Природа и друштво 4 - 14330 by Zavod za udžbenike

Биљана Гачановић • Биљана Требјешанин • Љиљана Новковић

ПРИРОДА И ДРУШТВО

уџбеник за четврти разред основне школе

КБ 14330

www.zavod.co.rs

ПРИРОДА И ДРУШТВО 4

Рецензенти др БРИГИТА ПЕТРОВ, Биолошки факултет, Београд др ТАМАРА ТОДОРОВИЋ, Хемијски факултет, Београд ЈАСНА РАДОЈИЧИЋ, професор разредне наставе у ОШ „Бранислав Нушић‟, Београд Уредник НАТАША ПРОТИЋ Одговорни уредник СЛОБОДАНКА РУЖИЧИЋ Главни уредник ДРАГОЉУБ КОЈЧИЋ За издавача ДРАГОЉУБ КОЈЧИЋ, директор

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, решењем број 650-02-123/2012-06 од 25.12.2012. године, одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу у 4. разреду основне школе.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:3/5(075.2) ГАЧАНОВИЋ, Биљана, 1945Природа и друштво : уџбеник за четврти разред основне школе / Биљана Требјешанин, Биљана Гачановић, Љиљана Новковић ; [илустрације Игор Чорић, Ненад Матекало]. - 1. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2015 (Лозница : Мобид). - 149 стр. : илустр. ; 29 cm Тираж 8.000. - Важне речи: стр. 148-149 ISBN 978-86-17-19000-0 1. Требјешанин, Биљана, 1950- [аутор] 2. Новковић, Љиљана, 1958- [аутор] COBISS.SR-ID 215485708

ISBN 978-86-17-19000-0 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2015. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

Биљана Гачановић др Биљана Требјешанин Љиљана Новковић

ПРИРОДА И ДРУШТВО уџбеник за четврти разред основне школе

Завод за уџбенике • Београд

УВОД

Прошле године, у трећем разреду, сазнали смо по чему је крај у којем живимо сличан, а по чему се разликује од других крајева у нашој земљи. Научили смо да користимо план града, географску карту, траку времена. Ове године очекују нас нови изазови и сазнања. Сазнања која ћемо у четвртом разреду стећи, допунити, проширити у вези су с нашом отаџбином Србијом, њеним природним лепотама, културним благом и људима који су је прославили широм света. Она ће допринети да своју домовину још више заволимо и разумемо зашто су истинити стихови Љубивоја Ршумовића „Домовина се брани лепотом, чашћу и знањем”...

ШТА ОЗНАЧАВАЈУ РАЗЛИЧИТИ ЗНАЦИ У УЏБЕНИКУ Симбол теме којој припада лекција има стално место у горњем левом или десном углу странице.

На оваквој подлози налазе се делови текста лекције које треба да научиш.

Кључне (важне) речи истакнуте су црном бојом у тексту.

Поред овог симбола налази се подсетник у вези са оним о чему смо учили у лекцији.

Овај знак те упућује на задатке у Истраживанки које треба да урадиш.

Запамти шта значе и следећи знаци:

истражи и провери

размисли

учићемо научили смо

ПАЖЊА

корисни савети

САДРЖАЈ Увод .......................................................................................................................... 4 Шта значе различити знаци у уџбенику................................................... 5

СУСРЕТ С ПРИРОДОМ Учићемо .................................................................................................................. 9 РАЗНОВРСНОСТ ЖИВИХ БИЋА На која царства разврставамо жива бића ........................................... 10 Како су биљке и животиње прилагођене променама у природи ...................................................................................12 ЧОВЕК – ДЕО ПРИРОДЕ По чему се човек разликује од животиња ........................................... 16 По чему се људи међусобно разликују ..................................................18 Како се мењамо и развијамо.......................................................................20 Шта је потребно за правилан раст и развој .........................................21 Шта штети здрављу и развоју .....................................................................24 Како се треба односити према другима ................................................26 Научили смо........................................................................................................29

ИСТРАЖУЈЕМО ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ Учићемо ................................................................................................................31 СВЕ СЕ КРЕЋЕ Кретaњe и заустављање тела .....................................................................32 Од чега зависе дужина путање и брзина кретања тела .................34 Од чега зависе дужина путање и брзина кретања тела које пада ...............................................................................................................37 Од чега зависе дужина путање и брзина кретања клатна ............38 Од чега зависе величина и положај сенке .......................................... 39 Од чега зависи висина звука ..................................................................... 40 Научили смо ...................................................................................................... 41

ЧОВЕКОВ РАД И ПРИРОДА Учићемо ................................................................................................................43 ИСТРАЖУЈЕМО МАТЕРИЈАЛЕ Различити материјали – различита својства .......................................44 Различити материјали – различита механичка својства ...............45 Различити материјали – различита топлотна својства ...................46 Који материјали пропуштају светлост ................................................... 47 Који материјали могу да се наелектришу, а који да проводе електричну струју ........................................................................................... 48 Како повећати или смањити дејство магнета .................................... 50 Растворљивост и пропустљивост материјала ....................................52

Шта је смеша ......................................................................................................54 Какве могу да буду промене на материјалима .................................. 56 Шта разбуктава ватру, а шта је гаси .........................................................59 Шта може довести до пожара ....................................................................60 Научили смо........................................................................................................61 РАД, ЕНЕРГИЈА, ПРОИЗВОДЊА, ПОТРОШЊА По чему је човеков рад посебан .............................................................. 62 Од чега зависи шта и како ће људи да раде ........................................64 Шта су сировине и за шта се користе .....................................................66 Које изворе енергије човек користи ..................................................... 68 Од сировине до производа ........................................................................ 70 Како треба користити сировине ...............................................................72 Од произвођача до потрошача .................................................................74 Како доћи до здраве хране ........................................................................ 76 Како доћи до питке воде ............................................................................. 78 Научили смо........................................................................................................79

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА Учићемо ................................................................................................................81 СРБИЈА ДАНАС Моја домовина – Република Србија ...................................................... 82 Београд – главни град Србије ................................................................... 84 Већи градови у Србији ................................................................................. 88 Рељеф Србије ................................................................................................... 90 Воде Србије ....................................................................................................... 92 Каква је клима у Србији ............................................................................... 94 Разноврсност биљног и животињског света у Србији ................... 96 Заштићена подручја у Србији ................................................................ 100 Услови за гајење биљака и животиња у Србији .............................. 104 Становништво Србије ................................................................................ 106 Различити народи – различити обичаји ............................................. 108 Која права и обавезе имају становници Србије ............................ 110 Србија у међународним организацијама ......................................... 112 Допринос Србије култури и науци света ........................................... 114 Туристичке драгоцености Србије ......................................................... 118 Научили смо .................................................................................................... 121 СРБИЈА У ПРОШЛОСТИ Када се шта догодило ................................................................................. 122 Како се упознаје прошлост ..................................................................... 123 Србија кроз векове – територија и владари .................................... 124 Србија кроз векове – живот и рад људи ............................................ 136 Научили смо..................................................................................................... 144 Важне речи ...................................................................................................... 148

СУСРЕТ С ПРИРОДОМ

РАЗНОВРСНОСТ ЖИВИХ БИЋА

ЧОВЕК – ДЕО ПРИРОДЕ

УЧИЋЕМО

и чниц у а н жива ко су ● ка рстали разв бића

о чему се човек ●п

разликује од животиња

● на к оје све начине неке

врс прежи те успевају д ве нед а ос хране, ниске татак ил високе темпер и сушне период атуре, е...

● шта доприноси, а

шта штети дечјем развоју и здрављу

е јчиц о в е да д да се ● ка њу јке, почи ју у дево а мењ аци у а деч иће млад

СУСРЕТ С ПРИРОДОМ

НА КОЈА ЦАРСТВА РАЗВРСТАВАМО ЖИВА БИЋА Све врсте живих бића које су открили научници су разврстали у пет група – царстава на основу битних сличности и разлика. До средине XIX века научници су разликовали само два царства – царство биљака и царство животиња, у које је сврстан и човек. Са проналаском микроскопа откривене су голим оком невидљиве врсте ситних организама. Неке од њих су научници сврстали у царство бактерија, а неке у царство протиста. Половином XX века, због уочених разлика између биљака и гљива, издвојено је и царство гљива.

На цртежу уочи и запамти: • како се царства живих бића разликују по величини; • које врсте припадају одређеном царству. У текстовима поред цртежа прочитај и запамти: • шта је заједничко организмима који припадају сваком од царстава.

ЦАРСТВО ЖИВОТИЊА • Као храну користе друга жива бића. • Према начину исхране разврставају се на месоједе, биљоједе и сваштоједе. • Већина њих се креће.

ПАЖЊА Бактерије које изазивају болести могу доспети у наше тело кроз уста, нос и повреде на кожи. Због тога пре јела увек треба опрати руке. Кад кашљемо или кијамо ставимо марамицу на уста и нос. Повреду на кожи одмах треба очистити и превити.

ЦАРСТВО БИЉАКА

• Храну производе саме. • Храну производе у листовима, од угљен-диоксида из ваздуха и воде, у присуству Сунчеве светлости.

ЦАРСТВО ГЉИВА

• До хране долазе разлагањем угинулих организама. • Разлагањем у земљиште враћају састојке неопходне за раст и развој биљака. • Врсте видљиве само под микроскопом називају се гљивице, на пример плесан. • Голим оком видљиве врсте гљива су печурке, на пример вргањ.

ЦАРСТВО ПРОТИСТА

• Неке врсте протиста (алге) саме производе храну, док се неке крећу да би пронашле храну (амеба која је приказана на слици). • Углавном живе у води и на влажним местима и могу се видети само помоћу микроскопа.

ЦАРСТВО БАКТЕРИЈА

Царства живих бића:  бактерије,  протисти,  гљиве,  биљке,  животиње.

УРАДИ

• Потребну храну добијају разлагањем угинулих организама. • И оне, као и гљиве, земљишту враћају састојке неопходне за раст и развој биљака. • Има их свуда у ваздуху, води, земљишту и могу се видети само помоћу микроскопа (на пример, стрептокока).

У Истраживанки уради задатке 1 и 2 означене са

. 11

СУСРЕТ С ПРИРОДОМ

КАКО СУ БИЉКЕ И ЖИВОТИЊЕ ПРИЛАГОЂЕНЕ ПРОМЕНАМА У ПРИРОДИ Учили смо прошле године да животну заједницу чине биљке и животиње којима одговарају услови станишта у којем живе. Знамо да се и услови живота у станишту током године мењају. Са сменом годишњих доба мења се количина Сунчеве светлости, топлоте, воде и хране. Захваљујући томе што су прилагођени тим про менама, чланови животне заједнице успевају да преживе и кад су услови живота у станишту неповољнији. Биљке су прилагођене изгледом, а животиње изгледом и понашањем. Човек и својим радом и изумима побољшава услове за живот. У текстовима који следе уочи и запамти различите начине на које су биљке и животиње прилагођене променама у природи током године. Које промене на биљкама уочавамо током године? Већина биљака листа, цвета, доноси плодове у време када у станишту за то постоје најповољнији услови. На пример, трешња цвета почетком априла, потпуно олистава у мају, а плодове доноси у јуну.

Зашто воћке не цветају зими? ______________________________________ Зашто лишћарско дрвеће у јесен одбацује лишће? Како одмиче јесен, температура ваздуха опада, па се хлади и земљиште. Са појавом првих мразева корен више не може да упија воду. Због тога током зимских месеци лишћарско дрвеће не може да надокнади део воде који губи кроз ситне отворе на листу. Осим тога, вода у листовима може да замрзне и да дође до оштећења. Да би се све то спречило лишће у јесен опада, а дрвеће прелази у стање мировања. Четинари се зелене и зими јер су њихове четине покривене воштаном превлаком која спречава губљење воде. Смола која се налази у четинама штити их од мржњења. Али ни четине током зимских месеци не производе храну.

Како се мења изглед животиња током године? Медведи, вукови, лисице, пси, мачке се током лета лињају – опада им длака. Тако лакше подносе летње врућине. До зиме им израсте гушће и дебље крзно које спречава убрзано хлађење њиховог тела у хладним зимским данима.

Слично је и са птицама. Оне се лети митаре – мењају перје.

Како се током године мења понашање животиња? Током године се не мења само изглед него и понашање неких животиња. Роде, ласте, дивље патке и друге птице селице два пута годишње превале пут између летњег и зимског боравишта. Селе се зато што већ у јесен почиње да им недостаје храна. Ластавицама понестаје летећих инсеката, а роде не могу да улове жабе и рибе у барама јер њихову површину често прекрива лед. Због тога одлазе у станишта у којима за њих има хране. Птице станарице се зими не селе јер у свом станишту успевају да обезбеде храну која им је потребна.

Креје припадају врсти птица станарица. Да би и током зиме имале чиме да се хране, оне у јесен праве залихе семена и плодова тако што их закопавају. А ископавају их кад им понестане хране. Залихе хране праве и веверице, хрчци, слепа кучад... 13

СУСРЕТ С ПРИРОДОМ

Пролеће је време кад већина животиња добија младунце. И добијање младунаца у пролеће у вези је с прилагођеношћу врсте на услове живота у станишту. Животиње добијају младунце онда када су животни услови у станишту најповољнији за одгајање потомства. Дакле, у време кад у станишту има довољно топлоте и хране која је младунцима неопходна за раст и развој.

Лисица у свом брлогу крајем зиме окоти од пет до осам потомака. Она их доји све до маја, када ће почети да их учи како да лове мишеве којих у то време има у изобиљу.

Гачци се, као и већина наших птица, гнезде у рано пролеће. Свака женка снесе 4–5 бледозелених јаја. Из њих се после четири седмице излегу птићи које родитељи хране инсектима, пужевима голаћима, ми шевима… Јеж је током лета у непрекидној потрази за храном како би се што је могуће више угојио. Недостатку хране током зиме он је прилагођен тако што то годишње доба преспава у свом склоништу. А да би му наслаге сала што дуже трајале, дише успорено и не креће се. Слично се понашају и медведи.

Током зиме нећемо видети змије, гуштере, жабе у бари... Чим наступе хладнији дани, змије се скривају по рупама у тлу, а барске жабе зако павају у топао муљ. Жабе не спавају само током зиме. Оне се закопавају у муљ и за време сушних периода.

Виноградарски пужеви су у стању да преспавају и читавих шест месеци. Већ средином јесени они се завуку под земљу. Отвор на својој кућици затварају поклопцем од слузи која на ваздуху отврдне. 14

Како се људи прилагођавају промени временских прилика током године? Променама температуре ваздуха и раз новрсним временским приликама то ком године људи се прилагођавају тако што се облаче на одговарајући начин. Током лета се од врућине штите ноше њем лагане, широке одеће светлих боја. Зими се од хладноће штите тако што носе одећу која спречава одавање то плоте тела: јакне, капуте, вунене ша лове, капе и рукавице. Просторије по потреби хладе или загревају уре ђајима које су сами изумели.

Да би и током зиме имале грашка, бораније, паприка, јагода, шљива, домаћице воће и поврће одлажу у замрзиваче.

Људи током лета тове свиње да би за зиму добили више меса. За зиму припремају зимницу: сокове, слаткâ, џемове од воћа. Кува се парадајз, пеку паприке, киселе краставци и купус...

Прилагођености променама у природи током године Биљке • промена изгледа

УРАДИ

Животиње • промена изгледа и понашања

Људи • прилагођавање понашања • побољшање услова за живот

У Истраживанки уради задатке 3 и 4 означене са

. 15

СУСРЕТ С ПРИРОДОМ

ПО ЧЕМУ СЕ ЧОВЕК РАЗЛИКУЈЕ ОД ОСТАЛИХ ЖИВОТИЊА Научници су човека сврстали у царство животиња зато што се и он креће и храни другим организмима да би растао, развијао се, остављао потомство… Али једино је човек биће које мисли и говори, и живи у људској заједници – друштву. Само он својим радом ствара и проналази оно што му је потребно. Притом он мења услове живота у природи у складу са својим потребама. Захваљујући тим посебним карактеристикама мењао се начин живота људи од њиховог настанка као врсте – до данас. За разлику од човека, све врсте животиња све време свог постојања живе на исти начин. pre pet hiqada godina

pre deset hiqada godina pre dvadeset hiqada godina

pre pola miliona godina

Пре пола милиона година живот људи се није битно разликовао од живота великих мајмуна. Јели су оно што нађу или улове. У лову су у почетку користили мотке и камење, које су касније повезивали правећи камене секире и копља. Скривали су се по пећинама и већ тада почињали да цртају по њиховим зидовима.

ЗА РАДОЗНАЛЕ

Захваљујући разуму љу ди су временом открили како да упале ватру, пе ку и кувају храну, пра ве посуђе од глине, ра зличите алатке, одећу и накит. Почели су да се споразумевају говором и договарају ко ће шта да ради.

Кад су открили да се неке биљке могу гајити, а неке животиње при питомити, људи више нису морали да се селе како би дошли до хране. У близини река почели су да граде насеља с ку ћама од земље, прућа и камена. Земљу су у по четку обрађивали заши љеним моткама, а касни је су изумели дрвени плуг.

Ако желиш да сазнаш још нешто о настанку и животу првих људи на Земљи, прочитај текст „Успон човека“ у делу Истраживанке под називом Додатак за радознале.

У тексту који следи уочи како се захваљујући посебним особинама човека мењао његов начин живота кроз векове.

u XX veku u XIX veku pre pet stotina godina

pre trista godina

Проналаском штампарије, компаса, пре дилице човек је себи олакшао прено шење знања, путовање и производњу тканина. Почео је да гради раскошне палате и цркве и створио нека од нај познатијих уметничких дела.

Стварањем знакова за писање људи су себи омогућили да знања и открића сачувају, размењују и увећавају током векова. Ради преношења знања осмислили су и прве школе. Своје међусобне односе и правила понашања почели су да уређују законима.

Проналаском машина за производњу електричне струје, телефона, телеграфа, радија, као и мотора који раде на бензин човек је знатно повећао сво је могућности за рад, размену сазнања и идеја и путовања. Открићима у области медицине сузбио је неке заразне болести и омогућио да људи живе дуже. Изум који је пре триста година у великој мери променио живот људи јесте парна машина. Захваљујући њој осниване су прве фабрике у којима се брже и више производило. За пре воз људи и робе почели су да се користе парна локомотива и пароброд. Неки од проналазака који су променили живот људи у XX веку су: авион, телевизија, рачунар, мобилни телефон, роботи, васионске летели це... Човек је стигао и на Месец. Али се његова истраживања и стваралаштво у различитим областима настављају.

Посебне карактеристике човека:  мисли и говори,  ради, ствара, проналази,  живи у друштву 17

СУСРЕТ С ПРИРОДОМ

ПО ЧЕМУ СЕ ЉУДИ МЕЂУСОБНО РАЗЛИКУЈУ Сви људи су слични по томе што мисле, радом стварају оно што им је потребно, живе у друштву. Слични су и по томе што сви имају потребу да их други људи воле и поштују, да се њихово мишљење саслуша и уважи. Поред тога, сви људи су тужни кад изгубе оно што воле, љути кад их други вређају, уплашени кад им прете или их нападају, а радују се кад постигну нешто што им је важно. Али људи се и разликују међу собом. Неки су мушког, неки женског пола, што им омогућује да оставе потомство. Разликују се, такође, и по узрасту и изгледу (боји коже, изгледу и боји косе и очију, облику усана и носа, висини тела). На сликама уочи разлике у изгледу различитих група људи.

Неке групе људи имају светлу боју коже. Коса им је црна и права, а очи тамне.

Неке групе људи имају белу кожу, али се разликују по боји косе и очију.

Неке групе људи имају тамну боју коже. Коса им је црна и коврџава, а очи тамне.

Поред тога што се разликују по изгледу, различите групе људи се разликују и по храни коју једу, начину становања, одевања, обичајима... То значи да се људи разликују по својој култури. У следећим текстовима уочи разлике у култури различитих група људи. Људи који живе у Јапану у исхрани највише користе пиринач и рибу. Сваког дана пију чај који се припрема и послужује у посебној просторији или кући за чај. Њихова традиционална одећа је кимоно (на слици). Симбол Јапана је трешњин цвет, чије цветање славе сваког пролећа. Чувени су и по вештини аранжирања цвећа (икебана), одгајања малог дрвећа у плитким посудама (бонсаи) и израде фигура савијањем папира (оригами). Руси у исхрани користе много разноврсног поврћа и гљива, од којих праве чувене чорбе боршч, шчи, кисељ... Традиционални део одеће је платнена кошуља без крагне – рубашка (на слици). Током великих зимских хладноћа носе бунде, кожне чизме и капе са штитницима за уши. Симбол Русије је мрки медвед, који се у народним пре дањима повезује с добротом и мудрошћу. Руси су чувени по балетским уметницима. Сомалци су један од народа који живе у Африци. На великим плантажама гаје банане, а од стоке – говеда, камиле, овце, козе. И мушкарци и жене се исто облаче. Одећа им се састоји од комада тканине коју обмотавају око кукова.

Арапи гаје у свету познате арапске коње, камиле, козе, овце. Сточари (бедуини) живе у шаторима правоугаоног облика. Да би се заштитили од сунца, и мушкарци и жене носе широке, дуге хаљине које покривају чи таво тело, као и разне врсте марама за главу. А да би се сакриле од мушких погледа, жене често носе и вео преко лица. Разлике међу људима: • пол, • узраст, • изглед, • култура

СУСРЕТ С ПРИРОДОМ

КАКО СЕ МЕЊАМО И РАЗВИЈАМО Током раста и развоја, из године у годину, мењају се наш изглед, понашање, интересовања... Али промене које почињу да нам се дешавају после десете годи не чине да дечаци постепено постају младићи, а девојчице – девојке. Тај период назива се пубертет. Наше тело тада брзо и неравномерно расте, девојчицама почињу да расту груди, а тело дечака постаје мишићавије и глас почиње да им се мења – постаје дубљи. На неким деловима тела, на којима их раније није било, појављују се длаке (маље). И дечаци и девојчице у пубертету почињу више да се зноје, кожа им постаје маснија. Код неких се на кожи појаве бубуљице.

ПАЖЊА

Не цеди бубуљице! Може се десити да ти остане ожиљак.

Поред промене изгледа, у пубертету често долази и до наглих промена осећања и понашања. Услед брзог и неуједначеног раста делова тела девојчице и дечаци често постају незадовољни својим изгледом, осећају се уморно и безвољно. Посебно су осетљиви кад их неко исмева, ода неку њихову тајну, превари их ... Склони су да се наљуте на своје најближе због ситница, често не знају шта желе и шта их стварно занима... Обично се опредељују да буду у друштву са онима с којима се слажу у погледу начина облачења, избора фризуре, музике и сл. Многи се у то време први пут и заљубе.

Промене у пубертету: • брз раст, • неуједначен развој делова тела, • нагле промене осећања и понашања 20

ШТА ЈЕ ПОТРЕБНО ЗА ПРАВИЛАН РАСТ И РАЗВОЈ Да би деца правилно расла и развијала се, неопходно је да користе разноврсну храну, одговарајућу одећу и обућу, да одржавају чистоћу тела и простора у којем бораве. Осим тога, потребно је да се баве одговарајућим физичким активностима и да спавају и одмарају се колико је потребно. Разноврсна храна За правилан раст и развој важно је да храна коју деца једу буде разноврсна, свежа, чиста и без штетних састојака. Али ниједна намирница, чак и кад је чиста и свежа, не садржи све што је организму потребно. Од неких намирница добијају се састојци неопходни за раст и развој, од неких енергија потребна за обављање различитих активности, а од неких се повећава отпорност организма према болестима. На слици уочи и запамти због чега треба јести сваку од приказаних намирница. За раст и развој

За снагу и рад

За отпорност организма према болестима

Важно је да из сваке од приказаних група користимо различите намирнице. Не треба јести ни превише, ни премало јер то може да штети развоју и здрављу. За правилну исхрану стручњаци препоручују пет оброка дневно: доручак, ручак, вечеру и две ужине. За ужину је најбоље јести воће.

УРАДИ У Истраживанки уради задатак 1 означен са

. 21

СУСРЕТ С ПРИРОДОМ

Одговарајућа одећа и обућа

Добро је да одећа коју носимо буде чиста, комотна и, кад год је могуће, од природних материјала какви су памук, вуна, вискоза. Таква одећа омогућује слободу покрета, нормалан развој тела и добро здравље.

Тесна обућа отежава правилан раст и развој стопала. Зато ципеле, патике или сандале увек треба да буду одговарајуће ширине и дужине. Пожељно је да и оне буду израђене од природних материјала – коже и платна, јер се у њима нога мање зноји. Треба да водимо рачуна о томе да се облачимо примерено временским приликама како се не бисмо разболели.

Зашто зими носимо јакне, а лети мајце? 22

______________________________________________________________________

Чистоћа тела и простора Народна изрека каже, и то не слу чајно, да је чи стоћа пола здравља. Узрочници многих бо лести су бактерије и вируси који се налазе свуда око нас, а који преко прљавих руку лако до спевају у наш организам. По себно у пубертету деца не смеју заборавити све оно што су до тада научила о одржавању чистоће тела, одеће, обуће, простора у којем бораве... Кад је обавезно: • опрати руке ________________ • опрати зубе ________________ • мењати веш ________________ Физичка активност Да бисмо се правилно развијали и били здрави, неопходно је да се свакодневно бар један сат бавимо неком физичком активношћу. Шетња, спортске активности, вежбање – све то јача наше тело, омогућује правилан раст и развој свих његових делова, помаже да успешније обављамо своје послове, да се боље осећамо и лепше изгледамо. Одмор и довољно сна Нашем организму је потребна активност, али и одмор. Деци је неопходно бар девет сати сна.

Правилном расту и развоју доприносе: • разноврсна храна, • одговарајућа одећа и обућа, • чистоћа тела и простора, • физичка активност, • одмор и довољно сна. УРАДИ

У Истраживанки уради задатак 2 означен са

СУСРЕТ С ПРИРОДОМ

ШТА ШТЕТИ ЗДРАВЉУ И РАЗВОЈУ Дешава се да нека деца у пубертету, најчешће по наговору других, почну да пуше, пију алкохолна пића, па чак пробају и дрогу. Многобројни примери показују да дуван, алкохол и било која врста дроге не само да штете правилном развоју младих већ могу проузроковати и разне болести. Прочитај и запамти због чега дуван, алкохол и дрога штете здрављу. Са дуванским димом пушачи у организам уносе огроман број састојака штетних за здравље. Међу њима су најопаснији никотин и катран јер остављају траг на плућима. Пушачи могу да удахну мање ваздуха него непушачи. Мање су отпорни на болести, посебно на тешке болести од којих сви страхују и за које нема лека. Осим тога, пушачи врло брзо постају зависници. То значи да не могу лако да престану да пуше и поред тога што знају да је пушење штетно не само за њихово здравље већ и за здравље оних с којима живе у истом простору.

Плућа непушача и плућа пушача

Научници су доказали да је штетан и сам боравак у просторији у којој неко пуши. Због заштите здравља становника законом је забрањено пушење на радном месту, као и продаја цигарета малолетним лицима.

Песник Јован Јовановић Змај био је и лекар. У часопису Невен који је објављивао за децу често је давао савете младима о томе како да сачувају своје здравље. Ево једног одломка из текста о штетности дувана: „Искористио бих ову прилику да вам кажем да је дуван веома шкодљива забава. Што је ко млађи, пушење све више шкоди. И желудац слаби, и плућа квари, и мозак затупљује. Па што се силом привикавати на тако што за шта нико потребе не осећа, већ, штавише, гади се кад први пут пушити почне. После га тај отров тако подјарми те се с тешком муком од њега може одучити.”

ЗА РАДОЗНАЛЕ

Научници су и огледима доказали да узимање алкохолних пића штети расту и развоју. Једној групи младунаца мишева и пацова свакодневно су месец дана уз храну давали и алкохол. Показало се да су они почели знатно да заостају у расту у односу на мишеве из контролне групе којима није даван алкохол. Теже су се сналазили у простору јер им је алкохол оштетио мозак. Пијани људи се тешко крећу, отежано говоре, заборављају на своје обавезе, раде ствари због којих им се други смеју, а због којих се касније стиде. Чак се дешавало да због одједном попијене велике количине алкохолних пића неки људи и умру. И најчешћи узрок саобраћајних несрећа су пијани возачи. Зашто је алкохол чест узрок саобраћајних несрећа? Означи тачне одговоре. 1. Смањује способност чула вида и слуха. 2. Помаже да се уочи опасност. 3. Подстиче неопрезно и неодговорно понашање.

Многи који су из радозналости пробали дрогу врло брзо су постали њени робови. Да би је купили, почели су прво да продају ствари из куће, а затим да варају и поткрадају чак и најбоље пријатеље. Утврђено је да дроге или, како се још називају, наркотици (марихуана, хашиш, кокаин, хероин, екстази и др.) угрожавају не само здравље, већ су опасни и по живот.

Здрављу и развоју највише штете: • дуван, • алкохолна пића, • дроге (наркотици).

УРАДИ

У делу Истраживанке под називом Додатак за радознале, прочитај причу „Збогом, Мајо“.

СУСРЕТ С ПРИРОДОМ

КАКО СЕ ТРЕБА ОДНОСИТИ ПРЕМА ДРУГИМА Заједнички живот с другима захтева да не мислимо само на своја осећања и своје потребе. Неопходно је да разумемо и уважавамо осећања и потребе свих оних с којима живимо, као и оних с којима се дружимо или смо са њима у истом одељењу, тиму, секцији, удружењу. Потребно је да сви ми једни другима помажемо. Одговорно треба да се понашамо и према кућним љубимцима. На сликама су приказани неки примери одговорног понашања деце према својим вршњацима, одраслима и људима у невољи. Размисли о свом понашању у сличним ситуацијама!

Заједно се играмо без обзира на пол, узраст, боју коже, одељење којем припадамо.

Помажемо старијим суседима кад нас замоле за помоћ. 26

Кад помогнемо онима којима је помоћ потребна, сви се осећамо боље – и они и ми.

Има деце којој је потребно више помоћи, пажње и разумевања него другима како би могла да уче, да се играју и друже. Поред онога што је потребно свој деци, ова деца имају и посебне потребе. Треба им помоћи да и такве потребе задовоље. У игри и дружењу не заборавимо на оне који имају тешкоће при кретању, говору, разумевању или не могу да виде и чују. И они имају потребу да се друже и могу да буду добри другови као и деца која те тешкоће немају. Прихватимо их и помозимо им кад год и колико год можемо. Њима су пажња, разумевање и уважавање потребнији него онима који поменуте проблеме немају.

„Здраво,

мени је

драго

да упознам

тебе.”

Да би и они који не чују и не говоре могли да комуницирају, осмишљен је посебан језик у којем се углавном користе руке и лице. Прочитај реченицу испод слике, а затим уочи и запамти значење употребљених знакова.

Луј Брај је несрећним случајем у четвртој години изгубио вид. Са петнаест година он је осмислио азбуку за оне који не виде, која је, по њему, названа Брајева азбука. У тој азбуци свако слово састоји се од посебне комбинације највише шест тачака. Слова су испупчена у односу на површину папира и могу се читати тако што се преко њих прелази јагодицама прстију.

ЗА РАДОЗНАЛЕ

СУСРЕТ С ПРИРОДОМ

Готово сва деца воле животиње и желела би да имају свог кућног љубимца. Али треба знати да кућни љубимци нису играчке. Многе обавезе очекују оне који их узму у свој дом. Кућне љубимце треба редовно хранити и појити, бринути о чистоћи простора у којем живе, по потреби их треба лечити и вакцинисати. Пси се морају редовно изводити у шетњу и купати, а мачке четкати. Пре него што се у твојој породици донесе одлука да можеш да набавиш одређеног кућног љубимца (пса, мачку, птицу, рибице...) треба да размислиш да ли можеш да прихватиш и обавезе које ћеш око њега имати. У већини градова постоје удружења за заштиту животиња. Многа од њих органи зују акције удомљавања напуштених паса и мачака. То је добар начин да дођеш до кућног љубимца.

Ако наиђеш на изгубљеног пса или мачку, покушај да пронађеш њиховог власника. Данас су власници паса обавезни да свом љубимцу уграде чип са подацима о власнику.

Ако у твом крају има паса без власника, нахрани их.

УРАДИ 28

Одговоран однос и понашање према другима: • да разумемо и уважавамо осећања и потребе других, • да помажемо онима којима је помоћ потребна, • да водимо рачуна и о добробити животиња

У Истраживанки уради задатак 3 означен са

НАУЧИЛИ СМО

Човек – део природе

Разноврсност живих бића

СУСРЕТ С ПРИРОДОМ Царства живих бића:

Прилагођеност променама у природи током године

• бактерије, • протисти, • гљиве, • биљке, • животиње Биљке • промена изгледа

Животиње • промена изгледа и понашања

Људи • прилагођавање понашања • побољшање услова за живот

Посебне карактеристике човека

• мисли и говори • ради, ствара, проналази • живи у друштву

Разлике међу људима

• пол • узраст • изглед • култура

Промене у пубертету

• брз раст • неуједначен развој делова тела • брзе промене осећања и понашања

Правилан раст и развој

Одговоран однос и понашање према другима

Доприноси им: • разноврсна храна, • одговарајућа одећа и обућа, • чистоћа тела и простора, • физичка активност, • одмор и довољно сна.

Штети им: • дуван, • алкохолна пића, • дроге (наркотици).

• да разумемо и уважавамо осећања и потребе других • да помажемо онима којима је помоћ потребна • да водимо рачуна и о добробити животиња

ИСТРАЖУЈЕМО ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ

СВЕ СЕ КРЕЋЕ

УЧИЋЕМО

а тела том не падају ис д брзином ка то их Земља ис привлачи

● з ашто св

ли се свирати ● може на чашама

латно брже креће

●ш та утич

е на заустављањ е покренутих предмета

ада се к ●к

се током ● зашто

обданице мења облик и величина сенке

КРЕТАЊЕ И ЗАУСТАВЉАЊЕ ТЕЛА

ИСТРАЖУЈЕМО ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ

Тело се креће када мења свој положај у односу на друга тела. Кад га не мења, кажемо да мирује.

Како се предмети покрећу? Предмети мирују све док их неко или нешто не покрене. Они почињу да се крећу тек пошто неко друго тело на њих делује тако што их гурне, повуче, подигне, привуче...

Због чега се покренуто тело зауставља? Сва покренута тела се после одређеног времена зауставе. То се дешава јер средина кроз коју се неко тело креће и подлога по којој се креће успоравају његово кретање.

Шта се дешава кад покренуто тело наиђе на препреку? Када покренуто тело наиђе на мале препреке на путу (неравнине, каменчиће и сл.) оно успорава кретање. Када тело наиђе на препреку коју не може да пређе, оно се заустави или промени смер кретања.

Шта је успорило кретање аутa?

Шта је зауставило кретање аута? Ако је препрека већа и тело не може да је пређе, оно ће се зауставити.

Размисли због чега је лопта коју је дечак шутнуо према голу променила смер кретања. Кретање и заустављање тела • Тело мирује кад не мења свој положај у односу на друга тела. • Тело се креће кад мења свој положај у односу на друга тела. • Тело се покреће када друго тело делује на њега. На кретање и заустављање утичу: • средина кроз коју се тело креће, • подлога по којој се тело креће, • препреке на које тело наилази.

ИСТРАЖУЈЕМО ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ

ОД ЧЕГА ЗАВИСЕ ДУЖИНА ПУТАЊЕ И БРЗИНА КРЕТАЊА ТЕЛА Свако тело током свог кретања за одређено време прелази путању одређене дужине. Нека тела за исто време пређу путању веће, а нека путању мање дужине јер се крећу различитом брзином. На дужину путање и брзину кретања тела утичу: • облик тела, • подлога по којој се тело креће, • средина кроз коју се креће.

Да ли брзина кретања тела и дужина путање коју оно прелази зависе од тога је ли подлога по којој се креће глатка или храпава? Потребни су: парче даске, две лопте исте величине и од истог материјала, паркет прекривен простирком. Поступак Једну лопту постави на паркет, а другу поред ње на простирку. Служећи се дашчицом гурни истовремено и истом јачином обе лопте. По каквој подлози се лопта брже кретала и прешла дужу путању? Дакле, брзина и дужина путање кретања зависе од тога каква је подлога. По глаткој подлози тело се креће брже и прелази дужу путању него по храпавој.

На приказаном мерачу брзине уочи којом брзином се крећу исти аутомобили на сликама 1 и 2. Зашто се они не крећу истом брзином? ______________________________________________________________________

Сл. 1

Сл. 2

Да ли од облика тела зависе брзина кретања и дужина путање коју оно пређе? Потребни су: парче даске, једна лопта и једна коцка приближно истих величина, паркет. Поступак Оба тела постави једно поред другог. Дашчицом их гурни истовремено и истом јачином. Које тело се кретало брже и прешло дужу путању? __________________________ Дакле, брзина и дужина путање кретања тела зависе од облика тела. Брже се крећу и прелазе дужу путању тела која се котрљају него она која се клизају. Да ли од средине (ваздух или вода) кроз коју се тело креће зависе брзина кретања и дужина путање коју оно пређе? Уочи кроз коју је средину, воду или ваздух, аутомобил прешао краћу путању и спорије се кретао. ______________________________________________________

Дакле, од средине кроз коју се тело креће зависе брзина и дужина путање кретања тела. Тело се кроз ваздух креће брже и прелази дужу путању него кроз воду. 35

Кретање по нагнутој (стрмој) подлози

ИСТРАЖУЈЕМО ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ

Да ли брзина и дужина путање кретања тела зависе од нагнутости подлоге? Потребни су: лопта, дужа даска, шест кутија или књига.

Поступак • Под даску стави једну кутију. • Лопту постави како је приказано на цртежу 1 и пусти је. • Лопту постави како је приказано на цртежу 2 и пусти је. • Лопту постави како је приказано на цртежу 3 и пусти је.

Која лопта се најбрже и најдуже откотрљала? Означи број испред одговарајуће слике. Хајде да проверимо да ли од облика тела зависи брзина којом ће се оно кретати и дужина путање коју ће прећи! Потребни су: лопта, коцка, даска дужине један метар, три кутије. Поступак • Постави предмете како је приказано на цртежу. • Којег облика је предмет који се брже кретао и прешао дужу путању?

Сл. 1

Сл. 2

Брзина кретања тела на нагнутој подлози и дужина путање зависе од облика тела. Брже се креће и прелази дужу путању тело које има облик лопте. На равној подлози на брзину кретања тела и дужину путање утичу: • облик тела, • подлога по којој се тело креће, • средина кроз коју се тело креће. На нагнутој подлози на брзину кретања тела и дужину путање утичу: • угао под којим је подлога нагнута, • облик тела.

УРАДИ 36

У Истраживанки уради задатак 1 означен са

ОД ЧЕГА ЗАВИСЕ ДУЖИНА ПУТАЊЕ И БРЗИНА КРЕТАЊА ТЕЛА КОЈЕ ПАДА Земљина тежа непрекидно привлачи сва тела ка Земљи. Дужина путање тела које пада зависи од висине с које оно пада. Што је висина с које пада већа, већа је и дужина путање. Али сва тела која падају с исте висине не падају кроз ваздух истом брзином. На брзину кретања тела које пада утичу облик тела и средина кроз коју оно пада. Да ли облик тела утиче на брзину његовог падања? Хајде да то проверимо! Потребна су: два листа папира. Поступак • Један лист папира згужвај тако да добије облик лопте. • Раширен лист папира узми у једну, а згужван у другу руку. • Истовремено их пусти да падају. • Који папир је брже пао на тло? ____________________________________ Ваздух више успорава тело које има облик раширеног листа папира него оно које има облик лопте.

Да ли средина утиче на брзину тела које пада?

1/2

Захваљујући свом облику падобран успорава падање падобранца.

Уочи на слици и напиши: Колико је растојање између руке девојчице и површине воде? __________ Колико је растојање између површине воде и дна реке? __________ За колико је секунди камен стигао до површине воде? __________ За колико је секунди камен од површине воде стигао на дно? __________ Због чега је камену требало више времена да од површине воде стигне до дна? _____________________________________________________________________ Дужина путање и брзина тела које пада зависе од: • облика тела, • средине кроз коју тело пада, • висине с које оно пада.

ОД ЧЕГА ЗАВИСЕ ДУЖИНА ПУТАЊЕ И БРЗИНА КРЕТАЊА КЛАТНА ИСТРАЖУЈЕМО ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ

Како да направимо клатна? Потребни су: један канап дужине 40 и други дужине 30 cm, две кутијице од киндер јајета, пиринач. Поступак Клатна направи на начин приказан на цртежу. Слободан крај канапа учврсти прибадачом или вежи за неки премет тако да кутијица виси. Како се креће клатно? Клатно покрећемо тако што га повучемо у једну страну и пустимо. Уочићемо да се оно креће слева надесно, а затим здесна налево. Такво кретање се понавља. Да ли од дужине клатна зависе брзина његовог кретања и дужина његове путање? Оба клатна која смо припремили за оглед истовремено покренемо као што је приказано на цртежу, пазећи притом да их под истим углом повучемо улево. Шта уочавамо? Краће клатно креће се брже и прелази дужу путању. Дакле, од дужине клатна зависе брзина кретања и дужина путање клатна. Oд чега још зависи брзина кретања клатна и дужина његове путање?

Поступак Клатна повуци на исту страну, али под различитим углом. Истовремено их пусти. Уочи које се клатно брже креће и прелази дужу путању. Дакле, брзина кретања клатна и дужина његове путање зависе и од тога колико смо га померили у једну страну. Клатно које смо померили под већим углом брже се креће и прелази дужу путању.

Дужина путање и брзина кретања клатна зависе од: • дужине клатна, • угла под којим смо га повукли у једну страну.

почетни положај

Потребна су: два клатна исте дужине. Можеш да искористиш клатна из претходног огледа тако што ћеш дуже клатно скратити за десет центиметара.

ОД ЧЕГА ЗАВИСЕ ВЕЛИЧИНА И ПОЛОЖАЈ СЕНКЕ Сенка настаје због тога што се светлосни зраци праволинијски крећу и не пролазе кроз предмете и жива бића. Облик сенке сличан је због тога облику тела чија се сенка формира. Од чега зависи величина сенке? podne

predve~e

jutro

На цртежима упореди величине сенки детета и одрасле особе. Уочи да је сенка детета мања од сенке одрасле особе на сва три цртежа. Дакле, величина сенке зависи од величине тела чија се сенка формира. Уочи на цртежима и како се мењају величине сенки и њихов положај у различито доба дана. Ујутру и увече обе сенке су издужене, а у подне – кратке. То значи да величина сенке зависи и од положаја Сунца на небу, односно од угла под којим долазе светлосни зраци. Позориште сенки ЗА РАДОЗНАЛЕ У позоришту сенки представе се изводе тако што гледаоци посматрају сенке лутака које се крећу по зиду. Лутке за ово позориште убрајају се у најпокретљивије лутке које се користе у позоришту. Оне су направљене од танког дрвета. Покрећу се штаповима који су причвршћени за њихове руке и ноге.

Величина и положај сенке зависе од: • величине тела, • угла под којим светлосни зраци долазе до тела.

УРАДИ

У Истраживанки уради задатак 2 означен са

. 39

ОД ЧЕГА ЗАВИСИ ВИСИНА ЗВУКА

ИСТРАЖУЈЕМО ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ

Звук настаје кад неки предмет или ваздух трепери. Када трепере жице на гитари или виолини, опна на бубњу, гласне жице..., тада чујемо звуке различите висине. Од чега зависи висина звука? Хајде да то проверимо! Потребни су: гумица за тегле, књига. Поступак • Гумицу постави око књиге. • Мало је затегни, као што је приказано на слици 1. • Затегнуту гумицу повлачи прстом као да свираш. • Запамти звук који она производи. Сл. 1 Сл. 2 • Сада гумицу затегни јаче, као што је приказано на слици 2. • Повлачи је поново прстом као да свираш. • Упореди звук који се чуо кад је гумица била мање затегнута са звуком када је она била више затегнута. Гумица која је више затегнута производи виши звук од оне која је мање затегнута. Слично се дешава и са жицама на гитари, виолини, гласним жицама... Висина звука зависи од затегнутости тела које трепери. Из које чаше се чује највиши, а из које најнижи звук? Хајде да то проверимо! Потребне су: три исте чаше, вода. Поступак • Сипај воду у све три чаше до различитих висина, као на цртежу. • Уочи у којој чаши је ваздушни стуб највиши, а у којој најнижи. • Штапићем ударај чаше једну за другом. • Уочи када је звук највиши.

visina vazdu{nog stuba

Највиши звук се чуо из чаше у којој је ваздушни стуб најнижи, а најнижи звук – из чаше са највишим ваздушним стубом. Што је висина ваздушног стуба већа, звук је дубљи (нижи), а што је мања – звук је виши. Слично се дешава и код дувачких инструмената (труба, фрула, флаута и сл.). Дакле, висина звука зависи од висине ваздушног стуба.

Висина звука зависи од: • затегнутости тела, • висине ваздушног стуба. 40

УРАДИ

У Истраживанки уради задатак 3 означен са

НАУЧИЛИ СМО

Истражујемо кретање

СВЕ СЕ КРЕЋЕ Кретaњe и заустављање тела

• Тело мирује кад не мења свој положај у односу на друга тела. • Тело се креће кад мења свој положај у односу на друга тела. • Тело се покреће када друго тело делује на њега.

На кретање и заустављање утичу:

• средина кроз коју се тело креће, • подлога по којој се тело креће, • препреке на које тело наилази.

На дужину путање и брзину кретања тела утичу:

на равној подлози – • облик тела, • подлога по којој се тело креће, • средина кроз коју се тело креће; на нагнутој подлози – • угао под којим је подлога нагнута, • облик тела.

На дужину путање и брзину кретања тела које пада утичу:

• облик тела, • средина кроз коју тело пада, • висина с које оно пада.

На дужину путање и брзину кретања клатна утичу:

• дужина клатна, • угао под којим смо га повукли у једну страну.

Величина и положај сенке зависе од:

• величине тела, • угла под којим светлосни зраци долазе до тела.

Висина звука зависи од:

• затегнутости тела, • висине ваздушног стуба.

ЧОВЕКОВ РАД И ПРИРОДА

ИСТРАЖУЈЕМО МАТЕРИЈАЛЕ РАД, ЕНЕРГИЈА, ПРОИЗВОДЊА, ПОТРОШЊА

УЧИЋЕМО

су механичка ● која ји материјали ● ко

могу да се наелектришу

својства материјала

● да ли рељеф утиче

на то којом ће се делатношћу људи бавити

е су ● кој

карактеристике човековог рада

●о д чега зав

производа

иси цена

изворе ● које енергије треба више користити

ЧОВЕКОВ РАД И ПРИРОДА

РАЗЛИЧИТИ МАТЕРИЈАЛИ – РАЗЛИЧИТА СВОЈСТВА У претходним разредима научили смо да се материјали који се користе за израду предмета разликују по својствима која поседују. Неки су тврди, па се теже обрађују од оних који су мекши, неки су еластични, неки пластични... Неки материјали добро проводе топлоту, неки не, неки пропуштају светлост, неки не пропуштају, неки се лако запале и горе, неки не... Огледима смо проверавали и који материјали могу да проводе струју, а који да привлаче предмете од гвожђа. Утврдили смо да различити материјали имају различита механичка и топлотна својства, као и да неки од њих имају електрична, а неки магнетна својства... Од својстава која поседују зависи шта ће се од којег материјала израђивати. Уочи од којих материјала су израђени предмети приказани на сликама. Присети се због којих својстава је одређени материјал употребљен за израду приказаних предмета.

Попуни табелу.

Назив предмета Маказе, клешта Мајица Пећ Окно прозора Кабаница

Материјал

Својство због којег је коришћен

РАЗЛИЧИТИ МАТЕРИЈАЛИ – РАЗЛИЧИТА МЕХАНИЧКА СВОЈСТВА Када предмете од различитих чврстих материјала истежемо, притискамо, гњечимо, режемо, сабијамо, савијамо или уврћемо, кажемо да на њих делујемо механички. При механичком деловању различити материјали испољавају различита механичка својства: тврдоћу, еластичност, пластичност. Тврдоћа Тврдоћа је својство које поседују само чврсти материјали. Да бисмо од њих израђивали предмете, важно је да знамо колико је који материјал тврд. Тада је лако изабрати алат који ћемо користити. Он увек мора да буде тврђи од материјала који се обрађује. Зашто се за израду скулптура користи длето од гвожђа, а не од камена? _________________________________________ Због чега се железничке шине израђују од гвожђа, а не од пластике или дрвета? _________________________________________ Еластичност Неки материјали имају својство еластичности. Предмети израђени од еластичних материјала се, пошто их савијемо, истегнемо, гњечимо, увек враћају у свој првобитни облик. Пластичност Од материјала који имају својство пластичности израђују се предмети који, када их савијамо, истежемо, гњечимо, задржавају добијени облик. Неке материјале је лакше, а неке теже обликовати и преобликовати.

Механичка својства материјала: • тврдоћа, • еластичност, • пластичност 45

ЧОВЕКОВ РАД И ПРИРОДА

РАЗЛИЧИТИ МАТЕРИЈАЛИ – РАЗЛИЧИТА ТОПЛОТНА СВОЈСТВА Неки материјали приликом загревања боље проводе топлоту, док је неки проводе слабије или је уопште не проводе. Они који добро проводе топлоту називају се проводници топлоте, а они који је проводе слабије или је не проводе су топлотни изолатори. Који материјали су проводници топлоте, а који топлотни изолатори? Подвуци њихове називе у тексту и запамти их! Црвеном бојом подвуци називе материјала који су проводници, а плавом који су изолатори. Топлота горионика плинског шпорета се преноси на металну шерпу, а с ње на јело које припремамо. Метали су најбољи проводници топлоте. Због тога се шерпе, лонци и тигањи израђују од метала. Ако металну кашику ставимо у врелу супу, топлота ће се проширити и на део кашике који се не налази у супи. То се неће догодити с кашиком од дрвета или пластике. Када металну шерпу премештамо с вреле рингле на шпорету, користимо платнену рукавицу или кухињску крпу. Тканине су слаби проводници топлоте, па се топлота са шерпе неће пренети на нашу руку, те се нећемо опећи. Ако шерпа има пластичну или дрвену дршку, рукавица нам није потребна пошто су ти материјали добри изолатори. Многи мисле да нас предмети од вуне греју, али то није тачно. Топлота се увек преноси са онога што је топлије на оно што је хладније. Предмети од вуне само спречавају да се топлота нашег тела преноси на хладан спољашњи ваздух јер је вуна добар изолатор. Топлотна својства материјала: • проводници топлоте, • изолатори 46

КОЈИ МАТЕРИЈАЛИ ПРОПУШТАЈУ СВЕТЛОСТ Познато је да сенка настаје због тога што светлосни зраци, који се крећу право линијски, кроз неке материјале не могу да прођу. Материјали кроз које светлосни зраци не пролазе су непрозирни. Кроз њих се не види ништа. Материјали који светлост у потпуности пропуштају су прозирни. Кроз њих се све види јасно. Који материјали су прозирни, а који непрозирни? Пронађи њихове називе у тексту и запамти их!

Кроз прозорско стакло се предмети виде јер је стакло које се користи за израду прозора прозирно. Кроз шперплочу се предмети не виде. Дрво је, као и камен, кожа, метал, непрозиран материјал. Да ли још неки материјали имају својство да пропуштају светлост? Хајде да то проверимо! Потребни су: целофан, танак лист хартије, картон, парче тила или муслина, платнена марама. Поступак • Уочи од којег су материјала израђени припремљени предмети. • Погледај кроз сваки од тих предмета. • Уочи који од њих пропушта светлост. Дакле, неке врсте хартије и тканине су прозирне, а неке нису. Исто важи и за пластику. Материјали према светлосној пропустљивости: • прозирни, • непрозирни

ЧОВЕКОВ РАД И ПРИРОДА

КОЈИ МАТЕРИЈАЛИ МОГУ ДА СЕ НАЕЛЕКТРИШУ, А КОЈИ ДА ПРОВОДЕ ЕЛЕКТРИЧНУ СТРУЈУ Само предмети израђени од неких материјала могу да се наелектришу ако се трљају вуненом или свиленом тканином. Кад се наелектришу, имају својство да привлаче друге ситне предмете. Исто тако, неки материјали могу да проводе електричну струју, а неки не. Који материјали могу да се наелектришу и чиме? Хајде да то проверимо! Потребни су: пластични чешаљ, метална оловка, дрвена оловка, стаклена цевчица, неки предмет од вуне (шал, капа, рукавице), свилена тканина, гомилица исцепкане хартије. Поступак • Вуненим предметом трљај пластични чешаљ. • Принеси чешаљ комадићима хартије. • Уочи шта се с њима догађа. • Поступак понови са металном и дрвеном оловком и стакленом цевчицом. • Проверу настави тако што ћеш сваки од припремљених предмета протрљати свиленом тканином, а затим га принети комадићима хартије. • Уочи од којег су материјала израђени предмети који су се наелектрисали трљањем свиленом тканином. Вуненом тканином се могу наелектрисати предмети од пластике, а свиленом предмети од стакла. Предмети израђени од метала и дрвета не могу се наелектрисати. И кад руком протрљамо „прашка“, он се наелектрише и сакупља прашину.

Да ли су се пластични чешаљ и стаклена цевчица трајно наелектрисали? Провери! • Наелектриши чешаљ. • Сачекај десетак минута и принеси га гомилици исцепкане хартије. • Шта запажаш? • Исто уради и са стакленом цевчицом. 48

Пластични чешаљ и стаклена цевчица се трљањем наелектришу само привремено.

Који материјали могу да проводе струју? Хајде да то проверимо! Потребни су: батерија, мала сијалица, две пластичне сламчице, две стаклене пипете, два парчета изоловане жице од неког метала, две дрвене чачкалице. Поступак • Полове батерије редом повезуј сламчицама од пластике, па пипетама од стакла, изолованом металном жицом и дрвеним чачкалицама – као што је приказано на цртежима. • Посматрај шта се дешава са сијалицом у сваком од наведених случајева.

полови батерије

Показали смо да стакло и пластика не проводе струју и поред тога што могу да се наелектришу. Струју проводи жица од метала иако не може да се наелектрише. Дрво не може ни да се наелектрише, ни да проводи струју.

ЗА РАДОЗНАЛЕ

Метали као што су бакар и алуминијум добри су проводници струје. Гума и пластика су добри изолатори. Зато су код електричних каблова жице најчешће израђене од бакра са PVC изолацијом. На тај начин се спречава да струја пређе с једне жице на другу или на било кога ко дотакне кабл.

Електрична својства материјала: • могу да се наелектришу, • могу да проводе струју

УРАДИ

У Истраживанки уради задатак 1 означен са

. 49

ЧОВЕКОВ РАД И ПРИРОДА

КАКО ПОВЕЋАТИ ИЛИ СМАЊИТИ ДЕЈСТВО МАГНЕТА Познато је да магнет има својство да привлачи предмете од гвожђа, челика и никла, као и да их намагнетише. Магнет се најчешће прави у облику шипке, потковице, игле или диска. Да ли удаљеност магнета од тела које привлачи утиче на његово дејство? Хајде да то проверимо! Потребни су: магнет, гвоздена спајалица. Поступак • На сто стави спајалицу, а пола метра изнад ње магнет. • Постепено приближавај магнет спајалици. • Уочи на којој удаљености магнета ће спајалица почети да се помера, а на којој ће се „прилепити’’ уз магнет. Дакле, дејство магнета се повећава са смањењем удаљености магнета од тела које он привлачи.

Да ли на привлачно дејство магнета утиче материјал кроз који он делује? Провери! Потребни су: магнет, гвоздена спајалица, стаклена, пластична и папирна чаша, конзерва од алуминијума, дрвена чаша за оловке. Поступак • Убаци спајалицу у стаклену чашу. • Покушај да извадиш спајалицу повлачећи магнет дуж спољашњег зида чаше. • Понови поступак са осталим посудама. • Уочи да ли је магнет привлачио спајалицу и дуж зидова посуда од свих осталих материјала.

То значи да многи материјали не умањују дејство магнета. 50

Како се може искористити привлачно дејство магнета?

Да би се у процесу рециклаже издвојили гвоздени од алуминијумских предмета, користе се велики, јаки магнети.

На вратима плакара се налазе магнети који се приликом затварања врата привуку, па тако држе врата затвореним.

Магнети на ташнама имају исту улогу – служе за њихово затварање.

Магнети се користе и приликом израде сувенира.

На дејство магнета: • утиче – удаљеност магнета од тела; • не утиче – материјал преко којег магнет делује.

ПАЖЊА

У близини телевизора и рачунара не треба држати магнет јер он квари слику на екрану. 51

ЧОВЕКОВ РАД И ПРИРОДА

РАСТВОРЉИВОСТ И ПРОПУСТЉИВОСТ МАТЕРИЈАЛА Познато је да су неки чврсти материјали (со, шећер и др.) растворљиви у води, док су неки у води нерастворљиви (гвожђе, камен, песак, стакло, пластика). Исто важи и за течности. На пример, воћни сируп и сирће се у води растварају, док се уље и нафта не растварају. И неки гасови (кисеоник, угљен-диоксид, хлор) растварају се у води. Поједини чврсти материјали (памук, сунђер, хартија) пропустљиви су за воду. То значи да ови материјали воду упијају и пуштају да она кроз њих капље, односно пролази. Неки материјали, на пример гума, пластика, разни метали, не пропуштају воду – непропустљиви су. Својства растворљивости и пропустљивости материјала одређују шта ће се од ког материјала израђивати. У тексту пронађи и запамти који материјали су пропустљиви, а који непропустљиви, који су растворљиви, а који нерастворљиви. Ево и примера. Олуци се праве од лима – метала који не пропушта воду и не упија је, па она може да тече кроз њих.

Сунђери се израђују од материјала који упија воду и лако се цеди, па их је лако опрати. Зато се користе за купање, брисање табли, столова, радних површина...

Одела за рониоце израђују се од посебног материјала који не пропушта воду. Зашто? ____________________________________ 52

Сок често правимо тако што воћни сируп растворимо у води.

На површини река понекад се могу видети масне мрље од моторног уља или нафте. То се дешава због тога што се они не растварају у води.

У свим газираним пићима има угљен-диоксида, а ради заштите од бактерија води коју користимо додаје се хлор. Ти гасови се растварају у води.

Материјали који се најчешће употребљавају за израду амбалаже су стакло, алуминијум, пластика, картон, хартија. Који од њих ће бити искоришћен – зависи од тога шта се пакује. За паковање намирница посебно је важно да материјал од којег је амбалажа израђена спречи продирање влаге и ваздуха. За паковање грицкалица користи се пластика са танким слојем алуминијума. Зашто? ___________________________________ ___________________________________ Својства материјала у води: • растворљиви • не растворљиви • пропустљиви • непропустљиви

ЧОВЕКОВ РАД И ПРИРОДА

ШТА ЈЕ СМЕША Смеша је мешавина два или више различитих састојака. Они могу да буду само чврсти, а могу бити чврсти и течни. Смеша се добија и кад се помешају две течности, течност и гас, затим чврст материјал и гас (дим) или више различитих гасова. У смеши сви састојци задржавају својства која имају (не мењају их) и сваки састојак може се из ње издвојити. У датим примерима уочи од којих се материјала састоје приказане смеше. Земљиште је мешавина честица песка и остатака биљака и животиња. угљен-диоксид и остали гасови кисеоник азот

Ваздух је смеша различитих гасова: азота, угљен-диоксида, кисеоника... У њему има и честица воде (водене паре), али и честица чађи и прашине.

Лимунада је смеша добијена мешањем воде, шећера и сока лимуна.

Воћна салата се прави од различитог воћа, којем се, по жељи, додају други састојци.

За израду тениских рекета користи се смеша пластике и посебно припремљеног угљеника.

Армирано стакло које се користи приликом израде улазних врата и светларника је, такође, смеша. Добија се тако што се у још течно стакло стављају металне жице. 54

Како се могу издвојити састојци смеше? Начин на који се из смеше могу издвојити састојци зависи од састава саме смеше. Код неких смеша примењује се испаравање, код неких цеђење, а код неких просејавање. Ако је смеша настала тако што је нешто чврсто растворено у води (водени раствор), састојци смеше издвајају се на тај начин што се она загрева и пушта да вода испари. Овај поступак раздвајања састојака смеше заснива се на испаравању.

Со се издваја из морске воде тако што се пусти да вода из плитких базена испари. Од 1 000 l морске воде добија се око 24 kg соли.

Кад смешу чине течност и чврсти састојци који се у води не растварају, користи се цедиљка. Овај поступак издвајања састојака смеше назива се цеђење.

Уколико је смеша мешавина чврстих састојака различите величине, састојци се издвајају тако што се она просеје. Тај поступак назива се просејавање.

Смеша је мешавина два или више састојака који задржавају своја својства. Неки начини раздвајања састојака смеше: • испаравање, • цеђење, • просејавање

ЧОВЕКОВ РАД И ПРИРОДА

КАКВЕ МОГУ ДА БУДУ ПРОМЕНЕ НА МАТЕРИЈАЛИМА Различити чврсти материјали могу да се промене када их гњечимо, истежемо, уврћемо, излажемо топлоти различите јачине или деловању воде и ваздуха. Неке промене до којих на њима долази су повратне, а неке неповратне. Код повратних промена материјал остаје исти – не мења своја својства. Неповратне су оне промене при којима материјал мења своја својства. Откриј у тексту под којим утицајима настају неповратне, а под којим повратне промене на материјалима. До каквих промена долази под механичким утицајем?

Гумица коју растегнемо да бисмо направили реп на коси неће остати растегнута. Скупиће се за онолико колико јој дебљина репа допусти. То значи да је промена настала растезањем гумице повратна јер се својства гумице нису променила. Да ли је повратна или неповратна промена на стаклу кад разбијемо прозор? ___________________________ Зашто? ____________________ До каквих промена долази под утицајем топлоте?

Кад запалимо свећу, под утицајем топлоте восак омекшава и топи се, испарава и делимично сагори, а фитиљ (упреден памучни конац) изгори. Од преосталог отопљеног воска, који задржава своја својства, може се поново направити свећа. Али фитиљ који је изгорео претворио се у пепео. Променио је својства: он се неповратно променио.

До каквих промена на материјалима долази под утицајем ваздуха и воде? Познато је да предмети од гвожђа и челика рђају под утицајем ваздуха и воде. Рђање доводи до промене својстава тих метала. Зарђало гвожђе и челик престају да буду сјајни и глатки, круне се и поступно претварају у прах црвене боје. Дакле, рђање доводи до неповратних промена на гвожђу и челику.

Да би се спречило рђање, односно додир гвожђа или челика с водом и ваздухом, предмети израђени од тих метала се фарбају специјалним бојама. Из истог разлога делови машина и алата подмазују се посебним уљима.

Дрвене клупе изложене деловању воде и ваздуха труле. Промене које настају на предметима од дрвета услед труљења су неповратне јер дрво мења своја својства, постаје крто и распада се. Зашто дрвене столове и столице у башти премазујемо масним бојама? ___________________________________________ Повратне и неповратне промене на намирницама Пасуљ који скувамо добија потпуно другачија својства од некуваног пасуља. Он постаје мек, распада се, добија мирис, има другачију боју.... Не постоји начин да од куваног пасуља поново добијемо зрна каква су била пре кувања. Дакле, кувањем су на пасуљу настале неповратне промене. Слично се догађа и са осталим намирницама када се скувају.

ЧОВЕКОВ РАД И ПРИРОДА

Када главицу купуса оставимо неко време пото пљену у сланој води, на топлом месту, она ће се укиселити. Кисели купус има потпуно другачија својства него свеж (боју, укус, мирис, тврдоћу).

Кисељењем се добијају и производи од млека – јогурт, кефир, кисело млеко и др., тако што се млеку додају одређене врсте бактерија и гљивица које га згрушавају. Сваки од наведених млечних производа добија се на другачији начин и има одређена својства по којима га препознајемо. Дакле, и промене настале кисељењем су неповратне.

Ван фрижидера многе намирнице почињу да труле. Притом оне трајно мењају изглед, мирис и укус, постају меке, гњецаве и распадају се. Неке позелене, неке побуђају, неке добију кисео или горак укус, а неке непријатан мирис. Све те промене су неповратне, па такве намирнице треба бацити.

Промене на материјалима: • повратне (материјал не мења својства), • неповратне (материјал мења својства)

УРАДИ 58

У Истраживанки уради задатке 2, 3, 4 и 5 означене са

ШТА РАЗБУКТАВА ВАТРУ, А ШТА ЈЕ ГАСИ Да би се нешто запалило и горело, потребно је да истовремено буду присутни: запаљив материјал, топлота довољна да га запали и кисеоник. Ако нешто од тога недостаје – ватра се гаси. Зато је при гашењу ватре, односно пожара неопходно пре свега спречити доток кисеоника и смањивати топлоту.

Зашто се преко посуде у којој нешто гори пребацује нека дебља тканина (ћебе, крпара и сл.)? _______________________________ _______________________________

Зашто ватрогасци на слици водом поливају ватру? ________________ ________________

Познато је да многи материјали могу да се запале и горе, а да већина њих и изгори. То важи за чврсте материјале, какви су дрво и папир, али и за неке течности – алкохол и јестиво уље, на пример. За неке материјале каже се да су лако запаљиви. Такви су нафта, бензин, плин... Лако запаљиви материјали обележени су посебним знаком.

Ознака за лако запаљиве материјале

Размисли шта значи народна пословица Ватра и вода су добре слуге, али лоши господари. До избијања пожара долази када су истовремено присутни: • запаљив материјал, • довољна количина топлоте, • кисеоник.

ЧОВЕКОВ РАД И ПРИРОДА

ШТА МОЖЕ ДОВЕСТИ ДО ПОЖАРА Најчешћи узрок пожара је неодговорно понашање људи. Људи који пале врзину (шибљак поред пута и око ливада) или заложе ватру у шуми, на ливади, пропланку... лако могу да изазову пожар. Дешава се да до шумског пожара дође и због баченог опушка цигарете... Паљење ватре у близини ускладиштеног запаљивог материјала је посебно опасно јер може довести до пожара који се тешко гаси. Узрок пожара може да буде и непажљиво руковање лако запаљивим материјалима. Када се, на пример, због промаје угаси пламен на плинском шпорету, а плин настави да истиче, довољно је да неко само кресне шибицу, па да дође до експлозије и пожара.

Узрочници многих пожара у стану су неугашена цигарета бачена у канту за отпатке, заборављена шерпа са уљем на усијаној рингли, укључена пегла, укључена грејалица у близини намештаја, играње упаљачем, прскалицама, петардама...

ПАЖЊА

Ако приметиш да се у твом стану нешто запалило, одмах изађи и потражи помоћ неке одрасле особе.

Најчешћи узрок пожара: • неодговорно понашање људи

НАУЧИЛИ СМО ИСТРАЖУЈЕМО ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ Механичка својства материјала: • тврдоћа, • еластичност, • пластичност Топлотна својства материјала: • проводници топлоте, • изолатори

Истражујемо материјале

Различита својства материјала

Материјали према светлосној пропустљивости: • прозирни, • непрозирни Електрична својства материјала: • могу да се наелектришу, • могу да проводе струју На дејство магнета: • утиче – удаљеност магнета од тела; • не утиче – материјал преко којег магнет делује. Својства материјала у води: • н еки чврсти, течни и гасовити материјали су у води растворљиви, а неки су нерастворљиви.

Смеша

Смеша је мешавина два или више састојака који задржавају своја својства. Начини раздвајања састојака смеше: • испаравање, • цеђење, • просејавање

Промене на материјалима Када избија пожар

Најчешћи узрок пожара

• повратне (материјал не мења својства) • неповратне (материјал мења својства) Када су истовремено присутни: • запаљив материјал, • довољна количина топлоте, • кисеоник. • неодговорно понашање људи

ЧОВЕКОВ РАД И ПРИРОДА

ПО ЧЕМУ ЈЕ ЧОВЕКОВ РАД ПОСЕБАН Употреба оруђа за рад Човек у свом раду користи оруђа која је сам изумео. Он је оруђа за рад постепено усавршавао све док није створио сложене машине и уређаје које и данас користи. За разлику од човека, животиње углавном користе делове свог тела – зубе, канџе, брзе ноге – како би дошле до онога што им је потребно.

Свесна активност Човеков рад је посебан и по томе што је само он свестан онога што ради и због чега то ради. Начин на који ради и оруђа која користи човек прилагођава циљу који је себи поставио. На пример, он употребљава различите алатке кад обрађује меко и тврдо дрво, гради куће различитог изгледа и од различитих материјала, залива повртњак само када нема кише... За разлику од човека, животиње нису свесне због чега обављају неку активност. Оне обављају само активности које су карактеристичне за њихову врсту, и то на унапред одређен начин, који се битно не мења. Тако одређена врста птица не мења ни материјал, а ни начин на који прави гнездо.

Друштвена активност Човеков рад је друштвен. То значи да људи живе и раде заједно. Они деле послове и баве се различитим делатностима које су међусобно повезане јер тако брже и успешније обезбеђују оно што им је потребно.

У групама у којима живе неке жи вотиње (чопор, јато, рој и др.) нема договарања и заједничких планова. Свака животиња обавља активност без свести о значају те активности за групу којој припада. На пример, и поред тога што у роју пчела постоји подела послова, она није ствар међусобног договора, нити су пчеле свесне због чега баш то раде. Својства човековог рада: • употреба оруђа, • свесна активност, • друштвена активност

ЧОВЕКОВ РАД И ПРИРОДА

ОД ЧЕГА ЗАВИСИ ШТА И КАКО ЋЕ ЉУДИ ДА РАДЕ Шта ће и на који начин људи да раде и производе – зависи од њиховог природног и друштвеног окружења. То значи да на делатност људи у неком крају утичу: облик рељефа, временске прилике, природна богатства. На избор делатности имају утицаја и друштвени услови: каква оруђа за рад људи користе, колико знања и искуства имају, како су организоване производња и продаја итд. Утицај рељефа и временских прилика на делатност људи У равницама је земљиште углавном плодно и лако га је обрађивати, а временске прилике су много повољније за гајење биљака него у планинама. Зато се људи у равничарским крајевима претежно баве земљорадњом.

У брдско-планинским пределима нема много плодног земљишта. И тамо где га има тешко га је обрађивати због облика рељефа. Временске прилике на планинама су неповољније за гајење житарица и индустријских биљака од оних у низији. Али по планинским пропланцима и висоравнима расте обиље трава, па се зато људи у тим крајевима претежно баве сточарством.

На падинама брда и у подножју планина погодни су услови за гајење воћа и винове лозе. Људи који насељавају те пределе углавном се баве воћарством и виноградарством.

Утицај природних богатстава на делатност људи Којим ће се делатностима људи у неком крају бавити – зависи и од природних богатстава краја као што су плодно земљиште, вода, руде, биљке и животиње. Којим делатностима се људи највише баве у крајевима богатим изворима лековитих вода? ____________________________________________________________________ Утицај типа насеља на делатност људи Којим производним делатностима ће се људи бавити – зависи и од типа насеља у којем живе. За градове је карактеристично да се људи баве индустријском делатношћу, а за села – пољопривредном. У градовима се много више него у селима људи баве непроизводним делатностима: просветном, културном, здравственом и др.

Утицај знања и оруђа за рад на делатност људи Делатности којима се људи баве зависе од знања и оруђа за рад. Захваљујући знању људи стално усавршавају оруђа за рад. Индустријском делатношћу, на пример, људи су почели да се баве тек када су изумели машине.

Пре много векова књиге су писане или преписиване руком. Захваљујући усавршавању штампарских машина за много краће време и с мање напора одштампа се велики број књига.

На рад људи утичу: природно окружење

друштвено окружење

облик рељефа

тип насеља

временске прилике

количина знања

природна богатства

оруђа за рад 65

ЧОВЕКОВ РАД И ПРИРОДА

ШТА СУ СИРОВИНЕ И ЗА ШТА СЕ КОРИСТЕ Да би произвео оно што му је потребно, човеку су из природног окружења неопходне сировине. Неке од њих користи као извор енергије потребне за рад и различите активности, неке за прераду којом долази до различитих производа. На различитим територијама има различитих сировина у мањој или већој количини. Оне су део природних богатстава одређене земље. Прочитај и запамти које сировине људи користе: • као извор енергије, • за прераду, • и као извор енергије и за прераду. Међу сировинама за прераду једном бојом подвуци оне које су део неживе, а другом оне које су део живе природе.

СИРОВИНЕ

Сировине за прераду Извори енергије вода нафта ваздух (ветар) вода угаљ руде нафта камен земни гас биљке Сунце животиње биљке

У следећем тексту подвуци све што чини природна богатства неке територије. Сировине се сматрају природним богатством територије на којој их има. Осим њих, природна богатства су и чист ваздух, плодно земљиште, шуме, ливаде, текуће, стајаће и лековите воде, природне реткости и лепоте, разноврстан биљни и животињски свет... Којим ће се делатностима људи на некој територији бавити – зависи од природних богатстава којих на њој има.

Којим делатностима се баве људи у крајевима у којима има: природних лепота ______________________________________________________ доста плодног земљишта ________________________________________________ 66

Да ли се сировине могу потрошити ? Неке сировине се не могу потрошити јер се обнављају. За њих се каже да су обновљиве. Али неке сировине се само троше. Оне су необновљиве. Прочитај и запамти: • који извори енергије су обновљиви, а који нису; • које сировине за прераду су обновљиве, а које нису. СИРОВИНЕ

Извори енергије

обновљиви вода ваздух Сунце биљке

необновљиви угаљ нафта земни гас

Сировине за прераду

обновљиве вода биљке животиње

необновљиве нафта камен руде

У следећем тексту подвуци речи које казују како треба користити сировина. Како треба користити сировине и друга природна богатства? Потребе људи за сировинама су све веће и веће, а њихове залихе су све мање. Зато научници и припадници еколошких покрета препоручују да се више користе сировине и извори енергије који су обновљиви. Такође захтевају да се и обновљиви и необновљиви извори енергије и сировине за прераду користе штедљиво и мудро – непрестано водећи рачуна о томе колико их има и како њихово коришћење утиче на животну средину.

Сировине: • извори енергије (обновљиви, необновљиви), • сировине за прераду (обновљиве, необновљиве) 67

ЧОВЕКОВ РАД И ПРИРОДА

КОЈЕ ИЗВОРЕ ЕНЕРГИЈЕ ЧОВЕК КОРИСТИ Енергија која се користи за осветљавање и загревање просторија, кување хране, покретање машина добија се из различитих извора. Као извори енергије користе се вода, ветар, угаљ, нафта, земни гас, Сунце, поједине биљке које човек гаји. Неки извори су обновљиви, неки нису. Приликом коришћења неки од њих загађују, а неки не загађују животну средину. Прочитај текстове о најчешће коришћеним изворима енергије. За сваки извор енергије напиши да ли је обновљив или необновљив и да ли загађује животну средину. НАФТА Нафта је сировина која се данас често користи као извор енергије за покретање различитих врста мотора, за рад термоелектрана у којима се производи електрична струја, за загревање просторија... Ако наставимо да је из налазишта која су до сада откривена и даље неумерено користимо, биће је још само педесетак година. Постала је од ситних организама који су пре више милиона година живели у морима, језерима, барама. Током милиона година од њи хових остатака настала је црна, масна течност која гори кад се запали. При њеном сагоревању у ваздух одлазе водена пара, угљен-диоксид и још неки штетни гасови. __________________ __________________ ЗЕМНИ ГАС Земни гас се користи за загревање просто рија и кување, али све чешће и за покретање мотора аутомобила. (Тамо где га има у већим количинама користи се и за рад термоелек трана.) Настајао је током труљења организама од ко јих је постала нафта. Као и нафта, он при саго ревању загађује животну средину. _____________________ ___________________

УГАЉ Угаљ се користи за загревање просторија, рад термоелектрана, покретање ма шина... Истраживањима је утврђено да је настао од огромних шума које су пре триста милиона година расле на Земљи. Због честих снажних земљотреса неке од њих су утонуле у дубину земље, прекривене песком и стенама. Током милиона година од њих је настао угаљ. Угаљ је велики загађивач животне средине. Његовим сагоревањем у ваздух одлазе честице чађи и гасови штетни за сва жива бића. __________________ __________________

УРАНИЈУМ Научници су открили како да се посебним поступком од руде урана добија огромна енергија, коју су назвали нуклеарна. Нуклеарни отпад је изузетно опасан и мора се одлагати с нарочитом пажњом, на за то посебно припремљена места. __________________ __________________

СУНЦЕ Сунце је највећи трајни извор енергије. Топлота која за четрдесет минута од Сунца стигне на Земљу била би довољна да се станови свих људи у свету греју годину дана. Људи све чешће постављају плоче за сакупљање Сунчеве топлоте (соларне енергије) и почињу да граде електране на соларни погон. Поред тога, често се израђују и светиљке које за рад користе Сунчеву светлост. Ипак, енергија која долази од Сунца још увек се не користи довољно. То је извор енергије на који ће се људи у будућности све више ослањати. Сунце је извор енергије који не загађује животну средину. ______________ ______________ ВОДА Као извор енергије вода се употребљава хиљадама година. Данас се користи за покретање машина у хидроелектранама које производе електричну струју. Топла вода која из дубине земље избија на површину користи се за загревање просторија. Њоме се пуне и базени изграђени у близини извора. Пошто вода у природи кружи, не може се потрошити, а и не загађује животну средину, па је треба што више користити као извор енергије. __________________ __________________ ВЕТАР Као извор енергије ветар се од давнина користи за покретање једрењака и ветрењача. У земљама где умерени ветрови стално дувају снага ветра се користи за производњу струје. Пошто се енергија ветра не може потрошити, а њено коришћење не загађује околину – и овај извор енергије би требало више користити. __________________ __________________ БИОГОРИВО Будући да су резерве необновљивих извора енергије ограничене, све више се као извор енергије користе и неке биљке које човек гаји. Од њих се производе биогорива која могу да замене нафту и земни гас. Биогорива се добијају од шећерне трске, кукуруза, соје, уљане репице. За добија ње тих горива употребљавају се и остаци пољопривредне производње као што су кукурузовина, шаша, слама. Користи се и пиљевина која остаје после обраде дрвета, затим отпадна уља, масти и др. Биогорива при сагоревању загађују животну средину, али мање него што то чине угаљ, нафта и земни гас. __________________ __________________ Извори енергије које човек користи: • необновљиви (загађују животну средину), • обновљиви (не загађују животну средину или је мање загађују)

УРАДИ

У Истраживанки уради задатак 1 означен са

ЧОВЕКОВ РАД И ПРИРОДА

ОД СИРОВИНЕ ДО ПРОИЗВОДА Људи прерађују различите сировине да би дошли до материјала за израду производа који су им потребни. Тај процес назива се производња. Као сировине за прераду користе се стене, руде, нафта, неке биљке и животиње. Да би од њих добили неопходне материјале, људи су открили различите начине прераде сировина, као и начине обраде материјала и израде предмета. Како се од сировине долази до производа? У следећој табели прати пут од сировине до производа и за сваку сировину уочи: а) на који начин се добија и прерађује, б) који материјал се од ње добија, в) на који начин се материјал обрађује, г) који производи се од тог материјала израђују.

Сировина

Стене

Руда гвожђа

Лан

Руно

Шећерна репа

Начин долажења до сировине ломљење

Начин прераде сировине

глачање дробљење

копање

топљење на високој температури

гајење, чупање

потапање стабљика у воду и одвајање влакана

гајење и шишање оваца

прање и рашчешљавање

гајење, вађење из земље, прање

сечење на режњеве, кување, просушивање центрифугирањем (цеђењем)

Соли има највише у морској води, али постоје и рудници соли. Из њих се со може вадити на два начина: копањем и упумпавањем воде преко наслага соли. Кад се со раствори у води, испумпа се и остави у плитким базенима да вода испари. Потом се со покупи. Познато је да се со користи приликом спремања хране. Међутим, она се користи и у производњи хартије, боја, грнчарије... Употребљава се, такође, при обради коже, за посипање залеђених путева, чување меса, рибе, поврћа.

Од сировине до производа: • сировина, • прерада сировине, • материјал, • обрада материјала, • готов производ

Материјал

Начин обраде материјала

Производи

мермер

резање, клесање

скулптуре, споменици, степеништа

гвожђе

ковање, ливење, истезање

шине, посуђе, жице

ланена влакна

упредање, ткање, плетење

платно, конац, конопац

рашчешљана вуна

предење, плетење, ткање

ћилими, џемпери, шалови

жути шећер

бељење, уситњавање, калупљење

бели кристал шећер, шећер у праху, шећер у коцкама 71

ЧОВЕКОВ РАД И ПРИРОДА

КАКО ТРЕБА КОРИСТИТИ СИРОВИНЕ Сировине које људи користе као извор енергије, али и оне које употребљавају за производњу пожељно је плански користити, обнављати и штедљиво трошити. У претходним разредима научили смо шта је рециклажа и који се предмети могу рециклирати.

1. За производњу хартије најчешће се користе дебла букве и тополе. Да би сачували шуме, људи те врсте дрвећа плански саде и гаје.

3. У фабрици се дебла прерађују: скида им се кора, мељу се, прави се смеша с водом, додају се средства за повезивање и бељење, смеша се цеди и пресује. Кора која остаје користи се за израду биогорива.

2. Дебла из плански подигнутих шума превозе се до фабрика за производњу хартије.

8. Рециклирамо – поново прерађујемо предмете од хартије. Тако се избегава сеча шума.

9. Обнављамо потрошене сировине пошумљавањем.

На примеру производње хартије уочи и запамти шта треба чинити да бисмо и у будућности имали материјал који нам је потребан за њену производњу. 72

Сировине треба: • плански користити, • не расипати, • обнављати.

4. У фабрикама за прераду хартије израђују се различити производи.

5. Не купујемо више него што нам треба

7. Разврставамо отпад ради рециклаже. Хартију бацамо у посебан контејнер.

УРАДИ

У Истраживанки уради задатак 2 означен са

6. Не бацамо олако ствари!

. 73

ЧОВЕКОВ РАД И ПРИРОДА

ОД ПРОИЗВОЂАЧА ДО ПОТРОШАЧА Људи задовољавају своје потребе за храном, одећом, обућом, намештајем тако што раде и производе оно што им је потребно. То су произвођачи. Пољопривредници мали део онога што произведу користе за сопствену исхрану. Да би могли да набаве и друге ствари које су им потребне, они своје производе – поврће, воће, месо, млеко, јаја и др. – продају. Односе их на пијаце или их на велико продају фабрикама, тржним центрима, продавницама... Људи који купују производе за своје потребе су потрошачи.

Од чега зависи цена производа? Цена производа зависи од тога колико је човек морао да ради да би одгајио, направио, створио одређени производ. Али зависи и од понуде (колико је таквог истог производа понуђено на тржишту). Што га више има – његова цена је нижа. Цена производа зависи и од потражње (колико је људи заинтересовано да купи одређени производ).

Пред новогодишње празнике и пред крај лета свуда у свету трговци организују велике распродаје одеће и обуће чија је сезона на измаку. Зашто? ______________________________________________________________________

Произвођачима је важно да што брже продају своје производе, и то по цени која је за њих најповољнија. Како то постижу? Зашто људи више купују у супермаркетима, него у малим продавницама? ______________________________________________________________________

Да би трговци остварили што је могуће већи добитак, они улажу много новца у рекламирање онога што продају. Своје производе рекламирају на радију, телевизији, интернету, рекламним паноима... Рекламе се деле и на улици.

Поред рекламирања, у продавницама се организују и распродаје одређених производа. Ти производи су видно обележени знаком да су тог дана, седмице или месеца на снижењу.

Цена производа зависи од тога: • колико је човек морао да ради, али и од • понуде, • потражње. УРАДИ

У Истраживанки уради задатак 3 означен са

ЧОВЕКОВ РАД И ПРИРОДА

КАКО ДОЋИ ДО ЗДРАВЕ ХРАНЕ Човеку је храна потребна свакодневно. Она је његов извор енергије и здравља. Храна коју једемо треба да буде разноврсна, свежа и без штетних састојака. Због тога произвођачи хране треба да воде рачуна о начину гајења биљака и производње намирница, а потрошачи да пазе шта купују и како чувају храну. Каква храна је извор енергије и здравља? Пратећи зелене стрелице сазнај о чему треба да брину произвођачи хране, а о чему потрошачи.

Земљишту треба додавати стајско ђубриво и компост да би се повећала његова плодност. Уколико се користе вештачко ђубриво и заштитна средства, треба се строго придржавати упутстава за њихово коришћење.

Кад купујемо на пијаци, бирамо свеже и непрскане плодове. Пре употребе треба да их оперемо.

Произвођачи воде рачуна о: • начину гајења биљака, • начину производње намирница. Потрошачи воде рачуна о: • свежини намирница, • року трајања, • чувању намирница. 76

УРАД

ДИ

Како да не расипамо храну? Пратећи црвене стрелице сазнај како све можемо штедети храну.

Приликом производње намирница произвођачи треба да употребљавају само додатке који нису штетни за здравље (со, шећер, уље, сирће). Све коришћене додатке треба да наведу на омоту производа.

Купујемо само храну чији рок трајања није истекао. Он је увек означен на омоту. Купљене намирнице чувамо на хладном месту.

Не треба да купујемо више него што нам је потребно.

Не треба да олако бацамо храну.

У Истраживанки уради задатке 4, 5 и 6 означене са . Хранимо животиње.

Правимо природно ђубриво – компост.

Прерађујемо. 77

ЧОВЕКОВ РАД И ПРИРОДА

КАКО ДОЋИ ДО ПИТКЕ ВОДЕ И поред тога што је вода обновљиво природно богатство и извор енергије, често чујемо упозорење да је треба штедети. Незагађене воде за пиће у природи је све мање, а поступком пречишћавања се дневно могу добити само ограничене количине воде. Осим тога, поступак пречишћавања је веома сложен и скуп. Како се вода пречишћава?



Вода из реке се допрема до резервоара за прераду воде.





Вода се затим испушта у базен са слојем шљунка који задржава остатак нечистоћа.

Пречишћена вода се цевима одводи до домаћинстава.

 Потом вода доспева у 

Из резервоара се вода испушта у базен за таложење, у којем део честица блата, песка и шљунка пада на дно (таложи се).

базен са слојем песка и пролази кроз њега.



Будући да се поступком пречишћавања дневно могу добити само ограничене количине воде, јасно је да се она мора штедети. Воду највише штедимо кад је приликом употребе не расипамо.

Води се додаје хлор који служи за уништавање бактерија.

Поступак пречишћавања воде: • таложење, • пропуштање кроз слој шљунка, • пропуштање кроз песак, • додавање хлора

УРАДИ 78

У Истраживанки уради задатак 7 означен са

НАУЧИЛИ СМО

РАД, ЕНЕРГИЈА, ПРОИЗВОДЊА, ПОТРОШЊА

ЧОВЕКОВ РАД И ПРИРОДА Својства човековог рада

• употреба оруђа • свесна активност • друштвена активност

Шта утиче на живот и рад људи

• природно окружење (рељеф, воде, временске прилике...) • друштвено окружење (оруђа за рад, знање, организaција рада, тип насеља...)

Сировине

• извори енергије (обновљиви, необновљиви) • сировине за прераду (обновљиве, необновљиве)

Извори енергије

• необновљиви (загађују животну средину) • обновљиви (не загађују животну средину)

Од сировине до производа

• сировина • прерада сировине • материјал • обрада материјала • готов производ

Како треба користити сировине

• плански • не расипати их • обнављати их

Цена производа зависи од тога:

• колико је човек морао да ради, али и • понуде, • потражње.

Долажење до здраве хране

Произвођачи приликом производње намирница воде рачуна о: • начину гајења биљака, • начину производње намирница. Потрошачи приликом куповине намирница воде рачуна о: • свежини намирница, • року трајања, • чувању намирница.

Пречишћавање воде

• таложење • пропуштање кроз слој шљунка • пропуштање кроз слој песка • додавање хлора

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

СРБИЈА ДАНАС СРБИЈА У ПРОШЛОСТИ

УЧИЋЕМО

● где се налази

наша домовина Србија ● ко је су природне

карактеристике Србије

● ко су

становници Србије и колико их има

● по чему је

Србија позната у свету

је основао ● ко

прву српску државу и када

● ка ко се у претходн

им вековима живело, радило,школовало, облачило...

МОЈА ДОМОВИНА – РЕПУБЛИКА СРБИЈА

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

Шта има свака држава? У свету постоји 194 државе. Свака од њих има: • територију омеђену утврђеном границом, • назив, • државне симболе (заставу, грб, химну), • главни град, • становнике. Назив наше домовине је Република Србија. Њен главни град је Београд. Симболи Републике Србије

Грб Републике Србије

Застава Републике Србије

Химна Републике Србије је „Боже правде’’. Уочи и запамти: • како изгледа грб Републике Србије, • боје на застави Републике Србије и њихов редослед.

За улазак у друге државе и повратак у Србију потребан је пасош.

Где се налази Република Србија? Република Србија се налази у југоисточном делу Европе, на Балканском полуострву. Земље с којима се граничи су: Мађарска, Румунија, Бугарска, Македонија, Албанија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Хрватска. Преко територије Србије пролазе важни међународни путеви који повезују западне и источне, северне и јужне делове Европе. На карти Европе пронађи: • Балканско полуострво и на њему територију Републике Србије, • територије држава с којима се Србија граничи у односу на стране света, • важније путеве који повезују Србију с другим земљама Европе.

Моја домовина – Република Србија • Главни град – Београд • Државни симболи: – грб са двоглавим белим орлом, – застава – црвено-плаво-бела тробојка с грбом у средини, – химна „Боже правде’’ Положај Републике Србије: • југоисточни део Европе, Балканско полуострво

УРАДИ

У Истраживанки уради задатак 1 означен са

. 83

БЕОГРАД – ГЛАВНИ ГРАД СРБИЈЕ

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

Република Србија

Београд се налази у северном делу Србије, на ушћу Саве у Дунав. Један је од најстаријих европских градова. Од давнина је сматран чуварем речних путева јер га реке Сава и Дунав опасују с три стране. Пре него што су у VII веку на Балканско полуострво дошли Стари Словени, који су нашем граду и дали данашњи назив, Београд се називао Сингидунум.

Територија града Београда подељена по општинама

Грб града Београда је 1931. године осмислио и нацртао познати сликар Ђорђе Андрејевић Кун. Отворена врата тврђаве значе да је град слободан и да свима жели добродошлицу.

Као и у другим главним градовима појединих држава, и у Београду се обављају послови значајни за све становнике Републике Србије: усвајају се закони и прописи којима се регулишу права и обавезе свих грађана, обављају послови значајни за сарадњу Србије с другим државама.

Зграде у којима се доносе закони

Дом Народне скупштине Републике Србије.

Зграда Новог двора у којој је седиште председника Републике.

Зграда Владе Републике Србије.

Зграда Министарства спољних послова, у којој се обављају сви послови значајни за сарадњу Србије с другим земљама.

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

У Београду се налази највећи број образовних установа (основне и средње школе, факултети), затим научних института у којима се врше научна истраживања, установа културе (позоришта, библиотека, музеја, галерија). Поред тога, у главном граду наше домовине се налазе и бројне болнице и клинички центри, спортски објекти (спортске хале, стадиони), туристички објекти (хотели, ресторани). На сликама су приказана поједина места и објекти које туристи најчешће обилазе. Запамти их и посети када ти се укаже прилика. Кнез Михаилова улица је пешачка зона Београда. Пружа се од Палате „Албанија“ до улаза у парк Калемегдан.

Калемегдан је најпознатији и најпосећенији београдски парк. Смештен је на узвишењу изнад ушћа Саве у Дунав. Саставни део парка је Калемегданска тврђава. У њему се налази Опсерваторија (осматрачница небеских тела), затим Војни музеј, Галерија Природњачког музеја...

Део калемегданског парка уређен је као зоолошки врт – „Врт добре наде“, у коме је смештено више од 2 000 живо тиња из свих крајева света.

Ботаничка башта „Јевремовац“ налази се у самом центру Београда. У њој се могу видети бројне врсте дрвећа и зељастих биљака из читавог света. 86

Трг републике је у непосредној близини Кнез Михаилове улице. На њему се налази Споменик кнезу Михаилу, а преко пута је Народно позориште.

Вуков и Доситејев музеј налази се на Дорћолу, у најстаријем делу Београда.

Храм Светог Саве највећи је и најраскошнији православни храм на Балкану. Подигнут је на узвишењу тако да се може видети готово из свих делова града.

Београдска арена је највећа спортска хала у Србији. У њој се одржавају значајне спортске и музичке манифестације. Авалски торањ за многе је симбол града Београда.

УРАДИ

У Истраживанки уради задатак 2 означен са

ВЕЋИ ГРАДОВИ У СРБИЈИ

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

Градови у Србији су повезани железничким пругама и путевима. Сваки од њих има нешто по чему се памти и због чега га треба обићи.

Суботица је најсевернији град у Србији. Позната је по свом позоришту и раскошној згради Скупштине општине. У близини Суботице налази се језеро Палић.

Нови Сад један је од највећих градова на северу Србије. Познат је по Петроварадинској тврђави. У Новом Саду одржава се музички фестивал „Eгзит’’, као и манифестација за децу „Змајеве дечје игре’’.

Крагујевац је смештен у централном делу Србије. У спомен-парку „Шумарице“, подигнутом у знак сећања на становнике Крагујевца које су стрељали фашисти у Другом светском рату, налази се музеј „21. октобар“.

Крушевац је град у средишњем делу Србије и некадашња престоница кнеза Лазара.

Ниш је један од највећих и најстаријих градова на југу Србије. Познат је по остацима тврђаве у којој се одржавају разне манифестације. То је једини град у коме постоји споменик учитељу. 88

Користећи карту Србије и легенду уз њу пронађи: • градове приказане на сликама, • градове кроз које од Суботице – ка југу пролази ауто-пут, • градове који имају аеродром, односно луку.

С З

И Ј

Зајечар се налази у источном делу Србије. У његовој близини је археолошко налазиште Гамзиград, где се могу видети остаци римске царске палате Феликс Ромулијана. У Зајечару се одржава музички фестивал „Зајечарска гитаријада’’.

Нови Пазар се налази на југозападу Србије. У његовој околини су манастири Сопоћани и Ђурђеви ступови. Познат је и по изради одеће од тексас платна.

Призрен је смештен у подножју планине Шаре. Средином града протиче река Бистрица. У прошлости је овај град био престоница Србије.

Већи градови у Србији: • Нови Сад, Ниш, Приштина, Суботица, Крушевац, Крагујевац, Зајечар, Нови Пазар, Призрен... 89

РЕЉЕФ СРБИЈЕ

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

На карти Србије може се уочити да се северно од рекâ Саве и Дунава простире равница, док се јужно од њих уздижу брда и планине. Уочава се, такође, да је Србија претежно брдско-планинска земља.

На територији Панонске низије некада је било море. Део те низије који се налази у Србији назива се Војводина.

Фрушка гора је планина која је у некадашњем Панонском мору била острво.

Златибор је добио назив по боровима чија боја коре подсећа на боју злата.

Копаоник је планина позната по скијашким теренима, али и по различитим врстама биљака и животиња.

Шара је скраћени назив за Шар-планину. На њој се налазе бројна мала језера која се називају „горске очи“. 90

Помоћу легенде на карти Србије уочи и напиши који је део Србије, у односу на стране света, равничарски, а који брдско-планински. Равничарски је ______________________ __________ Србије. Планински је ______________________ __________ Србије. Пронађи на карти положај облика рељефа именованих уз слике. Испод сваке слике напиши страну света на којој се у Србији налази та планина, равница, жупа.

С И

З Ј

Александровачка жупа је котлина која се налази у централном делу Србије, окружена планинама Копаоник, Жељин, Гоч и Јастребац. Позната је по гајењу винове лозе.

Александровачка жупа

ле

ти

је

Ме то

к ро

хи

Стара планина представља природну границу према Бугарској. Њен највиши врх је Миџор.

Рељеф Србије: • северно од Саве и Дунава – равничарски, • јужно од Саве и Дунава – брдско-планински

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

ВОДE СРБИЈЕ Највеће и најпознатије реке у Србији су: Дунав, Сава, Тиса, Велика Морава, Дрина, Ибар и Тимок. Све те реке припадају Црноморском сливу јер се уливају у Дунав, чије је ушће у Црном мору. Овом сливу припада највећи број река Србије. Бели Дрим, на југу Србије, припада Јадранском, а реке Лепенац и Пчиња – Егејском сливу. У Србији се налази и неколико канала које су људи прокопали да би повезали реке и имали воду за наводњавање земљишта које обрађују. Најпознатији је канал Дунав–Тиса–Дунав.

Велика Морава почиње од места Сталаћ, где се спајају Јужна и Западна Морава.

Сава и Дунав су међународне реке јер протичу кроз више држава. Сава се у Дунав улива код Београда.

је

хи

Река Дрина чини природну границу између Србије и Босне и Херцеговине. На њој је подигнута и хидроелектрана „Перућац“.

ти

Ме то

о Пр

е кл

Једино веће природно језеро у Србији је Палић. Остала језера су вештачка, настала преграђивањем река због подизања хидроелектрана. Најпознатија и највећа су: Ђердапско језеро, настало приликом подизања хидроелектране „Ђердап“ на Дунаву, и Перућац – на Дрини.

Власинско језеро настало је преграђивањем речице Власине. Познато је по острвима од тресета (наслага остатака биљака) која пливају по површини језера.

Најпознатије баре су Обедска и Царска бара. Царска бара је станиште око 150 врста птица мочварица, од којих су посебно ретке разне врсте чапљи.

Поред бројних извора лековитих водâ у Србији су изграђене бање. Најпознатије су Врњачка бања, Матарушка бања, Сокобања и бања Ковиљача.

Врњачка бања налази се на обронцима планине Гоч. Позната је по својим изворима лековите воде, која се посебно препоручује онима који пате од стомачних болести.

Пронађи на карти воде именоване уз слике. Испод сваке слике напиши страну света на којој се у Србији налази та река, језеро, бара, бања. Пронађи и реке које: • читавим својим током теку кроз Србију, • не извиру у Србији, али у њој имају ушће, • немају ни извор ни ушће у Србији, али теку кроз њу. Воде у Србији: • реке Црноморског, Јадранског и Егејског слива, • језера (природна, вештачка), • баре, • лековите воде (бање)

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

КАКВА ЈЕ КЛИМА У СРБИЈИ Временске прилике које у дужем временском периоду преовлађују на некој територији научници називају клима. Каква је клима на некој територији – они одређују на основу температуре ваздуха, количине и годишњег распореда падавина, ветрова који дувају... Каква ће клима на некој територији бити, зависи од тога где се та територија налази на Земљи, какав је њен рељеф, да ли се налази у близини мора или океана...

Умерена клима

Већина европских земаља, па и Србија, налази се на територији на којој је клима умерена: није ни превише топло, ни превише хладно. Да ли је клима у свим деловима Србије иста? Србија је претежно брдско-планинска земља, али је њен северни део равничарски. Равницâ има и у долинама река и котлинама у јужном делу земље. Због различитих облика рељефа клима Србије није иста у свим њеним деловима. Клима у равничарском делу За ову климу су карактеристична топла и сува лета, са великим бројем сунчаних дана, и хладне зиме. Преко 2400 сати годишње небо над војвођанском равницом готово да је без облака, док зимску хладноћу појачава кошава. Укупна количина падавина није велика. Киша пада углавном током маја и јуна. Прелазни период између лета и зиме је кратак. 94

Клима на планинама Климу на планинама одликују кратка, свежа и магловита лета. Зиме су веома хладне, сa много снега који се задржава више од 150 дана. Пролећа су хладнија од јесени. Кише најчешће падају у јесен (октобар, новембар) и пролеће (март, април). На планинама је број сунчаних дана мањи него у равничарском делу Србије (износи само 1900 сати годишње).

Клима у котлинама и речним долинама Благо заталасане равнице окружене планинама називају се котлине (жупе). Клима у котлинама се разликује и од климе у равници и од климе на планинама. Исто важи и за неке делове речних долина. Лета у Александровачкој жупи су умерено топла, а зиме умерено хладне јер огранци планина које је окружују штите територију жупе од јаких ветрова. Падавина има током свих годишњих доба.

Ветрови Хладни ветрови у равничарским деловима Србије дувају само током зиме. Најчешћи ветар је кошава, која дува са истока, али често дува и северац. Током већег дела године дувају благи и умерено јаки ветрови.

Клима у Србији је умерена. Различита је у равничарском, планинском делу, котлинама и речним долинама. 95

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

РАЗНОВРСНОСТ БИЉНОГ И ЖИВОТИЊСКОГ СВЕТА У СРБИЈИ Због разноликости облика рељефа, обиља текућих и стајаћих вода и повољне и разнолике климе у Србији постоји богат и разноврстан биљни и животињски свет (флора и фауна). Више хиљада различитих врста биљака и животиња и неколико стотина врста гљива чини једно од најзначајнијих природних богатстава Србије. Које су најчешће врсте биљака и животиња у Србији? Прочитај и запамти податке о неким биљним и животињским врстама којих има у Србији. Буква је често лишћарско дрво наших крајева. Лако ћемо је препознати по изгледу стабла чија је кора беличастосива и глатка. Њени цветови су сакупљени у висеће цвасти. Плод – буквица – троугласт је и мрке боје.

У Србији постоји велики број различитих врста храста. Разликују се по висини и дебљини стабла, боји и дебљини коре, облику плода – жира. Неки примерци храстова смaтрају се у Србији светим дрветом – записом. Коприва је биљка која расте уз плотове, око насеља, уз путеве, по влажним шумама и пропланцима. Има је и на високим планинама. Стабљика и рецкави сивозелени листови са издуженим врхом прекривени су жаокама које се и при најмањем додиру ломе, забадају у кожу и жаре стварајући пликове. Али коприва је биљка позната и по својим лековитим својствима. У рано пролеће домаћице од коприве праве укусне пите и чорбе.

Дивља ружа расте као грм танких грана обраслих бодљама. Њени цветови су лепи и пријатног мириса. Може се наћи и у равницама и на планинама, уз ивице шума и ливада, поред плотова... Од плода дивље руже (шипак) праве се лековити чајеви и укусан пекмез.

Пастрмка живи у чистим водама планинских река, потока, језера. У брдско-планинском делу Србије узгаја се и у рибњацима. Врло је брза и окретна риба. Преко дана се скрива, а ноћу тражи храну – речне ракове и рибице. Свуда где је влажно и има инсеката, уз обале река, по барама и блатњавим јарцима, могу се наћи жабе разних врста. Оне имају различиту боју коже: има их зелених, смеђих, шарених.... Младунци жаба се легу из јаја и у почетку не личе на своје родитеље. Кад се излегу, они подсећају на црне рибице и називају се пуноглавци. Касније им израсту прво задњи, а затим и предњи удови, док им се реп смањује и нестаје.

Зидни гуштер се може видети на зидовима кућа и бетонским оградама. Његово тело је гипко и завршава се дугачким репом. Кад га човек или нека животиња ухвати, често се спасе тако што одбацује реп, који му касније поново израсте. Зиму проводи у зимском сну.

Рода живи у мочварним равницама и уз реке уколико је ваздух чист. Гнездо свија на крошњама дрвећа, димњацима кућа, торњевима цркава, бандерама... Ова птица селица висока је скоро један метар.

Куна златица живи у четинарским и лишћарским шумама. Има добар вид и њух, што јој помаже у лову на веверице, мишеве и мање птице. Женка окоти од три до пет младунаца. Они се у почетку хране мајчиним млеком, а затим их мајка учи да лове.

Заштићене врсте биљака и животиња у Србији

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

На подручју наше земље могу се наћи многе врсте биљака и животиња које су ретке или живе само на ограниченим деловима територије Србије. И једне и друге су законом заштићене. Брање и сакупљање таквих биљака је кажњиво, као и лов и узнемиравање ретких животиња.

Панчићева оморика је ретка врста четинара која може да се нађе на Тари. Открио ју је Јосиф Панчић, познати истраживач биљног и животињског света Србије. Лако ћемо је препознати по издуженој крошњи и мноштву шишарки које висе с горњих грана.

Велика веприна је зимзелена биљка која расте у влажним листопадним шумама. Препознајемо је по лоптастим бобицама јаркоцрвене боје, које често остају на биљци и током зиме. У нашој земљи је веома проређена, па ју је забрањено брати.

Жути и бели локвањ су водене биљке које су својим кореном причвршћене за дно баре (језера). Њихова стабљика се налази под водом и савитљива је. Цвет жуте или беле боје састоји се од бројних дугуљастих латица.

Банатски божур је биљка која се данас може наћи само у Делиблатској пешчари у Банату. 98

Белоглави суп је највећа птица на територији Србије. Због распона крила од готово три метра називају је „небески краљ“. Врат ове птице је го, украшен белом перјаном „огрлицом’’, а крила и тело су тамносмеђи. Станиште белоглавог супа је у кањону реке Увац. Захваљујући акцији коју је крајем XX века покренуо Фонд за заштиту белоглавог супа данас се ту гнезди преко осамдесет парова ових птица. Супови имају веома важну улогу у природи јер се хране остацима угинулих животиња и тако спречавају ширење зараза. У нашој земљи рис представља природну реткост. Према процени стручњака, у Србији данас живи око тридесет примерака обичног или северног риса. Њихово крзно је густо и меко, ноге дугачке, реп кратак, а уши на врху украшене карактеристичним чуперком. Законом су у Србији заштићени и бројни водоземци: жабе, мрмољци, даждевњаци. Шарени даждевњак је водоземац који у воду одлази само да би полoжио јаја. Живи у влажним шумама у околини барâ. На кожи има жлезде које прскају отровне материје, па се тако брани од напада других животиња. Тиски цвет није биљка, већ врста инсеката. Пре неколико деценија ових инсеката било је по свим већим европским рекама. Данас је Тиса једно од ретких места на којима се они могу наћи. Масовно се роје средином јуна сваке године. Тада Тиса изгледа као да је процветала.

Разноврсност биљног и животињског света Србије: • биљке и животиње – више хиљада различитих врста, • ретке и заштићене биљке и животиње – бројне врсте

УРАДИ

У Истраживанки уради задатке 3 и 4 означене са

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

ЗАШТИЋЕНА ПОДРУЧЈА У СРБИЈИ Подручја у Србији у којима човек својим радом није изменио природна станишта и животне заједнице представљају велико природно богатство. Она су због тога и законом заштићена. Нека од тих подручја проглашена су за националне паркове. Одређени предели са ретким и угроженим врстама биљака и животиња су, такође, законом заштићени. То су резервати природе. У њима је најстроже забрањено брати и сакупљати биљке, као и ловити и узнемиравити животиње. Национални паркови у Србији

На карти уочи националне паркове и њихов положај у Србији у односу на стране света. Прочитај и запамти по чему је сваки од тих националних паркова познат.

(север)

(запад)

(исток)

(југ)

Пр

100

л ок

ет

иј

Фрушка гора је наш најстарији национални парк, проглашен још 1960. године. У њему живи око 1000 различитих врста биљака и око 200 врста птица. Од ретких животиња, ту живе текуница, шарка, црна рода, орао крсташ и дивља мачка.

Ђердап је највећи национални парк у Србији. У пространим буковим и храстовим шумама од ретких животиња живе рис и мрки медвед, а у делу уз Дунав има видри и црних рода. Ђердап је и једини речни национални парк. У њему је капија Европе – предео Малог и Великог казана где је Дунав широк свега сто метара. Национални парк Тара чувен је по Панчићевој оморици – реткој врсти четинара. На Тари има и других ретких биљака: божиковина, линцура, златна папрат. Од животиња, посебно су значајни Панчићев скакавац, дивокоза и сури орао.

Копаоник је наш најмањи национални парк. Обухвата само више делове планине Копаоник. За њих су карактеристичне шуме смрче, као и биљке полегла клека и боровница. Од бројних птица, најпознатији је сиви соко.

Национални парк Шар-планина познат је по 25 малих језера (тзв. горске очи). Од ретких биљака, на Шар-планини расту високопланински борови муника и молика, а од животиња – ту живе куна златица, дивокоза, рис, орао змијар и орао крсташ. 101

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

Резервати природе у Србији

102

Лудошко језеро на северу Војводине проглашено је природним резерватом јер се у тршћацима који га окружују гнезди велики број птица станарица и селица. Сваке јесени са севера Европе на ово језеро стижу готово све врсте птица чија су станишта у близини воде. Међу њима су и дивље гуске, по којима је језеро добило свој мађарски назив: у преводу значи „гушчје језеро“.

Делиблатска пешчара једина је пешчара у Србији, али и у Европи. Називају је „Европска Сахара“. Налази се у јужном Банату. Резерват Делиблатска пешчара простире се до Дунава. У њој се гнезде мала бела чапља, ибис, ласта бегуница. Једно је од ретких станишта малог корморана у Србији. Заштићене врсте животиња Делиблатске пешчаре су и пустињски мрав, степски соко, орао крсташ, текуница, слепо куче...

Засавица је бара која се налази у близини Сремске Митровице. Уз ову бару расте многобројно барско биље (рогоз, тестерица, љутић) и живи велики број птица (трстењак, бела и сива чапља, рода, дивља патка). Њене обале красе шуме тополе, врбе и јасена. Вожња чамцем по Засавици пружа прилику посетиоцима да уживају у лепоти жутог и белог локвања. Поред риба – караша, бабушки, штука и шарана, у Засавици живе и бројне барске корњаче, змије белоушке, мрмољци... Повремено се могу видети видра и дабар.

Јелашничка клисура, која се налази у близини Ниша проглашена је специјалним резерватом природе због природних лепота и великог броја разноврсних биљака. Иако није велика (свега 20 km), на простору ове клисуре налазимо 65 врста биљака које само ту расту.

На Старој планини, као строго чувани резервати природе, налазе се Бабин зуб, Драганиште, Голема река и Јабучко равниште, где је откривена ретка биљка месождерка – росуља. Бабин зуб Готово нетакнути кутак дивљине који је проглашен природним резерватом је Витановача код Деспотовца. Налази се на само 150 km југоисточно од Београда. У овом царству бистре воде и бројних пећина, међу којима је најпознатија Ресавска пећина, налазе се и бројни водопади: Велики бук, Бигар, Прскало, у чијем подножју се формира чипкасто камење.

Бигар

Прскало

Заштићена подручја у Србији: • национални паркови, • резервати природе

У подножју водопада Прскало формира се чипкасто камење.

103

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

УСЛОВИ ЗА ГАЈЕЊЕ БИЉАКА И ЖИВОТИЊА У СРБИЈИ Разноликост облика рељефа, обиље водâ и умерена клима погодују гајењу биљака и животиња у Србији. Простране равнице на северу земље, у долинама река, котлинама и жупама, с плодним земљиштем, погодују гајењу ратарских и повртарских биљака. У жупама, на обронцима брда и нижих делова планина успева винова лоза, а у средишњем и западном делу Србије – и разне друге врсте воћака. Пашњаци и ливаде и извори питке воде на планинама омогућују становништву да се бави сточарством.

Пространа војвођанска равница погодна је за гајење житарица какве су пшеница и кукуруз. Због тога је називају највећом житницом Србије.

У околини Ариља успева једна врста црвене малине која је посебно цењена у свету.

104

На војвођанским пољима гаје се и разноврсне индустријске биљке: сунцокрет, шећерна репа, хмељ...

Лесковачки крај чувен је по производњи паприке. У њему се одскора налази највећи и најсавременији пластеник у Србији.

Околина Чачка један је од крајева у Србији у којем успевају различите врсте воћки. Посебно су чувене старе врсте шљива.

Сјенички крај познат је по гајењу стоке и млечним производима, нарочито по сјеничком сиру.

Познато је да је Србија земља очуване природе. У њој је загађење ваздуха, воде и земљишта далеко мање него у другим државама Европе. Зато у Србији и постоје изузетни услови за производњу органске хране – биљака током чијег гајења нису коришћена вештачка средства заштите. Производи од биљака и животиња из Србије цењени су у читавом свету.

УРАДИ

Лубенице добро успевају у селима источне Србије јер је током године у том делу наше земље највише сунчаних дана.

У Србији се може наћи посебна раса свиња – мангулица, чије се месо и месни производи због доброг квалитета све више траже. Тело мангулице обрасло је дугим, густим длакама налик на вуну, па је зато називају „вунаста свиња“. Ова врста свиња гаји се у резервату Засавица, селу Буђановци у близини Руме и у околини Димитровграда, близу границе с Бугарском.

Повољни услови за гајење биљака и животиња: • обиље воде, • умерена клима, • плодно земљиште

У Истраживанки уради задатак 5 означен са

105

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

СТАНОВНИШТВО СРБИЈЕ Највећи број становника Србије чине Срби, али у њој живе и бројни други народи: Мађари, Русини, Румуни, Словаци, Хрвати, Буњевци, Црногорци, Јевреји, Роми, Албанци, Македонци, Бошњаци, Турци, Бугари... Припадници сваког од ових народа имају свој матерњи језик, обичаје и народне ношње по којима се разликују. Али сви они користе и српски језик, који је службени језик у Републици Србији. Службено писмо је ћирилица. Од чега зависи број становника у неком крају? Према попису из 2011. године, у Србији живи близу девет милиона становника. (У овај број становника урачунат је и број становника који живе на Косову и Метохији.) Број становника није исти у свим крајевима земље. Разноликост облика рељефа, клима, плодност земљишта, врсте путева који повезују насеља, саобраћај – све то утиче на број становника који живе на одређеној територији.

Познато је да у градовима има много већих могућности за запошљавање, школовање, забаву… него у селима, нарочито оним расутим по планинама. Због тога се велики број младих људи по завршеном школовању не враћа у своја села, већ остаје да живи у градовима. Зато у градовима има много више људи са средњим, вишим и високим образовањем него у селима.

У Београду живи преко 1 600 000 становника. Тај број се стално повећава. У осталим градовима, као што су Нови Сад, Ниш, Крагујевац и др., број становника је знатно мањи.

106

У планинским селима број становника је изузетно мали. У многим селима школе су затворене јер нема деце. Остали су само старији становници. Из многих крајева млади људи су, у потрази за послом, отишли у иностранство. У завичај планирају да се врате тек када оду у пензију.

Изградњом путева, хотела са спортско-рекреативним садржајима, тржних центара, фабрика и предузећа стварају се услови за повратак људи у опустеле крајеве. Становништво Србије: • састав – Срби и многи други народи, • број – близу девет милиона, • распоред – број становника је различит у различитим деловима

107

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

РАЗЛИЧИТИ НАРОДИ –

Врбица или Лазарева субота је хришћански празник који Срби не обележавају исто у селу и граду. У градовима Србије Врбица је искључиво дечји празник. Обележава се на Лазареву суботу. Тог дана родитељи све чано облаче своју децу, чак и ону од неколико месеци. Око врата им стављају звончиће везане за траку у боји српске тробојке, оките их распупелом врбом и одводе пред цркву. Деца у поворци иду око цркве и певају песме о ускрснућу Светог Лазара.

У селима се Лазарева субота прославља тако што улицама иде поворка „лазарица”. Чини је шест или више свечано обучених дево јака од 14 до 20 година. Поворку предводе „Лазар” – најстарија, највиша и најлепша девојка у мушкој одећи, и „Лазарица” – у свечаној женској одећи. На крају поворке су девојке које први пут учествују у „лазарицама”. Пред сваком кућом „Лазар” и „Лазарица” изводе плес, док остале учеснице поворке певају пригодне песме.

Детињци се празнују у трећу недељу пред Божић. Неколико дана пре овог празника родитељи „прете” деци да ће их везати и везане оставити ако не буду спремили поклон којим ће се развезати. Деци обично баба, деда и остали укућани помажу да прибаве по неколико смокава, ораха, бомбона, чоколадица или да купе неки скроман поклон како би се развезала. Недељу дана после Детињаца су Материце. Деца још у суботу припреме неку врпцу којом у недељу ујутру везују мајци ноге. Она се тада тобож отима, брани и моли да је одвежу јер је у великом послу. Али деца је не пуштају све док не добију „откуп“. Очеви или Оци су празник који се обележава недељу дана после Материца. Обредне радње везивања и одвезивања исте су као за Материце.

108

РАЗЛИЧИТИ ОБИЧАЈИ

Када настане дужи сушни период, Мађари у Војводини имају народни обичај да призивају кишу. Они три дана заредом тачно у подне купају петла.

Према народној традицији Буњеваца, први дан после Ускрса је Водени понедељак – празник у којем учествују младићи и девојке. Тога дана младићи посећују девојке за удају и обилно их прскају водом. Девојке се не бране, већ одмах одлазе да се пресвуку, а на конопац у дворишту окачињу мокру хаљину да је сви виде. Што више одеће простру на конопац да се суши, значи да имају више удварача. Овај некада веома бучан и „мокар” обичај, када су момке улицама пратили тамбураши, данас је промењен. Младићи више не поливају девојке водом, већ их само испрскају неким парфемом. Али без обзира на начин „поливања” – Водени понедељак је и данас радостан и весео празник младих.

Кад им се роди дете, Роми имају обичај да му у руку ставе златан прстен. Они верују да ће то утицати да дете буде богато и да лепо живи.

109

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

КОЈА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ИМАЈУ СТАНОВНИЦИ СРБИЈЕ Да би различите групе људи које живе у Србији могле да задовоље своје потребе, а да притом не угрозе потребе чланова других група, као и у свакој другој држави у свету и у нашој држави постоје закони. Њима су одређена права и обавезе свих становника Србије. Прецизиране су и казне за оне који прекрше права других људи, или не испуњавају своје обавезе. Све законе, пре него што почну да се примењују, морају да усвоје представници становника – посланици – у Скупштини Србије. Због тога се каже да су они донети демократски. У тексту уочи и запамти која права и обавезе имају становници Србије. Која права имају становници Србије? Сви становници Србије имају једнака права да живе у миру у било ком делу Србије, да говоре матерњим језиком, школују се и раде, живе у складу са својим обичајима и вером, одлучују гласањем о стварима важним за живот у друштву... Њихово је право и да слободно износе своје мишљење, али под условом да њиме не вређају и омаловажавају оне који су од њих различити. Обавеза државе је да пружи заштиту и помоћ својим становницима у случају да их неко злоставља, као и у случају природне катастрофе, болести, немаштине... Држава је нарочито обавезна да помогне свим својим становницима с посебним потребама. Због свега тога у њој постоје различите службе: полиција, судови, центри за социјални рад, хуманитарне организације, каква је, на пример, Црвени крст. Које обавезе имају становници Србије? Да би сви становници Србије могли да остваре своја права, они морају да извршавају своје обавезе. Те обавезе су једнаке за све становнике. Сви становници Србије треба да поштују законе Републике Србије, да поштено и што боље раде свој посао, плаћају порез, поштују права других људи и пружају им помоћ кад се нађу у невољи. Њихова је обавеза и да мудро користе и чувају природна богатства своје земље.

ЗА РАДОЗНАЛЕ

110

Уметници правду често приказују као девојку која у левој руци држи вагу, којом прецизно мери доказе о томе да ли је неко прекршио закон, а у десној држи мач, који представља казну.

Која права и обавезе имају деца у Србији? У Србији, деца су сви становници млађи од осамнаест година. Поред неких права која имају као и одрасли становници наше земље, деца имају посебна права која су им загарантована Конвенцијом о правима детета. Конвенција представља скуп прописа који обавезују државе да их поштују. Ову конвенцију Уједињених нација потписала је и Србија, као и бројне државе у свету.

Више о правима деце можеш сазнати из Конвенције Уједињених нација о правима детета.

Да би ученици имали прилику да слободно изнесу своје мишљење, у школи постоји Ђачки парламент. Чине га њихови изабрани представници. Чланови парламента, имајући у виду жеље ученика, користе своје право и обавезу да дискутују о томе које би секције још могле да постоје у њиховој школи, где би могло да се иде на екскурзију... Они, такође, разматрају проблеме који се у школи појављују: вршњачко злостављање, непримерено понашање било ког члана школске заједнице и сл. Чланови парламента могу да покрену акције организовања прослава у школи, помоћи онима који су у невољи, али и да узму учешће у акцијама за добробит животиња, као и у акцијама сађења биљака, уређења школског дворишта и др. Права и обавезе становника: • једнака права, • једнаке обавезе, • посебна дечја права загарантована Конвенцијом о правима детета

УРАДИ

У Истраживанки уради задатак 6 означен са

. 111

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

СРБИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА Србија је једна од држава Европе и света. Заједно с некима од њих она учествује у различитим међународним организацијама које унапређују живот свих људи у свету. Којим међународним организацијама припада Република Србија?

Ради заштите основних људских права и слобода, чувања мира у свету, развоја пријатељских односа и сарадње међу народима педесет држава света је 1945. године основало Организацију Уједињених нација (ОУН). То је једна од најзначајнијих међународних организација. Њено седиште налази се у Њујорку (Сједињене Америчке Државе). И наша земља једна је од чланица Уједињених нација.

Палата Уједињених нација

У оквиру Уједињених нација основан је већи број организација и фондова који имају посебне задатке.

Уницеф – Дечји фонд Уједињених нација има задатак да помаже деци широм света, да их штити од сиромаштва, болести, грубости, неправди, незнања...

Унеско – Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу има циљ да унапређује сарадњу међу људима, као и да унапређује науку, помогне просвећивање људи у свету, да помаже у чувању националних паркова, резервата, природних реткости, значајних зграда и уметничких дела. 112

Савет Европе основан је с циљем да подстиче јединство европских држава и примену заједничких правила понашања, као што су узајамно поштовање, сарадња и придржавање закона. Његово седиште налази се у Стразбуру (Француска). Србија је 2003. године постала пуноправни члан Савета Европе.

Палата Савета Европе у Стразбуру

Србија је чланица најмасовније међународне хуманитарне организаци је – Црвеног крста. Ову организацију основао је Швајцарац Анри Динан у XIX веку да би окупио добровољце за пружање помоћи рањеницима на бојишту. Данас бројни чланови Црвеног крста из свих крајева света притичу у помоћ људима у невољи – жртвама земљотреса, поплава, разорних ветрова... Њихов заједнички циљ је да раде на побољшању услова живота у сиромашним крајевима, да спрече ширење зараза, просвећују... Радом ове међународне организације управља се из седишта у Женеви (Швајцарска), где је она и настала. Зграда Црвеног крста у Београду

Србија у међународним организацијама: • Организација Уједињених нација (Уницеф, Унеско), • Савет Европе, • Црвени крст 113

ДОПРИНОС СРБИЈЕ КУЛТУРИ И НАУЦИ СВЕТА

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

Србија је у читавом свету позната по својим археолошким налазиштима (налазишта остатака прошлости), манастирима, фрескама, утврђеним градовима. Позната је и по открићима научника српског порекла. Археолошка налазишта Једно од најпознатијих археолошких на лазишта у нашој земљи је Лепенски вир. У њему су пронађени остаци грађевина и предмети из далеке прошлости. Пре више од осам хиљада година у једној од непри ступачних увала Ђердапске клисуре жи вело је праисторијско племе. Људи су се бавили ловом и риболовом. Од речних облутака правили су скулптуре и држали их у кућама као богове–чуваре. Скулптуре из налазишта Лепенски вир убрајају се међу прва уметничка дела настала у чита вом свету.

Музеј Лепенски вир

На месту данашње Винче откривено је праисторијско налазиште по много чему јединствено у свету. Реч је о насељу првих земљорадника чија је култура пре пет хиљада година имала великог утицаја на остале становнике Европе. То је и највеће праисторијско насеље у Европи. У њему је пронађено на хиљаде глинених фигура и ваза.

Предмети од глине пронађени у Винчи Гамзиград je aрхеолошко налазиште у бли зини Зајечара (источна Србија). У њему се могу видети остаци римске царске палате Феликс Ромулијана. Налази се на Унесковој листи светских културних и природних дра гоцености.

114

Средњовековни манастири Под заштитом Унеска налазе се и српски манастири Студеница, Сопоћани, Дечани, Пећка патријаршија, Богородица Љевишка и Грачаница.

Манастир Студеница

Манастир Сопоћани

Зидови српских манастира осликани су фрескама које имају велику уметничку вредност. У самом врху европске уметности су фреске манастира Сопоћани.

Фреска Бели анђео у манастиру Милешевa Фреска Успење Богородице из манастира Сопоћани

115

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

Утврђени градови

Маглич Један је од најбоље очуваних утврђених градова изграђених у Србији у првој половини XIV века. Налази се у кањону реке Ибар.

Голубац Тврђава која се налази у Ђердапској клисури. Подигнута у другој деценији XIV века као гранично утврђење.

Смедерево Смедеревски град једна је од највећих и најочуванијих тврђава у Европи. Са свих страна био је опкољен водом – рекама Дунав и Језава и дубоким ровом који их је повезивао.

116

Научници српског порекла који су својим открићима задужили читав свет Никола Тесла (1856–1943) рођен је у Лици (крај у тадашњој Аустро-Угарској, данашњој Хрватској), у селу Смиљан. Био је проналазач, физичар и инжењер светског гласа. Његови проналасци омогућавају рад машина и апарата који користе наизменичну струју, али и мобилних телефона и робота.

Теслина заоставштина у Музеју „Никола Тесла“ налази се на листи Унеска Памћење света.

Михајло Пупин (1854–1935) рођен је у Идвору, селу у Банату. Био је чувени физичар и електротехничар. Захваљујући његовим истраживањима и изумима омогућен је пренос телефонских сигнала на велику удаљеност. Током свог живота признато му је више од тридесет изума из области радио-технике, телефоније и телеграфије (преношење порука договореним знацима).

Милутин Миланковић (1879–1958) рођен је у Даљу, у тадашњој Аустро-Угарској. Светску славу стекао је захваљујући открићима у вези са климатским променама у прошлости. Његово име носи један кратер на Месецу и један на Марсу. Написао је многа дела, па и научнопопуларна, као што је дело Кроз васиону и векове.

Допринос култури и науци света: • археолошка налазишта, • средњовековни манастири, • фреске, • утврђени градови, • открића научника српског порекла

117

ТУРИСТИЧКЕ ДРАГОЦЕНОСТИ СРБИЈЕ

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

У претходном разреду упознали смо неке драгоцености свога завичаја. Ево прилике да упознамо још неке природне лепоте и реткости, занимљиве манифестације, јела и пића због којих у Србију радо долазе туристи из читавог света. Природне лепоте и реткости ЂАВОЉА ВАРОШ У Топличком крају налази се тридесетак кула од земље на чијим су врховима велике камене плоче. Свака кула је различитог облика. Једна подсећа на аждају, друга на птицу, трећа на кулу зачараног замка... Ову природну реткост становници Топличког краја назвали су Ђавоља варош јер су, према једној легенди, стубови постали од сватова који су, по наговору ђавола, венчали брата и сестру. РЕСАВСКА ПЕЋИНА У масиву планине Бељанице налази се више од сто пећина. Међу њима је најлепша Ресавска пећина. Предворје и дворане у њој богати су пећинским накитом (сталактити и сталагмити). Многим каменим фигурама дата су имена: Мадона с дететом, Ајфелова кула, Камени водопад...

Улаз у Ресавску пећину и пећински накит у једној од дворана НАЈТОПЛИЈИ ИЗВОР У ЕВРОПИ

118

Становници Врањске Бање доказују да један од бањских извора има најтоплију изворску воду у читавој Европи тако што пред туристима у њој кувају јаја. Температура воде износи деведесет два степена Целзијуса.

Занимљиви објекти и насеља

ШАРГАНСКА ОСМИЦА Шарганска осмица је железничка пруга уског колосека чији је један део обновљен 2003. године. Назив је добила јер, гледана из ваздуха, има облик броја осам. Вожња старим вагонима које вуче парна локомотива траје један час. Стаје се на пет видиковаца с којих се могу посматрати предели изузетне лепоте. Почетна и крајња станица Шарганске осмице налази се у селу Мокра Гора. Оно је окружено планинама Таром и Златибором, а красе га извори и водопади изузетне лепоте.

Почетна и крајња станица Шарганске осмице – Јантаре

Дрвенград На брду Мећавник на Тари налази се јединствено насеље у Србији – Дрвенград. Изградио га је наш познати филмски редитељ Емир Кустурица. Сви објекти у њему су од дрвета: Црква Светог Николе, биоскоп „Андерграунд“, базен, хотел, кафане... Дрвенград

Сирогојно је етно-село у којем се може видети како су некада изгледале сеоске куће са окућницом.

Етно-село Сирогојно на Златибору

119

Манифестације У Србији се одржавају и бројне манифестације на које долазе туристи из читавог света.

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

РАДОСТ ЕВРОПЕ Ова манифестација одржава се више од три деценије у Београду током прве недеље октобра. Деца из читаве Европе долазе тада у наш главни град, друже се и једни другима показују шта знају.

ЕГЗИТ Егзит спада међу десет најпознатијих музичких манифестација у свету. Одржава се у Новом Саду, на чувеној Петроварадинској тврђави. Сваке године ту долази велики број младих из читавог света.

САБОР ТРУБАЧА У Гучи се сваке године одржава Сабор трубача на којем, поред наших, учествују и трубачи из других земаља. Храна и пиће Србија је позната и по својим прехрамбеним производима, од којих су многи на путу да постану бренд (робна марка) наше земље. Међу њима су посебно цењени кајмак, сир са паприком, дуван-чварци, ајвар... Од пића, Србија је позната по ракији шљивовици, као и по квалитетним винима из Александровачке жупе и околине Вршца. Поред шљива, воће које се из Србије највише извози јесу малине.

120

Туристичке драгоцености Србије: • природне лепоте и реткости, • занимљиви објекти и насеља, • манифестације, • храна и пиће

НАУЧИЛИ СМО МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА Положај и симболи

СРБИЈА ДАНАС

Природне карактеристике Србије

Становништво Србије

Србија у свету

• Главни град – Београд • Државни симболи: – грб са двоглавим белим орлом, – застава – црвено-плаво-бела тробојка с грбом у средини, – химна „Боже правде’’ • Положај: југоисточни део Европе, Балканско полуострво Већи градови: Нови Сад, Ниш, Приштина, Суботица, Крушевац, Крагујевац, Нови Пазар... Рељеф: • северни део од Саве и Дунава – равничарски, • јужни део од Саве и Дунава – брдско-планински Воде: • већина река припада Црноморском сливу • природна и вештачка језера, баре, лековите воде (бање) Клима је: • умерена; различита је у равничарском, планинском делу, котлинама и речним долинама. Разноврсност биљног и животињског света: • биљке и животиње – више хиљада различитих врста, • ретке и заштићене биљке и животиње – бројне врсте Заштићена подручја: • национални паркови, • резервати природе Повољни услови за гајење биљака и животиња: • обиље воде, • умерена клима, • плодно земљиште Становништво: • састав – Срби и многи други народи, • број – близу девет милиона, • распоред – број становника је различит у различитим деловима Србије Права и обавезе становника: • једнака права, • једнаке обавезе, • посебна дечја права загарантована Конвенцијом о правима детета Србија у међународним организацијама: • Организација Уједињених нација (Уницеф, Унеско) • Савет Европе, • Црвени крст Допринос култури и науци света: • археолошка налазишта, • средњовековни манастири, • фрескe, • утврђени градови, • открића научника српског порекла Туристичке драгоцености Србије: • природне лепоте и реткости, • занимљиви објекти и насеља, • манифестације, • храна и пиће

121

КАДА СЕ ШТА ДОГОДИЛО

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

Ако желимо да одредимо када се нешто догодило, користићемо, поред осталих средстава, траку (линију) времена. На њој се могу приказати различити временски периоди: век, деценија, година, месец, седмица, дан. Ипак, она се углавном користи за приказивање дужих временских раздобља. На траци времена пронађи: а) који су временски периоди приказани; б) у којој деценији и ком веку је • Јохан Гутенберг изумео машину за штампање књига, • Џемс Ват изумео парну машину с којом је почео развој индустрије, • Александар Бел изумео телефон, • Нил Армстронг први закорачио на Месец.

XXI vek

XX vek

Нил Армстронг – prvi ~ovek na Mesecu

1876..

XIX vek Џемс Ват – изумео парну машину

Александар Бел – изумео телефон

XVIII vek

XVII vek

Јохан Гутенберг – изумео штампарску машину

122

XVI vek 145

XV vek

КАКО СЕ УПОЗНАЈЕ ПРОШЛОСТ О прошлости се не сазнаје само из књига. Много тога о њој може се сазнати обиласком музеја и културно-историјских споменика, разговором са учесницима неких историјских догађаја или са онима који су живели у одређеном временском периоду, затим гледањем научнообразовних емисија, историјских филмова и позоришних представа, трагањем за подацима на интернету... Да би се добила што целовитија слика неког историјског догађаја или времена, најбоље је користити више различитих извора.

УРАДИ

У Истраживанки уради задатке 1, 2 и 3 означене са

123

СРБИЈА КРОЗ ВЕКОВЕ –

Манастир Студеница је задужбина Стефана Немање. У њему се он замонашио и добио име Симеон.

Владар који је у XII веку основао самосталну српску државу био је велики жупан Стефан Немања. Његова престоница се налазила у Расу. Имао је три сина: Вукана, Стефана и Растка, који је познат као Свети Сава. Стефан Немања и његови потомци владали су Србијом од друге половине XII века до 1371. године. Чинили су династију Немањића, која је тај назив добила по Немањином имену.

Грчки манастир Хиландар на Светој гори заједно су обновили Стефан Немања и његов син – монах Сава. Отада је то српски манастир.

124

Територија државе Стефана Немање и Стефана Првовенчаног Упореди територију њихове државе с данашњом територијом Србије. Уочи по чему се оне разликују.

1196.

1166.

XII vek 1101.

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

Pro{lost Srbije

Србија није одувек обухватала територију коју данас има, њен главни град није увек био Београд, а људи у њој нису увек живели као данас.

ТЕРИТОРИЈА И ВЛАДАРИ

1300.

XIII vek

Pro{lost Srbije

Током векова, границе Србије и живот људи у њој стално су се мењали. Било је и периода у којима она није постојала као самостална држава.

Стефан Првовенчани је владао Србијом после свог оца Стефана Не мање. Назив Првовенчани (првокру нисани) добио је зато што је био про глашен за првог краља Србије. Од тада је Србија краљевина. Задужбина Стефана Првовенчаног је манастир Жича. Растко Немањић – Свети Сава врло млад се замонашио на Светој гори. Ту је и добио име Сава. Захваљујући њему српска црква је добила самосталност, а он је постао њен први поглавар. Као мудар и образован човек просвећивао је свој народ, подизао болнице, школе и представљао Србију пред другим државама...

На траци времена: • прочитај од које године је владао Стефан Немања, • упиши годину у којој се завршава владавина Стефана Првовенчаног.

125

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

1301.

XIV

Стефан Душан Немањић у народу је познат као цар Душан Силни. За време његове владавине српска држава је обу х ватала највећу територију. Половином XIV века прогласио је себе за „цара Срба и Грка“. Његова престоница налазила се у Скопљу. Остао је запамћен и као вла дар који је донео Законик којим су одре ђена права и обавезе свих становника.

Остаци манастира Свети арханђели код Призрена – најпознатије Душанове задужбине После смрти цара Душана царевином је владао његов син – цар Урош, последњи владар из династије Немањића. Царство цара Уроша није обухватало територију коју је имало у време владавине његовог оца. Још за Урошевог живота господари појединих области поделили су царство. Народ га је због тога назвао „Урош нејаки“. Током његове владавине Турци све више освајају Балканско полуострво. 126

1400.

vek

Кнез Лазар Хребељановић управ љао је северним делом некадашњег Душановог царства. Његова држава називала се Моравска Србија, са престоницом у Крушевцу. Био је ожењен кнегињом Милицом. За време владавине кнеза Лазара Турци су освојили велики део Балканског полуострва, све некадашње српске земље, па су кренули и ка његовој држави.

Битка између војске кнеза Лазара и турске војске одиграла се на Видовдан, на Косову пољу. У њој су погинули и турски цар (султан) Мурат и српски кнез Лазар. На траци времена уочи и напиши на линији годину у којој се одиграо Косовски бој. ________________________

Манастир Раваница је задужбина кнеза Лазара. Бој на Косову

ЗА РАДОЗНАЛЕ Према народном предању, турског цара Мурата убио је српски витез Милош Обилић. Народ је опевао храброст косовских јунака у многим песмама, као што су Кнежева вечера, Полазак на Косово, Косовка девојка... Косовка девојка 127

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

XVI vek 1501.

1401.

XV vek

Деспот Стефан Лазаревић био је син кнеза Лазара. Управљао је државом која се називала Српска деспотовина. За време његове владавине Београд је први пут постао престоница. У њему су тада изграђене многе куће за становање, цркве, болница, пристаниште... Град је опасан зидинама. На свом двору деспот Стефан је окупљао учене људе, а и сам се бавио писањем.

Задужбина деспота Стефана је манастир Манасија, на обали реке Ресаве. Ту се налазила и чувена ресавска школа. У њој су калуђери преписивали старе рукописе, преводили и писали нова књижевна дела.

128

На траци времена уочи и напиши: • у ком веку је владао деспот Стефан Лазаревић, ________________________ • колико је трајала његова владавина. ________________________

(1690) XVIII vek 1701.

1601.

XVII vek

Деспот Ђурађ Бранковић наследио је свог ујака, деспота Стефана Лазаревића. Његова престоница се налазила у Смедереву. Овај град је био опасан зидинама. Смедеревска тврђава је Турцима одолевала све до 1459. године, када су је и освојили, а читава Србија пала под турску власт. Од тада па све до XIX века Србија није постојала као самостална држава.

Paja Jovanovi}: Seoba Srba pod Arsenijem ^arnojevi}em

Smederevska tvr|ava

Због тешких услова живота под Турцима многи Срби селили су се у суседне државе. Највећа сеоба Срба је она коју је предводио патријарх Арсеније III Чарно јевић. Тада су на десетине хиљада људи прешле преко Саве и Дунава на територију тадашњег Аустријског царства. На траци времена пронађи и прочитај годину када је почела сеоба Срба под патријархом Арсенијем. 129

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

1801.

XIX

На траци времена прочитај и напиши годину подизања Другог српског устанка. _________________

Ђорђе Петровић Карађорђе је на збору у Орашцу изабран за вожда (вођу) Првог српског устанка који је подигнут против Турака. Био је храбар и вешт војсковођа. Његови најистакнутији помоћници били су војводе. Устаничка војска се десет година борила и обновила српску државу. Њена територија обухватала је Београдски пашалук, са престоницом у Београду. Устанак је ипак угушен 1813. године. Карађорђе је био присиљен да са истакнутијим устаницима напусти Србију. Он је оснивач дина стије Карађорђевићa.

Прочитај на траци времена и напиши годину подизања Првог српског устанка. ___________________

granica ustani~ke dr`ave granica Beogradskog pa{aluka granica dana{we Srbije

Доситеј Обрадовић заслужан је за оснивање школа и просвећивање народа у Србији. Путовао је по свету и стицао знање, али је за време Првог српског устанка дошао у Србију. Стечено знање и напредне идеје из света преносио је своме народу. Био је писац који је писао народним језиком. У Београду је основао Велику школу. 130

vek

Милош Обреновић предводио је Србе у Другом српском устанку. Овај устанак је започео на збору у Такову. Трајао је само седам месеци. Већ после неколико победа над Турцима Милош је почео преговоре с њима. Био је вешт и сналажљив преговарач. Захваљујући томе Србија је добила право да има сопствену управу, да подиже школе, цркве, болнице и да развија своју привреду. Милош је имао титулу кнеза и био је први владар Кнежевине Србије. Његова престоница се налазила прво у Крагујевцу, а потом у Београду. Оснивач је династије Обреновића.

Зграда у којој је Милош Обреновић често боравио и радио позната је као Милошев конак. Налази се у Топчидерском парку у Београду. У њему је заседала Скупштина Кнежевине Србије. У канцеларији се седело на поду, на јастуцима, а каса је била обичан дрвени сандук поред којег се налазила даска за бројање новца.

Вук Караџић је поједно ставио азбуку тако да за сваки глас постоји само једно слово. Захваљујући њему српски народ је добио прву гра матику и речник. Он се, такође, изборио да се народни језик користи у књижевности. Прикупио је и објавио прве збирке српских народних умотворина, а свет је упознао са устанком Срба против Турака, у којем је и сам учествовао.

Muzej Vuka i Dositeja danas Velika {kola (izgled po~etkom HH veka)

131

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

1901.

XX vek

Коначно ослобођење од Турака и балкански ратови Наследници Милоша Обреновића су наставили борбу против Турака. Србија је стекла независност и постала међународно Milan призната 1878. го Obrenovi} дине. Неколико година касније, за време владавине кнеза Милана Обреновића, проглашена је за краљевину, а он постаје краљ.

До смене дина стија на српском престолу долази 1903. године, Petar I Kara|or|evi} када краљ Србије постаје Петар I Карађорђевић, Карађорђев унук. Део балканских територија тада је још увек био под турском влашћу и Србија се припремала за њихово ослобађање. Због тога је 1912. године склопила савез са другим балканским државама – Црном Гором, Бугарском и Грчком. Током балканских ратова Турци су скоро потпуно отерани с највећег дела Балканског полуострва. 132

Први светски рат почео је 1914. године. У њему је учествовала и Србија. Како је Србија ушла у рат? Као повод за напад на Србију Аустро-Угарска је искористила то што је Гаврило Принцип, српски младић, убио у Сарајеву аустријског престолонаследника Фрању Фердинанда. За тај атентат је оптужена Србија. Пошто су Русија, Француска и Енглеска стале на страну Србије, Аустро-Угарска и Немачка објавиле су рат и њима. Турска и Бугарска су се касније придружиле Аустро-Угарској и Немачкој. Тако се разбуктао Први светски рат, који је трајао четири године.

Gavrilo Princip

На траци времена пронађи годину када је почео, а затим и годину када се завршио Први светски рат. Почео је _______________________ Завршио се _____________________

По завршетку Првог светског рата 1918. године створена је нова држава – Краљевина Срба, Хрвата и Словенaца. После једанаест година она је добила назив Краљевина Југославија. Њена престоница био је Београд.

Александар Карађорђевић био је на престолу Краљевине Југославије до 1934. године, када је убијен у француском граду Марсељу. Наследио га је његов син Петар II, који је тада имао само једанаест година.

Kraq Aleksandar Kara|or|evi}

133

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

XX vek

Други светски рат је започео 1. септембра 1939. године нападом Немачке на Пољску. На једној страни су се нашли Немачка, Ита лија и Јапан, чија је жеља би ла да освоје земље у Европи и ван ње. На другој страни били су Француска, Велика Британија, Совјетски Савез (СССР) и Сједињене Америчке Државе, а касни је и друге земље. Током овог рата страдао је огроман број људи у чита вом свету. За државе Евро пе рат је завршен поразом Немачке 9. маја 1945. го ди не. Тај дан се слави у свету као Дан победе над фашизмом.

Јосип Броз Тито био је врховни командант партизанских одреда који су се борили против Немаца. По завршетку рата изабран је за председника Владе ФНР Југо славије. На челу Југославије био је до краја свог живота – 1980. године. 134

Bombardovawe Beograda

Напад Немачке на Краљевину Југославију почео је 6. априла 1941. године бомбардовањем Београда. Војска Краљевине Југославије убрзо је доживела пораз, а Немачка заузела Југославију. За становништво Србије наступиле су тешке го дине. Многи су одведени у логоре и стрељани. Упркос томе народ је почео да пружа отпор, да одлази у шуме и организује се у борби против фашизма и окупатора.

Драгољуб – Дража Михаиловић био је врховни командант Југословенске војске у отаџбини. На простору око Равне горе образовао је четничке одреде који су се, такође, борили против непријатеља.

По завршетку Другог светског рата Југославија је постала република. Уместо краља, коме је власт била одузета, на челу државе налазио се председник. Југославија се састојала од шест република. Њен назив је био Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ), а касније – Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ).

У последњој деценији ХХ века Социјалистичка Федеративна Република Југославија се распала. Рапублика Србија је постала поново самостална држава 2006. године.

На траци времена пронађи годину када је почео и годину када се завршио Други светски рат. Почео је _______________________

Завршио се _____________________

135

СРБИЈА КРОЗ ВЕКОВЕ – СРБИЈА У ДОБА НЕМАЊИЋА

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

Где и како се живело? Државом Немањића управљао је владар. Држава је била подељена на жупе. Њима су управљали жупани које је постављао владар. Он је постављао и намеснике који су управљали градовима. Становништво у доба Немањића делило се на властелу и себре. Себри су били сиромашни људи који су морали да господарима дају део приноса с њива. Били су, такође, обавезни да бесплатно раде на поседима властеле и цркве, а да на позив владара ступе у војску.

vlastelinova zemqa crkvena zemqa seqa~ki posedi

Помоћу легенде на слици уочи колико земље су поседовали сељаци, колико властела, а колико црква.

Цар Душан је написао Законик у коме је било прописано да судије суде по закону, а не по страху од цара. У њему су биле прописане и казне за све оне који се огреше о закон. Ипак, прописане казне, на пример за превару, убиство, биле су другачије за властелу него за себре.

136

ЖИВОТ И РАД ЉУДИ Којим делатностима су се људи бавили? Сеоско становништво се највише бавило земљорадњом и сточарством. Гајили су просо, пшеницу и друге житарице, а од стоке – говеда, коње, свиње и овце. Бавили су се, такође, пчеларством, риболовом и ловом. Од занатлија, било је ковача, грнчара, ткача, кожара, каменорезаца, дрводеља. Неки су се бавили и трговином.

Шта се јело? Сеоско становништво је углавном јело хлеб, док се погача са сиром (сирница) пекла само у свечаним приликама. Од поврћа, јело се сочиво, боб, грашак, купус, бели и црвени лук, репа. Јело се и воће – свеже и сушено. Пило се вино, пиво и медовина. Месо, свеже или сушено, јело се углавном у богатијим домаћинствима и у свечаним приликама. Посуђе које су користили владари израђивано је од сребра и злата, док је остало становништво користило посуђе од дрвета и глине. Како су се људи облачили? Одећа сеоског становништва израђивана је од грубих вунених и ланених тканина. Владари и њихове жене носили су одећу од скупоцених тканина извезених златним и сребрним нитима. Цар Душан, његова жена Јелена и син Урош (фреска из манастира Високи Дечани) Ко се и како образовао? Образовање се стицало претежно у манастирима. Али, писменост и опште образовање стицани су и у училиштима, која су водили световни учитељи. Училишта су, међутим, била доступна једино синовима угледних властелинских породица.

137

СРБИЈА У ДОБА ТУРСКЕ ВЛАДАВИНЕ

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

Где и како се живело? После пада под турску власт српске земље су подељене на санџаке или пашалуке. Српског племства више није било. Већину становништва чинили су кметови. Они су живели и радили на земљи спахија. За време турске владавине српско становништво је тешко живело. Срби су морали бесплатно да кулуче (раде) за Турке. За сваку мушку главу плаћали су харач (порез) турском султану (цару). Турци су од Срба и других хришћана одузимали здраву мушку децу коју су одводили у Турску и тамо их обучавали да буду турски војници познати као јаничари.

Јаничар

У градовима, Срби су живели у посебним деловима који су били одвојени од делова у којима су живели Турци. У то време Срби су посебно настојали да сачувају своју хришћанску веру. Кришом су славили Божић, Ускрс и крсну славу. А да би спасли црквена звона од Турака, који су их топили да би правили топове, скидали су их са звоника и закопавали на скривеним местима. Којим делатностима су се људи бавили? Поред земљорадње, сиромашно српско становништво (раја) бавило се и сточарством. Неки су за Турке морали да обављају послове купљења харача, а неки послове коњушара. По наредби Турака неки су морали да чувају и утврђења на границама. 138

Како су се Срби супротстављали Турцима? Због тешког живота под турском влшћу многи Срби су се одметали у хајдуке. Хајдучке дружине обично су имале од десет до тридесет бораца. Вођу су бирали између себе и називали га харамбаша. Заменик харамбаше био је барјактар. Хајдуци су у заседама поред друмова сачекивали Турке и светили им се за учињена недела. Јунаштво хајдука народ је опевао у песмама. У њима су остала записана имена чувених хајдука: Хајдук Вељка, Старине Новака, Старог Вујадина, Малог Радојице и других. Хајдук Вељко

Песме о хајдуцима и косовским јунацима певали су народни певачи уз гусле. Људи су их радо слушали окупљени око гуслара. Те песме су их охрабривале и уливале им наду у тешким временима робовања под турском влашћу.

Срби око гуслара

Како су се људи облачили? На почетку турске владавине српско мушко становништво носило је чакшире (панталоне), шиљате капе од грубе тканине и опанке. Жене су носиле кошуље извезене вуненим концем у много боја. Удате жене су косу покривале марамом, док су девојке носиле уплетене кике и ишле гологлаве.

ЗА РАДОЗНАЛЕ

Опис Београда у време турске владавине

„У варош се улази, и из ње излази, само на четири капије: на Видин-капију, на Стамбол-капију, на Варош-капију и на Сава-капију. На свакој капији турска стража. Улице су све тесне и криве. Куће су окренуте лицем у авлије (дворишта), и у многих је горњи бој (спрат) изнесен преко доњег боја на улицу. У Турака има кућа великих, пространих, чак и лепих, а у хришћана су саме уџере (куће од блата и сламе) у које човек не може ући докле не сагне главу. Такве куће хришћани граде по пашиној заповести: „Неверник никада да не заборавља у чијој је земљи; и нека се приклања колико пута прекорачи праг куће своје!” 139

КАКО СЕ У СРБИЈИ ЖИВЕЛО У XIX ВЕКУ

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

Где и како се живело? По ослобађању од турске власти Србија је поново постала самостална држава. Први владар обновљене државе био је кнез Милош Обреновић. Захваљујући томе што је био вешт и упоран преговарач кнез Милош је успео да издејствује Хатишериф (одобрење) од турског султана, којим је Србија добила делимичну самоуправу и право да се слободно оснивају школе. У Кнежевини Србији много тога се променило. Сељаци су постали власници земље коју су обрађивали. Током Милошеве владавине изграђени су нови путеви. Основана је и прва пошта, као и штампарија, у којој су штампане књиге и прве српске новине. Отворене су многе школе и позоришта. Током владавине Милошевих наследника Србија се територијално проширила, од кнежевине постала краљевина, а донет је и демократски устав.

Изглед Београда из 1849. Већина сеоског становништва Кнежевине живела је у породичним задругама. Под једним кровом живело је више генерација. За старешину задруге биран је не најстарији, него њен најспособнији члан. Сви послови такође су дељени према способностима. Којим делатностима су се људи бавили? Основне делатности којима се бавило сеоско становништво у Кнежевини Србији биле су земљорадња и сточарство. Најчешће се сејала пшеница. Од стоке, највише су се гајиле свиње (које су се извозиле у Аустрију), а од поврћа – пасуљ, купус и лук. На захтев Милоша Обреновића почео је да се гаји и кромпир, који је у Србију донео Доситеј Обрадовић. За потребе домаће радиности гајени су лан и конопља, од којих се ткало платно. Од воћа, највише су гајене шљиве. 140

Ко се и како образовао? У XIX веку у Србији је било врло мало основних школа. У њих су у почетку ишла само мушка деца. Учитељи су их учили читању, писању, рачуну, молитвама и црквеном појању. Школа је имала три разреда. У то време ђаци нису користили свеске, оловке, лењире... Чак су и таблице за писање биле ретке. Старији ђаци писали су по хартији гушчјим пером чији су зашиљен врх умакали у мастило. Да би исписане речи биле у низу, хартију су претходно шпартали помоћу дашчице изглачаних ивица. Како су се људи облачили? Током првих деценија XIX века одећа сиромашнијих становника израђивана је од платна, вуненог сукна и разног плетива. За чланове своје породице шиле су је жене, и то углавном од материјала који су саме ткале или плеле. Одећа богатијих становника градова била је од чоје, свиле и сомота.

Шта се јело? Основну храну сеоског становништва чинили су хлеб од зоби, ражи или хељде, проја, купус и паприка. Од меса, које се спремало само за празнике, највише се јело овчје и козје. Вода се користила из бунара који су копани у дворишту.

Половином XIX века Стојан Новаковић, министар просвете и црквених дела, донео је први Закон о образовању. Њиме је прописано да школска година почиње 1. септембра, а завршава се 30. јуна, да има два полугодишта, као и да се на крају сваког полугодишта одржава јавни испит. Осим писања, читања и рачунања, уведени су нови предмети – земљопис, историја и природне науке. Поред основних школа, почеле су да се отварају и Урош Предић: прве гимназије и учитељске школе, посебно мушке и Стојан Новаковић женске. Отворена је и Велика школа у Београду, која је била претеча данашњег Универзитета. Њен циљ је био да „спреми држави образоване и стручне чиновнике”. Основано је и Друштво српске словесности, са задатком да просвећује народ, унапређује српски језик и науку. Оно је касније прерасло у Српску академију наука и уметности.

ЗА РАДОЗНАЛЕ

141

КАКО СЕ ЖИВЕЛО У СРБИЈИ ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

После династије Обреновића, која је на власти била до 1903. године, на престо Краљевине Србије дошла је династија Карађорђевића. Где и како се живело? Почетком XX века сиромашни становници градова живели су у малим, нехи гијенским становима. Куће богатих становника биле су много удобније, имале су воду, струју и биле опремљене намештајем набављеним из иностранства. Којим делатностима су се људи бавили? После Првог светског рата свака четврта сељачка породица од државе је добија ла мању парцелу земље. Земља је обрађивана плугом, а у многим сиромашним крајевима – и дрвеном ралицом. Пољопривредне машине су биле веома скупе и ретко их је ко имао. Приноси су били довољни само да се преживи до наредне године. У то време развијају се индустрија и саобраћај. Индустрија је углавном била везана за пољопривреду: развијала се млинска индустрија, подизане су фабрике шећера, уља, текстила (тканина). И поред тога многи нису успевали да нађу посао, па су се исељавали, највише у Сједињене Америчке Државе.

Фабрика хартије у Београду почетком ХХ века Поред индустрије, развија се и трговина. Животним намирницама снабдевало се углавном на пијацама. Захваљујући обнови пољопривреде, као и оспособљавању железничког и речног саобраћаја становништво градова сада је могло да купи много више производа него раније. Стари занати изумиру: ткачки, лончарски, казанџијски, али се појављују нови: браварски, берберски, обућарски, пекарски... 142

Где се и колико учило? У првој половини ХХ века број основних школа је удвостручен. Повећао се и број учитеља. Огроман број становника био је неписмен, па учитељи нису имали право да бирају где ће радити. Морали су да иду тамо где су били распоређени. Одмах по завршетку рата обно вљен је рад Београдског уни верзитета. Почела је с радом и Народна библиотека.

Зграда на Косанчићевом венцу у којој је почела да ради Народна библиотека око 1920. године Како су се облачили становници у првој половини XX века? И у првој половини XX века постојале су разлике у одевању богатих и сиромашних становника Београда. Богати су пратили париску моду и шили одећу по моделима из страних часописа или подлистка за моду који је имала већина наших новина. У сиромашнијим породицама жене су саме шиле и преправљале одећу за све укућане.

ЗА РАДОЗНАЛЕ

Децембра 1929. године донет је Закон о народним школама. Према том закону, народне школе су могле да буду основне и више народне школе. Оне су биле обавезне и бесплатне. Трајале су четири године. Школске 1919/20. године у Београду је било укупно 12 основних школа, са око 6500 ученика и око 130 учитеља и учитељица.

143

НАУЧИЛИ СМО

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

СРБИЈА КРОЗ ВЕКОВЕ – ТЕРИТОРИЈА И ВЛАДАРИ Uporedi teritoriju Srbije kroz vekove.

Територија државе Стефана Немање и Стефана Првовенчаног. Престоница – Рас

Стефан Немања, XII век

144

Стефан Првовенчани, XII/XIII век

Србија за време владавине цара Душана. Престоница – Скопље

Стефан Душан Немањић, XIV век

Моравска Србија за време владавине кнеза Лазара. Престоница – Крушевац

Кнез Лазар Хребељановић, XIV век

Српска деспотовина. Престоница – Смедерево

Деспот Стефан Лазаревић, XV век

Деспот Ђурађ Бранковић, XV век

145

МОЈА ДОМОВИНА СРБИЈА

granica ustani~ke dr`ave granica Beogradskog pa{aluka granica dana{we Srbije

Србија за време Првог и Другог српског устанка (1804–1815)

Милош Обреновић, XIX век

146

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Главни град – Београд

Александар Карађорђевић, XX век

Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Главни град – Београд

Република Србија. Главни град – Београд

Јосип Броз Тито, XX век

147

ВАЖНЕ РЕЧИ државни симболи – застава, грб и химна који, према договору људи, означавају постојање одређене државе и представљају је Земљинa тежа – привлачна снага Земље која на њеној површини одржава све

што се на њој налази.

извори енергије – сировине из којих се добија енергија потребна за загревање

и покретање машина (Сунце, вода, ветар, одређене гајене биљке, земни гас, угаљ, нафта, уранијум)

изолатор – материјал који не пропушта струју клима – временске прилике које преовладавају на одређеној територији у

дужем временском периоду

културно-историјске знаменитости – уметничка дела, предмети и остаци

грађевина који потичу из ближе или далеке прошлости и имају посебну вредност као извор сазнања о животу, раду и стварању људи у прошлости

наркотици (дроге) – средства која доводе до привременог осећања опи

јености, неосетљивости за бол и тугу, или до дубоког сна. Врло брзо стварају потребу за уношењем у све већим количинима (зависност), исцрпљују организам, нарушавају здравље и угрожавају живот

национални парк – законом заштићен предео богат ретким биљним и жи

вотињским врстама, у којем човек својим радом није изменио природна станишта и састав животних заједница

необновљиви извори енергије – извори енергије који се коришћењем

троше и исцрпљују, а не могу се обновити

неповратне промене – промене на материјалима при којима они мењају својства

обновљиви извори енергије – извори енергије који се коришћењем не могу потрошити

парк природе – подручје са живописним пејсажима и очуваним разноврсним биљним и животињским врстама. У Србији постоји двадесетак паркова природе међу којима су Голија, Кучајске планине, Шарган – Мокра гора

повратне промене – промене на материјалима при којима они не мењају 148

својства

потрошачи – људи који користе производе и услуге ради задовољавања сопствених потреба

потрошња – коришћење природних добара (богатстава), произведених добара и услуга ради задовољавања различитих личних и групних потреба

проводник – материјал који има својство да пропушта струју производња – свесна, планска и организована активност људи током које

они долазе до сировина, њиховом прерадом добијају материјале неопходне за израду предмета и намирница и израђују саме предмете и намирнице потребне за живот и рад

произвођачи – група људи која на плански и организован начин производи оно што је људима потребно за живот и рад пубертет – период детињства у којем код деце долази до наглог и неравномер ног раста делова тела, као и до честих промена осећања

резерват природе – територија на којој живе ретке и угрожене врсте биљака и животиња које су, ради њиховог очувања, законом заштићене сировине – заједнички назив за све оно од чега се производе различите врсте

материјала или што служи као извор енергије

смеша – мешавина састојака који у њој не мењају своја својства средњовековно – оно што је изграђено, насликано, написано између V и XV века

царства живих бића – пет група живих бића формираних на основу битних сличности и разлика међу њима: бактерије, протисти, гљиве, биљке, животиње (којима припада и човек) човек – разликује се од животиња по томе што има веома развијене способности

мишљења и стварања, што својим радом производи оно што му је потребно и живи у друштву – заједници с другим људима коју сам организује

човеков рад – свесна, друштвена активност, прилагођена циљу, током које човек производи оно што му је потребно (оруђа за рад, предмете, уметничка и научна дела) 149

Биљана Гачановић др Биљана Требјешанин Љиљана Новковић

ПРИРОДА И ДРУШТВО

уџбеник за четврти разред основне школе Прво издање, 2015. година Издавач ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ Београд, Обилићев венац 5 www.zavod.co.rs Лектор Биљана Несторовић Ликовни уредник Аида Спасић Илустрације Игор Чорић Ненад Матекало Дизајн Небојша Доловачки Графички уредник Борис Поповић Коректор Тамара Бачковић Компјутерска обрада Линеа Арт Фотографије Александар Зец Diomedia Архива Завода за уџбенике Обим: 19 штампарских табака Формат: 20,5 × 28,5 cm Тираж: 8.000 примерака Рукопис предат у штампу маја 2015. године. Штампање завршено маја 2015. године. Штампа „Мобид“, Лозница