -ii, m.
са – cum (са абл.)
сав, цео – omnis, -e
сакривати се – delitesco, 3. delitui
свакодневно – cottidie
седети – sedeo, 2. sedi, sessum
Сенат – senātus, -us, m.
син – filius, -ii, m.
славан – clarus, 3
служавка – ancilla, -ae, f.
слушати, чути – audio, 4. -īvi, -ītum
смејати се – rideo, 2. risi, risum
смислити – fingo, 3. finxi, fictum
спремати, чистити – tergeo, 2. tersi, tersum
суд – iudicium, -ii, n.
сутра – cras
тај, та, то – iste, ista, istud
тежак – difficilis, -e
Теренција – Terentia, -ae, f.
терме – thermae, -ārum, f.
три – tres, tria
Тројанац – Troiānus, -i, m.
Тулија – Tullia, -ae, f.
у – in (са ак. и абл.)
удати се – nubo, 3. nupsi, nuptum
увек – semper
ускоро – mox
учитељ – magister, -tri, m.
Феачани – Phaeāces, -cum, m.
Ханибал – Hannibal, -alis, m.
храм – templum, -i, n.
цео – totus, 3
Цицерон – Cicero, -ōnis, m.
чекати – maneo, 2. mansi, mansum
читати – lego, 3. legi, lectum
школа – schola, -ae, f.; ludus, -i, m.
