1.4. РАЧУНОВОДСТВЕНА НАЧЕЛА

У свом развоју књиговодство се прилагођавало захтевима привреде у појединим етапама друштвеног развитка. Трагови књиговодства налазе се још код античких народа који су бележили кредитне односе, односно колико је ко новца или робе примио и када је вратио позајмљени новац или платио робу. Ископавајући рушевине старог Вавилона археолози су наилазили на глинене плочице које су служиле за књижење. И у старом Египту постоје трагови књиговодства. Приликом ископавања једног старог египатског града (3000 година пре нове ере) нађен је цртеж који приказује примање жита у амбар. На цртежу се види како писар записује примљено жито. Грчки храмови примали су новац на чување, а давали су и кредите, па се и ту налазе трагови евиденције поверилаца и евиденције дужника. У римским текстовима помињу се пословне књиге, као што су роковници, меморијали, књиге примања и издавања новца, материјала, робе итд. У једном типику Саве Немањића (1199. године) одређују се пословне књиге за бележење свих ствари, робе и новца, који улазе или излазе из манастира. Најстарија сачувана пословна књига једног банкара из Фиренце потиче из 1211. године.

Mеђутим, пре писаних дела из књиговодства, знања о вођењу књига стицала су се усменим путем од пословних људи (трговаца, банкара) који су се кретали по Европи и преносили искуства о вођењу књига.

Од XI до XIX века, развојем трговине, банкарства, јачањем државних институција итд., потребе за књиговодством су све веће. Развојем индустрије, осим трговачког, јавља се и индустријско књиговодство, са пословним и погонским књиговодством, књиговодство основних сред става, спроводе се месечни обрачуни успеха итд.

Концентрацијом и централизацијом производње, интервенцијом државе у области привреде постављају се нови и нови задаци књиговодству.

Код нас предузећа, банке, установе и многе друге организације о свом пословању воде евиденцију по методу двојног књиговодства. Mеђутим, самосталне радње воде евиденцију о свом пословању по методу простог књиговодства.

Просто књиговодство

• незаокружен систем евиденције • води евиденцију о појединим деловима имовине

Двојно књиговодство

• заокружен систем евиденције • свеобухватна евиденција имовине и резултата

1.4. РАЧУНОВОДСТВЕНА НАЧЕЛА

Општеприхваћена рачуноводствена начела (енгл. Generally Accepted Accounting Principles – GAAP) јесу „темељна правила” за финансијско извештавање. Та начела дају општи оквир који одређује која је информација укључена у финансијско извештавање и како та информација треба да буде представљена.

Рачуноводствена начела не представљају законску регулативу, већ су комбинација традиције и искуства најбоље професионалне праксе. Ова начела варирају од државе до државе, мада извесне међународне организације покушавају да успоставе већу уједначеност (хармонич ност) између рачуноводствених начела која су у употреби у целом свету.

Рачуноводствена начела

• основна правила за финансијско извештавање

Пословна јединица

• је често истовремено и рачуноводствена целина

Going Concern принцип

• начело континуираног пословања

• Књиговодство имовину двоструко изражава (по функцији и по пореклу) • Пословне промене двоструко обухвата (на два рачуна – конта)

У основна рачуноводствена начела убрајају се: начело пословне јединице, начело континуитета пословања, начело новчаног мерила, начело двојног обухватања пословних промена, начело опрезности, начело историјског трошка, начело узрочности. –Начело пословне јединице је захтев да се имовина уложена у пословање обухвата одвојено од остале имовине власника и да се успешност управљања том имовином контролише путем резултата. У великом броју случајева, пословна јединица је истовремено рачуноводствена целина. –Начело континуитета пословања полази од претпоставке да је пословна јединица основана ради континуираног а не једнократног пословања. Претпоставке континуираног пословања пословне јединице су одржање и увећање капитала који је у њу уложен, као и правовремено измирење обавеза. У литератури се ово начело означава као пословање на бази going concern принципа. –Начело новчаног мерила или начело вредносног изражавања је захтев да се све рачуноводствене категорије и промене на њима изражавају у новцу. Новац је, у ствари, заједнички именитељ којим се различита средства, обавезе и трансакције своде на јединствен израз. У рачуноводству се воде и у извештајима исказују у нацио налној валути. –Начело двојног обухватања пословних промена имовине пословне јединице у књиговодству се двоструко изражава: по саставу те имовине и њеној функцији и по пореклу или власништву те имовине. Књиговодство, такође, прати (бележи) и све промене које се на тој имовини дешавају. То су тзв. пословне или економске промене или пословне трансакције. Како се имовина књиговодствено двоструко обухвата (по саставу и по пореклу), и пословне промене се двоструко обухватају. –Начело опрезности у основи захтева да се имовина пословне јединице и њен обрачунати резултат пословања опрезно одмере.

То значи да поштовањем овог начела треба да буде избегнуто прецењивање имовине и исказивање прецењеног резултата, што је у интересу не само поверилаца, већ и власника, запослених, државе. –Начело историјског трошка је захтев да се имовина у књиговодству води и у извештајима исказује у висини новчаног издатка учињеног ради њеног стицања. У том смислу, имовина која се набавља на тржишту (материјал, роба, основна средства), вреднује се у висини њене набавне вредности, док се имовина која је резултат сопстве ног производног процеса (готови производи) вреднује у висини улагања, тј. трошкова који су били неопходни за њену производњу.