Историја за 4. разред гимназије општег типа и друштвено језичког смера - 24121 by Zavod za udžbenike

Момчило Павловић

ИСТОРИЈА

Уџбеник са одабраним историјским изворима

за четврти разред гимназије општег типа

и друштвено-језичког смера

22. 5. 2023.

978-86-17-20914-6 Министар

3.4.

3.6.

1. ОСНОВИ

ИСТОРИЈСКОГ ИСТРАЖИВАЊА

Кључне речи: периодизација, хронологија, Први светски рат, Други светски рат, хладни рат

реме од завршетка Првог светског рата, 1918. године, до данашњих дана јесте временски, то јест, хронолошки оквир овог уџбеника. Изучаваћете

1939—1945;

1945—1991;

•

СССР-а, 1991. године

• Ратни сукоби широм

• Појачан

• Глобална економска криза, 2008.

• Изум интернета и ширење

(дигитална револуција)

• Проблем загађења животне средине и еколошке катастрофе

• Појава масовне културе и развој потрошачког друштва

• Повећање светске популације: 1820. било је милијарду становника, 1930. две милијарде, 1960. три, 1974. четири, 1988. пет милијарди, 2000. шест, 2011. седам милијарди. Предвиђа се да ће до 2050. године на свету бити 9,3 милијарде становника.

периодизација се примењује и на националном плану (микроисторија), као, нпр.: период Краљевине СХС – Краљевине Југославије, 1918–1941; Краљевина Југославија у Другом светском рату; Југославија између Истока и Запада, тј. у хладном рату; разбијање југословенске државе, 1989–1999. Други ниво изучавања односи се на тематска питања у историји, као што су ратови, револуције, миграције, злочини, технолошки напредак, људска права кроз историју и сл.

1939/1941,

Кључне речи: историјски извори, архив, музеј, документа, фотографија, филм, збирке докумената

исање о историји захтева историјске изворе. То су записани и други трагови

којих

догађаја и у њих спадају разна сведочанства, усмена казивања, мемоари.

Комбинацијом ове две врсте извора добија се потпунија слика догађаја.

Извори се према

У материјалне изворе спадају материјални остаци, предмети, грађевине, записи, бележнице, новац, оружје

грађа се

у архивским депоима. Депои се

опремају посебним техничким средствима и уређајима, да би архивска грађа била трајно заштићена (од влаге, пожара, прашине и сл.).

Због бројности и разноликости исто -

ријских извора тешко је да сви извори о једном догађају буду истражени и изучени. Зато се они селектују, групишу по

темама и по важности.

Свака људска делатност има своју историју: политика, идеје, институције, техника, а историју имају и региони, народи, цивилизације и човечанство уопште. Истраживање, прикупљање, проучавање и

интерпретација различитих историјских извора по одређеним правилима назива се историјски метод.

Откривањем нових извора, проналажењем нових

различитих перспектива, у зависности од истражених извора, субјективних интереса, искустава, промене режима или генерацијске

ментално реконструише историјски догађај који се проучава. Спосо-

емпатије омогућава чове-

да се постави

је појам новијег датума. Има позитивне и негативне стране. У позитивне стране спадају сагледавање и презентовање догађаја с више страна, као и то што се у обзир узимају и историјски извори и гледишта поражених у сукобима, мањина, социјалних група и слично. Негативне стране јесу могуће релативизовање

историје, националне историје, могуће изазивање емпатије

или извршиоцима злочина и сл. Проблем мултиперспективности

војска, док је

терористичка организација.

Право на сећање — култура сећања — Сви народи, све групе и сваки појединац имају право на сећање. Универзална декларација Уједињених нација о људским правима признаје, као универзално,

трауме

https://www.spomenpark.rs/rs/ originalnadokumenta-streljanih.

2. MЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ, САВЕЗИ

1918.

1928.

ВАЖНИ ДОГАЂАЈИ 1920—1939.

11. новембра 1918. завршен Први светски рат.

1919. почела Мировна конференција у Паризу.

1920. основано Друштво народа у Женеви.

1922. долазак на власт Бенита Мусолинија; проглашен СССР.

1923. у земљотресу у Јапану погинуло око 500.000 људи.

1925. Чарли Чаплин постаје најпознатији комичар.

1927. почео грађански рат у Кини; Чарлс Линдберг прелетео Атлантик; почела ера звучног филма.

1928. појава Микија Мауса

1929.

1933.

1934.

1935.

1936. почетак

1937. јапанско-кинески рат

1938.

1939.

1941.

До краја септембра 1918. не-

мачке војсковође су схватиле

да је пораз неизбежан. Немачка

влада је 4. октобра послала

ноту председнику САД Вил-

сону, прихватајући његових

четрнаест тачака као основу за

мир и с молбом да се склопи

примирје. Следећег дана учи-

нила је исто и Аустроугарска.

Као предуслов за преговоре,

Вилсон је тражио прекид рата,

повлачење немачких трупа са

свих окупираних територија

и абдикацију немачког цара. Када се

Историја 4

КОМПИЈЕЊ

Вагон

то јест споменик у Компијењској шуми, осим статуе Фердинанда Фоша, Немци су срушили по Хитлеровом наређењу. После Другог светског рата место и спомен-обележја

MИЛИТАРИЗАМ – већа улога војске у држави, политика наоружавања и припремања за рат

Мировни споразуми закључени су у дворцима поред Париза: Версајски с Немачком, Сенжерменски са

Аустријом, Тријанонски с

Мађарском, Нејски с Бу -

гарском и споразум у Севру

с Турском 1920, који је због сукоба са Грчком остао не-

примењен. Тек су Лозанским споразумом, 1923. године, коначно решена спорна питања. Овим уговорима исцртане су

28.

Немачка

Аустрија

Бугарска

10. септембар 1919, Сен Жермен Изгубила је

територије, у корист Пољске, Чехословачке, Румуније и Италије. Крањска, део Штајерске и Далмација припали су Краљевини СХС. Добила је забрану уједињења с Немачком.

27. октобар 1919, Неј

ски, Царибродски

ЗАНИМЉИВОСТИ

Године

револуција започела је 23. фебруара по Јулијанском, односно 8.

1917. по Грегоријанском календару. Почетком 1917. Русија се суочила с поразима на фронтовима, с губитком територија,

Руса је страдало до почетка 1917), несташицама

За

Руска социјалдемократска

крила: бољшевике (руски: већина) и мењшевике (мањина). На челу бољшевика

налазио се В. И. Лењин. Они су се залагали за револуционарно преузимање

власти и увођење „диктатуре пролетаријата“, тј. за то да сву власт у земљи преузме радничка

погоршавала.

користећи поменуте недаће на фронту и у позадини, непрекидно агитовали

новоформираној

адвокат.

У току грађанског рата, 1918. године, бољшевици су 16. јула на бруталан

начин ликвидирали читаву царску

породицу. Николај II, његова супруга Александра и њихово петоро деце стрељани су у граду Јекатеринбургу, а сличну судбину доживели су и царев брат и његови рођаци. Гробница Романових

револуције, оснивач

Још од ране младости Лењин се бавио револуционарним радом. После више хапшења и

прогона емигрира у Швајцарску, где наставља револуционарну делатност. Од 1903. налази се на челу бољшевичке струје у Социјалдемократској партији. Када је 1917. дошло до Фебруарске револуције,

Кључне речи: уједињење, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, регент Александар Карађорђевић, Балкански савез

з распалих царстава, Аустријског, Руског и Османског, изникле су нове или

проширене државе на Балкану — Краљевство

увећане

Османског царства — ширење Грчке. Турска је изгубила највећи део европског

простора. С новим границама Балканско полуострво

7. 12. 1914.

30. 4. 1915.

20. 7. 1917.

28. 10. 1918.

9. 11. 1918.

26. 11.

1. 12. 1918.

предвођен војним

заповедником Мустафом Кемалом, поразио је грчку војску у Малој

Азији, а убрзо и присилио снаге Антанте да се из Мале Азије и простора око Истанбула повуку. Реформе које је покренуо Мустафа Кемал

кулминирале су укидањем власти султана, проглашењем републике и

избором Кемала за првог председника, 1923. године. Због спровођења

је

сељачка странка задржала утицај код већине Хрвата током читавог међуратног периода. Упркос таквом почетном таласу, левичарске партије су у свим балканским земљама угушене, а успостављени су диктаторски режими: у Бугарској 1923, у Југославији 1929, у Румунији 1930, а у Грчкој 1935. године. У годинама после мировног споразума Француска је била најмоћнија сила у

великих сила. Године 1929/1930. закључени су споразуми између Грчке, Југославије и Турске, што је представљало увод у сазивање балканских конференција. Одржане су четири конференције: прва октобра 1930. у Атини, друга октобра 1931. у Цариграду, трећа октобра 1932. у Букурешту и четврта новембра 1933. године у Солуну. На конференцијама је основан

су разматрале

као што су комуникације, привредна сарадња, здравствени

2.4.

И ТОТАЛИТАРНИХ РЕЖИМА

Кључне речи: фашизам, Италија, Бенито Мусолини, нацизам, Немачка, Адолф Хитлер, СССР, Стаљин

езадовољство новим поретком створеним на мировној конференцији у Версају, економска криза, велика незапосленост, инфлација и револуционарно врење стварали су услове за појаву идеологија, политика и личности које ће довести до Другог светског рата.

Фашизам у Италији. — Иако победница

Касније су фашисти прешли на физичке обрачуне са социјалистима и комунистима. На изборима 1919. добили су само 4.000 гласова, али две године касније имали су 36 посланика

од могућих 500 у италијанском парламенту. У

наредним годинама фашистички покрет је постао масован. Његови припадници су носили црне кошуље (црнокошуљаши), а методи рада били су уличне манифестације, зборови, премлаћивања, па чак и убиства политичких противника. Године 1921. фашисти су уједињени у Националну фашистичку странку. Октобра 1922. Бенито Мусолини и

фашисти преузимају власт у Италији. Око 24.000

чланова италијанске

Већину су имали социјалдемократи.

Године 1925. потписан је споразум у Ло -

карну, којим су Савезници и Немачка зајед-

нички гарантовали безбедност за Западну и

Средњу Европу, као и неповредивост граница и решавање спорова мирним средстви-

ма. Немачка је почетком 1926. примљена у

Друштво народа. САД и СССР су, међутим, остале изван Друштва народа, умањујући му тиме међународно значење.

На општим изборима у Немачкој у септембру 1930. нацисти су освојили

они удружени у завереничку организацију

која жели уништење Немачке. Књига

пропагира мржњу према Јеврејима –

антисемитизам. Поред тога, у

живота, као грађани другог реда (Нирнбершки закони). Забрањује се

Раније, 1933. године, нацисти су позвали Немце да не посећују јеврејске лекаре. Уследио је бојкот јеврејских трговина

морали да носе жуту Давидову звезду, како би били препознатљиви. Нацисти

(Луфтвафе). Немачка војска улази у демилитаризовану Рајнску област. Тиме је напуштен споразум из Версаја, који је предвиђао сузбијање војне експанзије Немачке.

Године 1936. италијанска и немачка влада потписују антикомунистички пакт Осовине Рим— Берлин. Касније Немачка потписује пакт и

режима и његових успеха.

ЈОСИФ ВИСАРИОНОВИЧ СТАЉИН (1879–1953), револуционар, совјетски

секретар Комунистичке

1925.

Мексику, 1940. године. Године 1934, након атентата

ду,

револуционари, као Камењев и Зиновјев, 1936. су оптужени за контрареволуцију

руководи-

армије, али и жртва монтираног процеса. Године 1937, 20. маја, ушао је у воз и пошао на нову дужност – команданта војне области на Волги. Нико од пријатеља није

у Естонији, Летонији, Литванији, Југославији, Пољској, Северној Кореји, Албанији, Бугарској, Румунији, Чехословачкој, Источној Немачкој, Мађарској, Кини, Тибету, Северном Вијетнаму, Гвинеји, на Куби, у Јемену, Кенији, Судану, Конгу, Бурми, Анголи, Бенину, на Зеленортским Острвима, у Лаосу, Камбоџи, на Мадагаскару, у Мозамбику, Јужном Вијетнаму, Сомалији, Авганистану, Гренади, Никарагви

Рушење Берлинског зида, 9. новембра 1989, који је делио комунистички Источни

овековечио на

бруталности фашизма.

Године 1938/1939.

је бомбардована.

Када су фашистичке трупе ушле у град, око пола милиона републикан-

ских војника и њихових присталица прешло је границу с Француском.

Тиме је окончан грађански рат у Шпанији.

Генерал Франсиско Франко, победник у рату, владао јe Шпанијом све до смрти, 1975. године. Тада на чело Шпаније долази краљ Хуан

Карлос, чиме ова држава поново постаје монархија.

Грађански рат у Кини (1927—1950). — Сукоб између Куоминтанга и

комуниста започет је 1927. и трајао до је 1936. После престанка јапанске

окупације кинеских области од 1936. до 1945. грађански рат је настављен

и трајао је до 1950. Године 1925. у Кини је на чело Народне странке (Куоминтанг) дошао Чанг Кај Шек, који је пропагирао борбу за уједињење

Кине. Године 1927. снаге Куоминтанга (националисти)

Кине, где су, десетковани, стигли тек у октобру 1935. године.

15. 3. 1938.

1. новембар 1918. — ослобођена Србија.

26. новембар 1918. — на Великој скупштини

проглашено уједињење Црне Горе са Србијом.

1. децембар 1918. — стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

28. новембар 1920. — одржани избори за

Уставотворну скупштину.

28. јун 1921. — донет Видовдански устав.

2. август 1921. — донет Закон о заштити

државе, којим се забрањује рад Комунистичкој партији Југославије.

6. новембар 1921. — Краљ Александар положио

скупштини.

22. април 1922. — Краљевина подељена на

33 области.

27. март 1925. — Хрватска сељачка странка

15.

15. фебруар

20. јун 1928. — у Скупштини радикалски

6. јануар 1929. — краљ Александар укинуо

3. октобар 1929. — Краљевина СХС

3. септембар 1931. — краљ Александар

којим је установљена дводомна скупштина: доњи дом — народно

представништво и горњи дом — Сенат.

9. октобар 1934. — припадник ВМРО, уз

помоћ хрватских усташа, у Марсељу

убио краља Александра и француског

министра спољних послова Луја

Бартуа; образовано трочлано

намесништво, са кнезом Павлом

Карађорђевићем на челу.

1935. — Милан Стојадиновић формира

владу; у октобру пуштен у саобраћај

Панчевачки мост краља Петра II.

26. септембар 1936. — донета Уредба o сељачким дуговима, којом je дужницима

19. јул 1937. — сукоб полиције и демонстраната против Конкордата –Крвава литија Август 1937. — на чело КПЈ долази Јосип Броз Тито.

8. октобар 1938. — отворен Београдски сајам.

11. децембар 1938. — организовани парламентарни избори.

1939.

26. август 1939. — потписан споразум Цветковић—Мачек, којим се оснива Бановина

25. март 1941. — Краљевина Југославија

27. март 1941. — официри Југословенске

1941.

радикална сељачка демократија, од 1933. преименована у

националну странку (ЈНС), и Југословенска радикална заједница (ЈРЗ), формирана 1935. године

Сршкић.

Демократска странка образовала је четири владе, три Љубомир Давидовић и једну Војисилав Маринковић. Две владе формирала је Југословенска национална странка (Богољуб Јефтић и Милан Сршкић), као и Југословенска радикална заједница (Милан Стојадиновић, Драгиша Цветковић), док су четири владе формирали генерали (три

као уставну, парламентарну и наследну

монархију под династијом Карађорђевића.

Народна скупштина се, према Уставу, би-

рала општим, једнаким, непосредним и

тајним гласањем, на период од четири го-

дине. Иако у Уставу стоји да ће закон ре-

шити питање женског права гласа, такав

закон није донет. Жене нису добиле право

гласа. Извршна власт припадала је Мини-

старском савету (влади). Савет је био одго-

воран краљу, који

концепције о државном уређењу био је основни узрок нестабилности Краљевине и кризе њеног политичког система. Тражећи излаз из тешке парламентарне кризе, краљ

Александар је, у циљу „одржања пуног државног и народног јединства”, у ноћи

између 5. и 6. јануара 1929. објавио Прокламацију (проглас), којом су обзнањени

престанак важења Устава од 28. јуна 1921. и распуштање Народне скупштине.

Краљ се одлучио за лични режим. Земља је подељена на бановине, добила је ново

име – Југославија, а југословенство је постало државна идеологија. После убиства

краља Александра, 1934. године, Намесништво је наставило његову политику. Атентат у Народној скупштини.

корупцију, што

Александра тестаментом је одређен за једног

тројице

ника. Покушао је да обезбеди неутралност за Југославију. Уочи рата, посредством Драгише Цветковића, председника владе, постигао је споразум са хрватским политичким личностима о стварању Бановине Хрватске. Одобрио је потписивање Протокола о приступању Тројном пакту. Пучем од 27. марта 1941. уклоњен је с власти, а уз помоћ британске обавештајне службе депортован је најпре у Грчку, затим у Каиро и на крају у Кенију, где је остао до јуна 1943, када је пребачен у Јужну Африку. У Европу се вратио крајем октобра 1948. и настанио се у Женеви, а после је живео у Паризу. Рехабилитован је 2011, а октобра 2012. његови посмртни остаци су пренети на Опленац.

вићу (1888—1961),

стручњаку

радикалском политичару. Он је још 1935, док јe био министар финансија у влади Б. Јевтића, прокламовао политику „новог економског курса”. Фебруара 1935. влада је донела

Пад Милана Стојадиновића. — Охрабрен успесима на унутрашњем и спољном плану, Стојадиновић је почео да уводи одређене ауторитарне методе у рад странке — увео је зелену значку за чланове и зелене кошуље за

омладинце ЈРЗ-а, а постајало је све очигледније да чланство у тој странци представља услов за запослење у владиним институцијама. Влада је основала и своју радничку синдикалну организацију – ЈУГОРАС, у коју су се учлањивали радници који су радили у

1940. Немачка је поразила Данску, Норвешку, Холандију, Белгију и Француску, а Италија је напала Грчку. Земље суседи Југославије приступиле су Тројном пакту, најпре Мађарска и Румунија, у новембру 1940, а потом, 1. марта 1941, и Бугарска. Југославија је стављена пред дилему: укључивање у Хитлеров систем савезништва, што је било непопуларно, нарочито

кнез

краљ

кнез

1804 1813.

Карађорђевић 1842 1858.

на

Опленцу Персида Ненадовић

Петар I Карађорђевић 1903 1921. Маузолеј на Опленцу

Александар I Карађорђевић 1921 1934. Маузолеј на

Опленцу

Марија, ћерка румунског

Фердинанда I

намесник Павле Карађорђевић 1934 1941. Маузолеј на Опленцу Олга, унука грчког

краљ Петар II Карађорђевић 1941 1945.

ВАЖНИ

14—15.

1939—1946.

7. април 1939. — Италија

23. август 1939. — министри спољних послова Немачке и СССР-а потписали у Москви

1. септембар 1939. — Немачка напада Пољску.

3. септембар 1939. — Велика Британија и Фран-

22. јун 1940. — капитулација Француске

27. септембар 1940. — Немачка, Јапан и Италија

22. јун 1941. — Немачка напада

7. децембар 1941. — Јапанци бомбардују

20. јануар 1942. — немачко нацистичко вођство

19.

28.

14.

6. јун 1944. — искрцавање Савезника у Нормандији, којим је отворен други фронт у Европи.

Октобар 1944. — у Дамбартон Оксу, код Вашингтона, представници Велике Британије, Совјетског Савеза,

27. јануар 1945. — совјетске јединице ослободиле

25.

27. април 1945. — убијен Мусолини.

30. април 1945. — Хитлер извршио самоубиство.

2. мај 1945. — јединице

9. мај 1945. — објављена безусловна капитулација Немачке.

26. јун 1945. — усвојена Повеља ОУН.

6. август 1945. — САД бацају атомску бомбу на јапански

1945.

14. августа 1945. — предаја

2. септембар 1945.

1945. – 16.

1946.

1945—1946. Новембар 1945. — 16. октобар 1946.

1939–1943.

Године

је

протекторат.

У марту 1939. Хитлер је отказао пакт о ненападању потписан с Пољском 1934. и тражио слободни град Данциг (Гдањск)

Британија и Француска су гарантовале одбрану Пољске. У априлу су те гаран-

ције проширене на Румунију и Грчку. Седмог априла 1939. Мусолини је освојио Албанију. У априлу СССР предлаже савез са Британијом и Француском против Немачке и Италије. Британија то одбија, али убрзава припреме за рат, масовном производњом оружја и увођењем војне обавезе. Августа 1939. Вјачеслав Молотов, министар иностраних послова СССР-а и немачки министар спољних послова Јоаким фон Рибентроп потписују у Москви Пакт о ненападању (пакт Молотов–Рибентроп), који Немачкој даје одрешене руке у западној Пољској. Немачке јединице напале

У априлу и мају 1940. Немци су

Данску, напали Норвешку, која је капитулирала 8. јуна 1940, Холандију и Белгију, чиме је отворен пут за напад на

је са својим савезницима окупирао Југославију и Грчку, а у мају и

Крит. Борбе у северној Африци. — У јуну 1940. Италија је објавила рат Британији и напала британске колоније у Африци. Како су Италијани трпели поразе, Хитлер је почетком 1941. послао у помоћ војску с генералом

Ервином Ромелом на челу. Немачке и италијанске јединице потискивале су Британце у намери да заузму Суецки канал. У Северној Африци вођено је неколико битака у пустињи. Најпознатија је битка за луку

Тобрук, коју се Немци преузели од Британаца 1942, заробивши притом

33.000 војника и освојивши велики ратни плен.

Продор сила Осовине заустављен је у јуну 1942, у бици код Ел Аламејна (око 100 км од Александрије у Египту). Од краја октобра 1942. Британци су, помогнути Американцима, пошто су у новембру извршили

инвазију на север Африке

рата,

ВИЧ ЖУКОВ (1896−1974), совјетски маршал и командант. У Црвену армију ушао као добровољац 1918. и у наредном периоду

1939.

Кључне речи: Савезници, искрцавање на Сицилију, искрцавање у Нормандији, Црвена армија, Јапан, Кина

едну од прекретница у Другом светском рату представљала је капитулација Италије, објављена 8. септембра 1943. године. Савезници Черчил и Рузвелт су се у јануару 1943, на састанку у Казабланки, у Мароку, договорили о ратној стратегији. Стаљин је тражио отварање Западног фронта како би растеретио своје снаге. Черчил и Рузвелт су планирали

Искрцавање

октобру је побуна сурово угушена, а Немци су разорили град, усмртивши притом

око 200.000 Пољака. Црвена армија је у јануару 1945. заузела Варшаву.

Америчке и совјетске трупе сусреле су

Два дана касније

25. априла 1945. године.

робљено.

У тронедељној бици за залив Лејте на Филипинима, која је вођена од 23. до 26. октобра 1944, и јапанска

и америчка страна имале су велике губитке. Јапанци су користили и камиказе (пилоте самоубице), који

су нападали америчке бродове.

Отпор јапанске армије коначно је сломљен ваздушним операцијама. Године 1945, 9. и 10. марта, запаљивим бомбама је нападнут Токио. Разорен је

центар града и убијено око 100.000 људи. Шестог

августа 1945, у 8 сати и 15 минута, Американци су

на Хирошиму бацили атомску бомбу „Малишан”.

Бомба је уништила простор од 122 км2 и убила моментално и касније, дејством зрачења, према проценама између 90.000 и 140.000 људи. Три дана

касније, 9. августа, Американци су бацили и другу атомску бомбу, „Дебељко”, овог пута на Нагасаки, усмртивши око 36.000 и ранивши око 40.000 људи. Јапан је 2. септембра 1945. потписао безусловну капитулацију, чиме је Други светски рат завршен.

У октобру 1945. у Кини избија борба између Куоминтанга, под вођством Чанг Кај Шека (1887—1975), и комуниста, под вођством Мао Цедунга (1893—1976), око контроле над некадашњом јапанском покрајином Манџуријом. Следеће године

Кину и завршио се победом комуниста 1949. године.

МАО ЦЕДУНГ (1893–1976) један је од оснивача КП Кине 1921. и вођа у дугој борби против Јапана и Куоминтанга. Први председник нове

Народне Републике Кине постаје 1949. године. Године 1958. пропагира

предратног

Црвена

на хиљаде побијених, неухрањених и злостављаних логораша. Америчке снаге су уласком у Дахау биле толико ужаснуте стањем 33.000 преживелих и нагомиланим телима

етничке, расне или верске групе” и прогласила га међународним злочином. Под геноцидом се подразумевало убијање или наношење озбиљних телесних или менталних повреда чланови-

ма групе, наметање животних услова чији је циљ био пропадање групе, наметање

мера за спречавање рађања (принудна стерилизација)

из групе. „Намера да уништи” геноцид одваја од осталих

етничког чишћења, које за циљ има насилно протеривање групе с географског

Јевреја, од тога око три милиона

1941. и Лесковцу децембра исте године.

На Порајмос/Самударипен се различито гледа у различитим ромским заједницама у различитим регионима, а и Роми појединци имају различите ставове. Не виде све ромске заједнице потребу за обележавањем Порајмоса, посебно оне које саме нису доживеле Порајмос, на пример, заједнице у Бугарској, Румунији и Шпанији.

Холокауст у НДХ је у европским размерама посебан и може се упоредити само с „коначним решењем” које је спровела Немачка. На осталим подручјима подељене Југославије Холокауст су спровеле саме немачке окупационе власти, као у Србији, или у сарадњи са бугарским или мађарским окупационим снагама. У НДХ су, међутим, уништење Јевреја спровели органи хрватске

на основу сопственог антисемитског програма и законодавства, истовремено са, по размерама много обимнијим, геноцидом

Један од оптужених је

болести

један убио пре почетка суђења.

да му се суди, док се

Међународни суд прогласио је кривим све оптужене осим тројице. Дванаесторица

су осуђени на смрт, један у одсуству, а остали су добили затворске казне, у распону

од 10 година до доживотног затвора. Десеторица осуђених погубљени су вешањем 16. октобра 1946. године. Херман Геринг (1893—1946), Хитлеров наследник и шеф „Луфтвафеа” (немачког ваздухопловства), извршио је самоубиство ноћ пре по-

губљења капсулом цијанида сакривеном у тегли с лековима за кожу. Након суђења

25.

27.

31.

16.

10.

12.

17.

19.

24.

29.

22.

11.

31.

4–10.

11.

21—23.

31.

27—28.

15—16.

16—17.

1943.

12.

20.

21.

1945.

станицу,

је челу био кнез Павле Карађорђевић. У војном удару 27. марта 1941. краљ Петар Други проглашен је пунолетним и одмах је преузео власт од Намесништва.

После слома државе у априлу 1941. напустио је Југославију и од јуна те године боравио

2.271. По немачким

изворима, погинуло је око 4.000 људи.

Зграда Народне библиотеке, централне библиотеке у Краљевини Југославији, на Косанчићевом венцу, изгорела је до темеља. Потпуно су уништени: књиж-

ни фонд од око 500.000 свезака, збирка са 1.424 ћирилска рукописа и повеље, збирка карата и мапа, збирка графика (1.500 бројева), збирке часописа (4.000) и новина (1.800), архив турских докумената о Србији и рукописно одељење које је чувало преписку значајних српских

југословенских личности. ДУШАН Т. СИМОВИЋ (1882–1962) био је

седник Министарског

1914–1918.

изјаснили као Бугари, Хрвати или припадници других мањина

становништво. Србија је стављена под управу немачких окупационих снага.

Пошто су окупирале Југославију, силе Осовине су,

Хитлеровом плану „Привре-

мене смернице за поделу Југославије од 12. априла 1941”,

земљу. Истог дана мађарске трупе су ушле у Бачку и Барању, а дан касније у Нови Сад. Југословенска влада је 13. априла објавила рат Мађарској и Бугарској, а 9. маја прекинула је дипломатске односе с Румунијом.

Неуспела мобилизација, нарочито у

Уследио је низ злочина над Србима и Јеврејима. Циљ је

„У време оснивања државе имали смо око 30% Срба, сада их, после протеривања и масакрирања, имамо само још 12–15%. Ексцеси који су се у том склопу догодили имали су за хрватску државу, ипак, позитивне последице” – Павелић у разговору с немачким дипломатом, почетком 1943. године.

3 Како тумачите контроверзе у вези с бројем настрадалих у

ганизација

названа је Југословенска војска у отаџбини. Године 1942. Михаиловић је унапређен у чин армијског ђенерала и од 1942.

ЈОСИП БРОЗ ТИТО (1892–1980) био је вођа партизанског покрета. Завршио је браварски занат. Учествовао у Првом светском рату, у аустроугарској војсци на српском фронту. Године 1915. пребачен је на руски фронт и после рата остаје у Русији. У Краљевину СХС долази 1920. и као комуниста бави се револуционарним радом. Године 1928. у немирима после убиства Стјепана Радића, као већ познати комуниста, ухапшен је, а у стану су пронађене бомбе, пиштољи и комунистичка литература. У „Бомбашком процесу” осуђен је на пет година робије. После изласка из затвора одлази у Беч и Совјетски Савез. На чело КПЈ постављен је 1937. године,

устанка. Током рата

покрет. Од 1943. године прихваћен је

пружали помоћ. Након што су

Кључне речи: партизани, четници, Кадињача, злочини, Крагујевац, Краљево, Новосадска рација

о јесени 1941. два антиокупаторска покрета, четнички и партизански, сарађују у борбеним акцијама. Међутим, различити политички циљеви и погледи на начин

акције и четника и партизана довели су до прекида сарадње,

грађанског рата. У том рату по-

чињени су многи злочини и са једне и са друге стране. Почетком грађанског рата

између партизана и четника сматра се напад партизанских одреда на локалне четничке снаге 29. октобра 1941. у селу Карану.

У јесен 1941. Немци појачавају своје трупе и врше одмазде стрељањем цивилног становништва, које углавном није имало везе са акцијама

отпора. Бугарска и мађарска окупациона војска такође примењују мере одмазде. Недићева

О цркви безбожници који руше

колаборациониста, издајник

директор. Молим Вас пустите њих, а мене водите!” „Не може”, гласио је одговор. „Онда мени

око 4.000. У Новом Саду је за три дана, 21 23. јануара, у залеђеном

1.300 и 2.000 Срба, Јевреја, Рома и других.

Злочин у Бојнику. — Бугарска окупаторска војска је 17. фебруара 1942. у знак одмазде стрељала око 500 цивила из

планина у севeрозападном делу Босне и Херцеговине, данас

дочек Савезника. Партизани су страховали од искрцавања

Книна, Босанског

уз подршку 150 авиона, нападало је око 42.000 партизанских бораца.

око 120.000 немачких, италијанских, бугарских и домобранских војника. Циљ је био да се

и осигура залеђе јадранске обале уништавањем и четничких и партизанских јединица у Херцеговини и Црној Гори. Операција је првобитно била замишљена као акција разоружавања четника у

је имала две етапе. Прва етапа је трајала од 5. до 14. маја 1943, а циљ је био разоружавање главнине четничких снага на простору Колашин—Никшић (Немци су процењивали да постоји око 14.000 четника). Друга фаза офанзиве почела је 15. маја 1943. Циљ је био уништење главнине снага НОВЈ на простору Дурмитор—Жабљак—Фоча. После дуготрајних борби, операција је завршена 15. јуна 1943. пробојем обруча и одласком главнине партизанских снага са централном болницом

од

је

засипали кањон Сутјеске, и то у врло ниском лету. Деветог јуна 1943. године Тито је рањен на брду

Милинкладе. У истом нападу погинули су капетан Бил Стјуарт, из британске

мисије при Врховном штабу, Титов лични пратилац и још неколико партизана.

Десетог јуна 1943. партизанске снаге успеле су да се пробију из обруча и наред-

них дана наставе извлачење под борбом. Међутим, део партизанских јединица и Централна болница нису успели да се извуку. На Тјентишту је

Кључне

иако је у

неким деловима земље, претежно насељеним Србима, још увек имао подршку.

Подржавала га је и избегличка влада. Тито је од Савезника добио пуну политичку, војну и материјалну подршку да у Србији појача партизанске снаге како би онемогућио извлачење Немаца из Грчке. Под

је разрешен

тела, земаљска антифашистичка

су и у будућим федералним јединицама Хрватској и Словенији. Земаљско антифашистичко

Србију основано је тек 1944. године. На Другом

СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ (1869–1958), правник, професор универзитета, председник владе. Радни век започео је у Министарству иностраних дела (МИД), 1892, био је аташе у Цариграду 1893, секретар у МИД-у 1896–1897, професор Велике школе 1897–1905, професор Београдског универзитета 1905–1940. и ректор Универзитета. У току Првог светског рата био је шеф Пресбироа Врховне команде српске војске. Радио је као експерт у секцији за међународно право делегације Краљевине СХС на Мировној конференцији у Паризу 1919–1920. Председник Српског

био од 1937. Био је и потпредседник владе (27. март 1941 – 9. јануар 1942), као и председник владе, министар

(од јануара 1942. до јуна 1943). Био је

акцији 1–8. септембра 1944. бомбардоване су комуникације и градови у Србији: Лесковац, Ниш, Београд, Нови Сад и други градови, уз велики број цивилних

жртава.

Осамнаестог септембра 1944. Тито, без знања

Британаца који су штитили острво Вис, одлази у

Москву, где са Стаљином води разговоре о признавању нове власти и помоћи Црвене армије у

ослобађању југословенске територије. Јединице

Црвене армије 28. септембра прелазе Дунав и потискују немачке снаге из источне Србије. Дваде-

сетог октобра 1944. Црвена армија и партизанске снаге улазе у Београд.

Крајем септембра Михаиловић се са Врховном командом повукао у Босну, а 21. октобра 1944. реорганизоване су четничке снаге.

1945. њих су у Босни уништиле снаге Југословенске армије.

на Сремском фронту. Током зиме 1944/1945. вођене су фронталне борбе. Сремски фронт пробијен је 12. априла 1945. године. Југословенска

за министра спољних послова. Од 28 места у кабинету, Титови људи су имали 23.

Продор Црвене армије у Румунију за последицу је имао и пад режима у Бугарској, којој је СССР 5. септем-

редба о заштити аријске крви и части хрватског народа. Циљ је био да се будуће

жртве изолују, духовно сломе

8. Стара Градишка

11. Јасеновац

12. Бодеграј

13.

14.

15. Пакленица

16. Грабовац

17. Гарешница

18. Сисак

19. Цапраг (дечји логор)

20. Госпић

21. Јадовно

22. Слана (женски логор)

23. Слана (мушки логор)

24. Огулин

25. Церовљани

26. Приједор

27. Крушчица

28. Зеница

29. Сарајево

30. Власеница (Хан Пијесак)

31. Подроманија (Касарна)

32. Рогатица

33. Вишеград

34. Пале

35. Модрича

36. Добој

37. Маглај

38. Шековићи

39. Јастребарско

40. Гацко

41. Београд (Бањица)

42. Ниш (Црвени крст)

43. Трепча

44. Шабац

45. Бор

46. Петровград (Зрењанин)

47. Скопље

48. Бачка Паланка

49. Сомбор

50. Бечеј

51. Нови Сад

52. Бачка Топола

53. Суботица

54. Раб

55. Молат

56. Краљевица

57. Бакар

58. Чинглињ

59. Бар

60. Мамула

61. Превлака

62. Забјело

63. Марибор

64. Љубљана

65. Бегуњски двор (Блед)

66. Цеље

67. Крушевац

68. Смедеревска

•

• Лобор

• Даница

• Горња ријека

• Керестинац

• Писаровина

• Самобор

• Госпић

• Јасеновац (систем од пет логора)

– Крапје (Јасеновац I)

– Брочице (Јасеновац II)

– Циглана (Јасеновац III)

– Кожара (Јасеновац IV)

– Стара Градишка (Јасеновац V)

• Дарувар

• Липик

• Тења

• Ђаково

• Винковци

• Сремска Митровица

• Крушчица

• Лепоглава

• Сисак

• Метајна на острву Пагу

• Слана на острву Пагу

• Јадовно код Госпића

којим су уништаване жртве у систему логора Јасе-

новац сигурно су јединствени

припадници партизанског и четничког покрета. Логор се

је српско село оскудевало и пре рата. Према званичним

стија од новоуспостављене власти и померања рокова за повратак,

ВАЖНИ ДОГАЂАЈИ 1945–2010.

1945.

1946. Черчилов говор у Фултону; почетак хладног рата

1946. на основу пресуде Међународног суда за ратне злочине у Нирнбергу, извршена је смртна казна вешањем над 10 немачких нацистичких вођа.

1947. усвојен Маршалов план за обнову Европе.

1947. проглашена

1955.

1956.

1957.

1948.

1949.

1946.

1947.

1959.

1967.

1968.

1969.

1970.

признавању послератних граница у Европи.

1973. Арапско-израелски

1975. завршен рат у Вијетнаму; потписан Завршни акт Конференције о безбедности и сарадњи у Европи (КЕБС); произведен први рачунар за личну употребу у САД

1978. почела Исламска револуција у Ирану.

1979. у Ирану свргнута монархија и проглашена исламска република.

1981.

1985. Михаил

1961. 1962.

1968. 1969.

1990.

1991.

вајт; формирана Заједница независних држава (ЗНД) од бивших совјетских република.

1992. Уговором у Мастрихту Европска заједница постаје Европска унија.

1999. у светско финансијско

2001. терористички напад у САД срушен Светски трговински

2002.

2003.

2008.

2009.

1975. 1985.

1990. 1991.

1992.

снага између СССР-а и САД, што је претило уништавањем људске цивилизације, али и одржавало мир.

Блоковска подељеност. — Блокови су војно-политички савези држава међусобно по-

везаних заједничким идеолошким, политичким, економским и другим интересима.

Блоковска подела света настала је после Другог светског рата. Циљ је био да се око

великих сила окупи што већи број мањих земаља које спадају у њихове интересне сфере. У САД је повезивање у блокове схватано као припрема за борбу, тј. одбрану против ,,комунистичке опасности”, а за земље окупљене око СССР-а то је била борба за одбрану од империјализма и хегемоније. Најпре је у Вашингтону 4. априла 1949. формиран Северноатлантски пакт (НАТО) или Западни блок. Њему су пришле Белгија, Данска, Холандија, Француска, Исланд, Италија, Канада, Луксембург, Норвешка, Велика Британија и Португалија, а касније и Турска, Грчка, Шпанија и Западна Немачка (1955). Убрзо се овај пакт претвара у међународни савез, тј. НАТО, који је имао стални савет, специјализоване

1946—1953.

1953—1962.

1962—1979.

1979—1987.

25. 6. 1950.

27. 7. 1953.

17. 6. 1953.

28. 6. 1956.

10. 7. 1956.

23. 10. 1956.

ФРАНЦУСKА

ХОЛАНДИЈА

ИСЛАНД

ИТАЛИЈА KАНАДА

ЛУKСЕМБУРГ

НОРВЕШKА

ПОРТУГАЛИЈА СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ

УЈЕДИЊЕНО KРАЉЕВСТВО

1952. ГРЧKА

ТУРСKА

1955. НЕМАЧKА 1982. ШПАНИЈА

Година уласка у НАТО Држава 1999.

ЧЕШKА РЕПУБЛИKА МАЂАРСKА ПОЉСKА 2004.

ЕСТОНИЈА ЛЕТОНИЈА ЛИТВАНИЈА РУМУНИЈА СЛОВАЧKА

СЛОВЕНИЈА

2009. АЛБАНИЈА ХРВАТСKА

2017.

2020.

ЦРНА ГОРА

СЕВЕРНА МАKЕДОНИЈА

МАХАТМА ГАНДИ (Велика Душа, 1869–1948)

дискриминације.

Шпанија

Португалија

Велика

Британија

Централна и

Америка, Југоисточна Азија

Јужна Америка, Југозападна Африка

Северна Америка, Африка, Блиски

исток, Индија,

Југоисточна Азија

Аустралија и

Океанија

Северна и

Централна

Америка, Северна и

Француска

Холандија

Централна Африка,

Блиски исток, Индокина, Океанија

Аргентина, Венецуела, Мексико, Куба, Перу, Еквадор, Чиле, Филипини

Бразил, Ангола, Мозамбик

САД, Ирска, Египат, Палестина, Израел, Индија, Пакистан, Бурма, Шри

Ланка, Јужноафричка

Република, Уганда, Нигерија, Канада, Аустралија, Нови Зеланд

Хаити, Алжир, Тунис, Сирија, Либан, Република Нигер, Габон, Обала Слоноваче, Вијетнам, Лаос, Камбоџа

Почетак 19. века, 1898. г.

Почетак 19. века, 1975. г.

Русија

Белгија

САД

Источна Европа, Кавказ и Закавказје, Средња Азија, Далеки исток

Централна Африка

Делови Пољске, Финска, Литванија, Грузија, Јерменија, Казахстан

Крај 40-их

почетак 60-их

година 19. века

Крај 40-их

почетак 60-их година 20. века

1945. година

До 1917; 1991. г.

Конго 1960. г.

Централна и Јужна Америка, Океанија, Африка Либерија 1847. г.

Кина Тибет –

Немачка Централна Африка

Камерун, Намибија, Руанда, Бурунди…

Изгубила све колоније Версајским уговором 1919.

1962—1972.

1972—1999.

ског Савеза,

Јалта

конференција,

други састанак Велике тројке

9 18. октобра 1944.

Крим, СССР 4 11. фебруара

нација, која је отворена за потписивање 26. јуна,

Потсдамска

конференција, трећи састанак

Велике тројке

Потсдам, поред Берлина, Немачка 17. јула –2. августа 1945.

Стаљин, Труман, Атли. Черчил је после

пораза његове, Конзервативне странке на

изборима у В.

Британији напустио конференцију, а заменио га је Атли

Британски

премијер Клемент Атли, Труман и Стаљин, јула 1945.

Донета

Мировна конференција у Паризу 1946. године

Важнији међународни споразуми 1938–1947: Минхенски споразум (1938); Пакт Молотов–Рибентроп (1939); Пакт о пријатељству и савезу између Немачке и Италије (Челични пакт) (1939); Англо-тајландски пакт о ненападању (1940); Споразум о уништавачима база (1940); Француско-италијанско примирје (1940); Московски мировни уговор (1940); Тројни пакт (1940); Декларација Палате Светог Јакова (1941); Англо-совјетски споразум (1941); Атлантска повеља (1941); Немачко-турски уговор о пријатељству (1941); Париски протоколи (1941); Англо-совјетски уговор (1942); Декларација Уједињених нација (1942); Каирска декларација (1943); Московске декларације (1943); Кинеско-амерички уговор о укидању екстериторијалних права у Кини (1943); Кинеско-британски уговор о укидању екстратериторијалних права у Кини (1943); Московско примирје (1944); Нирнбершка повеља (1945); Потсдамски споразум (1945); Потсдамска декларација (1945); Повеља Уједињених нација (1945); Париски мировни уговори (1947). ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1.

култури, Међународни монетарни фонд, Међународни суд

организације.

Иако у Повељи УН није посебно разрађена тема о употреби међународних оружа-

них снага, под контролом Савета безбедности, у посредовању између зараћених страна, овај начин одржавања мира био је важан део мисије УН од 1956. године. У новембру 1956. Генерална скупштина УН одржала је своје прво ванредно заседање, ради решавања Суецке кризе, која је започела када је египатски председник Гамал Абдел Насер национализовао

Букурешт. Уследило је повлачење совјетских стручњака и саветника који су радили у Југославији, поништени су

економски уговори, као и уговори о пружању војне и техничке

војну помоћ. У периоду 1949—1954. Југославија

земљама,

партизанима).

везе и с многим радничким и националноослободилачким покретима, а потом је развијана и сарадња с великим бројем држава Азије и Африке.

После трећег заседања Информбироа, одржаног у Мађарској (1949), уз позив за свргавање југословенског руководства, дошло је до прекида партијских

с Југославијом, а ускоро су предузете

политичка и економска

нитет држава, што је тешко комбиновати. Ова

комбинација

дина, названих „хуманитарне

1945—1949. Индонежански рат за независност

1945—1954. рат у Индокини

1946—1949. грађански рат у Грчкој

1947—1948. Први индијско-пакистански рат

1948—1949. Први арапско-израелски рат

1948—1958. грађански рат у Колумбији

1948—1960. рат у Малаји

1948—2012. грађански рат у Бурми (сада Мјанмар)

1950—1953. Корејски рат

1952—1960. устанак

1954—1962. Алжирски рат

1955—1972. Први грађански рат у Судану

1956.

1957—1958. рат

1957—1975.

1960—1996.

1960—1965.

1961—1974.

1961—1991.

1962—1970.

1963—1967. рат за независност

1963—1974.

1964—1974. рат

1964—1979.

1965. Други

1965—1966. америчка окупација

1965—1990.

1965—1973.

1968.

1969.

1970—1971.

1971.

1973.

1973—1991.

1973.

1974.

1974—1991.

1975—1989. сукоб

рат

1975—1990. Либански грађански рат

1975—1999. рат у

1975—2002. грађански рат у Анголи

1976—1992. грађански рат

1978. израелска инвазија на Либан (операција „Литани”)

1978—1979. угандско-танзанијски рат

1978—1987. чадско-либијски сукоб

1979—1989. Авганистански рат

1980—1988. иранско-ирачки рат

1980—1992. грађански рат у Салвадору

1981—1990. грађански рат у Никарагви

1982. Фолкландски рат, између Аргентине и Велике Британије

1982. израелска инвазија на Либан

1983. америчка инвазија на Гренаду

1983—2005. Други грађански рат у Судану

1983—2009. грађански рат на Шри Ланки

1989. Сомалијски грађански рат (Траје и данас.)

1989. америчка инвазија на Панаму

1989—1992. оружани сукоб у Придњестровљу

1989—1992. грађански рат у Авганистану

1990—1992. Јужноосетијски

1990—1993.

1990—1994.

1990—1991. Заливски

1991—1995.

1991—2002.

1992—1993.

1992—1997.

1992—2001.

1993—2005.

1994.

1994—1996.

1994—1998.

1996—2006.

1997–1999.

1998—1999. ратни

1998—1999.

1998—2002.

1998—2000.

1999.

1999—2009.

1999—2003.

Совјетски Савез и Источна Европа. Совјетска спољна

политика много година (све до ере Михаила Горбачова) није се суштински мењала: источноевропске земље биле су сателити, а не партнери, док је за њих остатак света био реакционарни блок (непријатељски блок). Источноевропске земље следиле су совјетски модел. Њихова

политика све је више усаглашавана с Москвом, где је истовремено и контролисана. Половином педесетих година Никита Хрушчов, генерални секретар КП СССР-а, критиковао је Стаљинове методе. Прекид са стаљинизмом довео је

лази до слабљења веза с том државом.

У Мађарској је 1954. Имре Нађ, премијер, започео

ралне реформе, али је убрзо

забележени су чак и први штрајкови. Неочекивана побуна избија 1956. у Мађарској. Нађ се враћа на власт обећавши реформе након

Естонији и Литванији), које је Совјетски Савез анектирао 1940. године. У децембру 1991. године Русија, Белорусија и Украјина прогласиле су своју независност. Тиме је обележен нестанак

су

политичке партије. Први слободни избори одржани су 1990. године. У Чехословачкој је 17. новембра 1989. године почео протестни марш против режима. Свакодневне демонстрације приморале су све чланове Политбироа КП Чехословачке на колективну оставку (24. новембра). За новог председника парламент је изабрао писца Вацлава Хавела.

Демонстрације против источнонемачког режима почеле су у октобру 1989. године. У Источном Берлину је свакодневно на улицама било преко пола милиона демонстраната. Председник Ерик Хонекер је 17. октобра поднео оставку, а 8. новембра 1989. и сви чланови Политбироа Комунистичке партије. Одмах су укинута ограничења путовања и одлучено је да се Берлински зид отвори на неколико

места.

Рушење Берлинског зида. Берлинска

криза. Немачко

да призна Источну Немачку (ДДР). У лето 1961. године,

Операција „Пустињска олуја”, 1990–1991. године

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

1. Које државе су

сукоби Рат у

(од 2001. до 2021)

12. 10. 2002.

11. 03. 2004.

01. 09. 2004.

23. 10. 2002.

130 В. Британија 07. 07. 2005.

око 50, рањених: више од 1.000 Индија 26—29. 11. 2008.

wikipedia.org / Attribution: Michael Foran

11. новембар — одржани избори за Уставотворну скупштину; 29. новембар — проглашена република, укинута монархија.

1945.

1946. 28. април — донет Први петогодишњи план развоја земље.

1947.

31. јануар — донет први устав ФНРЈ; 13. децембар — донет Закон о национализацији индустрије, банака и транспорта.

1948.

21–28. јула — Пети конгрес КПЈ одбацује

1950.

1952.

11.

29.

15.

је ликвидација заробљених припадника Српске добровољачке гарде, четничких одреда, словеначких и хрватских домобрана и усташких јединица.

11. новембар — одржани избори

29. новембар — проглашена република,

17.

13.

1947. година

28.

1. август

је Бугарској опроштена ратна штета; направљен први југословенски звучни филм, „Славица”.

1948. година

27. март

1. април

11.

28.

17.

1955.

1956.

10.

20.

1958.

1951. — суша

1952. година

7. новембар

1953.

1962. година

16.

1963.

гија. Узнемирујући

ликвидацијама

партизанског терора у Србији после ослобођења. Процењује се да је страдало између

60.000 и 70.000 људи. Неки од њих су ликвидирани без икакве пресуде.

Политички живот у Србији одвијао се у атмосфери страха и незадовољства народа.

Победник је немилосрдно рушио све оно што је идеолошки означавано као стуб и носилац старог режима. Такозваним народним непријатељима и означеним сарадницима окупатора конфискована је имовина. Осим тога, вршени су претреси, затварања

предвиђали су: образовање јединствене владе, образовање

формирањем својих република. Оно што је остало

свега постојећег у области рударства, 90% у црној металургији и 100% у производњи нафте. На крају 1946. у

везног

(банке,

трговина, саобраћај, средства за везу). Допуном Закона о национализацији априла 1948.

производње (житарице, месо, маст и сл.). Увођење обавезног откупа изазвало је отпор сељаштва. Власт је одговорила појачавањем притиска, малтретирањима и хапшењима. Најмање 100.000 земљорадника власника, посебно оних богатијих, означених као кулаци, прошло је кроз затворе и радне логоре у Србији. Уз обавезни откуп, партија је на селу

стварала сељачке радне задруге, по угледу на совјетске

сл. ИБ је позвао

расле, пољопривредна производња падала је из године у годину.

То је довело до несташица пољопривредних производа.

Према свим грађанима, а нарочито према комунистима, који су оптужени да подржавају ставове ИБ-а поступано је сурово

у логорима и затворима. Према подацима појединих аутора, од

објављивања Резолуције Инфор-

мационог бироа 1948. године, којом се критикује југословенско руководство, до 1963. органи унутрашњих послова евидентирали су у Југославији 55.663 особе које

су на разне начине подржавале

акцију Москве и Источног блока. Међутим, нису сва ухапшена

лица била осуђена. Број „кажњеника ДКР (друштвено користан рад) и осуђеника по ИБ-у” послатих на Голи оток

16.731; од тога је 11.694 лица административно кажњено, на ос-

специјалног закона, док је 5.037 људи

На Четвртом пленуму ЦK KПЈ, одржаном почетком јуна 1951, признато је

је тај

проценат износио 40%.

После смрти Стаљина (1953) признате

мализације односа између Југославије и СССР-а, после

дисидент и јавно је износио своја уверења у западним земљама. Његови радови

настали у том периоду, објављивани у иностранству, откривали су многе тајне

из прошлости КПЈ.

фондова федерације. Програм је обавезивао комунисте да

да је национално питање у њој потпуно правилно решено.

Кључне речи: Југославија, индустријализација, стандард, СКЈ, Фабрика аутомобила у Крагујевцу, канал Дунав—Тиса—Дунав

олитика индустријализације земље довела је до смањења удела пољопривредног становништва у укупном становништву,

Илузија просперитета. Општи развој југословенског

То учешће је 1948. износило 67%, а 1971. године 38%. Око три

и развој образовања, развој културе, здравства

ке. До почетка 70-их година планирано је да сва деца буду обухваћена осмогодишњим образовањем, које је

постало обавезно, а више од 50% омладине настављало је школовање. Посебна пажња је посвећена развоју школовања националних мањина у Србији, које су

чиниле око 25% укупног становништва. Па ипак, подручје

села

у Београду чинили су 25% свих запослених у Србији,

ФЕДЕРАТИВНА

РЕПУБЛИКА

ЈУГОСЛАВИЈА

1963.

1963. 1965. 1966. 1968. 1971. 1974.

1965.

1966. година

срушен у НАТО бомбардовању.

1967. година

• Одржан први сајам књига у Београду.

1968. година

• Терориста Иван Јелић, припадник

1974.

1980.

1985.

•

1986.

•

1980. 1981. 1987. 1989. 1990. 1991.

2.30. СОЦИЈАЛИСТИЧКА

1963–1992.

Кључне речи: МАСПОК, либерали, устав, уставне промене, Александар Ранковић, Савка Дабчевић Кучар, Марко Никезић

покрајина. Амандманима је обезбеђена већа самосталност

самосталност

није имала могућност учешћа.

На крају, на политички живот у

земљи значајан утицај имала је

и Југословенска народна армија (ЈНА), као чувар југословенског

јединства. Несугласице до којих

је све чешће долазило тражиле

су нова решења за односе у федерацији.

Масовни покрет у Хрватској. У Хрватској је 1971. године дошло

хрватског национа-

(МАСПОК Масовни покрет), — истицано је да је Хрватска угрожена у Југославији и да је Србија економски искоришћава,

је

самосталност ове

Као носиоци овакве политике означени су највиши хрватски руководиоци

Устава, 16. јануара 1975, Председништво Србије затражило је ревизију Устава из 1974, са образложењем да је Устав разјединио републику и да

једино Србија у СФРЈ није остварила „своје историјско право на националну државу у југословенској федерацији”. Циљ је био да

Србија поврати и ојача своју власт над покрајинама. Правну основу том политичком захтеву пружила је специјална екипа правних стручњака коју је ангажовало Председништво Србије и која је после две године изнела своје анализе у тзв. Плавој књизи. У том строго поверљивом елаборату детектовани су проблеми у функционисању односа република покрајине (кадровска питања, народна одбрана, планирање, судство, безбедност и др.). Појава овог експертског материјала отворила је сукоб у државном и партијском руководству

централизма, као и унитаризма, који се по правилу везивао за

Титов ауторитет је анулирао овај спор, али је проблем остао нерешен.

Смрт Ј. Б. Тита, 1980. године, означила је ве-

лики прелом у развитку југословенске зајед-

нице. Вест о Титовој смрти у земљи је изазвала општу жалост. Река људи одавала је пошту

Титу неколико дана, а његова сахрана окупи-

ла је готово све значајније политичаре света.

•

1994. година

• НАТО бомбардовао аеродром

1995. година •

2002.

2003.

• Убијен председник владе Србије Зоран Ђинђић. Уведено ванредно

2004.

2006.

Они су углавном почињали на Косову и Метохији, где је стање из дана у дан постајало све напетије. Грађански рат у тој покрајини спречила је војска, која је почетком фебруара 1990. изашла на улице

неколико косовских градова.

Први вишестраначки избори у појединим републикама одржани су током 1990.

године, прво у Хрватској и Словенији, затим у Македонији, Босни и Херцеговини и

Црној Гори, а на крају и у Србији. У Словенији и Хрватској на изборима су победиле националистичке партије. Српско руководство најдуже се опирало увођењу вишестраначког живота, демократизацији друштва

репресијом режима, одсуством пуне демократије и политичке толеранције,

хапшењем политичких противника, масовним осиромашењем већине становништва и брзим богаћењем мањине, углавном из владајуће елите. То је доводило до масовних протеста. Највеће антирежимске демонстрације организоване су 9. марта 1991. и током зиме 1996/1997. године. Грађански рат. Формални распад СФРЈ почео је 25. јуна 1991. године, дана када је, после договора словеначког и хрватског руководства, а на основу резултата референдума, словеначки парламент изгласао независност Словеније, а хрватски

1990. година

22.

24. фебруар

14.

покретању иницијативе за

формирање регионалне „Заједнице

23.

1991. година

16.

20.

31.

19.

29.

25.

три националности. То су: Странка демократске акције (СДА),

сукоба. После троструког

рата, у којем су почињени злочини над цивилима на свим странама, порушена насеља и извршено етничко чишћење, Општим оквирним споразумом

од 21. новембра 1995. (Дејтонски споразум), који је званично потписан у Паризу 14.

државе у историји НАТО-а, без одобрења Савета безбедности

У бомбардовању са безбедне висине и дистанце, које је представљано као мисија или кампања, а не као агресија, није било људских жртава на страни агресора, али је

број војних и цивилних жртава на земљи био велик, нарочито на Kосову и Метохији, и међу Србима и међу Албанцима. Поред тога, у осветничким акцијама Албанаца, изведеним у присуству међународних снага, убијани су и протеривани незаштићени

Срби и око 70% територије Косова и Метохије потпуно

Према другим подацима, у периоду 1998 2000. на Косову

МИЛОШЕВИЋ,

1990–91. Од 1987. био је

бији. Године

суђења је умро у затвору Хашког трибунала 11. марта 2006. године.

Испред зграде Владе Србије 12. марта 2003. убијен је премијер Зоран

Ђинђић. У земљи је проглашено ванредно стање. За атентат је оптуже-

на криминална група „земунски клан”.

У фебруару 2008. године албански сепаратисти, уз подршку западних

земаља, прогласили су Косово и Метохију независном

државом. Ту одлуку је Влада Србије поништила,

гарантовала територијални интегритет. Уместо тога, неке земље су признале независност Косова. Међутим, велики број земаља не признаје самопроглашену независност, међу њима

скупштина, председник

државни органи. Република Србија је административно-територијално подељена на покрајине, регионе, управне области, Град Београд, градове и општине.

Територијалну организацију Републике

општина, 150 општина, 6.158 насеља и 195 градских насеља.

2002—2004.

МИЛАН МИЛУТИНОВИЋ, председник 1997–2002. године. Пре него што је постао председник, обављао је разне политичке функције и био амбасадор у Грчкој. Оптужен је од стране Хашког трибунала за наводне злочине на Косову и Метохији. После престанка мандата добровољно се предао том међународном суду, у јануару 2003. године. У фебруару 2009. Хашки трибунал га је ослободио по свим тачкама оптужнице.

БОРИС ТАДИЋ, председник 2004–2012. године. Био је

председник Демократске странке 2004–2013. За председника Србије биран је два

на

изборима 2004. и 2008. године.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ, председник од 31. маја 2017. године. Поново биран за председника 2022. Био је

2012 2013. и предсе-

Владе Србије 2014 2017. године. Од 2008. године био је

2012–2017. го-

р.

Број: CDXXIX-2101-Z-1941 Министар

Мирко Пук в. р. (Miletić, Antun, Koncentracioni logor Jasenovac 1941 1945: Dokumenta. 1—3, Beograd, 1986, 98—100)

Словенија, референдумом децембра 1990. године, коме је следила Декларација о независности од 25. јуна 1991. године, суспендована

потврђена 8. октобра 1991;

Хрватска, референдумом одржаним маја 1991, коме је следила Декларација о независности од 25. јуна 1991, суспендована на три месеца, па потврђена 8. октобра 1991;

14.

15.

сарадњи са

и хуманитарној помоћи унесрећенима;

9. одржавање цивилног реда и закона, укључујући и успостављање снага локалне полиције, а у међувремену, путем распоређивања међународног полицијског особља које ће радити на Косову;

10. заштиту и унапређење људских права;

11. осигурање

20.

3. ДРЖАВА И

ИНСТИТУЦИЈЕ

6. 12.

24. 2.

16. 10.

10.

11. 1918.

18. 11. 1918.

1. 12. 1918.

29. 10. 1918.

12. 11. 1918.

за стварањем демократских република с праведнијим друштвеним

У Немачкој је после абдикације цара Вилхелма успостављена република. Уставотворна скупштина је радила у Вајмару, па је устав који је изгласала назван Вајмарски устав, а република створена на његовој основи прозвана је Вајмарска република. Устав је увео опште

Велике територијалне

Луксембургу.

Арабији, још увек имају велики политички ауторитет.

Република (oд лат. respublica — општа, јавна ствар) јесте облик државног уређења у коме се сви органи државне власти

одређено време и путем избора се формирају институције власти (нпр. скупштина). Најважнија карактеристика ре-

публике као облика владавине јесте бирање шефа државе. Његова функција није

наследна и не постоје методе преноса власти. Постојали су, међутим, и доживотни председници република. Председник Јосип Броз Тито био је доживотни председник СФРЈ. Дакле функција председника републике није наследна, него се председник, за разлику од монарха, бира на изборима. Данас у свету око 150 држава јесу републике и реч република је део њиховог званичног назива (нпр. Република Србија).

Диктатура је облик владавине у држави у којој је управљачка моћ сконцентрисана у рукама једног

и други. Већина њих је власт стекла државним ударом, револуцијом или уз

помоћ војске, док су неки

диктатори на власт дошли победом на изборима и дуго

остали на владајућој позицији. Слична ствар се догодила с Фердинандом Маркосом, који је био на власти

на Филипинима око 20 година. Највећим диктаторима у 20. веку сматрају се: Адолф Хитлер (1889—1945)

у Немачкој, Јосиф Висарионович Стаљин (Џугашвили) (1878—1953) у СССР-у, Бенито Мусолини (1883—1945) у

Италији, Франсиско Франко (1892—1975) у Шпанији, Мао Цедунг (1893—1976) у

Кључне речи: држава, власт, парламент, партије, закон

вака држава има посебно унутрашње уређење, које је описано у уставу. Држава може бити јединствена и сложена, то јест централизована или федерација. У највећем броју земаља постоји принцип поделе власти на законодавну, извршну и судску власт. Кључну улогу у већини земаља има парламент (скупштина), који доноси законе.

Парламентаризам је политички систем заснован на принципу поделе власти у коме законодавну власт (да доноси законе) има скупштина, то јест парламент. Пар-

ламент се бира на изборима и састављен је од представника странака различитих политичких и идеолошких оријентација, које заступају интересе својих гласача. По правилу, влада подноси предлоге закона, о којима

из 1931. поново је уведен дводомни систем – Народно представништво

(дирекције, инспекторати)

(секретаријати, заводи). Управну власт чине, поред

управе, и органи и организације такозване недржавне управе (разне јавне службе, као ПТТ, ЕПС и др.). Од 1918. до 1945. године југословенска држава је била монархија. Краљ Петар Карађорђевић умро је 1921. Њега је наследио млађи син Александар Карађорђевић, који је од 1914. био вршилац краљевске дужности (регент). После његовог убиства, у Марсељу 1934. године, уместо његовог малолетног сина земљом је владало Намесништво од три члана, а један од њих био је Павле Карађорђевић, стриц младог

краља Петра. Краљ Петар је на власт дошао после војног пуча 27. марта 1941. године. Већ

до 1928. у Краљевини

федералистичке

државног и народног јединства”, у ноћи између 5. и 6. јануара 1929. године објавио Прокламацију (проглас) којом су обзнањени престанак важења Устава од 28. јуна 1921. и распуштање Народне скупштине. Краљ је увео лични режим. Земља је

на бановине, име јој је промењено у Краљевина

идеологија.

Војска је имала посебну улогу у историји Србије

нову државу, створену 1918, Србија је унела своју државност и своју војску,

хришћанске религије.

У ширем смислу, „црква” је посебна врста верске организације, удружење следбеника одређене религије засновано на заједничком веровању и култу.

национални утицај. За време монархије односи СПЦ и државе били су углавном хармонични. По стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, већ 1919. долази до обједињавања митрополија и епископија православних Срба, када је о томе обавештена Цариградска патријаршија. Проглашавањем њиховог уједињења и поновним васпостављањем Пећке патријаршије 1920. године, омогућено је да дотадашњи митрополит

избора није било. Године 1926. у Португалији је изведен војни удар и уведена диктатура.

Португалија је постала фашистичка држава.

У наредном периоду, као и током читавог 20.

века, демократија се борила против три главна конкурента — комунизма, тоталитаризма (фашизам, нацизам) и теократије.

Toталитаризам је политички систем у којем држава има потпуну контролу над свим аспектима приватног и јавног живота. То је ауторитарни облик власти у којем владајућа странка не признаје никаква ограничења своје моћи,

вањем. Постоји велики број политичких организација

група које учествују у решавању проблема. Развој демократске културе и култура дијалога подразумевају рационалну расправу, толеранцију, преговарање о разликама, помирење

Сретењски устав, 1835. године, Србија се сматрала државом, без обзира на то што је још увек била у саставу Отоманске империје. Посматрањем читавог периода уставности од тог тренутка до данас, може се запазити да је борба за доношење и поштовање устава, у ствари, политичка историја

неки донети на скупштинама, а многи

исто толико година, да су

устанка, 1804. до 1918, период стварања и развијања српске

добила после балканских ратова 1912–1913.

Није приказана Северна Македонија).

краљ свих Југословена, као

тек 1944. године. На другом заседању, одржаном у Јајцу 29–30.

тело (скупштина). Донете су одлуке о обнови Југославије као

После 2006. Србија је самостална држава.

Од 1835. године до данас Србија је променила 13 устава: три као вазална држава, четири као независна држава, два у време Краљевине СХС и Ју-

гославије и четири устава као чланица ФНРЈ, СФРЈ,

СРЈ и ДЗСЦГ. Просечан рок важења устава

1835, 1838, 1869, 1888, 1901, 1903, 1990, 2006.

1921, 1931, 1946, 1963, 1974, 1992, 2003.

Део I. Облик владавине, државна

Члан 1. Краљевина је Србија наследна уставна Монархија с Народним

Представништвом.

Члан 2. Грб је Краљевине Србије двоглави

бели орао на

Члан 1. Држава Срба, Хрвата и Словенаца је уставна, парламентарна и наследна монархија. Службени је назив државе: Kраљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Члан 2. Грб је Kраљевине Двоглави Бели Орао у полету на црвеном штиту. Врх обе главе Двоглавога Белог Орла стоји Kруна Kраљевине. На прсима орла је штит, на коме су грбови, српски: бео крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком краку; хрватски: штит са 25 поља црвених и сребрнастих

звезде. Испод тога бели полумесец. Државна је застава плава, бела, црвена, у водоравном положају према усправном копљу.

Члан 3 Службени језик Kраљевине је српско-хрватски-словеначки. ОДЕЉАK II

Члан 4. Држављанство је у читавој Kраљевини једно. Сви су грађани пред законом једнаки. Сви уживају једнаку заштиту власти.

Члан 5. Ујемчава се лична слобода

Члан 1. Социјалистичка Федеративна

Република

демократска

заједница заснована на власти радног

народа и самоуправљању.

Члан 2. Социјалистичку Федеративну

Републику Југославију сачињавају

социјалистичке републике Босна и

Херцеговина, Македонија, Словенија, Србија, Хрватска и Црна Гора.

Територија Социјалистичке Федеративне

них народа и њихових социјалистичких република, као и социјалистичких аутономних покрајина Војводине и Косова које су у саставу Социјалистичке Републике Србије, заснована на власти и самоуправљању радничке класе и свих радних људи, и социјалистичка самоуправна

власти и самоуправљању радничке класе и свих радних људи, и социјалистичка самоуправна демократска заједница радних људи и грађана и равноправних народа и народности. Члан 4. Социјалистичка аутономна покраји-

Члан 4.

И ПРИВРЕДНИ ФЕНОМЕНИ И

ОДНОСИ

социјализмом Лабуристичке партије. Супротно томе, у бившем СССР-у означавао је марксистичко-лењинистичку верзију социјализма, која се у Британији обично описује као комунизам или бољшевизам. Осим тога, једна иста идеологија се у једном добу чини револуционарном, а у другом конзервативном. Тако је либерализам

био револуционарна идеологија крајем 18. и почетком 19. века, када се супротставио традиционалним апсолутним монархијама, али је касније у 19. веку постао

доминантна идеологија, коју је у неким земљама заменила нова револуционарна

идеологија — социјализам.

Фашизам је политичка идеологија која ставља појачан фокус на национално јединство путем диктаторске

и милитаризма. Назив је

на индустријска и аграрна друштва, а четврта дели државе на оне у којима је на власти радничка класа и оне у којима су власт и богатство у рукама капиталиста.

Почетком 20. века коначно се формирала

капиталиста. Однос између радника и власника предузећа постао

веку. Oдноси између најамне радничке класе и послодаваца пролазили су кроз различите фазе. Једна од њих јесте фаза

то

било у СССР-у. Средином 60-их година модел социјалног партнерства у потпуности је успостављен у земљама као што су Велика Британија, Сједињене Државе и Француска. Земље капиталистичког уређења створиле

закона. Политички

Неолиберализам, за

Термин „социјализам“ се током историје везивао за веома

цијалдемократију.

Маркс

историја класних

и да

радничка класа (или пролетаријат) неминовно тријумфовати над класним капиталом (буржоазијом) и стећи контролу над производним средствима, заувек бришући све класе.

Комунизам се понекад назива револуционарним социјализмом. Марксисти, у ствари, социјализам често називају првом, неопходном фазом на путу од капитализма до

комунизма. Маркс и Енгелс такође нису доследно или јасно разликовали комунизам од социјализма, што је допринело томе да значења та два појма не буду јасно разграничена. У комунизму не постоји приватна

своје марионете. Да би ангажовали што више Американаца у

борби против совјетске доминације, америчка влада и креатори популарне културе организовали су пропаганду чији је циљ био да увери грађане у опасности које представља Совјетски Савез. Осим тога, почела су прогањања и суђења за пропагирање комунистичких идеја. Ови страхови доминирали су америчким

животом и утицали на спољну политику САД, војну стратегију, урбанизам, по-

пуларну културу и покрет за грађанска права.

У октобру 1947. године једанаест „непријатељских сведока” позвано је да сведоче пред Конгресом о комунизму у филмској индустрији, али је само драмски писац Бертолт Брехт одговарао на питања. Осталих десет, који су одбили да сведоче, оптужени су за непоштовање Конгреса 24. новембра. Следећег дана филмски руководиоци изјавили су да такозвана холивудска десетка више

(падом производње) у Данској, Италији, Финској, Холандији, Норвешкој, САД

производње у мање развијеним земљама често су биле веће од оних код развијених земаља. На пример, индекс индустријске производње у Чехословачкој смањио се за

40%, у Пољској за 45%, а у Југославији за

50%. Незапосленост је достигла невиђене размере. У 32 земље број незапослених за

три године кризе (1929—1932) порастао је

са 5,9 на 26,4 милиона (само у САД је било

14 милиона незапослених).

У земљама погођеним кризом

Прва (либерална) метода огледала се у антикризној политици „новог

тржишних

но се

зато што је Организација земаља извозника нафте (ОПЕК)

смањила производњу нафте. Тако су ру-

дари „црног злата“ покушали да подигну

цену нафте на светском тржишту. Шесна-

естог октобра 1973. цена барела нафте

порасла је за 67% са три на пет долара.

Године 1974. цена нафте порасла је на 12

долара.

Мексичка криза 1994—1995. Крајем осамдесетих година 20. века мексичка влада водила је политику привлачења инвестиција у земљу. У периоду 1989—1994. године ток страног капитала сливао се у Мексико. Прва манифестација кризе био је

одлазак капитала из Мексика: странци су почели да се плаше економске кризе у

земљи. Године 1995. из земље је повучено десет милијарди долара, што је изазвало кризу банкарског система.

Азијска криза 1997. Године 1997. догодио се највећи пад на

светског рата. Криза је била

од

плати. Рубља је у периоду од августа 1998. до јануара 1999. пала три

на долар — док се раније за шест рубаља могао добити један долар, на крају овог периода један долар вредео је 21 рубљу.

Светска финансијска криза 2007—2008. Године 2007/2008. избила је нова глобална финансијска криза, чије су последице биле поремећај нафтног тржишта, поремећај у промету некретнина, слом банака и других финансијских институција и пад курса долара. Многи сматрају да је

и у СССР-у (1989— 1990) и преласка из социјализма у капитализам. Политичка и економска транзиција изазвале су велике промене и велике проблеме. Политичка транзиција обухвата: демократизацију,

вишепартијског система и поштене изборе, промену карактера државе, тј. замену партијске државе парламентарном либералном демократијом и смањену улогу државе која прописује и штити правила игре у политици и економији. Слом комунистичке владавине

(Мађарска, Пољска, Чехословачка, СССР, Југославија)

тијског политичког система, планске економије

изборима, који су одржани 1990. године. Личности које су довеле до демократских промена, попут Леха Ва-

ленсе у Пољској

Кључне речи: дигитална технологија, вештачка интелигенција, роботика, електрични аутомобили, паметни градови

ндустријске револуције су мењале свет. Сматра се да је до сада

Кључне речи: капитализам, социјализам, самоуправљање, федерација, републике

д 1918. године до данас југословенско и српско друштво и економија су пролазили кроз различите фазе развоја: од капитализма, преко социјализма, до поновног враћања капитализма, то јест, од приватне својине, преко

национализације, до транзиције, приватизације и повраћаја имовине власницима

којима је у социјализму одузета. Овакве промене сведоче о дисконтинуитетима

у развоју друштва, нестабилности и несигурности. Од

инфраструктура (путеви и железнице) неразвијена. Најважнији извозни производи били су пољопривредни и сировине.

Револуционарним превратом после 1945. године укинута је монархија

република,

чијем је челу био

Тито, од 1945. до 1980. Земља је подељена на републике, с такозваним

— социјалистички систем.

На економском плану извршена је

већих од 20 хектара), извршена je аграрна реформа, као

пољопривредних машина. Године 1955, 16. јуна, Народна скупштина ФНРЈ усвојила је Општи закон о уређењу општина и срезова, којим је уведен нови

комунални систем; самоуправна општина постала је основна друштвено-еко-

номска јединица, а срез – заједница комуна.

Највећи домет у индустрији Србије јесте почетак производње аутомобила у ,,Црве-

ној застави” у Kрагујевцу, на основу уговора о кооперацији са италијанским ,,Фијатом” потписаним 1954. У првој години произведено је 1.044 аутомобила.

Године 1954. почела је изградња Београдског сајма, која је завршена 1957.

слабости у раду СK. Пораст стандарда. Уз помоћ

побољшан после 1957. године. Године 1959. свега 5.000 становника у Србији поседовало је приватни аутомобил, а 1964. већ

преко тридесет хиљада. Број телевизијских пријемника такође је порастао — 1960. било их је 3.718, а 1964. године 154.002. Сви ови резултати

Кључне речи: распад СССР-а, САД, Европска унија, разоружање, тероризам

Процеси у свету настали крајем 20. века настављени су и у 21. веку. Ратни сукоби, кризе, тероризам, проблем одржања мира и разоружања, спречавање новог светског рата, демографски проблеми и проблем миграција, превазилажење заосталости земаља у развоју, проблеми са храном, сировинама, енергијом, еколошки и други проблеми — све су то изазови с којима се суочава свет почетком 21. века. Српски народ

убрзале су суштинску трансформацију земаља социјалистичког табора. У периоду 1989—1990. избиле су народне антитоталитарне демократске револуције у земљама централне

Сједињених Држава, НАТО се проширио на исток. Године 1999. чланице блока су постале Мађарска, Пољска и Чешка. Истовремено, усвојен је и нови „Стратешки концепт НАТО-а“ који је, поред колективне одбране,

проблеми и проблем миграција, превазилажење заосталости земаља у развоју, проблеми са храном, сировинама, енергијом, еколошки и други проблеми. Европска унија. Упоредо с процесом глобализације, на крају 20. и почетком 21. века јачале су и регионалне интеграције, пре свега европске. Земље Европске заједнице су 1992. године усвојиле Мастрихтски споразум о формирању

политичке, економске и монетарне уније (ЕУ). Године 1995. Аустрија, Финска и Шведска постале су чланице

3. 5. 2006.

13. 6. 2007.

7. 11. 2007.

29. 4. 2008.

19. 12. 2009.

уговоре. Формирана је заједничка спољна и безбедносна политика, која предвиђа координисану спољну и од-

брамбену политику. После Брегзита (иступања Велике Британије из ЕУ, 2020. године)

ЕУ има 27 држава чланица, са укупном по-

пулацијом од око 450 милиона људи.

У другој половини 20. века становници ин-

дијског потконтинента, шестина светске по-

пулације, стекли су независност. Кина, чији становници чине петину светске популације, коначно се отворила

17. 12. 2013.

12. 2015.

2020.

КУЛТУРА И

СВАКОДНЕВНИ

ЖИВОТ

производи, предмети, зграде, путеви, обрађена поља, то јест, природа изложена људским активностима. Материјална култура служи за задовољење физиолошких потреба

могућности за то

вање. Многи муслимани држе се халал дијете и моле се пет пута дневно окренути у правцу Меке.

филозофских традиција, укључујући

да имају веру, али се противе дискриминацији људи због њихових верских или нерелигиозних уверења. Нерелигиозни људи (они који немају верску припадност) и атеисти (појединци који не верују у бога) чине знатан део светске популације.

Теолози су у хришћанску мисао увели реч секуларизам као ознаку за оно што није религиозно. Реч секуларно има шире значење од речи нерелигиозно, али је уобичајено да се користе као синоними.

Хришћанство је дуго било доминантна религија у Европи, а и данас је већинско религијско опредељење. Из заједничког верског идентитета историјским расколима настале су три главне хришћанске верске традиције

зам и

континента.

Православље је доминантна вера на истоку

Русији, бившим совјетским републикама Молдавији, Јерменији, Грузији, Украјини и Белорусији и неким другим земљама бившег источног блока,

Европе, и то су Литванија, Пољска, Словачка

Холандији (48%), Норвешкој (43%) и Шведској (42%).

У земљама

У Србији верски живот нема ограничења. Исказивање

ви, духовно и административно јединство и

истакли захтев за обнову Пећке Патријаршије, укинуте 1766. године.

На архијерејском сабору у Сремским Карлов-

цима, 30. августа / 12. септембра 1920. донета

је одлука о уједињењу свих

1920—1930.

Варнава (Росић) 1930—1937.

1938—1950.

Викентије (Проданов) 1950—1958.

Герман (Ђорић) 1958—1990.

Павле (Стојчевић) 1990—2009.

Иринеј (Гавриловић) 2009—2020.

Порфирије (Перић) Од 18. 2. 2021.

ропска.

Кључне речи: наука, техника, комуникације, рачунар, интернет

елика техничка открића у 20. веку потпуно су променила свет. Посебно је велики напредак остварен после Другог светског рата, у природним, техничким и друштвеним наукама. Једна од истакнутих одлика 20. века био је драматичан развој технологије. Нови материјали, као што су нерђајући челик, силикон, тефлон и пластика, ПВЦ, и најлон, унапредили су производњу и

постали широко распрострањени и примењивани. Истраживања и развој науке

довели су до напретка у областима комуникације, инжењерства, путовања, медицине и другим областима. Напредак науке и технологије утицао је на промену

начина живота људи у читавом свету.

Велики напредак

Никола Тесла (1856–1943),

научник и проналазач.

Оставио преко 700 проналазака у

енергије и сл. www.nikolateslamuseum.org

Михаило Пупин (1854–1935),

калемови”), телеграфије, рендгенолгије и електротехнике.

ну употребу као део програма Спејс-шатл,

је први пут покренут 1981. године. Беспилотне свемирске сонде постале су практичан и релативно јефтин облик истраживања. Прву свемирску сонду, Спутњик 1, у орбиту је лансирао Совјетски

1957. године. С временом је масиван систем вештачких сателита постављен у Земљину орбиту. Ови сателити су знатно унапредили навигацију, комуникације, војну технику, геологију,

га поља.

Учитељска школа. Године 1934/35. на

ставника и 7.939 студената.

На крају Другог светског рата у Србији је око 36,5% становништва било не-

писмено. Године 1948. на територији

Републике Србије неписмених стари-

јих од 10 година живота било је 26,8%.

Највећи број неписмених чинила је женска популација, 37,6%, док је у мушкој популацији било 15% неписменог становништва. После Другог

вања становништва путем такозваних аналфабетских течајева. Захваљујући томе, за само четири месеца након ослобођења неписменост

вији се смањила за 0,8%. У наредном периоду образовање је напредовало, па је попис из 1981. године показао

ка било неписмено. У централној

товима. Кошаркаши Партизана освојили су 1992. Куп европских шампиона, а

терполисти су седам пута били шампиони Европе. Фудбалски тим Црвена звезда је 1991. освојио Куп европских шампиона (данас Лига шампиона Европе), а исте го-

дине у Токију је постала и клупски првак света. Ватерполо репрезентација Србије

била је европски првак 2006, 2012, 2014, 2016. и 2018. године, светски првак 2009.

и 2015. године, а на олимпијским играма

победила је 2016. и 2021. године. Мушка

репрезентација

2000, као и на шампионату Европе 2001, 2011. и 2019.

Кључне речи: књижевност, уметност, реализам, модернизам, Иво Андрић, Милош

Црњански

начајни догађаји, као што су Први светски рат, Октобарска револуција, Други светски рат, масовни злочини и страдања, имали су утицаја и на књижевност и уметност у 20. веку. Главне теме у литератури прве половине 20. века везане су за ратове и друштвено-политичке катастрофе. И у

књижевности и у уметности настају нови правци: реализам, модернизам, соцре-

ализам, кубизам и многи други. Сваки од ових праваца има своје школе и стилове.

Сви ови правци у књижевности и уметности имали су представнике и у Србији

односно Југославији.

Светска књижевност и уметност у 20. веку углавном

је од 1910. до 1945. године, а други од 1945. до деведесетих година. Значајни историјски догађаји у овим периодима, као што су Први светски рат, Октобарска револуција, рушење царстава на крају Првог светског рата и

држава, затим Други светски рат, масовни злочини и страдања, употреба атомске бомбе, хладни рат, рушење комунизма у Источној Европи и други догађаји утицали су и на књижевност и уметност, и оне су, на

те

Главне теме у литератури прве половине 20. века везане су за ратове и друштвено-политичке катастрофе.

од њих су: трагедија личности окружене насиљем у великим догађајима, тражење правде,

дадаизам, надреализам, експресионизам, футуризам, касније соцреализам и

ги други правци.

Све визуелне уметности 20. века

били су Стојан Аралица, Недељко Гвозденовић, Иван Табаковић, Коста

Хакман, Петар Лубарда, Пеђа Милосављевић и Љубица Сокић.

После 1950. године настају нови правци и формирају се разне уметничке

групе, као што су „Једанаесторица”, „Медијала”, „Децембарска група” и

друге. Представници ових група су Лазар Возаревић, Младен Србино-

вић, Стојан Челић, Миодраг Б. Протић. Најпознатији савремени уметници, као што су Дадо Ђурић, Владимир Величковић, Љуба Поповић и други који су стварали у Паризу, остварили су

радио-таласе, а 1901. Маркони је реализовао радио-пренос. Први покретни биоскоп направљен је 1889. године, а 1900. већ је комерцијализован.

и Енглеској 1927. године

Радио Београд почео је емитовање 1. октобра 1924, а телевизија је почела с радом 1958. Србија је 2010. године имала 523 штампана медија, 201 радио-станицу, 103 ТВ станице и 66 интернет медија.

Од 2004. године појављују се друштвене мреже (Facebook, YouTube, Instagram итд.). Ради се о дигиталним платформама чији садржај стварају

размењују сами ко-рисници.

замењује новине и часописе и озбиљно се такмичи са радиом. Телевизују пак постепено замењује интернет.

културе, медијске културе, имиџ културе, потрошачке култу-

телевизијски програми, рекламе, тј. телевизијски огласи, анимација, популарна музика, спорт, видео-игре, интернет. Популарна култура се углавном

за америчку културу. Америчка култура проширила се широм света

ливудске филмске индустрије, Бродвеја, рокенрола,

језику. Популарна музика је музика која привлачи широку публику, а обично се

дистрибуира путем музичке индустрије.

Извори популарне културе су: филмови, телевизијски програми, рекламе, тј. теле-

визијски огласи, анимација, популарна музика, спорт, видео-игре, интернет.

Филмови су уметничка форма која је општеприхваћена. Биоскопи и филмови у

великој мери утичу на популарну културу. Филмови се данас могу гледати и ван

биоскопа, на рачунару или на мобилном телефону,

МЕРЛИН МОНРО (Norma Jean Mortenson, 1926–1962)

је

(1953).

(1955) и ,,Неки то воле вруће” (1959). Била је удата за драматурга Артура Милера, од кога се 1960. развела. Њено име везивало се за председника САД Џона Кенедија и његовог брата Роберта Кенедија. Мерлин Монро је пронађена мртва 5. августа 1962. у Лос

рок група Битлси, већ

популарна у својој земљи, 1964.

посећује САД. Битлманија захвата и америчке тинејџере, а ускоро и читав свет. У Лондону хара потрошачка грозница, одећа се продаје у малим бутицима, отварају

или светлима која

гласне поп музике. Од 1976. рок концерти се одржавају на стадионима и у парковима.

ЕЛВИС ПРИСЛИ (1935–1977) „краљ рока”, амерички музичар, светска рокенрол звезда. Постао је познат чим је објавио своју прву песму, 1954. године, ,,That’s all right Mama”. Објавио је

земљама током 20. века људски живот је постао један и по пут

у односу на крај 19. и почетак 20. века. Просечни животни век Европљанина је у периоду од 1940. до 2000. године порастао за

чноевропске земље, суочава са смањењем

Године 1900. популација у свету је износила 1,6 милијарди људи. Већина њих је живела у Азији, Европи и Русији. Већи број људи живео је у селима. Само око 10% светске популације живело је у градовима. Великих градова је било мало

1,78 по свакој жени. Просечна

природних лепота и просторних вредности;

заштита културне баштине и добара које је створио човек;

обезбеђење услова за ограничено, разумно и одрживо газдовање живом и неживом природом;

очување еколошке стабилности природе, количине и квалитета природних

богатстава;

спречавање опасности и ризика по животну средину.

У последњој трећини 20. века забринутост

свет је изгубио скоро 200 милиона хектара шума, површина под пустињама се

лијарди тона обрадивог слоја земљишта, а

милијарди. Према проценама,

ПОЈЕДИНЦА

1919.

1920.

1921.

1928.

1944.

1945.

1976.

2015.

поново прихватила 1949. године.

Женевске конвенције • Женевска конвенција за побољшање стања рањених и болесних у оружаним снагама на терену усвојена је 1864. Значајно је ревидирана и замењена верзијом из 1906, верзијом из 1929, а касније и Првом женевском конвенцијом, из 1949. године.

• Женевска конвенција о побољшању стања рањених, болесних и бродоломаца припадника оружаних снага на мору усвојена је 1906. године. Значајно је ревидирана и замењена Другом женевском конвенцијом, из 1949. године.

• Женевска конвенција о поступању са ратним заробљеницима усвојена је 1929. године. Значајно је ревидирана и замењена Трећом женевском конвенцијом, из 1949. године.

• Четврта женевска конвенција, о заштити цивилних лица у ратно време, усвоје-

на је 1949. године.

Постоје и додатни

конвенција из 1977. године:

Допунски протокол (I) уз Женевске конвенције

Универзалне декларације Уједињених нација који дефинишу права појединца на самоопредељење,

животне потребе, попут хране, смештаја и здравствене заштите,

грађанима,

1966. године. Од усвајања 1948. године Универзална

Конвенција

Међународни

Међународна

Конвенција

1951.

1926.

1948.

Протоколом 1953.

правима, 1966.

и злочине против човечности, 1968.

Конвенција о уклањању свих облика дискриминације жена, 1979.

Конвенција против мучења и других окрутних, нељудских или понижавајућих

поступака или кажњавања, 1984.

Конвенција о правима детета, 1989.

Конвенција

правима радника миграната

чланова њихових породица, 1990.

Конвенција о правима особа са инвалидитетом, 2006.

америчких држава и која се односи на ратификовање

се често не могу разликовати од социјалних.

Неколико колективних права је већ

самоопредељење,

људско право на развој формулисано је у Декларацији Генералне скупштине УН 1986. године. Право на развој

Кључне речи: националне мањине, заштита права мањина, идентитет, језик, култура

ако је заштита права припадника мањина предвиђена свим међународ-

ним документима усвојеним у ОУН, тек су почетком деведесетих година 20. века у различитим документима усвојене детаљне одредбе о питањима мањина. Декларација о правима особа које припадају националним или ет-

ничким, верским и језичким мањинама из 1992. гoдине сматра се најкомплетнијим међународним документом који регулише права

у вези с њима. Првог фебруара 1995. године Савет Европе усвојио је Оквирну конвенцију за заштиту права националних

националних мањина спада у сферу међународне сарадње,

Заштита права припадника мањина предвиђена је бројним међународним документима: Универзалном декларацијом о људским правима (1948), Међународним пактовима о људским правима (1966), Конвенцијом

(1948)

као Конференција за европску безбедност и сарадњу (КЕБС), Париска повеља за нову Европу из 1990. и друга међународна акта предвиђају да право на самоопредељење имају сви на-

роди који живе под страном доминацијом, као и независне суверене државе. У

државама које крше ово право, људи имају право на спољно и унутрашње самоопредељење, а у сувереној демократској држави – на унутрашње самоопредељење

које не нарушава територијални интегритет и политичко јединство државе, тј. њен устав. Истовремено, заједнички став је да се права припадника мањина разликују од права народа на самоопредељење. Право на самоопредељење не односи се на припаднике мањина. У готово свим државама, унутар њихових националних

Масовно кршење људских

постојала је ,,раздвојеност” на „беле” и „црне”. То је био систем институционализоване расне сегрегације

Према попису становништва из 2011. године, националне мањине чине око 13% становништва Републике Србије. То су: Албанци, Мађари, Роми, Бошњаци, Словаци, Хрвати, Власи, Румуни, Бугари, Русини, Буњевци и други.

Осим међународним правним актима, Србија мањинама

гарантује права Уставом и посебним законима: Законом о заштити права и слобода националних мањина, Законом о националним

1996–2001.

https://www.ljudskaprava.gov.rs/sh/ node/19816

дијалог: https://www.minljmpdd.gov.rs/drzavni-sekretari.php#. СЕГРЕГАЦИЈА

https://www.ohchr.org/en/human-rights/universal-declaration/translations/serbian-cyrillic-srpski

поступци;

д) изрицање и извршавање казни без

ЛИТЕРАТУРА

Андреј Митровић, Време нетрпељивих. Политичка историја великих држава Европе 1919—1939, Завод за уџбенике, Београд, 2012.

Андреј Митровић, Југославија на конференцији мира 1919—1920, Прометеј, Нови Сад, 2019.

Априлски рат 1941. Зборник докумената, приредио А. Милетић, Војноисторијски институт, Београд, 1987.

Бранислав Глигоријевић, Краљ Александар Карађорђевић, 1—3, Завод за уџбенике

и наставна средства, Београд, 2002.

Британци о Краљевини Југославији. Годишњи извештаји Британског посланства у Београду 1921 1938, 1—2, приредио Живко Аврамовски, Београд—Загреб, 1986.

Branko Petranović, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945, Vojnoizdavački i novinski centar, Beograd, 1992.

Branko Petranović, Momčilo Zečević, Jugoslovenski federalizam: ideje i stvarnost, tematska zbirka dokumenata, 1943 1986, 1 2, Prosveta, Beograd, 1987.

Глишић,

1941 1944, Издавачко предузеће „РАД”, Београд, 1970. Грађа о

Београд, 1964.

1985.

Dejan Jović, Jugoslavija — država koja je odumrla. Uspon, kriza i pad Četvrte Jugoslavije (1974—1990), Prometej, Zagreb, 2003.

Dokumenta CIA o Jugoslaviji 1948 1983, Institut za savremenu istoriju, Službeni glasnik, Fakultet bezbednosti, Beograd, 2009.

Dokumenti 1948, I III, priredio Vladimir Dedijer, Rad, Beograd, 1980.

Ђоко Слијепчевић,

завод, Београд, 1991.

Elisabeth Barker, Britanska politika prema jugoistočnoj Evropi u Drugom svjetskom ratu, Globus, Zagreb, 1978.

Зборник докумената и података о Народноослободилачком

тут, Београд, 1955.

Dr Jovan Marjanović, Ustanak i Narodnooslobodilački pokret u Srbiji 1941, Institut društvenih nauka, Beograd, 1963.

Jovan Marjanović, Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca, Globus — Zagreb, Narodna knjiga — Beograd, 1979.

Jozo Tomasevich, Četnici u drugom svjetskom ratu 1941—1945, Sveučilišna naklada Liber, Zagreb, 1979.

Краков Станислав, Генерал Милан Недић, I—II, Минхен, 1962—1968.

Косово и Метохија. Век важних догађаја 1912—2012, уредник Момчило Павловић, Препород, Нови Сад, Институт за савремену историју, Београд, 2013.

Љубодраг Димић, Историја српске

Сад, 2002.

Љубодраг Димић, Културна политика у Краљевини Југославији 1918 1941, 1—3, Стубови културе, Београд, 1997.

Milovan Đilas, Revolucionarni rat, Književne novine, Beograd, 1990.

Милорад

веку 1492 1992, Завод за уџбенике, Београд, 2007.

Модерна српска

Мира

Београд, 2019.

1804 2004. Хронологија, Архив града, Београд, 2004.

Richard G. Davis, Bombing the European Axis Powers A Historical Digest of the Combined Bomber Offensive 1939—1945, Alabama, 2006.

Савезничко

1944.

1995.

Tito—Churcill, strogo tajno, priredio Dušan Biber, Arhiv Jugoslavije, Beograd, Globus, Zagreb, 1981. Устави

1835 1903

1988.

372

Историја 4

ИСТОРИЈА

Фотографије Аутор

ISBN 978-86-17-17776-6, ISBN 978-86-459-0399-3)

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

37.016:94(075.3)

ПАВЛОВИЋ, Момчило, 1959Историја : уџбеник са

; 27 cm Тираж 2.000. - Речник појмова: стр. 367-370. - Библиографија: стр. 371-372.

ISBN 978-86-17-20914-6

COBISS.SR-ID 122170889